Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Komunikologija Autorstvo priloga u TV dnevniku u 17 h

Univerzitet u Novom SaduFilozofski fakultet Komunikologija

Autorstvo priloga u TV dnevniku u 17 h

predmet: Kritika analiza medijskog diskursa

Datum: 31.03.2014.

Saetak:Predmet rada je kritika analiza medijskog diskursa centralne informativne emisije Dnevnik (RTV1, svaki dan u 17h)Cilj istraivanja bio je da se rezultatima dobijenim kvantitativno-kvalitativnom analizom sadraja pokae da li i u kojoj meri emisija ovog formata, a i sveukupno poslovanje pokrajinskog javnog servisa odgovararaju principima dobrog izvetavanja prema Zakonu o radiodifuziji (2002). Fokus rada: autorstvo priloga, jasna identifikacija autora medijskih sadraja i medijska inicijativa kao kljuni pokazatelji kredibilnosti informacija i potovanja zakona kojima se regulie zatita autorskih prava. Analizom su dobijeni rezultati istraivanja, zakljuci autora rada i preporuke za uklanjanje uoenih nedostataka kao i poboljanje ukupne produkcije, prema Zakonu o radiodifuziju (2002).Zadatak javnog servisa:Dunost javnog servisa je da neguje najvie profesionalne standarde, da izvetava nediskriminatorno i tolerantno i da svojom informativnom delatnou smiruje potencijalne konflikte i utie na formiranje pozitivnog javnog mnjenja (Vali Nedeljkovi 2007:7). Profesionalni standardi izvetavanja podrazumevaju istinitost, tanost, potenje, nepristrasnost i uravnoteenost, a za verodostojnost medijskih objava kljuno je pored identifikacije izvora informacije i jasno naznaeno autorstvo priloga, osim u posebnim okolnostima. Sadraj emisije je analiziran iz ugla razliitih kategorija gde su u fokusu kategorije anra, povoda i lokacije Ovim se pokualo utvrditi da li je autorstvo medijskih sadraja direktno zavisno od ovih njih. Visok nivo sopstvene produkcije informacija i medijske inicijative pokazatelji su novinarskog angamana, a jasna identifikacija autora potvruje njihovu kredibilnost. Emiter je obavezan da od ukupnog godinjeg vremena emitovanja programa, emituje najmanje 50% programa proizvedenog na srpskom jeziku, od ega najmanje 50% programa sopstvene produkcije prema Zakonu o radiodifuziji (lan 73).Ovo su naravno, samo neki od niza elemenata koji ine principe dobrog izvetavanja.Zato identifikacija autora?Jasna identifikacija autora medijskog sadraja omoguava lake utvrivanje direktne odgovornosti u sluajevima odstupanja od etikih normi novinarstva i medijskog skupa zakona koji reguliu javno informisanje.Medijski sadraji sa jasno naznaenim autorima pokazatelj su medijske inicijative jednog medija i autora (novinar), doprinosi kredibilitetu informacijaObaveze prema javnosti:zakonom ili Kodeksom ustanovljene obaveze prema javnosti velik broj vesti i priloga raenih u sopstvenoj produkciji jasno navoenje izvora preuzetih vesti i saoptenja, anrovska raznolikost, nizak procenat ispraenosti pseudo dogaaja i druge.

Metod:korien je metod kvantitativno-kvalitativne analize sadraja.Korien je kodeks koji sadri 18 kategorija: medij, datum emitovanja, emisija, broj priloga po redu, duina priloga (u sekundama), anr, prezentacija, povod i drugi.Jedinica analize je iskazU fokusu analize sadraja je bio vizuelni element prezentacije koji se odnosi na to da li iza emitovanog sadraja potpisan njegov autor, ukoliko je u pitanju autorski prilog i suprotno, da li stoji naznaka kada su medijski proizvodi kupljeni ili pozajmljeni od drugih medijaKorpus:Emisija Dnevnik koja se emituje kao centralna informativna emisija prvog programa Radio-televizije Vojvodine svakog dana u 17 asovaAnalizom su obuhvaene emisije u periodu od 18. do 29. novembra 2013. godine Analizirano je 12 emisija pojedinanog trajanja izmeu 20 i 25 minuta (ukupno 181 informativni prilog) Svaka od njih analizirana je kroz 18 nabrojanih kategorija koje sainjavaju Kodeks za kvantitativno-kvalitativnu analizu informativnog programa RTV-a.

Definisanje kljunih pojmova:Kritika analiza diskursa podrazumeva prouavanje odnosa izmeu diskursa, moi, dominacije, socijalne nejednakosti i pozicije analitiara diskursa u takvim drutvenim odnosima (Laki 2009: 100 prema Van Dijk 2001: 300)Kritika analiza diskursa je pristup koji ide dalje od isto lingvistike analize i uzima u obzir kulturne, ideoloke, politike i druge karakteristike koje praktino ine kontekst u kome se javlja diskurs (Savi 2010:273)Javni servis je sloena medijska organizacija sa vie programa, manje ili vie razvijenom sopstvenom muzikom i audio/video produkcijom (Veljanovski 2007:33). Javni servis je neprofitna, nezavisna radio-televizijska organizacija, osnovana u ime opte javnosti i finansirana iz javnih prihoda, koja raznovrsnim, uravnoteenim, visokokvalitetnim programima zadovoljava potrebe najveeg mogueg dela graana, tj. najire javnosti, nepristrasno i bez diskriminacije (Veljanovski 2007: 35).

Radio-televizija Vojvodine (RTV) je pokrajinski javni servis, registrovana zvanino 26. juna 2006. godine. Do tada, na prostoru Vojvodine, program je emitovala Radio-televizija Novi Sad (RTV NS).Prvi program RTV-a (RTV1) emituje na srpskom jeziku, dok drugi program emituje na ostalim jezicima (devet jezika nacionalnih manjina). Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izraena u odreenoj formi, bez obzira na njegovu umetniku, naunu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veliinu, sadrinu i nain ispoljavanja, kao i doputenost javnog saoptavanja njegove sadrine (stav 2, lan 2, taka 1 Zakona o autorskim i srodnim pravima 2012).Autor je fiziko lice koje je stvorilo autorsko delo. Autorom se smatra lice ije su ime, pseudonim ili znak naznaeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokae drukije. Izuzetno, pravno ili fiziko lice iji naziv, odnosno ime je na uobiajen nain naznaeno na filmskom delu smatra se proizvoaem tog dela, dok se ne dokae drukije. Autor dela je nosilac autorskog prava (lan 9). Autori medijskih sadraja mogu biti medijske kue, novinari, agencije, slobodni novinari ili frilanseri (eng.freelance journalist) i drugi.Pod pojmom autorstva priloga misli se na svaki medijski sadraj (nezavisno od anra) koji je proizvod medijske inicijative konkretnog medija koji prilog emituje ili novinara zaposlenog u istom mediju.

Analiza i rezultati:U svrhu analize posmatran je vizuelni element prezentacije koji se odnosi na to da li je iza emitovanog sadraja potpisan njegov autor i na taj nain naznaeno autorstvo ili poreklo priloga i suprotno. Svrha praenja autorstva priloga je bila da se pokua dati odgovor koliko je ispotovan ovaj jedan, od niza elemenata, koji ine principe dobrog izvetavanja javnog servisa.Praeni su anr, povod izvetavanja i lokacija.

anr:Rezultati analize pokazali su da u posmatranom korpusu od 12 dana, dominiraju dva anra. To su autorski izvetaji (46,75 odsto) i vesti i saoptenja (38 odsto). Pod vestima i saoptenjima se podrazumevaju informativni prilozi u kojima voditelji itaju preteno agencijske vesti, vesti iji kreator nije medijska kua koja ih emituje (ne sadre tonske zapise bilo novinara koji je napisao vest, bilo sagovornika, ve su samo ukratko prepriane izjave glavnih aktera nekog dogaaja).U realizaciju autorskog priloga uestvuje tim konkretne medijske kue.Intervju kao kategorija anra takoe moe da se posmatra kao autorstvo koje se pripisuje medijskoj kui, a u analiziranom periodu kategorija intervjua zauzima svega pet odsto od ukupnog emitovanog programa. Prema Zakonu o radiodifuziji (2002) pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se: programi ili emisije u kojima je izvorni audio ili video materijal i/ili autorski deo sadran u emisiji ili programu vei od 50% u televizijskom, odnosno 20% u radio programu, odnosno emisiji (lan 73). Znai da iako je procentualno razlika veoma mala, u analiziranom periodu ovaj medijski javni servis ipak nije ispunio ovu svoju obavezu.anrovska raznolvrsnost je poeljna.

Povod izvetavanja:Novinari profesionalno reaguju na raziite povode razne aktuelne dogaaje koji se odvijaju i bez njih, ali na koje su pozvani kao posmatrai, zatim na tzv. pseudo dogaaje koji se organizuju samo zato da bi privukli medijsku panju, kao to su konferencije za novinare, ili pak samostalno, sopstvenom inicijativom prave dogaaje ili trae ekskluzivne izjave od relevantnih aktera (Mati 2007:20). Medijska inicijativa podrazumeva da je medij, ili konkretan novinar tog medija i autor nastalog medijskog sadraja. Meutim, onda kada je u pitanju aktuelni dogaaj koji se odigrava nezavisno od toga da li e ga mediji ispratiti ili ne, ne mora da znai da e autor priloga biti medij koji o dogaaju izvetava i obrnuto.Rezultati analize pokazali su da su aktuleni dogaaji u oko 67 odsto sluajeva povod za izvetavanje, a procenat medijske inicijative je 20 odsto. Nizak je procenat ispraenosti pseudo dogaaja (devet odsto).Analizom povoda ne moe se pokazati koliko je aktuelni dogaaj iz prve ruke a koliko je u pitanju preuzeta informacija koju su napravili neki drugi mediji (koji nisu javni servis) ili agencije (Stepanov 2007:58).Rezultati analize pokazuju da veliki procenat izvetaja o aktuelnim dogaajima, nasuprot niskom procentu medijske inicijative, ne idu u prilog emisiji. Dobra strana je nizak procenat ispraenosti pseudo dogaaja.Vei procenat medijske inicijative jeste potreban za stvaranje pozitivnog imida emisije centralnog informativnog karaktera jednog javnog servisa.

Lokacija:Da li je vie autorskih priloga raeno u Novom Sadu, u kom se nalazi sedite Radiodifuzne ustanove Autonomne Pokrajine Vojvodine ili ovo nije bio bitan inilac koji je odreivao autorstvo priloga?Najvei broj ispraenih deavanja odigrao se u Beogradu (26 odsto) i Novom Sadu (24 odsto).Samo 16% emitovanih priloga stiglo je iz drugih mesta iz Vojvodine.Kako je Radio-televizija Vojvodina pokrajinski javni servis, ovi podaci govore da bi trebalo vie panje da posveti dogaajima iz Vojvodine i grada Novog Sada.Najvie autorskih sadraja i deavanja ispraeno na teritoriji Novog Sada, a potom u drugim mestima u Vojvodini. Na treem mestu nalazi se Beograd.

Osnovna zapaanja i zakljune napomene:U analiziranom periodu od 12 dana rezultati su pokazali mali udeo autorskih i analitikih priloga u informativnoj produkciji Radio-televizije Vojvodine .Naroito je vano naglasiti ovu potrebu za veim brojem autorskih, analitikih priloga, koja najvie, ako ne i jedino, zavisi od kadrovskih i materijalnih mogunosti svakog medija, pa i medijskog javnog servisa.to se tie preuzimanja vesti od drugh medija ili agencija, ukoliko je vest preuzeta, uoeno je da je to i naznaeno. Ova praksa je ispravna i svakako pohvalna jer se radi o javnom servisu koji treba da uvai sve principe profesionalnog izvetavanja u slubi svih graana.Veoma visok procenat ispraenosti aktuelnih dogaaja u odnosu na medijsku inicijativu pokazuju da je neophodno da Radiodifuzna ustanova Vojvodine povea broj priloga u sopstvenoj produkciji.

Dnevnik ureivaki i tematski profilisan kao centralna informativna emisija koja se emituje na nacionalnoj frekvenciji nema sve odlike koje bi takav format trebao da ima. Pozitivni aspekti u izvetavanju: - visok procenat ispraenosti aktuelnih dogaaja nezavisno od autorstva priloganavoenje onda kada su vesti i saoptenja preuzeti od drugih medija ili agencija nizak procenat ispraenosti pseudo dogaaja.Negativni aspekti u izvetavanju: - Nizak procenat autorskih priloga. Poreenjem rezultata analize sa prethodno pomenutim lanovima Zakona o radiodifuziji (2002) koji reguliu neophodan procenat sopstvene produkcije pokazatelji su propusta u radu ovog javnog servisa. Autori potvruju izvornost, kredibilitet i vlastito autorstvo priloga. - Agencijske vesti (ili izvetaji), koje se najvie koriste, esto i sirove (bez promene naslova, ili bilo kakvih dodatnih informacija) su u istom obliku dostupne i svim drugim medijima. Neophodno je smanjivanje broja agencijskih vesti u programima, a poveavanje broja izvetaja i autorskih izvetaja koje rade novinari iz redakcije. Ovo bi poboljalo kvalitet centralne informativne emisije.- Veoma mali broj autorskih i priloga uopte sa teritorije drugih mesta iz Vojvodine. Na ovaj nain multikulturalni identitet Vojvodine gotovo uopte ne dolazi do izraaja. Takoe ovo je ozbiljan propust jer je Radio-televizija Vojvodine medijski javni servis koji treba da zadovolji potrebe za informisanjem svih stanovnika Vojvodine, a ne samo graana Novog Sada.

Javni servisi bi trebalo da postavljaju standarde profesionalnosti drugim medijima. Analizom centralne informativne emisije Dnevnik RTV1, uoilo se nekoliko bitnih nedostataka, te se ne moe rei da u tom smislu ispunjava oekivanja i najvie standarde.

HVALA NA PANJI