BRANKO MILJKOVI

SVAKA ME RIJE MOE UBITI

Branko Miljkovi jedan je od najveih srbijanskih pjesnika minulog stoljea. ivot autora stiha - "da li e sloboda umeti da peva, kao to su sunji pevali o njoj" - i slavnog epitafa - "ubi me prejaka re" - okonan je u Zagrebu, u dvadeset i sedmoj godini mladosti. U noi s 12. na 13. veljae 1961. godine njegovo tijelo naeno je objeeno o drvo u parku u centru grada. O njegovoj smrti postoje dvije rairene teorije: jedna kae da je ubijen, a druga da je poinio samoubojstvo zbog nesretne i neuzvraene ljubavi. Na Lupigi proitajte Miljkovievo posljednje pismo, jer ovakvo potresno tivo o pjesnitvu i ljubavi drugdje, vjerujte na rije, neete nai.

Ovo Miljkovievo posljednje pismo, upueno beogradskom knjievnom kritiaru Petru Dadiu, pobornici teze o samoubojstvu iznose kao dokaz da je pjesnik sam odluio umrijeti, i to zbog nesretne ljubavi.

Dragi prijatelju,ne znam zato, ali elim da ti objasnim sutinu svog poraza od koga se nikada vie neu oporaviti. Prije svega mora znati da moja nesrea nije puki ljubavni jad. Ili, tonije reeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozistikom smislu. Ta ena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zatita i zaklon. Ona je bila za mene zatitni omota od metafizike studeni.

Bez Nje ja sam potpuno i direktno izloen kosmikoj besmislici i noi. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast istog vaenja i pjevanja. Sad moje pjesme trae moju glavu. Vie nema tko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i bjesomuno kidie na mene. Kada bih samo mogao pobjei od onoga to sam rekao!

ivim u uasnom strahu. Bojim se da govorim, da piem. Svaka me rije moe ubiti. Ja sam najvei dio svojih pjesama napisao prije nego sam Nju zavolio, ali tek sa Njom ja sam postao pjesnik, to jest onaj koji nije ugroen onim o emu pjeva, koji ima jedan povlaten poloaj u odnosu na ono to kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrijednost i izvrgava se u mog najeeg neprijatelja. Moda bih ja postao pravi pjesnik da je ta divna ena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj to se igrao vatrom i izgorio. Poraz ne moe biti pobjeda ma koliko veliki bio. Izgubivi nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja vie ne umijem pisati. Ostala je samo nesrea od koje se nita drugo ne moe napraviti osim nove nesree.

Sjea li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih "Jedan nesretan ovjek ne moe biti pjesnik". Tek sada vidim koliko je to tono. Ja u pokuati da ivim i dalje, mada sam vie mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova uasna patnja je posljednji ostatak onoga to je u meni ljudsko. Ako nju nadivim ne oekujte od mene nita dobro. Ali ja ne vjerujem da u je nadivjeti.eli ti sve najbolje

BrankoP.S. Ako eli da mi pie, pii mi o Njoj. Bilo ta. Ne u vezi sa mnom. ta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to moe znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocjenjive vrijednosti. Ako prestanem da mislim o njoj poet u da mislim o smrti. Pono je. Dovienja.

Bjankinijeva 11., Zagreb

Branko Miljkovi (1934. - 1961.) [ : , , , 1983.]

, 50- , : , , , , . . . (1934-1961). , . (1957), ( 1960), (1959), (1934-1966). , . . , , , " " ", . , . , , . , , " ", . , : , .

1.

:

2.

.

3.

,

. ?

4.

,

. . .

, . . .

, , . .

5.

, , , .

? ,

Santa Maria della Salute

6.

,

7.

8.

. , .

: ?

, . , .

9.

.

. .

.

!

10.

, , , , , , .

, , .

, .

.

11.

I

, , , .

., , .

. . . , .

. . .

II

, , , , .

, . . . .

. .

, .

III

. . : . . . .

, , .

? .

. .

12.

. .

. . .

. , .

., . . . . .

13.

. !

. . .

, . ? . .

. . ! ! .

, . !

14.

15.

16.

. .

, , , , , .

., . .

, , , .

17.

, . , . , . , . .

18.

, ., , , .

. ., .

, . . .

19.

, . ?

. . , .

: . , . . .

20.

.

.

, , , ?

21.

.

.

.

22.

.

.

? .

?

23.

? .

. .

. !

24.

- (!)

, , .

.

.

25.

.

, .

. . .

. .

26.

, , ?

. , ? .

. , , .

27.

.

.

.

. .

28.

.

. . . .

?

, . .

29.

. .

.

, , . ? ? . , .

30.

, . . . ? ! , ?

31.

.

! , .

?, , , . . .

32.

. . .

, , .

. . ? . . .

33.

; . , .

. .

, , . , , .

34.

?

.

. .

.

35.

? . .

. . .

. .

? . .

36.

: .

. . .

, . .

: .

II

. . ! . . . . . , .

III

- ! .

; , .

- .

! .

IV

, . . .

, , , ! .

37.

. . .

. .

. .

.

. .

38.

. , , , . . .

, . . .

39.

. . ,

. . .

, . . . .

!: .

40.

-

41.

,

,

42. Requiem

I

, ,

II

post scriptum

III

IV

V

:

VI

post scriptum

VII

VIII

.

43.

, , , : , , , , , , , , .

44. *

. . . , .

, . , !

? ? ?

: ! ? ?

. . .

45. **

! . . .

! . ! , .

! ; . !

! , .

! . .

46. ***

, , .

. , , .

, , , , , , .

. , , , ?

, . , .

, , , , , .

47.

, , , , , .

, ! , , . : .

, ; . , .

! .

, , , .

, ! , , ; .

, , , , , .

.

, , , .

! , , , , , .

, , , .

, , ; ?

, : ! .

, , , , .

, , ; . . .

, , , , . . .

; . . , . , .

. , , , , .

. . , , , .

, , .

. , . ! . . . . : ., , , : , , , , , , . , . , . ! . , . . , ., . , . , , .

; , : , . ! , : , , . , , , , . , , , , , , , , . , , . ; - , ; . , , . .

, , . .

, . , .

; . .

, , .

; .

, . .

. ; . !

, , , .

, , , .

, , : - !

, ; . .

, ; , .

, ! . .

. !, .

.

; .

, . .

, , .

, , ,

, ,, , .

,, , , .

, ,

, , .

, , .

48.

. , . , . . : . . . . , , , .

49.

. . ? . , . .

50.

. ; . ; . . . . , . . : . .

51.

? . . . . , . . . .

52.

... , ! . , , . , . . , . .

53.

. , ? . : . , , . , .

54.

. : . . , , . ; . . .

55.

...

.

56.

, , . , , . , ! , , . . . . . .

57.

. : , . . ! . , , . . . .

58.

( ) ( ) . .

, . , . . , . , . , : ! ; , . . , .

59.

II

: , ,

III

( )

IV

: :

( ) !

V

60.

61.

, -

62.

I

II

III

63.

I

II

64.

65.

I

.

, , - .

, . .

II

: .

, , !

?

66.

,

67.

. . , , .

: .

, .

? ?

! .

68. (1)

.

. .

.

69.

. , , ! .

. , . , .

. : ! .

. .

70.

, , ! , ., , ! , ., . . . . .

. , . ,, . . , . . ,

, ! , , , . . .

, . . . , , . . .

71.

. : ! . , . .

: , . , : , . , , .

, ! , , . ? , , , !

, . , ! : . ! .

. , , .

72.

:

,

73.

74.

: ,

75.

76.

, , .

: , , .

, , .

, . .

, .

, , .

, .

77.

. . , . !

, ? ? , !

, , . , , , .

? ! , , , .

78.

, , .

, , , :

, , , .

79.

80.

, . , , , . . , , . . . ., , ; , : " ", .

81.

. . , . , ? , . ? ?, . : . , , . . , , .

82.

,

83.

""

84.

:

85.

:

86.

( )

,

( - )

, ,

( # )

( )

87.

, ... ,

-

88.

;

89.

,

-

90.

( )

( )

, ,

91.

92.

: :

:

93.

94.

95.

96.

97.

98.

99.

, " ". :

, ; , , . , . , - , ; !

, , , . , .

, . ! .

, . , .

: , .

! , ! , !

; ; ; .

. !, , - !

, ! , , .

, ... , ...

-, 1941-

, , ? : !

, , ? - .

, , ; .

, ; , ...

, ; , .

, ; , .

, ! .

, . , . . , , . . , . .

, , , , , ,- . : , , , , . , , . , , , : , , , , . , .

, , : , , , , , . :, , , , , , . , , , . , ,- . , , , , . , .

JUTRO NA KOSOVU

Probuene trepte daljine i mee -Razdraba se blesak po kosi i luci,K da Boko, s alaj-barjakom u ruci,U oklopu sjajnom sam projezdi nee...

Puklo polje. irom, na etiri strane,Preko dugih njiva i ravnica svije',Svud orae vidi i rala i brane,I kako iz mrkih brazda para bije.

A tamo, k gora srebrna i ista,Pokrivena nebom Graanica blistaI sjaj s krsta siplje... Trepte daljne mee -

Razdraba se blesak po kosi i luci,K da Boko, s alaj-barjakom u ruci,U oklopu sjajnom sam projezdi nee.

1913.

ALEKSA ANTI

PRIZRENE STARI...

Prizrene stari, kapije rastvori,Po pragovima, sagove razgrni,Skerletom tekim doksate ogrni -Tvoje se carstvo vraa! Gle, u zori,

Velikoj zori, Bog nad tobom bdije!Prizrene! S pesmom srpskoga ustaa,ezlo to nose dva orla krstaa,Mila dva brata, zlatne krune dvije!...

Zaljuljaj zvona neka Vaskrs jave!S Lovena tvrdog i Avale plave:Sjutra, uz trube, pod stjegom u zori,

Vitezi silni, gromovi u boju,Jezdie gordo uz kaldrmu tvoju -Prizrene stari, kapije rastvori!

1912.

ALEKSA ANTI

, .

"" "", !

, , ; .

; , .

" , ; , ' .

; - , ' ."

, ...

, . ' !ZVONO CETINJSKOG MANASTIRA: , , , , '.

: - " !" : " , "

, , : ", !" .

, , , ; ' , !

' , ';

... , , , , !

AVE CAESAR! MORITURI TE SALUTANT! (1908)

, , ; , .

, , ; ; .

; , .

, , , ...

- , ! !... ?... ? , ?...

' ! , ' ' , , !

, ... , ' , ...

, !..., - : " , !"

(1876) ( )

!

' , ,

, , , !

... , , , , .

, , , , '!

, , , , !

!? - " , !".

, , , ! - " , , !"

, ' ; , , !?

, : , ! , , ' ' !

, ! !

; ' , , ' - !

, , ' - - ! ...

, ; !

, ! - !

- , ; ', !

' . ; !

': , , ; - !

', ; - ' !

' - ' , !

20. 1877.

!

, , , ; , , !

... !

! ... , , ! ... ! ...

... !

! , , - !

... !

', , , , !

... !

... ! ... !

... !

, - , , - !

... !

, , '! ' , '?!

... !

, , , ; ! ! ...

... !

(27. 1859.

Kralj Nikola)

SVOME RODU

Ja ne snivam... moju duuAneoska diu krila,Pa Kosovu leti ravnom,Da vas grli, brao mila!

Da vas grli, i da ljubiVae lice, vae elo,Na koje je mutno dobaMueniki v'jenac splelo;

Da vas ljubi, da vam suzomSvoju velju radost kae:Blago rodu, blago zemlji,Gdje se bratac s bratom slae!

Vi ste braa, vi ste ljudi,Zainici srpske zore, -Svete sjenke sa KosovaBlagoslov vam danas zbore!

C'jelo Srpstvo danas kleiI krst asni mee na se,A molitva ista, svetaU visini talasa se:

"Daj im, Boe, volje jake,Da izdrat' muke mogu,Da dovre sveto djelo,Posveeno tebi - Bogu;

Pa kad kube sjajnog hramaU tvom jarkom suncu sine,I zabruje zvona svetaJasnim zvukom sa visine,

uj molitvu njinog srca,uj im elje, uj im glase...Pa nek' jekne ar-planina:Srpstvu zora rodila se!"

Aleksa anti

23. oktobra 1896.

- , , , , , , , . ? ? , , , , , . ? ? , , . , .

, ? .

-

, , . , , . .

. ,, , . , .

, : , ? : ' , .

, , , , .

, , , , .

, , , .

, , , , .

, , , .

, , , , .

, , , .

, : .

, ... : .

, ! . , .

, ; , .

, : , !

Desanka Maksimovi - MOJ SVET

Moj svet se sastoji od misli mutnih,od srca pometenoga,od onoga to u bolu dokuim,moj svet se sastoji od nedoreenoga. Moj svet se sastoji od sumnje u Boga,od prieljkivanjada ga ima negde gore,od prigovora njegovim zakonima,njegovoj volji da ovek bude stvoren. Moj svet se sastoji od nespokojstva,od prezanja pred svaim,u njemu su i skruenosti blage svojstvai pobunato ovek proe tek to zakorai. Moj svet se sastoji od onogato se misli kad je ponona tama,nestalniji je moj svet od dima,od tuge tii.Stotinu vasiona svet sad u meni imai stotinu krugova istilinih

Milo ropstvo(Zemni raj)

Zivi oganj, tugu moju raspali,Glas iz mene kukavicu izmami,Dosadasnju m'k slavi volju ugasi;Danica mi vece srcu ne sjaje,Ne peva mi rasjski slavuj dusici.Javor grane neka siri kome zna;-Mjesta meni ni pod njime ne ima,A kamoli uvrh bora zelena.Lastavica, slavi-tica, drugogaNeka djela pjesmom javlja svijetu,Nek se glava drugog dici zvjezdicam',Grdna smrca nek se kiti kime ce;Moje prsi zauzeo Koledo,Smedju kos raspauno Vinko mi,Ljubica mi drazi krvcu ispila,Roba sebi zadobila vjecnoga.Junacke mi ostrigla brkove:Njoj ti zivim, njoj cu mrijet sobom svim,Talog vinka biti ce mi pokrovom,Stirkinje li bela dojka uzglavak,Raj nasavsi, sto ce meni para-raj?Ax!Rujno vince i ljubavna strelico,Vami s' jedva svjetske brige izbavi,Vasa radost mnome pjeva mahnito.Jos me samo ovjencite ocicam-To je slava nemarnome za bolje:Kad lastarom loza svojim uvehne,Odmah slava poklonika iscezne:-Sto li ce mi, kad me vece nestane!

Sima Milutinovic Sarajlija1791-1847 , 1896. . , , . . , . , , , .

, , . . , . 1938. .

, . . 16. 1941. : , , . , . ? , ! . .... , , . . , . . , . 3. ., : , , , .

- , , , . , . 2300 , , , . , : . , , , , . , : ! , , , , . . , , , , - , .

1941. . , , . , , , , . , , . : , , , , , , .... 1942. , , .

, . . 10. 1945. , , , , 12 , . , . , , . , . , , . 24. , , , . , , , , . , . e, , . , . , , . , , , . . , . , , . . , . , , . . : . . , . , . , . , , . , .

, 1945. , o . , , . , ( , ). , ( ) , , . , , 1974. . , , , , .

, 13 1941.

. . , . . . 27 , . . . . . , . , . . . , , . . . . , , . . , , , . , , . . , . . . . . , , , , . , . .( . 167, 14. 1941.)

, 20

. . , ,, . . . , . , . . . . . . . . . . . . . . :

. .

. . . , . . .

( . 173, 21. 1941.)

, 28

, , , . , . . , , , , . . , , . , , . , , . . , :- , !, , . , , , . , . , . ., . , . . . . . , , , , . , . . , . , . , . , , , , - .( . 180, 29. 1941.)

Ratko Pareanin: ?

. "" , . 2300 , , 21. 1941. .

7000 , . . ? , , , . , , , , , , , . . . , , , , . : , , !... , - ! - : , ! . . , , . , , : , , . 2000, 3000 , . . , , , - ""!

, 1943. , :

5. 2. 19. - . . . 20. 23. . , 17 . 60 . 25/26. 1943. 10. 3. ( ) . 5. 2. . , , 10. . 3. (11,12. 13. ) . 14 . , : . , , . 1914-1918. , , 1915. . , , 1915. . - , , - , .

" ", , , - " ". , ... , . , . . , , 150 . , , ... . 74 ! . , " , , , ..." , " , ", , , , , , , " , , , , , , , , , ... . , " , ...".

, - , , , - ( ) . - 1917. . 25 , , , . 26. 1917. 3. . , , , . , , " ". 13.500 , , 80 . . . 1917. , , . 20 000 . . , . " "...

, , , - , . , , , 15 22 28 . , , 1914. , , 1918. . ; . , , , "" " " - " ". , , , " ".

, 1917. , 20 . , - - , . , 28. - 11. 12. 1921. . " "... - , , , , , , , . , . 47 37. 37 . (, , ) , , . . - , , . , , , . , , . . , , 51. , , 60 . , . , , 250 , . , , 57 . , , , , 12. 1918. . ...

iz 'Plamena Cetnistva' Stanislava Krakova:

Komita, hajduk i junak umeo je da bude skoro svaki Srbin sa Juga, ako ne kroz ceo zivot, a ono uvek u trenutcima sudbonosnim po njega, njegovo selo i nasu buducnost.Svoju otpornost i probudjenost imali su ne samo prema Turcima, nego su oni prvi osetili bugarsku opasnost, koja je neposredno u tom trenutku njima grozila, dok se u Beogradu idealisticki radilo na jedinstvu sa Bugarima, verujuci u njinu iskrenost.Ljudi iz Bugarske koje je nasa drzava skolovala, postajali su nasi neprijatelji cim su se vratili preko granice, bugarske kjnige koje smo mi stampali za skole u Bugarskoj slate su u Juznu Srbiju za prvu pismenu propagandu, a Ljuben Karavelov, koga smo mi placali da izdaje u Beogradu novine "za duhovno jedinstvo Srba i Bugara", stavio je odmah na celu svoga lista, stampanog u Srpskoj Drzavnoj Stampariji, kao devizu 'Bulgarijata od Carnoto do Jadranskoto si moreta; i od Bjeloto more do Pestata".Ta ideja koju je Ljuben Karavelov u Beogradu propovedao imala je preko bugarske Egzarhije da se izvede.Rusija kao reakciju na propagandu unijata i protestantstva u Makedoniji i Bugarskoj potpomagala je zelju Bugara da stvore slovensku crkvu nezavisnu od Grcke, da bi se spaslo pravoslavlje i slovenstvo.Dobijena Egzarhija bila je za odnose nase sa Bugarima sudbonosna. U ime slovenske crkve u Juznu Srbiju dosli su na celo Bugari soviniste u vladicanskim mantijama. Za njima su isli svestenici, ucitelji, propagatori. Pored sve mrznje na Grke, pored primamljivosti sluzbe na slovenskom jeziku, koju mu je pruzala bugarska egzarhija, najveci deo Srba na Jugu, pun atavisticke netrpeljivost i podozrenja, voleo je ostati u tudjoj, omrznutoj crkvi, nego da pridje sumnjivoj Egzarhiji.Drugi manji deo, iscrpljen, neobavesten, zeljan slovenskih ljudi i slovenskog jezika, prisao je Egzarhiji kao crkvi, ali cuvajuci svoju srpsku narodnost. Prvih dana Egzarhija je prodirala ne kao bugarska vec kao opste slovenska crkva. Ali kasnije, kada se vec uslo dublje u srpske krajeve, kada su stigli sa svih strana bugarski svestenici i ucitelji, Egzarhija je pocela bezobzirnu propagandu i besno proganjanje srpskog imena.Vec 1874. godine stanovnistvo iz cele Juzne Srbije, iz eparhija: samokovske, custendilske, veleske, debarske, melnicke, ohridske i sereske, svugde gde su vec upoznali Egazrhiju, poslalo je molbe Sulatnu i Vaseljenskom Patrijarhu, trazeci povratak ukinute Pecke Patrijarsije. U tim molbama seljaci su pisali:"Mi smo Srbi a ne Bugari. Egzarhat hoce d ansa pobugari, ali mi to necemo i zato molimo spasite nas ove bede i dajte nam nasu samostalnu srpsku crkvu."Koliko je bila strasna bugarska propaganda, vidi se po tome da su najcistiji Srbi iz Vojvodine, koji su odlazili u Juznu Srbiju kao ucitelji, ubrzo postajali bugarasi i odricali se svoga imena.Jos pre stvaranja bugarske Egzarhije dosao je iz Novog Sada u Veles za ucitelja Djordje Miletic, rodjeni brat Svetozara Miletica, vodje srpskog naroda u Vojvodini. Kao SLoven u doba borbi oko nezavisne slovenske crkve, po savetu Rusa, stupio je uz Bugare, postao egzarhista i bugrski prvak u Juznoj Srbiji, tako da je njegov sin Ljubomir Miletic, profesor univerziteta u Sofiji, danas jedan od najvecih bugarskih sovinista i srbofoba. , . . 1915-1918

: -

, . . . ( . , , , , . (D. I, 9294; William-a .Drayton-aD. I, 191.) . . . : , , , , , , , , , . , , , , , , , , , . . ( . ( 16. 1916. . 199 D. I, 78.) , , , . , 10-12 . 3. 3. I I . , . . , . , .) , , . (Album etc. . 33 42.)

, . ; , , .

, . 2. 5. 42. . 10. . ( ). (, , , , , , , ), . , , ( ; ), , ( , , , , , ), ( , , , ). , , .

, . , 3. . , . , : , , . . , ' , : , , , , . , , ". , . , . ( , , , . ; 16 . , , , .)

, , , . . . : , . , . . , , . , , . , , . , . : , . . , , . . , , , , 2000 ( , 2000 .)

, , , .

, , .

, . . , . , . ; . 1916. . enmasse. , , . , . , , , , . , , . , . , . , . , , : , , : , , " ' ", " !

, 43 ; , , . 43 40 ". 14. 1915. . . . , . , , . .

, , .

, , , : ., , : . , , , . ( 3. 1915. , 16 , , . . , 16 , , .)

22. , , 36, , . 50 . , , , . .

, : , , , 32 , . , , 1892. , . ( , , . , , " . (.D. I, 93). , . , , . , . . . , . .

, , , , 14-15 . . ( 62 . . , . . , , . . . , 23 .

, , . . 18. 1915. ( 2. 1862. . , , , 1890, . , , . . , . 2. . , . , . , , , , , 1914. . 1915., , , , , ' ). , . : . ( 20. . 1871. , , ), . , , . , , 1872. , , , , 1878. , , , (. , . . I, 13.), , 1870. , (. . . I, 12), . , 1866. , , . ( , .)

. . , . , . . , , . , , , . , , . . . , , , : , ".

, . , , , , , , . , , . , , . , , (D. II, 323 ).

(...) , , , . , , " . , , , . 1917. , . , , . . , . , ; , . , , , . . , , . . , ; . , . , . , , . , . , , 40 ; ; (), ... ," : ! " .

= ( = ), .

( 1968.( )- - :

- - . 20. 1943. - . , , , , , .... , -, - . , , , .

- , , : . - . - , , , .

.- , , () , , , . , , 1 300 . 14.. . . . , . .- 1300 , .

171 , 700 3 . . . , , . .- 1 300 , . , . , , , . , 9. 1944.. 1 300 .

:-- 1943., 23. 1943. . . , , - (- .) , . -190 , . . 35 . - . . , - - - , : . - , : , . , , , . : . : , , . :, 13. , , , . . . 450 , . , . . , . 1944.. , .; , : 1980. - ,

:

( 1943. ):

1943. .

1943 . ( ) -, - .

20 () 1943 - , . , - . - , 1980. - , - - ( ).

. 21. 1943. (4x4). , : , , , , . , - - , , - . - . : , , . , . 22. , , - , 23. 1943 ( ) - , , .

171 , 429 -, , , , . . . , , , , , , , .

, . , , . . , . , , - . , , , .

: 1980. , , : ( , 1943.- ):

. ( ), //- - , .

. , . , , .

, . . - , : , , .... , 5 . , , . . , , , , , , . , , , .

, - . . . . 1943. 1915. . . , , , , . , y y .

1979. ,

TOPLICA

Posle povlaenja srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju, okupirana Srbija je bila podeljena izmeu Austro-Ugarske i Bugarske. Granica izmeu ove dve okupacione zone je bila du Velike Morave od Smedereva do Stalaa, a zatim linijom: Kruevac-Vukanja-Zlata-Lebane-Lipovica-Ogote-Gnjilane-Betina-ar-planina-albanska granica. Zapadno od ove linije je pripalo Austro-Ugarskoj, a istono Bugarskoj. Ovoj drugoj su jo pripale Vardarska Makedonija, pritinski i prizrenski okrug. Od okupiranog dela Srbije Bugarska je stvorila dve zone: Moravsku vojno-inspekcijsku oblast sa seditem u Niu i Makedonsko vojno-inspekcijsku oblast sa seditem u Skoplju.

Centralne sile i Bugarska su organizovale privrednu eksploataciju Srbije, vrile rekvizicije i konfiskacije imovine stanovnitva. Rekvivirala se stoka, hrana, koa, vuna. Posledice smanjenog broja goveda i konja odrazile su se na ishranu stanovnitva i smanjenje zasejanih povrina. Prema izvorima Meunarodnog Crvenog krsta, do 1. septembra 1917. od gladi je umrlo oko 8.000 lica.

Bugarska je vrila bugarizaciju Srba, ali i Albanaca, Turaka, Grka i Jevreja. Makedonsko stanovnitvo je tretirano kao bugarsko. Nemaki izvor kae: Bugari ne proputaju da iskoriste vreme svoje okupacije istone Srbije i Makedonije. Oni su svoju novu upravu uveli bezobzirno i brutalno... Rad na bugarizaciji karakteriu dva osnovna pravca: unitenje gornjeg i srednjeg sloja (inteligencije) i nasilno uvoenje bugarskog jezika

U nikom okrugu ubijeno je oko 100 svetenika. Pod izgovorom da ljude alju u Sofiju, Bugari su vrili streljanja. Tako je u Vranju i okolini ubijeno 3.500 ljudi, a u Surdulici oko 3.000 lica. Uz zabranu jezika i pisma, Bugari su menjali i imena porodicama, a svi udbenici na srpskom jeziku su oduzeti od stanovnitva. U srpske crkve su dovoeni bugarski popovi, a srpske ikone su zamenjivane bugarskim. Na kolskim sveanostima deca su morala da govore kako su zadovoljna to su ponovo povratila svoju bugarsku nacionalnost. U zarobljenikim logorima Bugarske poetkom 1917. je bilo 187 srpskih oficira i 31.492 vojnika to je bilo 20,5% svih zarobljenih Srba od strane neprijateljskih drava.

Svi okupatorski zloini, pljakanja, glad, teror, unitenje bilo kakve nade u spas imali su samo ogranien uspeh. Ve marta 1916. austro-ugarski izvori su zakljuili da je zabluda misliti kako Srbi smatraju da su uniteni.

Poeci otpora okupatora su bili u formi linog bunta, esto i razbojnitva, ali od jeseni 1916. otpor je skoro iskljuivo politiki, slobodarski. Prema procenama okupatora bilo je oko 50.000 ljudi sposobnih da nose oruje. Prve komitske ete u Crnoj Gori su organizovali braa Milinko i Toko Vlahovi, Jovan Radovi i Miljan Drljevi. Prve sukobe sa komitama Austrijanci su imali ve septembra 1916. Komite su inili uglavnom zaostali, sluajno ili namerno, srpski i crnogorski vojni obveznici i izleeni ranjenici koji su izbegli zarobljavanje.

Okupator je odmah izvrio odmazdu; streljano je vie ljudi u optinama Bora, Draguica, Guncati i Bumbarevo Brdo. I na teritoriji pod bugarskom okupacijom takoe su se pojavile odmetnie grupe. U kopaonikom kraju i okruzima Kruevac i Kosovska Mitrovica dejstvovao je odred Koste Vojinovia.

O aktiviranju ljudi sposobnih i spremnih za rat u samoj Srbiji mislila je i srpska Vrhovna komanda Ulaskom Rumunije u rat, general Mihajlo ivkovi, komadant Srpskog dobrovoljakog korpusa u Odesi, doao je na ideju da prebaci ceo korpus kod Turnu Severina i u datom trenutku ga aktivira u Timokoj krajini. Taj trenutak je trebao da bude sinhronizovan sa probojem Solunskog fronta. Dalji razvoj dogaaja, nepovoljan po Rumuniju onemoguio je bilo kakvo dejstvo po ivkovievom planu.

Srpska Vrhovna komanda je napravila plan o pripremi pobune u Srbiji, ali koja bi planula na njen znak. Ovaj zadatak je poveren poruniku Kosti Milovanoviu Peancu koji se avionom spustio kod sela Mehane 28. septembra 1916. Peanac je naiao na problem jer je pobunjeniki pokret rastao i preduzimao akcije bez njegovog znanja, a on je imao zadatak da pripremi ustanak kada bude jasno da se Bugari povlae.

Peanac, voen moda linom ambicijom, moda uveren da e do proboja Solunskog fronta doi vrlo brzo, moda da sauva primat prvog oveka pokreta, tek zajedno sa Kostom Vojinoviem je obnarodovao proglas poziv na opti ustanak u kome je stojalo da je doao momenat za osloboenje od germansko-bugarskog jarma.

Krajem 1916. i poetkom 1917. namnoio se veliki broj eta, afirmisao se niz etovoa, a voene su borbe i arke. U austrijskom izvoru iz januara 1917. pie: U jesen prole godine su na teritoriji vojne uprave u Srbiji uoene dve oblasti u kojima je bilo razbojnitava i etovanja... U podrujima okruga Kruevac i Kurumlija (ovaj poslednji u oblasti bugarske uprave) dobila su obelelje sistematski organizovanog ustanka.

Povod za izbijanje pravog ustanka je bilo regrutovanje srpskih mladia u bugarsku vojsku. Nezadovoljstvo naroda se snano povealo i nalo izraz u sukobima i neredima. etovoe su 21. februara veale i glasale za ili protiv dizanja ustanka. Jedino je Peanac bio protiv, ali morao sloiti da se ide na ustanak i da mu bude na elu. Podeljene su i zone odgovornosti: Vojinovi je bio odreen za Kopaonik i dolinu Ibra, Peanac za Toplicu, Milinko Vlahovi za Vranje, Toko Vlahovi za Timoku krajinu, a Jovan Radovi za Pirot. U proglasu je kazano da e se dan opteg ustanka i mesto mobilizacije odrediti kasnije. Karakteristino je da kada su etovoe dole na teren, ustanak je (spontano) ve bio u toku. To potvruju u neprijateljski izvori; austro-ugarski vojni atae u Sofiji je znao da se u regionu Prokuplja, Kurumlije, Lebana skoro u pitanju ustanak.

Krajem februara i poetkom marta 1917. godine ustanici su kontrolisali teritoriju izmeu reke Rasine, Kopaonika, June Morave i unisa. I mimo ove teritorije okupator nije bio miran; odmetnike ete su bile veoma aktivne i uspene kod Knjaevca, Zajeara i Svrljiga. Prvi odgovor okupatora je bilo brojno jaanje sopstvene vojske, to su izveli prebacivanjem trupa sa Solunskog, Italijanskog i Istonog fronta. Procenjuje se da su skoncentrisali oko 30.000 vojnika.

Obraun sa ustanicima je poeo 12. marta u reonu Dubci-Zlatari gde su Austrijanci opkolili 13.000 ljudi, borbe su trajale 20 dana. Protiv austro-ugarskih trupa, Vojnovi se prihvatio borbe kod Blaca, Jankove klisure i Brusa. Vojinovi je imao uspeha te se ceni da su ove bitke bile i najvee ustanike pobede.

Sa druge strane, Peanac je izbegavao borbe i male komitske ete prebacivao je u neprijateljevu pozadinu, a braa Vlahovii, pritisnuti od nadmonijeg neprijatelja, povlaili i prelazili u gerilu. Bugari su zauzeli Prokuplje 14. marta, a Austrijanci Kurumliju (16. marta). Jo deset dana je trajalo slamanje ustanka; 25. marta Bugari su proglasili kraj operacija.

Obraun sa ustanicima je bio svirep. Od 5-6.000 ustanika, polovina je pobijena. Ubijani u stariji ljudi, ene i deca. Prema podacima samih Austrijanaca, pobijeno je 20.000 ljudi. Peanac i Vlahovi su se sa 2.500 ljudi uspeli skoliniti i izbei smrt.

Bez obzira na sve mere okupatora, mir se nije sasvim vratio ni u Toplicu ni u druge delove Srbije. Slino je bilo i u Crnoj Gori; etovanje se nastavilo sa prolea 1917. Uz stare ete su nicale nove. Region dejstava se protezao od Hercegovine do Pirota i na sever do Negotina. Okupator je opet vrio odmazdu nad civilnim stanovnitvom. Primenjena je i jedna novina: obrazovane su takozvane protivete, iji je zadatak bio da goni odreenu etu do unitenja. U etovanju najuspeniji su bili Vojinovi, Peanac, braa Vlahovii i Jovan Radovi. Meu njima nije bilo dovoljno saradnje, a izmeu Vojinovia i Peanca su trajala meusobna optuivanja.

Akcije komitskih eta su trajale celu 1917. godinu, bez obzira na rtve. Okupator je uspeo da nanese osetne gubitke i da likvidira neke voe, a trijumfovao je kada je decembra 1917. kod sela Grgura ubijen Kosta Vojinovi. Oruani oblik otpora je trajao sve do proboja Solunskog fronta.

Okupacione snage u Srbiji (u prvom redu Bugarska) tokom cele 1917. godine su vodile surovu politiku prema srpskom stanovnitvu. Uz sve ve koriene mere, primenjivane su odmazde za komitske akcije, a nastavljeno je i sa interniranjem civilnog stanovnitva. Sve je to dovodilo do smanjenja brojnog stanja stanovnitva i njegove privredne snage. Prema podacima Crvenog krsta Austro-Ugarske, krajem 1917. u Nemakoj je bilo 34.000 srpskih ratnih zarobljenika, u Austro-Ugarskoj 93.500, a u Bugarskoj 35.000. Prema istom izvoru, broj interniranih civila u Nemakoj je bio oko 2.000, u Austro-Ugarskoj oko 77.000 , a u Bugarskoj oko 100.000 lica.

ZAJEAR i KNJAEVAC

Zbog podele Makedonije Bugarska je napala Srbiju 1913. godine. Vodila se bitka na Bregalnici. etrnaesti puk II poziva se istakao kod Krivolaka, dok se XIV puk I i III poziva borio na frontu Pirot-Zajear. Bugari su uspeli da preko Kadibogaza uu u Knjaevac jula 1913. i tu ostanu samo tri dana, a onda su se povukli ostavljajui za sobom pusto.

U Prvom svetskom ratu Timoka Krajina je bila pozadina, sve do 14. oktobra 1915 godine kada su Bugari poeli napad na Zajear. Borbe su trajale do 29. oktobra 1915. godine, kada su Bugari uli u Zajear i konano okupirali ove krajeve.

Srpska II armija i konjika brigada francuskog generala Gambete 13. oktobra 1918. godine oslobodile su Pirot, a dva dana kasnije Svrljig i Kalnu i poele se sputati u dolinu Timoka. Knjaevac je osloboen 16. oktobra. U okolini Zajeara, 15. oktobra, seljaci su se digli na ustanak protiv okupatora, ime su olakali dejstvo srpskih i saveznikih snaga na timokom pravcu. Nakon niza borbi na prilazima Zajearu iz pravca Knjaevca, Konjika brigada generala Gambete umarirala je 19. oktobra 1918. godine u Zajear.

, , .

. , ' .

, ' . , ' .

, . , .

, . .

, .' , , ?!

, ,

' , , :

, . ' . , .

, , , .

, : ? - , .

' , . , , .

. ' ,' , .

' , ' ' . , .

, , ' , ' ' . , . - ?

- , , , ' , .

' , ' , ' ' , ' ' .

' , . ' ' .

, . ! :

, 27. 2014. . , , , 27. 1943. . 21 .

, . , . , .

, .

, , , 1941-1945. , . .

. , , , .

, , .

, 18. , , , , . , , . , . , 1948. , . , . . . .

, , , 1944. , . .

18. 30 , 29 . .

, , . , . . 5. , . , , . , . . , . .

, , . , . , , , : . , . , . 1944. , .

, 1. , 1943. . , . . , . 1943, .

, 2. , . 20 , . , , , , , , .

. , , . . .

, 1. . . , .

, , . , , , :

! , : , ! ! , . ! , , . , , ? ? ? ? , , ,

: , , . , 2. , , . . , 100 ., , : , . 300 , , 17 , ( ), . 2 , 65 (35 ), 26 (14 ), 50 , 120 , 80 (20 ), 4 , 2 , 5 ( , ), 20 , 17 10 .

: , - - - . , . , .

, : . :

. , . , .

, .

:

1. 1944. - . 23 . 70 , - 1950- , 1. 2014. ., , - , , . : , , , . . , . , , , . , ( , ). 6.000 , . , 1944. 1.000 . , , . 1944. , , , . , . , , . . 28 , 22, . 22 1953. , 1. , , . , . , , . . , . , , . , , : , . , , . , , . , , .

:

, , , 1941-1945. , . . , 1996. . : .

www.znaci.net, . 1994. , 1941-1943, 1991-1993, 1994. . , , 1995. , , , , . , , , , ( 1991. ), . .

, , , . , , , , . , , , , , (, , ) .

, , , , , . , . , , , . , . , . , , , , , .

- (1983-1991), , , - 1941-1945. ( , , , ). , , . , ( . ). . ( ) , , , ( , 10 ). , ( ) , . , . , .

. , , . , 30. 1941. , , . 1986. , , , , . ; . , , , (. ).

, . , 1941. , 1942., , , . . , , . , , , . , , . , - .

, , , ( ).

, 20. 1941. , 60. ( -), , , . ( . , , 19). , , , 1941. , . , ( , ) 1941. ( ).

, 31. 1941. , , , . , . . , , 26. 1942. , . , . , , . . , . , , 14, 1.

. ( , 14, 1, 35) 1941. , , . . , , , , , . , , () ( ). , , ( ), , . , .

, 23. 1942. ( , 14, 1, 70). . , 4 , , , , , . 21. 1942. . 5 . , . , , , , . : , , , - , , . , , ( ), : , , , , . . .( , , , , , , 2000, . 134-138).

, , 1941. , 1942. , , . 1944. , , , , .

, , , ( ). , , , 60% ( ).

. , , , , . , , ?

. , . , , , , .

, : , , , , : : , , , . , , , , .

: , , , , , , . , , , . , , , . , , , , , . , , , , .

, , . , . 96 (I) 11. 1946. , , 9. 1948. , 260 (III) ( 12. 1951. ).

2. . :

- ,

- ,

- ,

-

- .

, () . , , ( 1946. , , -, ). . , , , , , . , . .

. . . , . . , , , . (, , ). ( ), ( 19, ), . , , , , , .

, , () , . , , . , , , , , . . 193., 1942. , , , .; 251. ( ). . , .

( ) , ( ), . . . . , , ( ). , , : , , , (. , , , 1, , 1935.., 135-136). , ( ). , , , ( , , ; ). : , , , 2, , 1937.., 151).

, ? ? . , , , 100.000 , . (. , , , 2005., 820) , .

, , , , . , , . , , . . , . 3. , a priori . , , . , . , . , , .

, , () , . , , , ( , , ). , . , ( ?) . , , , , . , , ( ). , . , 7 9. 1945. (. , .., 896).

, , (, , .)

, 8-9 . 10.000 21 4 , 2005. . 19. 2003. ( ). 6. 2004. , 14 7 , .

14. , 9 1 . , , . 200.000 300.000 . , 30. , , ( ). . 16. 2005. , 59 , 40 5 . 72 29 . 15. . , 11. ( 150.000 300.000 ). , , . , , .

15. , 14.000 - , . . . , . . 16, . , . , 2.530 . 1. . , . , 48 . . , . , , 1. . 95% . , 22. 4 , 250 . .

, , , , , 4 . , . 24 , .

, . .

2006. . (: Israels unilateral disengagement plan, Wikipedia)

, , , , , , , , , ( () ) ?

NEMA DOKAZA DA JE GENERAL SIKORSKI UBIJENU okviru petogodinje istrage nisu pronaeni dokazi zloina u avionskoj nesrei u kojoj je 1943. godine ubijen general Wladyslaw Sikorski, predsjednik poljske Vlade u egzilu tokomDrugog svjetskog rata, izjavio je jedan zvaninik.

Glasnogovornik istraitelja Andrzej Arsenjuk rekao je da je na taj nain potvren rezultat britanske istrage, koja je ranije utvrdila da se avion sruio jer se zaglavilo visinsko kormilo, ali je istakao kako postoji mogunost da se istraga ponovo otvori ukoliko se pronau novi dokazi, prenosi Tanjug.

Sikorski je bio premijer poljske Vlade u egzilu u Londonu, kada je poginuo u misterioznoj avionskoj nesrei neposredno poslije polijetanja sa Gibraltara, dok se vraao iz obilaska poljskih trupa u Africi u vrijeme kada je njegova zemlja bila pod nacistikom okupacijom, podsjea AP.

Spor sa StaljinomMeutim, sumnje da je rije o ubistvu podstaklo je to to je Sikorski te godine bio u sporu sa sovjetskim liderom Josifom Staljinom zbog smrti vie od 20.000 poljskih oficira, koje su zarobile sovjetske trupe.

Pojedini poljski historiari, takoer, smatraju da je taj spor razljutio saveznike zemlje, kojima je bila potrebna Staljinova pomo da bi se borili protiv njemakih nacista.

Poljski Institut nacionalnog sjeanja, koji istrauje nacistike i komunistike zloine protiv Poljaka, otvorio je istragu 2008. godine, kako bi istraio mogunost sovjetske sabotae aviona u kojem je stradao Sikorski.

Izvor: AgencijeUMRO POSLJEDNJI ATENTATOR NA HITLERA13 mart 2013

Ewald-Heinrich von Kleist, nekadanji pripadnik njemakog Wehrmachta i jedini preivjeli uesnik zavjere protiv Adolfa Hitlera 20. jula 1944, umro je u 90. godini u svojoj kui u Minhenu, izjavila je njegova ena Gundula von Kleist.

Von Kleist je kao 22-godinji porunik njemake armije 1944. godine dobrovoljno pristao na to da na jednom sastanku s Hitlerom u samoubilakom napadu raznese sebe i nacistikog diktatora.

Taj atentat nije uspio, ali je Von Kleist kasnije iste godine imao glavnu ulogu u najpoznatijem pokuaju ubistva Hitlera i bio je posljednji preivjeli lan grupe njemakih oficira koji su pokuali da ga ubiju 20. jula 1944, prenosi Tanjug.

Von Kleist je roen 10. jula 1922. na porodinom imanju Gut Schmenzin u Pomeraniji na podruju tadanje sjeveroistone Njemake, koje sada pripada Poljskoj.

Njegova porodica je pripadala dugakoj lozi pruskih zemljoposjednika, koji su stoljeima sluili dravi na visokim vojnim i administrativnim pozicijama.

Von Kleistov otac, Ewald von Kleist, jo od prvih dana bio je protivnik Hitlera, ak i prije nego to je taj nacistiki diktator doao na vlast i bio je mnogo puta hapen nakon to je firer preuzeo kontrolu 1933. godine.

uveno je putovanje starijeg Von Kleista u Englesku 1938, godinu dana prije izbijanjaDrugog svjetskog rata, kada je pokuao utvrditi da li e ostale zapadne zemlje podrati dravni udar protiv Hitlera.

On, meutim, nije uspio navesti britansku Vladu da promijeni svoju pomirljivu politiku.

Uprkos protivljenju svoje porodice nacizmu, mlai von Kleist se 1940. pridruio njemakoj armiji i 1943. je ranjen u borbama na Istonom frontu.

Samoubilaki prslukTokom oporavka s njim u januaru 1944. stupa u kontakt Claus von Stauffenberg, jo jedan oficir iz aristokratske porodice i predlae mu plan za ubistvo Hitlera.

Von Kleist je izabran da kao oficir bude model za novu uniformu za Hitlera i Von Stauffenberg mu je predloio da ispod te uniforme obue samoubilaki prsluk, te da ga detonira kada bude stajao blizu Hitlera.

Godinama kasnije Von Kleist je ispriao da je otac, kada mu je izloio plan za taj samoubilaki napad, samo nakratko zautio i zatim svom 22-godinjem sinu rekao: "Da, mora to uraditi."

"Oevi vole svoje sinove i moj je sigurno volio mene. Bio sam prilino siguran da e rei 'nemoj'", sjeao se Von Kleist. "Ali, kao i uvijek, potcijenio sam ga."

Taj plan samoubilakog napada nikada nije realiziran, podsjea agencija AP.

Mjesecima kasnije Von Kleista je ponovo kontaktirao Von Stauffenberg i ponudio mu da uestvuje u atentatu na Hitlera 20. jula 1944, o emu je 2008. snimljen i historijski triler "Valkyrie", u kojem je Tom Cruise igrao ulogu Von Stauffenberga.

Von Kleist je trebao donijeti paket sa eksplozivom na sastanak s Hitlerom, ali je taj plan promijenjen i Von Stauffenberg je odluio da sam postavi tu bombu.

On ju je postavio u konferencijsku salu gdje se Hitler sastajao sa svojim vojnim savjetnicima u sjeditu u Istonoj Pruskoj.

Gurnut paketHitler je, meutim, izbjegao svu silinu eksplozije, jer je neko gurnuo paket ka nozi stola, to je umanjilo snagu eksplozije.

Ta zavjera je propala. Von Stauffenberg, Von Kleist stariji i mnogi drugi su uhapeni i smaknuti. Neki su objeeni, a Von Stauffenberg je strijeljan.

Sam Von Kleist je uhapen i Gestapo ga je poslao u koncentracioni logor Ravensbruck, ali je, zatim, neoekivano puten, nakon ega se vratio na svoju dunost.

Poslije rata je osnovao izdavaku kuu Ewald von Kleist, bavio se javnim obrazovanjem vezanim za sigurnost i transatlantskim odnosima.

Godine 1963. bio je osniva Minhenske konferencije o sigurnosti, foruma koji i danas okuplja vodee svjetske diplomate i vojne zvaninike.

[1](.Claus Philipp Maria Graf Schenk von Stauffenberg;-,15. 1907,20. 1944) . .[2] , - , . . , , ( , ).

, , . , , (. ) , (,).

, . , . .

, 20. , . . .

[] ( ) , .

, -. , .

. , .1926, , 17. .

, .1933, , , .

, 1938, . .

1. 1937. , . , , , . (31. 1940) .

1. 1943. . , , . , , .

1939, .

, 1943, , .

, . , . .

.

20. [] 20.

, , .

, , 1944. , . . , , . . , . , .

, , Ju 52 . .

, , , .

. , , .

[] ; .

. , , , , . (, )

[]

, , , .

, , .

, : ! , . , , , .

, 10. , .

400 .

, ( ).

. , , 5.000 . .

[] 26. . : , , , . . 92. 2. 2006. . , , , .

(.Berthold Schenk von Stauffenberg;,15. 1905,10.

HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/1944" \o "1944" 1944) , 20. 1944, . , . , .

( , ) . , (Oberhofmarschall) , (Alfred Schenk von Stauffenberg) - (and Caroline ne von xkll-Gyllenbrand). , .

, , 1927. (Stefan George),

HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" \o "" -. 1930. 1932. . 1939. , .

, , , . , , , , 20. 1944. , , . , .

, , . . , 10. .[1] (.August Wilhelm Antonius Graf Neidhardt von Gneisenau;,27. 1760,23. 1831) , (18131814) . .

[] 27. 1760. . . , . 1777. , . -. . 1786. , . 17931794. . , .

[]

1806. , . , . 1807. . . .

[] . . . 1809. . , 1809. . , , . .

[] , ,

. . 1814. . 1814. , . . . , , . , . . .

[] 1816. 7. , . , 1818. . 1825. . 1831. , . 24. 1831. 1831.

[] . . . , .

(.Valkyrie) 2008. . . , , . , , , .

[]: . , . .

(.Erwin Johannes Eugen Rommel,

();,15. 1891,14. 1944) . (Wstenfuchs,

()). , , . , .

[] 50 km , , , . , . , . 1910. 124. .

1911. 1916. . 1928. . 1912. . 1911. 1912. .

[] , . - . " (Pour le Mrite), . , 150 , 7000 81 . ( ) .

[] (1929 1933) (1935 1938). ,Infanterie greift an( ), 1937. Hitler Jugend. 1938. . . , (Fuhrer-Begleitbattalion). . . -. 1. 1939. .

[] 1939.[] . - : , ; ? ?". - .

1940-41.[]1940. 7. , Gespenster-Division(" ) Fall Gelb, . 5. , 15. 1941. . -Deutsches Afrika Korps .

1941-43.[] ,1942. .

- '. , . . . . , .

. . 60 . . . . . , - ; " . .

, , . , . , . 8. , . . 2. .

. .

, , ( 6. ).

1943-44.[] . , . . . . .

, . . . . .

. 21. , , .

[]17. 1944. . . , 20. 1944. . . . , . " (Dolchstolegende) . . . . 14. 1944. . .

[] (1942)

(131. 1942) - 8. .

[]1. 8. . , , . 2. , . , .

, . , . , .

10. , . 14. 21. . , , , 700 .

, 27. . , , , . , , , .

8. , 31. , , .

[] , ( ). .

, . 8. . 8. .

7.500 , .

. 23. 3. 1942. , 8. . , , .

[] 1942. . , .30. , , 8. . .

, 8. . 200.000 1.000 100.000 500 .

[] . , .

12 , - - - , .

. . , . , . , .

, 2,5 , . .

[] 23. 21:30 . , - , -. , .

, -. , .

24. , . , . . , , . 25. .

, . 9. . 25. 26. . , , . 6.200, 2.500 .

, 370 , 900. , . , 29. .

, , . , 102.

. 2. 2. 1942., 35 . . . , , 3. 4. .6. ; 30.000 .

10. :" , , ".

, .

[]1966. 1968. . 7.500 .

1944. , , . , , , , .

, , . , , ,,,,, ,.

, 6. -. , .

[] [] , 1944. . - .

,1941. , . . 1942., 1943. .

(, , ). ( ) , . . , . . : , 1942. , , 1943. . , , 1944. .

1943. - . . 1944. . .

, , , . : . , , . , .

19. 1942. . , , . , , , . , , .

, . , . .

. 1943. . ( 1944. .) . 1944. .

COSSAC . SHAEF . 3 5 3 . . , 47 : 19 , 5 1 , 21 1 , 140.000 .

( ), , 6.900 4.100 . 12.000 - 1.000 . 10.000 t 14.000 .

40 :

;

, 190 km , ' .

.

, , (.Operation Bodyguard- ) (. ). (.Operation Fortitude- ) . , . 1. . , . , - . , 1. .

, (.Operation Skye- ) . .

, , , (.Operation Titanic) 6. . 200 .

, . - , , " " 4 , , . 79. , .

, , . (.PLUTO- pipe line under the ocean; ) .

. , 28. 1944. , 749 .

(British Daily Telegraph) .5 ; , 5 , , . . , .

. , - , , . . . . .

[]1942. 1943. . . .

1943. , . (. , ), .

. . , , ,. 1944. . ( , ).

, , . , , . . , , , , (Rommelspargel).

, , .

. , (Freiherr Leo Geyr von Schweppenburg). , 5. . .

, . , , , , . , , , , .

, , , . , , . ( ). , . .

[] , :

6. - .

1. 3, 4, 6 45 (Queen Red sector) . 4. 10. .

3. 72. , --.

41. .

3. , 2. 48. , --- --.

46. . (, , 46. ).

50. 8. , .

47. .

V ( 1. 29. ) , --- --.

2. 5. -- (Point du Hoc) 2. 5. .

VII ( 4. ) , .

101. - .

82. - --, .

, . (Maquis) .

. . . 5. 1944. . 6. . . 4. .

82. - , , . 91. - .

[] 8 , 6.939 (1.213 , 4.126 1.600 , ).

, , . : ( . ) ( ).

, , . .

[] , , . , ( 352. 321. ). 352. , 6. 1944. , , . , , , . - .

, , .

[] 716. , .

352. . .

6. , . , .

91. - (Luftlande - -), - , 1057. 1058. . , ( ), .

709. (), -- , 729. 739. ( , ) 919. . ( ) . 709. .

[] , :

243. (), - , 920. (2 ), 921. 922. . .

30. , , .

[] 21. , - , , 12. , , . , 1943. , 16 . , .

[] 6. 1944. 5.000 10.000 . . . 4.000 . , , , . , , . . . . . . . . , , . . , . 600 . 2.000 . 352. . . 10 . .

. ( , , , ...). , .

[] . , . . .

. 5. 6. 1944. 432 -47 7 000 101. . 82. 6. 7 900 . , . . 2.000 2.500 . . .

[] . , . . 21. 12. . . . , .

, .

.

101. , , . , . .

. . , , . 82. . 101. : .

. . "Hold until relieved" . , . , , . . .

[] .

. . 2 : , , .

. . ." ( ). .

15. -- . . , . : , , . .

. . . . . . 40 , - , , . . 251, 222. 91. , 243. 709. 6. . , .

[] 00:48 01:40 . 6.928 432 -47 .

[] 101. , -,

. Pathfinder- - , . .

-. 502. 101. . . - . . 502. ( ) . . 502. . .

506. . - . . , . . , , 06:00 , 4. . ( ) . , .

501. . . - . . 2 3 . 501. . . 04:00, 04:30 . , 2. --- ( ).

[] , 01:51 82. . . 369 -47, 10 . 101. . 82. - . , 505., 75% .

. Pathfinder- - ( - ) - . , 508. . 25% . ( , , ). . 507. . ( - 20mm ). 507. . , .

( ) - 82. . --, 3. 505. . 04:30 . 82. . . - 3. 505. . . .

[] . , , , .

[] . . , , - .

:

-. . , , . . : , , .

, . - , , , , . , 502. 4. . 101. 82. . 24 , 2.500 6.000 101. . , 82. - 6. .

[] 6. 1944. , . . 150 . , , .

[]

10. 15. , , 17. . , .

10. 11. , 12. . 13. , .

[] 13. , ( ) ( ) 7. - . . , , .

[] . . , - . . , .

[] . !"-"!" "Thunder!"-"Flash!", . .

[] ,

- (Nigel Cawthorne - Turning the tide, 82. )

- , 1970

. (,3. 1880[1],1964) , , , .

[] , [1]. 1902. . .

1908. .

1910. - , , 1915. .

1919. .

1920. , 1937. .

1. 1941. II[2].

. ,

HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/1943" \o "1943" 1943.

, (). .

1943. , .

, , , 10 , .

, , . .

1964. , .

Nikola M. Stojanovi(Mostar,1880. -Beograd,1964.) je biosrpskiknjievnik, politiar ivelikosrpskiintelektualac . Bio je istaknuti protivnikAustro-UgarskeMonarhije i zalagao se za stvaranjeKraljevine Jugoslavije.

Poznat kao autor lanka koji je prvobitno objavljen srpskomasopisuSrbobrankoji je tada kao glasilo Srpske samostalne stranke u Hrvatskoj izlazio uZagrebuu broju 168/169 iz godine1902naslovom: "Do istrage nae ili vae (= "do istrebljenja naega ili vaega").

U svojem lanku navodi izmeu ostaloga slijedee teorije:

Srbi i Hrvati su, po miljenju nekih, dva plemena istoga naroda; po miljenju drugih, dva posebna naroda (narodnosti); po miljenju treih, jedan narod, jedno pleme.Pleme nastaje u vremenu pre ustanovljenja drave, a narod nastaje u dravi inicijativom jednog plemena. Ta se uloga pripisuje u naoj istoriji plemenu kojim je upravljao Stevan Nemanja, ali i iza toga imamo i suvie primera koji pokazuju da srpske velmoze nisu htele ili nisu mogle shvatiti zajednicu interesa svih krajeva, bez koje nema govora o trajnom politikom jedinstvu. Politiki je Srbe ujedinila zajednika odbrana na Kosovu i kasnije zajednika sudbina robovanja jednoj istoj vlasti. Kulturno jedinstvo, kome je udario temelj Sv. Sava, ogledalo se najbolje u toj velianstvenoj odbrani i u kasnijem stapanju srpske aristokracije sa demokracijom u jednu nerazdeljivu, divnu sastavinu - demokraciju s aristokratskim ponosom. U tom i lei vanost kosovskog boja, u tom smislu srpski poraz na Kosovu znaci jednu veliku pobedu....Hrvati dakle nisu ni pleme ni posebna narodnost. Oni se nalaze na prelazu iz plemena u narodnost, ali bez nade da e sainjavati ikada posebnu narodnost....Ta se borba mora voditi do istrage nae ili vae. Jedna stranka mora podlei. Da li e to biti Hrvati, garantuje nam njihova manjina, geografski poloaj, okolnost, to ive svuda pomeani sa Srbima, i proces opte evolucije, po kome ideja Srpstva znaci napredak..

PosrbljavanjeHrvata dakle po Stojanoviu nije dovoljno, i po njemuHrvatimoraju u potpunosti nestati jer je to "evolucijski neizbjeno".

Slijedili su protusrpskiprosvjediuZagrebua tada prvi puta javno nastupa iStjepan Radi. Ti prosvjedi nisu bili samo zbog tog antihrvatskog lanka, nego posljedica dugogodinjeg izazivakog pisanja ovog lista[1]Imenovan je1. travnja1941.godine banomVrbaske banovineukazom jugoslavenskog kraljaPetra II.[2] (18801945),, , , , . , .

[] , ,, , . , .

[] . , . , , , . (1908), (1940), . 1935. 1939. - , 1940, . ( , , ). : , , , , , .

[] .

[] 2008. , , . 2008. , , .

, , . , , .

, 1944. , 1. 2. 1945. . , , , , , , , . , , , 180 440 , , .

, , , , , , . , .

, , , , . , , .

. (. . 326/44) 29. 1944. , , .

, , , .

.

: 19.05.2008

Zar mora potomak Grigorija Boovia da zatrai rehabilitaciju za oveka koji je dokazani humanista, knjievnik i novinar?. Zar to znai da oni okrivljeni i pogubljeni koji nemaju potomke da e moda Sv. Petar da ih rehabilituje?....Kada su 1947.godine anki Stoki saoptili da su joj drugovi iz CK sve oprostili, glumica je od sree umrla. Sanduk do groblja je preveen je na volovskim kolima, sav u cveu, narod je usput kleao, na Topiderskom groblju otpevana je pesma Oj moravo , po njenoj elji. A spomenik joj nisu podigli ni drava, ni pozorite ve verna sluavka (kojoj je ostavila skromno nasledstvo) s natpisom: "Svojoj plemenitoj gazdarici anki podiem ovaj spomenik blagodarna Magda." Zahtevu za rehabilitaciju anke Stoki, podneo je poarevaki odbor Lige za zatitu privatne svojine i ljudskih prava u oktobru 2006.godine, pridruilo se Narodno pozorite iz Beograda (u Politici , u rubrici tema dana , M.D. [objavljeno: 03/05/2008.] Ne znam ta je navelo ljude iz pozorita da se pridrue, ako to ve sami nisu uinili , ili smatraju da je ustanovljenje nagrade Velika ana za glumaka ostvarenja dovoljna rehabilitacija. U svim bivim socijalistikim dravama, pa i u bivim republikama ex yu, ovi procesi su daleko odmakli, zato u Srbiji nisu?Da to moda ne spreavaju svetski monici, Vatikan ili belosvetske karakondule?

, . 2 , , .

3. - 24. 1945. .

20 , 1988. . , , , .

2. 1885. , , , , , , , .

, , . , 1922. , , , 1927. . 1928. . 1931. , , .

1936. , . . , 1945. , , .

1961. , , , . , ... . 1943. . , , , , .

1974. .

1970. , , .

, , , .

1940. , , . - , .

.

, , .

, , , . .

, . 2 .

: 21/12/2009

. . 1943 ( ) , , . , . .

MISTERIJA

Mia Cvijetinovi, osumnjien za ubistvo Kneleta, nestao pre devet godina, policija sumnja da je ubijen u okolini Gornjeg Milanovca

BEOGRAD- Nestanak Miodraga- Mie Cvijetinovia, nesuenog zeta Radeta aldovia ente i osumnjienog za ubistvo Aleksandra Kneevia Kneleta, prijavljen je tek prole godine, devet godina posle nestanka, saznaje Kurir u beogradskoj policiji! Iako policija ima saznanja da je Cvijetinovi ubijen u okolini Gornjeg Milanovca, njegovo telo jo nije pronaeno!

Knele

Enigma Cvijetinovi traje ve 15 godina, odnosno, od kada je sa tri rupe na glavi, u apartmanu 331 beogradskog hotela "Hajat", 28. oktobra 1992. godine, pronaen le Aleksandra Kneevia Kneleta. Dok je za jedne Kneletova smrt do dananjih dana ostala misterija, po drugima je sve bilo jasno odmah posle njegove likvidacije... Ubicom je proglaen Cvijetinovi.

Nesueni entin zet ostao je igosan kao Kneletov ubica ak i kada ga je istrani sudija oslobodio zbog nedostatka dokaza! Meutim, ubrzo posle oslobaanja, Cvijetinovi je nestao! Miljenja o njegovom nestanku i danas su podeljena u beogradskom podzemlju... Meu preivelim estokim momcima stare garde i danas ima onih koji tvrde da je Mia iv i da se krije u strahu od osvete Kneletovih preivelih prijatelja. Oni drugi i mnogobrojniji, meutim, tvrde da su se Kneletovi prijatelji odavno osvetili.

Cvijetinovi je osumnjien za Kneletovu likvidaciju kada je policija utvrdila da mu je Kneevi dan pre ubistva "konfiskovao" dip, zatim ga odvezao na imanje Darka Aanina u Krnjeevce i prodao za 5.000 nemakih maraka! Meutim, stvar se iskomplikovala k