banke i finansijska trzista

7/28/2019 Banke i Finansijska Trzista

1/81

Pristupni rad

BANKE I FINANSIJSKA TRITA

Mentor:

prof. Dr Miroljub HaidStudent:

Jelena Prokid, 2011140441

Ni, februar 2012.

UNIVERZITET SINGIDUNUMPoslovni fakultet Beograd


2/81

UVOD

Banka je finansijska organizacija koja za predmet delatnosti ima zakljuivanje i

izvravanje bankarskih poslova. Banka je pravno lice, ona ima pravnu i poslovnu

sposobnost u granicama registrovanog predmeta poslovanja. Osnovno pravilo je

da je uspean finansijski sistem preduslov za ekonomski rast.

Banke su vane, kada se njima loe rukovodi, svi trpimo.

Danas se upravo nalazimo u periodu krize, najedi uzroci finansijskih kriza su:

nekontrolisan i nepredvidiv rast kamatnih stopa,

rast neizvesnosti,

cene nekih vrsta imovine nekontrolisano rastu i nekontrolisano i

neoekivano paaju,

i jo jean o veoma vanih uzroka je, i bankarska panika.

2Jelena Proki


3/81

UVOD

Nakon dugog perioda primene modela socijalnog samoupravljanja, naa zemlja se

okrenula primeni naela i principa savremeno trino orjentisanih privreda.

Uvoenjetrine ekonomije podrazumeva uvoenje i razvoj finansijskog trita, tj.

njegovih segmenata u vidu trita novca, kapitala, derivata i deviznog trita.

Finansijsko trite, moe se redi, predstavlja organizovani sistem za promet

finansijskih instrumenata, tj. hartija od vrednosti koje mogu biti dugovne i

vlasnike u zavisnosti od roka njihovog ospeda, kao hartije od vrednosti na tritu

novca i hartije od vrednosti na tritu kapitala.

3Jelena Proki


4/81

BANKE

Predmet nauke o bankarstvu

Banka je novano preuzede i kreditna ustanova ija je osnovna aktivnost

depozitni posao, uzimanje i davanje kredita, posredovanje u oblasti kredita i

obavljanje drugih novanih poslova za raun svojih klijenata.

Banka takoe moe a se efinie u smislu:

1. Ekonomskih funkcija

2. Usluga koje prua klijentima3. Pravne osnove postojanja

4Jelena Proki


5/81

BANKE

Bankarski poslovi i organizacija banke

Ono to je bila konstanta, a za ta se vezuje i sama definicija banke, to je da se

banka kao ustanova bavi kreditnim i novanim poslovima. Osnovna posrenika

funkcija banke je pribavljanje i usmeravanje sredstava sa svrhom uzimanja i

davanja kredita. Otuda su osnovni bankarski poslovi sleedi:

1) prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava,

2) kreiranje novca i odobravanje kredita,

3) obavljanje platnog prometa.

5Jelena Proki


6/81

BANKE

Bankarski poslovi i organizacija banke

1) Prikupljanje depozita i pribavljanje sredstavaje osnovni bankarski posao, jer

na taj nain banka dolazi do prikupljenih i pribavljenih sredstava koja

predstavljaju osnov za za kreiranje novca i odobravanje kredita.

2) Kreiranje novca i odobravanje kredita predstavlja osobenost bankarskog

mehanizma kojim banka na osnovu finansijskog potencijala kojim raspolae

umnoava kreditni volumen pomodu kreditno-monetarne multiplikacije.

Kreiranje novca u bankama predstavlja sekundarnu emisiju iju osnovu ino

primarni novac centralne banke. Centralna banka primarnom emisijom vri

kreditiranje poslovnih banaka.

3) Poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu se obino obavljaju u celosti

preko bankarskog sistema. Do 2003. godine u Srbiji najvedi deo platnog

prometa obavljan kroz specijalizovanu ustanovu SDK (Sluba rutvenog

knjigovodstva), SPP (Sluba platnog prometa) odnosno ZOP (Zavod za obraun i

pladanja).

6Jelena Proki


7/81

BANKE

Banka kao novano preuzede

Banke-akcionarska rutva, kakve su uobiajene u trinoj privredi, imaju cilj

umnoavanjenovanog kapitala i maksimiranje dobiti. U omadim uslovima, kao i

drugim zemljama sa praksom planske privrede, banke su za ciljnu funkciju

decenijama imale redistribuciju bankarskih sredstava, a ne maksimiranje profita iuvedanje kapitala.

U razvijenim zemljama bankarski i ire finansijski sistem su veoma kontrolisani.

Mere ravne intervencije se svode na:

1) nacionalizaciju centralne banke,

2) stvaranje institucija za kontrolu bankarskih poslova,

3) poravljenje velikih poslovnih i komercijalnih banaka,

4) stvaranje krupnih ravnih finansijskih institucija,

5) formiranje posebnih finansijskh institucija fondova sa primarnim ciljem

porke izvozu.

7Jelena Proki


8/81

BANKE


Bankarska naela poslovanja, odnose se prvenstveno na smanjivanje stepena

rizika i maksimiranje racionalnosti poslovanja:

Princip likvidnosti banke,

Princip poslovnosti i efikasnosti,

Princip sigurnosti plasmana,

Princip rentabiliteta poslovanja,

Princip solventnosti i

Princip aurnosti.

8Jelena Proki


9/81

BANKE


1) Princip likvidnosti se izraava kao princip poslovanja banke kao posrednika,

poverioca i unika da u svakom trenutku moe svoje dospele obaveze izmiriti

likvidnom novanom imovinom. Ovaj problem se moezaotriti ukoliko banka

ne usklauje adekvatno svoje obaveze sa finansijskim potencijalom.2) Princip poslovnosti i efikasnosti se izraava potrebom da se maksimalni

rezultati poslovanja postignu uz minimalno koridenje sredstava.

3) Princip sigurnosti plasmana je princip koji izraava potrebu banke da svoja

raspoloiva sredstva plasira sa najmanjim rizikom, za ta je neophodno da

obezbedi ogovarajude lino ili realno jemstvo, kao i da se plasirana sredstvakod klijenta najbolje efektuiraju, to povratno pozitivno utie na veliinu

depozita banke.

4) Princip rentabilnosti poslovanja banke izraava celinu interesa banke da

maksimira profit u odnosu na uloeni kapital, kao ciljnu funkciju poslovanja.

Ovo je vrhunsko naelo svakog privrednog subjekta koji posluje u trinim

uslovima i nije specifino za banku.9Jelena Proki


10/81

BANKE

Klasifikacija banaka

Osnovna klasifikacija banaka polazi o sarine poslova kojima se banka preteno

bavi, pa je moguda sleeda klasifikacija banaka:

centralna ili emisiona banka;

depozitne banke (komercijalne banke);

univerzalne banke (komercijalne banke);

specijalizovane i granske banke;

poslovne banke;

teno-kreditne organizacije

ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, ustanove

osiguranja, fondova i dr.);

meunarone i regionalne banke i medunarodne finansijske

organizacije.

10Jelena Proki


11/81

BANKE

Centralna ili emisiona banka

Centralna ili emisiona banka prema svom poslovnom obeleju jeste jedinstvena

emisiona banka, ili banka banaka.

Njena uloga, funkcija i odgovomost u oblasti kreditno-monetarne, emisione i

devizne politike i regulisanja novane mase u opticaju, proizilaze iz prava iovladenja koje rava zakonom prenosi na nju kao monetamu instituciju te

rave.

Osnovno pravo ove centralne monetarne institucije jeste da oreuje ukupnost

odnosa u kreditno-monetamoj sferi rave.

Ova institucija ima obeleje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost

oreenojraviistie u njenom nazivu.

11Jelena Proki


12/81

BANKE

Depozitne (komercijalne) banke

Primarni posao depozitnih banakaje pribavljanje sredstava iz depozita i uloga na

tenju. Obzirom na kratkoroni kvalitet ovih sredstava, pa otuda i karakter

plasmana ove banke se nazivaju komercijalnim bankama.

Zbog irine poslova i razvijenosti interesa one se organizuju u ire bankarskeorganizacije.

U ranijoj omadoj bankarskoj praksi depozitne banke su bile samostalne ili manje

banke u sistemu vedih holding banaka.

12Jelena Proki


13/81

BANKE

Univerzalne banke

Univerzalne banke se bave najvedim brojem poslova iz bankarske nomenklature, a

obim i irina bavljenja oreeni su velinom i njenim potencijalom.

Osnovna potreba za formiranjem ovakvih banaka potie od interesa klijenata

privrednih subjekata da sve bankarske usluge obavljaju kod jedne banke. Obziromna univerzalan karakter kod ovih banaka su u prvom planu pitanja strunosti u

obavljanju svih vrsta poslova i racionalnosti organizacije i funkcionisanja.

Poslednjih decenija trend usvetu je upravo univerzalizacija banaka.

13Jelena Proki


14/81

BANKE

Specijalizovane i granske banke

Specijalizovane banke se bave pojedinim vrstama bankarskih poslova, pa se sa

stanovitastrune usmerenosti govori o uskoj specijalizaciji i o podeli rada meu

bankama.

Najede je re o investicionim bankama, izvozno uvoznim bankama, bankamakoje se bave deviznim poslovima, eskontnim poslovima, poslovima sa hartijama od

vrednosti ili grupi poslova.

Posebnom vrstom banaka se smatraju lombardne i hipotekarne banke.

Granske banke se mogu smatrati specifinim, specijalizovanim bankama koje se

bave pojedinim bankarskim poslovim, a za potrebe grane, grupacije ili vedeasocijacije.

U omadoj praksi poslovale su Jugoslovenska izvozna i kreditna banka (JIK),

Jugoslovenska banka za meunaronu ekonomsku saradnju (JUBMES),

Jugoslovenska poljoprivredna banka (Agrobanka), dok su u ananje vreme one

prevashodno zarale gransko oreenje samo u nazivu, a po karakteru su

univerzalne banke.14Jelena Proki


15/81

BANKE

Poslovne banke

Poslovne banke se bitno razlikuju od komercijalnih banaka, mada se u omadoj

bankarskoj praksi pod ovim nazivom najede podrazumeva banka opte

poslovnog tipa. U razvijenim zemljama se ove banke preteno bave finansiranjem

razvoja kompanija na osnovu depozita ili hartija od vrednosti (HOV) sa dugimrokom.

15Jelena Proki


16/81

BANKE

teno kreitne organizacije

teno kreditne organizacije ne ispunjavaju primarni uslov da kreiraju novanasredstva. Njihova primarna uloga je prikupljanje i usmeravanje sredstava

stanovnitva. U zavisnosti od strukture poslova i ciljeva postoje posebni

organizacioni oblici, kao to su teionice,teno-kreditne zadruge i teno-kreditne slube. Osnovni saraj poslova ovih institucija je, s jedne strane,

prikupljanje tenih uloga, depozita po tekudim i iroraunima i, s druge strane,

plasiranje kredita stanovnitvu, ali kako se samo deo prikupljenih sredstava plasira,

to su one znaajan izvor sredstava koja se usmeravaju u privredu.

Zakon o bankamaje obuhvat suzio samo na banke, tako da njime nisu obuhvadene

nebankarske finansijske institucije, ateionice,teno kreditne zadruge i slube

su bile u obavezi da svoje poslovanje usklade sa Zakonom o bankama.

16Jelena Proki


17/81

BANKE

Bankarski konzorcijum

Konzorcijum se moe zasnivati na trajnoj ili projektnoj osnovi i moe obuhvatiti

omade banke i/ili inostrane banke.

Na trajnoj osnovi formiraju se konzorcijumi za realizaciju kreditnih aranmana u

cilju plasmana pojedinih vrsta roba, radi proizvodne kooperacije, zajenikihulaganja u inostranstvo, zajenikih nastupa na tredim tritima. Prava i obaveze

lanicareguliu se posebnim ugovorom. Poto konzorcijum nema svojstvo pravnog

lica njegovo delovanje usmerava upravni odbor, sekretarijat i izabrana banka -

gestor banka.

17Jelena Proki


18/81

BANKE

Ustanove za kreitnu porku izvoza

U gotovo svim zemljama, u cilju unapreenja ekonomskih odnosa sa

inostranstvom formirane su posebne kreditne ustanove koje obezbeuju

finansijsku porku refinansiranjem i osiguranjem izvoznih kredita. Pri tom treba

imati u vidu ogranienja koja postoje od strane Svetske trgovinske organizacije(STO), da se neposredno kreditira izvoz roba i usluga.

Ovakva porka obezbeuje subvencije, izvozne kredite, carinske i poreske

olakice.

18Jelena Proki


19/81

BANKE

Ostale nebankarske i druge finansijske institucije

U ostale nebankarske i druge finansijske institucije, spadaju:

centralna ili emisiona banka;

Ustanove osiguranja i reosiguranja,

Fondovi socijalnog i penzionog osiguranja i drugi fondovi, Poslovne

korporacije za plasiranje novca i kredita,

Trgovinske i druge organizacije za finansiranje potroakih kredita,

Novane i robne berze,

Stambene i druge zadruge,

Institucije koje se bave forfeting i faktoring poslovima,

Ustanove koje se bave poslovima kliringa, Institucije koje se bave poslovima lizinga,

Finansijski posrednici brokerske i dilerske kompanije i dr.

Heing kompanije,

Fondovi trita novca,

Finansijske holding kompanije i konglomerati,

Ostali agencije, komisionari, menjai, posrednici, biroi.19Jelena Proki


20/81

BANKE

Funkcije banke

Osnovne funkcije banke su:

Funkcija kreditnog posredovanja,

Funkcija novanog izravnavanja,

Usluna funkcija i

Preuzetnika funkcija.

20Jelena Proki


21/81

BANKE

Funkcije banke

Funkcija kreditnog posredovanja

Prva i najvanija funkcija banke je posredovanje u kreditiranju, tako to na jednoj

strani banka uzima kredite (od CB i drugih poslovnih banaka ili novac po osnovu

depozita i uloga na tenju), a na drugoj strani prikupljeni novac daje u oblikukredita klijentima.

Posrenika funkcija banke u kreditiranju se jasno i u potpunosti odslikava u

njenom bilansu. Depozitni poslovi po kojima je banka preuzela tui novac se

vrednosno iskazuju u pasivi, a kreditni u aktivi baninog bilansa.

Funkcija novanog izravnavanja,

Svojim posredovanjem banke deluju izravnjavajude izmeu trailaca novca ne

samo u finansijskom ved i u prostornom i vremenskom smislu rei.

21Jelena Proki


22/81

BANKE

Funkcije banke

Usluna funkcijaBanka obavlja i raznovrsne uslune poslove za svoje klijente gde se ona ne javlja ni

u ulozi unika ni u ulozi poverioca ved naprosto pruaoreene korisne usluge

svojim klijentima, kaoto su usluge u obavljanju platnog prometa ali i druge uslugeneutralnog karaktera, kao to su: menjaki poslovi, poslovi uvanja poverenog

novca te funkcija posredovanja u platnom prometu.

Preuzetnika funkcijaBanka se pojavljuje kao i drugi trgovci pa obavlja i sopstvene poslove na osnovu

kojih moe dodatno da zaradi kao to su poslovi kupovine i prodaje efekata naberzi i u vanberzanskom prometu, kupovine i prodaje deviza, emisioni poslovi za

sopstveni raun itd.

22Jelena Proki


23/81

BANKE

Vrste bankarskih poslova

Bankarski poslovi se najede svrstavaju prema njihovim zajenikim osobinama

na:

Aktivni bankarski poslovi,

Pasivni bankarski poslovi i

Neutralni bankarski poslovi.

23Jelena Proki


24/81

BANKE

Aktivni bankarski poslovi

Aktivni bankarski poslovi su oni kod kojih se organizacija javlja kao poverilac svog

klijenta (unika).

U okviru aktivnih bankarskih poslova razlikuju se:

Ugovor o kreditu,

lombard,

relombard,

eskont i

reeskont.

24Jelena Proki


25/81

BANKE


Ugovor o kreditu

Ugovor o kreditu je pismena isprava kojom se banka obavezuje da de korisniku

kredita staviti na raspolaganje oreeni iznos novanih sredstava, na oreeno ili

na neoreeno vreme, za neku namenu ili bez namene, uz istovremenu obavezukorisnika da vrati dobijeni novac uz ugovorenu kamatu, u vreme i na nain utvrden

ugovorom.

Lombard

Lombard je davanje kredita uz zalog. Ugovorom o lombardu banka daje poveriocu

kredit, s tim to je poverilac uan da kod nje deponuje pokretne stvari kaoobezbeenje da de uzeti kredit vratiti u roku.

Ugovor o lombardu zakljuuje se u pismenoj formi. Primljene stvari od klijenta

banka je una da uvapanjom dobrog privrednika i da ih vrati klijentu kada on

vrati uzeta sredstva u oreenom roku.

25Jelena Proki


26/81

BANKE


Relombard

Relombard je posebna vrsta ugovora o lombardu. On se sastoji u tome to banka

koja je dala kredit komitentu zalogu stvari primljene od njega prenosi na drugu

banku i od nje dobija novana sredstva, tj. sada banka obavlja lombardovanje. Utom sluaju komitent uzeta sredstva vrada onoj banci kod koje se u zalogu nalaze

njegove stvari.

Eskont

Eskont je prodaja oreenih hartija od vrednosti njenom korisniku pre njegove

dospelosti za naplatu, uz odbitak pripaajude kamate od dana eskontovanja dodana dospelosti. Hartije od vrednosti obino su: menice, ekovi, varanti, uputnice.

Pri eskontovanju banka ispladuje korisniku hartije od vrednosti, njen nominalni

iznos sa pripaajudim kamatama, ali odbija nedospele kamate, svoju proviziju i

trokove. Banci najvie pogoduje eskontovanje onih hartija od vrednosti za koje je

uverena da de ih u kratkom roku naplatiti.

26Jelena Proki


27/81

BANKE


Reeskont

Reeskont predstavlja posebnu vrstu ugovora o eskontu. Kod reeskonta kao

ugovrne strane javljaju se dve banke, s tim to je jedna od njih ona banka koja je

ved zakljuila ugovor o eskontu, odnosno ona je vlasnik hartije od vrednosti potom osnovu, a druga banka kupuje te hartije od banke koja je obavila

eskontovanje.

27Jelena Proki


28/81

BANKE

Pasivni bankarski poslovi

Pasivni bankarski poslovi su poslovi ko kojih se banka javlja kao unik u onosu

na svoje poverioce.

U pasivne bankarske poslove spadaju: Emisioni poslovi,

Izdavanje obveznica,

Izdavanje zalonica,

Izdavanje blagajnikih zapisa,

Izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima i ulog na tenju.

28Jelena Proki


29/81

BANKE


Emisioni poslovi

Pod emisionim poslovima podrazumevaju se oni poslovi u okviru kojih ovladena

banka obavlja emisiju novanica, kovanog novca i hartija od vrednosti. U naoj

zemlji ove poslove obavlja Narodna banka Srbije i banke.

Izdavanje obveznica

Obveznica je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da de licu

naznaenom na obveznici, ili donosiocu, isplatiti oreenog dana iznos naveden u

obveznici, odnosno iznos anuitetskog kupona.

Obveznice predstavljaju posebnu vrstu hartija od vrednosti, koje se izdaju radiprikupljanja slobodnih novanih sredstava.

Banka moe da izda obveznice na tri naina: u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime

i za turaun, u tue ime i za turaun.

29Jelena Proki


30/81

BANKE


Izdavanje zalonicaBankarska zalonlca je pismena isprava koju bankarska organizacija, hipotekama

banka, izdaje klijentu kada mu na osnovu njegovih nepokretnosti odobrava kredit.

Zalonice glase na donosioca, imaju stalno ukamadenje,ue rokove i neotkazivesu, a za pokride imaju zaloene nepokretnosti.

Izdavanje blagajnikih zapisaBlagajniki zapis je kratkoroni papir i sredstvo za regulisanje koliine novca u

opticaju i za regulisanje likvidnosti banaka. Kratkoronost razlikuje blagajniki zapis

od obveznice.Blagajniki zapis mogu da izdaju Narodna banka Srbije i sve druge nae banke.

Odluku o emisiji blagajnikog zapisa donosi naleni organ emitenta. Blagajnike

zapise koje emituje NBS mogu da emituju banke i druge finansijske organizacije, a

blagajnike zapise koje emituju banke i druge finansijske organizacije mogu da

kupuju kako pravna, tako i fizika lica.

30Jelena Proki


31/81

BANKE

Neutralni bankarski poslovi

Pod neutralnim bankarskim poslovima podrazumevaju se bankarski poslovi kod

kojih se banka ne pojavljuje ni kao poverilac, ni kao unik.

U okviru neutralnih bankarskih poslova spadaju: Ugovor o depozitu,

Ugovor o sefu

Devizni poslovi,

Klirinki poslovi i

Bankarske garancije.

31Jelena Proki


32/81

BANKE

Formiranje finansijskog potencijala banke

Prema osnovnom obeleju banke, kao monetarne i finansijske institucije zadatak je

da plasira sredstva za potrebe svojih klijenata, i da ih pri tome valorizuje na najbolji

nain, sa najvedim ekonomskim efektom. finansijski potencijal banke, izraava

izvore sredstava ili zbirnu sumu sredstava iskazanih u pasivi bilansa banke.

Analitiki prikazano strukturu pasive ine:

kapital banke,

dispozitna sredstva,

nedepozitni izvori sredstava banaka i

kreditna zauenja.

32Jelena Proki


33/81

BANKE

Formiranje finansijskog potencijala banke

Pri tome treba imati u vidu da banka nikada ne moe svoj celokupni finansijski

potencijal usmeriti kao raspoloiva sredstva za plasmane. Zbog injenice da je

svaka banka obavezna da na osnovu mera monetarnog regulisanja i intervencije

CB izdvoji deo sredstava, obaveznu rezervu, koju banke re na posebnom raunukod centralne monetarne ustanove. Uslovljeno time investicioni potencijal ili

potencijal za plasmane predstavlja raspoloivi iznos sredstava finansijskog

potencijala koji se moe usmeriti za ogovarajude plasmane.

Taj odnos se moe prikazati:

Fp

= Ro

+ Ip

Ip = Fp - (Ro + R2)Fp finansijski potencijal banke

Ro sredstva obavezne rezerve

R2 rezerva za likvidnost

Ip investicioni potencijal banke

33Jelena Proki


34/81

BANKE

Struktura finansijskog potencijala banke

Kapital banke je kljuni deo u strukturi finansijskog potencijala banke. Depozitni

potencijal ini novana sredstva koja nebankarski transaktori (sektor privrede,

neprivrede i stanovnitva)re na raunima banke.

Raspoloiva epozitna srestva u potencijalu banke su veoma razliitai mogu se

podeliti na:

Depozite po vienju i

Oroeni ili ogranieni depoziti.

Nedepozitnoj strukturi sredstava u finansijskom potencijalubanke pripadaju:

Sredstva pribavljena iz kreditnih izvora (krediti dobijeni od banaka) i

Sredstava pribavljenih od ostalih finansijskih institucija.

34Jelena Proki


35/81

FINANSIJSKA TRITA

Finansijsko trite se efinie kao mesto na kome se sueljavaju ponuda i tranja za

finansijskim instrumentima na ijoj osnovi se i formira njihova trina cena. Cena

finansijskih sredstava formira se pod oluujudim uticajem ponude i tranje, a

izraava se u vidu kamatne stope, koja je razliita za svaki od segmenatafinansijskog trita.

Prema predmetu poslovanja finansijsko tritre se moe podeliti na:

Trite novca,

Trite kapitala,

Devizno trite i

Trite finansijskih derivata.

35Jelena Proki


36/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Pojam i karakteristike trita novca

Trite novca kao segment finansijskog trita predstavlja mesto na kome se

sueljavaju ponuda i potranja za novcem visoko likvidnim sredstvima i hartijamaod vrednosti iji je rok ospedakradi od jedne godine.

Njegov znaaj u funkcionisanju finansijskih sistema se ogleda u tome to

predstavlja medijum za pribavljanje kratkoronih sredstava tj. novca i orava

likvidnost emitenta sa jedne strane i omogudava upravljanje kratkoronim

vikovima finansijskih investitora sa strane. Na ovom tritu dominantno mestoimaju institucionalni investitori.

36Jelena Proki


37/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Na ovom tritunajede se obavljaju sleedi poslovi:

Transakcije sa iralnim novcem,

Uzimanje, odnosno davanje kratkoronih kredita,

Eskontni poslovi,

Lombardni poslovi i

Opti poslovi sa kratkoronim hartijama od vrednosti.

Na osnovu poslova koji se na njemu mogu obavljati izvrena je poela trita novcana dva segmenta:

Trite novca na kome se trguje dnevnim i terminskim iralnim novcem i

Trite novca na kome se trguje kratkoronim hartijama od vrednosti

kako kroz primarnu tako i kroz sekundarnu kupovinu i prodaju.

37Jelena Proki


38/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Poslovanje na tritu novca karakteriu:

Jasna i jednoobrazna pravila,

Jedinstven nain poslovanja,

Potovanje pravila koja su meunaronoprihvadena,

Efikasnost i preciznost u obavljanju poslova

Visoka finansijska disciplina i

Racionalnost i aurnost u poslovanju.

38Jelena Proki


39/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Funkcije trita novcaNa tritu novca formira se kratkorona kamatna stopa, koja je inikator cene

kotanja novca i kreita, to se oraava i na cenu kapitala. O njene visine zavise

onosi ponue i tranje za novcem.

Trite novca ostvaruje sleede funkcije:

Mobilizaciju i alokaciju kratkoronih finansijskih sredstava,

Obezbeivanje likvidnosti uesnika,

Transmisiju monetarne politike,

Utvivanje cena finansijskih instrumenata i

Formiranje kamatne stope.

39Jelena Proki


40/81


41/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Organizacija i vrste trita novca

Kao deo finansijskog trita, novano trite objedinjuje sleeda specijalizovanatrita i to:

Kreditno trite,

Meubankarskotriteiralnog novca i kratkoronih vrednosnih papira,

Eskontno trite,

Lombardno trite i

Tritekratkoronih hartija.

41Jelena Proki


42/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Finansijski instrumenti na tritu novca

Hartije od vrednosti u osnovi predstavljaju dokumente koji dokazuju neki dug ili

vlasnitvo, tj. oreena potraivnja. Hartije od vrednosti na tritu novca su popravilu najlikvidnije hartije od vrdnosti sa rokom ospeda od jedne godine, emituju

se u relativno velikom obimu i sa niskim ili nikakvim rizikom.

Instrumenti trita novca najede se klasifikuju prema tipu izdavaoca:

Dravne vrdnosne papire (ravne obveznice, menice, blagajniki zapisi,

Vrednosne papire Centralne banke (blagajniki zapisi, depozitni

cetrifikati) i

Vrednosne papire poslovnih banaka (bankarski akcept, komercijalni

zapisi, privatni diskontni papiri).

42Jelena Proki


43/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca


Najvaniji instrumenti trita novca su kratkorone hartije od vrednosti -

instrumenti duga:

Kratkoroneravne obveznice,

Certifikat o depozitu,

Bankarski akcept,

Komercijalni zapis

Blagajniki zapis i

Trasirana menica.

43Jelena Proki


44/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca


Kratkorone ravne obveznice. Obveznicu moemo definisati kao pismenu

ispravu kom se njen izdavalac (emitenta) obavezuje da de u oreenom rokukupcu obveznice, tj. licu imenovanom u obveznici ili po njegovoj naredbi ili

donosiocu obveznice isplatiti naznaeni nominalni iznos uz unapred utvenu

kamatu. Dravne obveznice spadaju u jedan od osnovnih instrumenata

kratkoronih hartija od vrednosti.

Certifikati o depozitu. Certifikati o depozitu ili depozitni certifikat je tipianvrednosni papir koji izdaje (emituje) poslovna banka. To je najmladi instrument

trita novca. Dobijaju je pravna i fizika lica koja svoja novana sredstva oroavaju

kod poslovne banke i tim oroenim depozitima ele trgovati na tritu novca.

44Jelena Proki


45/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca


Bankarski akcept. Bankarski akcept spada u red najstarijih vrednosnih papira.

Bankarski akcept predstavlja poslovnu menicu na koju je banka stavila svoj akcept,tj. potpis ovladenog lica i obedanje da de imaocu poslovne menice isplatiti na njoj

naznaenu sumu u roku njenog ospeda.

Komercijalni papiri (zapisi) je kratkorona hartija od vrednosti - instrument duga

koji emituju preuzeda u cilju prikupljanja novanih sredstava za finansiranje svog

posovanja. To je neosigurana sopstvena menica sa fiksnim rokom ospeda.

45Jelena Proki


46/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca


Blagajniki zapisi.Blagajniki zapisi mogu biti ravni i neravni. Dravne emituje

rava i Centralna banka, dok neravne emituje poslovno bankarastvo. Dravniblagajniki zapisi emituju se radi usklaivanja odnosa izmeu prihoda i rashoda u

ravnom buetu. Centralne banke mogu emitovati balgajnike zapise koji

predstavljaju osnovni instrument preko koga se realizuju operacije na

otvoraenom finansijskom tritusprovoedi u adekvatnoj meri svoju monetarnu

politiku.

Trasirana menica. Trasirana menica je hartija od vrednosti, kojom njeh izdavalac

(tarsant) nalae trdem licu (trasatu) da plati sumu naznaenu u menici na dan

ospeda licu koje je navedeno u menici (remitentu). Menica se moe indosiratito

predstavlja meninu radnju u vidu izjave kojom imalac menice prenosi svoja prava

koja preistiu iz menice na neko drugo lice.

46Jelena Proki


47/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite kapitala

Uesnici na tritu novca

Uesnici na tritu novca, se najede vezuju za institucionalizovano trite novca,

ato su: Centralna banka,

Poslovne banke,

Berze i

Finansijske institucije i organizacije ovladene za posredovanje na tritunovca.

47Jelena Proki


48/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Pojam i ciljevi trita kapitala

Trite kapitala je mesto na kome se sueljavaju ponua i potranjaza kapitalom tj.

finansijskim instrumentima (akcije , obveznice) iji je rok ospeda ui o 1 goine.

Postoje vie ciljeva trita kapitala, o kojih su najvaiji:

Obezbeenje neophodnog kapitala za privredni razvoj,

Alokacija kapitala u najprofitabilnije privredne grane,

Ostvarivanje prihoda po osnovu vlasnitva nad kapitalom,

Povedanjenovanetenje u kvantitativnom i kvalitativnom smislu i

Ostvarivanje maksimalno mogudeg obima kapitala.

48Jelena Proki


49/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Funkcije trita kapitala

Osnovne funkcije trita kapitala su:

Transfer kapitala,

Razvojna funkcija,

Funkcije selekcije projekata,

Kontrola funkcija,

Izvravanje ugovorenih obaveza,

Smanjivanje rizika i

Funkcija zatitevlasnitva.

49Jelena Proki


50/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Vrste trita kapitala

Trite kapitala organizovano je kao:

triteugoronihnovanih sredstava i

trite efekata (triteugoronih hartija od vrednosti).

Trite ugoronih novanih sredstava predstavljlja trite na kome se susreduponuda i tranja investicionih sredstava. Na tom tritu se obinio javljaju banke,

finansijski subjekti i preuzeda, investicioni fondovi.

Trite ugoronih hartija od vrednosti (efekata) javlja se kao primarno i

sekundarno trite efekata.

Primarno trite efekata, odnosi se na prvu emisiju efekata, dok se sekundarno

odnosi na kasnije kupovanje i prodaju ranije emitovanih efekata na primarnom

tritu.

50Jelena Proki


51/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Vrste trita kapitala

Na primarnom tritu kapitala vri se emisija akcija i obveznica. Emisiju moe da

vri i korporacija (preuzede) koje ima veliki rejting uz saglasnost rave iberzanskih organa koji vre kontrolu.

Postoje tri osnovna oblika primarne emisije ugoronih hartija o vrenosti i to:

Direktna emisija,

Indirektna emisija i

Interna emisija.

Sekundarno trite kapitala predstavlja takvo trite efekata na kojem se vri

kupovina i prodaja efekata koji su ranije emitovani.

51Jelena Proki


52/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Instrumenti trita kapitala

Vedina autora u ugorone hartije o vrenosti ubrajaju :

Akcije

Obveznice i

Varanti.

52Jelena Proki


53/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca


Akcije

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko rutvo sa oreenomnominalom vrenosdu koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala.

Postoje se razliiti oblici akcija i to:

Akcije sa nominalnom vrenodu i bez nominalne vrednosti,

Akcije na ime i na donosioca,

Obine (redovne) i povladene (preferencijalne ili prioritetne akcije) ,

Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane divedende, Akcije koje daju vedi broj glasova sa ogranienim pravom glasa i bez

prava glasa,

Konvertibilne akcije,

Akcije sa oloenimpladanjem,

Nove akcije i

Otvorene i zatvorene akcije. 53Jelena Proki


54/81


55/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca


Varanti

Emituju se kao dopunska hartija od vrednosti uz obine i preferencijalne akcije iomogudavaju njihovim vlasnicima da pod unaped oreenim uslovima kupe

obine akcije preuzeda koje ih je emitovalo.

55Jelena Proki


56/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite novca

Uesnici na tritu kapitala

Da bi trite kapitala uspeno funkcionisalo, neophodno je da uesnici na ovom

tritu izgrade odnose meusobnog poverenja. Subjekti kji se mogu sresti nainstitucionalizovanom tritu kapitala su:

Centralna banka,

Poslovne i komercijalne banke,

Berza i

Preuzeda.

56Jelena Proki


57/81

FINANSIJSKA TRITA

Devizno trite

Pojam eviznog trita

Devizno trite je ono trite gde se sueljavaju ponuda i potranja za inostranim

novcem koji je neophodan radi nesmetanog i kontinuiranog obavljanja posla sainostranstvom, kao i promenu nacionalne valute u valute izabrane zemlje.

Na deviznom tritu obavljaju se sleedi poslovi:

Kupovina i prodaja deviza, koja se vri radi obavljanja meunaronih

pladanja, radi oravanja likvidnosti. Ovi poslovi mogu biti promptni i

terminski,

Davanje i uzimanje meubankarskih depozita. Re je o poslovima

polaganja depozita kod drugih banaka sa razliitim rokom,

Poslovi smanjenja deviznog rizika. Re je o finansijskim inovacijama na

svetskim finansijskim tritima (svop aranmani, opcije...).

57Jelena Proki


58/81

FINANSIJSKA TRITA

Devizno trite

Funkcije eviznog trita

Funkcije deviznog trita mogu se izraziti kao:

Ostvarivanje devizne likvidnosti,

Ostvarivanje kliringa,

Ostvarivanje zatite od deviznih rizika,

Ostvarivanje ogovarajude zarade na neusklaenim promenama

deviznih kurseva i kamatnih stopa.

58Jelena Proki


59/81

FINANSIJSKA TRITA

Devizno trite

Vrste eviznih trita

Postoje etiri vrste specijalizovanih deviznih trita i to:

Devizno kreditno - zajmovno i depozitno trite,

Valutno trite,

Devizno trite i

Primarno i sekundarno trite deviznih hartija od vrednosti.

59Jelena Proki


60/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite erivata

Pojam terminskog trita

Trite derivata je mesto gde se sredu ponuda i tranja za finansijskim

instrumentima koji izraavaju oloenu obavezu prodavca ili kupca koja se imaobaviti na ovom segmentu finansijskog trita. Terminsko trite pedstavlja deo

finansijskih trita na kojima se trguje na terminskim finansijskim derivatima.

60Jelena Proki


61/81


62/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite erivata

Fjuers ugovori

Fjuers predstavlja standardizovani ugovor odnosno sporazum izmeu kupca i

prodavca o kupovini odnosno prodaji oreene aktive na oreeni dan i pounapred utvenoj ceni.

Fjuersi se mogu podeliti na:

Robne i

Finansijske .

62Jelena Proki


63/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite erivata

Opcije

Opcija predstavlja izvedenu hartiju od vrednosti koja po svojoj sutini predstavlja

oreeno pravo. Ona svome vlasniku daje pravo da kupi ili proda finansijsku aktivupo unapred utvenoj ceni u oreenom vremenskom periodu.

Opcije se mogu podeliti na:

Evropski i

Ameriki tip.

63Jelena Proki


64/81

FINANSIJSKA TRITA

Trite erivata

Svopovi

Predstavljaju ugovore na osnovu kojih se vri razmena pladanja kamata na hartije

od vrednosti koje investitori imaju ili kredita.

Postoje dve vrste svopova:

Kamatni - kod koga se vri zamena pladanja kamate po fiksoj ceni za

pladenje kamate po promenljivoj kamatnoj stopi i

Valutni svop - u kome se vri zamena pladanja fiksne kamatne stope ujednoj valuti fiksnom kamatnom stopom u drugoj valuti.

64Jelena Proki


65/81

IZVETAJ NBS O POSLOVANJU BANAKAIzvetaj za III tromeseje 2011. goine

Osnovni podaciOdabrani parametri bankarskog sektora Srbije

65Jelena Proki


66/81


Osnovni podaciKoncentracija i konkurencija

66Jelena Proki


67/81


68/81


AktivaNivo i trend

Povedanje u ukupnom iznosu o 62,1 mlr RSD je rasporeeno po pojeinanimpozicijama aktive na sleedi nain:

68Jelena Proki


69/81


AktivaStruktura ukupne aktive

69Jelena Proki


70/81


71/81


Obaveze i kapital banakaNivo i trend

71Jelena Proki


72/81


Obaveze i kapital banakaNivo i trend

Povedanje ukupne pasive o 62,1 mlr RSD u onosu na prethono tromeseje,

rasporeeno po pojeinim kategorijama, prikazano je u nastavku:

72Jelena Proki


73/81


74/81


75/81


76/81


Profitabilnost banakaPokazatelji poslovanja

76Jelena Proki


77/81


Profitabilnost banakaOperativni dobitak

77Jelena Proki


78/81


StatistikaBroj zaposlenih u bankarskom sektoru (prvih petnaest banaka)

78Jelena Proki


79/81

ZAKLJUAK

Osnovni motiv poslovanja svake banke je da ostvari tovedi profit kako bi preko

profita povedala dividendu svojim akcionarima, a reinvestiranjem u kapital banke

(akcije) stvorila uslove za povedanje kreditnog i finansijskog potencijala. Zbog toga

se moe redi da je sutinska funkcija cilja upravo povedanje trine vrednosti

banke, dok je maksimiziranje stope prinosa po jedinici akcijskog kapitala pojavni

oblik ciljne funkcije banke.

Faktore koji utiu na profitabilnost banke moemo podeliti na kvalitet aktive,

kvalitet menamenta, ekonomiju obima, ekonomiju okvira, trokove poslovanja,

vanbilansne operacije, profitne centre, fazu ciklusa ekonomije, okruenje.

Znaajan faktor profitabilnosti banke je kvalitet menamenta. Zadatakmenamenta banke odnosi se na sprovoenje poslovne politike banke i

maksimalno koridenje performansi banke.

79Jelena Proki


80/81

ZAKLJUAK

Svet finansijskih trita nas okruuje u njemu ivimo i radimo i sledstveno ima

mnogostruke direktne i indirektne posledice na privatne ivote i karijere ljudi,

poslovne uspehe preuzeda, razvoj privrednih oblasti, privreda zemalja i konano

raspodelu modi pojedinca, korporacija, rava, ekonomskih grupacija, valuta.Uesnici u privredi se mogu podeliti na sektor sa vikovima tj. suficitarni i sektor sa

manjkovima tj. deficitarni sektor. Prenos finansijskih sredstava od suficitarnog ka

deficitarnom sektoru predstavlja finansijsku transakciju.

Sigurna i efikasna trita obezbeuju efikasnu alokaciju novca i kapitala i visoke

stope ekonomskog rasta, razvoja i blagostanja trinih privreda.

80Jelena Proki


81/81

HVALA NA PANJI

banke i finansijska trzista

Documents