basta zelena cele godine.pdf

8/9/2019 Basta zelena cele godine.pdf

1/128


2/128

10

predbate (ispred kue) ili su u dvoritu blizu ula-za u kuu kada se kombinuju sa cvetnim vrstamakao to su: eboj, karanfil, nona frajla, rua.

Najei tip bate je porodina batavelii-ne od 250 do 1.000 m2(za jednog oveka za po-tronju povra u toku godine treba 100 m2). To jeintenzivna bata sa 2040 povrtarskih vrsta, za-inskih i cvetnih (poneka voka i vinova loza kaoardaklija ili palir). Smenom vrsta u toku godine,zatim gajenjem meovitih vrsta, ostvaruje se vi-sok prinos uz znaajno uee ljudskog rada.

Trina (robna) bata je najee vea od1.000 m2, sa razliitim vrstama a prema zahtevutrita: zelena pijaca, pijaca na kunom pragu,pokretne prodavnice, marketi i megamarketi ilidrugi oblici prodaje. Sa poveanjem povrinarobna bata prerasta u njivsku proizvodnju uzsmanjenje broja vrsta u odnosu na batu i estouz specijalizaciju proizvodnje.

Bata moe biti sa ili bez nekog od oblikazatiene bate(leja, tunel, plastenik, staklenik).Broj vrsta, koliina i vreme proizvodnje povrase poveava kada bata ima sopstveni zatieniprostor. Tada je ciklus proizvodnje u potpuno-sti kontrolisan i ini celogodinju proizvodnju.Zatienu batuini vie istih ili razliitih oblikazatienog prostora kao to su topla gnezda, leje,razliiti tuneli, plastenici i staklenici. U ovoj bati

proizvodnja je veoma intenzivna i bez obzira navea ulaganja ostvaruje znaajnu dobit.

Bata u sobi, kujni, na terasi, koristi se za ga-jenje povra, zainskog bilja i cvea posebno utoku zime.U sobise povre gaji na prozoru (ka-skadne stelae, drvene posude i dr.). Prostor uzprozor moe se koristiti 89 meseci (od X do VI),sims, balkon, loa 56 meseci (od IV do X), ve-

randa u prolee (IV i V) i u jesen (X-XI). Simsse uprolee i jesen moe koristiti za gajenje lisnatogZimska bata

Bio-bata u saksiji


3/128

11

povra (salate), zainskog bilja (peruna, miroi-je, korijandera, mladog crnog i belog luka). Letise uspeno moe gajiti paprika, mini paradajz,

krastavac. U kujnise uspeno gaje klijanci (lucer-ka, soivo, mungo pasulj, penica) u teglicama samalo vode ili u specijalnim posudama, ali je veo-ma korisno gajiti zainsko bilje (anis, bosiljak, ko-mora, slaica, kadulja, kim, miroija, estragon,timijan, matinjak, origano, perun) koje se od-mah svee koristi pri pripremi jela.

U nedostatku zemljita, bata moe biti u

saksijama, sudovima, sanducima(kontejnerskitip bate)koje se postavljaju uz ogradu, uz zgra-du, uz staze ili se na terasi u kontejnerima povregaji kao ist usev ili mean usev sa korisnim bilj-kama. esto batu ini jedna ili vie leja sa okvi-rom (od dasaka, oblica, cigala, kamenja, trske) ra-zliitog oblika i veliine. Mini bate (autora MelaBartholomew (squore foot/garden) gde se na uo-kvirenoj leji povrine od oko 120 cm2odvaja e-snajest mini batenskih polja veliine 30x30 cm

Mini bata

Komunalna bata u Inuviku,

Kanada (2oiznad polarnog kruga)


4/128

12

i u njima se po principu bio-batovanstva gaji povre u toku cele godine.Mini bata sa mini lejama postavljena na nosae, prilagoena je mogu-nostima hendikepiranih osoba.

U veim gradovima Evrope ali i ire podiu se gradske (komunalne)bate po zajednikom optem projektu. To su male bio-bate na gradskomzemljitu (otvorenom polju) sa puno dekorativnih elemenata za odmor irekreaciju, zatiene bate kakva je na primer komunalna bata u Inuvik-una dalekom severu Kanade (dva stepena iznad polarnog kruga).

U okviru porodine bio-bate, a zatim u vrtiima, kolama, javnomprostoru namenjenom deci treba izdvojiti kutak zemljita, saksije, san-duie za deiju bio-batu. Tako prve korake u upoznavanju biljaka,

njihovog gajenja i odnosa sa i prema prirodi deca brzo i na zanimljivnain usvajaju i zapoinju da sami ureuju svoj svet bio-bate. Kroz tajrad dete zavoli prirodu, rad sa biljkama i stie znanje kako moe uprav-ljati rastom biljaka, potujui meusobnu zavisnost ivog sveta i uloguoveka u ouvanju ivotne sredine.

Povrtnjak deja Bio-bata


5/128

13

Veliina, oblik i mesta za bio-batu za decu zavise od konkretnihuslova. Skica prikazuje deiju bio-batu povrtnjak. U ovoj bati povr-e se gaji na batenskim lejama irine od 60 cm, a duine 100200 cm.Staze izmeu leja su iroke oko 50 cm, a centralna 100 cm sa proirenimsredinjim delom bate. Sve staze su malo utabane i zatravljene. Brojleja zavisi od prostora i opredeljenja (ovde su grupisane po tri, zbogplodoreda). Najbolji pravac leja i redova je severjug, jer su tada biljkeravnomerno osvetljene u toku celog dana. U ovoj bati je kompostite

(humka komposta u senci drveta ili ispod drvene nadstrenice) i jednauzdignuta leja veliine prilagoene deijem uzrastu.

Mnoge povrtarske biljke su i ukrasne i njihovim pravilnim raz-metanjem bata postaje dekorativna.Tako vlasac ima prelepe svetlolju-biaste cvasti, pargla ima lepe crvene plodove i bunast izgled biljke,ioka lep cvet, fizalis lep cvet i plod, bamija izrazito lepe ute cvetove,mnogocvetni pasulj i vignja prelepu boju cvetova na visokom stablu, aukrasni kelj moe imati bele, ute, ruiaste ili ljubiaste sredinje listo-

ve. Paradajz, posebno sorte mini paradajza kada se gaje u vidu palira,kao i krastavac, dinja, lubenica, tikve, uz korist, daju i lep izgled bati.

Dekorativna bata


6/128

14

Dekorativnosti doprinosi i kada se izmeu leja sa povrem, kao ivi-njaci ili posebne oaze gaje biljke prijatelji koje tite povre od tetnikai bolesti, i biljke koje privlae (korisne) insekte koji unitavaju tetoine

povra i smanjuju tete na povru.Dekorativna bata povra moe biti klasinog dizajna pravougaonog

ili kvadratnog oblika sa poljima povra oivienim stazama i dekorativnimvrstama ili slobodnog stila polukrunog, krunog ili trouglastog oblika.Bez obzira na oblik, na lejama klasinog batenskog tipa, zatim na uzdi-gnutim lejama kao i okruglim ili lejama u obliku kljuaonice gaji se povrei njihove biljke prijatelji. To sve daje i posebnu estetsku vrednost bate.

Povre u batiZa ishranu je uvek bitno da je povre kvalitetno po obliku, boji, uku-

su, mirisu i sadraju za ishranu najznaajnijih materija u skladu sa vrstomali i bez ostataka tetnih hemijskih supstanci i tetnih mikroorganizama.Takvo kvalitetno i zdravstveno bezbedno povre (zdravo uobiajennaziv kod nas) proizvodi se u povrtnjaku kao delu bate, ili je povrtnjakglavni i jedini deo bate.

Povre je velika grupa jednogodinjih, dvogodinjih i viegodinjihzeljastih biljaka koje se koriste za ishranu u sveem stanju, zatim kaovariva ili se prerauje u domainstvu i industriji. One su i lek i ukras. Punznaaj ima samo kvalitetno i zdravstveno bezbedno povre, koje se pro-izvodi ekolokim metodama.


7/128

15

Povre je za oveka izvor bioloki znaajnih materija, kao to su vita-mini, mineralne materije, fitoncidi i dr. Tako vitamina C najvie ima u pa-prici i do 260 mg%, zatim u listu peruna, u lisnatom kupusu, luku vla-

cu, listu celera, koprivi, provitamina A (beta karoten) u mrkvi, muskatnojtikvi, tikvi peenki, paprici, listu peruna i celera, vitamina iz grupe B imau graku, belom luku, kupusnjaama. Seme i klijanci (duine 12,5 cm)povra koji se koriste u ishrani (bamija, tikva, dinja, lubenica, krastavac,paradajz, pasulj, kupus, rotkvica, kres salata) istiu se bogatstvom vita-mina (meu kojima i vitamin E) kao i proteina.

Karfiol, keleraba, graak, boranija, spana i tikva bogati su kaliju-mom,list peruna, spanaa, blitve, graak, krastavac, beli luk fosforom.

Kalcijumom najbogatiji su boranija, spana, salata, blitva; natrijumomblitva, cvekla, celer, spana, mrkva; magnezijumomgraak i boranija, asadrajem gvoaistiu se celer i patrnak.

Neke vrste povra su znaajan izvorproteina(graak, boranija, lisna-ti kelj, kelj pupar, brokola), ugljenih hidrata(krompir, mrkva, cvekla, lu-kovi) i celuloze(paprika, kupusnjae, boranija, cvekla), odnosno balasnihmaterijama bitnim za peristaltiku creva i prevenciju karcinoma.

Specifian znaaj imaju fitoncidipovra sa baktericidnim, fungicid-

nim i protistozidnim dejstvom (beli i crni luk, cvekla, rabarbara, paprika,paradajz, rotkva), zatim bojene materijepovra kao to je hlorofil (spa-na, kupus, list peruna, kopriva) betaini (cvekla) i karotinoidi (mrkva).Fitoncidi povra ine osnovu nekih lekova u humanoj medicini, koristese u industrijskoj i domaoj proizvodnji biolokih sredstava za zatitubilja. Mnoge vrste povra su tradicionalna lekovita sredstva u narod-noj medicini. Danas se mnogi efekti povra na zdravlje oveka pozna-

ju. Tako bojene materije, zatim saponini, fitosterini, flavonoidi, cistein,

tanin, fenoli, neka jedinjenja indola i dr. uz askorbinsku kiselinu i alfatokoferol spreavaju obrazovanje kancerogenih jedinjenja (nitrozaminai nitrozamida) u ovekovom organizmu. Najznaajnije je uloga povra uouvanju zdravlja oveka i prevenciji mnogih obolenja. Poznata je ulo-ga povra u prevenciji oboljenja krvnih sudova, srca, bubrega, oboljenjadebelog creva, prostate, ira na elucu i sl. Pored toga, povre je sirovinaza proizvodnju prirodnih boja, vitamina i razliitih eterinih ulja.

Smatra se da ovek treba dnevno da unese oko 400 g povra, pre

svega sveeg, a prednost ima grupa uto-zeleno-crvenih vrsta koje sunajbogatije bioaktivnim materijama.


8/128


9/128

17

Povre moe da sadri nepoeljne i tetne materije za oveka. To suredovni produkti metabolizma biljke (oksalati, nitrati i nitriti), ali i produk-ti razliitih izvora zagaenja kao to su ostaci tetnih pesticida, ubriva

i drugih tekih metala (olovo, kadmijum) tetnih materija. Meutim, toje povre bogatije vitaminom C, beta karotenom, bojenim materijamakoje spreavaju u ovekovom organizmu redukciju nitrata u tetne nitri-te, to su i posledice po zdravlje manje.

Bio-bata

Potreba za zdravim i zdravstveno bezbednim povrem i za ouva-njem ivotne sredine su osnova razvoja ekolokih - odrivih sistema po-ljoprivrede u koje spada i bio-batovanstvo. U bio-bati se primenombiolokih, organskih mera i metoda uspostavlja (postepeno) prirodnaravnotea i usklaen rast i razvoj odabranih vrsta i sorti povra.

Bata prerasta u bio-batu koja je zelena cele godine, kada se po-tuje proizvodni sklad i meuzavisnost biljaka, ivotinja i oveka koji ubatu unosi znanje, ljubav i panju. Prelaz od konvencionalne bate na

bio-batu odvija se postepeno menjanjem i prilagoavanjem nainagajenja biljaka ekolokim principima uzajamne povezanosti u prirodnebioloke cikluse.

Bio-bata porodice Lelea Torak, 2007


10/128

18

Korak po korak stie se do bio-bate gde je osnovni princip odrava-nje plodnosti zemljita i stvaranje uslova za rast otpornih zdravih biljakabez grubog naruavanja strukture i zemljine mikroflore. Bio-batovan-

stvo ukljuuje korienje organske materije, prirodnih mineralnih ubri-va, zeleninog i mikrobiolokog ubriva u okviru plodoreda za odrava-nje i poveanje plodnosti zemljita. U bio-bati je obavezno kompostira-nje svih organskih ostataka. Agrotehnike i higijenske mere, zatim izborvrsta i sorti su i osnova bioloke kontrole korova, bolesti i tetoina a bezkorienja sintetikih pesticida. Sistem meanih vrsta, pokrovnih bilja-ka, zeleninog ubriva, gajenje korisnih biljaka kao i mere za poveanjebroja korisnih insekata i ptica doprinose celovitosti sistema bio-bato-

vanstva. To ukljuuje i estetsku hortikulturnu vrednost bio-bate. Svi ovibioloki principi primenjuju se i u zatienoj bio-bati.Bio-bataje i svojevrstan dekorativni povrtnjak koji se bazira na

raznovrsnosti vrsta i sorti povra ije morfoloke razlike (oblik, vi-sina, boja, cvetovi, plodovi) i razliiti periodi rasta i razvoja dajuestetski izgled bio-bate i kako poznati novinar Boidar Mandi,po meni u najlepem tekstu o bati u listu Politika pored ostalogpie Ponekad mi se ini da svoje tekstove ne piem ja, ve biljkeiznikle iz bate. Nazivao sam to floralna poezija. U povru kojese neguje s ljubavlju, i bez hemijskog ubriva nalazi se radost.Prirodni ukus hrane vea je dragost od same dragosti. Bataje bata. Zlatno doba. Ja verujem jer (primeri to pokazuju) dasmo na putu zlatnog doba naih bio-bata.

Za razliku od kujinske bio-bate robna bio-batenska proizvodnjazahteva zakonom odreen postupak inspekcije i sertifikacije. Na taj senain povre iz bio-bate razlikuje od povra iz drugih naina proizvod-nje to se potvruje i viim cenama na tritu.

Bio-batovanstvoje intenzivno gajenje povra na malom prostorui to veeg broja vrsta i sorti, razliitih zahteva za uslovima uspevanja. Ubio-bati povre sa korisnim vrstama ine veliku biljnu zajednicu, gde pri-menjene agrotehnike i specifine hortikulturne mere, obezbeuju har-monian rast i razvoj, uz zadovoljavajui prinos i dobar kvalitet povra.

Bez obzira na veliinu, mesto i cilj, bata prerasta u bio-batu kadase u njoj primene principi bio-batovanstva.

Prelaz iz klasine ka bio-batije postepen, a duina tog perioda za-

visi od plodnosti i stepena zagaenosti zemljita, vode i vazduha. Zatoje potrebno pre zapoinjanja rada znati osnovne karakteristike zemljita i


11/128

19

prostora (za zemljite uraditi hemijske analize plodnosti i ostataka pestici-da i tekih metala). Najbolje je prelaz zapoeti u jesen. Posle skidanja pret-hodnog useva obavlja se, u zavisnosti od tipa zemljita, dublja (1825 cm)

ili plia obrada (1015 cm), a zatim se zemljite prekrije (nastire, maluje)slojem 1020 cm organske materije (iseckana slama, trava, zdravi ostacileguminoza, kupusnjaa). Umesto toga mogu se uz povrinsku pripremuzemljita posejati biljke koje se koriste kao zelenino ubrivo (ra, repicei dr.). One se u prolee pokose i plitko zaoru a zemljite pripremi za setvu.Posle setve ili sadnje cela leja se ponovo prekrije organskim malom. Kadazemljite postane bogato organskom materijom, umesto dublje obrade,primenjuje se samo rahljenje, to je i specifinost bio-bate. Rahljenjem

se (vile ili specifine maine) provetrava zemljite bez prevrtanja slojeva itako, slino prirodi, odrava bioloki sistem zemljita.Za uspenost proizvodnje bitno je da se rastresanje zemljita, u-

brenje organskim ubrivima, pre svega kompostom, (a prema zahtevubiljaka) kao i malovanje, ponavlja pred poetak svake vegetacije bezobzira na godinje doba. Bio-bata se moe proiriti i na travnjak. Deozelene povrine travnjaka prekrije se debljim kartonom, mal papiromili crnom folijom. Posle izvesnog vremena (zavisi od spoljnih uslova) tra-va se razlae i postaje korisna organska materija a zemljite se pripremiza setvu.

Cvetni pojas u bio-bati (bata Z. Stojanov, 2006)


12/128

20

Bio-bata ima svoju mikroklimukoja zavisi i od njenog poloaja.ak i kod najnepovoljnijeg poloaja moe se stvoriti mesto pogodnoza gajenje biljaka. Pogodna klima postie se pravilnim rasporedom

iblja, drvoreda i cvetnih vrsta. U bati pogodnu klimu moe stvoriti ivetrobran (postavljen da titi od najeih vetrova) sainjen od prua idrugog materijala, u ijem se zaklonu moe gajiti povre i cvee. Jednaili vie leja mogu se zatititi redovima visokih cvetnih vrsta ili paliromvisokog graka, boranije, kukuruza eerca. Uloga vetrobrana je i da osi-gura miran vazduh u blizini biljaka, to osigurava vie CO

2neophodnog

za fotosintezu. Najbolje je da zatitu od vetra ine vrste koje su i dobrastanita za korisne ptice i insekte (glogovac, jarebika, brljan, bazga,

tisai dr.) neophodne u biolokoj zatiti povra.U bio-bati neophodni su zatitni, najee cvetni pojasevi okobate i oko leja zatim izmeu ili okolo biljaka koji privlae korisne in-sekte (esto tu prezimljuju) i tako omoguuju zatitu biljaka. Zatitni po-

jas ine samonikle i gajene biljke koje mirisom, bojom privlae korisneinsekte (bubamara, osice i sl.). Zatitni pojas ine jedno i viegodinjevrste. Najbolja je smea biljaka koje cvetaju u toku cele vegetacije. Zasvaki region to su druge vrste (komora, miroija, kim, maslaak, neven,

Okrugle i obine leje , bata Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 1999


13/128

21

kadifica, vlasac, kopriva, bulka, mak, uljana repica, dragoljub, heljda i dr.)a posebno su pogodne kao meane vrste koje naizmenino cvetaju utoku cele godine (npr. maslaak i vlasac; facelija i kamilica; neven i bosi-

ljak; miroija i kopriva).

Specifinost bio-bate ini:

stalna smena povra u toku godine i zato je bata zelena cele go-dine

gajenje biljaka (prijatelja sa povrem u naizmeninim redovima

ili trakama, zatim kao ivinjaci ili oko jedne biljke ili grupe biljaka)koje na razliite naine pomau povru: stimuliu rast (crni luk isalata); privlae tetoine i patogene (dragoljub privlai lisne vaia biljku neven "vole" gljivina oboljenja); spreavaju razvoj koro-va (usejana detelina izmeu redova kupusa titi od korova, a obo-gauje zemljite hranivima)

usejavanje ili sadnja u toku vegetacije povra (pokrovne biljke,biljke za zelenino ubrivo, biljke koje privlae korisne insekte).

sadnja biljaka prijatelja kao ivice oko bate (stanita korisnih in-sekata i ptica).

Batenske leje s okvirom


14/128

22

U bio-bati povre se gaji na razliitim lejama ili ravnoj povrini. Lejeomoguuju dobro planiranje povrine, bre suenje ali i zagrevanje ze-mljita. Bitno je da one olakavaju rad u bio-bati a poloajem i uree-

njem pospeuju rast i razvoj povra.Lejaje okruglog, zvezdastog oblika, ili je u obliku kljuaonice, etvo-

rougla, a najee u porodinoj bati ona je pravougaonog oblika, irine1,21,5 m, a proizvoljne duine (ne due od 40 m). Izmeu leja su stazeirine 5060 cm, s koje se obavljaju svi radovi na leji. Na veoj batenskojili plasteninoj povrini pravi se vie leja. U bati pored eonih strana lejaostavlja se iri put (12 m) za dovoz i odvoz materijala i biljaka. Povrinaleje je ravna, uzdignuta, udubljena ili produbljena. Oblik, povrina i ve-

liina leje uslovljavaju raspored biljaka po visini, boji, vremenu cvetanjai korienja.Pravougaone leje su klasine batenske leje i postavljaju se u pravcu

severjug (u tom pravcu su i redovi biljaka), zbog ujednaenijeg i pravil-nijeg osvetljavanja biljaka. Pre pravljenja leja oznae se staze. One se nekopaju, ve se samo ugaze (sabiju). Leja u bio-bati je uvek vee visineod leje u obinoj bati zbog stalnog nastiranja i ubrenja organskim ma-terijalom.

Batu mogu da ine leja sa okvirom gde se zemljite ograuje (da-skama, opekom, pruem, trskom) u visini 2030 cm ili su ove leje vie iod zemljinih smea. Veliina ali i oblik zavise od raspoloivog prostora.Uzdignute leje su pogodne za vlana zemljita (bre se prosuuje zemlji-te) a udubljene ine osnovu za navodnjavanje sistemom fitarija.

Visoke leje mogu biti u oblikuhumke, ili su etvrtastog, najeepravougaonog oblika, ako imajuokvir od daske, oblica, cigle, bloko-

va. Visoke leje prave se od slojevazemlje, komposta i ostataka biljaka,ijim razlaganjem se oslobaa toplo-ta, (zemljite leje je prve godine za58oC toplije od okoline bate) i takose stvara postepeno u toku 45 godi-na kvalitetna organska materija pod-loga kao kompost. Visoke leje znae

veu proizvodnu povrinu i pogod-ne su za male bate. Leje se duom


15/128

23

stranom, postavljaju se u pravcu severjug, a za ranu proizvodnju trebaih podizati na junoj (prisojnoj) strani bate. Visoka leja pravi se u ka-

snu jesen. Sa mesta gde se podie, skida se sloj od 10 do 15 cm s travom(buseni se slau u blizini leje) ili se skida sloj najkvalitetnijeg batenskogzemljita (25 cm), koji se koristi kao setveni sloj. Na zemljite se (dno vi-soke leje) postavlja iana mrea, a zatim se du sredinjeg dela polaedrenani sloj (irine i visine 4050 cm) od iblja, grana, stabla suncokretaili kukuruzovine. Preko drenanog sloja reaju se naizmenino busenitrave, zemlje, vlanog lia, nerazloenog komposta uz blago sabijanje,ravnanje povrine i obrazovanje humke. Gornji setveni sloj humke uvek

je smea batenske zemlje i komposta (1:1).Kod visoke leje sa okvirom, izmeu okvira i slojeva zemlje i organ-ske materije stavlja se folija. Na zemlju se postavlja iana mrea, a kaodrenani sloj koriste se otpaci od drveta, pomeani sa zemljom. Ostalislojevi isti su kao kod leje u obliku humke. Visoka leja u obliku humkeirine je 180 cm, visine 100120 cm, a leja sa okvirom je iroka 120150cm, visoka 7080 cm, a obe su proizvoljne duine. Setva ili sadnja u viso-koj leji zapoinje u prolee kada se leja slegne, a zemljite zagreje. Prve

godine najbolje uspevaju vrste koje zahtevaju toplo zemljite (paprika,lubenica, dinja, krastavac). Nadzemno sa okvirom (etvrtaste, pravouga-

Pravilna batenska leja


16/128

24

one) omoguuju unoenje vee koliine organske materije ili zemljinesmee. Zato je zemljite plodno. Redovi povra su popreno u odnosuna leju.

U bio-bati pored visokih leja koriste se i specifine ukopane leje.Zemljite se iskopa dubine od 1 do 2 aova (3060 cm) i na dno se ubacisve ili polugoreli stajnjak koji slui za delimino zagrevanje zemljita apre svega za poboljanje njegove plodnosti i ishranu povra. Na stajnjakse vrate slojevi iskopane zemlje. Ako je setveni sloj plitak, a zemljitetee koristi se sistem dvostrukog kopanja (60 cm). Tada se setveni slojizbacuje na jednu, a donji sloj na drugu stranu. Pri punjenju leje prvo sestavlja donji sloj zemlje, a zatim rastresiti gornji sloj. Na ovim lejama gaje

se vrste koje dobro koriste organsku materiju i koje zahtevaju toplije ze-mljite.Povre se moe gajiti i na bankovima(greben). Brazdanjem povr-

ine formira se banak pogodan za gajenje povra na teim, vlanim ze-mljitima jer se brazdanjem poveava povrina isparavanja za oko 30odsto, to omoguuje brzo isuivanje zemljita. Povre se sadi ili seje nagrebenu (banku), a viak vode otie brazdama.

Bata i povrtnjak mogu imati razliit izgled. Ali najee du bate seprotee ira staza (12 m) oivena ukrasnim i korisnim biljem. Broj po-prenih staza zavisi od eljenog izgleda bate. Sve staze treba da olaka-

ju radove na leji. Uz ivice bate seju se i sade visoke vrste povra (palirkrastavaca, dinje, mnogocvetni pasulj), stone sorte groa (otporne sor-te), voe (leska, malina, ribizla, ogrozd i sl.), ukrasno iblje ili rue.

U povrtnjaku povre se moe gajiti i na dve ili etiri vee parcele. Saetiri parcele u bati se uspostavlja tropoljni povrtarski plodored (jednaparcela je za viegodinje povre ili za vrste koje se koriste kao zeleninoubrivo). Parcele sa ili bez leja su rasporeene oko uzdunih i poprenih

staza. Povre se gaji u redovima koji su popreno postavljeni u odnosuna centralnu stazu bate. Kujinska bio-bata (potager) moe biti etvrta-stog ili krunog oblika, jednostavnih ili sloenih oblika (krug ili etvorou-gao se deli u vie geometrijskih ili slobodnih delova) sa lejama i stazamaoivienim korisnim vrstama, zatim razliitim oblicima potpora (paliri,lukovi, krstae.

Pun estetski izgled povrtnjaku daje razliito povre kao na primerredovi crvene salate koji se proteu ravno, vijugavo, figurativno kroz leju

zelene salate, zatim kruno gajene vrste kao na primer u sredini rabarba-ra (viegodinja vrsta) i oko nje kao ivinjak vlasac. Estetsko oblikovanje


17/128

25

bio-bate se zasniva na poznavanju biologije vrsta, zatim biljaka dobrihsuseda, korisnih vrsta, habitusa biljaka, boje, intenziteta rasta, vrste sor-te. Bio-bata se uvek planira za vie godina (najmanje tri) prema princi-pima intenzivnog povrtarskog plodoreda odnosno plodosmene.

Proizvodnom i estetskom izgledu bio-bate doprinosi i nain gaje-nja: u redove, pantljike sa 34 reda, u kuice, heksagonalnom setvom/sadnjom (jedna centralna biljka) ili gajenjem u blokovima. To znai da seu okviru batenske leje (irina 120 cm) povre seje ili sadi u blokovimaveliine oko 120x120 cm i tako se jedna vrsta gaji u 46 redova (po irinii duini bloka). Gajenje u blokovima (kombinacija razliitih vrsta ili sorti)spreava razvoj korova.

Optimalno korienje zemljita u bio-bati mogue je korienjemrazliite duine vegetacije gajenjem brzo i sporo rastuih vrsta, zatimgajenjem prethodnih glavnih i naknadnih useva. Za batu zelenu celegodine bitna je i setva/sadnja u intervalima 510 dana (razliite ili istesorte) to produava korienje povra.

Bio-batu obogauju biljke prijatelji, korisne vrste sa razliitim alipozitivnim uticajem na gajeno povre to je osnova za smanjenje in-tenziteta pojave bolesti napada tetoine i razvoj korova. Biljkeprijate-

lji povrasu grupa razliitih gajenih vrsta povra, cvea, aromatinih iratarskih vrsta koje sa povrem ine uspenu zajednicu. One se gaje uz

Okrugla leja


18/128

26

redove povra, zatim oko jednog ili grupe povra, kao biljke zamke raz-bacane po bati, kao koridori irine 12 m i kao ivinjaci uz staze bate.Zajednitvo useva poiva na meusobnom uticaju razliitih vrsta koja jepoznata u prirodi i ini osnovu fitozajednica i biodiverziteta.

Biljke prijatelji uspostavljaju prirodnu ravnoteu izmeu korisnih itetnih insekata, spreavaju razvoj bolesti a zbog zdruene setve i gu-stog sklopa spreavaju i razvoj korova. Tako one postaju i deo biolokezatite povra od bolesti, tetoina i korova, a istovremeno daju lep de-

korativan izgled bio-bati.U bate treba vratiti i nae stare vrste cvea: zevalica, lepa kata, bul-ka, suncokret, rezeda, eboj, prkos, nona frajla, neven, kadifica, drago-ljub, narcis, lala, zumbul, ali gajiti i razliite rue, hrizanteme i dr. Cvee,zainske i lekovite vrste (bosiljak, timijan, majoran, koriander, majinaduica, origano, kamilica, nana i dr), zatim vrste od kojih se prave do-mai pripravci za prihranjivanje i zatitu biljaka (buva, salvija, hajdukatrava, pelin, selen, neven, alfija i dr.), ukrasne trave i iblje ine batu le-pom, korisnom i prirodnom. Takva bata doprinosi ouvanju starih vrsta

sorti i populacija.

Bio-batu obogauju biljke prijatelji


19/128

27

Zatiena bio-bata

U organskoj proizvodnji zatieni prostor se ne sme pokrivati po-livinilhloridnom folijom, a za zagrevanje se mogu koristiti alternativniizvori energije, pre svega bio-energija ali i to uz znatnu utedu.

U okviru bio-bate podie se neki od oblika zatienog prostora. Zakujinsku batu to je najee topla leja (za proizvodnju rasada i povr-a) ili manji tunel, a za robnu bio-batu to je vei plastenik (povrine200300 m2). Proizvodnu zatienu bio-batu ini vie razliitih oblika(korienje agrotekstila, niskih tunela, toplih leja, razliitih plastenika istaklenika) zatienog prostora gde se odvija intenzivna proizvodnja po

organskim principima a u skladu sa ekolokim, proizvodnim i higijen-skim principima i merama. Celokupni prostor zatiene bate se proi-zvodno, prostorno i estetski ureuje (vii objekti tite nie), postavljajuse staze i zelenilo. Zatiena bata se titi od vetrova odgovarajuomogradom, drvoredom ili objektima. Uz odgovarajue prostore za sme-taj materijala, za pakovanje i kratkotrajno uvanje proizvoda i dr. ovazatiena bio-bata je najintenzivniji oblik proizvodnje povra.

Bio-bata sa plastenikom


20/128

28

Za ranu prolenu ili kasnu jesenju proi-zvodnju povra, u bio-bati se koriste obine(proste) zatiene lejeirine oko 150 cm i dui-

ne 1520 m koje du obe strane imaju formira-ne grebene od zemlje (sa severne strane visineoko 30 cm, a sa june oko 20 cm). Preko leje, na-slonjen na greben, postavlja se pokrivni materi-

jal (agrotekstil, folija, staklo, asura), koji titi bilj-ke od izmrzavanja. Leja se danju zagreje, a no uslabije hladi, to daje povoljnije toplotne uslove,koji omoguuju za 1030 dana raniju prolenu,

odnosno za toliko kasniju jesenju proizvodnju.Ovakve leje pogodne su i za gajenje sred-njoranog rasada i proizvodnju ranih rotkvica,salate, mrkve i drugih vrsta koje ne zahtevajuvisoku temperaturu.

Proizvodnja rasada u toploj leji


21/128

29

Zatiena gnezda (kuice) su pogodne ubio-bati a mogu da se prave uz pomo ablo-na koji se utisne u zemlju, ili se iskopaju. Pred

setvu ili sadnju povra gnezdo se napu-ni smeom zgorelog stajnjaka i zemlje,ili komposta i zemlje (1:1). Gnezda ilikuice mogu se kopati (veliina 3040x 3040 x 3040 cm) u jesen ili proleei najee se koriste za proizvodnju lube-nica, dinja, tikava i krastavaca.

U topla gnezda se, 710 dana pre sadnje,

stavlja sloj sveeg stajnjaka koji se sabije (15 cm)i smea zemlje i zgorelog stajnjaka (1:1), tako dase zavre u obliku zdele ije su ivice 510 cm iz-nad povrine zemljita. Sve stajnjak na dnu kui-ce razlae se i oslobaa toplotu potrebnu za rastbiljaka.

Za ranu proizvodnju se iznad kuice, u zemljuutisnu savijene ice ili prue koje se prekriva pla-stinom folijom (80x80 cm). Ona se zategne i uosnovi zatrpa zemljom. Mogu se koristiti izatitnikalpaci(zvona) od hartije, plastine folije koje senavuku na biljku i tako je tite od izmrzavanja.

Na pripremljenom zemljitu bio-bate moguse iskopati brazde, dubine oko 30 cm na rastojanju70100 cm, a zavisno od vrste koja e se gajiti.U bra-zde se stavlja sloj (oko 15 cm) sveeg toplog stajnja-ka, a zatim sloj zemlje u koju se seje ili sadi.

Na povrinu zemljita pripremljenog za se-tvu stavlja se topao sve stajnjak u obliku toplehumke, dimenzija oko 30 cm, a preko njega slojzemlje (1015 cm). Vrh humke je u obliku zdele ukoju se seje ili sadi povre.

Korienje svih ovih oblika uz prekrivanjeagrotekstilom ili folijom omoguuje za 1530 da-na raniju prolenu, odnosno za toliko kasniju je-

senju proizvodnju povra.

a) okvir

b) prozor

Jednostrana leja


22/128

30


23/128

31

Zatiena lejapoznata kao topla leja, prikladna je za porodinu bio--batu, a u njoj se posle rasada moe gajiti povre, a kompost nastao poslerazgradnje koristi se (najbolje posle 36 meseci zrenja), kao organsko u-

brivo. Leja se sastoji od trapa (kad je ukopana leja), okvira (rama) i prozora.Ove leje mogu bitijednostrane kada je severna strana okvira 10 cm viaod june, to omoguuje nagib prozora ka jugu, i dvostrane- kada se duleje nalazi greben-nosa na koji se naslanjaju prozori i ine krov na dvevode. Jednostrana leja je najee irine metar i po, a dvostrana irine trimetra, visine 3040 cm i duine 412 metara. Kod ukopanih lejaokvir seutiskuje iznad trapa. Prizemna leja je bez trapa i okvir je postavljen napovrini zemljita, a kod nadzemnih lejaorganska materija za zagrevanje

slae se na povrinu zemljita i u nju se utiskuje okvir sa prozorima. Pone-kad se u proizvodnji koristiprodubljena leja. To je dvostrana leja u kojojje posredini iskopan jarak irine oko 60 cm i dubine oko 80 cm. Tako pove-ana visina (od dna jarka do vrha grebena oko 160 cm) omo guuje usprav-no hodanje i nesmetano obavljanje radova i kada je leja zatvorena.

Trap leje dubok je 4080 cm, a irine i dubine koja odgovara okvi-ru leje. Najpovoljnije je da dno trapa bude iroko 110130 cm, a pri po-vrini 150 cm. Tako se kosinom stranica izbegava odronjavanje zemlje.Okvir je pravougaonog oblika, utiskuje se u trap ili zemlju i slui kaooslonac prozorima. Najee je napravljen od dasaka, ali moe i od be-tona, opeke, slame. Du bonih strana pregraen je letvom na svakih100 cm. Razliita visina severne i june bone strane jednostranih leja(razlika je 1015 cm) omoguuje nagib prozora ka jugu (stavljaju se dr-veni odbojnici da prozor ne klizi). Prozorini drveni ili metalni ram pra-vougaonog oblika (150x100 cm), pregraen sa dve letve na tri polja (akose zastakljuje), sa lebovima u koje se rea staklo kao crepovi na krovu.Staklo mora biti isto, bez mehuria, jer oni deluju kao sabirna soiva.

Umesto stakla, za prozore se koristi i plastina folija. Tada je ram lakii umesto drvenih preaga iznad folija se zatee ica koja spreava stva-ranje koritaste povrine.

Najei oblik zatienog prostora su tuneli i plasteniciprekriveniplastinom folijom (polietilen (PE), poliamid, polivinil-acetat (EVA), poli-estar ploe (evalon i dr.), polikarbonati). Plastine folije proputaju sve-tlost kao i staklo, ali od vrste zavise toplotni i svetlosni uslovi. Tako folijaod polietilena, proputa infracrvene (toplotne) zrake i prostor se pod

njom, posebno nou, brzo hladi, to je nepovoljno. Ove folije i evalonploe proputaju ultraljubiaste zrake, to daje veu otpornost biljkama.

Proizvodnja u plasteniku, plastenik Merinkovi, Kovilj, 2006


24/128

32

vrst pokrovni materijal ima prednosti, posebno kada ima valovitu povr-ina koja daje difuznu svetlost, to je povoljno za biljke zbog potpunijegkorienja svetlosti.

Bez obzira na veliinu, tuneli imaju konstrukciju nosaa polukrunogoblika, prekrivenog plastinom folijom, agrotekstilom ili drugim materi-

jalom. Nosai niskih tunela(visina 4060 cm, irina 50150 cm i duinado 20 m) ipoluvisokih tunela(visina 7090 cm, irina 23 m i duina do20 m) izraeni su od luno savijene ice ili aluminijumskih cevi, visoki tune-li(visina do 360 cm, irina od 7,5 m i duina od 100 m) i blok-tipovi (spojenvei broj tunela izmenjene krovne konstrukcije, bez bonih stranica, ali sanosaima postavljenim na 812 metara rastojanja) imaju noseu konstruk-

ciju plastenika od odgovarajuih profila koji osiguravaju vrstinu objekta.Nosai se ukopavaju u zemlju (1025 cm, zavisno od objekta) ili zabetonira-ju. Za niske i poluvisoke tunele koristi se folija debljine 0,10-0,20 mm, a zavee objekte, osim folije koriste se i poliester ploe, polikarbami i dr.

Niski i poluvisoki tuneli provetravaju se podizanjem folije sa eonihstrana, a kasnije i sa bone june strane (severna je uvek 1015 cm ukopa-na u zemlju), dok se visokim i blok-sistemima plastenika otvaraju vrata,boni prozori i krovni deo, uz korienje automatskog provetravanja.

Leje i tunel u bio-bati se zagrevaju organskom materijom (sve staj-njak, slama, strugotina), koja se stavlja u trap (sloj 4060 cm) ili rea isabija na povrini zemljita (2040 cm) ili se koristi bio-gas kao izvor to-plotne energije. Najbolji je konjski stajnjak, zatim smea konjskog i gove-eg stajnjaka ili smea slame i goveeg stajnjaka. Za ranu proizvodnjupovra povoljnije je kada se zagrevaju zemljite i vazduh.

Savremeni oblici staklenika


25/128

33

Mogunost korienja leje

mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Topla leja

ranirasad

kupusnjaa isalate

rasadparadajza,

paprike,plavogpatlidana

paradajz,paprika

plavipatlidan,

krastavac

rotkvica,

salata,

mladiluk

dorastanje

salate,

marule,karfiola

rotkvicasalata

paradajz,paprika,krastavac

dorastanje praziluka

i karfiola

salata,

rotkvice,

spana,

keleraba

rasadparadajza,

paprike, plavogpatlidana,

krastavca

paradajz,paprika,meuusev celer

salata, mladi luk idorastanje karfiola

Mlaka leja


26/128

34

Uspeh gajenja povra u zatienom prostoru zavisi od njegove gra-e i vremena korienja, odnosno uslova unutar zatienog prostora. Po-znavanje ovih uslova omoguuje njihovo bolje regulisanje i uspenije

korienje objekata, a u skladu sa zahtevom biljaka.Najsloeniji oblik zatienog prostora jestaklenik. Staklenik moe biti

jednostran, koji se podie uz zid ili kuu, sa jednom staklenom stranom ikrovom (pogodan za porodinu bio-batu), zatim pojedinani dvostrani inajsloeniji oblik-blok-staklenika ija je povrina jednog bloka 0,51 ha. Ubio-bati esti su tzv. hobi staklenici (drvene ili metalne konstrukcije) malepovrine u kojima se proizvodi rasad a zimi unosi cvee.

Za rano gajenje povra, posebno otpornijih vrsta kao to su salata,

keleraba, rotkvica i kupusnjae, moe se koristiti neposredno pokrivanjebiljaka sa celom ili perforiranom PE folijom (sa 5001.000 rupa prenika1 cm/1 m2) i agroteksil. Oni se postavljaju neposredno nad redove biljaka(leje), zateu (ali dovoljno lako da se biljke razvijaju) i plitko ukopavajusa svih strana. Pod folijom, bez posebne konstrukcije povre dospeva1015 dana ranije.

Orijentaciono vreme pokrivanja biljaka agrotekstilom

Vrsta povraPokrivanje posle setve

ili sadnje Skidanje agrotekstilaRotkvica p.II p.III 5 10 dana pre berbe

Salata p.II p.III 5 10 dana pre berbe

Motovilac

Od poetka februara Pre same berbeSpana

Ozima salata

Keleraba p.III k.III Pred berbu

Kineski kupus s.II p.III 5 10 dana pre berbe

Celer korena k.III s.IV Najkasnije do sredine majaTikvice p.III p.IV 21 dan nakon setve

Kukuruz eerac p.IV p.V Kada je visina oko 50 cm

Paradajz p.IV s.IV 21 dan posle setve

Krastavac s.IV s.V 2128 dana nakon setve

Mrkva p.III k.IIISukcesivno sa vaenjem(6080 dana)

Kupus k.II k.III Pri berbi

Krompir p.III U cvetanjup- poetak, s-sredina, k-kraj


27/128

35

TA TREBA POVRU

Za nesmetan rast i razvoj povra su neophodni plodno zemljite ilikvalitetan supstrat (podloga) kao izvor hraniva i mesto rasta i aktivnostikorena, zatim toplota, svetlost, voda, vazduh. Samo u optimalnim uslo-

vima povre daje dobar prinos i kvalitet.

Za povre treba odabrati pogodno zemljite

Povre treba gajiti na zemljitu koje je najmanje od 100 do 500 mudaljeno od puta. U blizini puta, zbog jakog saobraaja dolazi do nago-milavanja olova i dr. tetnih materija u povru, to je tetno za oveka.Zato u cilju zatite, treba saditi ivu ogradu (divlja rua, ligustrum, leska,

bagrem, jorgovan, beli i crni glog, kleka, tisa) visoku 120150 cm. Ovaograda je pogodna i za zatitu od vetrova i to hladnih koji oteuju to-ploljubive vrste, ali i svih jaih vetrova koji su nepovoljni za povre po-sebno za one vrste koje imaju dugo ili visoko stablo.

Za povre su najpovoljnija ravna zemljita, na kojima su ujedna-eni vlanost zemljita i svetlosni uslovi. Na talasastom tlu biljkeimaju razliite uslove za razvoj. Neravna zemljita su posebno ne-

povoljna ako se primenjuje zalivanje brazdama (gravitaciono).Za gajenje povra pogodni su blagi nagibi zemljita (12 do

najvie 5 ), jer omoguuju normalno oticanje suvine vode.Vei nagibi su tetni jer prouzrokuju eroziju zemljita.

Juni (prisojni) poloaj je najpovoljniji za rano povre. Od najpo-voljnijeg junog poloaja mogu biti odstupanja u pravcu jugoi-stoka ili jugozapada. Na prisojnom, junom poloaju, za razlikuod severnog, osojnog poloaja, usled jaeg i dueg dejstva Sun-

ca, zemljite se bre zagreje. To omoguava ranu prolenu obra-du zemljita i raniju proizvodnju.


28/128

36

Povre moe da podnese i neto viu podzemnu vodu. Najveideo korenovog sistema povra rasprostire se u povrinskom slo-

ju zemljita (3050 cm), pa zato povru pogoduju zemljita sa

viim nivoom podzemne vode (oko 80 cm od povrine tla). Nalakim tipovima zemljita (peskovitim) nivo podzemne vode mo-e biti vii, i obrnuto - na teim tipovima zamljita nii.

Zakorovljena zemljita ne pogoduju gajenju povra. Korovi su iz-vor oboljenja i podloga za tetoine povra, iscrpljuju zemljite itrae mnogo rada u bati. Zato pre poetka gajenja povra batutreba oistiti od korova.

Meutim neeljene biljke u bati (divlje ili gajene vrste) mogu bitii korisne: pokrivaju zemljite titei ga od erozije; bioloki su indikato-ri plodnosti zemljita; podstiu razvoj korisnih insekata. Bez obzira nasvojstva korova u bio-bati treba gajiti samo odabrane biljke meu koji-ma su pored povra i druge vrste (aromatine, cvetne, krmne) koje ineuravnoteenu biljnu zajednicu i omoguuju da bio-bata bude intenziv-na i privlana.


29/128

37

Od tipa i plodnosti zemljita zavisi ranostasnost i rodnost povr-a. Za povre su najpovoljnija zemljita dobre strukture, bogatahumusom, srednje laka, odnosno srednje teka. Povru najvie

odgovaraju zemljita u kojima je sadraj humusa (organska ma-terija zemljita) vei od tri procenta. Razliito povre uspeva naraznim tipovima zemljita. Na primer paprika, a posebno indu-strijska (zainska), dobro uspeva na lakim, peskovitim zemljiti-ma, a kasni kupus i na tekim zemljitima, kakva su smonica i rit-ska crnica. Zemljita dobre strukture omoguuju dobar rast i ak-tivnost korena. Organska materija u zemljitu bitna je za dobarvazduni i vodni reim i za punu aktivnost mikroorganizama, a

postepena razgradnja omoguuje ujednaeniju ishranu biljaka.Sadraj organske materije u zemljitu se poveava ubrenjemorganskim ubrivima, gajenjem pokrovnih vrsta, korienjemzeleninog ubriva, malovanjem organskim malom i odgova-rajuom obradom.

Plodno zemljite osigurava osnovna hraniva povra ali i druge ma-terije. Prema zahtevu za makro i mikro elementima povre je raznovrsnoali u celini je vei potroa azota i kalijuma, iji dobar odnos osigurava

prinos i kvalitet.Laka zemljita pogodna su za rano gajenje. Za rano gajenje povrapogodna su samo zemljita koja se u prolee brzo zagreju. To su laka, pe-skovita zemljita uz dobro ubrenje organskim ubrivima. Na taj nainzemljite se bolje zagreje i due zadri toplotu. Peskovito zemljite sebez stajnjaka brzo zagreje, ali i brzo hladi.

Osim fizikih i hemijskih svojstava, plodnost zemljita zavisi i od mi-krobioloke aktivnosti. U zemljitu se nalazi i nekoliko miliona mikroorga-nizama na gram zemlje, a organska masa od 1 do 2 kg/m2ukljuena je u

proces humifikacije i mineralizacije. To sve obezbeuje potrebna hranivaza biljke. Neki od mikroorganizama sintetiu organsku materiju, drugi uti-u na strukturu zemljita, neki razlau pesticide, a neki vezuju teke me-tale. Od posebnog znaaja su nitrogene (ive slobodno ili u simbiozi saleguminozama) bakterije, koje imaju sposobnost vezivanja azota iz vazdu-ha. Tako Bacterium rudicicola, koja ivi u kvricama na korenu leguminoza,obogauje zemljite u toku godine sa i do 30 g azota/10 m2. Na bazi razli-itih mikroorganizama stvorena je serija novih mikrobiolokih ubriva.

Od makrofaune zemljita, najznaajniju ulogu u odravanju plod-nosti zemljita imaju gliste, posebno kine gliste (u plodnijem zemljitu


30/128


31/128

39

Povre najbolje uspeva na zemljitu neutralne reakcije, a bolje pod-nosi kiselu nego alkalnu reakciju zemljita. Povremeno treba kontrolisa-ti plodnost zemljita, jer nepravilna primena agrotehnikih mera, moe

naruiti svojstva zemljita. Sve mere popravke zemljita treba vriti uzsavet strunjaka.

Optimalna kiselost zemljita za povre

pH 3,54,0 4,14,5 4,65,2 5,36,4 6,57,4 7,58,0

pargla

Cvekla

PrazilukCeler

Karfiol

Ren

Mrkva

Krastavac

Perun

Crni lukBundeva

Salata

Rabarbara

Paprika

Paradajz

Spana

Endivia

Rotkva

Krompir

Keleraba

Graak

Za povre su nepovoljni ostaci tetnih materija u zemljitu. Vee ko-

liine ugroavaju ivot biljke a one koje biljka usvaja tetne su po zdrav-lje oveka. Nepravilna primena ubriva kao i pesticida uz druge zagai-


32/128

40

vae ostavlja posledice u zemljitu. Zato prelaz iz klasine u bio-batu itee due i postepeno, dok se primenom organskih metoda gajenja neuspostavi prirodna ravnotea, a zemljite postane batensko. Pri tome

sve mere (agrotehnike) koje ovek preduzima u bio-bati imaju za cilj:odrati plodnost batenskog zemljita kao osnove uspene proizvodnje.Batensko zemljite se odlikuje optimalnom strukturom (fizika svojstvazemljita), sadrajem hranljivih materija (organski i mineralni sastav) imikrobiolokom aktivnou, a bez tetnih je materija.

U bati i zatienoj bati biljke se mogu gajiti i u razliitim supstratima(u saksijama, kontejnerima) zemljita. Pored klasine domae smee kojuini domai kompost (zgoreli stajnjak, glistinjak, kompost i drugi zgoreli

organski materijal), zatim batensko zemljite i ist reni pesak u odnosu3:2(3):1, danas se u bio-bati koriste organske smee od belog i crnog tre-seta, od kompostirane organske materije i kokosovih vlakana uz dodatakprirodnih mineralnih materijala kao to su zeolit, vermikulit, perlit, kvarcnipesak. Za pojedine proizvodne programe smee treba da odgovaraju za-htevima biljaka. Supstrat uvek treba da ima optimalnu strukturu (da selako vlai i proputa vodu a da se sporo isuuje), pH vrednost oko 5,56,5,a hraniva dostupna biljci. Brojnost gotovih organskih smea omoguujeizbor prema nameni, biljnoj vrsti i nainu proizvodnje.


33/128

41

Svaka vrsta povra zahteva odreenu toplotuza rast i razvoj

Prema potrebama za toplotom vazduha, povre se deli na grupu to-ploljubivih vrsta (paprika, paradajz, krastavac, lubenica, pasulj, tikva idrugo) sa optimalnom temperaturom za rast od 22 do 25C, zatim nagrupu sa manjim potrebama za toplotom(crni i beli luk, praziluk, mr-kva, perun, cvekla, celer, graak, spana, salata) sa optimalnom tempera-turom za rast od 16 do 19 C, i grupu sa malim potrebama za toplotom(kupusnjae, rotkva, rotkvica, repa, hren) sa optimalnom temperaturom

za rast od 13 C.Povre u vreme nicanja, cvetanja, obrazovanjai zrenja plodova isemenazahteva za 34 C viu temperaturu od navedenih.

Povre koje zahteva vie toplote za rast i razvoj (25 i 22 C) veomaje osetljivo na niske temperature. To povre strada ve na slabommrazu od minus 0,5 C (krastavac, lubenica). Povre koje se razvijai na nioj temperaturi dobro podnosi slabe mrazeve. U ovoj grupiima i ozimih sorti (luk, salata, spana). Mraz moe da oteti biljke.

Najee posledice srednje jakog mraza su smei rubovi listova ilise javljaju ute mrlje. Neke biljke se regeneriu (pargla, paradajz,krompir, crni luk).

Za najvei broj vrsta temperatura zemljita treba da je za 34 Cnia od temperature vazduha. Od zahteva biljke prema toploti za-visi vreme setve. U kontinentalnim uslovima biljke koje zahtevajuviu temperaturu najee se gaje iz rasada (posebno za ranu isrednjoranu proizvodnju) zatim se tite neposrednim pokriva-

njem (agrotekstil) ili se gaje u tunelima od plastike (razliite ve-liine). Te vrste (paradajz, paprika, krastavac, boranija, lubenica)zavravaju vegetaciju u vreme prvih jesenjih mrazeva. Po vreme-nu gajenja povre moe biti rano(ozime i prolene vrste i sorte),srednje ranoodnosnosrednje kasno(prolena i rano letnja pro-izvodnja) i kasno(letnja i jesenja proizvodnja).


34/128

42

Povre zahteva odreenu jainu,zatim kvalitet svetlosti i duinu dana

Najvie svetlosti potrebno je biljkama poreklom iz toplih regiona,kao to su paprika, lubenica, paradajz. Te heliofilnevrste ne podnose za-senjivanje, a u zatienom prostoru mogu uspeno da se gaje samo u pe-riodu sa dosta svetlosti. Biljke koje zahtevaju manje svetlosti (mezofilnevrste) bolje podnose zasenjivanje i gust sklop. Mnoge od njih, kao to sumladi crni i beli luk, pargla, kiseljak i praziluk, mogu uspeno da se gajeizmeu voaka ili na zasenjenim mestima. Za biljku je najznaajniji vidlji-vi deo spektra, tzv. fotosintetska aktivna radijacija, pri kojoj se normalno

odvija fotosinteza kao osnovni ivotni proces u biljci.Zahtev biljke prema duini dana odreuje mogunost gajenja

povra na razliitim geografskim irinama, odnosno u odree-nom periodu godine. Biljke dugog danadonose cvet, seme, plod(generativne organe) kada je duina dana etrnaest i vie aso-va. To su crni luk, kupus, mrkva, spana, salata. Prenoenjem ovihbiljaka u uslove kratkog dana ne dolazi do cvetanja, a na primercrni luk ne formira ni normalnu lukovicu. Biljke kratkog danacve-

taju kada je dan krai od etrnaest asova. Takve su neke sorteparadajza, paprike, krastavca, pasulja, plavog patlidana.

Biljka svetlost koristi u zavisnosti od veliine i oblika vegetacio-nog prostora, pravca sadnje i broja biljaka po jedinici povrine.Za zdruenu i raniju berbu bolji je gui sklop (broj biljaka zavisiod visine biljke i poloaja listova) ali su jestivi biljni organi (koren,lukovica, plod) tada sitniji. Biljke sejane ili saene u redove iji jepravac severjug, imaju ujednaeniju osvetljenost u toku celog

dana i daju vei prinos. Za pravilan rast biljaka najbolji su kvadrat-ni ili heksagonalni oblik vegetacionog prostora, ali iz praktinihrazloga (nega useva) pravougaoni oblik je najei oblik vegeta-cionog prostora. Posledice nedostatka svetlosti su nerazvijenilistovi, biljke su slabe, smanjene otpornosti. One su odlina pod-loga za razvoj bolesti i napad tetoina. Kada se senke u bio-batine mogu izbei bolje je gajiti lisnato i korenasto povre nego ma-hunjae i plodovito povre. Sunce moe izazvati oegotine a naprimer kod krastavca se javlja pegavost lista (list lii na papir).


35/128

43

Vlanost zemljita i vazduhaneophodna je biljci

u toku cele vegetacijeVisoka vlanost vazduha poveava opasnost

od mnogih bolesti i tetoina. Kod nekih vrstaonemoguuje oplodnju (paradajz) i smanjujetranspiraciju (gubitak vlage preko lista) biljke.Drugim biljkama je za razvoj potrebna visoka re-lativna vlanost vazduha (krastavac, kupusnjae,

salata, spana).Povre zahteva visoku vlanost zemljita,

jer obrazuje veliku organsku masu (listo-ve, stablo, plodove), koja sadri puno vo-de (7597 odsto, to zavisi i od vrste) a uzto ima uglavnom plitak i slabije razvijenkorenov sistem. Koliina vode, vreme i na-in zalivanja zavise od vrste, sorte i naina

gajenja. Tako vie vode zahtevaju kasnenego rane sorte, zatim vie vode treba prigajenju iz rasada i pri letnjoj setvi.

Neke vrste povra dobro usvajaju vodu iintenzivno je troe (cvekla), druge vrste dobrousvajaju vodu i ekonomino je troe (lubenica,tikve, dinja, paradajz, paprika, pasulj, mrkva, per-un), ili slabo usvajaju vodu i neekonomino je

troe(kupusnjae, plavi patlidan, krastavac, rot-kvica, salata, spana), a neke slabo usvajajuvo-du, ali je tro e (crni i beli luk).

Zahtev povra za vodom zavisi ne samo od vr-ste ve i od spoljanjih uslova. Zato za gajenje povr-a u bati vai osnovno pravilo da biljci treba obez-bediti stalno i dovoljno vode, i to u slo ju zemljtau kojem se razvija korenov sistem (2030 cm).Zemljite nastrto (malovano) organskom materi-

jom ili drugim materijalima bolje zadrava vlagu. Odreivanje vlanosti zemljita


36/128

Odreivanje vremena zalivanja u bati mogue je laboratorijskiili vizuelnom metodom. Uzme se zemlja sa 1520 cm dubine ignjei vrsto u ruci, pokretima slinim kao prilikom mue krava.

Ako se ne obrazuje grudva, zemljite je veoma suvo i biljke suoteene od sue. Ako se obrazuje grudva, ali nije vrsta, vreme

je za zalivanje, a ako se obrazuje vrsta grudva, zemljite je do-voljno vlano (7075% PVK). Pri pojavi kapi vode iz stisnute gru-dve, zemljite je suvie vlano i novo zalivanje bie potrebno tekposle 710 dana.

U naim uslovima najvie vode zahtevaju, pa se i intenzivno na-

vodnjavaju: paprika, plavi patlidan, paradajz (812 zalivanja), za-tim kupus, praziluk, celer i krastavac (68 zalivanja). Neto manjevode zahtevaju crni luk, salata, rotkva, mrkva, boranija, tikvica(46 zalivanja), a najmanje vode trae graak, krompir, spana, lu-benica, dinja (24 zalivanja).

Sistem kap po kap

44


37/128


38/128

46

Kada list izgubi sjaj i poinje da vene biljka upozorava na nedo-statak vode. Posle toga prestaje rast biljke. Tako na primer mladiplodovi krastavca i tikava se sue od vrha. Listovi salate postaju

koasti, koren rotkvice i mrkve odrveni a neko povre neelje-no cveta (spana, salata, celer, cvekla). Na sui opadaju cvetovi imladi plodovi. Jasno,duga sua dovodi do smrti biljke. Posledicesue su uvek manje na zemljitu dobro ubrenom stajnjakom, za-tim malovanom zemljitu i pri redovnom zalivanju. U toku suespoljno tkivo povra otvrdne a ako se zatim obilno zalije (ili pad-ne kia) zbog napona tkivo puca (raspucani plodovi, krtole, korenglavice kupusa) ili plodovi kao kod krastavca postaju gorki. Zato

se uvek zaliva pre isuivanja zemljita. Suviak vode u zemljitu znai manjak kiseonika to smanjuje i

onemoguuje rast i aktivnost korena a to znai i ishranu biljaka.Slab porast i bledi listovi su prvi simptom suvika vode. U preko-merno vlanom zemljitu dolazi do estog truljenja korena. Do-bra obrada i ubrenje organskom materijom ublaava posledice.

Za rast biljke, pored kiseonika, odluujui znaajima sadraj ugljen-dioksida (CO

2) u vazduhu

Ugljen-dioksid je osnovna materija od koje biljka stvara organskumateriju u bati. Vazduh se moe obogatiti ugljen-dioksidom uno-enjem stajnjaka u zemljite, nastiranjem zemljita, ali i disanjem bilja-ka. U zatienoj bati primenjuje se ga sovanje specijalnim aparatima. Na

gasovanje najbolje reaguje, salata, krastavac a zatim paradajz i paprika.Koncentracija se poveava na 0,3-0,6 % (u vazduhu je prosean sadrajCO

2 0,03 %) a vee koncentracije mogu biti i toksine za biljku u fazi

rasta i razvoja. Za biljku su tetni gasovi koji nastaju radom industrijskihobjekata (azotni, sumporni) i sagorevanjem goriva u motorima.


39/128

47

BIOBATOVANSTVO

Bio-batovanstvo je niz agrotehnikih i hortikulturnih mera koje, uzpoznavanje povra i drugih vrsta omoguuje proizvodnu, estetsku i eko-nomsku funkciju bio-bate. Zato bio-batovanstvo objedinjujui biljni i

ivotinjski svet, ima i specifian izgled (dizajn) i ini osobenost poljopri-vrednog pejzaa. Ta bio-bata nije preslikan deo prirode ve je rezultatznanja, rada, mate i ljubavi pojedinca. Usklaen odnos povra i biljakaprijatelja, insekata i drugog ivog sveta i specifino ureenje prostora,stvara prirodnu harmoniju produktivnog i estetskog prostora bio-bate.

Bio-batovanstvo se bazira na intenzivnom povrtarskom plodore-du na bazi ega su usklaene sve agrotehnike i hortikulturne merea na principima intenzivne organske, batenske proizvodnje. To znaiusklaeno: vreme gajenja povra prema zahtevu povra, trita (potro-nje), usklaenosti arhitekture, habitusa boje biljaka i gustine sklopa ana principima hortikulturnog ureenja bio-bate, bez obzira na njenuveliinu i oblik.

Kupus kao drugi usev


40/128

48

Plodored je smena vrsta u prostoru i vremenu

U bati plodored omoguuje pravilno i racionalno ubrenje staj-njakom, smanjuje zakorovljenost, uva plodnost zemljita, spreavapojavu istih bolesti i nagomilavanje tetoina. Nasuprot plodoredu,ako se jedna ista vrsta gaji due godina na istom zemljitu (monokul-tura), dolazi do naruavanja strukture i plodnosti zemljita, poveavase opasnost od korova, bolesti, tetoina i toksina koje lui koren. Po-vre razliito reaguje na gajenje u monokulturi. Tako praziluk nije oset-ljiv na monokulturu, ali ima jak uticaj na naknadnu kulturu, dok veomaslab uticaj imaju kupusnjae.

Vrlo malu osetljivostna monokulturu imaju: praziluk, celer, salatai paprika,srednju osetljivost: paradajz, karfiol, kupus, mrkva, krastavac,crni luk i graak a visoku osetljivost: perun, cvekla i paprika.

Plodored se uspostavlja na osnovu vie faktora od kojih je veomaznaajan odnos povra prema ubrenju stajnjakom i predusevu. U od-nosu prema ubrenju stajnjakom povre delimo u tri grupe:

I grupa,vrste koje se obilno ubre stanjakom (vreaste vrste, kupu-snjae, paradajz, paprika, plavi patlidan, celer, praziluk, beli luk).

II grupa,vrste sa manjim zahtevima za stajnjakom i gaje se drugegodine posle unoenja stajnjaka (korenaste vrste, crni luk, salata, spa-na, rotkva, rotkvica).

III grupasu vrste koje obogauju zemljite azotom (graak, boranija,pasulj, bob).

U tropoljnom plodoredu prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe,drugo polje iz II, a tree polje vrste iz tree grupe. Njihovom smenomdobija se trogodinji ciklus gajenja povra. Na odvojenom delu bategaje se viegodinje vrste (pargla, rabarbara, vlasac, kiseljak i dr.).

Plodosmena (vremensko smenjivanje useva) i poljosmena (smenauseva u okviru polja sa jednom ili vie leja) zavisi od biolokih osobinapovra. Neko povre se uspeno gaji posle velikog broja vrsta (naroitograak), a za neke je suen izbor preduseva.


41/128

49

I polje II polje III polje

II polje III polje I polje

I polje II poljeIII polje

I godina

II godina

III godina

Tropoljni povrtarski plodored


42/128


43/128

51

Dobri i loi susedi povra

Povre Dobri susedi Loi susedi

Boranija, Bob cvekla, kupus, mrkva, karfiol, tikva, jagode,kukuruz eerac, paradajz, tikve, bore luk vlasac, beli luk

Brokola boranija, celer, kamilica, miroija, nana,crni luk, origano, krompir, alfija, ruzmarinsalata, jagode,paradajz

Crni luk,Praziluk

cvekla, kupus, mrkva, salata,krompir, jagoda, paradajz graak, pasulj

Celer boranija, kupus poriluk, crni luk, paradajz

Cvekla kupus, keleraba

Dinja kukuruz, kikiriki, suncokret

Graak patlidan, mrkva, krastavac, salata,rotkvica, spana, eerac, paradajz

Kupus boranija, cvekla, celer, kamilica, miroija,menta, crni luk, origano, alfija, ruzmaringroe, jagode,paradajz

Kelj pupar boranija, celer, miroija, nana, krompir,alfija, ruzmarin, kamilica jagode

Karfiol

boranija, cvekla, celer, kamilica, miroija,

nana, crni luk, origano, krompir, alfija,rotkva, ruzmarin jagode, paradajz

Keleraba cvekla, crni luk boranija, paprika,paradajz

Krastavac boranija, brokola, celer, kineski kupus,salata, graak, rotkva, paradajz alfija

Krompir boranija, kupus, salata, crni luk, petunija,neven, rotkvica, kukuruz eeracjabuka, tikvica,paradajz

Kukuruz boranija, kupus, praziluk, lupina, lubenica,krastavac, tikva

Paprika mrkva, majoran, selen, origano, crni luk,bosiljak keleraba, paradajz,komora

Paradajz pargla, kupus, mrkva, crni luk, perun,graak, alfija, bosiljak krompir, komora

Rotkva,Rotkvica

boranija, kupus, karfiol, krastavac, salata,graak, tikva, paradajz groe, izop

Salata cvekla, kupus, graak, rotkva,jagode, crni luk, spana

Spana patlidan, kupus, celer, crni luk, graak,jagode, salata

Tikva boranija, nana, rotkva,kukuruz eerac krompir


44/128

52

Meane vrste su specifinost bio-bate

Za bio-batu je karakteristino gajenje dve ili vie vrsta zajedno

kao meane vrste (konsocijacija useva) i to: red do reda, naizmeninou istom redu, zatim cik-cak, heksagonalno i u krug.Osnov za uspenogajenje meanih vrsta je njihova meusobna trpeljivost (alelopatija). Po-znate uspene meane vrste su:

mrkva i crni luk;

salata i crni luk;

kukuruz i boranija odnosno pasulj;

pasulj sa celerom, kukuruzom, paradajzom, mrkvom, krastavcem,dinjom i rotkvicom;

kukuruz sa boranijom, salatom, tikvama, lubenicama, krastavcem,krompirom, dinjom;

kupus sa paprikom, paradajzom i crnim lukom;

praziluk i crni luk sa mrkvom, perunom, kupusom, plavim patli-danom, paprikom i spanaem.


45/128


46/128

54

Kao meane vrste uspeno se gaje visoke i niske biljke, biljke dugei kratke vegetacije, biljke slinih potreba prema toploti, vodi i svetlosti,biljke plitkog i dubokog korena, bujne i manje bujne vrste, a najbitnije

je da su to vrste koje uspevaju jedna pored druge. Kao meane vrsteu bati se najee gaje biljke prijatelji koji meusobnim delovanjem,(oblik, veliina, hemijske supstance) potpomau rast i razvoj odnosnoine deo zatite povra od bolesti, tetoina i korova. Istovremeno gustamasa biljaka titi zemljite od erozije.

Ne treba zajedno gajiti

Vrsta Nemogui susedi

Visoka boranija, pasulj crni luk, beli luk, graak, komora, vlasacGraak paradajz, pasulj, beli luk, praziluk, krompir, vlasac

Krastavac rotkva, rotkvica

Krompir paradajz, celer, cvekla, graak

Beli luk niska ili visoka boranija, pasulj, graak

Praziluk pasulj, cvekla, graak, boranija

Perun salata, celer

Cvekla praziluk, krompir, vlasac

Celer krompir, mrkva, perun

Crni luk boranija, pasulj

Niski pasulj crni luk, vlasac, beli luk, graak, komora

Paradajz krompir, komora, graak

Korisne vrste koriste se i kao deo eko-koridora u njivskoj organskojproizvodnji povrtarskih useva. Eko-koridori u njivi su stanita korisnihinsekata.

Poznat je primer pozitivnog efekta gajenja pasulja u usevu kukuru-za. Kukuruz, pasulj i tikve primer su pozitivnih meusobnih odnosa i onisu osnova prirodnih bata. Kukuruz stvara dobru mikroklimu za pasuljkoji kao leguminoza obogauje zemljite azotom a tikve sa drugim i po-legljivim stablom ine dobar mal, uvaju vlanost zemljita i smanjuju

zakorovljenost. Uz ove vrste na severnom delu bate se gaji suncokretkao zatita od vetrova i zamka za lisne vai.


47/128

55

iroku primenu u ekolokim metodama gajenja imaju dve ve po-znate povrtarske vrste koje se vole. To su mrkva i crni luk. Mrkva svojimmirisom i korenskim izluevinama odbija lukovu muvu, a crni luk mrkvi-

nu muvu. Kao i druge korisne biljke prijatelji i ove dve vrste se odlikujuvisokim sadrajem eterinih ulja (mrkva sa azotom a crni luk sa sumpo-rom) te se njihov meusobni uticaj bazira i na biohemijskim efektima.Naizmenina setva dva do etiri reda mrkve i crnog luka mogua je unjivskoj proizvodnji i zbog nekih zajednikih svojstava. Naime, obe vrsteimaju sitno seme, dugi period nicanja, a seju se u rano prolee.

Bio-batu obogauju biljke prijatelji,korisne vrste

Gajenje biljaka prijatelja sem bioloke koristi u celogodinjoj kombi-naciji povra, cvea i aromatinih vrsta daje ureenoj povrini bate i nji-ve i poseban estetski izgled. To je znaajno za razvoj multifunkcinalnogpovrtarstva, gde bata postaje i mesto oputanja, odmora, edukacije,

jednostavno mesto povratka prirodi.

Kadifica titi paradajz


48/128

56

Biljke prijatelji deluju

Vrsta Deluju protiv

Beli luk baktericid, fungicid, odbija mnoge tetoine

Bora kupusara

Bosiljak muva, komaraca

Buva lisnih vai

Crni luk mrkvine muve

ubar pua

Dragoljub crvenih i lisnih vai, kupusara, pua

Draguac zemljinih tetoina

Hren krompirove zlatice, pua, fungicid

Kadifica nematoda

Luk vlasacopti fungicid, protiv krastavosti jabuka,protiv plesni vreatih

Majkina duica kupusara, pueva

Maslaak nematoda, rasteruje mrave

Menta (nana) kupusara, lisnih vai

Miroija (kopar) kupusara, privlai predatore lisnih vai

Mleika rovaca

Mukatla tetoine kupusa i krompira

Neven nematoda, kupusara

Paprat pua, mrava

Paprika tetnih insekata

Paradajz kupusara, tetoina pargle

Rabarbara tetnih insekara

Slaica pua

Timijan tetoine kupusa

alfija (salvija) pua, kupusara


49/128

57

Biljke prijatelji povra su grupa razliitih gajenih vrsta, povra, cve-a, aromatinih i ratarskih vrsta koje sa povrem ine uspenu zajednicu.Zajednitvo useva poiva na meusobnom uticaju razliitih vrsta koja je

poznati u prirodi i ini osnovu fitozajednica i biodiverzitet.Biljke prijatelji pokazuju razliit uticaj.Biljke zamkesu veoma atraktivne za neke tetne insekte u povr-

tarstvu. Tako su bob, dragoljub i suncokret odlini domaini za crne,crvene i zelene lisne vai, a ratan najvie privlai buva i tako titi drugekupusnjae. Ove biljke posejane u bati smanjuju napad tetnih inseka-ta i prave su zamke za tetoine.

Biohemijske supstancekoje stvaraju i lue (korenom ili nadzemnim

delovima biljke) neke biljne vrste, odbijaju tetne zemljine i druge in-sekte i tako uvaju biljke susede. Tako kadifica lui tiofen koji odbija ne-matode. Kadifica i neven koriste se za bioloku dezinfekciju zemljita(bio-fumigacija) u zatienom prostoru i bati. Setvom i gajenjem kadifi-ce kao prethodnog useva, zemljite se isti od nematoda i nekih tetnihgljivica (posebno znaajno za gajenje paradajza, luka i mrkve). Slianefekat ima bela slaica koja je istovremeno i dobro zelenino ubrivo.Najtipiniju alelohemijsku reakciju izaziva juglon koga stvara orah kojispreava rast mnogih biljnih vrsta ispod njegove kronje. Za suzbijanjekorova koristi se zeleni mal od rai. Hemijske supstance rai spreavajuprorastanje korova ali nisu tetne pri gajenjupovra iz rasada.

Bosiljak titi papriku


50/128


51/128

59

Biljke intenzivnog rastanadzemnih delova dobre su kao senovitamesta a one koje dobro pokrivaju zemljite u povrtarstvu se koriste kaozeleni mal ili se usejavaju izmeu redova povra inei zeleni pokriva

zemljita. Pored zatite zemljita od erozije i korova one su odlino zele-nino ubrivo.

Korisne biljkesu utoite za korisne insekte (bubamara, parazitnaosa i dr.) predatore koji su sastavni deo integralne i bioloke zatite povr-a. Svojom raznovrnou, mirisom, bojom cveta (neven, kadifica, faceli-

ja, miroija i dr.) i nainom gajenja u bati (u redovima leja, kao ivinjaciili kruno oko povra ili gajenje u grupama) doprinose raznovrsnostibiljnog i ivotinjskog sveta bate i zatiti povra

Na batenskoj i visokoj leji veoma su uspene kombinacije vrsta ra-zliite duine vegetacije. U takvoj kombinaciji na leji se stalno smenjujupovrtarske i zainsko-lekovite biljke i biljke za zelenino ubrivo. To zna-i da se u bio-bati moe istovremeno gajiti i vie vrsta povra sa ili beznjihovog smenjivanje u toku godine.

Poznavanje svojstava biljaka da dobro ili loe uspevaju jedna poreddruge znaajno je ne samo u bati ve i na njivi. Tako na primer paprikauz red paradajza uvek je slabijeg porasta od ostalog useva paprike. Ne-gativan efekat se u bati umanjuje razmakom izmeu leja.

Vreme i vrsta obrade u bio-bati prilagoenisu intenzivnoj proizvodnji, vremenu i nainugajenja

Osnovni princip bio-bate je ouvanje fizikih, hemijskih i mikrobio-lokih osobina zemljita. To se postie pravilnom obradom, unoenjemorganske materije i malovanjem (nastiranjem) zemljita. U pripremizemljita u bio-batovanstvu po potrebi se primenjuje i dublja obrada(ienje terena, produbljivanje oraninog sloja, unoenje vee koliineorganskog ubriva), ali u redovnoj proizvodnji u plodnom batenskomzemljitu, obrada je uvek plitka do 15 cm i to runa specifinim vilama ilimehanizovano plug bez daske kultivator, freza) i uvek je bez prevrtanjazemljita.


52/128


53/128

61

sve radove na leji obavljati sa staza. Povrinu leje treba povremeno rav-nati, jer se tada usev ujednaeno razvija.

U bio-bati retka je meuredna obrada (kultiviranje, okopavanje),

jer je zemljite prekriveno organskom materijom (trava, strugotina, sla-ma, kompost). U takvoj bati smanjena je potreba za vodom, a zemljitese titi od naruavanja strukture i erozije.

Za neke vrste u bati se obavlja meuredna obrada zemljita kojaomoguuje odravanje dobre strukture i bolji rast biljke. To je bitno jerse povre esto navodnjava, tako da u zemljitu koje nije malovano do-lazi do naruavanja vazdunog reima i stvaranja pokorica. Kod takvogzemljita vri se praenje, kultiviranje, okopavanje i ogrtanje biljaka. Da

bi se razbila pokorica, zemljite se plitko obrauje, prai (23 cm) mo-tikom, grabljicama ili runim kultivatorom. Dublja meuredna obrada(58 cm), kultiviranje, se izvodi runo (motika, runi kultivator) ili ma-inskim kultivatorom. Okopavanjem se postie i obrada oko biljke, znaiu redu. Pravilo je da se posle kie ili navodnjavanja u bati meurednokultivira.Ako se biljke i prihranjuju, onda je sledei redosled mera nege:prihranjivanje, navodnjavanje i kultiviranje. Sve to izostaje u bio-bati.

U toku vegetacije neke vrste se ogru. U bio-bati to je pre malo-vanja. Ogrtanjem se ubrzava rast dopunskih korenia (paradajz, krasta-vac), to omoguuje veu stabilnost i bolju ishranu biljke. Biljke se ogrumotikom, ali celi redovi se ogru mainski. Ogrtanje se obavlja samo akose usev navodnjava jer se ovom merom poveava povrina isparavanja,pa ako nedostaje vode, to ima tetne posledice po biljku.

Malovanje leje u jesenRahljanje zemljita


54/128

62

Poveanje plodnosti zemljita

Zahtev povra za osnovnim hranivima, makroelementima, kao tosu azot, fosfor, kalijum i kalcijum, velik je, a zavisi od vrste, sorte i starostibiljke. Mlade biljke i biljke sa plitkim korenom zahtevaju vie hraniva upliem, povrinskom sloju zemljita. Vrstama duge vegetacije (kupus, pa-prika, mrkva, paradajz i sl.) hraniva su potrebna u duem vremenskomperiodu.

Poznato je da povre zahteva dosta kalijuma (K2O). Meutim, vrste

koje obrazuju krupne listove (kupusnjae, salata) zahtevaju i vie azota(N), a pri proizvodnji semena biljke trae vie fosfora (P

2O

5). Za najvei

broj posebno plodovitog povra, poeljan odnos N:K je 1:2.Visoke koliine azotnih ubriva, negativno deluju na kvalitet povra

(dua vegetacija, povre se slabije uva, loiji ukus), a poveava se sadr-aj za oveka tetnih nitrita i nitrata, (NO

2i NO

3). Visok sadraj nitrita u

organizmu moe izazvati methemoglobinemiju i obrazovanje kancero-genih nitrozamina i nitrozamida.

Prema zahtevima za hranivima povre je:

Veliki potroa Srednji potroa Mali potroapaprika pasulj motovilac

paradajz kelj pupar radi

plavi patlidan cikorija

karfiol endivija

bob graak

kelj krompir

tikvice krastavac

rabarbara keleraba

patrnak blitva

kupus mrkva

crni koren praziluk

crni i beli luk

cvekla


55/128


56/128

64

Osnov ubrenja u bio-bati je ouvanje ipoveanje plodnosti zemljita kao osnove za

optimalni rast i razvoj povraU bio-batovanstvu bitno je poveanje organske materije (i hu-

musa) u zemljitu koja utie na strukturu zemljita, hemijska svojstva,brojnost i aktivnost zemljinih mikroorganizama. Stvaranjem aktivnogbatenskog zemljita osigurava se optimalna ishrana povra jer biljkeu bio-bati moraju biti u dobroj kondiciji, optimalno razvijene to znaii otpornije na stres i oboljenja. Upravo ceo sistem proizvodnje od plo-

doreda do zatite u bio-bati je primena niza biolokih mera koje omo-guuju harmonian rast povra, njegovu otpornost i produktivnost. Uokviru toga osnovnu ulogu ima organska materija zemljita odnosnosistem ubrenja razliitim organskim ubrivima.

U bio-bati kao i u celoj organskoj proizvodnjisva ubriva moraju biti iz ovog naina proizvod-

njesopstvena odnosno certifikovana. To suorganska, organsko mineralna i dozvoljena

prirodna mineralna ubriva.

Zgoreli (zreli) stajnjak, pobluhumifiko-vana masa je osnovno organsko u-brivo u bio-batovanstvu. U sveem ilinedovoljno zrelom stajnjaku mogu senai korovi izazivai bolesti i tetoineali i patogeni tetni po zdravlje oveka(salmonella i escherichia), zatim ostacirazliitih zagaivaa, pesticida i tekihmetala.

Sve stajnjak se uva odnosno zri u hr-pama trapezastog oblika koje se pokrivajuslamom. Od intenziteta sabijanja sveegstajnjaka i veliine humke zavisi brzina ra-zlaganja (vie kiseonika bra mineralizacija).

Zrenje traje od 3 do 6 meseci. Zreo stajnjak jejednolian, mrke boje na dodiru je mastan, sa

odnosom C:N od 17 do 20:1.

Zreli stajnjak

Batenski kompost


57/128

65

Stajnjak je smea izmeta domaih ivotinja i prostirke. Kvalitet stajnja-ka zavisi od vrste domae ivotinje, prostirke i starosti ubriva. Konjski ioviji stajnjak pogodniji su za tea i hladna zemljita, jer su zbog veeg

sadraja suve materije topliji, a sadre i vie azota, fosfora i kalijuma. Go-vei i svinjski stajnjak sadri vie vode, hladniji su i kiseliji, pa se sporijerazlau. Zato su pogodniji za laka, peskovita zemljita.

Prosean hemijski sastav sveeg stajnjaka

Vrsta

stajnjaka

Organskamaterija

%

Azot

%

Fosfor

%

Kalijum

%Kalcijum

%

Godinja proiz-vodnja jednog

grla u kg

govei 15 0,30 0,28 0,14 0,28 6.00012.000

konjski 23 0,56 0,33 0,30 0,23 4.00010.000

oviji 29 0,62 0,30 0,15 0,40 500 1.000

svinjski 16 0,60 0,20 0,60 0,03 1.0002.000

osoka govea 6 1,6 0,15 1,55 0,01 oko 3.000

osoka konjska 9 1,5 tragovi 1,65 0,04 oko 4.000

osoka ovija 12 1,6 0,13 1,85 0,01 400

osoka svinjska 3 0,8 0,15 0,8 1.500

ivinski 1318 15 12 1,52 0,81,6 611

Od sveeg stajnjaka kompostiranjem ostaje 40 % kompostnog staj-njaka. Prosena vrednost takvog stajnjaka je 0,50 % N, 0,25 % P

2O

2, 0,60 %

K2O i organske materije 20 %. Uz mikroelemente 1020 mg/kg

bora, 150200 mg mangana, bakra 1520 mg, cinka 7095 mg, molbde-na 12 mg/kg i kobalta 13 mg/kg i biostimulatore kao to je kreatinin,

indol siretna kiselina i dr.Orijentaciono se moe raunati da se sa 1520 kg stajnjaka (sve i

poluzgoreli) na 10 m2obezbeuje oko 3,5 kg organske materije, zatim80100 g azota, 4050 g fosfora i 100130 g kalijuma, a vreme razla-ganja je 23 godine. U prvoj godini se iz stajnjaka iskoristi 2035% azota,2035% fosfora i oko 67% kalijuma.

Zgoreli stajnjak unosi se pred obradu u jesen, u prolee, odnosno uleto, neposredno pre setve ili sadnje. U bio-bati stajnjak se rasprostire i

po povrini zemljita (14 kg na metar kvadratni) i uz neznatno rahljenje(vilama). Tada ostaje kao mal (prostirka) na povrini zemljita.


58/128

66

ubrenje zgorelim stajnjakom moe biti po celoj povrini, za-tim u redove ili kuice.ubrenje po celoj povrini je najbolje, jerobezbeuje ravnomeran sadraj hraniva biljkama pod koje se u-

bri i biljkama koje e se gajiti sledeih godina.Kada se povre seje ili sadi na vea meuredna rastojanja (para-

dajz, plavi patlidan), stajnjakom se moe ubriti u redu u brazdekoje su na rastojanju na kojem e se gajiti povre. Na dno bra zdestavlja se sloj stajnjaka debljine 1015 cm i zatim brazda zatvoriiskopanom zemljom. Ovim nainom se utedi oko treina stajnja-ka, ali je zemljite nejednako ubreno, to e se vi deti sledee go-dine po nejednakom razvoju biljaka.

Za vreasto povre ubrenje je u kuice. Na ovaj nain ubri sepovre koje se seje ili sadi na veem rastojanju i odstojanju. Ova-kvo ubrenje je povoljno za prvi usev, ali je nepovoljno za slede-i, jer je povrina neujednaeno poubrena. Meutim, utroakstajnjaka je najmanji (uteda oko 70%).

Kuica se pravi tako to se na rastojanju na kojem e se sejati iskopa ja-ma (gnezdo) dubine, irine i visine po 30 cm. Za jednu kuicu upotrebljava

se 23 kg stajnjaka. Stajnjak sedobro izmea sa donjom polo-vinom izbaene zemlje u odno-su 1:1, ako je stajnjak potpunozgoreo, odnosno 2:1 (dva delastajnjaka), ako je stajnjak polu-zgoreo. Tom smeom se punikuica i zatim se gornjom polo-vinom iskopane zemlje dopuni.

Iznad povrine zemljita nainise uzvienje u obliku zdele, pre-nika veeg od prenika jame.Gornja ivica pravilno nainjenezdele treba da je oko 5 cm viaod povrine zemlje, a dno zdeletreba da je u nivou zemljita.

Kada se koristi zgoreli

stajnjak, kuice se mogu pra-viti i u prolee 1012 dana preU domainstvu se sve kompostira


59/128

67

setve, sadnje. Kad se koristi sve stajnjak, kuice se mogu praviti i u jesen.Postupak je istovetan, jedino to se u jesen, umesto zdele, iznad povri-ne zemljita naini humka. Ovom humkom je obeleeno mesto za setvuili sadnju. U prolee se, pre setve ili sadnje, od humke naini zdela.

Za potrebe ranog gajenja povra u prolee se, radi zagrevanjazemljita, na dno kuice stavlja sve, nezgoreli stajnjak.U tom sluajujama je 15 cm dublja, jer toliko iznosi i sloj sveeg stajnjaka koji sagore-vanjem oslobaa toplotu. Sloj sveeg stajnjaka treba ugaziti (sabiti) i tekonda napuniti jamu kako je ve opisano.

Kompostje najee osnovno organsko ubrivo u bio-bati. Ono sekoristi kao ubrivo, zatim je sastavni deo zemljinih sistema, i mate-rijal za nastiranje (malovanje) zemljita. U zavisnosti od materijala

koji se koristi za kompostiranje u bio-batovanstvu se koristi vie vr-sta komposta: kompostni stajnjak, glistenjak, kompost od biljnog in-dustrijskog otpada, gradskog smea a najee batenski kompostnastao od zdravog organskog otpada iz domainstva i bio-bate.

Kompostiranje je mikrobioloki proces razlaganja razliite organskematerije (bez neorganskog otpada). Mesto kompostiranja je (kom-postne hrpe, komposteri, sanduci, iani kontejneri) razliito, kao imetode (sa ili bez dodavanja razliitih materijala za kompostiranje) a

u bio-bati ovaj mikrobioloki proces se obavlja na odvojenom i ure-enom prostoru (mere higijene neophodne) u polu ili senci drveta ili

Vrea tikve titi kompost


60/128

68

nastrenice. Opravdanost kompostiranja u do-mainstvu i bati je i u injenici da odrasla oso-ba stvara godinje 5060 kg organskog pre-

hrambenog otpada a iz bio-bate 34 kg/m2organske mase. To znai da etvorolana poro-dica stvara godinje 8001000 kg organskogotpada to moe dati 350500 kg komposta.

Za kvalitetan kompost neophodno je koristitidobar, zdrav, isitnjen organski materijal, dovoljnovlaan a sabijanjem se odreuje sadraj vazduha(kiseonik) i odreuje brzina i smer fermentacije.

Batenski nain kompostiranjaobavlja se ukompostnim humkama, drvenim, plastinim iliianim komposterima.

Najee kompostiranje je u kompostnimhumkama. Visina humke za kompostiranje je od50180 cm (nia humka - bra razgradnja), irinado 150 cm i proizvoljna duina. Na povrinu zakompostiranje prvo se stavlja (oko 10 cm) drena-

ni sloj (granice, stabljike suncokreta ili kukuruzo-vina), a zatim se naizmenino rea sloj sveih ilisuvih organskih otpadaka i zemlje, a na dva tri me-sta i sloj sveeg stajnjaka (za bru razgradnju) ili seubacuju odgovarajui preparati za kompostiranje.Humka se zavrava zemljom. Cela masa mora bitiumereno vlana (zaliva se po potrebi) i neutralnereakcije (dodaje se izmeu slojeva negaeni kre).Gomila se ne sabija ili se blago sabija (od toga za-

visi brzina razgradnje). Visoke humke se prelopa-taju svaka 23 meseca i kompost je gotov za 312meseci. Bre kompostiranje je kada je humka nia(50 cm). U kompostnu humku stavlja se iseckanakopriva, preslica, kameno brano, aj od kamiliceili biljka bio-komposter odnosno odgovarajui bi-oloki preparat sa smeom mikroorganizama.

U bio-bati moe se koristiti batenski prepa-

rat za kompostiranje smea kamilice, maslaka,hajduke trave, odoljena, koprive, hrastove kore,


61/128

69

pelinjeg meda i mlenog eera. Suve biljke i hrastova kora isitne se,proseju i zatim se izmea po jedna kafena kaika svake biljke, hrastovekore i meavine mlenog eera i meda. Na jedan litar kinice (meka voda)

dodaje se pola kafene kaike praha ove smee, promuka se i ostavi daodstoji 24 sata. Na humci komposta otvaraju se na svakih 3060 cm rupei sipa po 6 kaika preparata. Umesto toga mogu se u kompostnu humkuutisnuti (u dubinu od 30 cm) snopii kamilice, koprive, preslice, maslakai valerijane, i svaki sloj odnosno humka zaliva ajem od ovih biljaka. U bi-olokoj proizvodnji kompost se ne mea, ali, kada se dodaju gliste, dolazido meanja i bre mineralizacije organske materije.

Karakteristike nekih materijala za kompostiranje

Vrsta biljke Odnos C/NSposobnost

razgradnje kompostiranja

Listovi bukve,hrasta i lipe

40 60 dobra srednja

Listovi jasena 25 30 dobra srednja

Iglice bora 30 srednja mala

Pokoena trava 15 25 dobra dobra kada uveneList i koren krompira 25 30 dobra dobra kada uvene

Ostaci mahunjaa 45 50 dobra vrlo mala

Slama 20 30 dobra jako mala

Slama od penice 150 dobra jako mala

Slama od jema 100 dobra jako mala

Slama od zobi 50 dobra jako mala

Slama od rai 65 dobra jako malaubre kokoije 13 18 dobra jako mala

ubre govee 20 dobra srednje

ubre konjsko 25 dobra dobra

Otpaci iz kuhinje 12 20 dobra prevelika

Talog kafe 25 30 dobra dobra

Karton 200 500 dobra jako mala

Granice 30 40 dobra srednja do velika

Strugotina jele 200 230 srednja loa


62/128

70

Nakon podizanja humke (odjednom to je bolje od postepenog,kako pristiu otpaci) vrh humke treba pokriti slamom ili liem (510cm debljine) ili nekim drugim materijalom (jutane vree i dr.) ili se po-

seje vreasto povre (tikve, krastavac) koje stvara dobru senku i titehumku komposta. Najbolji oblik humke u letnjem periodu je trapezast,a zimi trouglast (bolje ceenje vode). Ako je humka visoka i dugaka(to nije dobro) neophodno je postaviti vertikalne cevi (ventilacija) nameusobnoj udaljenosti od 150 cm zbog bolje prozranosti humke. Me-anje (prevrtanje i prebacivanje na novo mesto) vri se kod visokih hum-ki kada temperatura u kompostu padne na oko 40 oC (usporen proceskompostiranja).

Materijali za kompostiranje

U kompost ne sme se stavljati: Za kompostiranje treba koristiti:

Meso, riba, kosti, sir, masnoa, ulje

Novinski papir i asopise

Obojeno i lakirano drvo

Izmet pasa i maaka

Osemenjen korov, papirne pelene

Lie od oraha, bolesne biljke

Plastika, metal, lekovi

Biootpad koji je bio u dodiru sa naftom,

benzinom, uljanim i zatitnim bojama

Biljke tretirane pesticidima

Kuhinjski otpad

Kore i listovi voa i povra

Suva trava i lie

Korovske biljke bez semena

Usitnjene ljuske jajeta

Pokoenu travu

Slamu i seno

Piljevinu

Usitnjene granice drvea

Ostatak biljaka iz bate

Uvelo cvee

Komposteru bio-bati moe biti i od tri sanduka (daske). U prvi san-duk se stavlja poetni organski materijal (slojevito slagan) a zatim se onu fazi usporene razgradnje prebacuje u drugi sanduk (prvi ponovo puni)i pri kraju fermentacije prebacuje u trei gde kompost dozreva.

U dvoritu gde se kompostira samo kuhinjski organski otpad koristese specijalni metalni ili plastini komposteri gde se meanje mase vrimealicama (pogon runi, mehaniki, solarne baterije i sl.) a uz doda-

tak preparata za kompostiranje brzo se dobija (1430 dana) kompost zacvetne leje i saksije i proizvodnju rasada.


63/128

71

Mikrobioloki procesi pri kompostiranju obuhvataju etiri faze ijaduina trajanja zavisi od organske materije i veliine humke, odnosnonaina kompostiranja (humka, komposter). U prvoj fazi (zagrevanje)

koja pri dugom procesu kompostiranja traje 714 dana, zapoinje aktiv-nost mikroorganizama to se manifestuje sporim ili naglim poveanjemtemperature (jara dostie 6070 oC) a zatim se temperatura sputa naoko 50 oC u toku narednih 714 dana. Posle toga zapoinje drugafazakompostiranja sa intenzivnim oslobaanjem gasova i punom aktivno-u mikroorganizama. Pri kraju ove faze temperatura opada na 25 do30 oC, to je i temperatura komposta do kraja kompostiranja. U treojfazi organska materija je u velikoj meri razloena i mikrobioloki procesi se

postepeno stabilizuju; kompost dobija karakteristinu boju i odgovaraju-i odnos ugljenika i azota (C:N). Pri brzom kompostiranju (nia humka uzpreparate za kompostiranje) procesi su isti ali bri. Dobar odnos i kvalitetorganske materije (grupe zelenih materija koje obezbeuju N i mrkihkoje obezbeuju C) uz optimalan pristup kiseonika, omoguuje punuaktivnost mikroorganizama. Rastresiti slojevi znae vie kiseonika i brzurazgradnju, mineralizaciju, a jako sabijeni slojevi humke su bez dovoljnokiseonika i tada su mikrobioloki procesi spori i idu u neeljenom pravcu.Zato se pri kompostiranju moraju kontrolisati procesi (temperatura, bojasupstrata, miris) i po potrebi intervenisati. Po zavretku kompostiranjahumka komposta se mora zatititi od sunca (asure, grane, lie).

Usejana detelina je dobro zelenino ubrivo


64/128

72

Stanje komposta(simptomi)

Uzrok Reenje

SUV KOMPOST(izostaje fermentacija,pojavljuje se siva ples-

nivost unutar komposta)

- Usled samozagrevanjakomposta ili tokomperioda suvog vremenavoda je isparila

- Mikroorganizmi su za-ustavili svoju aktivnost

- Rastresati kompostnumasu

- Dodati vodu (navlaiti)- Dodati sveeg vlanog

materijala (kuhinjskiotpaci, usitnjena trava)

- Ponovo formirati kom-postnu hrpu

- Pokriti kompost (lie,suva trava, zemlja)

PREVLAEN KOMPOST(nedostaje kiseonik,

osea se miris truljenja,kompost dobija tamniju

smee-crnu boju)

- Due kino razdoblje nanepokrivenom kom-postu

- Dodavanje veekoliine mekog, mokrogmaterijala (svea trava,kuhinjski otpaci)

- Premalo drvenastogmaterijala (bogatog

ugljenikom)

- Rastresati- Dodati suvog, tvrdog

materijala (opiljci drve-ta, slama, suvo lie)

- Pomeati sa suvimzrelim kompostom ili saostacima od prosejava-nja komposta

NEPOTPUNA FERMEN-TACIJA KOMPOSTA

(mestimina ineujednaena vlanost

komposta, aktivnostfaune lokalizovana samona pojedinim mestima)

- Kompost sadri previesuvog i drvenastogmaterijala

- Vea koliina tekorazgradivog materijala

- Dodati svee trave ikuhinjskih ostataka

- Dodati ostatke od pro-sejavanja komposta

- Rastresti i izmeati- Ponovo formirati hrpu

NEUGODAN MIRISKOMPOSTA(nedostatak kiseonika,mestimino poveana

vlanost komposta)

- Velik udeo sveeg,mokrog materijalabogatog azotom

- Rastresti i promeati- Dodati suvog materijala- Ponovo formirati hrpu

NAIZMENINO SUVII MOKRI DELOVI

KOMPOSTA(pojava plesni, usporena

fermentacija)

- Kompost nije dobroizmean

- Nisu ispotovanapravila odravanjakomposta

- Redovno kontroli-sati stanje kompostnegomile

- Kod dodavanja novog,sveeg materijala uvek

dobro izmeatiaramei, 2006


65/128

73

Kvalitetan kompost, bez obzira na nain kompostiranja, mora da imaoptimalan odnos ugljenika (C) koji je izvor energije i azota (N) koji je osnov-ni element ishrane biljaka. Kod izrazito visokog odnosa C/N malo je azota, a

kod niskog odnosa mnogo je azota koji moe da bude i tetan. Optimalanodnos C/N je 25:1 do 30:1. Kompost sa visokim sadrajem ugljenika je uteili mrke boje, suv i kabast, a onaj sa visokim sadrajem azota je zelenkasteboje, vlaan, ponekad i muljevit. Zelene sirovine (vlaan materijal sa viso-kim sadrajem azota) su trave, leguminoze, ostaci voa, povra, riba, ostaciivotinja, seme, a mrke (suv materijal bogat ugljenikom) su klip i stabljikakukuruza, suncokret, slama, seno, drvena strugotina. Kompost je zavren za312 meseci sa komposterima od 1530 dana.

Hemijski sastav razliitih vrsta komposta

Vrsta kompostaSadraj u %

Organske materije N P2O

2K

2O

Biljni 2030 0,20.4 0,15030 0,40,8

Komina 3040 12 0,50,8 1,52,5

Drvna industrija 4060 0,10,15 0,10,15 0,40,7

Komunalni mulj 4060 2,23,0 2,53,0 0,30,5

Hemijski sastav komposta zavisi od osnovnog materijala i najeesadri 0,350,50 % azota, 0,20 % fosfora i 0,250,60 % kalijuma i slian

je zgorelom stajnjaku, prijatnog mirisa,mrke boje, rastresiti bez ostataka(vidljivih) organskih materija, pH vrednosti 67,8 sa manje od 50 % vlage.

Pri korienju kompostanastalog gajenjem gljivaproizvodnja glji-va mora biti organska to ukljuuje i spe

basta zelena cele godine.pdf

Documents