ZANIMQIVOSTI

■Dame u„mini morisu“

najprivla~nije

■Otkrivena

jedna~ina

qubavi

■Obama

dijeta, hit

MU[KARCI

Xemperi za sve prilike

LEPOTA

[minka qubavi

MODA

■Ma{ne

svuda

■Za budu}e

mame

NA TAWIRU

■Specijaliteti

sa piwolama

■Testenine i povr}e

DECA

Za{to mali{ani la`u?

PRI^A PLUS

Dan

zaqubqenih,

legenda i

stvarnost

■ Broj 260 ■ Nedeqa, 8. februar 2009. ■

BE

SP

LA

TA

N P

RI

ME

RA

K

život plus 3

SADR@AJ ❙

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo Vukoti} / Urednik Jelena Jovovi}

Redakcija: Qubinka Jevtovi}, Zorica Ostoji}-Joksovi}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi}, Jasna Jovanovi} Stalni saradnici: Jasminka Holclajtner, Ivana ^olovi},

Majda Jane`i} i Marina Jungi} Grafi~ki urednik Branislav Ogwanovi} / Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285, e-mail: zivotplus@novosti.co.yu

savet plus4-5

Zanimqivosti

■Otkrivena jedna~ina

qubavi

■Dame u „mini morisu“

najprivla~nije

■Obama dijeta, hit u

Americi

7

Pri~a plus

Neobi~ni pokloni

8-9

Moda

■Modeli za budu}e mame

■Ma{ne svuda

10-11

Lepota

■[minka qubavi

■Nega stopala

13

Mu{karci

Xemperi za sve prilike

15

Medicina

Sve o prostati

16

Lekovita priroda

Kafa

Magi~ni crni napitak

17-19

Na tawiru

■Specijaliteti

sa piwolama

■Testenine i povr}e

20

[kola kuvawa

Medeni zalogaj~i}i

21

Top-forma

Ve~era protiv stresa

23

Deca

Za{to mali{ani la`u?

26

Test

Da li vas partner voli?

28

Cve}e

Gajewe biqaka u vodi

29

Ku}a

Feng {ui za dom u 2009.

33

Astrologija

Zimske qubavi i

horoskopski znaci

24-25

Tema plus

[ta ~itaju dame,

a {ta mu{karci?

6

Pri~a plus

Dan zaqubqenih

Legenda i stvarnost

30-31

Putovawe

Brazil

- karneval

u Riju

Meditacijom do vitke figure

Ako imate problema sa vi{kom kilograma, prepustite se meditirawu, savetuju

stru~waci. Umesto {to mu~ite sebe i svoj organizam rigoroznim dijetama,

po`eqnije je da svakog dana izdvojite bar malo vremena za opu{tawe.

Istra`ivawe nau~nika sa Novog Zelanda, koje je trajalo dve godine, dokazalo je da

pomo}u joge i meditacije mo`e da se izgubi vi{ak kilograma, kao i da ove drevne

isto~wa~ke discipline pru`aju mnogo boqi efekat od ve`bawa, pa ~ak i od

pravilne ishrane. Stru~waci ovo obja{wavaju ~iwenicom da smawewem nervoze

automatski smawujemo apetit i `equ za kalori~nim namirnicama i slatki{ima.

4 život plus

ZANIMQIVOSTI ❙

Sve vole bogata{e

Nau~nici su do{li do zakqu~ka da je

zadovoqstvo koje ena do`ivi

vo|ewem qubavi proporcionalno

koli~ini novca koju wen partner

zara|uje! Psiholozi tvrde da bogati

mu{karci nisu zaista boqi qubavnici,

ve} je trik u tome {to partnerke

do`ivqavawem orgazama dokazuju bogatom

mu{karcu da su one „dobar materijal za

brak“. Dodaju da su bogatiji mu{karci, po

logici stvari, po`eqniji i da to dame

~ini „osetqivijim“ u krevetu.

„Orgazam kod ena ~e{}i je sa

‘kvalitetnijim’ mu{karcima, {to u ovom

slu~aju zna~i sa po`eqnijim, a svi znamo

da dame pod tim, pre svega, podrazumevaju

bogate“, obja{wava vo|a istra`ivawa.

Ovo je jedna od najve}ih svetskih

studija o na~inu `ivota sprovedena u

Kini, a rezulati su upore|eni i sa

drugim sli~nim istra`ivawima sa svih

kontinenata. Zapawuju}e je da nema

odstupawa u rezultatima, bez obzira na

geografske odrednice, starost ili

kulturolo{ke razlike. Svuda na svetu,

izgleda, vlada isto pravilo - novac je

bitniji od izgleda!

@ene ~e{}e pate

od no}nih mora

Studija je otkrila da `ene ne samo {to ~e{}e pate od lo{ih snova, nego

ih i do`ivqavaju emocionalno intenzivnijim od mu{karaca. Dame

~e{}e pate od no}nih mora nego mu{karci, jer na kraju dana mnogo te`e

iskqu~uju svoje emocije, dokazalo je novo istra`ivawe. @ene, za razliku

od mu{karaca, svoje brige uvla~e u snove i ni tokom spavawa ne prestaju da

razmi{qaju o problemima koji ih mu~e. Samo 19% mu{karaca

obuhva}enih studijom imalo je no}ne more, dok se u snovima mu~ilo vi{e

od 34% `ena. Psiholog koji je vodio istra`ivawe Xenifer Parker veruje

kako su no}ne more jedan od na~ina na koje se `ene podsvesno nose sa

problemima. Mu{karci mnogo lak{e „iskqu~uju“ svoje brige i probleme

~im zatvore o~i. Otkrili su i da `enske no}ne more dolaze u tri naj~e{}a

oblika - progawawe, gubitak voqene osobe i zbuwuju}i snovi.

Zaqubqenost

mewa percepciju

mirisa

Kada ste zaqubqeni sve vam se ~ini

druga~ijim, a to, tvrde nau~nici,

ukqu~uje i va{ wuh. Poznato je da telesni

mirisi igraju glavnu ulogu u seksualnosti,

ali kako zaqubqivawe uti~e na na{u

percepciju mirisa? Istra`ivawe je

sprovedeno na dvadesetak mla|ih ena i

davane su im majice wihovih prijateqa,

partnera, ali i stranaca natopqewe znojem

i telesnim mirisima. Serijom testirawa

svaka od wih upitana je da izme|u tri majice

(jednu je nosio stranac, drugu prijateq,

tre}u partner) izabere majicu koju je nosio

wihov partner. „Stepen zaqubqenosti“ nije

imao uticaja na sposobnost prepoznavawa

mirisa partnera ili prijateqa, ali je

prime}eno da su one vi{e zaqubqene imale

problema sa razlikovawem mirisa mu{kog

prijateqa i stranca.

Takvi rezultati potvrdili su teoriju o

qubavnoj privla~nosti poznatu kao

„teorija odstupawa“, prema kojoj se kod

zaqubqenih osoba umawuje interes i pa`wa

prema drugim potencijalnim partnerima.

Atraktivne

i niske dame

vi{e glume

orgazam

Svaka tre}a `ena priznala je da

tokom seksualnog odnosa glumi

orgazam, a najboqe glumice, ako je

verovati najnovijem istra`ivawu, su

atraktivne i `ene ni`eg rasta.

Istra`ivawe je sprovedeno na 30.000

qudi, a stru~waci su do{li do

zakqu~ka da `ene ni`e od 165

centimetara dvostruko ~e{}e

shvataju krevet kao teatar. Nezavisno

od visine, sve atraktivnije

pripadnice lep{eg pola barem

jednom su svog partnera slagale da su

do`ivele vrhunac. Ali,

najzanimqiviji zakqu~ak

istra`ivawa je da i 25% mu{karaca

ponekad simulira vrhunac.

❙ DA LI ZNATE?

■ [anse da se rodite 29. februara

prestupne godine su 1 prema 1.461.

■ Pustiwa Sahara {iri se kilometar

mese~no.

■ U razvijenim zemqama godi{we se

baci 30% proizvedene hrane.

■ Zbog gravitacije nemogu}e je da planine

dosegnu visinu ve}u od 15.000 metara.

■ Delfini koji `ive u reci Amazon su

roze boje.

■ Ukupna masa svih mrava na planeti

ve}a je od mase svih qudi.

■ Za vreme totalnog pomra~ewa Sunca

temperatura na Zemqi padne za {est

stepeni

■ Irska je jedina zemqa u Evropi u kojoj

nema zmija, a Antarktik jedini

kontinent na kojem nema reptila.

■ Jedan kilogram hleba ima oko dve

hiqade kalorija.

■ Psi i qudi su jedina bi}a na zemqi

koja imaju prostatu.

život plus 5

Seks na prvom sastanku je gre{ka, najnoviji je nau~ni zakqu~ak. Dug

period udvarawa pre upu{tawa u seksualne odnose doprinosi ve}oj

harmoniji me|u partnerima. Stru~waci iz Londona koristili su

kompleksan matemati~ki model koji je pokazao kako du`ina udvarawa,

odnosno flertovawa sa mu{karcima, poma`e `enama da lak{e elimini{u

neprikladne partnere. Model profesora Roberta Sejmura po~iva na

pretpostavci da `ene pogre{nim izborom partnera gube vi{e od mu{karaca,

jer su one „zadu`ene“ za budu}u decu i po sledu evolucije instinktivno

pronalaze partnere koji }e najboqe odgovarati wihovom poimawu porodice.

Sejmor obja{wava da je veza, u stvari, borba polova u kojoj obe strane pristaju

na kompromise i razvijawe svog odnosa do trenutka kada stupe u seksualni

odnos. Wegov tim dokazao je da je vreme udvarawa va`no za oba pola jer je to

period u kojem se najboqe upoznaju kroz razli~ite produktivne aktivnosti.

Ipak, du`i period udvarawa prvenstveno `enama ide naruku, jer na taj na~in

mogu da prikupe vi{e informacija o potencijalnom partneru.

Dame u „mini morisu“

najprivla~nije

Najnovija internet-anketa pokazala je da mu{karci

devojke u „mini morisu“ smatraju najprivla~nijim

damama. Vi{e od dve hiqade mu{karaca „pada“ na ene u

„miniju“, {to je ~ak tri ~etvrtine ispitanika. ak 68%

mu{karaca izjavilo je da svakog puta u saobra}aju

poku{ava da vidi ko sedi za volanom ovog popularnog

gradskog automobila. Na drugom mestu su voza~ice BMW,na tre}em dame sa „pe`oom“. Prema mi{qewu ispitanika,

zgodne devojke voze i „sitroen“, „polo“ i „ford“. Anketa je

pokazala i da ~ak 89% ispitanika misli da vozi boqe od

bilo koje pripadnica lep{eg pola, dok 25% misli da su

plavu{e gori voza~i od brineta, dok su crvenokose

okarakterisane kao najagresivniji u~esnici u saobra}aju.

Obama dijeta

Popularnost novog predsednika

SAD Baraka Obame dobija

drasti~ne razmere, wegovo ime

odnedavno se vezuje i za dijetu, koja je

postala hit me|u gojaznim

Amerikancima. Naravno, praktikuju

je samo wegovi simpatizeri.

Ona je delo kuvara Rika Bojlsa,

koji brine o ishrani prvog ~oveka

SAD, a tvrdi da je Obamina tajna u

tome {to uop{te ne koristi

visokokalori~ne namirnice:

sosove, majonez i pavlaku.

- Barak doslovno jede sve,

najvi{e voli ora{aste plodove i

gra{ak, ali kao i obi~ni smrtnici

ne mo`e da odoli pohovanom

ka~kavaqu, pr`enoj piletini i

ukusnoj pici - otkriva Bojls.

Doru~ak: Nekoliko vrsta

pahuqica sa jogurtom ili mlekom

i par~e tosta.

U`ina: Smrznuto vo}e ili

nekoliko kri{ki sve`eg sira, salata

od tuwevine i slani krekeri

Ru~ak: Na meniju su naj~e{}e

pikantni meksi~ki specijaliteti,

povr}e na aru i salata od qute

papri~ice.

Ve~era: Pile}a prsa ili riba na

ro{tiqu uz grilovano povr}e kao

prilog.

Jedna~ina

qubavi

❙ ZANIMQIVOSTI

Nov~anice „seju“ grip

Virus gripa ~e{}e se prenosi preko

nov~anica nego poqupcem, pokazala je

studija obavqena u laboratoriji za

virusologiju na Odeqewu za

infektivne bolesti

univerzitetske bolnice u

@enevi. Ovaj oblik virusa

dugo se zadr`ava na

banknotama, a milioni

nov~anica svakodnevno

kru`e od ruke do ruke.

Da bi dokazali ovu

teoriju, odre|en broj

nov~anica je namerno zara`en,

a prisustvo virusa utvr|eno je i

posle tri dana od pu{tawa u promet.

Pri tom je prime}eno da su nov~anice sa

tragovima sekreta iz nosa bolesne osobe

„gripozne“ i do 17 dana!

PRI^A PLUS ❙ Dan qubavi, legenda i stvarnost

6 život plus

Faun,Valentin i Trifun

Nasuprot onome {to se danas

misli, Dan zaqubqenih je,

zapravo, prastari praznik.

Sve je po~elo u starom Rimu

gde je 14. februar slavqen u ~ast boga

Fauna, za{titnika pastira. Tokom

ceremonije posve}ene ovom bo`anstvu

obavezno bi i jedan zaqubqeni par bio

prskan krvqu `rtvenog jareta, kao

blagoslov za sre}nu i bogatu qubav.

Tek u hri{}anskoj epohi, Valentin,

mu~enik iz III veka n. e., postao je svetiteq

kojeg su po{tovale mlade devojke nesre}ne

u qubavi. Naime, imperator Klaudije IIodlu~io je da su neo`eweni mu{karci

boqi vojnici od onih koji imaju ene i

porodicu, pa je zabranio brak mu{karcima

koji su eleli mesto u wegovoj gardi.

Legenda ka`e da je Valentin uvideo koliku

nepravdu ovim svojim postupkom ~ini

imperator, pa je re{io da i pored svega

nastavi da ven~ava mlade qubavnike u

tajnosti. Kada je to otkriveno, Klaudije je

naredio da ga ubiju i to 14. februara 269.

godine nove ere. Legenda daqe ka`e da je

Valentin pre smrti poslao opro{tajnu

poruku slepoj tamni~arevoj }erki, u kojoj

je pisalo: „Od tvog Valentina u znak

zahvalnosti za toplinu koju si pokazala

prema wemu“. Dogodilo se ~udo i devojka je

progledala. Od tada poti~e tradicija da

mu{karci enama pi{u qubavne poruke.

Poreklo praznika qubavi obavijeno je

velom tajni i legendi, jer ni najpoznatiji

antropolozi nisu sigurni kako se sve

zaista odigralo, ali to ne spre~ava qude

da veruju da je Valentin bio heroj, jedna

veoma zna~ajna, i, iznad svega, romanti~na

figura. Tradicija se prenosila sa kolena

na koleno, pa se do danas dan wegove smrti

slavi kao praznik qubavi.

U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan

pripada svetom Trifunu. Ovaj svetac

`iveo je, tako|e, u tre}em veku, a ro|en je u

Kampsadi, u Frigiji. Bavio se ~uvawem

gusaka, ali ga je, po verovawu, Bog obdario

isceliteqskim mo}ima. Pri~a se da je,

izme|u ostalih, iscelio i Gordu, k}er

rimskog cara Gordijana, koja je patila od

du{evne bolesti od koje nijedan lekar nije

mogao da je izle~i. Za to ga je car bogato

nagradio, ali on je sve darove podelio

siromasima. Za vreme rimskog cara Decija

Trifun je pretrpeo stra{no mu~ewe, ali

nije hteo da se odrekne vere u Hrista, zbog

~ega mu je odrubqena glava 250. godine. Sveti

Trifun smatra se za{titnikom poqskih

useva i vinogradara. Tradicija ka`e da

ukoliko na Svetog Trifuna pada sneg ili

ki{a, bi}e ki{na i rodna godina, ako je

vedro, godina }e biti su{na i nerodna.

Svetog Trifuna slave i gostioni~ari,

a on je i za{titnik grada Kotora. ❘ J. S. J.

❙ Valentin, mu~enik iz

3. veka, po nalogu

imperatora Klaudija

ubijen 14. februara

269, postao je svetiteq

kojeg su po{tovale

mlade devojke

nesre}ne u qubavi

❙ Poqupci, ru`e, stihovi...

U svetu se za Dan zaqubqenih naj~e{}e poklawaju cve}e i ~okolade, naravno sa

qubavnim motivima. Tako, ru`e postavqene u obliku srca ili ~okolada u istom

obliku najvi{e raduju lep{i pol. Sve to, naravno, treba da prate ~estitke sa

odgovaraju}im re~ima ili stihovima. Parfemi su tre}i na listi omiqenih

poklona, a dame se ne}e buniti ni ako izaberete neki zanimqiv komad garderobe.

Sa pojavom mode sa zapada, kod nas je slavqewe Dana zaqubqenih najpopularnije

me|u mladim qudima od 17. do 25. godine. Velika ve}ina onih preko 35 godina,

ako je verovati statistikama, smatraju ga nezanimqivom novotarijom. Srbi

svojim lep{im polovinama naj~e{}e poklawaju cve}e, pre svega ru`e, orhideje i

rajske ptice. Vlasnici cve}ara tvrde da je prodaja i do tri puta ve}a na ovaj dan,

pa prave i posebne aran`mane po naruxbini i sve to dostavqaju na ku}nu adresu.

Na listi poklona slede bombowere, pli{ane igra~ke, kozmetika... Zbog

simbolike, ovog dana mnogi se odlu~uju da ba{ tada zaprose svoju voqenu, a

neretko se zbog mu{ke zaboravnosti veza zavr{i upravo na dan qubavi. U jednoj

internet-anketi Srpkiwe su izjavile i da bi ih, izme|u ostalog, kao poklon za

Dan zaqubqenih, najvi{e odu{evile karte za koncert wihovih omiqenih

izvo|a~a ili romanti~na ve~era udvoje. Ipak, najve}i procenat srpskih dama

izjavio je da im je od poklona na dan qubavi mnogo va`nije da ih partner ~itave

godine uva`ava, pazi i voli. Romantika je ne{to sasvim drugo i ne ogleda se samo

u poklonima na Svetog Trifuna, jer iako qubav i zvani~no ima svoj dan, trebalo

bi da traje ~itavog `ivota, jednoglasne su dame.

Mo`da }ete ovih dana

po`eleti da nekome

posebnom poklonite isti

takav poklon, jer Dan

zaqubqenih je idealna prilika za to.

Nije lako odabrati, a poklawawe je

ve{tina koja se godinama u~i i

usavr{ava, umetnost za koju je potrebno

mnogo ma{te, kreativnosti i truda. Sam

termin nastao je od arapske re~i

„vehebun“ koja je zna~i „nadma{iti u

dare`qivosti“. Ali, to nije glavna

svrha poklona, naro~ito ako se radi o

nekom nama va`nom, jer su ponekad

pogled, osmeh, napisan stih na

zgu`vanom papiri}u najlep{i dar koji

mo`emo zamisliti.

Ipak, kada to nije dovoqno i `elite

ne{to zaista posebno i originalno,

poklon koji se pamti i o kojem se pri~a,

mo`da }ete, prona}i pomo}u internet-

butika „Originalni pokloni“. Nekome

koga volite mo`ete, tako, pokloniti

zvezdu, pravu malu zen-ba{tu, poruku ili

ime ispisano foto-slovima, primerak

novina sa va`nim datumom za wega i jo{

mnogo toga. Ovaj internet-butik,

dostupan na stranici

www.originalnipokloni.com, nudi

originalne ideje koje }e onoga ko poklon

bude primio, sigurno ostaviti bez daha.

IMENA ZVEZDA

U svemiru, me|u milionima zvezda,

postoji samo tri hiqade koje imaju

imena. Na ideju da kupcima omogu}i da

zvezdu nazovu po dragoj osobi do{la je

jedna ameri~ka firma jo{ pre 25 godina,

a sada je to dostupno i u Srbiji.

Odre|ene su koordinate neimenovanih

zvezda i tako je svako dobio mogu}nost da

nekome pokloni zvezdu, odnosno da joj

❙ I Sveti Trifun `iveo je u 3. veku, imao je

isceliteqske sposobnosti i iscelio je i Gordu,

}erku rimskog cara Gordijana, od du{evne

bolesti od koje nijedan lekar nije mogao da je

izle~i, a mu~en je i odrubqena mu je glava za

vreme rimskog cara Decija, 250. godine

❙ Zvezdi mo`ete

dati ime po

voqenoj osobi,

poslovnim partnerima

pokloniti zen-ba{tu,

ili prijateqe

obradovati originalnim

primerkom „Tajmsa“ sa

wima va`nim datumom

život plus 7

Najoriginalniji pokloni ❙ PRI^A PLUS

dodeli ne~ije ime, koje postaje zvani~no

i unosi se u registar. Ti podaci ~uvaju se

u Americi i u trezoru [vajcarske banke.

Uz „kupovinu zvezde“ dobijate i

sertifikat, kao i mapu, koja vam poma`e

da je prona|ete u opservatorijumu ili

teleskopom. Zvezda je zaokru`ena

crvenom bojom, a sazve`|e u kom se

nalazi obele`eno je `utom. Datum

registracije mo`e da nagla{ava zna~ewe

imena va{e zvezde, a jedino ograni~ewe

je da ime ne sme da ima vi{e od 35

karaktera (svako slovo, broj ili razmak

izme|u re~i ra~una se kao karakter).

Mo`ete imenu dodati i kratku poruku, a

~esti su primeri da ime zvezde sadr`i

ime onoga kome je poklon namewen, kao i

onog koji poklawa. Mnoge poznate

li~nosti imaju svoje zvezde, a me|u wima

su Madona, Tom Kruz, Elton Xon,

Harison Ford, Sofija Loren, Elizabet

Tejlor, kao i mnoge velike kompanije,

„Koka-kola“, „Epl“, Bi-Bi-Si...

FOTO-SLOVA

Foto-slova progla{ena su za

najoriginalniji poklon pro{le godine

u Americi. U pitawu su crno-bele

fotografije sa fragmentima

arhitekture, prirode, sveta oko nas,

fotografisane tako da simbolizuju

slova abecede. Sklapawem ovih foto-

slova mo`ete ispisati ime nekog vama

posebnog, ili poruku. Na taj na~in ova

slova predstavqaju malo umetni~ko

delo, jedinstveno i originalno. Na sajtu

postoji katalog, pa mo`ete izabrati

motive i oblike koje `elite na slovima.

Limit je osam znakova, a sve {to vam je

potrebno je malo ma{te.

ZEN-BA[TA

Ovaj poklon re{ava dilemu {ta da

poklonite {efu, poslovnim

partnerima ili osobi koja mnogo radi.

Radi se o malenoj ba{ti koja ima sve

potrebne „rekvizite“ kao i prava ba{ta.

Po re~ima stru~waka, to poma`e da se

oslobodite stresa, haosa i prona|ete

unutra{wi mir. Ukusno ure|ene ba{te

oplemewuju prostor, unose pozitivnu

energiju i nude se u dve boje, beloj ili

braon.

PRIMERAK „TAJMSA“

SA VA@NIM DATUMOM

Veoma autenti~an poklon mo`e biti

arhivski primerak ~uvenih engleskih

novina „The Times“ u kojem }e onaj kome

}ete to nameniti saznati kako je svet

izgledao nekog wemu va`nog dana.

Novine sti`u pravo iz Londona,

upakovane su u za{titnu foliju i

zelenu kutiju, na ~ijem je poklopcu

zlatnim slovima ispisano „A Day ToRemember“ (dan za pam}ewe). Naravno,

mo`ete ispisati i kratku poruku.

Pored ovoga butik nudi i

stilizovana porodi~na stabla, li~ni

horoskop ili kompilaciju sa omiqenom

muzikom onoga koga `elite da

iznenadite. ❘ J. Jovanovi}

Kupi}u ti zvezde

❙ Foto-slova progla{ena su za najoriginalniji

poklon pro{le godine u Americi. To su crno-

bele fotografije sa fragmentima arhitekture,

prirode, sveta oko nas, fotografisane tako da

simbolizuju slova abecede

❙ Pokloni i bonton

Kada odaberete poklon va`no je i na koji na~in }ete ga uru~iti, ali i kako ga

primate. Poklon se odbija samo u specifi~nim situacijama i vra}aju se

uglavnom poslovni pokloni, i to samo ukoliko politika firme to ne dozvoqava.

Evo nekoliko korisnih saveta:

■ Poklon mora da bude primeren osobi, prilici i situaciji

■ Vodite ra~una da pravite razliku izme|u poslovnog i privatnog poklona, jer

suvi{e li~an poslovni poklon mo`e da vas dovede u neprijatnu situaciju

■ Poklone nikada ne {aqite po{tom ili preko posrednika, ve} ga uru~ujte li~no

■ Veoma je va`no da sve bude lepo i sa ukusom upakovano

■ Ako ste u prilici, poklon odmah otvorite

■ Ako iz bilo kog razloga poklon ne `elite da primite onda ga, onako kako je i

stigao, bez otpakivawa, odmah vratite. Uqudno obja{wewe se podrazumeva

■ Previ{e skupi pokloni na po~etku poznanstva, bilo da je u pitawu prijateqstvo

ili emotivna veza, nisu preporu~qivi, jer {aqu nejasnu poruku

■ Nikada nemojte previ{e burno reagovati na poklone, bilo da vam se dopadaju

ili ne. Umerena reakcija u oba slu~aja je mnogo boqe re{ewe

■ Pre nego {to kupite poklon za drage qude pa`qivo slu{ajte kada vam govore o ne~emu

{to im se dopada. Tako }ete, „izme|u redova“, pro~itati {ta bi ih obradovalo

❙ Pravila, pravila

U Japanu, na primer, va`e druga~ija pravila poklawawa. Nikada im nemojte

poklawati cve}e bele boje, jer to asocira na sahrane. Ukoliko poklawate ve}u

koli~inu ne~ega, vodite ra~una da to ne bude u brojevima ~etiri ili devet, jer su

ti brojevi simboli nesre}e. Crvene bo`i}ne ~estitke tako|e treba izbegavati u

Japanu, jer se tamo ~ituqe {tampaju upravo u toj boji.

Kod Kineza, me|utim, najsigurnije je da poklon uvijete ba{ u crveni papir, jer

crvena donosi sre}u, a maleroznim se smatraju plava, bela i crna. Zanimqiv je i

na~in na koji Kinezi primaju poklon - najpre }e ga tri puta odbiti, a tek onda

prihvatiti. Naravno, to se o~ekuje i od vas ako primate poklon.

Muslimanima nikada ne poklawajte bilo {ta u vezi sa alkoholom ili predmete

napravqene od sviwske ko`e. I nikada nemojte davati poklon supruzi arapskog

kolege. U stvari, uop{te se ne raspitujte o woj.

Iako Rusi najvi{e vole da dobijaju pi}a, nikada im ne poklawajte votku, ali }e

zato neko dobro francusko vino biti pun pogodak.

U Indiji ne poklawajte predmete od ko`e da ne povredite ne~ija verska ose}awa, a u

Nema~koj crvene ru`e, jer se one smatraju iskqu~ivo izrazom romanti~nih ose}awa.

MODA ❙ Prva kolekcija Tijane Dap~evi}

8 život plus

Usvetu i kod nas

sve vi{e je

slavnih

li~nosti koje

je zarazio trend

kreirawa. Mnogi od

wih do sada su ve}

pokazali svoje

ume}e na modnoj

sceni. Popularna

peva~ica Tijana

Dap~evi} je to

upravo u~inila

pro{le nedeqe u

butiku „Dendi“.

Na svoj

ro|endan i dva

dana pre poro|aja

ona je

predstavila svoju

prvu kolekciju

namewenu trudnicama, koju je

uradila za modnu ku}u

„Gloster“.

- Na ovu ideju do{la sam

zbog toga {to, ina~e, imam

problem sa izborom ode}e,

a posebno sada kada sam

trudna. Osim toga, nisam

`elela da sedim skr{tenih

ruku, htela sam da za to

vreme uradim ne{to

korisno. Ina~e je u svetu

i kod nas u trendu da se

kreira, pa {to i da se

ja ne oprobam u tome.

Ovi modeli nisu

nameweni samo

trudnicama, ima dosta stvari koje

mogu da nose i vitke dame. Osim

toga veoma su pristupa~ni, {to mi

veoma je bitno, ali i pomalo

otka~eni, ba{ onako kako ja volim

i {to li~i na moj stil. [to se

ti~e boja, mislila sam da }e

biti zastupqene samo moje

omiqene nijanse poput

crne, sive, bele,

maslinasto zelene,

ali moji saradnici

su me

posavetovali da

bi bilo dobro da

osve`im

kolekciju malo

vedrijim

tonovima, tako

da sam ih

poslu{ala i

„ubacila“

pomalo

qubi~aste, roze

i zelene.

Iz kolekcije

se posebno

izdvajaju tunike, ¾

pantalone, trenerke,

dukserice... Od materijala

dominira pamuk, tako da su

modeli veoma udobni i

prijatni za no{ewe. Tijana je

ovom prilikom najavila da

priprema jo{ jednu kolekciju

koja }e biti namewena

mali{anima.

❘ S. \. K

Farmerke sa visokim strukom i {irokim

nogavicama postale su apsolutni modni hit. Ovi

modeli potpuno su osvojili i holivudske slavne

dame. Popularna

manekenka Kejt Mos prvi put ih je

obukla jo{ pre dve godine, a ovaj

trend su posle godinu dana

prihvatile i Xenifer Aniston,

Xesika Simpson, Kejti Holms,

Ema Roberts, Stejsi Ferguson,

Mi{el Barton, Rijana i

Bijonse.

Jedina mana ovih modela

je {to isti~u stomak i

zadwicu, pa se stoga

preporu~uju vitkim

damama. Ina~e, veoma lepo

stoje u kombinaciji sa

ko{uqama ili majicom i

tregerima. Sli~ne

farmerke bile su veoma

popularne pedesetih i

{ezdesetih godina pro{log

veka, tada su se nosili

modeli sa visokim strukom

i uskim nogavicama, a

najlep{e su pristajali

Xejn Fondi i Bri`it Bardo.

Modeli za budu}e mame

Farmerke sa visokim strukom

DETAQI ❙ MODA

@izel i Kejt u

„Versa~e“

kampawi

@izel Bund{en i Kejt Mos, trenutno najtra`enije

manekenke na svetu, nova su lica u kampawi modne ku}e

„Versa~e“ za predstoje}u sezonu. Svetloputa Kejt Mos jedva

se mo`e prepoznati zbog preplanule boje koju je nabacila za

potrebe kampawe, {to i ne ~udi s obzirom na to da je

preplanulost ~uvenoj Donateli Versa~e uvek bila na prvom

mestu. Ina~e, Kejt se u kampawi pojavila u beloj elegantnoj

haqini sa istaknutim ramenima i crnoj haqini okovanoj

srcima, dok je atraktivna Brazilka jo{ jednom iskoristila

priliku da poka`e svoje glavne adute u uskoj top haqini,

koja prati liniju tela, u kombinaciji sa zlatnim

sandalama.

život plus 9

Jedan od najpo`eqnijih detaqa ove zime

je ma{na. Dizajneri su je maksimalno

iskoristili u svojim novim linijama,

ma{tovito prikazali kako se sve mo`e

nositi i tako dali poseban pe~at ovom

romanti~nom modnom dodatku. Osim toga

{to }ete sa wom dobiti izgled devoj~ice,

ma{na uvek mo`e osve`iti va{ stil {ta

god da iskombinujete.

Ove sezone izdvajaju se elegantne haqine

ukra{ene velikom ma{nom sa strane, na

le|ima ili predwem delu, iako su

upadqive i pomalo ekscentri~ne, deluju

veoma atraktivno i trendi. Osim na

haqinama, ma{ne se mogu videti i na

{e{irima, na pantalonama, tunikama...

Posebno su interesantne na cipelama,

~izmama, a najnoviji trend su ta{ne u

obliku ma{ne koje su ove sezone na modnu

scenu lansirale ku}e „Koko [anel“ i

„Valentino“.

Modni stru~waci za poslovni lookpredla`u leptir-ma{ne, koje su ovoga puta

prilago|ene `enskom odevawu. Osim u

crnoj, leptir-ma{ne mogu se nositi i u

zlatnoj, srebrnoj, pink, qubi~astoj ili

nekoj drugoj nijasni koja je aktuelna ove

sezone.

Trend koji je brzo prihva}en me|u

damama ove zime je vezivawe ma{ne oko

vrata. U ovom slu~aju dozvoqene su sve

veli~ine, ali samo pod uslovom da su u

skladu sa ode}om koju nosite. Ma{na na

vratu je veoma efektan detaq i uvek mo`e da

zameni ogrlicu. Ovaj modni dodatak mo`e

se na}i i na pantalonama - svilene i

satenske ma{ne u jarkim bojama vezane oko

struka izgledaju veoma atraktivno.

Izbor kombinacija je zaista ogroman, na

vama je da uz va{ stil uskladite ovaj

popularni modni dodatak i tako u~inite

svoj look jo{ `enstvenijim. ❘S. \. K.

Bilo kuda,

ma{ne

svuda!

NEGA ❙

10 život plus

Verovatno ste primetili da vam

nokti zimi postaju krti i suvi, lome

se, qu{te i gube prirodan sjaj. Razlog je

hladan i suv vazduh, koji „nagriza“

povr{inu nokta, pogotovo ako ne nosite

redovno rukavice. Zato je po`eqno da

nokte jednom nedeqno skra}ujete i

negujete hranqivim preparatima, ali i

da se pridr`avate slede}ih saveta:

■ Posle prawa, ruke dobro

obri{ite, jer kapi vode vi{e o{te}uju

nokte nego ko`u.

■ U zimskom periodu nokte obavezno

za{titite bezbojnim lakom, bez obzira

da li preko stavqate i lak u boji ili ne.

■ Dokazano je da nokti br`e rastu i

da su zdraviji ako ~e{}e koristimo

prste, posebno tokom hladnih dana kada

je slabija cirkulacija, na primer

kucamo po tastaturi, sviramo klavir,

pletemo...

■ Jelovnik obogatite namirnicama

koje sadr`e vitamine D, A i E,

kalcijum, gvo`|e, silicijum, cink i

esencijalne masne kiseline.

Poja~ajte unos mleka i

mle~nih proizvoda, jaja,

ribe, pirin~a,

{argarepe...

❘ M. D. P.

Masa`a ima najvi{e efekta

pre tu{irawa, zato pre

kupawa podarite va{em telu

ovo zadovoqstvo. Idealno

vreme za to je pre spavawa, a od

rekvizita vam je potreban samo pe{kir

ili rukavica od frotira, odnosno meka

~etka. Vodite ra~una da ne preska~ete

nijedan deo tela, a da bi rezultat bio

boqi, ko`a bi trebalo da bude potpuno

suva. Masa`u po~nite od stopala,

zatim istrqajte predwu, pa zadwu

stranu nogu kru`nim pokretima u

pravcu ka preponama. Pre|ite na

zadwicu i dowi deo le|a i tu se

najdu`e zadr`ite, posebno kao imate

problema sa celulitom.

Ruke su vrlo va`ne, naro~ito

dlanovi gde je mnogo nervnih

zavr{etaka, a pokreti bi trebalo da

budu od {aka ka pazuhu. Zatim ne`no

izmasirajte ramena i vrat odozgo ka

dole i na kraju, kru`nim pokretima

pre|ite nekoliko puta preko doweg

dela stomaka. Tretman zavr{ite

tu{irawem naizmeni~no hladnom i

vru}om vodom.

Svakodnevna masa`a pre tu{irawa

poboq{ava perifernu cirkulaciju,

otklawa tragove umora, reguli{e krvni

pritisak, umawuje

glavoboqu i

stimuli{e lu~ewe

toksina iz

organizma.

Mali trikovi za zdravije nokte

Nahranite

ko`u lica

Zimi je ko`i lica potrebna

specijalna nega kako bi se lak{e

izborila sa svim negativnim

spoqnim faktorima: preteranim

grejawem, hladno}om, vetrom i

zaga|enim vazduhom. Da bi ko`a

sa~uvala sve`inu i sjaj dovoqno je da

je jednom nedeqno dobro o~istite,

uklonite izumrle povr{inske

}elije i dubinski nahranite

vitaminskom maskom koju mo`ete da

napravite i sami. Potrebni

sastojci: ka{ika jogurta, ka{ika

pivskog kvasca, ka{ika meda, pola

ka{i~ice uqa od klica `itarica i

pola ka{i~ice uqa od susama.

Pome{ajte sve sastojke dok ne

dobijete homogenu smesu, pa je

nanesite na o~i{}eno lice i vrat.

Posle 20 minuta operite lice, a

zatim nanesite hidratantnu kremu.

Masa`a pre

tu{irawa

život plus 11

Dan zaqubqenih je

uvek dobar

povod da

izgledate

posebno. To

mo`ete posti}i i

odre|enim

stilom {minkawa

i pa`qivo

odabranim bojama.

Iskoristite nekoliko

mejkap trikova i

budite posebno i

qubavno lepi.

Podloga

Posle hidratantne kreme

za lice nanesite te~ni puder

u nijansi va{eg tena. Zatim

na T zonu stavite bronzer

ili svetlucavi puder u

prahu. Tragove pudera

prikrijte „{ajmer“

korektorom - stavite ga oko

o~iju i lagano razma`ite

prstima.

Fatalan pogled

Ajlajnerom izvucite

liniju uz ivicu gorweg

kapka. Potom nanesite

tamnosivu senku, a iznad we

senku u braon boji.

Prilikom nano{ewa

zategnite kapak i senku

nanesite u blagom luku

prema spoqwem delu oka.

Potom stavite maskaru

najvi{e u dva sloja.

Seksi „smoki ajs“

Uz ivicu gorweg i doweg

kapka povucite liniju sivom

ili crnom senkom. Zatim

malo osen~ite prstom. Potom

na pola gorweg kapka stavite

senku u tamnijoj nijasni, a

iznad we senku u malo

svetlijem tonu.

Ispod obrva

nanesite be`

ili belu

svetlucavu

senku. Pri tom pazite da se

boje savr{eno prelivaju jedna

u drugu. Uz ovaj stil

{minkawa savr{eno se

uklapa i crvena senka u malo

diskretnijem tonu, mo`ete da

je kombinujete sa sivom,

crnom, braon,

zlatnom, bakarnom

i srebrnom. Na

kraju istaknite

trepavice crnom

ili zlatnom

maskarom u tri

sloja.

Romanti~no

i senzualno

[minka u stilu

{ezdesetih aktuelna je i ove

sezone. Ovde preovla|uju

cvetne i vedre boje. Pri tom

je va`no da nijanse skladno

ukombinujete, kako biste

izbegli jake kontraste. Za

po~etak svetlucavu senku u

beloj boji stavite na gorwi

kapak i ispod doweg

kapka i osen~ite

malo prstima.

Potom mo`ete da

kombinujete senke u plavoj,

qubi~astoj, roze, zelenoj ili

sivoj nijansi. Na kraju crni

krejon nanesite samo na

spoqwi deo oka i maskaru u

braon, plavoj ili qubi~astoj

boji.

Usne

Usne su jedan od glavnih

aduta, zato ih na ovaj dan

obavezno istaknite.

Po`eqno da izaberete neku

crvenu nijansu ru`a, koju

mo`ete da uskladite sa svim

stilovima {minkawa.

❘ S. \. K.

Za mekane i

so~ne

usne

Da bi usne bile

mekane i

glatke potrebno

je da im pru`ite

najboqu za{titu.

U tome }e vam

pomo}i plavi

„labelo klasik“,

~ija tajna le`i u

efikasnoj

formulaciji sa

hidraminom i

uqem semena

gro`|a. Ovaj

proizvod

intenzivno

neguje usne,

pouzdano ih

{titi od gubitka

vlage i ~uva

prirodnu

elasti~nost

usana.

Zimska

nega stopala

Zbog zatvorene obu}e koju nosimo

zimi, stopalima je neophodna

adekvatna nega.

Za po~etak potopite noge u toplu

kupku u koju ste prethodno dodali

morsku so i nekoliko kapi

nevenovog uqa. Posle desetak

minuta uradite piling stopala,

posebno obratite pa`wu na delove

gde je ko`a zadebqala. Najboqe je da

upotrebite piling-preparat na bazi

vo}a. Na kraju stopala nama`ite

hranqivom kremom. Ovaj tretman je

najboqe da uradite pre spavawa.

[minka qubavi

❙ LEPOTA

život plus 13

MODA ❙ MU[KARCI

Osim {to {tite od zime, topli vuneni xemperi

su uvek u trendu. A kao neizostavni komad

ode}e u mu{kom odevawu dominiraju i na

modnoj sceni. Kreatori ih svake sezone

predstave u malo druga~ijoj varijanti, ali uvek u

kombinaciji i sa klasi~nim modelima.

Xemperi ravnog kroja omiqeni su najvi{e zbog toga

{to su prakti~ni za kombinovawe - nose se ispod

sakoa, jakne, preko ko{uqe, uz pantalone, farmerke...

Ove zime veoma su moderni i modeli sa popre~nim

prugama koji savr{eno pristaju uz opu{tenije odevne

varijante.

Po{to je slojevita moda u trendu ve} nekoliko

sezona, posebno se izdvajaju xemperi sa rajsfer{lusom

koje mo`ete da nosite uz sve, a veoma lepo stoje i preko

ko{uqe. Za poslovni luk ove zime aktuelni su xemperi

na raskop~avawe sa satenskom postavom, koji idealno

pristaju uz ko{uqu, kravatu i pantalone.

Tanki xemperi u neutralnim tonovima uvek mogu

da se nose uz neku ke`ual kombinaciju, kao i uz

elegantiju ode}u. Tako|e, u trendu su i uski modeli od

ka{mira koje mo`ete nositi i u sportskoj i

poslovnoj varijanti. I xemperi sa V izrezom

savr{eno se uklapaju sa modnim trendovima. Ovaj

model je veoma zahvalan za kombinovawe, pa mo`e da

se nosi u gotovo svakoj prilici.

Za mla|e mu{karce, apsolutni

hit ove zime su xemperi sa

rombovima. Na prvi pogled dosta

podse}aju na modele koji su se i

ranije nosili, samo su ovog puta

krojevi malo moderniji. Kada su

boje u pitawu dominiraju

siva, crna, crvena,

braon, plava, be` i

roze. ❘ S. \. K.

XEMPER

u svim

varijantama

u svim

varijantama

14 život plus

MEDICINA ❙ ISTRA@IVAWA ■ PREPORUKE ■ SAVETI ■ OTKRI]A

Vitamin D

za raspolo`ewe

i jake kosti

Tokom hladnijeg godi{weg doba dani su kra}i i tmurniji, a sunce

se mo`e videti samo ponekad. Za na{ organizam to zna~i da

ko`a ne mo`e da stvara vitamin D, jer to funkcioni{e samo

kada je sun~ano ili pri dnevnoj svetlosti. Posledica toga je da

kosti ne mogu u dovoqnoj meri da uzimaju kalcijum iz hrane,

{to slabi imuni sistem i pogor{ava raspolo`ewe.

Leti vitamin D primamo kroz sunce, ali zato zimi ovaj

va`an vitamin moramo da nadoknadimo kroz hranu. Me|utim,

vitamin D se pojavquje samo u pojedinim `ivotnim

namirnicama. Velika koli~ina ovog vitamina nalazi se u

morskoj ribi: haringi, lososu, sku{i, listu, tuwevini,

sardini i jeguqi.

Osim toga i pe~urke su dobar izvori vitamina D - 200 grama

{ampiwona zamewuje dva dana sun~evog sjaja, kada je u pitawu

ovaj vitamin. Tako|e, i mleko i mle~ni proizvodi, kao i jaja, a

pre svega `umance, dobri su snabdeva~i vitaminom D.

Brokoli ~uvaju

od stresa

[tetne promene izazvane stresom, od kojih

su naj~e{}e pad imuniteta i otvorenost

organizma za viruse, mogu da se

poni{te konzumirawem brokolija,

tvrde britanski istra`iva~i.

Blagotvorni efekat pripisuju

sulforafanu, koga osim u

brokoliju, ima i u karfiolu,

kequ i kupusu. Zbog svog

hemijskog sastava i bogatstva

vlaknima, brokoli povoqno

deluju na varewe i spre~avaju

pojavu o~ne mrene i sr~anih

bolesti.

❘ Priredila Z. O. J.

Cimet

~isti krv

Uzimawem samo pola ka{i~ice

dnevno cimeta, dijabeti~ari mogu

u znatnoj meri da smawe nivo {e}era

u krvi, po{to wegovi sastojci

kompleksa oligomera katehina i

epikatehina aktiviraju insulin, i sa

wim zajedni~ki deluju, tvrde

ameri~ki stru~waci sa Harvard

univerziteta. Eksperimentalno je

dokazano da cimet sni`ava i nivo

masti i lo{eg holesterola, ima

fungicidno dejstvo, odnosno

uni{tava gqivice i spre~ava wihov

rast. Osim toga, sni`ava povi{enu

temperaturu i ima protivupalno

dejstvo.

Supa sna`i organizam

Supa je eliksir zdravqa, naro~ito u zimsko vreme, jer greje i ja~a imunitet,

tvrde nau~nici sa univerziteta Harvard u Bostonu. Konzumiraju}i supu, u

organizam se unosi te~nost, na koju ve}ina zimi zaboravqa.

Ukoliko se jedu supe od mahunarki, belog luka i pe~uraka, organizam }e se

snabdeti selenom, vrlo va`nim za imunitet. Supama od brokolija, semenki

bundeve ili ovsenih pahuqica organizam }e se snabdeti cinkom, tako|e va`nim

za imunitet, ali i za zdravu ko`u i dobro raspolo`ewe. Ina~e, cink je vezan za

aminokiselinu histidin, koje posebno ima u pile}em mesu, zbog ~ega je supa sa

komadima pile}eg mesa staro oprobano sredstvo za za{titu od prehlade.

Ukoliko se supa sprema sa `itaricama, organizmu se obezbe|uje gvo`|e,

va`no za vitalnost i ja~awe odbrambene mo}i organizma. U tom smislu posebno

se preporu~uju supe od prosenih pahuqica, jer su dobre za mladala~ku ko`u i

imunitet. Osim toga, redovno kunzumirawe supa uti~e na regulisawe

hipertenzije i normalizovawe pove}anih vrednosti holesterola.

život plus 15

Problemi sa prostatom ❙ MEDICINA

Tre}ina mu{karaca starijih od

pedeset godina ~esto ima

ozbiqne probleme sa urinarnim

traktom, a lekari mahom

dijagnostikuju - uve}anu prostatu, ili,

kako se to stru~no medicinski ka`e,

benignu hiperplaziju prostate.

Jedan od pet mu{karaca koji se jave

lekaru mora}e na operaciju, dok ve}ina,

sre}om, mo`e da bude pra}ena i, umesto

hirur{ke intervencije, adekvatno

le~ena nekim drugim vidom terapije.

Ovim mu{karcima, upozoravaju

stru~waci, potpuno je poreme}en

kvalitet `ivota, a vremenom, ako se ne

reaguje na vreme i po~ne sa pravilnom,

veoma efikasnom terapijom, mo`e do}i

do znatno te`ih komplikacija, ~ije su

posledice opasne po `ivot.

- Uglavnom pro|e neko vreme pre

nego {to mu{karci re{e da potra`e

pomo} lekara - ka`e doc. dr

Aleksandar Milo{evi}, urolog u

Klini~kom centru Srbije.

- Ve}ina misli da im probleme sa

mokrewem, koje, potpuno prirodno,

donose godine, ali vremenom shvate da

im je kvalitet `ivota potpuno

poreme}en i da je le~ewe neophodno.

Ako im san traje mawe od {est sati, a

moraju da ga prekinu da bi oti{li u

toalet, onda, svakako, treba da se obrate

lekaru.

Mu{karci sa benignom

hiperplazijom prostate lekaru se `ale

na te{ko}e pri mokrewu, na u~estalo

no}no ustajawe radi odlaska u toalet,

ose}aj da be{ika nije prazna, naprezawe

pri urinirawu...

Dr Milo{evi} savetuje svim

mu{karcima kod kojih se pojave

simptomi u~estalog i ote`anog

mokrewa, ose}aja te`ine u be{ici,

no}no ustajawe zbog mokrewa, da

obavezno odu na urolo{ki pregled, pre

svega da bi se iskqu~io karcinom

prostate. Za mu{karce starije od 40

godina, pregled prostate treba da

postane rutinski.

- Osim operacije, koja je indikovana

kod petine pacijenata sa benignom

hiperplazijom prostate, veoma dobro se

pokazala i terapija alfa-blokatorima -

isti~e dr Milo{evi}. -

„Tamsulosin hlorid“ je pokazao

dobre rezultate, jer opu{ta mi{i}e

prostate, dovodi do pro{irewa uretre,

~ime se automatski omogu}ava lak{i

prolaz urina i olak{avawe simptoma

koji mu~e bolesne mu{karce.

Istovremeno, on ne uti~e na tonus

krvnih sudova i hipotenziju.

Stru~waci upozoravaju da se lekovi

ne nabavqaju bez prethodnog

specijalisti~kog pregleda, jer, pregled

urologa iskqu~uje druge tegobe sa

sli~nim simptomima.

- Benigna hiperplazija prostate nije

maligna, pove}ava se sa godinama, tako

da gotovo 90 odsto mu{karaca starijih

od 80 godina ima ovaj problem -

obja{wava dr Milo{evi}. - Ve}ina

mu{karaca sa uve}anom prostatom ima

umerene ili ozbiqne te{ko}e. Rani

odlazak lekaru spre~ava dodatne

probleme, jer, vremenom, simptomi

postaju sve izra`eniji, bolest sve

progresivnija. Tako mo`e do}i do

opstrukcije urinarnog trakta, pojave

kalkuloze, pa ~ak i do otkazivawa

bubrega.

I kod nas, kao i u svetu, u stalnom je

porastu broj pacijenata koji pate od ove

bolesti. Stru~waci upozoravaju da je to,

pre svega, zbog znatnog starewa

populacije na planeti.

- Edukacija pacijenata mo`e biti od

velikog zna~aja za uspe{no le~ewe -

kategori~an je dr Milo{evi}.

- Pacijent mora da bude upoznat sa

~iwenicom da za wegov problem postoji

efikasna terapija, da ima vi{e

mogu}nosti u le~ewu, ali i da

posledice nele~ewa mogu biti

mnogobrojne i ozbiqne. ❘ S. S.

❙ Mu{karci sa benignom

hiperplazijom

prostate, adekvatnim

le~ewem mogu da

preduprede mnogo

ozbiqnije, pa i

dramati~ne ishode

❙ Za zdravu prostatu

Da bi se predupredili problemi sa

prostatom, treba se pridr`avati

nekoliko prakti~nih saveta, poru~uju

stru~waci.

Ne zapostavqajte {etwu, naro~ito

ako na poslu provodite dosta vremena

sede}i. Ako svakoga dana bar malo

pro{etate, oslobodi}ete prostatu

vi{ka krvi, a olak{a}ete dotok krvi

u srce.

Bavite se sportskim aktivnostima,

me|u kojima je plivawe jedan od

najboqih. Kontakt sa hladnom vodom

su`ava krvne sudove, {to spre~ava

prevelik dotok krvi u prostatu. Ali

zato treba izbegavati vo`wu

biciklom, jer mo`e da dovede do

nadra`ivawa, i teretanu, zato {to

pove}ava pritisak u stomaku.

Smawite alkohol, jer poja~ava

cirkulaciju i koli~inu krvi u

prostati. Ako ve} ne mo`ete da se

uzdr`ite, konzumirajte ga umereno, uz

obavezno izbegavawe piva.

Iz ishrane obavezno izbacite

za~iwena jela. Neki za~ini, poput

bibera i crvene paprike, tako|e

podsti~u boqi protok krvi. Ukoliko

bez za~ina ne mo`ete, svedite ih na

najmawu meru. ❘ Z. O. J.

Posle40.neophodna kontrola

LEKOVITA PRIRODA ❙ KAFA

16 život plus

MAGI^NI

crni napitak

Ve}ina qudi ne mo`e da zamisli

po~etak dana bez jutarwe kafe.

Zavisno od afiniteta, pije se

crna kafa, u narodu poznata i

kao turska, doma}a, srpska ili gr~ka,

espreso, filter i instant kafa. Svaka

od wih u`ivaoca „podi`e“, ~ine}i ga

pre budnim, ~ilim i ornim za dnevni

rad. Makar je to subjektivni ose}aj

svakog ko tone u aromu ovog dragocenog

crnog napitka.

Karakteristi~no dejstvo kafe prvi

su otkrili Etiopqani jo{ pre vi{e od

tri hiqade godina, a onda je kasnije

preneta daqe u arapski svet, gde se

pila umesto zabrawenog alkohola. U

Evropu su je u 16. veku preneli

mleta~ki trgovci, ali je

Rimokatoli~ka crkva nije do~ekala

ra{irenih ruku. Biskupi su smatrali

da im kafa odvla~i vernike iz crkve,

pa su se obratili tada{wem papi

tra`e}i da zabrani „taj |avoqi

napitak“. Na wihovo iznena|ewe papa

je zakqu~io da kafa ne predstavqa

nikakvu opasnost, ve} treba „samo da je

krsti“.

Tokom vekova postala je sastavni deo

`ivota qudi. Da je tako svedo~i i

Svetska zdravstvena organizacija

navode}i podatak da se danas

svakodnevno na planeti popije oko 1,5

milijardi {oqica kafe.

Za ovaj napitak oduvek postoje

opre~na medicinska mi{qewa.

Zagovornici tvrde da je vi{estruko

korisna za organizam, a protivnici

iznose wene lo{e strane. Stru~waci su,

me|utim, izra~unali da je najve}a

bezopasna koli~ina devet {oqica

dnevno. Ali, po{to se za od ~etiri do

{est sati uticaj kofeina gubi, dnevna

doza mo`e biti i znatno ve}a.

Me|utim, oni koji nala`u oprez

isti~u da samo dve {oqice sadr`e istu

koli~inu stimulansa, kao i jedna

tableta kofeina. Smatraju da se

upotrebom kafe smawuje apsorpcija

vitamina i minerala, ote`ava varewe, a

da kofein kao psihoaktivna supstanca

izaziva blagu zavisnost, nesanicu, a

ponekad ~ak i goru{icu. Mo`e da

izazove i ubrzani rad srca i pojavu

glavoboqe.

Ipak, kao blagi stimulans, kofein

ima pozitivno dejstvo na raspolo`ewe

i budnost, a neke studije su dokazale i

da podi`e nivo psihofizi~ke

spremnosti, spre~ava pad

koncentracije, smawuje depresiju i

anksioznost. Ustanovqeno je i da se kod

qubiteqa kafe re|e javqaju

bronhospazmi i astma, a da kod mnogih

osoba podsti~e redovno pra`wewe

creva.

Da bi se kafa unosila na pravi

na~in, i sa {to mawe {tetnih

posledica, ne treba je piti na prazan

stomak. Ako ba{ mora, onda jedan sat

pre jela. Ne treba je piti ni posle pet,

{est sati po podne, da ne bi do{lo do

prevelikog nadra`aja nervnog sistema.

I treba izbegavati kafu bez kofeina,

za koju se u mnogim slu~ajevima

pokazalo da je {tetnija od kafe sa

kofeinom.

Kofein se, ina~e, ~esto pogre{no

anatemi{e. Ovaj sastojak nije samo

privilegija kafe, ve} ga ima i u ~aju,

koli, guarani, gaziranim pi}ima,

analgeticima, lekovima za prehladu

i grip... Kofein poseduje

bronhodilatatorno dejstvo, odnosno

{iri bronhije, zbog ~ega se kao

medicinski preparat koristi u

neonatologiji pri le~ewu neonatalne

apnee, odnosno nemogu}nosti

normalnog disawa kod

novoro|en~adi.

Kofein se lako apsorbuje, ne

akumulira se u telu, brzo se

metaboli{e, jedino {to je brzina

metabolisawa individualna. Obi~no

traje oko ~etiri sata, mada mo`e i

dva, ali i deset ~asova. Metabolizam

je najusporeniji u trudno}i, i to u

posledwa tri meseca, i kod

kori{}ewa kontraceptivnih pilula,

dok je najubrzaniji kod pu{a~a.

❘ Z. O. J.

❙ Svakog dana na planeti se popije oko

1,5 milijardi {oqica doma}e, espreso,

filter i instant kafe, koja qudima u umerenim

koli~inama poma`e da boqe misle, da su boqe

raspolo`eni, a mawe depresivni i anksiozni

❙ Zdrav mozak

Osobama koje piju tri {oqice

kafe dnevno sporije opada

mentalna sposobnost u

poznijim godinama, ustanovio je

istra`ivawem Nacionalni

institut za javno zdravstvo u

Holandiji. Testirawa kojima su

podvrgnuti ispitanici pokazala su da

kod osoba koje nisu pile kafu mentalna

sposobnost opada ~etiri puta br`e.

❙ Ne uti~e na hipertenziju

Kod koronarnih bolesti srca, kafa,

odnosno kofein, nije dokazani

faktor rizika, ali se povezuje sa

na~inom `ivota koji je rizi~an za ovu

vrstu oboqewa. Pri tom se najvi{e

misli na nedovoqno kretawe, pu{ewe,

na~in ishrane i - ispijawe kafe.

Isto se odnosi i na krvni pritisak,

gde nije dokazano da ~ak i

konzumirawe izuzetno velikih

koli~ina kafe dovodi do du`eg

efekta hipertenzije. Ako se to i desi,

normalizacija krvnog pritiska

nastupa posle dva-tri dana.

život plus 17

AFRODIZIJAK

iz {i{arki

AFRODIZIJAK

iz {i{arki

PIWOLE ❙ NA TAWIRUPIWOLE ❙ NA TAWIRU

Piwole pripadaju ora{astim

plodovima koji imaju

specifi~nu aromu, visok

sadr`aj uqa, vredne

belan~evine, ali i afrodizija~ka

svojstva. Jo{ u starom Rimu od tucanih

piwola, odnosno semenki borovih

{i{arki, badema i sir}eta pripremana

je posebna vrsta senfa, za koju se

verovalo da podsti~e qubavnu energiju.

Po{to su piwole bogate nezasi}enim

masnim kiselinama preporu~uju se u

ishrani kao prevencija kod

kardiovaskularnih bolesti, ali i za

sni`avawe lo{eg holesterola.

Medicinska istra`ivawa su pokaza da

su piwole i te kako korisne i za le~ewe

uznemirenosti, tuberkuloze, poreme}aja

rada bubrega i probavnih organa.

100 g piwola sadr`i: 673 kcal/2813

kJ, 13,69 g belan~evina, 13,08 g ugqenih

hidrata, 68,37 g masti, 3,70 g biqnih

vlakana, 0,23 mg riboflavina, 53,90 mcg

vitamina K, 16,00 mg kalcijuma, 1,32 mg

bakra, 5,53 mg gvo`|a, 251 mg

magnezijuma, 575 mg fosfora, 597,00 mg

kalijuma, 6,45 mg cinka, 8,80 mg mangana.

❙ Savet

Piwole kupujte u trgovinama ili

du}anima zdrave hrane pakovane u

kesicama od po 40 g. Kako sadr`e

velike koli~ine masti, lako u`egnu,

pa je najboqe da kupujete samo

onoliko koliko vam treba. Da bi

sa~uvale prirodnu aromu i hranqive

sastojke, ~uvajte ih u ~vrsto zatvorenoj

kutiji u fri`ideru najvi{e nedequ

dana, a u zamrziva~u u plasti~nim

kesicama do mesec dana.

Retko se upotrebqavaju sirove, a tek

pr`ewem dobijaju poseban ukus. Mogu

se koristiti i kao dodatak filu za

sarmice od vinove loze, kupusa, ali i

za puwewe pileta. U italijanskom

prelivu pesto, piwole u kombinaciji

s bosiqkom, belim lukom,

maslinovim uqem i parmezanom daju

potrebnu masno}u koja povezuje sve

sastojke. Osim toga, koriste se za

pripremawe omleta, ribe, jela od

mesa, naro~ito divqa~i. Vrlo su

ukusne u kombinaciji sa slatkim

korenastim povr}em, ili u pireima

od pa{kanata, celera ili crvenog

luka. Kao sastojak, specifi~nu aromu

daju alvama, sutlija{ima, tortama od

~okolade i drugim kola~ima.

Woke sa prelivomZa 4 osobe: 60 g piwola, bosiqak, 80 g parmezana,

8 ka{ika maslinovog uqa, so, biber i 800 g woka.

Piwole propr`ite u tigawu bez masno}e da porumene, pa

ih ohladite. Iseckajte 40 g pr`enih piwola, a 50 g parmezana

izrendajte, zajedno izme{ajte sa maslinovim uqem, posolite

i pobiberite. Sve dobro izmiksujte da dobijete fini preliv.

Woke obarite u posoqenoj vodi i procedite. Odvojite desetak

ka{ika vode u kojoj su se kuvale woke. Woke servirajte

prelivene te~no{}u i prelivom od za~ina, pa pospite

preostalim parmezanom narendanim na listi}e.

Italijanski kola~i}iPotrebno je: 500 g bra{na, 200 g {e}era, 200 g piwola,

200 g suvog gro`|a, 150 ml maslinovog uqa, 150 ml crnog vina,

pola kesice suvog kvasca, malo soli i {e}er u prahu.

Bra{nu s malo soli naizmeni~no dodajte uqe i crno vino,

pa ujedna~ite smesu. Zatim dodajte {e}er, suvo gro`|e,

piwole, suvi kvasac i umesite testo. Od testa pravite

kuglice i re|ajte ih u podmazani pleh. Pecite 15-20 minuta u

rerni zagrejanoj na 160 stepeni. Pe~ene kola~i}e ohladite i

pospite {e}erom u prahu.

Me{ana salataZa 4 osobe: 1 kg krompira, 750 g smrznutog spana}a,

2 glavice crnog luka, uqe, 2 kugle mocarele, so, 100 g piwola,

timijan, biber i muskatni ora{~i}.

Dobro opran krompir obarite sa quskom u slanoj vodi,

ocedite, malo prohladite, oqu{tite i isecite na kocke.

Piwole propr`ite u tigawu bez masno}e da porumene. Ise~en

krompir propr`ite na zagrejanom uqu, dodajte crni luk

ise~en na kolutove i timijan. Sve zajedno kratko propr`ite.

Dodajte odmrznut i oce|en spana}, izme{ajte, posolite,

pobiberite i narendajte malo muskatnog ora{~i}a. Pre

servirawa ume{ajte mocarelu ise~enu na kocke i pospite

pr`enim piwolama.

Grilovani biber-stekZa 4 osobe: 4 june}a steka po 180 g, 3 ka{ike zelenog bibera,

2 ka{ike piwola, 2 ka{ike iseckanog per{una, so i maslinovo uqe.

Za sos: 6 ka{ika ke~apa, ka{ika meda, ka{ika vo}nog sir}eta,

ka{ika soja-sosa, 2 ~ena belog luka, 2 ka{ike be{amel sosa,

malo karija i beli biber.

June}i stek malo izlupajte, zeleni biber istucajte, a

piwole iseckajte. Biber, piwole, per{un i so izme{ajte, pa

rasporedite na ~etiri steka. Sva ~etiri pripremqena steka

stavite u podmazan tigaw, pa u rernu zagrejanu na 80 stepeni,

ispod grila i grilujte 5 minuta. Grilovano meso ostavite da

odstoji na toplom mestu. Sve sastojke za sos izme{ajte i

kratko prokuvajte, posolite i pobiberite. U plitki tawir

stavite sos, pa stek i ukrasite gran~icama nane.

NA TAWIRU ❙ SPECIJALITETI

18 život plus

Testenine sa povr}em

Pe~urke sa rezancimaZa 4 osobe: 15 g suvih pe~uraka, 250 ml supe od povr}a, 200 g {ampiwona,

350 g keqa, glavica crnog luka, ~en belog luka, ka{ika uqa, so, biber,

350 g rezanaca sa talasastim ivicama, 150 g krem-sira i per{un.

Suve pe~urke potopite u vrelu supu i ostavite da nabubre. Iseckan crni i beli

luk kratko propr`ite na zagrejanom uqu, pa stavite ise~ene {ampiwone. Sve

zajedno pr`ite, a zatim dodajte keq ise~en na rezance, prelijte supom i

nabubrelim pe~urkama, posolite i pobiberite. Posudu poklopite i sve zajedno

dinstajte oko deset minuta. U me|uvremenu, rezance obarite u slanoj vodi, zatim ih

procedite i sastavite sa krem-sirom i pripremqenom smesom od pe~uraka.

So~ivo sa

makaronima

Za 4 osobe: 50 g crnog luka, 3 ka{ike maslinovog uqa,

1-2 ka{ike balzamiko sir}eta, 550 ml supe od povr}a,

2 ka{ike {e}era, 120 g so~iva, 2 pomoranxe,

200 g kratkih makarona, so i `alfija.

Iseckan crni luk propr`ite na uqu, dodajte

balzamiko sir}e, 150 ml supe i {e}er, pa kuvajte.

So~ivo skuvajte u preostaloj supi da omek{a.

Pomoranxu oqu{tite, podelite na kri{ke, pa i wih

oqu{tite. Makarone obarite u slanoj vodi. So~ivo

procedite i sastavite prvo sa kuvanom smesom

sir}eta, a zatim sa makaronima i oqu{tenim

kri{kama pomoranxe, prelijte preostalim

maslinovim uqem i pospite iseckanom `alfijom.

Zimska pastaZa 4 osobe: 400 g keqa, 200 g crnog luka, 2 ~ena belog luka, quta papri~ica,

2 ka{ike uqa, 25 g semenki od {i{arki (piwola), 200 ml supe od povr}a,

300 g raviola, so, biber i 100 g mesnate slanine.

Iseckan crni i beli luk propr`ite na uqu, dodajte isecaknu qutu papri~icu

koju ste o~istili od semenki. Pr`ite jedan minut, stavite piwole i pr`ite jo{ 3-4

minura. Dodaje keq ise~en na rezance, malo propr`ite i prelijte supom. Sve

zajedno dinstajte oko deset minuta na umerenoj temperaturi, posolite i

pobiberite. Raviole obarite u slanoj vodi, procedite i sastavite sa

pripremqenim keqom. Pre servirawa pospite slaninom ise~enom na rezance.

[pagete sa

belom rotkvomZa 2 osobe: 250 g bele rotkve, 50 g mesnate slanine,

mawa glavica crnog luka, 200 g {pageta, so,

2 ka{ike uqa, 200 ml slatke pavlake za kuvawe,

iseckani timijan i biber.

[pagete obarite u slanoj vodi i procedite.

Iseckanu slaninu propr`ite na uqu, pa dodajte

iseckan crni luk i rotkvu ise~enu na kocke. Pr`ite

jo{ 5-6 minuta na umerenoj temperaturi. Odvadite

malo masno}e i u posudu sipajte slatku pavlaku,

dodajte timijan i kuvajte jo{ 2 minuta. Sastavite sa

{pagetama, posolite i pobiberite.

Rezanci u sosuZa 4 osobe: 4 jajeta, 300 g {irokih rezanaca, so, veza

per{una, 40 g kapra, 5 ka{ika maslinovog uqa, 300 ml

vru}e supe, biber i 80 g rendanog parmezana.

Jaja kuvajte 10 minuta, prelijte ih hladnom vodom,

ostavite da se ohlade, pa ih oqu{tite. Rezance obarite

u slanoj vodi i procedite. Iseckan per{un i kapar

stavite na vrelo uqe, prelijte vru}om supom i kuvajte.

Zatim posolite i pobiberite. Dodajte oqu{tena jaja

ise~ena na kolutove i sastavite sa obarenim

rezancima. Pre servirawa pospite parmezanom.

POSLASTICE ❙ NA TAWIRU

Kompot sa

pudingomZa 4 osobe: 500 g kiselih jabuka,

40 g |umbira, 100 g suvih kajsija,

200 ml soka od jabuke, 4 ka{ike

limunovog soka, cimet, 60 g {e}era,

400 ml mleka, kesica pudinga od vanile i

2 ka{ike {e}era.

Oqu{tene jabuke isecite na kri{ke,

o~istite od semenki i isecite na kocke,

a |umbir i suve kajsije isecite na male

kocke. Jabuke, kajsije, sok od jabuke,

|umbir, limunov sok i {e}er stavite u

posudu, poklopite i kuvajte 10 minuta.

Skuvajte mleko i {e}er, odvojite 5

ka{ika i izme{ajte sa pudingom, pa

sipajte u jako zagrejano mleko. Kuvajte

nekoliko minuta da dobijete ne mnogo

gust puding. Razlijte u ~a{e i ohladite.

Prohla|eni kompot razlijte u ~inije,

ohladite, pospite cimetom i poslu`ite

sa pudingom.

Tiramisu

od vo}a

Za 4 osobe: 120 g bele ~okolade, jaje,

2 ka{ike {e}era, 100 g pi{kota,

450 g raznog iseckanog vo}a iz kompota,

150 ml te~nosti od kompota sa malo

ruma, 300 g slatke pavlake i 2-3 ka{ike

rastopqene crne ~okolade ili

~okoladnih mrvica.

Belu ~okoladu rastopite na pari.

Jaje i {e}er mutite na pari da dobijete

kremastu smesu, pa ume{ajte rastopqenu

belu ~okoladu. Pi{kote umo~ite u

te~nost od kompota i pore|ajte u posudu

veli~ine 20 h 20 cm i preko stavite

vo}e iz kompota. Slatku pavlaku dobro

umutite i sastavite sa umu}enim

jajetom. Dobijenu smesu rasporedite

preko vo}a i ukrasite rastopqenom

~okoladom ili ~okoladnim mrvicama.

Sladoled

od vi{awaZa 10 osoba: 180 g smrznutih vi{awa

bez ko{tice, 200 ml soka od vi{awa,

500 ml mleka, 2 kesice vanilin {e}era,

500 ml slatke pavlake, 150 g {e}era

i 10 `umanaca.

Odvojite 80 g vi{awa i sa sokom

izme{ajte u pire. Mleko, slatku

pavlaku, {e}er i vanilin {e}er

stavite u posudu, kratko kuvajte i

ostavite da odstoji 30 minuta. @umanca

dobro umutite i lagano sastavqajte sa

smesom od mleka, kuvajte na umerenoj

temperaturi da dobijete gustu kremastu

smesu. Smesu dobro ohladite uz

povremeno mu}ewe. Zatim sastavite sa

pireom od vi{awa i mutite da se smesa

dobro ujedna~i. Smesu sipajte u posudu

i ostavite da odstoji u zamrziva~u.

Sladoled poslu`ite na kompotu od

vi{awa.

Kuvane jabuke

Za 8 osoba: 800 g kiselih jabuka, 8

ka{ika limunovog soka, 400 ml soka od

jabuka, 50 ml razbla`enog vinskog

sir}eta, 150 g {e}era, pola ka{i~ice

strugane kore od pomoranxe i cimet.

Oqu{tene jabuke isecite na

kri{ke, o~istite od semenki, isecite

na kocke i poprskajte limunovim

sokom. [e}er, sir}e i 300 ml soka od

jabuka zagrejte da se {e}er rastopi.

Dodajte tre}inu ise~enih jabuka i

kuvajte 5 minuta da dobijete sirup.

Izvadite kocke jabuka, a sirupu dodajte

preostale ise~ene jabuke i kuvajte

jedan sat na umerenoj temperaturi da

dobijete gust sirup. Pred kraj kuvawa

ume{ajte struganu koru od pomoranxe

i cimet. Sipajte preostali sok, dodajte

izva|ene iseckane jabuke i kuvajte jo{

5 minuta. Ohladite i pre poslu`ewa

razlijte u ~a{e.

Musaka od bukova~a

Potrebno je: 700 g bukova~a pe~uraka,

500 g me{anog mlevenog mesa, glavica

crnog luka, 400 g pe~ene paprike,

200 g ka~kavaqa, 6 jaja, 3 dl vode,

300 g bra{na, 2 dl uqa, 4 dl mleka,

a~in ce, so i pavlaka.

Bukova~e kratko prokuvajte u vodi,

ocedite i ohladite. Pe~ene paprike

isecite na kocke, luk sitno iseckajte, a

ka~kavaq krupno izrendajte. Umutite

bra{no, 3 jajeta, so i vodu. Bukova~e

uvaqajte u tu smesu i pr`ite sa obe strane

na zagrejanom uqu. Iseckan crni luk,

mleveno meso i papriku propr`ite na

zagrejanom uqu i za~inite. U vatrostalnu

~iniju prvo stavite red pohovanih

bukova~a, pa red mleveog mesa i pospite

rendanim ka~kavaqem. Ovako re|ajte dok

ne potro{ite sav materijal, a na kraju

treba da bude rendani ka~kavaq.

Preostala jaja, mleko i pavlaku umutite i

prelijte musaku. Pecite 45 minuta u

rerni zagrejanoj na 200 stepeni.

Pile}a ~arolija

Potrebno je: 500 g pile}eg belog mesa,

2 dl pilava, 2 jajeta, so, 200 g bra{na,

3 dl uqa, 3 dl tarator-sosa, za~in ce i

limunov sok.

Belo meso istawite, istucite,

za~inite i isecite na trake. Belanca

odvojite od `umanaca i umutite u

~vrst sneg. U posebnoj posudi

izme{ajte `umanca, pivo, 120 g

bra{na i posolite. Zatim dodajte

umu}ena belanca i lagano prome{ajte.

Trake mesa uvaqajte u ostatak bra{na,

pa u pripremqenu smesu i pr`ite na

zagrejanom uqu. Pr`enu piletinu

slo`ite na tacnu za slu`ewe,

poprskajte limunovim sokom, prelijte

taratar-sosom i servirajte uz

pomfrit.

Torta od sutlija{aPotrebno je: 600 g kuvanog sutlija{a,

180 g bra{na, 75 g {e}era, 3 jajeta,

125 g maslaca, 350 g vi{awa bez ko{tice

iz kompota ili smrznute, 2 ka{ike soka

od vi{awa, 3 ka{ike prezli i {e}er u

prahu.

Bra{no, maslac, {e}er i jaje

sjedinite i sipajte u podmazanu

vatrostalnu ~iniju. Testo izbodite

viqu{kom, pospite prezlama i

rasporedite vi{we. Preostala jaja, sok

od vi{awa i sutlija{ izmiksujte i

stavite preko vi{awa. Pecite 40 minuta

u rerni zagrejanoj na 200 stepeni.

Pe~enu tortu isecite na kocke i pospite

{e}erom u prahu. Sowa Ostoji},

Penezi}eva 9, 35237 Resavica

Rolat od krompiraPotrebno je: 1 kg krompira,

350 g mlevenog mesa, 2 `umanceta,

ka{ika maslaca, 2 ka{ike kajmaka,

100 g belog sira, 250 g bra{na,

2 ka{ike prezli, so, biber i za~in.

Krompir obarite s quskom,

procedite, prohladite, oqu{tite i

propasirajte. Pasiranom krompiru

dodajte `umanca, umu}en maslac,

bra{no i zamesite testo. Mleveno meso

propr`ite na zagrejanom maslacu,

posolite, pobiberite i dodajte prezle

i za~in. Od testa oblikujte koru,

prema`ite pr`enim mlevenim mesom

i uvijte u rolat. Rolat uvijte u

platnenu salvetu, ve`ite sa strane i

kuvajte 25 minuta u kqu~aloj vodi.

Kuvani rolat izvadite iz salvete,

prelijte kajmakom i rendanim sirom,

servirajte dok je topao.

Pa{teta od sviwetinePotrebno je: 1 kg sviwskog mesa,

500 g sviwske masti, 2 tvrdo kuvana

jajeta, 2 glavice crnog luka, 2-3 lista

lovora, za~in i so.

Meso isecite na krupnije kocke, luk

na ~etvrtine i stavite na otopqenu

mast. Dodajte lovorov list i pr`ite na

umerenoj temperaturi da meso potpuno

omek{a. Izvadite lovor i ocedite mast,

a meso s lukom, za~inom i kuvanim

jajima izmiksujte ili sameqite.

Mleveno meso vratite u masno}u i

dobro prome{ajte. Vi{ak masno}e

odvojite, a pa{tetu ostavite da se stegne

u fri`ideru. Milanka Furtula,

Danila \oki}a 76, 23241 Lazarevo

Na ovim stranama objavqujemo

i va{e odabrane recepte.

Tri najzanimqivija predloga

svakog meseca nagradi}emo

vrednim poklonima.

Pi{ite nam i {aqite svoje

recepte na adresu:

„Ve~erwe novosti”

(za „@ivot plus”)

Trg Nikole Pa{i}a 7,

11.000 Beograd

❙ ^ITAOCI KUVAJU

POKLONI

Ru~ni

paro~ista~:

Sla|ana Vesi},

Boqeva~ka 56,

Boqevac,

11400 Mladenovac

Ma{ina za meso:

Mira Baji},

D. Obradovi}a 16,

31250 Bajna Ba{ta

Multipraktik:

Ana Gaqak,

N. Alkovi}a 44,

36350 Ra{ka

[KOLA KUVAWA ❙

20 život plus

Medeni zalogaj~i}i

2Masu podelite na vi{e mawih komada

i dobro ih premesite da biste iz testa

izbacili sve mehuri}e vazduha. Svaku

{upqinu u plehu sa modlama popunite

do polovine ovim testom i ostavite da

odstoji na sobnoj temperaturi bar 40

minuta, da bi testo naraslo do gorwe

ivice modli. Pecite 25 minuta na 180

stepeni u prethodno zagrejanoj rerni.

3Pripremite preliv - u {erpu

sipajte pola litra vode, dodajte

{e}er i rendanu koru limuna i

pomoranxe, kuvajte uz neprekidno

me{awe dok te~nost ne provri, a zatim

je prespite u ve}u staklenu posudu.

4Sa~ekajte da se ovako pripremqeni

sirup malo ohladi. Pe~ene medewake

izvadite iz rerne i prebacite u mlaki

sirup.

5Posle nekoliko minuta medewake

dobro ocedite i pore|ajte na tacnu.

Zagrejte malo meda i wime prelijte

svaki medewak.

Medene zalogaj~i}e mo`ete slu`iti

odmah, dok su jo{ topli, ili u

kombinaciji sa vo}nom salatom. U tom

slu~aju u svaku ~iniju sipajte malo

vo}ne salate, a na vrh stavite nekoliko

medenih zalogaj~i}a i ukrasite {lagom

ili komadi}ima vo}a.

Za 4 osobe: 150 g bra{na, 1 jaje,

12 g {e}era, 75 g otopqenog maslaca,

15 g suvog gro`|a, 10 g kvasca,

prstohvat soli, ka{ika meda i ka{ika

vo}nog soka (po `eqi).

Za preliv: 250 g {e}era i rendana kora

jednog limuna i jedne pomoranxe.

❙ IDEJA PLUS

Zeleni sok

vra}a snagu

Ukoliko se ose}ate malaksalo i

iznureno, popijte ~a{u zelenog soka

pripremqenog od za~inskih ili

lekovitih trava i razli~itih vrsta

salata, i odmah }ete se osetiti boqe. Ova

hlorofilska bomba bogata magnezijumom

i gvo`|em za ~as }e vam povratiti snagu.

Ina~e, hlorofil je taj koji li{}u daje

zelenu boju, a wegov hemijski sastav je

veoma sli~an hemoglobinu.

Na~in pripreme: Izmiksujte vezu

per{una, nekoliko listova blitve,

spana}a ili zelene salate i glavicu

brokolija. Ovoj masi dodajte sok od jednog

limuna i odmah sve popijte na iskap.

1Suvo gro`|e potopite u malo vode. U

posebnu posudu stavite prvo bra{no,

pa kvasac, zatim so i na kraju {e}er, pa

sve prome{ajte. Dodajte 0,5 dl mlake vode

i jaje i me{ajte dok masa ne po~ne da se

odvaja od zidova posude. Dodajte otopqeni

maslac koji ste prethodno rashladili i

oce|eno suvo gro`|e. Sve dobro

prome{ajte. Prekrijte posudu vla`nom

kuhiwskom krpom i ostavite da odstoji

15 minuta dok se testo ne podigne.

Odgovaraju}a ishrana mo`e da pomogne protiv stresa, obja{wava be~ki profesor

Hademar Bankhofer. Ovako izgleda wegov antistres plan za ishranu:

Izme|u 16 i 17 sati

Borba protiv stresa po~iwe ve} u poslepodnevnim ~asovima. Najboqe je po~eti

sa jednom porcijom jogurta i sve`im vo}em. Jogurt pove}ava rezerve dve

aminokiseline, triptofana i tirozina u krvi. Te dve proteinske komponente

teraju umor i o{tre um, a pre svega koncentraciju. Pozitivne bakterije u jogurtu

donose mir i harmoniju u stresom podrivenoj crevnoj flori.

Oko 18 sati

Vreme je za vo}e, na primer dve jabuke, jedan

grejpfrut, dve mandarine ili jednu

pomoranxu. Na taj na~in organizam se

snabdeva vo}nim {e}erom, taman

dovoqno da mozak proizvodi hormone

sre}e.

Izme|u 18 i 20 sati

U ovo vreme Bankhofer

preporu~uje dinstano povr}e sa

klicama soje. Povr}e daje

antistresni mineral magnezijum,

klice soje daju B vitamin, koji ja~a

nerve. U jelovniku treba da bude i

riba, jer belan~evine

poma`u da stres nestane.

Alkohol ne bi trebalo

unositi 15 minuta

posle jela. Ni kafa ne

poma`e u borbi

protiv stresa nego ~aj

od kamilice.

Kamilica sadr`i

eteri~na uqa koji

deluju opu{taju}e i

smiruju nervni

sistem.

Kineski kupus bogat

belan~evinama

Sve`a glavica kineskog kupusa tokom zimskih meseci je salata broj jedan, tvrdi

be~ki profesor dr Hademar Bankhofer. A glavni razlog su dragocene biqne

belan~evine.

Kada ka`emo belan~evine, onda prvenstveno mislimo na meso i ribu, me|utim

kineski kupus je bogat biqnim belan~evinama. Oko dva odsto listova kineskog kupusa

su ~iste belan~evine koje podi`u energiju. One, tako|e, poma`u pri stvarawu, za{titi

i obnavqawu svih }elija. Belan~evine poma`u da u na{em organizmu vlada ravnote`a

izme|u kiselina i baza. Ko`a, kosa i nokti su samo onda zdravi ukoliko ima dovoqno

belan~evina.

Za razliku od belan~evina iz mesa, belan~evine u listovima kineskog kupusa su zbog

toga dragocene jer su bez masti.

Kineski kupus je idealan za sve koji ele da ostanu i postanu vitki, 100 grama

kineskog kupusa sadr`i samo 15 kalorija. Osim toga, lako se vari i ne stvara gasove,

sadr`i dosta vitamina C, koji {titi od prehlade, sadr`i beta-karoten, koji je dobar za

vid i imunitet, bogat je kalijumom, koji je va`an za mi{i}e, nerve i srce, ali i za

probavu.

Ko ne pije dovoqno mleka, treba dosta da

unosi kineskog kupusa, jer on

tako|e ima dosta kalcijuma,

a i gvo`|a. Najukusniji je

kada se priprema sa

uqem od masline ili

repice, sa

paradajzom i

paprikom

ili

zrnevqem

kukuruza.

Ve~era potiv stresa

život plus 21

❙ TOP FORMA

■N

orth

Fo

to

22 život plus

DE^JA PLANETA ❙

Mnogi roditeqi nastoje da svom

detetu pru`e sve ono {to oni

nisu imali u detiwstvu, pa neretko

preteruju u ispuwavawu `eqa. Bez

obzira na to {to biste svom mali{anu

mogli da kupujete nove cipelice

svakog dana, veoma je bitno da mu ne

kupujete ba{ sve {to mu „padne na

pamet“. Jedan od razloga je taj {to su

de~je `eqe vrlo promenqive - ono {to

ih interesuje danas ve} sutradan nije

„aktuelno“. Osim toga, isupwavawe

svih `eqa va{em mali{anu mo`e

stvoriti problem sa vr{wacima. Oni

ne}e mnogo mariti za wegove prohteve

i brzo }e ga odbaciti zbog poku{aja da

u svemu dominira i da uvek dobije ono

{to `eli. Tako|e, dete naviknuto da

dobija sve ne mo`e da ima realnu

sliku o svetu koji ga okru`uje. Ne}e

umeti da se sna|e u konfliktnim

situacijama, u kojima je potrebno da

bude samostalno i odlu~no.

Deca kojoj je sve dostupno ~esto

rastu sa ose}awem da su posebna,

izuzetna, a wihovo samopouzdawe u

su{tini nije objektivno

argumentovano. Ne nau~e da po{tuju

vrednost tu|eg rada i zalagawa, niti

po{tuju `rtve koje su roditeqi

u~inili zbog wih. Deca kojoj su

roditeqi priu{tili sve retko kada

zaista po{tuju majku i oca. Zato,

umesto da „ska~ete“ na svaku detetovu

`equ, kupujte mu samo ono {to je zaista

odraz wegovih `eqa i interesovawa.

„Jaz generacija“

zabluda

Izraz „jaz generacija“ ~esto se koristi

za opisivawe lo{ih i nekvalitetnih

odnosa dece i roditeqa. U porodicama u

kojima su sva|e i neslagawa ~esti, gde

nema dobre komunikacije i saradwe - „jaz

generacija“ je naj~e{}a dijagnoza.

Me|utim, to je velika zabluda, tvrde

psiholozi. On uop{te ne postoji, osim u

biolo{kom smislu, odnosno u razlici u

godinama. Naime, konflikti su normalna

stvar u svakoj porodici, ali ako sa decom

imate kvalitetnu komunikaciju, umete da

ih slu{ate i razgovarate o svemu, ovakav

jaz se nikada ne}e pojaviti, ~ak iako ste

dete dobili u poznijim godinama.

Va`no je da od samog po~etka budete

ukqu~eni u odrastawe svog deteta, jer su

prve godine najva`nije za formirawe

odnosa. Podr`avajte dete i poka`ite

razumevawa za sve faze wegovog razvoja.

Ne trudite se da ono bude va{a kopija,

po{tujte wegovu razli~itost i

individualnost i u~inite sve {to je u

va{oj mo}i da izgradite odnos pun

poverewa i razumevawa. Ukratko, jaz

me|u generacijama javqa se kao neuspeh

roditeqa da odr`e kontakt sa decom.

Ali, ako ste dovoqno mudri da se

postavite na pravi na~in, do nere{ivih

konflikta i sukoba ne}e ni do}i.

Bez obzira na porodi~no ili socijalno okru`ewe, svi

tinejxeri u jednom trenutku sazrevawa brinu {ta }e

okolina da misli o wima. Iako je to normalna faza, zbog ove

strepwe mnogi od wih upadaju u nevoqe, samo da bi se dopali

vr{wacima. Psiholozi savetuju roditeqima da sa tinejxerima

razgovaraju o tome da je mi{qewe osoba do kojih im je stalo

svakako bitno, ali da nije dobro time biti opsednut, kao i da je

nemogu}e da se svima dopadnu. Objasnite im da }e neko

misliti da su „kul“, dok }e drugima izgledati prepotentno, kao

i da }e se nekome wihov fizi~ki izgled dopadati, dok }e drugi

biti ube|eni da „imaju vi{ak kilograma“.

Jednostavno, razjasnite im da ne postoje dve osobe koje }e

ih na isti na~in videti, do`iveti ili opisati. Va`no je da se

ne trude da se nekome dopadnu po svaku cenu, kao i da ne

dopu{taju da budu uceweni na ra~un toga. Ne treba slepo da

prate tu|e kriterijume nego da izgrade sopstvene i da od wih

ne odustaju. Najefikasniji metod je da va{ tinejxer sam do|e

do toga {ta mu je va`no, koje su to osobine i kvaliteti koje

`eli da ima, kao i {ta `eli od bliskih qudi i prijateqa.

Samopouzdawe i ovde igra kqu~nu ulogu. Nau~ite decu da

vrednuju sebe i da nikada ne pristaju na ono {to odstupa iz

wihovog sistema vrednosti. To se, tvrde psiholozi, posti`e

razgovorima i savetima - nikako zabranama i nare|ewima.

Stroga pravila tinejxeri jednostavno ne}e prihvatiti,

ponekad samo iz inata. Osim toga, bitno je da ih nau~ite da je

najva`nije samo mi{qewe wima bliskih osoba, a ne sud

„najpopularnije devojke u {koli“. Ipak, najbitnije je da se i

vi sli~no pona{ate, jer tinejxeri nesvesno kopiraju model

pona{awa koji vide u ku}i.

❙ SAVET STRU^WAKA

❘ psiholog

Majda Jane`i}

Nezahvalno

dete

■ Toliko se `rtvujemo za na{e dete,

a ono to ne ume da ceni. [ta da

radimo?

Kao mnogi drugi roditeqi, i vi ste

emocionalno „sagoreli“ i

fizi~ki se iscrpli nastoje}i da svom

detetu pru`ite maksimum od `ivota.

Jedino se niste zapitali da li je to

wemu zaista potrebno? Verujete da

svojim `rtvovawem ~inite sve najboqe

za dete, ali kada ste o~ekivali da

poka`e zahvalnost, dogodilo se ne{to

potpuno suprotno. Naravno da vas to

mnogo boli, jer vam se ~ini da ste

izgubili smisao svog roditeqstva.

Ipak, svako gorko `ivotno iskustvo

nudi priliku da radimo na sebi, pa i

vi mo`ete razmisliti o slede}em:

1. Po~nite da se pomalo

„izmi~ete“ svom detetu. To zna~i da

deo wegovih obaveza i odgovornosti

treba da obavqa ono samo, po cenu da

zakasni u {kolu, ode na trening bez

opreme, „nema {ta da obu~e“ jer nije

na vreme dalo stvari na prawe...

2. Okrenite se vi{e svom braku a

mawe roditeqstvu. Neretko se

roditeqi u brizi o svom potomstvu

toliko udaqe jedno od drugog, da

vremenom postanu potpuni stranci.

Da se ovo i vama ne bi dogodilo,

iza|ite ponekad samo vas dvoje na

pi}e, u bioskop, sa prijateqima ili u

{etwu. Ne samo da }e vam ova promena

prijati nego }ete poslati i zna~ajnu

poruku svom detetu da i vi imate du{u.

3. Prihvatite ~iwenicu da retko

koje dete „ispadne“ ba{ onako kako

roditeqi o~ekuju. Ve}ina roditeqa

nije sasvim zadovoqna svojim detetom

i volela bi da ono ima jo{ neku

osobinu ili sposobnost koju su oni

podsticali (ali se iz nekog razloga to

nije razvilo). Umesto da se stalno

fokusirate na ono {to nije dobro,

poku{ajte da prona|ete i dobre strane

detetove li~nosti.

4. Prirodno je da roditeqi vi{e

daju svojoj deci nego {to od wih

dobijaju. Surovo gledano, dete nije

„tra`ilo“ da se rodi nego ste vi svesno

odlu~ili da ga donesete na svet. To

nu`no zna~i odricawe od sopstvenog

komfora bez pru`awa „ose}awa

krivice“ onome za koga ste se odricali.

5. Model „davawa“ naj~e{}e se

prenosi na slede}u generaciju.

Roditeqi koji su bili posve}eni

svojoj deci ostavili su im dobar

„recept“ kako da se ona jednog dana

postave prema svom potomstvu.

Dugoro~no gledano, bar deo va{e `rtve

nije bio uzaludan...

❙ TINEJXERI

[ta }e drugi da misle o meni?

Ne kupujte deci

sve {to po`ele

Lagawe je svojstveno svakom

~oveku, a neka istra`ivawa

pokazuju da najmawe deset puta

dnevno izgovorimo neistinu.

Ali, u ve}ini slu~ajeva, to su bezazlene,

tzv. bele la`i, kojima naj~e{}e

`elimo nekoga da za{titimo. Takve su,

na primer, „odli~no ti stoji ta boja“,

„ba{ sam danas hteo da te pozovem“... A

kada mali{ani usvoje ovakav model

pona{awa i po~nu da la`u, roditeqi se

zabrinu i vrlo burno reaguju.

Me|utim, la`i su sastavni deo

odrastawa i normalna faza u sazrevawu,

tvrde stru~waci. Deca la`u zato {to su

to videla od odraslih ili vr{waka, kao

i da bi ispitala reakcije okoline.

Tako|e, la`i su odli~no oru|e za

privla~ewe ne~ije pa`we, ali i sredstvo

da se do|e do odre|enog ciqa. Ipak,

naj~e{}i razlog zbog kojeg mali{ani

la`u je da bi izbegli kaznu. Zbog toga

vodite ra~una kakve kazne primewujete.

One ne bi trebalo da budu preo{tre, a

bilo bi dobro da se dogovorite sa

mali{anom. Na primer, mo`ete mu re}i

da ne}e mo}i da gleda televiziju ukoliko

ne ve~era, opere zube i spremi se za

krevet. Psiholozi tvrde da {to su kazne

primerenije, dete mawe la`e.

Mali{ani ne umeju da naprave jasnu

razliku izme|u ma{te i la`i, pa su

ponekad neistine samo posledica burne

mo`dane aktivnosti. Deca umeju da

smisle i „logi~ne“ la`i, kao {to su

„video sam lopova u dvori{tu“, ili

„neki ~ika mi je uzeo novac za u`inu“.

Na sve la`i koje zvu~e realno

odreagujte tako {to }ete razgovarati sa

detetom, pitati za detaqe pomo}u kojih

}ete shvatiti da li se to zaista

dogodilo ili je sve plod de~je ma{te.

Imaginarne la`i, kao {to su „ve{tica

mi je upravo pretr~ala preko ormana“

ili „u obdani{tu nas u~e da govorimo

ru`ne re~i“ ignori{ite ili objasnite

mali{anima da to jednostavno nije

istina.

Psiholozi tvrde da je kqu~na stvar

da deca imaju poverewa u svoje

roditeqe, jer onda mawe la`u. Ukoliko

ne reagujete burno kada va{ {kolarac

do|e ku}i i saop{ti da je dobio lo{u

ocenu, on }e vam se ~e{}e poveravati i

ne}e imati razloga da la`e. Zbog toga je

prvi korak da pa`qivo osmislite svoj

odgovor na detetove izjave. Na pogre{ne

reakcije roditeqa dete reaguje tako {to

se povla~i u sebe, ili la`e kako bi

popravilo svoj polo`aj. Pravilna

reakcija na lo{u ocenu bila bi

„svakome se to mo`e dogoditi“, ili

„trudio si se koliko si mogao, bi}e

boqe slede}eg puta“. Va`no je i da

detetu pru`ite podr{ku i doka`ete da

ste spremni na saradwu i to upravo kada

vam ono saop{tava lo{u vest.

I }utawe je vrsta lagawa, ka`u

stru~waci - i to jedna od najgorih. Dete

koje nikada ne nailazi na odobravawe

ili se pla{i roditeqske reakcije,

vremenom }e izbegavati komunikaciju i

pre}utkiva}e mnogo toga. Najve}i

problem u lagawu je u tome {to lako

prelazi u naviku. Jednom kada dete

shvati da je la` „upalila“, veoma ~esto

}e je koristiti. Upravo zato, deca koja

la`u ne ~ine to slu~ajno. Lagawe kao

model komunikacije preuzimaju

identi~no kao i sve druge oblike

pona{awa. Zato, ako `elite da

izbegnete formirawe lo{e navike

lagawa budite dobar primer svom

detetu. Stalno ukazujte na to da cenite

iskrenost i me|usobno poveravawe.

Naravno, va{e verbalno hvaqewe

iskrenosti ne}e imati pozitivnog

efekta, ako nastavqate da se pona{ate i

govorite neiskreno. Uvek pohvalite

dete kada vam poveri ne{to {to je za

wega neprijatno. Napravilo je dobar

izbor i reklo istinu, {to svakako

zaslu`uje priznawe. ❘ J. S. J.

život plus 23

Za{to deca la`u ❙ DE^JA PLANETA

❙ La`i „rastu“ sa decom

De~je shvatawe la`i mewa se sa

uzrastom. Do ~etvrte godine mali{ani

jo{ ne umeju svesno da pre}ute istinu.

Izme|u tre}e i sedme godine nau~e da

la`u iz qubaznosti ili iz straha od

kazne. Tek od osme godine deca la`u

svesno. Tada deca po~iwu da smi{qaju

neistine sa komplikovanim zapletom,

ali sa jasnim ciqem - da dobiju za

sebe neku korist, izbegnu

odgovornost... Ipak, najvi{e la`i

izgovori se u periodu adolescencije.

S obzirom na to da u ovom uzrastu

mnogi tinejxeri te{ko nalaze

zajedni~ki jezik sa roditeqima,

ube|eni su da bi im iskrenost donela

samo nove probleme.

❙ La`i su sastavni deo odrastawa, normalna faza u

sazrevawu, a mali{ani ih koriste da bi ispitali

reakcije odraslih, privukli pa`wu, zadivili

vr{wake, a naj~e{}e da bi izbegli kaznu

❙ DE^JI BISERI

■ Ko si ti?

- To me pitaju mama i tata kad me tuku,

a ja im odgovaram da sam wihovo dete.

- Mnogo sam fina devoj~ica i lepo

pi{em po ~istom zidu.

- Ja sam deda jer se zovem kao on.

■ Kako se prave bebe?

- One se prave od babica u

porodili{tu.

- Sramota me da ka`em jer je to

bezobrazan posao.

- Prave se no}u i zato mure kad se rode.

- To je jedan glupav posao za koji se

prima de~ji dodatak.

- Bebe se prave kada si dobar pa ti

rode brata, a onda je on glavni pa si

xabe bio dobar.

■ [ta je politika?

- To je lepa re~ za pokvarene poslove.

- To su qudi koji ~udno pri~aju da bi

drugi mislili kako su pametni.

- To je kada ~ike u odelima la`u pred

puno sveta, a ovi im pqe{}u.

^asna re~, tako je bilo

24 život plus

TEMA PLUS ❙

Kwiga je ~oveku najboqi prijateq, narodna je

poslovica. I tako istinita... U dru{tvu kwige

mo`ete da predahnete od `ivota, a da ne

izgubite ritam, mo`ete bar nakratko da

postanete neko sasvim drugi, a da ipak ostanete svoji.

Izme|u korica krije se ~udesno rasko{an svet ma{te

kroz lepezu raznih likova, neverovatnih doga|aja,

zanimqivih sudbina, uzbudqivih zapleta i

neo~ekivanih raspleta. ^italac od prve do posledwe

stranice pre`ivqava sa glavnim junacima, smeje se i

pati, voli, ma{ta i pra{ta, nervira se i nada, i, ono

{to je najva`nije, hrani du{u i um novim sadr`ajima,

pro{iruje vidike i sti~e mudrost i iskustvo.

Ipak, kroz vekove, kwiga je bila i prijateq i

protivnik ~oveka, slavqena je i spaqivana,

istovremeno se prilago|avala ukusu i

potrebama dru{tva i nametala svoj

sistem vrednosti. Drevni narodi

znali su dobro wenu vrednost,

stari Rimqani su imali obi~aj

da ka`u: „Svaka kwiga ima

svoju sudbinu, onakvu kako je

~italac shvati“.

A kako, koliko i {ta se ~ita danas -

pitawe je koje intrigira svetske pisce,

kriti~are, profesore, psihologe,

nau~inike. Mnogi od wih dali su svoj

odgovor i to ba{ kroz kwigu, kao {to je i

Harold Blum, jedan od najcewenijih

kwi`evnih kriti~ara u svetu. Wegovo

delo „Kako ~itati i za{to?“ ima ciq

da savremenom ~oveku probudi qubav

prema literaturi. Po wegovom

mi{qewu, kwige treba voleti i ~itati

zbog mudrosti koju sadr`e, jer kroz

wih upoznajemo boqe i sebe i druge.

Grupa britanskih stru~waka

nedavno je dala slo`eniji odgovor na

ovo pitawe, razvrstav{i qubiteqe

kwige prema nekoliko

kriterijuma: polu, uzrastu,

navikama, zanimawu,

ambicijama... Posle obimnog

istra`ivawa zakqu~ili su da

je po~etak 21. veka obele`io - povratak u

pro{lost. Posle 2000. godine, {irom

sveta je zavladala „glad“ za istorijskim

romanima, romansiranim biografijama

zna~ajnih i mawe poznatih istorijskih

li~nosti sa novim osvrtima na velike

doga|aje iz pro{losti, a ovaj trend

zahvatio je gotovo sve zemqe na svetu,

naro~ito Stari kontinent. Posle

„literarne amerikanizacije“, Evropu je

zapqusnuo veliki i sna`ni kwi`evni

talas sa istoka, iz Kine, Japana, Indije,

Avganistana.

❙ Kriza u svetu podi`e tira`e

Ekonomska kriza, recesija, nema{tina i neizvesna

budu}nost, kod qudi bude qubav prema kwizi.

Nau~nici to obja{wavaju kao `equ i potrebu da se

pobegne od surove stvarnosti.

U Americi je qubav prema kwizi bila u najve}oj

ekspanziji neposredno posle teroristi~kog napada

na Wujork. Godinu dana kasnije to je po~elo da

jewava, ali se procewuje da trenutno {irom SAD

aktivno radi oko pet miliona kwi`evnih klubova, a

predvi|awa su da }e se zbog ove finansijske krize

ovaj broj duplirati.

@ene ~itaju

mu{karci o

■ NorthFoto

❙ Do pre dve decenije prose~an mu{karac u`ivao je u dobrom

trileru, uzbudqivom avanturisti~kom i krimi romanu, a sada

prete`no kupuje stru~nu literaturu

život plus 25

Koliko i koju literaturu ~itamo? ❙ TEMA PLUS

[ta ~itaju mu{karci

Kada je u pitawu ~itala~ka

populacija, ukus ja~eg pola u proteklih

nekoliko decenija pretrpeo je korenite

promene. Do pre 20 godina, prose~an

mu{karac naj~e{}e je u`ivao u dobrom

trileru, uzbudqivom avanturisti~kom

i krimi romanu, a danas prete`no

kupuje stru~nu literaturu iz oblasti

ekonomije, marketinga i tehnologija, da bi

stekao nova saznawa i ve{tine koje }e mu

pomo}i da br`e napreduje u karijeri.

Mu{karci su se u velikoj meri okrenuli

„ozbiqnom“ {tivu iz sfere politike, dru{tva i

religije, ali i „selfhelp“ kwigama sa

najraznovrsnijim savetima.

Ne{to je ipak ostalo isto, i daqe najvi{e poverewa

imaju u dela koja su im drugi preporu~ili. Psiholozi

to obja{wavaju wihovom uro|enom prakti~no{}u i

`eqom da vreme iskoriste najboqe {to mogu, zato

biraju „sigurno“ {tivo.

[ta ~itaju `ene

I ukus ena je do`iveo velike transformacije, mada

ne toliko kao kod suprotnog pola. Dame {irom sveta i

danas uzdi{u uz romanti~ne junake qubavnih romana, ali

znatno re|e nego ranije. Trenutno im pa`wu uglavnom

okupiraju moderne, ivotne kwige samopomo}i u kojima

tra`e odgovore na sve probleme i nedoumice. Ali, za

razliku od mu{karaca koji u okviru ove oblasti biraju

tematike vezane za karijeru, novac i mo}, ne`niji pol se

odlu~uje, naravno, za qubav i brak. U prilog tome govore

i top-liste, gde je svuda u svetu u prvih 10

najprodavanijih kwiga najmawe jedna „savetodavna“.

I dok neko ~ita kwige u „dahu“, drugi jedno delo

„raste`u“ nedeqama, ~ak mesecima, ali psiholozi

smatraju da nas oplemewuju samo kwige koje nas

bukvalno teraju da iza|emo iz okova na{eg uobi~ajenog

mi{qewa i na~ina `ivota.

Kompjuteri „izgurali“ literaturu

Mnoga istra`ivawa pokazuju da su u savremenom

dru{tvu kompjuteri i TV prisniji prijateqi ~oveku od

kwige, a to je posebno izra`eno u razvijenim zemqama

zapadne Evrope i SAD, gde 42 procenta stanovni{tva

tokom godine ne pro~ita nijedno delo! Na Starom

kontinentu u tome predwa~e Portugalci (64 odsto),

Britanci (25 procenata) i [ve|ani (19).

Na istoku Evrope literatura i daqe

zaokupqa veliku pa`wu naroda, najvi{e na svetu ~itaju

^esi (u proseku od dve do pet kwiga godi{we), ovaj vid

mentalne rekreacije vole i Poqaci, Nemci, stanovnici

Balkana. Vi{e od polovine gra|ana Srbije u slobodno

vreme ~ita, u toku jedne godine 45 odsto qudi kupi, a 57

odsto pro~ita najmawe jednu kwigu. Najvi{e se kupuje

beletristika, a oko 24 odsto stanovni{tva preferira

stru~nu literaturu. Dok Srpkiwe najvi{e novca izdvajaju

na popularno {tivo, mu{karci se mahom opredequju za

stru~nu i dru{tveno-politi~ku tematiku.

Na`alost, ve}ina savremenog ~ove~anstva pripada

grupi koja u kwizi u`iva tek s vremena na vreme. Ako

ste i vi deo ove masovne pojave, poslu{ajte mudri

savet starih Kineza od pre nekoliko milenijuma: „Tri

dana nemoj da ~ita{ i tvoje re~i }e izgubiti lepotu.“

❘ Marija Pavkovi}

❙ Zanimqivosti

■ Najstarija poznata {tampana kwiga poreklom je iz

Kine i objavqena je 868. godine.

■ Kongresna biblioteka u Va{ingtonu najve}a je na

svetu, sa 30 miliona kwiga na 500 jezika i vi{e od

58 miliona rukopisa.

■ Najmawa kwiga na svetu je novela „Kameleon“ od

^ehova, a dimenzije su joj samo 0,9h0,9 cm. Nastala

je 1996. godine, ima 30 stranica i tri ilustracije,

tira` joj je 100 primeraka, a povez u zlatu, srebru i

ko`i, pro{iven svilom.

■ Najve}a kwiga na svetu je delo „Butan, vizuelna

odiseja kroz posledwe himalajsko kraqevstvo“,

autori su ~lanovi Instituta za tehnologiju u

Masa~usetsu. Dimenzije su joj 1,52 i 2,13 m,

te{ka je 60 kilograma, ko{ta 10.000 dolara, a

prihod je namewen za unapre|ewe butanskih

{kola. [tampawe samo jednog primerka kwige,

objavqene na 114 strana, ko{ta oko 2.000

dolara.

■ Najpopularnija kwiga je Biblija koja je prevedena

na 2.200 jezika i dijalekata, a najprodavaniji pisac

Agata Kristi. Wenih 78 kriminalisti~kih romana

do sada je prodato u vi{e od dve milijarde

primeraka.

■ Xoana Roling, tvorac malog ~arobwaka Harija

Potera, prvi je pisac milijarder.

o qubavi,

karijeri

❙ Evropu je posle „literarne

amerikanizacije“ zapqusnuo

kwi`evni talas iz Kine,

Japana, Indije, Avganistana

❙ Vi{e od polovine gra|ana

Srbije u slobodno vreme ~ita,

45 odsto kupi, a 57 odsto pro~ita

najmawe jednu kwigu godi{we

❙ esi ~itaju najvi{ena

svetu, u proseku od dve

do pet kwiga godi{we,

dok u zapadnoj Evropi i

SAD ~ak 42 procenta

stanovni{tva tokom

godine ne pro~ita

nijedno delo

■N

orth

Fo

to

Da li je va{ partner ne`an, pa`qiv i

pun razumevawa, ili sve ~e{}e

prime}ujete znake koji vam govore

da se pomalo ohladio i da je

prili~no nezainteresovan? Pitate li se da

li su wegova ose}awa prema vama

podjednako jaka i strastvena kao nekada, ili

je va{a veza pala u zamku rutine i dosade.

Odgovorite iskreno na ponu|ena pitawa,

prona|ite odgovore i sami zakqu~ite.

1. Da li vam dragi poma`e u ku}nim

poslovima?

A) Takva pomo} za wega se podrazumeva. (8)

B) Ne, nikada. (0)

V) Samo kada ga zamolim. (5)

2. Imate li ~esto ose}aj da ne{to krije

od vas?

A) Ne, potpuno mu verujem. (8)

B) ^ini mi se da ponekad izbegava da mi

ka`e {ta ga mu~i. (5)

V) De{avalo se ve} da ga uhvatim u la`i. (0)

3. Da li sa wim mo`ete otvoreno

razgovarati o svim problemima?

A) Ne, on odbija te{ke teme. (0)

B) Da, slu{a me s mnogo strpqewa,

te{i me ako je to potrebno i daje mi

korisne savete. (8)

V) Retko. On nema mnogo strpqewa. (5)

4. Da li je dobar qubavnik?

A) Da, vrlo je ne`an, strpqiv i pun

razumevawa. (8)

B) Prose~an i pun qubavi, ali

nema{tovit. (5)

V) Ne ba{, uvek misli samo na sebe

i svoje zadovoqstvo. (0)

5. [ta vam odgovara kada ga pitate kako

}ete `iveti u starosti?

A) O tome jo{ ne razmi{qam. (0)

B) Najva`nije je da budemo zdravi. (5)

V) Radujem se {to }emo biti zajedno. (8)

6. Kada vam upu}uje kompliment

{ta posebno nagla{ava?

A) Ni{ta. Ka`e da me voli takvu

kakva sam. (8)

B) Da na wega delujem vrlo

eroti~no. (5)

V) Odavno od wega nisam dobila

kompliment. (0)

7. Kako se pona{a kada ste na nekoj

sedeqci na kojoj ima mnogo samaca, pa i

devojaka bez partnera?

A) Bi}e dobro raspolo`en samo ako se i ja

budem dobro zabavqala. (8)

B) Malo }e me zapostaviti i o~ijukati sa

drugim `enama. (0)

V) Razgovara}e i igrati sa drugima, ali

}e povremeno proveravati kako se ja

zabavqam. (5)

8. Koliko mu je slobode potrebno?

A) To smo odavno ra{~istili i me|u nama

nema bitnijih nesporazuma. (5)

B) On zahteva da sve, ba{ sve, radimo

zajedno. (8)

V) Mnogo. Radi sve {to mu se dopada. (0)

9. Da li vas ~esto obasipa poqupcima?

Voli li da se sa vama mazi?

A) Da, {to ~e{}e, to boqe. (8)

B) Ne buni se ako ja to po`elim. (5)

V) Veoma retko. (0)

10. Kako se pona{a posle sva|e?

A) Duri se i treba mu mnogo vremena da se

smiri. (5)

B) Zlopamtilo je i ne}e mi se obratiti sve

dok mu se ne izvinim. (0)

V) Ne podnosi sva|e i agresivnost i ~ini

sve da ih izbegne. Ako se ipak posva|amo,

trudi se da se {to pre pomirimo. (8)

11. U razgovoru sa prijateqima izletela

vam je naivna i pomalo priglupa primedba.

Kako }e on reagovati?

A) Nasme{i}e se, ali }e mi uputiti

prekoran pogled. (5)

B) Odmah }e se na{aliti kako bi me

izvukao iz neprijatne situacije. (8)

V) Nasmeja}e se i nastaviti da se {ali na

moj ra~un. (0)

12. Navedite bar dve partnerove

osobine koje vam prve padaju na pamet.

A) Razdra`qivost i arogantnost. (0)

B) Tolerancija i razumevawe. (8)

V) Smirenost i spremnost na

kompromis. (5)

Od 0 do 60 bodova

Hladan je i prora~unatOd wega uop{te ne o~ekujte razumevawe i

toleranciju, jer ne zna zna~ewe tih re~i. Do sada

ste verovatno primetili da je prema vama hladan i

~esto odsutan duhom. To ose}ate i kada vodite

qubav. U krevetu misli samo na sebe i svoje

zadovoqstvo i ne obra}a pa`wu na va{a ose}awa i

potrebe. Wegovo ste „zlato“ samo onda kada mu

trebate i kad vas mo`e iskoristiti. Vreme je da

ozbiqno razmislite da li `elite da ostanete u

takvoj vezi.

Od 61 do 96 bodova

Samovoljan, ali pun razumevanjaVa{em partneru je veoma te{ko da re~ima izrazi svoja

ose}awa. Sputavaju ga problemi i brige. Ose}ate da vas

voli, ali vam smeta {to tu qubav uslovqava ispuwewem

odre|enih zahteva: eli da je ku}a uvek ~ista, o~ekuje od

vas da savr{eno kuvate i da mu pru`ate razumevawe i

utehu kada su mu potrebni. Ako ne ispunite neki od tih

zahteva u stawu je da izbegava ne`nost i vo|ewe qubavi,

kako bi vas kaznio. Va{a veza je upala u zamku rutine,

vreme je da svakodnevicu u~inite zanimqivijom, da ~e{}e

izlazite i dru`ite se sa prijateqima.

96 bodova

On vas zaista voliVa{ partner je ne`an, pa`qiv, veran i iskreno vas

voli. Od vas ni{ta ne krije, uvek je spreman da vam

pomogne i poku{ava da re{i svaki va{ problem.

Nikada ne zloupotrebqava va{e male slabosti i

gre{ke. Va{a veza je harmoni~na, stabilna i

strastvena kao na po~etku. Ipak, nemojte se uquqkati u

sigurnost i ne pona{ajte se kao da se takva qubav sama

po sebi podrazumeva. Govorite mu {to ~e{}e koliko ga

volite i koliko ste sre}ni sa wim. Poka`ite mu da se

i on mo`e u potpunosti pouzdati u vas.

❙ RE

[E

WE

26 život plus

TEST ❙

Da li vas

partner voli?

život plus 27

❙ TEHNOPLANETA

Nau~nici su otkrili da vikawem u blizini ra~unara

znatno usporavate rad hard-diska. Merewem

latencije diska do{li su do rezultata koji jasno pokazuju

da vibracije izazvane

vikawem usporavaju rad

hard-diska. Bez obzira na

model, kapacitet i

proizvo|a~a, svi diskovi

reaguju na isti na~in,

postepeno slabije rade i na

kraju se potpuno kvare.

Ekopod“ kanta za

recikla`u

Dizajnerski centar

BMW osmislio je

kantu za sme}e „ekopod“,

koja je vrlo funkcionalna

i kvalitetna. Ono {to je

izdvaja od sli~nih

proizvoda je ure|aj sa

recikla`u, koji lako i

brzo ilazi na kraj sa

limenkama i plasti~nim

fla{ama. Dovoqno je da ih

ubacite, pritisnete

papu~icu i ono {to ostane od wih odlazi u posebnu

pregradu, a u kanti ostaje dovoqno mesta. Za staklo,

papir i plasti~ne kese predvi|en je deo unutar

gorweg poklopca.

Fitnes mobilni

Kompanija „Nokija“ predstavila je model N79,

koji se dobija u paketu sa be`i~nim pojasem

za merewe pulsa. Zbog ovog dodatka, novi

proizvod je dobio nadimak „fitnes mobilni“,

jer je idealan pratilac kod xogirawa i drugih

fizi~kih aktivnosti. Zahvaquju}i Sports

Tracker aplikaciji, korisnici dobijaju

podatke o omiqenim stazama za tr~awe, o

ve`bama koje mogu da praktikuju i druge

sportske informacije,

a za to vreme mogu

da se zabave

slu{aju}i

muziku. Cena ovog

modela je 375

evra.

^etkica na solarni pogon

Zahvaquju}i ~etkici za zube na solarni pogon, Japanci sve mawe tro{e novac za

kupovinu kaladonta. Oni ve} imaju ~etkicu koja ispod najlonskih vlakana

sadr`i sloj titanijum-dioksida, koji u dodiru sa vodom osloba|a elektrone. A

elektroni reaguju na kiselinu u zubima poma`u}i pri razbijawu zubnih naslaga.

Najnoviji model radi po

istom principu, s tim {to

je ~etkica jo{ efikasnija.

Na kraju dr{ke ona ima

solarnu plo~u, koja

elektrone, obmotanom

`icom oko ~etkice prenosi

do zuba, na kojima

principom jonizacije ~isti

zube i ubija dve kqu~ne

bakterije, odgovorne za

pojavu parodontoze. Ovakva

~etkica nije vi{e

privilegija samo Japanaca,

jer mo`e da se na|e na

evropskom tr`i{tu.

„Aparat za

seksualno

zadovoqstvo

Aparat koji poma`e

mu{karcima da do`ive

seksualno zadovoqstvo,

Real Touch, osmislio je

biv{i in`ewer „Nase“,

koji svojim potencijalnim

kupcima obe}ava

nezaboravno iskustvo. Re~

je seksualnoj igra~ki koja se spaja na ra~unar preko USB i na taj na~in se

uskla|uje sa radwama na „filmovima za odrasle“. Za rad ovog aparata

potrebna je voda, kao i lubrikanti koji osiguravaju da ne}e do}i do

ne`eqenih povreda. Spravica ko{ta 150$, a stru~waci tvrde da je

revolucionarni spoj visoke tehnologije i virtualne realnosti.

Kai{ sa MP3

plejerom

MP3 plejeri danas se ugra|uju u sve -

mobilne telefone, automobile, satove,

nakit... Kompanija „Sparkfan“ oti{la je

korak daqe i napravila {nalu za kai{ koja u

sebi ima MP3 plejer, a sve {to treba da

uradite da biste pustili muziku je da

zawi{ete kukovima. Najve}i izazov

proizvo|a~ima bila je baterija, jer je

potrebno da bude ve}a, {to ba{ i nije neki

modni detaq. Ali, konstruisali su

minijaturnu litijumsku bateriju, koja se

savr{eno uklapa u {nale raznih veli~ina.

Na pole|ini je USB port i port za slu{alice.

Ure|aj nema ekran, ne postoji opcija birawa

pesme nego se muzika pu{ta nasumi~no. Ja~ina

zvuka pode{ava se pritiskom na taster, a

promena pesme zahteva malo plesa kukovima.

Ovaj MP3 kai{ jo{ ne mo`e da se kupi u

prodavnicama, ali na sajtu proizvo|a~a postoji

detaqno uputstvo kako da ga sami napravite.

Veliki trpezarijski set za 10 osoba

nezamisliv je za male stanove, ali ne i

za dizajnera \oju Meler. Kada se ne koriste,

ovaj duga~ak sto i stolice savr{eno se

utapaju u jednu celinu, koja ne zauzima mnogo

prostora i deluje kao umetni~ko delo.

Tako|e, mo`e da bude i {ank, ako se izvuku

stolice samo sa jedne strane.Trpezarijski

set izra|en je od ner|aju}eg ~elika, tako

da deluje inspirativno i atraktivno.

Sto na rasklapawe

Vikawe usporava hard-disk

28 život plus

dipl. in`. Ivana ^olovi}

Hidroponika je metod

gajewa biqaka

specijalnim

rastvorima koji sadr`e

hranqive elemente neophodne

za wihov razvoj. Iako je re~ o

tehnologiji budu}nosti,

hidroponski sistem prvi put je

primewen jo{ u drevnom

Vavilonu, kod Semiramidinih

vise}ih vrtova.

Dakle, da bi biqka rasla nije

uvek neophodno da bude posa|ena

u zemqu nego se mo`e gajiti i u

hranqivom rastvoru. Jedan od

na~ina gajewa biqaka bez zemqe

je i hidrokultura.

Ovaj na~in se sve

vi{e koristi u

ku}nom gajewu, ali

i za poslovne

prostorije. Ve}ina

cvetnih posuda za

hidrokulturu sastoji

se od spoqne posude i

umetka. Vaqkasti, odnosno

uspravni, umeci pru`aju korewu

najvi{e prostora za wegov

razvoj. Na dnu umetka nalaze se

otvori kroz koje prolazi koren

biqke u hranqiv rastvor. Takvi

umeci se pune hidrokulturom,

materijalom koji idealno

propu{ta vazduh i vodu. U

umetak se postavqa mera~ nivoa

vode. Spoqna posuda mora biti

ve}a, neprozirna i izra|ena od

nepropusnog materijala. Izme|u

spoqne i unutra{we posude

mora ostati dovoqno mesta, jer

spoqna posuda slu`i kao

skladi{te za hranqivi rastvor.

Pravilno dozirawe vode i

|ubriva - Koliko ~esto }ete

dolivati vodu zavisi od biqne

vrste, odnosno wene potrebe za

vodom, veli~ine biqke, mesta na

kojem se nalazi i zapremine

spoqne posude. Da li je

hranqivi rastvor potro{en

pokazuje mera~ (indikator)

nivoa vode. Samo u vreme

intenzivnog rasta, ili

neposredno posle dolivawa vode,

indikator nivoa sme pokazati

gorwu granicu (maksimum). U

vreme mirovawa (zimi)

odr`avajte sredwi ili

minimalni nivo vode, u

zavisnosti od biqne vrste. Pre

dodavawa hranqivog rastvora

potrebno je da pro|u dva-tri

dana. Postoji posebno |ubrivo za

hidrokulturu u obliku kristala

ili hranqivih kuglica.

Preporu~ujemo kori{}ewe

Pokonovog ili Ferticare |ubriva

za hidrokulturu. Hidro|ubriva

se dodaju iskqu~ivo prema

uputstvu proizvo|a~a i dovoqna

su za odre|eni vremenski

period. U me|uvremenu se

nadokna|uje samo voda koja

je isparila. Za dodavawe

koristiti vodu iz

vodovoda sobne

temperature.

Presa|ivawe

hidrobiqaka - Kada

intervali izme|u

dolivawa vode

postanu sve kra}i

zna~i da je vreme za

presa|ivawe. Biqku

izvadite iz umetka,

uklonote kuglice

hidrokulture, a

o{te}ene delove korena

odsecite makazama. Koren

dobro operite pod mlazom

teku}e mlake vode, pa biqku

stavite u novi umetak, isto

kako je stajala u prethodnom.

Mera~ koli~ine vode zabodite

do dna saksije i ispunite je

granulatom (hidrokulturom).

Pri tom umetak dobro

protresite da bi se granulat

ravnomerno rasporedio. Posle

presa|ivawa, do vrha napunite

posudu teku}om vodom. Tek

prilikom slede}eg puwewa

dodajte hidro|ubrivo.

Prilago|avawe na vodeno

gajewe - Preme{tawe biqke iz

zemqe na hidrokulturni na~in

gajewa je radikalan, ponekad i

rizi~an zahvat. Da biste rizik

sveli na najmawu mogu}u meru

izaberite mlade biqke stare

godinu, ili dve. Postupak je

slede}i: izvadite biqku iz

saksije, korenovu balu

omek{ajte u mlakoj vodi i

isperite ostatke zemqe oko

korena. Isecite o{te}ene i

trule delove korena, a zatim ga

stavite u umetak delimi~no

ispuwen granulatom (umetak

daje biqci oslonac).

Preduboko stavqawe mo`e da

prouzrokuje truqewe korena.

Korenovu balu podelite,

preduga~ke korenove skratite,

a ostatak posude ispunite

granulatom. Umetak protresite

kako bi granulat dospeo izme|u

sitnijih delova korena. Vodite

ra~una da izme|u umetka i dna

spoqa{we posude mora

postojati mali razmak radi

prozra~ivawa korena. Prvo

ulijte vodu bez |ubriva. Biqku

dr`ite na prohladnom mestu i

u senci. Redovno je oro{avajte

odstajalom vodom. Najboqe je

tokom 12 nedeqa biqku pokriti

providnom folijom, koju

jednom dnevno skidate i

oro{avate wenu unutra{wost.

Biqci je potrebno izvesno

vreme da se prilagodi na nove

`ivotne uslove. Listovi biqke

}e verovatno neko vreme biti

opu{teni. Tek kada se listovi

podignu, {to zna~i da je biqka

prebrodila ovu te{ku fazu,

mo`ete dodati hidro|ubrivo.

Prednost gajewa biqaka u

hidrokulturi - Koren nikada

ne}e stradati zbog nedostatka

kiseonika, biqka }e uvek biti

snabdevena dovoqnom

koli~inom hranqivih sastojaka.

Prilikom presa|ivawa nije

potrebno osloba|ati koren od

stare zemqe ({to mo`e dovesti

do wegovog o{te}ewa) i tako

traumirati biqku. Tako|e, nema

mogu}nosti preno{ewa zaraze

preko zemqi{ta. Nije potrebno

kupovati novu zemqu radi

presa|ivawa, a i ruke }e vam

uvek biti ~iste.

Sve sobne biqke, pa ~ak i

kaktusi mogu se gajiti na ovaj

na~in. Hidrokultura je idealna

za gajewe difenbahije, paprati,

bambusa, fikusa, dracene,

filadendrona, spatifiluma,

ciperusa, singonijuma, kao i

za~inske biqke. ❘

1. Dowi listovi strelicije

se su{e, a novi ne izbijaju.

Stara je {est godina, ali nikada

nije cvetala. Kako da je negujem

i da li }e uop{te da cveta?

Strelicija, poznatija kao raj-

ska ptica, jedna je od najintere-

santnijih sobnih biqaka. Prvi

cvetovi javqaju se posle 4-6 godina.

Streliciji odgovara svetlo mesto,

za{ti}eno od direktnog sunca

tokom leta. Najboqe uspeva na

umereno toplom mestu. U toku

perioda vegetacije, od marta do

septembra, obilno je zalivajte.

Zimi se zaliva re|e. Preporu~uje

se oro{avawe listova mlakom

vodom. Prihrawuje se u toku go-

dine jedanput mese~no. Mlade

biqke presa|ujte na prole}e,

svake druge godine. Odgovara im

zemqi{te bogato hranqivim ma-

terijama sa dodatkom perlita.

Prilikom presa|ivawa na dno

obavezno stavite drena`ni sloj,

jer je korenov sistem osetqiv na

vi{ak vode.

2. Za{to fikus benxamin

tokom zime gubi li{}e?

Ukoliko fikus tokom zime

gubi mnogo listova to je znak da

mu nedostaje svetlost (list dobija

bledozelenu boju), ili je izlo`en

promaji (zeleni list opada), ili

je preobilno zalivan (list uti

i opada). Lepqivo li{}e je sigu-

ran znak da su ga napale va{i, pa

fikus isprskajte „konfidorom“.

Ukoliko li{}e po~ne da uti i

deluje „pra{wavo“, a na nali~ju

se pojavi pau~ina, fikus isprs-

kajte akaricidom, na primer

„omajtom“. Benxamin zahteva

svetlo mesto, za{ti}eno od di-

rektnog sunca, zakloweno od pro-

maje i udaqeno od izvora toplo-

te. Kad mu na|ete odgovaraju}e me-

sto, ne pomerajte ga. Za vreme

zimskog mirovawa re|e ga zali-

vajte (jednom u 10-12 dana). Uvek

opipajte povr{inu zemqe vrho-

vima prstiju. Ako osetite da je su-

va na dodir 3 cm ispod povr{ine,

zalijte ga odstajalom vodom sobne

temperature. Ukoliko je zemqa jo{

vla`na, odlo`ite zalivawe za

dan-dva. U toku perioda rasta,

od prole}a do rane jeseni, zali-

vajte ga obilno, dva puta nedeqno.

Redovno ga prskajte prokuvanom

ili destilovanom vodom. Biqku

koju ste tek uneli u stan prskajte

dva puta dnevno.

❙ SMS PITAWA

❘ dipl. in`.

Ivana ^olovi}

Pitajte,odgovori}emo!

Napomena:

Pitawa vezana za gajewe

sobnih biqaka i ure|ewe

ba{te mo`ete postavqati

putem SMS-poruka na mobilni

telefon 064-377-27-79

CVE]E ❙

Gajewe biqaka uvodi

život plus 29

Jugoistok donosi

sre}u u 2009.

Preporuke feng {uija za dom u ovoj godini ❙ KU]A

Dobri poznavaoci feng {ui

ve{tine nedavno su objavili

„mapu za 2009. godinu“, koja

prikazuje sfere u domu gde }e

energija biti posebno jaka, kao i one

koje }e biti problemati~ne u narednih

365 dana.

Mapu ne mo`ete da promenite, ali

postoji mnogo toga {to mo`ete da

uradite da biste dobre vibracije

privukli, a lo{e neutralisali...

Najsre}niji sektor ove godine bi}e

jugoistok doma. Da bi pozitivna

energija do{la u potpunosti do

izra`aja, dobro bi bilo da zidove u tom

delu okre~ite ili stavite tapet u

bojama vatre, a to su crvena, pink,

qubi~asta, naranxasta i `uta. Ukoliko

vam je to suvi{e komplikovano, sli~an

efekat mo`ete posti}i ve}im komadom

name{taja u nekoj od ovih nijansi

(krevet, foteqa, komoda). Sre}u mo`ete

prizvati i amajlijama, iskoristite mo}

kristala, ametista ili ru`i~astog

kvarca, figura ili slika zmaja i

feniksa.

Budu}i da }e u 2009. cela planeta

biti u ekonomskoj krizi, stru~waci za

feng {ui preporu~uju da na jugoistoku

dr`ite novac, nakit i hartije od

vrednosti.

Jug }e tako|e biti izuzetno

pozitivan, a ova strana sveta vlada

emocijama i kreativno{}u. Da biste na

ovom poqu bili uspe{ni, u tome }e vam

pomo}i plava i crna boja. Ovo je

idealan kutak za ma{tawe, okru`ite se

fotografijama qubavnih parova,

egzoti~nih turisti~kih odredi{ta,

detaqima u obliku srca i sobnim

biqkama.

Jugozapadno podru~je u ovoj godini

donosi mirnu energiju, koja mo`e da vam

pomogne da dobijete zaslu`enu nagradu za

napore koje ste ulo`ili u proteklom

periodu. Ova strana sveta donosi

ohrabrewe i snagu da ostvarite vi{e

ciqeve u ivotu. U tome vam mogu pomo}i

zemqane nijanse terakote, zelene i braon,

kao i detaqi u zlatnoj boji (na primer

kineski nov~i}i). Izbegavajte vatrene

elemente i sve}e na ovoj strani sveta sve

do februara 2010. godine.

Centar doma u narednih 365 dana

donosi sre}u, ali samo ako

nije sputan

ogledalima, plavom

bojom ili vodenim

elementima

(akvarijum, ku}na

fontana, slike koje

prikazuju vodu). S druge strane,

energiju u centralnom delu

udvostru~i}ete ako stavite vazu sa

sve`im cve}em, sve}e, slike koje

ilustruju radost, harmoniju i lepe

pejza`e. Stru~waci za feng {ui

savetuju da ovde koristite mo} broja 9,

ali kroz sitnice: devet sve}a, devet

slika, devet cvetova i sli~no.

Severozapad bi ove

godine mogao da

uzrokuje mno{tvo

problema, kako u

porodi~nim

odnosima, tako i na

qubavnom i

poslovnom planu.

Wegovo dejstvo

ubla`i}ete metalnim i

okruglim predmetima,

sivom i belom bojom.

❘ M. D. P.

❙ Jug stana je idealan kutak za ma{tawe,

zato se okru`ite fotografijama qubavnih

parova, egzoti~nih turisti~kih odredi{ta,

detaqima u obliku srca i sobnim biqkama

❙ DIZAJN

Lavabo kao cvet

Cvetna ta{tina je

naziv novog modela

lavaboa, koji }e

odu{eviti romanti~ne

du{e. Kreirao ga je tim

dizajnera italijanske

kompanije „Dueble“, a

model je odmah izazvao

veliku pa`wu na

svetskom tr`i{tu. Ideja

je bila da se razigranim

linijama unese sve`ina

u jednoli~ne kupatilske

elemente, kao i da se

model uklopi u svaki

stil ure|ewa.

❙ NOVO

Ma{ina koja

{tedi vreme

Kompanija „Elektroluks“ svojima

potro{a~ima za Dan zaqubqenih

poklawa - 12 dana. Nova ma{ina za prawe

posu|a {tedi vreme i znatno olak{ava

posao doma}icama. Zahvaquju}i

naprednoj tehnologiji, sada ste u

mogu}nosti da prqave sudove direktno

prosledite u ma{inu, bez prethodnog

prawa i uklawawa tragova hrane.

Pod pretpostavkom da svakodnevno

koristite ma{inu, stru~waci su

izra~unali da vam novi model

omogu}ava da u{tedite do 300 sati

godi{we, odnosno 12 dana.

PUTOVAWE ❙ Karneval u Riju, najskupqa fe{ta na svetu koja uz sambu slavi `ivot i qubav

Vreli februarski dani Prva asocijacija kada neko

pomene karneval je Rio de

@aneiro. Iako se karnevali

odr`avaju u mnogo gradova i

sela {irom sveta, Rio de

@aneiro je definitivno kraq

karnevala. Nije to samo najve}i

takav doga|aj, ve} i planetarno

poznata fe{ta, najmasovnija

proslava na svetu. U danima

karnevala ovaj brazilski grad

poseti oko 500.000 turista.

Tradicija nala`e da se odr`i u

februaru, najvrelijem mesecu u

ju`noj hemisferi, kada je leto u

Riju na vrhuncu. Divqa

~etvorodnevna zabava po~iwe 40

dana pre Uskrsa, {to ove godine

pada 20. februara. Tokom

karnevala sve je dozvoqeno -

danono}ni ples, zabava, seks -

nema granica ni ko~nica. Ali,

posle ~etiri karnevalska dana

❙ Divqa ~etvorodnevna zabava po~iwe 40 dana pre Uskrsa,

tokom koje je sve dozvoqeno za sve plesa~e i pola miliona

turista, a posle se treba suzdr`avati od svih telesnih

u`itaka, jer se karneval smatra i aktom opro{taja od

bludnih telesnih zadovoqstava

Venecijanski karneval predstavqa

jedan od najlep{e kostimiranih

festivala u svetu, a poseban

kuriozitet je {to se odr`ava na

otvorenom, u neobi~nom ambijentu jednog

od najboqe o~uvanih sredwovekovnih

gradova. Venecijanska maska ostala je

sinonim zavera, prequba i spletki, a kroz

svoja ~uvena dela vekovima su je

do~aravali slikari, kompozitori i pisci.

Ove godine bal maski u Veneciji traje od

13. do 24. februara, i tih dana gradom

{etaju maskirani glumci, javne li~nosti i

obi~ni qudi. Ako budete u Veneciji tokom

karnevala, misteriozne maske prati}e vas

kroz uli~ice grada kao deo zami{qene

istorijske kulise stare 300 godina. Bi}ete

svedoci mozaika umetnosti, maskarade,

muzike, baleta, pozori{ta, poezije...

Za stanovnike Venecije no{ewe maske je

vi{e od jednostavne zabave, to je duga,

duboko ukorewena tradicija. Venecija je

bila poznata po svojim slobodama i

napretku, a maske se nisu koristile samo za

vreme odr`avawa karnevala. Stavqawe

maske simbolisalo je sve zabrawene

slobode - plebsu je dozvoqavalo da se

podsmeva mo}nicima, da na tren bude neko

drugi i rizikuje i u poslu i u qubavi.

Osiroma{eni plemi}i

koristili su ih kako bi

prosili na ulicama, a udate dame su pod

maskama odlazile u pozori{te. Za vreme

Mleta~ke republike no{ewe maski bilo je

dozvoqeno dva meseca godi{we, {to je

obi~nom svetu omogu}avalo da se izjedna~i

sa plemstvom. itav niz restriktivnih

zakona vezanih uz kostimirawe, koji je

usledio, samo je dokaz koliko je ova navika

bila ra{irena. Godine 1608. Ve}e

desetorice donelo je dekret kojim se

gra|anima zabrawivalo da nose maske,

osim u vreme karnevala.

Najpoznatija maska u staroj Veneciji

bila je „bauta“ - {iroka crna pelerina koja

se prebacuje preko ramena i se`e do

struka. Na glavi se nosio crni {e{ir

tricorno, a preko lica „larva“ - maska sa

{irokom dowom usnom koja je mewala boju

glasa. Danas su najpopularnije maske

Arlekina, Pan~elina, Domina, ~arobwaka

Karneval u Veneciji

❙ Maske otkrivaju ko smo

Psiholozi tvrde da maske koje qudi biraju za karneval govore mnogo toga o

li~nosti i karakteru. Ukoliko odaberete kostim prostitutke ili sobarice,

stru~waci tvrde da dajete odu{ka svojoj potisnutoj seksualnosti. Ukoliko obu~ete

kostim Supermena ili nekog drugog heroja, verovatno ste nesigurni u svoje „mo}i“,

dok maska princeze predstavqa nesvesnu ~e`wu za pro{lim, nevinijim vremenima.

@ivotiwski kostimi vezuju se za osobine koje imamo ili kojima se divimo. Oni

koji nose „zle“ kostime istra`uju tamnu stranu svoje li~nosti, ili nesvesno

poru~uju drugima da ih ne `ele u svojoj blizini. Zbog toga pa`qivo birajte maske,

jer one, po re~ima stru~waka, mnogo vi{e otkrivaju nego {to skrivaju.

30 život plus

život plus 31

❙ PUTOVAWE

treba se suzdr`avati od svih

telesnih u`itaka, zbog ~ega se

karneval smatra i aktom

opro{taja od bludnih telesnih

zadovoqstava.

Karneval u Riju prire|uje

nezaboravnu zabavu mnogim

qudima {irom sveta, jer je veoma

eufori~an doga|aj, tokom kojeg

svi igraju, pevaju i zabavqaju se.

Karneval ba{ svima koji se

zateknu u Riju u se}awe urezuje

nezaboravne trenutke.

Re~ karneval vodi poreklo od

latinskog izraza carrum novaliskojim su Rimqani zapo~iwali

svoja slavqa. Dakle, ovakva

smotra bila je poznata i u

anti~ko doba, a vodi poreklo iz

Italije, gde je posledwih meseci

kalendarske godine prire|ivan

karneval u ~ast Saturna.

Karneval je u Brazil stigao u

17. veku sa portugalskim

kolonizatorima. Do{qaci su sa

sobom doveli robove iz Afrike,

pa su se na karnevalu decenijama

me{ali muzi~ki motivi

Kubanaca, Portugalaca,

Indijanaca i crnaca. Krajem 19.

veka u Brazil su stigli Italijani

i karnevalu „pozajmili“ deli}

svojih obi~aja (karnevalske

balove), pa se smatra da je tako

nastala samba parada, koja je u

moderno doba simbol karnevala.

Po~etak ludog provoda

simboli~no se ozna~ava

krunisawem karnevalskog kraqa

Momoa, kojem gradona~elnik

dodequje veliki srebrni i zlatni

kqu~ grada. Slavi se svuda, na

ulicama i skverovima, u

barovima i klubovima. Brazilci

~itave godine ive za ta ~etiri

dana kada su ulice prepune

glamuroznih kostima, prelepih

`ena, rasko{nih scenografija,

muzike koja kukove wi{e u ritmu

sambe... Sve~ana atmosfera

obuzima grad i kulminira

paradom, koja je poznata i kao

samba parada. Ulice postaju

popri{te najlu|e zabave na svetu,

svi ple{u, slave ivot, qubav i

seks.

Samba parada „uvedena“ je

tridesetih godina pro{log veka,

a od 1984. odr`ava se du`

sambodroma (pozornice sa VIP

lo`ama ispred koje defiluju

plesne grupe). U~estvuju

mnogobrojne samba {kole, koje

~ine uglavnom siroma{ni

stanovnici Brazila kojima je

u~e{}e jedina {ansa da vide

karneval. Svaka {kola ima 80

minuta vremena da poka`e {ta

ume i poku{a da zadivi iri

glamuroznim nastupom. Sudije

ocewuju sve - koreografiju,

originalnost, dizajn kostima, pa

i entuzijazam u~esnika. U danima

karnevala nema mesta za tu`na

lica i crne misli. Svaka samba

{kola, u skladu sa mogu}nostima,

anga`uje po jednu zvezdu

(naj~e{}e poznatu li~nost) da

predvodi paradu i igra na vrhu

vozila. Najboqi postaju

{ampioni karnevala i dobijaju

krunu kao trofej, {to je stvar

presti`a.

Karte za mesta na sambodromu

prodaju se mesecima unapred, a

ukoliko zakasnite, cene dosti`u

visoke sume. Brazilski mediji

procewuju da {kole sambe svake

godine izdvoje neverovatnih 20

miliona dolara na kostime,

scenografiju, koreografiju i

vozila kojima defiluju.

Koliko je Brazilkama

karneval va`an svedo~i i

~iwenica da pred smotru

estetski hirurzi ostaju bez

silikonskih umetaka za grudi i

stra`wice, jer sve ele da

izgledaju perfektno i gostima

pru`e nezaboravni vizuelni

do`ivqaj. Zbog toga ne ~udi {to

najve}i procenat mu{karaca

Brazilke smatra najzgodnijim

`enama na planeti.

❘ Jasna Jovanovi}

za ples, qubav i seks

❙ Pred smotru estetski hirurzi ostaju

bez silikonskih umetaka za grudi i

stra`wice, jer sve Brazilke `ele da

izgledaju perfektno

❙ Karte za mesta na sambodromu prodaju se

mesecima unapred, a ukoliko zakasnite

cene dosti`u astronomske sume

❙ Po~etak karnevala simboli~no se

ozna~ava krunisawem karnevalskog

kraqa Momoa, kojem gradona~elnik

dodequje veliki srebrni i zlatni

kqu~ grada

❙ Zanimqivosti

■ Pre nekoliko godina otvoren je i Sambagrad, dom za {kole

sambe ~ija je izgradwa ko{tala skoro 50 miliona dolara.

■ Za najjednostavniji kostim, sastavqen samo od brushaltera

i tangi treba izdvojiti vi{e od 300$.

■ Jedna {kola sambe u proseku ima barem 4.000 u~esnika.

■ Najtragi~niji bilans u Riju zabele`en je 1979. godine,

kada je tokom karnevala poginulo 170, a raweno 16.000

u~esnika.

■ Brazilska vlada svake godine tokom karnevala besplatno

podeli milione kondoma, kako bi se spre~ile polno

prenosive bolesti.

■ Pre nekoliko godina me|u goli{avim plesa~icama

pojavio se i jedan katoli~ki biskup, {to je {okiralo

nadbiskupa, ali odu{evilo vernike.

■ „Najnespretniji“ samba ples, prema internet-

istra`ivawu, izveo je pre nekoliko godina engleski princ

^arls. Komentar jednog foruma{a koji je napisao: „Zaista

je vredelo videti princa kako neve{to mrda svojom

ru`nom zadwicom. Taj prizor nema cenu“, progla{en je za

najboqi komentar u ovoj aanketinketi.

Merlina... Venecijanski karneval danas

privla~i hiqade turista, koji defiluju

gradom u svojim rasko{nim i ~esto vrlo

skupim kostimima.

❙ Nica, Kvebek, Kotor...

Pored Rija i Venecije, karnevali se odr`avaju u gotovo svim delovima sveta. Ne tako

glamurozni i poznati, ali ipak pose}eni i zanimqivi. U Severnoj Americi, u Wu

Orleansu, odr`ava se karneval na kojem su se evropski balovi i uli~ne zabave spojile

sa afri~kim domoroda~kim obi~ajima i tradicijom. U Kvebeku se odr`ava

„zimski karneval“ u sne`nom dvorcu, tokom kojeg se organizuju takmi~ewa u

pravqewu skulptura od snega i leda i trke sanki. Poznat je i tradicionalni

karneval u Nici, zatim {panski na Kanarskim ostrvima, kao i skromniji,

ali ni{ta mawe zanimqivi karnevali po nema~kim gradovima...

U na{em bli`em okru`ewu karnevali se odr`avaju u Kotoru (koji je

poznat po defileu ma`oretkiwa), Dubrovniku i Rijeci, koji po kostimima

i atmosferi podse}aju na onaj u Veneciji.

OVAN (21. 3. - 20. 4)

Op{ta situacija - Spremni ste da

napravite iskorak od uobi~ajenog,

naro~ito po~etkom sedmice. Ako ste

ro|eni izme|u 1. i 10. aprila pod

velikim ste uticajem `ena, ma kog pola

da ste. Pazite se, skloni ste rizicima.

Ukoliko se bavite sportom, predstoji vam uspeh.

Novac - Mogu}i su neo~ekivani dobici u igrama na

sre}u, ili }e vam uplatiti zaostali honorar.

Qubav - Bez obzira na to da li ste slobodni ili ne,

~uvajte se vodenih znakova - Rakova, Riba i [korpija,

ali i osoba sa Mesecom u Biku. Mnogo toga }e biti

izvan va{e kontrole, pa ne}ete mo}i da vladate

situacijom, posebno po~etkom perioda. Iznenadni

susret sa Lavom.

Astro-savet - Poku{ajte da ne pokazujete kako se

ose}ate, bilo da su vas povredile kolege, partner ili

neko od ~lanova porodice.

LAV (23. 7. - 22. 8)

Op{ta situacija - Pomra~ewe

Meseca u va{em znaku 9. februara mo`e

zna~iti va{u `equ za osvetom. Mo`da ne

prema konkretnoj osobi, mada i to nije

iskqu~eno, nego neku vrstu pokazivawa

drugima koliko vredite. Nemojte

ka`wavati sebe napornim i iscrpquju}im radom.

Novac - Finansije ne bi trebalo da predstavqaju

problem u ovom periodu. Uz malo diplomatskog ume}a

lako }ete se dogovoriti sa onima od kojih na neki

na~in materijalno zavisite.

Qubav - Bilo kakva avantura mo`e da preraste u

ozbiqnu vezu koja bi mogla i vama i va{em budu}em

partneru da iskomplikuje `ivot. Ako pri tom nijedno

od vas dvoje nije slobodno, razmislite {ta treba da

radite. Slobodni Lavovi mogu se iznenada zaqubiti.

Astro-savet - Pomra~ewe Meseca 9. pogoduje

umetnicima i kreativcima, iskoristite to.

STRELAC (23. 11. - 21. 12)

Op{ta situacija - Pomra~ewe

Meseca u astrolo{koj ku}i

inostranstva mo`e zna~iti pritajeni

strah od mogu}eg razo~arawa ili

odlagawa posla. Mo`da je to i boqe, jer

}ete posao ionako realizovati, i to

posredstvom Vodolije.

Novac - Uspevate da ubedite Jarca ili Strelca da

treba da vas poslu{aju ili bar da imaju razumevawa za

vas kada je va{a finansijska konstrukcija u pitawu.

Qubav - Ako po`elite da budete u vezi sa nekim

koga upoznate na sastanku sa strancima ili na putu,

mogu}e na fakultetu, dobro se prvo raspitajte o toj

osobi. Nemojte brzopleto donositi sud samo na osnovu

fizi~ke privla~nosti. Stalni partner, naro~ito ako

je u znaku Riba, nezadovoqan je vama.

Astro-savet - Budite delikatni prema Raku, ma o

kome da se radi.

BIK (21. 4. - 21. 5)

Op{ta situacija - Ako radite u

privatnoj firmi ili imate vlastitu,

budite oprezni, jer }e neko poku{ati da

vas prevari, ili da vam ponudi ne{to

{to vam ne odgovara. Ipak, ne brinite,

sve }e le}i na svoje mesto, ali vi morate

da sa~uvate prisustvo duha i da ne pristajete na

kompromise koje ne `elite.

Novac - Mogu}i su izdaci u vezi sa neo~ekivanom

kupovinom. Pazite da ne do|e do kvara na elektro ili

vodovodnim instalacijama, ima}ete pove}i tro{ak.

Qubav - Tajna veza ve} postoji, iako se u wu jo{

niste aktivno ukqu~ili. Vi i osoba koja vam je draga

isto mislite i ose}ate, ali kao da se mnogo toga

zaverilo protiv vas. Venera, va{ vladalac, u Ovnu za

vas zna~i prigu{ene strasti. Partner mo`e da re{i

situaciju, samo mu dajte podsticaj.

Astro-savet - Budite pa`qiviji, mogu}e su povrede.

DEVICA (23. 8. - 22. 9)

Op{ta situacija - Ukoliko ste

odnedavno zaposleni, mo`e vas

zadesiti mawa kriza. Mogu}e je da }e

vam nedostajati elana ili }ete

po~etkom sedmice biti `rtva nekog

tra~a koji mo`e poquqati va{e

samopouzdawe. Dobro se sla`ete sa Jarcem,

[korpijom i Devicom.

Novac - Mogli biste dobiti novac na koji niste

ra~unali, ili neki interesantan poklon. U igrama na

sre}u o~ekuje vas nagradno putovawe.

Qubav - Osoba koja vam se svi|a ~esto svra}a na

va{e radno mesto, ili je mo`ete sresti na nakom

ve}em poslovnom skupu. Po~etkom sedmice, mo`e vam

se udvarati dugogodi{wi prijateq.

Astro-savet - Budite dru{tveniji i

komunikativniji, sre}a vas ne}e zaobi}i.

JARAC (22. 12. - 20. 1)

Op{ta situacija - Neka nova

ponuda mo`e zna~iti za vas sjajnu

{ansu u vezi sa zaradom. Imajte

poverewa u savete Strelca ili

Vodolije, jer dobro znaju {ta vam

preporu~uju. Sa Jarcem mo`ete

ostvariti odli~nu saradwu. Bilo kojim poslom da se

bavite, spremni ste za timski rad.

Novac - Sledi isplata pove}eg iznosa, a ako budete

dovoqno mudri, bi}ete u stawu da zaradite vi{e nego

{to o~ekujete od nekog kratkoro~nog projekta.

Qubav - Isku{ewa su velika, naro~ito od znakova

pod uticajem Meseca (Rakovi, Bikovi i Ribe), na

vama je da procenite da li se treba upu{tati u vezu

ili ne. Ako ste slobodni, mo`ete biti „`rtva“

iskusnog Ovna.

Astro-savet - Svoj privatni `ivot dr`ite podaqe

od o~iju javnosti.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6)

Op{ta situacija - Trgovinske

transakcije mogu biti ma~ sa dve

o{trice, a ukoliko poslujete sa

strancima, pazite koga uzimate za

posrednika. Bilo bi boqe da 9. februara

ne potpisujete ugovor niti zapo~iwete

novi posao. Mogu}a saradwa sa zemqama na

severoistoku od mesta u kojem `ivite.

Novac - Neko }e vam se javiti po~etkom sedmice i

zatra`iti novac na zajam, a vi }ete brzopleto na to

pristati. Imajte poverewa u Vodoliju i Strelca.

Qubav - Prva dva dana ovog perioda poku{ajte da

izbegnete rasprave sa partnerom jer }ete samo

pogor{ati situaciju. Kraj sedmice je mnogo boqi za

qubavni `ivot. Dobi}ete vesti o nekome ko vam je drag

ili ko vas interesuje. Ne pristajte na blic-avanturu

na kra}em putu.

Astro-savet - ^uvajte se nazeba.

VAGA (23. 9. - 22. 10)

Op{ta situacija - Pomra~ewe

Meseca odigrava se u astrolo{koj ku}i

dobitaka koje imate preko osoba na

polo`aju, ali i prijateqa. Mo`e se

dogoditi da se osetite pomalo

izneverenim od onih u koje ste imali

bezrezervno poverewe.

Novac - Ako ste ro|eni krajem znaka, situacija je

znatno povoqnija nego ako ste ro|eni po~etkom, tako

da za novac ne treba da brinete, naro~ito ako ste u

braku. Ne slu{ajte tra~eve.

Qubav - Astrolo{ko poqe qubavi i braka je

„napadnuto“ Venerom koja se ne snalazi ba{ najboqe u

Ovnu. Zbog toga vam se mo`e u~initi da se partner

mewa u pravcu u kojem vi ne uspevate da ga pratite.

Bi}ete bezrazlo`no qubomorni.

Astro-savet - Impulsivnost u ovom periodu mo`e

postati va{a najve}a mana.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2)

Op{ta situacija - Prili~no ste

egzaltirani. Po~etak sedmice mo`e

doneti priliku na koju ste dugo ~ekali, a

ti~e se timskog rada ili posla u kojem

}ete vi biti glavni. Ako se radi o

umetnosti, ne preterujte sa

iscrpquju}im radom.

Novac - Bi}ete u prilici da do|ete do nekog

pove}eg iznosa ili da isplatite neki dug. Ako ste

mladi, neko }e vas obradovati uplatom na koju niste

ra~unali.

Qubav - Pomra~ewe Meseca u astrolo{kom poqu

partnerstva mo`e zna~iti da vam neko zaista mo`e

„pomra~iti“ um, ali u pozitivnom smislu. Ipak, pre

nego {to odlu~ite da se upustite u avanturu, imajte u

vidu da }e pomra~ewe pro}i, pa najverovatnije i va{

zanos.

Astro-savet - Pazite se povrede u sportu.

RAK (22. 6. - 22. 7)

Op{ta situacija - Ose}ate izvesnu

nesigurnost kada je u pitawu stalno

radno mesto. Ukoliko `elite da uspete,

budite sigurni da }ete mo}i i bez tu|e

pomo}i, ali u tom slu~aju morate biti

spremni i na neka odlagawa. Po~etak

novog posla ne bi trebalo da bude 9. i 10. februara.

O~ekujete ponudu od Jarca.

Novac - Ipak }ete morati da platite nekome ne{to

{to mu du`e vreme dugujete. Poku{ajte da ograni~ite

druge izdatke. Ne ula`ite novac u novi posao

po~etkom sedmice.

Qubav - O~ekuju vas mawi qubavni problemi,

nesporazumi i briga zbog partnera. Ako ste slobodni,

mo`ete se lakomisleno upustiti u vezu s nekim koga

poznajete preko posla. Skloni ste olako da sudite o

drugima, pa i o partnerovim eventualnim manama.

Astro-savet - Preispitajte svoj sistem vrednosti u

svakom pogledu.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11)

Op{ta situacija - Pomra~ewe

Meseca u astrolo{koj ku}i karijere

ozna~ava veliki izazov, posebno u radu

sa strancima. Mora}ete da napravite

neki rez i da donesete odluku, ali tek

posle 9. februara, jer }ete tog dana biti

skloni da donosite odluke u afektu ili pod tu|im

uticajem.

Novac - Novac vam pristi`e od stalnih poslovnih

aran`mana sa strancima. Nemojte pla}ati preko

posrednika, mo`e vas prevariti. Pazite gde ostavqate

~ekovnu kartu.

Qubav - Po~etkom sedmice mogu}a je mawa

qubomorna scena koja mo`e prijati va{em egu. Ako ste

u braku, ~lanovi porodice su naporni u svojim

prohtevima. Mogu}a je qubav na putu u inostranstvo,

ili kra}i flert.

Astro-savet - Ukoliko niste spremni za ispit,

po~etkom sedmice, odlo`ite ga.

RIBE (20. 2. - 20. 3)

Op{ta situacija - Va{em znaku

„preti“ opasnost od iskusnih poslovnih

`ena za koje }ete misliti da `ele da vas

prevare. Mo`e se dogoditi obrnuto, kada

vas pro|e panika, naprotiv, shvati}ete

da se radi o dobrim saradnicama u koje

mo`ete imati poverewa. Ne prihvatajte olako bilo

koju ponudu o promeni posla.

Novac - Sa Venerom, planetom uzbu|ewa, emocija i

novca, rado tro{ite i jo{ se radije zadu`ujete. Budite

malo uzdr`aniji.

Qubav - Ne sumwi~ite partnera ni za {ta

po~etkom sedmice, jer zbog nekog tra~a ili pogre{nog

utiska o wemu mo`ete napraviti dramu, pogotovo ako

vam se svi|aju Lav ili Rak. Vodolija misli na vas.

Astro-savet - Ose}ate se sposobnim da krenete u

nove poslove, jer ste veliki entuzijasta.

ASTROLOGIJA ❙ Horoskop za period od 8. do 14.2.2009. godine

32 život plus

Astrolog Jasminka Holclajtner

život plus 33

Zimske qubavi i

horoskopski znaciAstrolog Marina Jungi}

OVAN

Iako vam adrenalin sko~i ve} pri

pomisli na zimske sportove, u nekom

planinskom turisti~kom centru

do`ive}ete pravo uzbu|ewe kada, u redu

za `i~aru, budete spazili vitak stas

fensi skija{ice, a kasnije uz kuvano

vino mo`ete zapo~eti i romansu.

Uzbudqivi trenuci o~ekuju vas i sa

jednom strasnom [korpijom koja se

bavi brokerskim poslovima, Lavom na

polo`aju ili tajanstvenom neznankom,

tako da }ete samo vi znati kako da se

sna|ete u moru simpatija - na snegu.

BIK

Dok ove zime budete u`ivali u siru,

pr{uti, kajmaku i doma}im lepiwama u

nekom etnoselu na zavejanoj planini,

krv vam mo`e br`e zastrujati zbog

romanti~nog susreta sa atraktivnom

crnokosom konobaricom ili

nedoku~ivom [korpijom za {ankom

koja ~eka nekoga ko nikako da do|e. A

mogu} je i tajni susret u hotelskom

predvorju sa uticajnom osobom koja }e

vam odmah, uz ~a{icu razgovora,

ponuditi povoqno re{ewe za kredit

koji vam „visi nad glavom“.

BLIZANCI

Posle partije basketa ili bilijara,

ne}ete odoleti atraktivnoj plavu{i

koja }e vam nedvosmisleno stavqati na

znawe da `eli makar da popije „tri u

jednom“ ba{ sa vama. Iako }e ulice

biti okovane ledom, va{e srce }e se

topiti od miline, jer izazivate

interesovawe gde god se pojavite: u

mondenskom alpskom skijali{tu ili u

nekoj egzoti~noj destinaciji. Ne}ete

mo}i da odolite ni {armu Vage kojoj

}ete svoje emocije emitovati u obliku

intrigantnog SMS ili mejla.

RAK

Iako biste zimu najradije prespavali

u toplijim krajevima, februar vam ipak

donosi uzbudqive promene u qubavi, jer

vas osoba koju }ete upoznati u nekom

velnes ili spa centru mo`e osvojiti,

ako ne na prvi pogled, onda na drugi - kad

je budete videli na bazenu ili u sauni.

Ra~icama se mo`e dogoditi fatalan

susret sa atraktivnim maserom ili

dobrim poznavaocem borila~kih

ve{tina, mu{karcem iz umetni~kih

krugova ili smu{enom Ribom.

LAV

Volite provod i mondenska mesta, pa

za zimski odmor birate ba{ takve

destinacije - gde }ete mo}i da idete na

sportska takmi~ewa, festival piva i

naravno u kazino. I onda kada se najmawe

budete nadali, oko pono}i, u tajnosti,

dogodi}e vam se sudbinski susret sa

atraktivnom crvenokosom damom, blizu

neke slot-ma{ine. Za Dan zaqubqenih

Lavice mogu provesti uzbudqive

trenutke sa Ovnom, [korpijom ili }e

oti}i na kra}e putovawe sa Vagom.

DEVICA

Po{to volite da {etate, ali jo{

vi{e da se odmarate, u~ini}ete to u

zimskoj ba{ti nekog bajkovitog

restorana u centralnoj gradskoj zoni:

dok gledate kako napoqu pada sneg, vi

}ete u`ivati u kola~ima, kafi i

dru{tvu osobe iz umetni~kih krugova

ili Bika. @enskim Devicama proradi}e

„leptiri}i u stomaku“ zbog susreta sa

uniformisanom osobom, Ovnom,

[korpijom ili avanturisti~kim tipom

koji sti`e sa kra}eg puta.

VAGA

Vama }e prijati februarske igre na

snegu i odlazak na put, jer rado

komunicirate sa mla|im saputnicima,

u`ivate u ~arima zime i {opingu, ali

najvi{e u ve~erwem provodu u

diskoteci, klubu, na splavu ili u

kazinu. A tamo, izme|u zelenih stolova,

na crvenom tepihu susret sa [korpijom

ili tamnokosim atraktivnim

mu{karcem bi}e neizbe`an. Mogu}a je

tajna ili paralelna veza sa

neuhvatqivom Vodolijom ili

{armantnim Blizancem.

[KORPIJA

Februarski dani vam obe}avaju

pravi vatromet strasti i emocija koje

mo`e raspaliti Ra~ica ili osoba u

znaku Riba, ma gde da se na|ete za Dan

zaqubqenih ili na zimskom odmoru.

Bilo da ste na krstarewu Mediteranom,

Nilom ili se dru`ite sa dunavskim

alasima, mogu} je tajni susret sa

romanti~nim Jarcem, Bikom ili

upornom osobom koja ne odustaje i koja

ve} dugo poku{ava da vam se pribli`i.

STRELAC

Dok pomno budete pratili

vi{e~asovnu partiju tenisa, povremeno

bacaju}i pogled na zgodne devojke na

tribinama ili sportske tipove u

brendiranim trenerkama, Vodolija vas

mo`e o~arati kad budete kupovali

kikiriki i „koka-kolu“. Ako ne odete na

skijawe ili na safari u Keniji, onda

}ete pohrliti na tople obale Afrike

gde vas negde u Tunisu o~ekuje uzbudqiva

avantura sa seksepilnom osobom iz

finansijskih krugova ili Ovnom.

JARAC

Osamili ste se na va{oj omiqenoj

planini ili u primorskom gradi}u u

kojem sve miri{e na mimoze, i sve vam

prija, od vazduha, preko {etwi, do

hrane, ali ma{tate o romanti~nom

odmoru udvoje u egzoti~nom Maroku.

Me|utim, bi}ete iznena|eni

qubomorom i posesivno{}u koje }e

ispoqiti va{ partner, a sve zbog

pogleda u tami koje ste razmewivali sa

tajanstvenom osobom ili Devicom.

VODOLIJA

Kako vi volite da otputujete

iznenada ili bez najave, naro~ito kada

su vremenski uslovi sve samo ne

povoqni. Ali, u tome i jeste ~ar

putovawa na koje }ete se otisnuti u

februaru, tako da }ete ro|endan

verovatno do~ekati u inostranstvu.

Tamo, jedan zgodan stranac ili potpuni

neznanac mo`e zagolicati va{u ma{tu,

mada treba da se klonite osobe u znaku

Riba, a ni Ovan vas ne}e ba{ usre}iti.

RIBE

Volite klizawe na ledu i krstarewe,

pa vam februar, naro~ito ako tada

slavite ro|endan, donosi mogu}nost

uzbudqivog susreta sa [korpijom u

nekoj ledenoj dvorani ili na palubi

velike jahte gde vas o~ekuje romanti~an

susret sa harizmati~nim mu{karcem

ili Bikom xentlmenskih manira. Kada

na poklon budete dobili malo crveno

srce od pli{a u kojem }e biti poklon

samo za vas - va{e ko~nice }e

popustiti.

❙ ASTROLOGIJA

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`ete

postavqati preko Interneta na adresu:

astrozenit@hotmail.comUz pitawe navedite datum, mesto i ta~no vreme

ro|ewa kao i bra~no stawe.

❙ ODGOVORI ITAOCIMA

❘ Astrolog

Jasminka Holclajtner

[ta ka`u zvezde?

[ifra: „Sama“

Imate „jako nedefinisan odnos“ sa

mladi}em koji je stariji od vas 14 meseci.

U va{im godinama to je velika razlika,

svaki mesec izgleda kao godina, uz to

mu{karci kasnije sazrevaju. On je nerv~ik,

senzibilan, ambiciozan i pod velikim

uticajem porodice. Kako su va{ i wegov

Mesec, ali i va{ i wegov Mars u dobrim

aspektima, svi su izgledi da }e se to vrlo brzo

„definisati“. On }e se pokazati kao vrlo

zna~ajan u va{em ivotu. Oboje ste pomalo

stidqivi, ali vi ostavqate utisak slobodnije

i komunikativnije osobe nego {to ste zapravo.

On pomalo strepi od vas. Nije dobar aspekt

izme|u wegovog Marsa i va{e Venere, vi

na wega mo`ete delovati frustriraju}e.

[ifra: „Veseli lavi}“

Sa dve tzv. `enske planeta na nultim

stepenima mo`da ste veseli, ali va{ budu}i

suprug bi}e veoma ozbiqan. Pitate da li ima

nade. Bilo je i do sada, ali ste vi jednu ve-

zu sa starijim, najverovatnije, kolegom pre-

kinuli, ili je on bio o`ewen. Mnoge {anse

ste propustili, a va{a sudbina je u inostran-

stvu ili }ete, rade}i sa strancima, sresti

budu}eg supruga. „Jedan Ovan“ je suvi{e

uop{teno da bi se i{ta reklo, osim da sa

Ovnovima mo`ete imati strastvenu vezu

koja po~iwe kao u~na polemika. Vi{e bi

vam odgovarao Strelac, Bik ili Vodolija.

[ifra: „Kada }e nai}i prava“

U va{im godinama i s va{im mogu}-

nostima, „pravu“ vrlo uspe{no izbegavate,

jer u ivate u popularnosti kod suprotnog pola,

a do sada nijednu vezu niste realizovali.

Problem je u vama i va{im strahovima da li

}ete ostaviti utisak kakav biste eleli. Va{u

pravu prirodu niko nije upoznao, a patite

od kompleksa ni`e vrednosti, bez ikakve

potrebe. Navikli ste da glumite i po{to ste

zgodni, kako pi{ete u op{irnom pismu, sve

se kod vas svodi na koketeriju. Ona „prava“

je tu negde blizu vas, i uporno poku{ava da

vam stavi do znawa da joj se dopadate, ona bi

mogla da se pozabavi va{im kompleksima i

strahovima. Ne brinite, o`eni}ete se.

[ifra: „Uspeh-neuspeh“

Da niste toliko op~iweni svojim

poslovnim uspehom i statusom u dru{tvu

ne bi bilo neuspeha na drugom poqu. Ne

morate biti savr{eni i normalno je {to

„ne koristite sve prilike koje vam se

nude“. Mladi ste uspeli da steknete mnogo

na finansijskom planu, ali va{a du{a

o~igledno tra`i ne{to drugo od onoga

{to vi mislite da bi trebalo da se uklopi

u sliku o vama. Devojka koja je sa vama je zbog

va{eg uspeha, ne toliko zbog novca, vi joj

imponujete. Pravu qubav mo`ete dobiti od

lojalne saradnice, koju povr{no prime}ujete

i koja je veoma zaqubqena u vas. Nije iz va{eg

mesta ro|ewa, uzdr`ana je, uz posao ne{to

studira ili se usavr{ava. Prepozna}ete je.