93

PRI^A O SVE[TENIKU I LOPOVU

Jedan sve{tenik, veoma po`rtvovan prema svojoj pastvi, a naro~ito prema onima kojima je pomo} bila najpotrebnija, radio je, jedne ve~eri, do poznih sati, ure|uju}i parohijske poslove i mole}i se za svoju pastvu. Tokom mo-litve, odjednom mu je u misao do{la wegova 75-godi{wa parohijanka, sne`no bele kose, blagog osmeha i velikih, tu`nih o~iju, koja je nekada, dok je bila u zdravqu, redovno donosila priloge i darove za crkvu, u~estvovala tiho i predano na svim bogoslu`ewima, a sada je, ve} dugo, `ivela sama i zabo-ravqena od svih, naru{enog zdravqa i te{ko pokretna. Prisetiv{i se wenih tu`nih, saose}ajnih o~iju i wene dobrote i usamqenosti, sve{tenik je osetio tugu, glas savesti i stid, budu}i da je, ve} neko vreme, zaboravio da obilazi ovu dobrodu{nu staricu. Znao je da je oskudevala u najosnovnijim stvarima, hrani, lekovima, pomo}i qudi... Odmah je ustao i iz koverte izvadio novac, spreman za vrednu ikonu koju je nameravao da kupi. Ikona Bo`ija, nemo}na starica, bila je va`nija. Promi{qao je kako bi sve mogao da joj pomogne, da je pose}uje ~e{}e, razgovara sa wom, pri~e{}uje je, ugreje joj qubavqu ohladnele dane wene starosti. Novac je sakupio sa vi{e strana; iz fonda za crkvenu biblioteku, iz fonda predvi|enog za opravku prozora parohijskog doma i kupovinu novog posu|a - sve je to moglo da sa~eka, ali ne i qubav prema bli`wem. Novac je bri`qivo spakovao u zaseban koverat, unutra stavio ce-duqicu sa imenom starice i ikonicu Hrista Spasiteqa. Osetio je odjednom radost u srcu, kao da se upravo to sve zbiva po voqi Bo`ijoj. Onda je neko zakucao na vrata wegovog doma. Wegova porodica je ve} odavno spavala, nikoga nisu o~ekivali u tako kasne sate, pa ga je ova poseta iznenadila i za~udila. Otvorio je vrata i ugledao maskiranog ~oveka, sa pi{toqem u ruci, koji mu se hladno i odlu~no obratio re~ima: “Pare ili `ivot!” Sve{tenik je dr`ao u ruci koverat koji je upravo pripremio za pomo} svojoj parohijanki. Pogledao je nemo}no u wega, uzdrhtav{i pred prizorom kakav jo{ nije do`iveo, pa ispru`io lopovu koverat. “To je sve {to imam...”, pro{aputao je, sa velikom tugom. Lopov je `ustro uzeo koverat i pobegao. Kad je zamakao daqe i dospeo na mesto gde niko nije mogao da ga vidi, skunuo je masku, izvukao je iz xepa koverat i po~eo da broji novac. Onda je ugleda-o ikonu Hrista Spasiteqa, ~iji ga je pogled odjednom pro`eo do dna du{e.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,28. FEBRUAR 2016, GODINA 17, BR.24

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

94

Imao je ose}aj da ga @ivi Bog gleda pravo u srce, da je nekakva nepojamna svetlost ras-vetlila sve tmine wegove du{e, da je ogoqen, da ne mo`e da odvoji pogled od Hristovih o~iju, da nema kuda da pobegne... Spasiteq ga je gledao blago i ozbiqno; ose}ao je kako je u wemu ne{to po~elo da puca, kao sante leda pod sun~evim zracima. A, onda je ugledao i ceduqicu sa imenom starice i shvatio da je to prilog - za wegovu majku... Po~eo je ubrza-

no da di{e, ne{to ga je steglo u grlu, priteglo mu grudi, gotovo da je po~eo da se gu{i, pod naletom ne~ega {to, u tim trenucima, nije razumeo, niti mu znao smisao. Majka... Majka... Nisam je video ve} godinama, pomislio je. Kroz glavu su po~ele da mu prole}u uspomene, na detiwstvo, na o~evu bolest i preranu smrt, na maj~ino bdewe kraj o~eve bolesni~ke posteqe, na wenu neprebolnu ranu i tugu, na wene borbe da wega - sina, lopova i prestupnika - izvede na pravi put i i{koluje, na toplinu doma i toplinu du{e koju mu je pru`ila, na radost kada joj je dolazio u posete - ~ak i kada su te posete bile oivi~ene boravcima u tamnici... Setio se wenih tihih molitava za wega, pred ikonom Bogorodice i upaqenim kandilom, wene bolesti, samo}e, nemo}i... Stajao je, nenadano, pred ponorom svoga pada... Zaplakao je gorko, potresen do dna du{e, plakao je iz sveg glasa, ne vode}i vi{e ra~una o tome da li }e ga ko ~uti, otkriti, uhapsiti... Shva-tio je koliki je wegov ponor - da je upravo opqa~kao sve{tenikov prilog za svoju ro|enu majku, na koju je on sam zaboravio... Prislonio je ~elo uz hladan zid, gu{e}i se od pla~a. Spasiteq ga je i daqe blago gledao sa ikone... Zov tog Hristovog pogleda bio je tako sna`an da mu se ~inilo da mu je pro`eo ~itavo telo. Naposletku je, te{kog, pokajni~kog koraka, krenuo ponovo put sve{tenikovog doma. Bio je bez maske, sasvim ogoqen, kada je zakucao na vra-ta. Uznemiren pre|a{wim doga|ajem, sve{tenik je i daqe bio budan. Kada je otvorio vrata, ~ovek je klekao pred wega i ponovo zaplakao, pru`iv{i mu koverat. Nije imao snage da podigne pogled, od stida... Sve{tenik ga je podi-gao i uveo u svoj dom, ne razmi{qaju}i o strahu, znaju}i u svom srcu da je upravo svedok `ivog Jevan|eqa. Ispovest je trajala do duboko u no}... Narednog jutra, biv{i lopov zakucao je i na vrata maj~inog doma. Posle du`eg vremena i tihog zvuka sporih koraka, majka mu je otvorila vrata, a on je klekao, uzeo je za tananu, drhtavu ruku i qubio je, u suzama. “Oprosti mi...”, izgovorio je, ne vladaju}i vi{e ni svojim glasom. Zaplakala je i maj-ka, onim radosnim suzama, maj~inskim, koje pokrivaju svaki greh, svaku muku,

koje pra{taju hristolikim opro{tajem, uvek na raspe}u i uvek vaskrsavaju}i iznova kroz qubav. Qubila je svoga pokajanog sina po kosi, kao {to ga je qubila i nekada, kao de~aka, kada bi pao i povredio se. Sin joj je pru`io koverat od sve{tenika. Vratio se svome domu...

Pokajawe je jedinstvena mogu}nost da se bude `iv.O. Andrej (Leme{onok)

95

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (8)PRVA DR@AVNA [TAMPARIJA I PRVAKWIGOVEZA^KA I IZDAVA^KA RADWA U SRBIJI

Srbija je, Portinim hati{erifom iz 1830. godine, po kome je dobila autonomiju i slobodu bogoslu`ewa, dobi-la i pravo “postavqati u zemqi svoje pe~atne kwige”. Tada su, po nalogu kneza Milo{a, Cvetko Rajkovi} i Avram Petronijevi}, kne`evi poverenici, kupili u Petrogradu {tamparsku ma{inu i slovoslaga~ki pribor, a Dr`avna {tamparija u oslobo|enoj Srbiji je po~ela sa radom septembra 1831, kao Kwa`evsko-srbska pe~atwa. Po nalogu kneza, iz Petrograda je doveden iskusni pruski {tampar, Adolf Berman, tipograf iz Nema~ke. Uz dva slovoslaga~a iz Nema~ke, anga`ovano je i nekoliko u~enika da izu~e {tamparski zanat, a kasnije su oni preuzeli rukovo|ewe {tamparijom. Dr`avna {tamparija je sme{tena u I~kovu ku}u, preko puta Saborne crkve, gde je radila do 1833, kada je preme{tena u Kra-gujevac. Krajem 30-ih godina, preseqena je u podrum Starog (Gospodarskog) konaka, preko puta glavnog ulaza u Sabornu crkvu, a neko vreme se nalazila i u zgradi nekada{we Mitropolije. Zatim je sme{tena u Pop-Lukinoj ulici, u ku}i kova~a [ajnlehnera. Izme|u dva rata, nalazila se u Slikarskoj ku}i, na Kosan~i}evom Vencu. U okviru I~kove ku}e, kwigovezac Gligorije Vozarovi} je osnovao prvu kwigoveza~ku i kwigoizdava~ku radwu u oslobo|enoj Srbiji, kao mesto okupqawa pisaca i intelektualaca, zapo~ev{i time ne{to {to je obele`ilo vek i po srpske kulture. Osnovao je ^itali{te i Biblioteku varo{i srpske, koju je vodila wegova `ena Sara, sestra Dimitrija Davidovi}a. U to vreme, srpski jezik jo{ nije bio standardizovan. Prva kwiga, {tampana i povezana na ovom mestu i, ujedno, prva {tampana kwiga u oslobo|enoj Srbiji bila je Srpska stihotvorenija, sa~iwena od Kova~evi}a i Stamenkovi}a, 1832. Vo-zarovi} je ovde povezivao i crkvene kwige, kao i celokupna dela Dositeja Ob-radovi}a, u 10 kwiga. Bio je kwigovezac Dr`avne {tamparije od 1833. do 1844. U wegovoj kwi`ari doneta je odluka da se Sveti Sava proglasi {kolskom Slavom. (Vozarovi} je bio vrlo posve}en otkrivawu pravog mesta spaqivawa mo{tiju sv. Save, zakqu~iv{i da je to bilo na teritoriji dana{weg Crvenog krsta, pa je, kupiv{i ovo zemqi{te, postavio drveni krst, nazvan Vozarev krst, kasnije zamewen crvenim, po kome je ceo kraj dobio ime). U Vozarovi}evoj radwi kwigama se se snabdevao i \ura Milutino-vi}, poznat kao Slepi \ura, prvi torbar i prodavac kwiga. U ovoj radwi bi mu pro~itali kwigu, a on bi i{ao lagano kroz Beograd, uz pomo} {tapa i, od du}ana do du}ana, prepri~avao sadr`inu kwige i skupqao pretplatnike. Beogra|ani su ga veoma po{tovali i `urili da ga prevedu preko ulice, ~im bi ga primetili. Ostao je upam}en kao ~ovek koji je voleo kwigu i doprineo {irewu pisane re~i u onda{woj Srbiji. Stari ̀ iteqi ovog kraja su, jo{ dugo posle prestanka rada ove {tamparije, tvrdili da no}u ~uju wen zvuk...

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

96

U NEDEQI O BLUDNOM SINU PROSLAVQAMO: 28.(15) Sveti apostol Onisim; Prepodobni Jevsevije Pustiwak29.(16) Sveti mu~enici Pamfil, Porfirije i drugi01.(17) Sveti velikomu~enik Teodor Tiron02.(18) Sv. Lav Rimski; Sv. Flavijan Carigradski03.(19) Sveti apostoli Arhip, Filimon i Apfija04.(20) Sveti Lav Katanski05.(21) Prepodobni Timotej; Sveti Evstatije - Zadu{nice

Draga bra}o i sestre, u subotu su Zadu{nice, uo~i Mesopusne nedeqe. Toga dana, Crkva se u svojim molitvama se}a i onih koji su umrli naprasnom

smr}u i koji nisu opojani. Sveobuhvatnost molitava Crkve tada je upravo potresna. Zaupokojena Liturgija sa op{tim pomenom po~e}e u 7:30.

QUDI GOVORE O... MOLITVI ZA GRE[NIKA(O. Lazar Vojvodi}, `eni ~iji se mu` odao pijanstvu) Za vas je va`na samo jedna istina: da je on va{ mu` i otac va{e dece. Bog vam je kroz wega dao div-nu decu - najmawa blagodarnost Bogu }e biti da mu`a ne osu|ujete, da za wega ni{ta ru`no pred decom ne ka`ete, ve} da se za wega molite. Da ste bili sa nekim drugim ~ovekom, mo`da ne biste imali decu, ko zna kako bi va{ put izgledao, a ovako vas Bog poziva na jedan podvig qubavi, molitve i pra{tawa. Na tome }ete se pokazati kakva ste stvarno hri{}anka, a ne na tome da li ~itate akatiste i znate na pamet citate Svetih otaca. Greh svog mu`a pre-pustite Gospodu da ga re{ava, a vi se samo u tajnosti molite. I, pazite da ne propustite svoje grehe dok osu|ujete mu`a za wegove! Ne zaboravite da je crkveni kalendar pun biv{ih gre{nika, ~ak i mnogo ve}ih nego {to je va{ mu`, ali su postali svetiteqi na kraju. A, kako su postali svetiteqi? Tako {to su se pokajali i vratili Bogu. Neki ~ak i u posledwem trenutku `ivota. Kako su se vra}ali Bogu? Tako {to se neko za wih molio. Molite se i vi! Mnogo je mo}na molitva za drugoga! Ali, ne formalna, nego iskrena, suzna, iz sveg srca. Ako ste s qubavqu u{li u taj brak, onda tu qubav sada preto~ite u molitvu. Va{ suprug mo`e da se pokaje i u posledwem trenutku svoga ̀ ivota i spase du{u, a da to bude i na spas du{e va{e dece. Bo`ijom milo{}u i va{im molitvama! Kad se molite za onoga ko vas je povredio ili vam naneo zlo - onaj nepomiwani biva najbr`e pobe|en. Nikako ne sudite! Vi i ne sawate {ta je sve dovelo u `ivotu va{eg supruga do toga gde je sada, {ta mu se sve de{avalo u detiwstvu, za {ta je bio uskra}en, {ta ga je sve namu~ilo, ko je prema wemu gre{io... Kad bi vam Bog pokazao celu istinu, koju samo On zna, vama bi odmah bilo sve jasno, va{e srce bi zaplakalo. Ako mu sudite, gurate ga jo{ dubqe u ambis; ako ga volite i molite se za wega - on se mo`e spasiti...