161

^UVAR SVETIH HUMKI

Na pragu Vidovdana i u godini kada molitveno pamtimo jedan vek od proboja Solunskog fronta, u okviru ~etvorogodi{weg obele`avawa stogodi{wice Velikog rata (1914 - 1918), sa velikom qubavqu posve}ujemo ovaj broj ~es-titoj srpskoj starini i nesvakida{wem Hristovom ratniku, ~uvaru Srpskog vojni~kog grobqa na Zejtinliku, koji je svoj `ivot posvetio uzvi{enoj, ~as-noj i plemenitoj misiji - ~uvawu grobova i pam}ewa na srpske ratnike, heroje, stradalnike i mu~enike, podse}aju}i i opomiwu}i time, nenametqivo i tiho, nas, nedostojne i raslabqene duhom i srcem... Ove godine, 1. maja, ~ika-\or|e je napunio 90 godina i 58 godina ove svete slu`be. Odlikovan je Ordenom srpske zastave drugog stepena i Ordenom Svetog Save prvog stepena. Srpsko vojni~ko grobqe je ~uvao jo{ wegov deda \uro, rodom iz Grbqa kod Boke (ni-malo slu~ajno, ovi ~uvari srpske duhovne vertikale poti~u iz postojbine sv. cara Lazara, Grbqanovi}a - Hrebeqanovi}a). U svojoj izuzetnoj kwizi ^uvar svetih humki, posve}enoj \or|u Mihailovi}u i srpskim ratnicima i hero-jima Velikog rata, Mi{o Vujovi} je dirqivo napisao, 2009. godine: - Srpsko vojni~ko grobqe u Solunu, jedan od najzna~ajnijih i naj-monumentalnijih istorijskih spomenika Srbije u inostranstvu, nastalo je u prole}e 1916. Bilo je, najpre, deo ratne vojne bolnice sme{tene na brdu, tada kraj grada, usred velike {ume maslina. Spomen kompleks kakav danas znamo, sa Mauzolejem u kojem su kapela i spomen kosturnica, zavr{en je 1936. godine. Na ovom mestu svetih humki wihov ~uvar \or|e Mihailovi} ve} 50 godina, s mona{kom posve}eno{}u, obavqa svoj uzvi{eni zadatak. Ro|en je 1. maja 1928. upravo tu, na samom grobqu, gde je ~uvar bio wegov otac Sava. Nakon o~evog smiraja, \or|e 1960. preuzima brigu o humkama starih solunskih ratnika. I tu je do dan danas. ... Putnike namernike, ve}inom turiste i ekskurzije iz Sr-bije, ovaj krepki i {armantni ~ovek daruje osmehom, roditeqskom blago{}u, i upe~atqivo, gotovo potresno, vra}a ih u vreme slave i najve}ih dela wihovog sopstvenog naroda. Za \or|a ratovi jo{ nisu zavr{eni. Svedo~i, pripoveda, otima od zuba vremena i na{e sklonosti da brzo zaboravimo. Okru`en hum-kama solunskih heroja od uranka do posledweg smiraja sunca, \or|e smerno i predano obavqa svoj uzvi{eni zadatak. S osvitom dana urawa me|u mermer-ne krstove, ravna svaki kami~ak, uklawa svaku travku, zaliva cve}e, bri{e

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 24. JUN 2018, GODINA 19, BR. 41

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

162

mermerne plo~e i krstove. Kad do-lazite, ve} na kapiji ~ujete zveket wegovog alata o kamen~i}e i {um hilandarskih ~empresa, donetih ovde sa Svete gore. ^im se neko pojavi kroz kapiju, na kojoj je }iri-licom ispisano Srpsko vojni~ko grobqe, starac se namah uspravqa, ostavqa svoj ba{tovanski alat i kre}e u susret gostima. U o~ima mu

plemenita{ka blagost, dobrodo{lica, na licu {irok osmeh, blagorodan i topao, ali sve to pro`eto ozbiqno{}u i dubinom koji opomiwu da niste kro~ili na neko obi~no mesto. “Dobar dan, i dobro do{li na Srpsko vojni~ko grobqe u Solunu! Srpski oficiri i vojnici ovde po~ivaju u miru”. Nakon ovih re~enica starog ~uvara, koje kao da su raport i onima ~ije humke ~uva i onima koje `ive do~ekuje, on vas pita odakle dolazite. U svom nepogre{ivom pam}ewu odmah proverava ima li ko iz va{eg kraja me|u palim ratnicima koji po~ivaju na Zejtinliku. Zna svaki pedaq srpske zemqe. Po prezimenima palih ratnika poznaje okruge, sela, zaseoke... Zna wihovu lozu, poreklo i krsnu slavu. A nema dela srpskog prostora iz kog neko nije ostao na ve~nom po~inku pod ovim mediteranskim nebom bratske Gr~ke. ... \or|e o`ivqava davno zaboravqene sudbine, zna svaku ratni~ku pri~u, velika drama od pre 90 godina se mnogo puta u toku svakog dana odigra pred wegovim o~ima, u wegovim re~enicama. Sa istim ̀ arom pripoveda grupi ravnodu{nih turista, hodo~asnicima, ponekom zalutalom putniku namerni-ku, dr`avnoj delegaciji, ministrima ili vladikama. Tu, pred senima srpskih heroja, iz reda najve}ih za koje zna pisana istorija ~ove~anstva, nema privi-legovanih. \or|e dr`i svoj ~as istorije, potresni ~as o podvigu i ~asti, o kultu slobode i kultu otaxbine, iznad malogra|anskog kukavi~luka, iznad bola i smrti. Naviru re~i, ni`u se `ive slike, zadrhti glas, zaiskre o~i, kratki gr~ se brzo pretvara u osmeh. A onda se kroz wega bude i svedo~e hiqa-de ratnika koji nisu do~ekali slobodu nego su, u ogwu i juri{u, samo pevali o woj. ... \or|e Mihailovi} tu, pred nama, pod svetogorskim ~empresima, u moru belih mermernih krstova, usred Soluna, nadahnuto do~arava ta vite{ka vre-mena svog malog naroda i wegovo uzdizawe do besmrtnih visina. Ako neko to nije uspevao pre, ovde jednostavno i nepogre{ivo spoznaje svu uzvi{enost i veli~anstvenu tragiku tog NEIZBROJIVOG GIWEWA NA NOGAMA, DA SE NE BI @IVELO NA KOLENIMA. Na poqima smrti, pred vratima porobqene otax-bine, polagali su sve {to su imali, i svoje `ivo-te, toliki znani i neznani ratnici u opancima, sa zapawuju}om neustra{ivo{}u, probijaju}i i najtvr|e bugarske i nema~ke linije, i snevaju}i da ih tamo, tamo daleko, daleko od mora, u gotovo

Velikim qudima dugujemo zahvalnost kao i suncu, koje nas

samo svakodnevno pronalazi i greje.

Neboj{a ]osovi}, pre-vodilac iz Kraqeva

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

164

U NEDEQI ^ETVRTOJ PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 24.(11) Sveti apostoli Vartolomej i Varnava25.(12) Prepodobni Onufrije Veliki; Prepodobni Petar Atonski26.(13) Sveta mu~enica Akilina; Sveti Trifilije Levkusijski27.(14) Sveti prorok Jelisej; Sveti Metodije Carigradski28.(15) Sv.prorok Amos; Sv.mu~.knez Lazar i sv.srpski mu~enici - Vidovdan29.(16) Sveti Tihon Amatunski ^udotvorac30.(17) Sveti mu~enici Manuil, Savel i Ismail

Draga bra}o i sestre, u ~etvrtak, na Vidovdan, Sveta Liturgija, sa parastosom svim srpskim stradalnicima, ratnicima i mu~enicima,

od Vidova dana do na{ih dana, po~iwe u 9:00.

SRPSKO VOJNI^KO GROBQE U SOLUNU

Na oko 10.000 m2 na Srpskom vojni~kom grobqu u Solunu, nekada uzvi{ici na periferiji zvanoj Zejtinlik, sada u`em gradskom jezgru, ve~ni spokoj na{le su kosti 7.455 srpskih ratnika umrlih i stradalih na Solunskom frontu od 1916. do 1918. godine. ... U sredi{wem delu nalazi se Mauzolej gra|en u srpsko-vizantijskom stilu, sa kapelom i kosturnicom. Oko Mauzoleja, na 10 parcela, kao u borbenom poretku, sahraweni su posmrtni ostaci palih rat-nika. Nad svakom humkom stoji mermerni krst sa imenom, ~inom i brojem. U pojedina~nim grobnicama sahraweno je 1.440 ratnika. Nedaleko od Mauzoleja su i dve zajedni~ke grobnice, sa posmrtnim ostacima neidentifikovanih rat-nika, u jednoj wih 78 prenetih sa Solunskog fronta, u drugoj 217 zarobqenih srpskih ratnika prenetih iz Carigrada. Na Srpskom vojni~kom grobqu sah-raweno je i 129 zarobqenika stradalih 27. marta 1941, u Drugom svetskom ratu, kada je kod mesta Nea Mihawina potopqen brod Helena Kavanariota, koji je prevozio internirce iz Soluna u Nema~ku. ... Solunski dobrovoqac Savo Mihailovi}, prekaqeni ratnik iz svih solunskih bitaka, nakon proboja fronta dobija zadatak da sa grupom saboraca po~ne asanaciju pukovskih grobaqa i posmrtne ostatke svojih drugova, sahra-wivanih od 1916. do 1918. neposredno iza borbenih linija, prikupi i pokopa na Zejtinliku. Savo Mihailovi} je po makedonskim planinama pretra`io i ekshumirao preko 250 mawih i ve}ih pukovskih grobaqa, u kojima su za vreme borbi sahrawivani srpski vojnici i oficiri. ... S velikom posve}eno{}u, qubavqu i po{tovawem prema svojim drugovima, Savov tim je uspeo da identi-fikuje i na Zejtinlik prenese junake iz bitaka na Gorni~evu, Kajmak~alanu, Gruni{tu, ^ukama, Crnoj reci, Sokolu, Dobrom poqu, Veterniku, Kozjaku, Ku~kom i \urovom kamenu... Mi{o Vujovi}

163

mitskoj otaxbini, ~ekaju domovi, a ne crni barjaci i zgari{ta. Stara~ka, preplanula, neprekidnim radom oblikovana ruka \or|a Mihailovi}a za{titni~ki je polo`ena na beli ven~a~ki mermer Mauzoleja na Zejtinliku. \or|e na tren za}uti, kao da oslu{kuje gruvawe plo-tuna i reske komande, a vi, i nehoti~no, ose}ate kako u ovom parku ti{ine i dosto-janstva lebdi duh pobede i uzvi{enosti. Deo duha gospodske, plemenita{ke i ponosne Srbije, koji je zauvek naseqen tu. ... \or|e Mihailovi} svakodnev-no otr`e od zaborava junake Dunavske, Drinske, Vardarske, Kolubarske, [umadijske, Timo~ke, Kowi~ke divizije... On nema radno vreme, `ivi u ka-menoj ku}ici na samom grobqu. Te{ko ga je ubediti da i na trenutak napusti svoju du`nost. Nepodno{qiva mu je i pomisao da neki posetilac nai|e na zatvorena vrata, kao da bi to simboli~ki zna~ilo prekidawe niti se}awa, ga{ewe ve~nog plamena, napu{tawe po~asne stra`e. Jer on je zato tu, ne samo da odr`ava grobqe i kosturnicu, da do~ekuje i rapotira zvani~nicima... Od pamtiveka do danas, dobro je uvek br`e od lo{eg bledelo iz qudskog pam}ewa. Veliki narodi ~uvaju svoja dela, neguju se}awa na najuzvi{enije doga|aje i trenutke iz svoje povesnice, svesni da istorija nije samo u~iteqica, nego i jedini pravi putokaz na stazi `ivota i ve~nosti...

PREPORUKA KWIGE I FILMA ZA OVU NEDEQU

Mi{o Vujovi}: ^UVAR SVETIH HUMKI

Ovo je monografija koju bi vaqalo da ima svaki srpski dom i porodica; ve-lika kwiga-pomenik, kwiga o neprolaznom smislu, o svetom `ivotu, o hero-jskoj smrti, o korenima i Nebu, veliki ~as istorije, kwiga koja se pla~e... Ovde su zapisana imena na{ih krvnih i duhovnih predaka, na{a duhovna vertikala, imena onih koji su polo`ili pred Boga sve {to su imali da bis-mo mi, dana{wi, `iveli i nastavili wihovim stopama, wihovim smislom, wihovom verom, wihovim herojstvom, wihovom `rtvom i veli~inom. Ova je kwiga - svedo~anstvo do koje mere mi nismo sve {to oni jesu. Pisana je

sa mnogo topline, dara, nadahnu}a i srca, sa dubokom posve}eno{}u i sjajno osmi{qenom formom, koja dubqe otkriva su{tinu - u tom prepletu istorijskih zbivawa Velikog rata i svete misije \or|a Mihailovi}a, pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. Kwiga je bogato il-ustrovana fotografijama, arhivskim i savre-menim, a sadr`i i CD sa istoimenim dokumen-tarnim filmom, koji podastire ovo dragoceno ostvarewe `ivom re~ju, snimcima i tonom.

Mi smo ovde jedna po-rodica... Ja nisam samo slu`benik, ja radim od

srca. ... Sam radim, poma`u mi jedino Sveti \or|e i

Sveti Arhangel Mihailo...\or|e Mihailovi}