137

NA[E NEBO PO^IWE OVDE

Ivan Buwin spomiwe u svojoj kwizi Selo neku gluvonemu `enu koja je bila dobila na poklon jednu rasko{nu svilenu maramu. @ena je bila prili~no ograni~ena i `ao joj je bilo da tu skupocenu maramu nosi sa lica, nego je nosila samo s nali~ja, sve o~ekuju}u da }e joj se nekad ukazati prilika da je poka`e svetu u svemu sjaju. Ali, kao i svaka stvar, svilena marama nije bila ve~ita, i ona se tako s nali~ja iskrzala i pocepala, a da je ona jadnica i nije ponela s lica. - Tako radi, pi{e Buwin, i ve}ina nas. I mi smo svi dobili na poklon divan dar - `ivot. Me|utim, mnogi postupaju s tim darom kao ona nerazborita `ena - pro`ive ~itav `ivot s nali~ja, s wegove ru`nije strane. Kada je Evgenije Owegin u poodmaklim godinama pogledao za sobom - na svoj prazan, besplodan `ivot, kada je sagledao kako je samo s malo vi{e pameti sve moglo biti daleko lep{e i daleko druk~ije, on je s uzdahom kazao: A sre}a je bila tako blizu! Da, istinski `ivot je ~esto tako blizu nas, a mi mu nerazumno okre}emo le|a. @ivi se stalno u nekoj nadi: bi}e boqe, iskrsnu}e neko ~udo; razvedri}e se dani; pone}u i ja svoju lepu maramu s lica, a ne s nali~ja. Ali, `ivot polako odmi~e, bez promene na boqe. Prolaze dani prazno, tupo, bez istinskog stvarala{tva, bez radosti, bez lepote. Kraj puta, kojim je jednom Spasiteq prolazio, zelenilo se smokvino drvo i On mu je pri{ao u nameri da utoli glad, ali na smokvi nije bilo plodova. I On, koji je toliko blagosiqao, prokleo je to drvo koje je samo listalo, a ploda nije imalo (Mt.21, 18-19). Tako nosi na sebi pe~at nekog prokletstva i svaki `ivot koji samo spoqa li~i na `ivot. Tako je, u neku ruku, uklet i ~ovek koji tek samo vegetira, koji radi koliko ba{ mora, tek da bi se odr`ao, a ne stvori ni{ta {to bi ga prevazi{lo i od wega ostalo. Istina, na svakom se poslu mo`e poslu`iti Bogu, ali blago onome ko se oda onome {to mo`e do smrti da radi s voqom i qubavqu! Mladi Jovan Iqi~ Sergijev (potowi otac Jovan Kron{tatski) je jo{ u ranoj mladosti osetio da ga je Bog pozvao da bude sve{tenik. I odao se tome pozivu s mnogo qubavi i s mnogo plemenite strasti: slu`io je sva-kodnevne liturgije, propovedao, obilazio bolesnike, molio se za wih, obi-lazio domove na periferiji svoga grada Kron{tata, odu~avao qude od pi}a, mirio, u~io, savetovao, te{io, pomagao. Hiqade du{a je izveo na pravi put,

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 14. MAJ 2017, GODINA 18, BR. 35

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

138

podigao, uputio, oplemenio i od du{evnih i telesn-ih bolesti spasio. Malog Mikelan|ela su roditeqi bili dali u gramati~ku {kolu, a on je ose}ao da ga je Bog pozvao da bude umetnik i sve je vreme provodio u crtawu i obila`ewu radionica slikara i vajara. Na slikawu i vajawu su ga “zaticale no}i i nalazile zore”, kako pi{u wegovi biografi, i nije ose}ao

umor jer je radio ono za {ta je bio ro|en, ono {to je voleo, ono {to mu je postala jedina `ivotna strast, i - ubrojao se u najve}e umetnike sveta. Mladi Edison je bio najpre prodavac novina, pa trgovac, no-vinar i {tampar, dok nije otkrio da mu je Bog dao pronalaza~ki dar. A tada se tako strasno odao tome poslu da je na ponekom izumu radio i po 20 ~asova dnevno i ostavio svetu oko 1200 pronalazaka, koje mi i danas koristimo. Tako stoji stvar i u svim drugim oblastima. Ono je dobar zanatlija koji strasno voli svoj zanat. U onoga je vinogradara vinograd kao ba{ta, koji radi svoj posao sa stra{}u, u one doma}ice sve blista u ku}i koja svom du{om voli svoj dom, urednost, ~isto}u... Ti qudi, koji na|u svoje pravo mesto u `ivotu i koji rade ono {to strasno vole, imaju stvarno plodan `ivot, oni su pomaga~i Bo`iji, oni sara|uju sa Bogom da u svetu bude boqe, oni istinski `ive. Drugi uslov za istinski `ivot je ~ovekovo raspolo`ewe du{e. Kada se jedan sve{tenik, koji je ~esto mewao mesto slu`bovawa, obratio vladici Nikolaju za novi preme{taj, Vladika mu je rekao: “Premestio bih ja tebe kad bih bio siguran da ne}e{ na to novo mesto povesti i sebe sa sobom”. ... Ima u Jevan|equ jedno mesto preko koga, dok ga ~itamo, nekako olako prelazimo, a koje sadr`i veliku istinu. Naime, u Svetom Jevan|equ po Luki pi{e da Bog razorava ponosite, ni sa ~im drugim nego mislima srca wihovih (1,51). I stvarno, samoqubiv i ponosit ~ovek stalno, i dawu i no}u, samo misli o tome kako mu se ne odaje dovoqno priznawa, kako ga qudi mawe cene nego {to on zaslu`uje, kako ga vre|aju, poni`avaju, omalova`avaju... Gori pakao od tih crnih misli mu nije potreban. Sasvim druk~ije stoji stvar sa onim koji radi zbog samoga posla, koji ne o~ekuje aplauz i ne misli visoko o sebi. Wega misli o uvre|enom ponosu ne progawaju i on vedro provodi dane i ima mirne i spokojne no}i. Hri{}ansko raspolo`ewe du{e zavisi jo{ i od toga da li volimo.Jedan sve{tenik je, prilikom obilaska svoje parohije, morao da preno}i u nekoj ku}i, u kojoj je bilo detence od 2-3 godine. Kada je trebalo da po|e na spavawe, dete su doveli da poqubi uku}ane i gosta. Sve{tenik je u tom tre-nutku pomislio: “Bo`e dragi, kako bi lepo bilo kada bismo svi mi, polaze}i na spavawe, s qubavqu pomislili na one me|u koje nas je Bog postavio! Kako bi, posle takvog jednog poqupca u mislima bila blagoslovena i mirna na{a no}!” U jednoj siroma{noj porodici, u~ili su dete, kad god bi dobilo {to za jelo, da prvo odlomi komadi} i da ve}i da tetki ili sestri ili gostu. Da se od malena u~i da deli sa drugima i ne misli samo na sebe! ... Samo kada ~ovek s voqom radi svoj posao, kada ga ne grize du{evni bol i kada istinski voli, `ivot mu nije izgubqen, nego na wega “pada ona

139

tiha, bo`anska svetlost, te postaje svetao, lep i vredan `ivqewa”. Jer, “na{e nebo po~iwe ovde”. Episkop Hrizostom (Vojinovi})

^UVAWE NEBA U SEBI

Uloga hri{}anina u svetu je da pro~i{}uju atmosferu na zemqi i {ire atmosferu Carstva Bo`ijeg. Svet treba osvajati ~uvawem atmosfere Neba u sebi; ako izgubimo Carstvo Bo`ije u sebi, ne}emo spasiti ni sebe ni druge. Ko nosi u sebi Carstvo Bo`ije, taj }e ga neosetno i na druge prenositi. Starac Tadej Vitovni~ki

^ovjek ono {to ima u sebi, to iznosi iz sebe. Hri{}anin je du`an da unosi u sebe tajnu @ivoga Boga, Wegove darove, Wegovu vrlinu, a kad to unese u sebe, kad time obasja svoj um, du{u, svoje srce, kad prinese sebe Hristu Bogu, onda je prirodno da }e on postati Hristonosac i Bogonosac, da }e postati `ivi svjedok @ivoga Boga, bez obzira koji polo`aj u Crkvi posjeduje. Nekad

je neka nepoznata baka u nekom zaba~enom selu, koje samo Bog vidi, ve}i sasud Bo`ije blagodati od episkopa ili patrijarha ili sve{tenika jer Bog ne gleda ko je ko, nego samo gleda one koji srce svoje prinose Bogu na dar i koji zra~e Bo`anskom qepotom i Bo`anskim dobrom. To je ono {to treba sve da nas smiruje i da nas vra}a Bogu i nama samima. ... Jer, na to smo prizvani:

da budemo svjetlost svijetu i ta svjetlost da se svijetli u tami kao svjetlost Hristovog lica... Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije

Svako osve}uje sebe onim {to mu je dato.

Mitropolit limasolski Atanasije

BRAK I PORODICA: NE IZOSTATI IZ NAJVA@NIJEG

U poslu mora da se tro{i mnogo vremena, ne samo na realizaciji posla, nego i na sve ono {to je priprema za taj posao. ^ovek mora stalno da radi na sebi da bi bio sve` u svom izrazu, da to {to radi ne bi postalo dosadno i naporno. Mora se sti}i na toliko strana, ali sve to nekako do|e na svoje mesto. Nekada trpi posao, nekad porodica, nekad ~ovek sam trpi... Mora se na}i na~in da se ne izostane iz onog {to je najva`nije, da se u tom supru`anskom odnosu i odnosu prema deci ostane odgovoran i prisutan. Va`no je da roditeqi i deca budu u komunikaciji i u svakom trenutku jedni drugima dostupni i qubavqu prisutni. Trudim se da koristim svako vreme koje mogu da im se svima posve-tim najboqe {to umem, i to je na~in da se u tome traje.

Neboj{a Dugali}, dramski umetnik, rediteq, profesor glume, otac petoro dece i jedan od na{ih najnagra|ivanijih glumaca

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

140

U NEDEQI SAMARJANKE PROSLAVQAMO: 14.(01) Sv.prorok Jeremija; Ikona Presv. Bogorodice “Neo~ekivana radost” 15.(02) Sveti Atanasije Veliki; Sveti Mihail16.(03) Sveti mu~enici Timotej i Mavra17.(04) Sv. mu~enica Pelagija Tarsijska (Odanije Prepolovqewa)18.(05) Sveta velikomu~enica Irina19.(06) Pravedni Jov; Prenos mo{tiju Svetog Save Srpskog20.(07) Pojava ^asnog Krsta u Jerusalimu

U subotu, 20. maja, na praznik Pojave ^asnog Krsta u Jerusalimu, zaupokojena Liturgija u Sabornoj crkvi po~iwe u 7:30.

PITAWA I ODGOVORI: Kako da znam da li sam na pravom putu i da li donosim prave odluke?

Radi onako kako ti savest nala`e, a Gospod }e te postaviti u takve situacije, u kojima }e{ u praksi da vidi{ da li je to {to si preduzeo bilo ispravno. Sv. ba}u{ka Aleksej Me~ov

Kada o nekom pitawu ne zna{ {ta da radi{, {ta da odlu~i{, onda treba da se otvori{ bo`anskom promislu i da prestane{ o tome da brine{. Sv. Gavrilo Gruzijski

Rad koji se planira ispravno i na religiozan na~in, ne mora da zamara, da dovodi do slabosti `ivaca ili sr~anih oboqewa. Ako ti simptomi i postoje, to je dokaz da ~ovek radi “u svoje ime” - uzdaju}i se u sopstvenu snagu, sopst-veni {arm, re~itost, qubaznost, a ne u milost Bo`iju. Kao {to ima dobro na{telovanih glasova, tako ima i dobro “na{telovanih du{a”. Karuzo je neu-morno pevao, Pu{kin nikada ne bi rekao da je pisawe poezije zamorno; slavuj peva ~itavu no}, a kada svane, wegov glas je i daqe neumoran. Ako nas zama-ra na{ rad, na{i odnosi sa drugim qudima, razgovor ili molitva, to samo zna~i da na{a du{a nije ispravno pode{ena. Ima glasova koji su prirodno “na{telovani”, dok drugi iste rezultate mogu da postignu samo zahvaquju}i dugotrajnom trudu i posebnim ve`bama. Isto se mo`e re}i i za du{u. O. Aleksandar Jeq~aninov

Kad zadobije{ unutra{wi mir, sve }e biti u redu jer }e Bog biti s tobom. Samo u dubokom unutra{wem miru mo`emo da vidimo Boga i da razumemo We-govu voqu. Starac Mihailo Valaamski