BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 324 �� ^ETVRTAK 30. MAJ 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

Brani}emo li~ni i timski integritet, poverewe Para}inaca dobijeno na izborima, a zaslu`enorezultatima, rekla je Borislava Stoli}, zamenica predsednika SO

VLADAJU]A KOALICIJA U PARA]INU POVODOM PRETWI UPU]ENIH PREDSEDNIKU OP[TINE

GGGG OOOO VVVV OOOO RRRR MMMM RRRR @@@@ WWWW EEEE SSSS NNNN SSSS SSSS TTTT VVVV AAAA RRRR AAAA AAAATTTT MMMM OOOO SSSS FFFF EEEE RRRR UUUU LLLL IIII NNNN ^̂̂̂AAAA

��Strana 3.

��Strana 11.

��Strana 12.

SOKO IZ BE^ALETI NADLEBINOM

MMMM AAAATTTT UUUU RRRR SSSS KKKK IIII PPPP LLLL EEEE SSSS ,,,, PPPP AAAA VVVV EEEE SSSS EEEE QQQQ EEEE

REAGOVAWA NA IZJAVE MILO[A STOJKOVI]A

AAAA SSSS FFFF AAAA LLLL TTTT UUUU RRRR IIII BBBB NNNN IIII CCCC IIII ,,,, SSSS TTTT RRRR IIII [[[[ KKKK OOOO MMMMNNNN AAAA SSSS EEEE QQQQ UUUU IIII NNNN AAAA KKKK AAAA RRRR AAAA \\\\ OOOO RRRR \\\\ EEEE VVVV OOOO MMMM BBBB RRRR DDDD UUUU

IIZZGGRRAADDWWAA UULLIICCAA UU PPRRIIGGRRAADDSSKKIIMM NNAASSEEQQIIMMAA

��Strane 3. i 5.

��Strana 2.

PAUNOVI] NIKADA NIJE DELIOPAKETI]E VERSKIH ORGANIZACIJA

~etvrtak 30. maj 2019.2 Lokalna samoupravaBilten

Povodom teksta koji suneki portali i mediji ob-javili pod nazivom: “Skan-dal! Sa{a Paunovi} pro-movi{e sekte: Predsednikop{tine Para}in pozivagra|ane da se prikqu~esubotarima!’’ i u kome sepored op{tine Para}inpomiwu u negativnom kon-tekstu Adventisti~ka cr-kva i organizacija ADRA,Hri{}anska adventisti~-ka crkva, ADRA Srbija -Humanitarna organizacijai Odsek za informisaweop{tine Para}in, popisa-li su zajedni~ki demantiu kome se, najpre, navodi,da je potpuna neistina daje predsednik op{tine,“delio paketi}e humanitar-ne organizacije ADRA”.Istina je da nikada u svommandatu predsednik op-{tine Para}in Sa{a Pa-unovi} nije delio paketi-}e niti jedne verske orga-nizacije.Tako|e, potpuna je neisti-na zlonamerna konstata-cija: “...Paunovi} je naovaj na~in fakti~ki pro-movisao sektu”. Istina je

da nikada u svom mandatupredsednik op{tine Para-}in Sa{a Paunovi} nijegovorio na temu verskepripadnosti, niti je ika-da pozivao da se bilo kou~lawuje u bilo koju verskuorganizaciju ili sektu.U zajedni~kom saop{tewuse daqe navodi da su sveaktivnosti humanitarne

organizacije ADRA na te-ritoriji op{tine Para-}in sprovo|ene u sarad-wi sa udru`ewima gra|a-na sa teritorije op{tinePara}in i svode se napru`awe humanitarne po-mo}i osetqivim dru{tve-nim grupama. - Napomiwemo da je huma-nitarna organizacija

ADRA pru`ila veliku po-mo} gra|anima na{e op-{tine nakon poplava umaju 2014. godine. Prili-kom pru`awa pomo}i ni-kada nije bilo pozivawa dabilo ko pristupi bilokojoj verskoj organizaciji.Ina~e, kao {to je javnostipoznato, Hri{}anska adven-tisti~ka crkva je zvani~-

no registrovana u skladuza zakonima Republike Sr-bije i nazivawe takve or-ganizacije sektom pred-stavqa govor mr`we. Osu-|ujemo govor mr`we “teo-loga” Milo{a Stojkovi}ai umawewe zna~aja pomo}ikoju pru`a humantarna or-ganizacija ADRA, ali smoogor~eni i medijima kojiovakve neistine prenosebez ikakve provere ~iwe-nica i stawa na terenu, is-ti~e se jo{ u ovom deman-tiju, koji se zavr{ava zah-tevom upu}enom zvani~-nim organima da reagujui da Stojkovi} bude razre-{en svih javnih funkcijazbog {irewa govora mr-`we.

Dopis Upravi za saradwu sa crkvama

Povodom izno{ewa nei-stina i {irewa govoramr`we u medijima sa na-cionalnom frekvencijom,predsednik op{tine Sa-{a Paunovi} obratio sedopisom i Ministarstvupravde - Upravi za sarad-wu sa crkvama i verskim

zajednicama, i uz navo|e-we {ta je sve rekao Mi-lo{ Stojkovi} gostuju}i15. maja u jutarwem progra-mu TV “Pink”, a izme|uostalog, Stojkovi} jeAdventisti~ku crkvu nazvao“sektom koju podr`avapredsednik op{tine Para-}in”, Paunovi} je osudiogovor mr`we i umawewezna~aja pomo}i koju pru`ahumanitarna organizacijaADRA. On je, tako|e, za-tra`io od zvani~nih orga-na da Stojkovi}, koji je jav-nosti predstavqen kao te-olog, verski analiti~ari poverenik igumana mana-stira Hilandar, bude raz-re{en svih javnih funkci-ja “s obzirom na to da je,prema na{im saznawima, odstrane nadle`nog mini-starstva postavqen na me-sta ~lana upravnih odbo-ra dr`avnih ustanova so-cijalne za{tite.”Isti dopis poslat je i naadresu Ministarstva kul-ture i informisawa i Mi-nistarstva za rad, zapo{qa-vawe, bora~ka i socijalnapitawa. R.B.

Nakon usvajawa zakqu~kaOp{tinskog ve}a od 13.maja o podno{ewu krivi~-ne prijave zbog osnovanesumwe da je neko od ruko-vode}ih lica u Rudnikumrkog ugqa (RMU) “Rem-bas” u Resavici zloupotre-bio svoj polo`aj, Op{tin-sko ve}e uputilo je i otvo-reno pismo direktoru“Rembasa”, uz dostavqawepomenutog zakqu~ka. U medijima su, naime, ob-javqeni snimci kori{}e-wa autobusa “Rembasa” zadovo`ewe radnika koji sukasnije autobusima pri-

vatnog preduze}a preveze-ni na javni skup Srpske na-predne stranke u Para}i-nu, a sa tih snimaka, is-ti~e se u pismu, mo`e seutvrditi ko je sve od za-poslenih u “Rembasu” uradno vreme do{ao 13. ma-ja na javni skup u organi-zaciji para}inskog SNS.Iz ovih dokaza mo`e seustanoviti ko je naredio iorganizovao da se za potre-be SNS u Para}inu kori-ste autobusi “Rembasa” zaprikupqawe radnika koji}e do}i na protest, a ta-ko|e i ko je sve od zapo-

slenih u radnovreme, “a premana{im nezva-ni~nim sa-znawima ,bez eviden-tirawa dasu napusti-li radnomesto, u~e-stvovao ujavnom skupuSrpske napred-ne stranke u Para-}inu, a da je u istovreme bio “na radnom me-stu” u Rembasu”.- Verujem da vam je jasnoda u ovom slu~aju postojiozbiqna sumwa da su kori-{}ewem resursa “Rembasa”u partijske svrhe i propu-{tawem da se evidentiraodlazak sa posla zaposle-nih koji su u~estvovali ujavnom skupu u~iwena kri-vi~na dela i prekr{eni za-koni koji se odnose nafinansirawe politi~kihaktivnosti. Postoji iozbiqna sumwa da su nekiod zaposlenih upu}eni podpretwom od strane NNlica da }e izgubiti ugo-vore o anga`ovawu na od-

re|eno vreme ipo privreme-nim i po-vremenimposlovi-ma, ~imesu pono-vo na~i-w e n akrivi~nadela koja

se gone poslu`benoj du-

`nosti, navodise u dopisu, uz izra-

`eno o~ekivawe da }e di-rektor “Rembasa” preduze-ti iz svoje nadle`nosti po-trebne mere da ustanovi od-govornost i sam podneseprijave protiv lica za ko-je se poka`e da su u ovomslu~aju kr{ila propise.Op{tina Para}in }e u

svakom slu~aju samostalnopodneti prijave nadle`nimdr`avnim organima zbogozbiqne sumwe da je uovom slu~aju do{lo do kr-{ewa zakona, navodi sena kraju otvorenog pismapara}inskog Op{tinskogve}a koje je potpisao pred-sednik Ve}a i Op{tineSa{a Paunovi}. R.B.

Razmatraju}i tekstove sa izjavama Mi-lo{a Stojkovi}a iz ponovqene kampaweprotiv vlasti u Para}inu, objavqenimna pojedinim portalima i medijima 16. ma-ja, a ~ije su kopije ~lanovi Ve}a dobiliu materijalu, Op{tinsko ve}e na sedni-ci odr`anoj 21. maja donelo je jednogla-sno zakqu~ak o podno{ewu krivi~ne pri-jave nadle`noj slu`bi protiv Milo{aStojkovi}a iz Para}ina, zbog osnovane sum-we da je izvr{io krivi~no delo izazi-vawa nacionalne, rasne i verske mr`wei netrpeqivosti, prema odredbama ~la-na 317 Krivi~nog zakonika.

Kako je na sednici re~eno, Stojkovi-}eve izjave izazvale su uznemirewe jav-nosti, posebno pripadnika Hri{}anskeadventisti~ke crkve i Udru`ewa gra|a-na - saradnika organizacije ADRA sa te-ritorije op{tine Para}in, a ciq i oba-veza Op{tine je da gra|ane za{titi.

O podno{ewu krivi~ne prijave i de-{avawima bi}e obave{teno i nadle`noministarstvo, odnosno Uprava za sarad-wu sa crkvama i verskim organizacijama,te institucije Srpske pravoslavne crkvei Manastir Hilandar, na koje se pozivaStojkovi}, kako bi preduzeli odgovara-ju}e mere i izjasnili se u kom svojstvu sepoziva na wih. Z.R.

REAGOVAWA NA IZJAVE MILO[A STOJKOVI]A OBJAVQENIM NA POJEDINIM PORTALIMA I MEDIJIMA

PAUNOVI] NIKAD NIJE DELIO PAKETI]E VERSKIH ORGANIZACIJAOsu|ujemo govor mr`we Milo{a Stojkovi}a i umawewe zna~aja pomo}i koju pru`a humanitarna organizacija ADRA, ka`e se, izme-|u ostalog, u saop{tewu koje su zajedni~ki potpisali Odsek za informisawe op{tine Para}in i Humanitarna organizacija ADRA

SA SEDNICE OP[TINSKOG VE]A ODR@ANE 21. MAJA

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIVMILO[A STOJKOVI]AO svemu su obave{tene i institucije Srpskepravoslavne crkve i Manastir Hilandar

OTVORENO PISMO OP[TINSKOG VE]A DIREKTORU RUDNIKA “REMBAS” RESAVICA

RESURSI “REMBASA” KORI[]ENI U PARTIJSKE SVRHEU medijima su objavqeni snimci kori{}ewa autobusa “Rembasa” za dovo`ewe radnika ko-ji su, kasnije, autobusima privatnog preduze}a prevezeni na javni skup SNS u Para}inu

Uz pismo, direktoru “Rembasa” je prosle|en izakqu~ak Ve}a o podno{ewu krivi~ne prijave

Ovaj demanti su potpisali zajedni~ki Odsek zainformisawe Op{tine i organizacija ADRA

~etvrtak 30. maj 2019. 3Aktuelno Bilten

Predstavnici osamodborni~kih grupa vlada-ju}e koalicije u Para}inuobratili su se 20. majajavnosti povodom svakod-nevnog govora mr`we ivi{egodi{we negativne kam-pawe Srpske naprednestranke uperene protivop{tina gde oni nisu navlasti, a koja je svoju kul-minaciju do`ivela kada je naadresu predsednika op{tinePara}in, Sa{e Paunovi}a,stiglo prete}e pismo, mon-struozne sadr`ine, u komese wemu i wegovoj porodi-ci preti likvidacijom.Stav svih predstavnika

vladaju}e koalicije, kojisu svojim prisustvompodr`ali odbornici pozi-cije u Skup{tini op{tine,~lanovi Op{tinskog ve}a,predstavnici javnih pre-duze}a i ustanova i drugibrojni u~esnici javnog`ivota u na{oj op{tini,iznela je Borislava Stoli},zamenica predsednika SO.Ona je istakla, na po~etku,da - iako `ivimo u vremenugde dijalog ne postoji, akonsenzus je misaona imeni-ca - ovu pretwu treba sagle-

dati sa stanovni{ta slo-bodnomisle}ih i zdravo-razumnih qudi.- Pora`avaju}a je ~iweni-ca da smo kao gra|ani sprem-

ni da nemo posmatramou`asnu atmosferu koja se izdana u dan u na{em dru{tvustvara, atmosferu lin~a,diskreditacije i targeti-rawa svakog ko ne misli kaooni, atmosferu u kojoj jesasvim normalno da se bezsuda sudi, bez dokaza osu|ujei bez posledice puca.Prete}e pismo koje jepredsednik op{tine Para}indobio istovremeno je iprete}i pucaw koji, kao{to nam iskustvo sa poko-

jnim Oliverom Ivanovi}emgovori, vrlo lako mo`ebiti uvertira u jo{ jedanpucaw, onaj fatalni - pucawu dru{tvo, dr`avu, pravdu,

institucije, razum, logiku,pucaw u slobodu, navela jeBorislava Stoli}, poziva-ju}i dr`avne organe da po hit-nom postupku otkriju ko jeprete}e pismo uputio, doda-ju}i da SNS smatra inspi-ratorom tog krivi~nog dela. Ona je kazala da atmosferalin~a koju stvara re`im iwihove produ`ene ruke nalokalu, nisu oli~eweevropske dr`ave u 21. veku,te da je neshvatqiva opsesi-ja Srpske napredne stranke

za apsolutnom vla{}u dote mere da se ne birajupoliti~ka, ni bilo kojadruga sredstva da bi se dostrana~kih ciqeva stiglo.- Atmosfera progona i

netrpeqivosti premasvakome ko misli druga~ijetraje godinama unazad. Iranije je bilo li~nihpretwi, ucena i svakakvihpritisaka ne samo napredsednika op{tinePaunovi}a ve} i na drugenosioce javnih politi~kihfunkcija u na{oj op{tini,pa su tako razli~ite vrstepretwi i pritisakaupu}ivane zamenikupredsednika op{tineTomislavu [aleti}u,predsedniku Skup{tineop{tine Draganu Miti}u,kao i odbornicima vlada-ju}e ve}ine, koji su to iprijavili policiji. Pretwesu se odnosile kako nawih li~no tako i na~lanove wihovih porodica,pod pretwom mogu}eupotrebe gole fizi~kesile, rekla je BorislavaStoli}, poru~uju}i da“udar na svakog od pomenu-tih nosilaca politi~kih

funkcija koje su gra|aniop{tine Para}in biralikao svoje predstavnike -do`ivqavamo kao udar nasvakog od nas pojedina~no”.

- Bez odstupawa,brani}emo li~ni i tims-ki integritet, poverewePara}inaca dobijeno naizborima, a zaslu`enorezultatima, i ne postojipretwa koja }e nas u tomespre~iti. Ne stajemo samoiza pomenutih qudi, li~nougro`enih, stajemo izaonoga {to svako od wih

predstavqa ne samo kaopojedinac ve} i kao pred-stavnik gra|ana, pred-stavnik slobodne op{tine

Para}in u danas okupi-ranoj Srbiji. A qudi kojidanas vode Para}in sta-bilnim putem predstavqajuslobodu, pravdu, nezavis-nost, slobodne instituci-je i sistem vrednosti.Odbranom tih vrednostiodbrani}emo i Srbiju,stvoriti zemqu iz kojequdi ne}e odlaziti, u kojoj}e se, umesto strana~keodluke, po{tovati Ustav izakoni, gde }e se sa poli-ti~kim neistomi{qenici-ma voditi dijalog a ne

rat, poru~ili su javnostipredstavnici op{tinskevlasti u Para}inu 20.maja. R.B.

VLADAJU]A KOALICIJA U PARA]INU POVODOM PRETWI UPU]ENIH PREDSEDNIKU OP[TINE

GOVOR MR@WE SNS STVARA ATMOSFERU LIN^ABez odstupawa brani}emo li~ni i timski integritet, poverewe Para}inaca dobijeno na izborima, a zaslu`eno rezultatima.Ne postoji pretwa koja }e nas u tome spre~iti, rekla je Borislava Stoli}, zamenica predsednika Skup{tine op{tine

OSUDA PRETWI I UGRO@AVAWA BEZBEDNOSTI

- Najo{trije osu|ujemo upu}ene pretwe i ugro`avawebezbednosti, te pozivamo dr`avne organe da po hit-nom postupku prona|u po~inioca ovog krivi~nogdela. Za inspiratore smatramo Srpsku naprednustranku, wene visoke funkcionere i predstavnikena lokalu koji u svojoj prqavoj kampawi olakopote`u za re~ima kao {to su “izdajnik, fa{ista, sek-ta{, kriminalac”, slute}i ili ne, da upravo tere~i mogu biti okida~ za fanatika koji se hraniinformacijama iz re`imskih portala, elektronskihi {tampanih medija, rekla je Stoli}eva. POZIV NA SMIRIVAWE TENZIJE

Sa ove konferencije za novinare upu}en je poziv poli-ti~kom protivniku na smirivawe tenzija, na prestanakupotrebe najte`ih kleveta i uvreda koje mogu dainspiri{u pretwe i ugro`avawe bezbednosti. - Pobeda se dobija na izborima zahvaquju}i postignu-tim rezultatima, a ne silom, pretwom, ucenama iugro`avawem bezbednosti. Takav vid borbe rez-ervi{e mesto u istoriji nameweno fa{istima idiktatorima, a tamo zasigurno ne}e pisati na{a ime-na, poru~ila je, u ime koalicije na vlasti u Para}inu,zamenica predsednika SO Borislava Stoli}.

IZGRA\EN KOLOVOZ U DELU ULICE KARA\OR\EV VENAC NA BRDU

U pitawu je deo desno od Tesline ulice, prema restoranima.Sa druge strane iste ulice zavr{ena kanalizaciona mre`a

Pro{log petka, 24. maja,asfaltiran je deo uliceKara|or|ev venac naKara|or|evom brdu, koji senalazi desno gledano izpravca Tesline ulice, pre-ma restoranima. Jedan odwih, “Panorama”, radi ve}nekoliko godina, drugi jeu izgradwi, a asfalt jestigao do stambenog nase-

qa i to u delu koji jeimovinski re{en. Nadaqepo~iwu ograde dvori{ta natrasi kojom treba da pro|eulica u budu}nosti, paizgradwe ulice kroz samonaseqe ne mo`e biti dokpitawe vlasni{tva nadzemqi{tem ne budere{eno.Finalne radove na izgrad-

wi kolovoza u pratwisaradnika iz Uprave zainvesticije i odr`ivirazvoj, te odbornice drIvane Marjanovi}, obi{aoje Sa{a Paunovi}, predsed-nik op{tine.- Ulica je asfaltirana dostambenog naseqa u delukoji je imovinski re{en, aza re{avawe tih problema

trebalo nam je ta~no osamgodina, podsetio je ponovoPaunovi} na kompleksnostimovinskih problema. Iztog razloga asfaltiranoje oko 180 metara UliceKara|or|ev venac a ne sao-bra}ajnica u celini.U ovom delu je ranijih

godina izgra|ena vodovod-na mre`a, a pre vi{e od

godinu dana i kanalizaci-ja. Na drugoj strani isteulice, odnosno levo gledanoiz pravca Tesline ulice,zavr{ena je tako|e izgrad-wa kanalizacione mre`e udu`ini od 470 metara. Tosu radovi iz ovogodi{wegra|evinske sezone, a izvelaih je ekipa Javnog pre-duze}a “Vodovod”.

Naseqe na Kara|or|evombrdu je u sastavu mesnezajednice “4. jul”, a drIvana Marjanovi}, odbor-nica iz te mesne zajed-nice, vi{e puta je isticalada su gra|ani na zborovi-ma tra`ili daqu izgradwuinfrastrukture, {tolokalna samouprava ispuwa-va. M. Stojanovi}

ASFALT U IMOVINSKIRE[ENOM DELU

Podr{ku Paunovi}u, prisustvom KZN, dali su odbornici pozicije,~lanovi Op{tinskog ve}a i drugi brojni u~esnici javnog `ivota

Javnosti se na konferenciji za novinare u ime svih prisutnih obratilaBorislava Stoli}, zamenica predsednika Skup{tine op{tine Para}in

~etvrtak 30. maj 2019.4 InfrastrukturaBilten

Ovogodi{wa sezona asfal-tirawa u selima otvorenaje u Ra{evici, gde je pret-pro{log vikenda zavr{e-na izgradwa pro{le go-dine zapo~ete Ulice Sve-tog Save. Pre toga, u is-toj ulici, koja ima veli-ki broj `iteqa i dece,izgra|ena je vodovodnamre`a i svim doma}in-stvima stvoreni su usloviza prikqu~ewe, a voda }esti}i kad radovi na rezer-

voaru i drugi neophodniposlovi na izgradwi glav-nog cevovoda u tom preko-moravskom selu budu kom-

pletno zavr{eni.- Izgradwa ove ulice je

dogovorena na zborovimagra|ana, a razlog je veli-

ka gustina naseqenosti i,posebno, veliki broj decekoja tu `ive. Iz tog raz-loga je Mesna zajednicaRa{evica u dogovoru saOp{tinom Para}in iza{lau susret me{tanima oveulice da ona bude asfal-tirana i to nakon {to jeu woj izgra|ena vodovodnamre`a. Tako }emo raditii nadaqe, objasnio je Zo-ran Petrovi}, predsednikSaveta MZ Ra{evica.On dodaje da je slede}a

ulica koja je predvi|ena zaizgradwu kolovoza u tom

selu Ulica Nikole Te-sle, te da su sva doma-}instva Ulici Svetog Sa-ve obezbedila prikqu~kena vodovodnu mre`u kojukontroli{e gradski “Vo-dovod”.

Finalne radove uRa{evici, odnosno prvoovogodi{we asfaltiraweu selima, obi{ao je Sa-{a Paunovi}, predsed-nik op{tine, koji je re-kao da se ove godine,osim rekonstrukcije iizgradwe 24 gradske iprigradske ulice, u seli-ma tako|e nastavqa iz-gradwa kolovoza u vi{emesnih zajednica.- Prva ulica koja dobi-ja asfalt u ovoj godini,a po programu iz prethod-

ne, jeste ulica u MZ Ra-{evica. O~ekujemo da na-rednih dana bude asfalti-rawa i u Gorwoj Mutnicii Kla~evici ako sve budepo planu i ne bude ki{e,a kasnije }e biti radova iu ve}em broju drugih sela.Osim pro{logodi{wegprograma koji }emo zavr-{iti po~etkom ove gra|e-vinske sezone, ove godineimamo i ugovarawe novogciklusa izgradwe seoskihulica. Bi}e i rekonstruk-cije lokalnih puteva, ta-ko da nas o~ekuje zaista do-sta posla ne samo u graduve} i u seoskim mesnim za-jednicama, najavio je Pa-unovi} budu}e radove uselima na{e op{tine.

M. Stojanovi}

Ure|ewe {ireg prostoragradskog jezgra Para}ina,od zgrade novog Kulturnogcentra do “Kocke 3” nakraju glavne Ulice kraqaPetra Prvog, odvija}e seetapno i u vi{e godina, azapo~elo je ovog prole}aizgradwom trga sa fon-tanom u centru grada. Ra-dovi odmi~u, pa je za fon-tanu ve} ura|en temeq itraje zidawe. Kompletanposao na izgradwi ovogtrga i fontane bi treba-lo da bude zavr{en dokraja leta i zasad te~epredvi|enom dinamikom. Podsetimo, budu}i trg ob-uhvata prostor od glavneulice do Ulice Svetog Sa-ve, te od svima znane “No-letove kafane” do prvihkafi}a na sada{wem platou.Fontana i prostor oko we}e biti lepo ure|eni iosvetqeni, a stara kaldrma,trenutno uklowena radi iz-vo|ewa radova, delom }ebiti vra}ena kako bi se sa-~uvala ambijentalna celina.Kompletno ure|ewe cen-tra grada obuhvati}e iure|ewe prostora oko no-vog objekta Kulturnog cen-tra u kome, tako|e, trajuradovi, te se o~ekuje daovo zdawe bude stavqeno upotpunu funkciju do kra-ja godine. U slede}im fa-zama radova, u narednom pe-riodu, bi}e nastavqeno

ure|ivawe javnih povr{i-na sve do nekada{we RK“[umadija” na drugom kra-ju glavne ulice, a kako je

najavqeno, ~itava ova zo-na bi}e pretvorena u pe-{a~ku zonu koja }e omogu-}avati neometano odr`ava-we manifestacija i ko-munikaciju gra|ana. Ure-

di}e se zelene i parkov-ske povr{ine, bi}e zasa-da drvoreda, postavqawaklupa za sedewe…

Naravno, obezbedi}e se inova mesta za parkirawe,pa }e Para}in imati ipe{a~ku zonu i re{enproblem parkirawa.

M. Stojanovi}

PRVO ASFALTIRAWE U OVOJ GODINI U SEOSKIM MESNIM ZAJEDNICAMA

ASFALT ZA ULICU SVETOG SAVE U RA[EVICIPre toga, u toj ulici sa puno dece izgra|ena je vodovodna mre`a

JO[ RADOVA U RA[EVICI

U Ra{evici }e tako|e biti radova kod domakulture, gde }e se sre|ivati okolni prostor i gra-diti de~je igrali{te. - Vrednost tih planiranihradova je oko tri milona dinara, {to nije komplet-na investicija ali za sada toliko }e sredstava bi-ti izdvojeno, ka`e Zoran Petrovi}, predsednikaSaveta MZ Ra{evica, koji jo{ jednom potencira dase svi poslovi obavqaju u dogovoru sa me{tani-ma i lokalnom samoupravom.

U PLANU ZA PROJEKTOVAWE

Za naredni period planira se projektovawe jo{dve ulice u Ra{evici. Jedna od wih je kru`nai nalazi se u blizini Veterinarske stanice. Onaje u me|uvremenu nasipana, dok druga ulica vo-di prema delu sela koji me{tani nazivaju Sla-tina. I u ovim dvema ulicama, pre asfaltirawa,najpre }e biti izgra|ena vodovodna mre`a.

NOVA PARKING MESTA

Pove}awe broja parking mesta obezbedi}e se pro-{irivawem parkinga iza zgrade “Lamela”, s obziromda je Op{tina otkupila i sru{i}e stari objekat kojise na tom prostoru nalazi, a parkinzi }e bitipro{ireni i na drugim lokacijama. Za naredne go-dine, u planu je izgradwa javne gara`e iza zgrade “Koc-ka 3”. Kada se parkinzi pro{ire, gra|ani ne}eosetiti nedostatak mesta za parkirawe kojih jebilo na aktuelnom gradili{tu fontane.

ODMI^U RADOVI NA GRADILI[TU NOVOG TRGA SA FONTANOM

POSLE TEMEQA, GRADE SE ZIDOVIGra|ani na{e op{tine }e u fontani i novom trgu u`ivati pre kraja leta

Digitalni mera~i proto-ka vode, na osnovu ~ega semogu utvrditi gubici, po-stavqeni su na gotovo svimglavnim ta~kama para}in-skog vodovoda, po~ev odkapta`e u Izvoru na izvo-ri{tu “Svete Petke” dorezervoara na Kara|or|e-vom brdu, zatim na prav-cu ka ]upriji, ka gradu idaqe na svim va`nim seg-mentima mre`e. Ovaj posao uradile su

ekipe JP “Vodovod” radiunapre|ewa vodosnabdeva-wa, a kako isti~e Neboj-{a Simi}, direktor JP“Vodovod”, s obzirom da sesa “Svete Petke” deli-mi~no vodom za pi}e snab-deva i susedna ]uprija,va`no je {to je na rezer-voaru ka tom pravcu tako-|e postavqen mera~ kojipokazuje koliko ta~no vo-

de odlazi na{im kom{i-jama. A to je koli~ina ko-ja je srazmerna wihovomu~e{}u u nekada{woj iz-gradwi dela vodovodnogsistema u na{oj op{tini,odnosno odnos je 60 prema40 u korist Para}ina.- Mera~i su postavqeni

na ve}ini va`nih ta~akavodovoda osim tamo gdeje planirana izgradwa “ska-de”. Oni }e biti ura|eniu sklopu KFW programa ibi}e postavqeni kada sebude radila “skada”. Ovajtender }e biti raspisankrajem godine, isti~e Si-mi}. Wegova o~ekivawa suda se izvo|ewe svih ovihradova koji se odnose napostavqawe mera~a, kako uzoni grada tako i selima,okon~aju do kraja ove ilinajkasnije po~etkom idu}egodine.

A na pitawe: {ta je “ska-da sistem”, Simi} ka`e daje to informacioni si-stem koji upravqa vodovod-nim sistemom iz jednogcentra. Postavqawe me-ra~a je deo digitalizaci-je sistema upravqawa vo-dosnabdevawem, a ovi ra-dovi se odvijaju u okvirurealizacije KFW progra-ma, odnosno programa saNema~kom razvojnom ban-kom. Ina~e, mera~i za protokvode u prethodnom perio-du ugra|eni su na kapta`iu Izvoru, rezervoaru naKara|or|evom brdu, ka]upriji i Para}inu, kaoi na bunarima u Dankovu,Stri`i i Goruwu. Radni-ci JP “Vodovod”, tako|e,dva mera~a su montiralina izvori{tu Toplik uPopovcu. M. Stojanovi}

Javna nabavka za “skada sistem” bi}e raspisana do kraja godine

Zoran Petrovi}

MERA^I PROTOKA VODE NA VA@NIM SEGMENTIMA MRE@EMERA^I PROTOKA VODE NA VA@NIM SEGMENTIMA MRE@E

DDDD IIII GGGG IIII TTTTAAAA LLLL IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAA SSSS IIII SSSS TTTT EEEE MMMM AAAA ““““ VVVV OOOO DDDD OOOO VVVV OOOO DDDD AAAA””””

Izgradwa ove ulice po~ela je pro{le godine, a sada je zavr{ena

Fontana }e imati podzemni i nadzemni deo- zbog ~ega je na gradili{tu ra|en iskop

Postavqawe mera~a kod glavnog rezervoara

~etvrtak 30. maj 2019. 5Infrastruktura Bilten

Asfaltirawem dela Stri-{ke ulice u nasequ Ribni-ca koje pripada Mesnoj zajed-nici “Dankovo” lokalna sa-mouprava je ispunila obe}a-we koje je dala stanovnici-ma ovog naseqa, podsetio jepredsednik Op{tine Sa{aPaunovi} koji je, sa sarad-nicima iz Uprave za inves-ticije i odr`ivi razvoj,obi{ao gradili{te dok serazlivao asfalt. Sa me{tanima Ribnice,

naime, odr`an je velikisastanak pre tri godineupravo u Stri{koj ulici itada je obe}ano da }e ta uli-ca biti asfaltirana ~imbudu re{eni imovinskiproblemi. To se i dogodi-lo, Stri{ka ulica je asfal-tirana u imovinski re{enomdelu. U ovom trenutku uprigradskim naseqima nisuugovorene ili se ne ugova-raju za izgradwu samo oneulice koje nisu imovinskire{ene. - Prilaz do naseqa Ribni-ca je zapravo privatna par-cela koju nije mogu}e asfal-tirati dok se ne re{eimovinski problemi. Mipoku{avamo da ih re{imove} godinama unazad, a ka-ko smo re{ili deo Stri-

{ke ulice, tako je stigao iasfalt, a tako }e biti usvim prigradskim naseqima.Izgradili smo prilazniput, prilaznu ulicu do na-seqa Ribnica iz pravcaDankova, dakle Sin|eli}e-vu ulicu skoro do ulaza uRibnicu i evo sadaispuwavamo obe}awe,asfaltiramo na onom istommestu gde smo razgovaralipre tri godine, kazao jejo{ Paunovi}. Imovinskiproblemi su o~igledno jedi-ni “kamen spoticawa” kada

je u pitawu br`a izgradwasaobra}ajnica na obodimagrada. Paunovi} je te prob-leme svrstao u nekolikogrupa, a kada je u pitawu wi-hovo re{avawe, nema brzihre{ewa.- Ovde u Ribnici, na

primer, nije mogu}e na}i nivlasnika, ni naslednikeparcele koja slu`i kao uli-ca, a koja je nekad davnobila wiva koju su po delo-vima kupovali me{tani ko-ji su ovde izgradili ku}e.Sam put je ostao imovinavlasnika te nekada velikewive, koji je verovatno ipreminuo. Nemamo mogu}-nost da na|emo naslednikei prosto nije mogu}e spro-vesti imovinski postupak ido}i brzo do imovinskogre{ewa, objasnio je Pau-novi}. U drugim slu~ajevima, pos-toji problem da samime{tani kojima trebaasfaltirati ulicu ne `ele

da prihvate imovinsko re-{ewe da se odreknu delaplaca, ~ak i uz naknadu,zato {to moraju da pomera-ju ogradu, da smawuju parce-le koje im slu`e kao dvo-ri{ta... - Onda nastaje i problem

nedolaska na ro~i{ta uimovinsku slu`bu, pa mimoramo da odla`emo ko-na~no re{ewe vi{e puta...Na kraju, ti vlasnici ula`u`albe vi{im instancama,imamo i sudske postupkeoko visine naknade i sve totraje godinama, a re~ je po-nekad o samo nekoliko kva-drata zemqi{ta koji zaistapuno ne vrede, ali sume{tani spremni ponekad daidu na sud zbog vrednostitih nekoliko kvadrata ko-je ina~e ne koriste, objas-nio je predsednik op{tinesu{tinu problema, obi-laze}i finalne radove uRibnici.

M. Stojanovi}

Deo Ulice Branka Radi-~evi}a u Stri{kom nase-qu nedavno je asfaltiran,a za{to deo, objasnio jeSa{a Paunovi}, predsed-nik op{tine Para}in pri-likom obilaska radova ko-ji su bili u toku. Naime, pri kraju ulice

postoje nere{eni imovin-ski problemi, {to se mo-`e videti i na terenu,tako da nije bilo mogu}easfaltirati taj preostalideo Stri{ke do takozvane[iroke ulice koja je rani-je izgra|ena, kazao je Pa-unovi}. Sli~ni problemipostoje i u drugim prigrad-skim naseqima, ali bezobzira na to lokalna sa-mouprava }e izgraditiulice koje su imovinskire{ene u Ribnici, na Ka-ra|or|evom brdu i udrugim obodnim delovimagrada.- U Ribnici je tako|e

problem imovinske pri-rode zbog ~ega }emo izgra-diti ulicu kroz samo na-seqe Ribnica koje je deoMesne zajednice “Dankovo”,ali ne}e biti izgra|enadeonica do ve} postoje}egasfalta u Sin|eli}evojulici. U Ribnici kon-kretno i nije mogu}e pro-

na}i vlasnika parcele,niti wegove naslednike,s obzirom na to da je na-seqe davno gra|eno i da jegra|eno na wivama. Ka-snije je do{lo do prome-ne vlasni{tva na delovi-ma parcela, tako da posto-ji deo koji se koristio zadvori{ta i izgradwu ku}a,ali i deo koji je ostao dase koristi kao ulica, alizapravo to nije ulica jerje u Katastru i daqe u pri-

vatnom vlasni{tvu, rekaoje Paunovi}. On je dodao da }e se

Op{tina potruditi dataj problem ipak budere{en u budu}nosti, alije to jako dug i kompli-kovan postupak. Iz tihrazloga i kasni izgradwaulica u mnogim prigrad-skim naseqima.

Stanovnica UliceBranka Radi~evi}a uStri{kom nasequ,

Marina Veqkovi}, ka`eda asfalt mnogo zna~i zasve, pa i za decu, zatoapeluje na me{tane da sekona~no dogovore i re{eimovinske probleme. Jer,iako se lokalna samou-prava trudi i ulice na-sipa, posle prvih obimni-jih padavina one ponovopostaju blatwave tako danasipawe nije trajno re{e-we, ka`e Veqkovi}eva.

M. Stojanovi}

Jo{ uvek je u proceduriizbor najboqeg ponu|a~a poraspisanoj javnoj nabavciza rekonstrukciju, odnos-no zamenu najve}eg delaglavnog dovoda vode odizvori{ta “Sveta Petka”do glavnog rezervoara.Tender je raspisalo Mi-nistarstvo finansija iponude su otvorene, za deose ~eka saglasnost, a kakoka`e direktor JP“Vodovod” Neboj{a Simi},u toku je devoluacija po-nuda, odnosno “merewe”da li su ispuwenitehni~ki uslovi tendera odstrane ponu|a~a, kako bise zatim pre{lo na otva-rawe finansijskog delaponude i kona~no izabraonajboqi. To }e biti pred-uze}e koje bude ispuwa-valo propisane tehni~keuslove, a dalo je najpovo-qnije cene.Simi} o~ekuje da ovaj

posao bude zavr{en i daradovi na zameni cevovo-da po~nu tokom leta.Podsetimo, promeni}e se9,4 kilometra dotrajalogazbestnog cevovoda od kap-ta`e ka gradu, ~ime }e seu velikoj meri smawitigubici vode i elimin-

isati kvarovi, a {to }esamo po sebi poboq{ativodosnabdevawe i koli~inuvode u mre`i. Ovo je naj-va`niji deo programaunapre|ewa vodosnabde-vawa koji na{a op{tinarealizuje preko“Vodovoda”, pome|udr`avnom ugovoru i usaradwi sa Nema~komrazvojnom bankom. Programobuhvata jo{ izgradwuvi{e bunara, rekonstruk-ciju vodovodne mre`e uvi{e gradskih ulica udu`ini od pet kilometarai digitalizaciju sistema zapra}ewe vodosnabdevawa.Kad su u pitawu bunari,bu{ewe je zavr{eno, zajedan od wih je u tokuizrada ku}ice i opremawei on }e vrlo brzo biti ufunkciji. Za druga dvabunara koja se finansir-aju iz KFW programaura|ene su probe, testi-rawe i u toku je tender zawihovo opremawe, proce-dura kod Ministarstvafinansija i KFW banke.Kad je u pitawu ~etvrtiplanirani bunar, za wegase obezbe|uje parcela nakojoj }e se graditi.

M. Stojanovi}

USKORO PO^ETAK RADOVA NA ZAMENI GLAVNOG DOVODA

MINISTARSTVO ODLU^UJEO NAJBOQOJ PONUDI

Od kapta`e u Izvoru ka rezervoaru na Kara|or|e-vom brdu bi}e zameweno 9,4 kilometra cevi

OP[TINA ISPUNILA OBE]AWE DATO PRE TRI GODINE, ALI MNOGO TOGA ZAVISI OD ME[TANA

U RIBNICU KONA^NO STIGAO ASFALTAsfaltiran je deo Stri{ke ulice jer imovinsko-pravna pitawa nisu kompletno re{ena

PODSETNIK NA URA\ENO

Pre Stri{ke ulice u Ribnici, asfaltiran je deoUlice Branka Radi~evi}a u Stri{kom nasequ, poplo-~ana [ava~ka u Dankovu i rekonstruisan deo Ulicecara Du{ana kod {kole “Mom~ilo Popovi} Ozren”,sve u okviru programa koji obuhvata 24 gradske i pri-gradske ulice, koliko ih je ove godine planirano zaugovarawe, izgradwu i rekonstrukciju.

U STRI[KOM NASEQU ASFALTIRAWE U ULICI BRANKA RADI^EVI]A

IZGRA\EN IMOVINSKI RE[EN DEO ULICENa`alost, zbog vlasni~kih smetwi ova ulica nije do krajaasfaltirana i povezana sa ranije izgra|enom [irokom ulicom

OBE]ANO-ISPUWENO: ekipa koja realizuje planove izgradwe infrastrukture

~etvrtak 30. maj 2019.6 PanoramaBilten

Broj investitora u indus-trijskoj zoni “Zmi~” raste,a pored 17 dosada{wih,sti`e i 18. po redu. To jeRadisav Miloradovi} iz]uprije, koji je poslao po-nudu na otvoren javni oglasOp{tine Para}in za ku-povinu dve parcele. Otvara-we ponuda obavqeno je ko-misijski 15. maja i on jeprogla{en za najboqeg po-nu|a~a, a cena je 317,35evra po aru. Nakon toga,~lanovi Op{tinskog ve}a nasednici odr`anoj 17. majautvrdili su i odbornicimauputili na dono{ewe pred-log re{ewa o otu|ewu izjavvne svojine-prodaji jo{dve parcele u industrijskoj

zoni “Zmi~” ukupne povr{i-ne oko 46 ari. Miloradovi} je, ina~e,

{esti po redu investitoriz susedne op{tine koji jekupio parcelu u na{oj in-dustrijskoj zoni radi iz-gradwe objekta, a kupo-prodajni ugovor bi}e pot-pisan posle dono{ewa re-{ewa o otu|ewu parcelena prvoj narednoj sedniciSkup{tine op{tine.U industrijskoj zoni, dak-le, postaje vrlo `ivo, akupci su uglavnom malai sredwa preduze}a,lokalni i regionalni pre-duzetnici. Oni {ireproizvodwu i na drugimlokacijama na teritoriji

na{e op{tine, i touglavnom sopstvenim sred-stvima, bez subvencijadr`ave na koje mogu dara~unaju velika stranapreduze}a, {to Op{tinasmatra pogre{nomdr`avnom ekonomskompolitikom koju trebamewati. Na ovu ~iwenicupredsednik op{tine

Para}in Sa{a Paunovi}~esto je ukazivao, naro~itotokom pro{logodi{wegobilaska 18 privrednika,odnosno firmi na teri-toriji para}inske op{tine,koje su investirale, pokre-tale i {irile proizvodwu,najavquju}i novozapo{qavawe oko 300Para}inaca. Z. Ra{i}

Op{tina Para}in je za-jedno sa op{tinom Vrbas igradovima Kru{evac i U`i-ce potpisala ugovor o li-cencirawu, odnosno pris-tupu sertifikaciji za ener-getsku nagradu, ~ime se zva-ni~no pridru`ila Asocija-ciji Evropska energetskanagrada EEA, kroz “Proje-kat energetske efikasno-sti i upravqawa energijomu op{tinama u Srbiji”.Ovaj projekat podr`ava Vla-da [vajcarske u koordina-ciji sa Ministarstvom ru-darstva i energetike, sa-znali smo od VladimiraJankovi}a, na~elnikaOdeqewa za odr`ivi razvojUprave za investicije ikoordinatora projekta.

Na{a op{tina je saostalim potpisnicima vi{eod godinu dana sticala is-kustvo i dosta uradila napoqu energetske efikas-nosti. Potpisivawem ovogugovora potvr|ena je daqaposve}enost postizawu odr-`ivih energetskih i klimat-skih ciqeva, jer je “Evrop-ska energetska nagrada” pri-znati sistem sertifikaci-

je i upravqawa kvalitetomsa vi{e od 1.500 ~lanica{irom Evrope. Sada slediperiod u kome Para}in tre-ba da ispuni standarde zadobijawe sertifikata, odnos-no Evropske energetskenagrade.

Kako je objasnio Janko-vi}, EEA predstavqa ser-tifikat za op{tine kojesu ispunile uslove vezaneza nivo energetske efika-snosti. Na{a op{tina na-stavi}e daqe da radi na

ovom procesu kroz usavr-{avawe kapaciteta javnihpreduze}a, usvajawe strate-{kih akata i sli~no. Ina-~e, ciq projekta energet-ske efikasnosti je pove}a-we `ivotnog standarda,ekonomski razvoj i ubla-`avawe klimatskih prome-na, razvoj kapaciteta i,{to je vrlo va`no, ener-getska sanacija javnih zgra-da, a u na{oj op{tini od-nosi se na {kole.

N. Stankovi}

Ovih dana o~ekuje sedobijawe gra|evinskedozvole za izgradwu indus-trijskog parka u indus-trijskoj zoni “Zmi~”, saz-najemo u Upravi za inves-ticije i odr`ivi razvojop{tine Para}in.Anga`ovana firma,

“Domus in`ewering” izJagodine, zavr{ila jeizradu projekta, pa su sestekli svi uslovi za dobi-jawe gra|evinske dozv-ole. Projekat je, sazna-jemo, veoma kompleksanjer pored projekta samogobjekta sadr`i i pro-jekat saobra}ajnica i sao-bra}ajne signalizacije,ure|ewa celog komplek-sa i spoqweg osvetqe-wa. Odmah po dobijawugra|evinske dozvole pris-tupa se izradi projekta zaizvo|ewe, sa svim detaqi-

ma, a nakon toga seraspisuje javna nabavkaza izgradwu objekta odoko 4.000 kvadrata iure|ewe prostora od 1,3hektara. Kao {to je poz-nato, objekat }e se datiu zakup po komercijalnimuslovima, za {ta }etako|e biti raspisanajavna nabavka, a po dogov-oru, zakupi}e ga {vedskakompanija “Rimaster”. Upitawu je poznat proiz-vo|a~ kablova zagra|evinske ma{ine kojive} radi u Para}inu uzakupqenom pogonu. Kakoje ovaj investitor najavio,sa preseqewem u indus-trijsku zonu i sapro{irivawem proizvod-we, zaposli}e najpre 300,a tokom narednih godinai do 1.000 qudi.

Z. Ra{i}

Trend smawewa broja stanovnika aktuelan je u svimop{tinama u Srbiji, ali Para}in ne samo da nije u vrhu potom pitawu ve} je na 108. mestu od 165 op{tina i gradova.Ovo su podaci Republi~kog zavoda za statistiku (RZS),na koje je nedavno podsetio i ~lan Op{tinskog ve}a Milo{\ur|evi}, predstavqaju}i rezultate ankete ~iju je anal-izu uradio CESID, gde su Para}inci rad lokalnesamouprave ocenili visokom prose~nom ocenom. Anketaje, izme|u ostalog, pokazala, da na{i sugra|ani vole da`ive u Para}inu najvi{e zbog toga jer su im tu prijate-qi i porodica, a zatim i {to je Para}in lepo ure|en gradi ~isto mesto. Naravno, u Para}inu, kao i {irom Srbije,smawuje se broj stanovnika, ali u na{oj op{tini je tosmawewe mawe nego u ~ak 107 drugih op{tina i grado-va u Srbiji. Odnosno, na listi smawewa stanovni{tvapo op{tinama Para}in se nalazi na 108. mestu.Broj stanovnika se, ina~e, smawuje iz razli~itih razlo-ga: qudi odlaze iz mawih u ve}e gradove u Srbiji,odlaze u inostranstvo, a i natalitet je smawen. U drugezemqe odlazi se uglavnom zbog ve}e zarade, za boqepla}enim poslom. Na problem da nema dovoqno stru~neradne snage ukazaju i vlasnici para}inskih malih i sred-wih preduze}a koji, zbog odlaska naj~e{}e u zemqe EU,ostaju bez voza~a i drugih dobrih majstora.Ono {to je u svemu bitno, jeste da Para}in nije na vrhuliste op{tina koje se smawuju, ve} je oko posledwe tre}ine.O ovoj temi vi{e u narednom broju “Biltena”. Z.R.

JO[ JEDAN INVESTITOR IZ ]UPRIJE U INDUSTRIJSKOJ ZONI “ZMI^”

MILORADOVI] KUPAC DVE PARCELEOn je bio najboqi ponu|a~ za dve parcele ukupne povr{ine46 ari na javnom oglasu koji je raspisala Op{tina Para}in

GRA\EVINSKE DOZVOLE ZA 88 FIRMI

Oubrzanom investirawu malih i sredwih preduze}au na{oj op{tini najboqe govori podatak da jenadle`na op{tinska slu`ba za posledwih {est god-ina izdala gra|evinske dozvole za potrebe 88firmi, za gradwu preko 68.000 kvadrata objekata.Pore|ewa radi, to je vi{e od povr{ine neka-da{we [tofare, a ne{to mawe od Staklare.

TRI DELA PROJEKTA

Projekat energetskeefikasnosti se sa-stoji od tri glavnekomponente: “Evrop-ske nagrade za energi-ju” (program za plani-rawe i ostvarivaweciqeva politike o~u-vawa energije i kli-matskih uslova), in-vesticije u energet-sku efikasnost irazvoj kapaciteta.

PARA]IN SE PRIDRU@IO ASOCIJACIJI “EVROPSKA ENERGETSKA NAGRADA”

POTPISAN UGOVOR O PRISTUPU SERTIFIKACIJIU projektu energetske efikasnosti koji podr`ava Vlada [vajcarske su jo{ Kru{evac, U`ice i Vrbas

NAKON [TO JE OVIH DANA ZAVR[EN PROJEKAT

GRA\EVINSKA DOZVOLAZA INDUSTRIJSKI PARKPo dogovoru, objekat }e zakupiti {veds-ka kompanija “Rimaster”, koja }e zaposli-ti najpre 300, a zatim i do 1.000 qudi

PO SMAWEWU BROJA STANOVNIKA

PARA]IN JE NA 108. MESTU

U DRUGIM OP[TINAMAPROBLEM JE VE]INa ovo je nedavno podsetio ~lanOp{tinskog ve}a Milo{ \ur|evi}

Svi potpisnici ugovora o pristupawu sertifikaciji za energetsku nagradu

Jedan od vi{e investitora iz ]uprije sagradioje u zoni “Zmi~” klanicu za krupnu stoku

~etvrtak 30. maj 2019. 7Grad Bilten

Sredinom maja velikepadavine uslovile su iznatno pove}awe vodosta-ja Crnice, {to je ukazalona zna~aj realizacije pro-jekta odbrane Para}inaod velikih voda. Ovaj pro-jekat se realizuje ve} vi{eod godinu dana i obuhvataradove u koritu reke udu`ini od ne{to vi{e od10 kilometara, ukqu~uju}ii deo koji prolazi krozcentar grada, gde je kori-to naju`e.

Govore}i o izgradwinovog sistema odbrane odpoplava, predsednikop{tine Sa{a Paunovi}ka`e da smo sada negdena polovini ovog posla.- Pored betonskih zido-

va kroz grad, gradi se inovo korito reke izavr{avaju nasipi krozmesnu zajednicu Glavica.Ovo {to se sada vidi naterenu ne}e tako izgledatina kraju, kad sve bude goto-vo, posebno kad je re~ ostazama pored reke gde suvisoki betonski zidovi.Wihova visina nigde ne}ebiti ve}a od metra, {to jeprimerena visina, a zidovisu neophodni zbog bezbed-nosti stanovnika koji su2014. godine bili ugro`enipoplavom. Projekatza{tite izra|en je naosnovu prora~una dr`avnogInstituta za vode, shodnomerewima u vreme poplave2014. o prolasku 255 kubi-ka vode u sekundi, kroz sis-tem gra|en sedamdesetihgodina koji je projektovanza 130 kubika. Zato jebilo neophodno izgraditinovi sistem, objasnio je

predsednik Paunovi}. Obimne radove u koritui na obalama Crnicefinansira Austrijskarazvojna agencija, pod ~ijomkontrolom su radovi naterenu, a nosilac projek-ta je JVP "Srbijavode",nadle`no za ure|ewe

vodotokova prvog reda (kao{to je Crnica) i zaodbranu naseqenih podru~jaod wihovog izlivawa. Osim ovog projekta, pris-tupi}e se i realizacijiprojekta rekonstrukcijenekoliko pe{a~kih i drum-skih mostova u gradu,

ukqu~uju}i i glavni most uglavnoj ulici, jer se pri-likom katastrofalnepoplave pokazalo da su timostovi bili prepreka oti-cawu vode. Rekonstrukcijamostova na Crnici bi}erealizovana sredstvima[vajcarske konfederacije,koje je Op{tina Para}inobezbedila uz u~e{}e izsopstvenog buxeta i treba-lo bi da po~ne ove, najkas-nije po~etkom slede}e godine.Pe{a~ki i drumski mostoviod bazena "Presti`" nizvod-no do Elektrodistribucijebi}e poru{eni i izgra|eninovi, po uslovima JVP"Srbijavode".- Radovima }e biti obuh-va}eni svi mostovi osimmosta na dr`avnom putnompravcu ]uprija-Para}in-Pojate, kod “^okolenda”,jer su za wega potrebnedr`avne saglasnosti idr`avna intervencija,

objasnio je Paunovi}. Onje dodao da }e se, do tada,okolno podru~je braniti odeventualnog izlivawa obal-nim zidovima i sistemimamobilne opreme.Izgradwom betonskih zido-va zna~ajno }e se olak{atiposao odbrane.“Srbijavode” su zadu`eneza ove aktivnosti, a ne}ebiti puno “ta~aka” kojetreba braniti, za razlikuod dosada{weg stawa gdepostoji osam kilometaraobale koje treba {tititi,

{to je nemogu} zadatak uslu~aju buji~ne reke kak-va je Crnica. Bez obzira na pove}awe

wenog vodostaja sredinommaja, opasnosti od izlivawanije bilo, a [tab zavanredne situacije op{tinePara}in bio je neprekid-no u pripravnosti, kao iuvek kad stigne upozoreweiz RHMZ. Na Suvari, Grzii Crnici nisu uo~eni ve}iproblemi, niti opasnost odwihovog izlivawa.

N. Stankovi}

Udru`ewe gra|ana BID zone “Korzo” relizova-lo je tre}i po redu javni poziv u ovoj godini, aprvi namewen poboq{awu vodosnabdevawa uzgradama. Konkurs je zavr{en 22. maja i za wega je

obezbe|eno milion dinara za deset skup{tinastanara, ali se javilo pet, kojima je raspore|enoukupno 500.000 dinara, zavisno od potreba, saznajemood Dragana Gaji}a iz BID zone. Kredit za ovunamenu }e se otpla}ivati 12 meseci jer suma zaotplatu ne}e biti velika. Mese~na rata }e iznosi-ti od 250 do 400 dinara po stanu, zavisno od vrsteradova.Stambene zajednice ovim sredstvima mogu da

poprave ili kupe novu pumpu za poboq{awe pri-tiska vode u mre`i, da nabave ba~ve, ventile ilidrugu opremu. Pro{le godine je deset stambenihzajednica dobilo kredit za popravku, remontpumpi i buradi za pumpe.[to se ti~e radova po prethodna dva konkursa,

ura|ena je sanacija na ravnom krovu zgrade uVidovdanskoj 1, a radovi na zgradi “Lamele”morali su da sa~ekaju prestanak padavina. N.S.

Veliko ~i{}ewe ispremawe grada u okviruakcije "Para}in-na{edvori{te" nastavqa seplaniranim tempom, porasporedu. Posao jenajpre krenuo u Mesnojzajednici “Centar”, a od27. maja, prema flajeru,

“generalka” se obavqau ulicama DimitrijaMarjanovi}a, IlijeGara{anina, Mici}evoj,Poenkareovoj, Ravani~koj,Wego{evoj, Obili}evoj,zatim u Jevrejskoj iMarka Ore{kovi}a.Da podsetimo, ovu

akciju organizujuOp{tina Para}in i JKP“Para}in” po programuunapre|ewa komunalnogreda. U slu~aju lo{ihvremenskih prilika,kakve su velikepadavine, ~i{}ewemo`e biti trenutno

odlo`eno, a gra|ani }eo tome bitiobave{teni.Kako bi se {to boqe

obavio posao ~istili-com, potrebno je da naulicama i trotoarimanema parkiranih auto-mobila, za {ta bi tre-balo da se pobrinugra|ani, podse}aju izJKP, uz poziv svima dase ukqu~e u akciju~i{}ewem ispred svo-je ku}e ili lokala iodr`avawem higijene usvojoj ulici.Akcija traje od maja dodecembra, dok se neuredi celokupni javniprostor na teritorijina{eg grada, u svimmesnim zajednicama.“Generalka” se real-izuje ve} dugi niz god-ina, u ciqu kvalitet-nijeg `ivota i zdravqa.

N. Stankovi}

NEDAVNI PORAST VODOSTAJA CRNICE DOKAZAO ZNA^AJ RADOVA NA RECI

NOVI SISTEM ODBRANE OD POPLAVA NEOPHODANPostoje}i sistem iz sedamdesetih godina gra|en je za 130 kubika vode u sekundi, a novi je projektovan za protok od 250

RADOVI U GLAVICI I DAVIDOVCU

Kad je re~ o poslovima u Glavici, radovi nanasipu nisu zavr{eni, ali nijednog trenutka nijepretila opasnost od izlivawa u vreme visokogvodostaja sredinom maja. Bilo je maweg izlivawaSuvare u poqe ispod Gorwe Mutnice, {to je tamo ~estslu~aj, ali nije bilo opasnosti po doma}instva. UDavidovcu jo{ nisu zavr{eni radovi na regulacijiGrze zbog imovinskih problema, ali se situacija stal-no prati, rekao je predsednik Paunovi}.

REKONSTRUKCIJA MOSTOVA

Realizacijom ovog projekta }e se tako|e omogu}itive}i protok vode kroz korito. Prakti~no, dvadrumska mosta na Crnici i nekoliko pe{a~kihbi}e sru{eni i izgra|eni novi krajem ove ilipo~etkom slede}e godine. Ti radovi }e, doktraju, donekle ometati saobra}aj u gradu, kretawepe{aka i vozila, ali posle toga ima}emo mnogove}u bezbednost kad je re~ o poplavama.

PO TRE]EM JAVNOM POZIVU UDRU@EWA BID ZONE ZAJEDNI^KA AKCIJA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A I OP[TINE "PARA]IN-NA[E DVORI[TE"

BOQE VODOSNABDEVAWE ZA PET ZGRADA

Toliko ih je konkurisalo i sve su dobile sredstva

PO PLANIRANOM RASPOREDU

Nivo vode u Crnici zakratko je bio zaus-tavio radove u koritu, ali su gra|eni zidovi

Crnica je vodostajem ponovo podsetila zbog ~ega se grade betonski zidovi i novo korito

~etvrtak 30. maj 2019.8 SeloBilten

U mesnoj zajednici Bu-qane nedavno je saniranplaninski put koji vodiprema Jeremitskom gro-bqu, a na zahtev mesnezajednice koji je upu}en op-{tinskoj Upravi za inve-sticije i odr`ivi razvoj,radove je izvelo Javno ko-munalno preduze}e.U Buqanu ina~e, postojedva grobqa, put prema pr-vom, dowem, asfaltiranje celom du`inom, putprema drugom je nasipan

pro{le godine u du`ini od200 metara ali su buji~nevode odnele deo puta, pa jeplan MZ da se i ovaj putnarednih godina asfalti-ra, obja{wava za “Bil-ten” predsednik Savetaove mesne zajednice, Dra-gan Milenkovi}. Pro{legodine o~i{}eno je ra-stiwe i put “probijen”jer je bio jako zarastao iu lo{em stawu.- Ove godine zbog buji~-nih ki{a taj put ponovo je

saniran, buldo`erom sunapravqeni odvodi za vo-du kako ga vode koje dola-ze sa planina ne bi uni-{tavale. Taj posao zavr{enje za jedan dan, a nakon{to je JKP zavr{ilo ra-dove, me{tani su zajedno savolonterima ~istili rasti-we narednih dana. Zavr{e-no je ko{ewe i ure|ewe sa-mog grobqa. Du`ina celo-kupnog puta je oko 800metara, isti~e Milenkovi}.Ina~e, prethodnih dana

ura|ena je ograda mostaprema dowem grobqu, {toje tako|e bio jedan od zah-teva me{tana upu}enihUpravi za investicije op-{tine, a o~i{}ena je i se-oska deponija.Milenkovi} ka`e da su odnadle`ne slu`be dobilidozvolu za izgradwu Spo-menika palim borcima1912-1918. koji }e bitipostavqen na platou ispredDoma kulture, te da }ese uskoro izabrati izvo|a~i nadzorni organ, kako bise krenulo sa radovima. Zaupis imena na tablu neo-phodna je saglasnost nad-le`nog ministarstva. Ce-lokupna sredstva za iz-gradwu ovog spomenika suiz dobrovoqnih prilogame{tana, a bi}e posta-vqen najverovatnije dokraja juna.U planu mesne zajedniceje i izgradwa prilaza inadstre{nice za postoje}usto~nu vagu, kao i ure|e-we centra sela, okolnogparka i isticawe infor-mativne table sa podaci-ma o selu. B. Drenovakovi}

Ovogodi{wi Me|unarod-ni poqoprivredni sajam uNovom Sadu posetilo jestotinu para}inskih poqo-privrednika. Iako po ki-{ovitom danu, oni najzna-ti`eqniji uspeli su dapogledaju nacionalnu izlo-`bu stoke, kao i najsa-vremeniju poqoprivredumehanizaciju, po ~emu jeovaj sajam i prepoznatqiv. Jedan od posetilaca iz na-{e op{tine, AleksandarCani}, ka`e da su poqo-privrednim gazdinstvimauvek potrebne ma{ine

da obave posao za naj-kra}e vreme, te je stogaupoznavawe sa novinamaiz te oblasti po`eqno. - U ovo doba kad se

klima neprestano mewa,po`weti, recimo, `itopre ki{a ili pokupitirod pre mraza, mo`e danam sa~uva rad koji smoulagali tokom cele godi-ne. Bilo je na sajmuba{ velikog izbora ma-{ina, ali za nas, indi-vidualne proizvo|a~e,one su nepristupa~ne zbogcena, a do subvencija se

te{ko dolazi zbog veli-ke “papirologije”. Ali,u svakom slu~aju treba bi-ti informisan, pratititrendove i obi}i sajam,rekao je Cani}.Za poqoprivrednike izna{e op{tine odlazakna najzna~ajniji sajam uovoj oblasti u Srbijisubvencionisan je i ovegodine preko Uprave zapoqoprivredu i lokal-ni ekonomski razvoj.Novosadski sajam, 86. poredu, trajao je od 11. do 17.

maja, a posetiocima sepredstavilo 1518 firmi iz32 zemqe.Hale su bile pune, sa

mno{tvom posetilaca, aorganizovano je ~ak 17 ko-lektivnih izlo`bi, me|ukojima izlo`ba hrane i po-seban “Dan vo}ara”, dok jenajve}a izlo`ba poqopri-vredne mehanizacije bilana ~ak 35.000 metara kva-dratnih. Organizatori po-sebno isti~u uspostavqe-nu saradwu sa Tunisom iItalijom. B.D.

Visok vodostaj reka usledpadavina sredinom majai brzina buji~nih vodazahtevala je uklawawe pe-{a~kog mosta u Glavi-ci, ~ime je omogu}enoubrzavawe protoka. Tiradovi su, ina~e, predvi-|eni projektom za{tite

Para}ina od velikihvoda Crnice, uz utvr|i-vawe obala i izgradwunasipa re~nog toka krozGlavicu, ~iji je tok, ta-ko|e, delimi~no izmewenpo projektu, kako bi sepostigao odgovaraju}istepen bezbednosti qu-

di i imovine u ranijeplavqenom podru~ju. Do sada sprovedenim ra-dovima na svim deonica-ma, od Glavice do u{}a uVeliku Moravu, korito jeu zna~ajnoj meri pro{i-reno i kako se pokazalo,u stawu je da prihvati i

propusti ve}e koli~inevode nego ranije, ka`ekoordinator ovog projek-ta Milo{ Tomi}, nagla-{avaju}i da Crnica uGlavici jo{ uvek nemaprojektovani nivo za{ti-te i da zavr{ni radovitek predstoje. R.B.

Mera nege prole}nih use-va jeste i me|uredna kul-tivacija kojom se razbijazemqi{na pokorica kojanegativno deluje na biq-ke. Ovom merom se vr{irastresawe povr{inskogsloja zemqi{ta tako da sevoda ravnomerno upija ispre~ava gubitak vlage izdubqih slojeva. Miodrag Simi}, stru~wakza ratarstvo iz Poqopri-vredno-savetodavne stru~-ne slu`be iz Jagodine,ka`e da se me|urednomkultivacijom mogu suzbi-ti korovi, a obavqa se iprovetravawe zemqi{ta.Ove mere za posledicuimaju poja~avawe minera-lizacije u zemqi{tu, kaoi rada mikroorganizama.- Kod kukuruza prvo me-|uredno kultivirawe semo`e izvr{iti ~im kuku-

ruz iznikne, odnosno kadse u wima prika`u redo-vi. Slede}e kultivirawe seobavqa u zavisnosti odpotreba, a trebalo bi gaobaviti do sklapawa redo-va, odnosno dok je mogu}ekretawe traktora i agre-gata za kultivirawe krozusev, a da ne ugrozi izni-kle biqke. Prilikom kul-tivirawa trebalo bi pri-hraniti kukuruz azotnim|ubrivima, isti~e MiodragSimi}.Potrebno je voditi ra~u-na i o brzini kretawaagregata, jer ako je brzi-na velika a biqka niska,mo`e do}i do zatrpavawaizniklog useva. Tako|etreba voditi ra~una o du-bini, kao i {irini za{ti-}ene zone kako ne bi do-{lo do o{te}ewa korenai stabla kukuruza. B.D.

Na podru~ju Po-moravskog okrugaparadajz zauzimazna~ajno mesto upovrtarskoj kultu-ri. Na na{im par-celama on se pro-izvodi u za{ti}e-nom prostoru i naotvorenom poqu.U prethodnim go-dinama proizvo|a-~i su bili ~estosuo~eni sa lo{imvremenskim prili-kama i u~estalompojavom crne pe-gavosti paradajza,koja je zna~ajnosmawila prinose,ka`u poqoprivred-ni stru~waci.Mere koje su ka-

rakteristi~ne ivrlo zna~ajne zauspe{nu proizvodwu pa-radajza su: postavqaweoslonca, vezivawe i for-mirawe uzgojnog oblika, za-kidawe zaperaka, prekra-}ivawe vrha stabla, teuklawawe dowih listovanakon zrewa plodova. Ka-da po~ne cvetawe, treba-lo bi izvr{iti vezivawebiqaka uz oslonac, ne su-vi{e ~vrsto kako ne bido{lo do usecawa kanapa ustablo, savetuje Dragan Mi-ju{kovi}, diplomirani in-`ewer PSSS Jagodina.- Zakidawem zaperaka re-guli{e se broj stabalaparadajza. Ako se para-dajz gaji na jednom sta-blu, onda se svi ostali za-perci odstrawuju ~im do-stignu du`inu 4-5 cen-

timetara. Kod vo|ewa nadva stabla nadzemni deobiqke je u obliku latini~-nog slova V i taj zaperakse ostavqa, a sve ostaletreba ukloniti. Zaperci seuklawaju rukom, o{trimno`em ili makazama, aova mera nege obavqa se{to ~e{}e, po mogu}nostisvaka tri do pet dana.Ako se paradajz proizvo-di u za{ti}enom prosto-ru javqa se problem saoplodwom cvetova, paMiju{kovi} savetuje dase postave ve{ta~ke ko-{nice sa bumbarima, ven-tilatorima, uz protresawenose}e konstrukcije ilipodizawe bo~nih strananajlona da bi nastalo pri-rodno opra{ivawe. B.D.

U BUQANU SANIRAN PLANINSKI PUT KOJI VODI PREMA GROBQU

POSLE MA[INE, RADILI ME[TANI I VOLONTERI

Buldo`erom su napravqeni i odvodi kako buji~ne vode put ne bi ponovo uni{tile

PREDOSTRO@NOSTI RADI, ZBOG VISOKOG VODOSTAJA POLOVINOM MAJA

UKLOWEN PE[A^KI MOST U GLAVICI

NA[I POQOPRIVREDNICI NA

SAJMU U NOVOM SADU

Bez obzira na nepristupa~ne cenemehanizacije, treba pratiti trendove

IMALO SE [TA VIDETI

POKORICA ZEMQI[TA LO[E DELUJE NA USEVE

ME\UREDNAKULTIVACIJAKUKURUZA

PARADAJZ VA@AN U POMORAVQU

ZNA^AJNE MERE ZA UZGOJ

Zahtev za ure|ewe puta upu}en je Upravi za investicije, a sproveo ga je JKP

~etvrtak 30. maj 2019. 9Dru{tvo Bilten

Na stru~nom skupu odr-`anom 21. maja u hotelu“Petrus” na temu “Izve-{tavawe medija o ka-znenim postupcima” go-vorili su predsednikPrekr{ajnog suda u Pa-ra}inu Nedeqko Bodiro-ga i Dragan Mileti},advokat, a doga|aj je biozami{qen kao edukaci-ja novinara.Skup je uz pomo} op-

{tine Para}in realizo-vala “Reorganizacija”doo iz Ni{a, a QubomirKosti}, wihov pred-stavnik, ka`e da su naovaj na~in `eleli dapomognu novinarima izPara}ina i Pomoravqada pravilnije i kvalitet-nije izve{tavaju o sud-skim kaznenim postupci-ma.- Pra}ewem medijskih

sadr`aja u Srbijiprimetili smo da se ~e-sto me{aju pojmovi ko-ji bi morali da budu ja-sno navedeni u svakomnovinskom tekstu ilidrugom medijskom sadr`a-ju. Ima nepreciznostii nedoslednosti, {tokod ~italaca ili slu{a-

laca dovodi do zabune,odnosno pogre{nog shva-tawa poruke koja medi-jskim sadr`ajem trebada bude preneta, rekao jeQubomir Kosti} izni{ke “Reorganizacije”.Prema re~ima predava~ana ovom skupu, predsed-nika Prekr{ajnog suda uPara}inu Nedeqka Bodi-roge, normativni okvirikoji reguli{u medijsko

izve{tavawe o kaznenimpostupcima jesu najpreUstav Republike Srbije,zatim me|unarodni izvo-ri, zakon i podzakonskaakta.- Postoji vi{e razlo-

ga za{to se izve{tava-we o kaznenim postupci-ma mo`e smatrati neade-kvatnim. Jedan od wih je{to u sudskom sistemu nepostoji dovoqno razvije-

na svest i potreba da sejavnosti na adekvatanna~in pribli`i sadr`i-na kaznenih postupakai da se javnost blagovre-meno i potpuno infor-mi{e o ne~emu {to je odvelike va`nosti za ce-lo dru{tvo. S drugestrane, kod novinara po-stoji nedovoqna pravnaupu}enost i zabuna u ko-ri{}ewu terminologi-

je, {to u krajwem isho-du stvara jedan poprili~-no lo{ rezultat, pa seprekora~uju granice ko-je se ne bi smele preko-ra~iti, ne po{tuje sepretpostavka nevinostikoja je ina~e jedna odustavnih kategorija, ana kraju, korisnici in-formacije, odnosno gra-|ani, nemaju potpunu ta~-nu informaciju o onome{to ih zanima o radu su-dova. Kr{ewe pretpostavke

nevinosti ima svoje za-konske posledice, obja-{wava Bodiroga: - Nepo{tovawe prepo-

ruka, ~ak i zakonskihodredbi koje se odnose nato, ima i odre|ene zakon-ske konsekvence, a jedanod razloga organizacijeovih tribina je i daupoznamo javnost sa tim

da kad se kr{e pravaodre|enih lica u timpostupcima i kad se sen-zacionalisti~ki, tablo-idno, iznose detaqi ve-zani za sudske postupkekoji ne bi smeli da seiznose pre, pa ~ak ni po-sle pravosna`ne sudskeodluke, onda gra|ani io{te}eni imaju pravoda tako|e od sudova tra-`e za{titu, jer postojii veliki broj kaznenihodredbi koje sankcioni-{u takvo pona{awe. Tose, me|utim, do sada ni-je koristilo, ja bar zasada ne znam takav slu-~aj. Sve se pravdalo slo-bodom obave{tavawa, alita sloboda ima svoje gra-nice, zakqu~io jepredsednik Prekr{ajnogsuda u Para}inu,Nedeqko Bodiroga.

B. Drenovakovi}

Na poziv Turisti~ke or-ganizacije Srbije, koja sva-kog vikenda ispred Avalskogtorwa u Beogradu predsta-vqa po jedan grad, odnosnoturisti~ku organizaciju,Turisti~ka organizacijaop{tine Para}in (TOP)predstavila se manifesta-cijom “Art fest”. Turistisu se tom prilikom upozna-li sa turisti~kim potenci-jalima na{e op{tine, pro-bali Vasinu tortu i izabra-li neke od radova na{ih

umetnika i zanatli-ja, izlo`enih tomprilikom, rekao jeAqo{a Gligorije-vi}, direktor TOP-a.Jo{ jedna majska ak-tivnost na{e Turi-sti~ke organizacijejeste nastup na \ur-|evdanskom karneva-lu u Kragujevcu, po-vodom Dana grada.Naime, na poziv Tu-risti~ke organizacije Kra-

gujevac na{aTuristi~ka or-ganizacija iu~enici drugograzreda O[“\ura Jak{i}”u~estvovali suu sve~anom do-ga|aju. U kar-nevalskoj po-vorci, kao cen-tralnoj mani-festaciji pro-slave Dana gra-da Kragujevca,bilo je vi{eod hiqadu u~e-snika.- Organizato-ri karnevalapotrudili su

se da karneval ne ~ine sa-mo maske i kostimi, ve} dato bude i prilika da seproslavi prijateqstvo ibogatstvo `ivota. Turi-sti~ka organizacija op{ti-ne Para}in je, ina~e, orga-nizator jednog od najve}ihkarnevala u zemqi posve}e-nog deci, koji se tradici-onalno odr`ava svakog sep-tembra u okviru proslaveDana op{tine Para}in,podsetio je Gligorijevi}. A iz majske aktivnosti TOizdvajamo i obele`avaweSvetskog dana ptica, 10.maja. U saradwi sa Udru`e-wem za za{titu `ivotiwa“Orka” iz Beograda Turi-sti~ka organizacija organi-zovala je postavqawe hra-

nilica i hrane za ptice naGrzi, na prostoru Spomeni-ka prirode “Vrelo Grza”.“Orka” je u ovu svrhu do-nirala oko 250 kilogramahrane za ptice, a wenipredstavnici su pokazaliveliko interesovawe za za-{titu samog izvori{ta re-ke Grze i celog spomenikaprirode. U narednom periodu “Or-ka” i para}inska Turisti~-ka organizacija nastavi}esaradwu na ovom i sli~nimprojektima. Jer, za TO je odvelike va`nosti za{titabiqnog i `ivotiwskog sve-ta, ne samo Grze ve} i Si-sevca, Petru{ke oblasti,kao i Kara|or|evog brda.

N. Stankovi}

Preduzetnik Milo{ Mateji} iz okoline Topoleobratio se preko svog punomo}nika Op{tini Pa-ra}in sa predlogom za zajedni~ki sastanak ~ija bitema bila eventualni odustanak od izgradwe mini-hidrocentrale (MHE) na Grzi, uz isplatu nakna-de {tete. Grupa gra|ana “Odbranimo Grzu” sma-tra da to prakti~no zna~i da je bitka dobijena,te da su, uz veliku podr{ku sugra|ana i lokalnesamouprave, uspeli da pobedom zavr{e ovu ekolo-{ku pri~u.- Mi smo imali podr{ku najmawe 5.000 stanov-

nika Para}ina, koliko ih je potpisalo peticiju,te veliku logisti~ku podr{ku Op{tine, pa smo uspe-li da iskqu~ivo kroz institucije, pravnim putem,privedemo kraju ovu bitku, ka`e Zoran Kojadino-vi} iz tog udru`ewa. On smatra da su “na korakod pobede” i da }e Op{tina sa investitorom po-sti}i dogovor o vansudskom poravnawu.Podsetimo, ovo udru`ewe uspelo je da obezbedihidrobiolo{ku i ihtiolo{ku studiju reke Grze, testav Ministarstva za{tite `ivotne sredine da jeneprihvatqiva izgradwa MHE u za{ti}enim pod-ru~jima. Investitor je na ovaj na~in, pravnim pu-tem, stavqen pred svr{en ~in, {to ga je sve, uznezadovoqstvo lokalnog stanovni{tva, navelo daodustane, smatra Kojadinovi}. Ina~e, predstavnici svih udru`ewa koja {iromSrbije {tite reke u svojim lokalnim sredinamaod MHE 18. maja bili su u Para}inu radi dogo-vora o formirawu jedinstvene, “krovne” organi-zacije, zajedni~kih akcija i odbrane svih voda Srbije.Do{li su predstavnici vi{e od 10 udru`ewa, po-~ev od lu`ni~kog kraja i Stare planine, preko Le-skovca, Priboja, Sokobawe i Kraqeva, do Beogra-da i Vojvodine... Z. Ra{i}

OMETAWE SUDSKIH POSTUPAKA

Prema re~ima Nedeqka Bodiroge, predsednikaPrekr{ajnog suda u Para}inu, sudski postupci su vi-{e puta bili ometeni objavqivawem detaqa izistrage u medijima, {to je potpuno nezakonito, ~i-me se kr{e sve norme, a brine to {to postoji takvadru{tvena klima da se takvo izve{tavawe stavqa“pod pla{t” slobode medija i izve{tavawa.

U HOTELU “PETRUS” ODR@AN STRU^NI SKUP, NAMEWEN NOVINARIMA, UZ PODR[KU OP[TINE

IZVE[TAVAWE MEDIJA O KAZNENIM POSTUPCIMANovinari ~esto ne po{tuju pretpostavku nevinosti, objavquju i detaqe iz istrage, ka`e Nedeqko Bodiroga, predsednik Prekr{ajnog suda

OP[TINSKA TURISTI^KA ORGANIZACIJA SVUDA PROMOVI[E PARA]IN

ART FEST U BEOGRADU, KARNEVAL U KRAGUJEVCUUz ove aktivnosti, TOP je na originalni na~in obele`ila i Svetski dan ptica

INVESTITOR MHE NA GRZI

RAZMI[QA O ODUSTAJAWU

ZADOVOQNIBRANITEQI GRZE

Ekipa koja je sprovela akciju na Grzi

Na karnevalu u Kragujevcu

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 30. maj 2019. ~etvrtak 30. maj 2019.

ZAVI^AJNI MUZEJ PARA]IN U MANIFESTACIJI “MUZEJI ZA 10”

U Evropskoj no}i muzeja, u su-botu 18. maja, na Zavi~ajnom ode-qewu para}inske Biblioteke iz-lo`eni su radovi, fotografije idokumenta koji svedo~e o `ivo-tu, nau~nom radu i smrti istaknu-tog pedagoga dr Vi}entija Raki}a,~ije ime ina~e Biblioteka nosi.Izlo`ba je uprili~ena povodom50 godina od wegove smrti(1969), o ~emu svedo~i i izlo`e-na potvrda Uprave za grobqe i sa-hrane beogradske op{tine Savskivenac. Prema bolni~koj otpusnojlisti, koja je tako|e izlo`ena, Ra-ki} je umro 5. oktobra 1969, a sa-

hrawen je u svom rodnom Para}i-nu, gde je proveo penzionerske da-ne.Dr Vi}entije Raki} je nakon di-plomirawa na Filozofskom fa-kultetu u Beogradu nastavio svo-je pedago{ke studije u Lajpcigui Berlinu, ali istovremeno on pro-u~ava i psiholo{ke, sociolo{kei filozofske ideje ameri~kih, en-gleskih i francuskih autora. Nataj na~in, on sti~e {iroka zna-wa i unosi novine u pedago{kuteoriju, naro~ito isticawem zna-~aja igre i umetnosti u procesuvaspitawa. Posle zavr{etka stu-

dija, Raki} biva postavqen za do-centa na Filozofskom fakulte-tu u Beogradu, gde sistematizujepedago{ke ~iwenice i pojmove po-laze}i od svojih originalnih te-orija. Kao predava~a, wegovi stu-denti ga opisuju kao skromnog, pri-rodnog, neposrednog, qubaznog, ti-hog profesora, sa zadebqanim ru~-nim zglobom, duplim nao~arima ilupom, sa zbijenim i sadr`ajnimstilom izlagawa, ali uvek sprem-nog da primi studente u svom ka-binetu...O veli~ini ovog znamenitog Pa-ra}inca mo`da najboqe govori

ocena Nikole Potkowaka, na{egpoznatog pedagoga: “Mnoge wego-ve ideje”, pi{e Potkowak, “teku na{e vreme se prou~avaju i na-u~no potvr|uju, pokazuju}i svu lu-cidnost i dalekovidost ovog na-{eg originalnog pedago{kog mi-slioca. Takvog osobenog pedagogado wega Srbija nije imala.”Na izlo`bi u Biblioteci pred-stavqena je Raki}eva bibliote~kacelina: wegove kwige, priznawa,fotografije, jedan wegov portret,rad slikara \eli}a i bronzana bi-sta u izradi vajara Stojanovi}a.

D. Nikoli}

Kao i prethodnih pet godina,Zavi~ajni muzej je u okviru ove man-ifestacije priredio brojne sadr`ajeza decu i mlade, po~ev od radion-ice “Malih arheologa”, prekopisawa hijeroglifa, do kerami~kei etno-radionice. Pred{kolcima je bila namewena

arheolo{ka radionica, a svakog danatokom “Nedeqe muzeja” od 10 do 16sati najmla|i posetioci bili su udvori{tu, za stolovima za crtawei sa peskom, iz koga su iskopavalirazli~ite nalaze, kao pravi arheo-lozi. U tome su imali pomo} stru~-nog osobqa, pa su saznali kako sepravilno izvodi iskopavawe, kako na-crtati dinosaurusa...Radionica pisawa hijeroglifa za

osnovce i sredwo{kolce odr`ana je15. maja, a vodila je Gordana @i-vanovi} Orlandi}, profesor pismai kaligrafije u sredwoj {koli “Teh-no art” u Beogradu. Ona je reklada su ovu temu izabrali upravo u~e-nici. - Pro{le godine radili smo }i-

rilicu i }irili~ne fontove od na-stanka }irilice do danas, a |aci sume stalno pitali kada }emo crtatihijeroglife. Zato sam im sada do-nela tri pisma koja su pisali Egip-}ani, pa su sastavqali re~i na na-{em jeziku, svoja imena pravili krozcrte`e. Interesantno im je da seupoznaju sa na~inom kako su nasta-la slova, jer dana{wa pisma su na-stala od piktografskog pe}inskog pi-sma, od kojih su nastali hijerogli-fi, zatim gr~ki alfabet, rimska la-tinica, pa sva daqa moderna pisma,rekla je profesorka Orlandi}. Na samu “No} muzeja”, 18. maja, po-red programa namewenog svim pose-tiocima, u muzeju su organizovane ~aktri radionice za decu - kerami~ka,arheolo{ka i etnolo{ka. Kako je re-kla Tatjana Tubica, rukovodilac et-nolo{ke radionice, deca su u~ilapredewe preslicom i vretenom i tka-we na razli~itim razbojima. Bilisu veoma vredni i zainteresovani,zanimalo ih je da prave tkanice ipowavice, a osim toga, ove aktiv-

nosti dovode do razvoja motorike ru-ku i ose}aja za lepo. Isto tako za-nimqivo je bilo i na grn~arskomto~ku gde se rukama vajala glina, u~emu su deca u`ivala, naglasio jerukovodilac ove radionice, Dejan Jo-vanovi}, kerami~ar.Kao dobri vodi~i kroz stalnu po-

stavku, ve} petu godinu pokazali suse u~enici O[ “Mom~ilo Popovi}Ozren”, uz rukovo|ewe nastavniceistorije Danijele Aran|elovi}.Me|u malim vodi~ima bili su u~e-nici osmog razreda, Miwa Stoj~i}i An|ela Markovi}. Miwa je po-setioce izlo`be vodio kroz temu “Pa-ra}in u 18. i 19. veku”, o kojoj jenau~io u {koli na ~asu istorije,dok je An|ela govorila o tome {tase sve mo`e videti u stalnoj postav-ci.

Zanimqivi i raznovrsni sadr`ajikoje je pripremio Zavi~ajni muzejza decu i mlade privukao je wihovupa`wu i interesovawe, {to i jesteciq manifestacije “Muzeji za 10.

N. Stankovi}

MMMMAAAATTTTUUUURRRRSSSSKKKKIIII PPPPLLLLEEEESSSS ,,,, PPPPAAAA VVVVEEEESSSSEEEEQQQQEEEEMaturanti svih sredwih {kola u Para}inu plesali

su svoj maturski ples 24. maja na trgu u centru grada,veselili se i pevali, fotografisali sa drugovima iroditeqima koji su zauzeli sav prostor na trgu... Okupqawe je bilo u fiskulturnoj sali Ma{insko-elek-trotehni~ke {kole, a zatim su krenuli u centar gra-da gde je ve} sve bilo spremno za ples i koncert. Kasnije,ne{to vi{e od sat vremena svirala je grupa "Projekatbend" u organizaciji Doma omladine. Maturanti su u`ivaliu dobroj muzici, veselili se, kako mladosti i prili~i...Po re~ima Sne`ane Da~i}, koordinatorke Aktiva sred-wih {kola, ukupno 477 maturanata je zavr{ilo {kolo-vawe u ovoj etapi. Odlu~eno je da ples bude 24. maja,posledweg nastavnog dana, a to je sedmicu kasnije uodnosu na ve}inu gradova u Srbiji. Naime, kako je 17.maja grupa gimnazijalaca bila na dr`avnom takmi~ewu,aktiv profesora fizi~kog vaspitawa koji priprema kadrilnije hteo da izostavi te u~enike. A gimnazijalci su ve} proslavili i svoje matursko

ve~e, pro{log ponedeqka u Hotelu “Petrus”. N.S.

IZUZETNA IZLO@BA U GRADSKOJ BIBLIOTECI U “NO]I MUZEJA”

LLLL EEEE GGGGAAAATTTT DDDD RRRR VVVV IIII ]]]] EEEE NNNN TTTT IIII JJJJ AAAA RRRR AAAA KKKK IIII ]]]] AAAA

RRRR AAAA DDDD IIII OOOO NNNN IIII CCCC EEEE ZZZZ AAAA DDDD EEEE CCCC UUUU IIII MMMM LLLL AAAA DDDD EEEE

Deca su rukama vajala glinu

Zanimqivo je bilo u~iti predewe i tkawe

Arheolo{ka radionica

U “No}i muzeja” |aci su bili vodi~i

Radionica pisawa hijeroglifa

~etvrtak 30. maj 2019.12 Doga|ajiBilten

Savremen sport podrazumeva veliki broj treninga i tak-mi~ewa, a malo vremena za odmor i oporavak, {to za po-sledicu ima pojavu pretreniranosti, sportskih povreda,kao i pad imunolo{kog sistema sportista. Da bi lak{eprevazi{li ove probleme, sportisti ~esto pose`u za su-plementima koji ~ine dodatak klasi~noj ishrani sporti-sta, ~ime se popuwava nastali deficit. Suplementi mogu biti vitamini, minerali, aminoki-seline i wihovi derivati, koncentrati ugqenih hi-drata i drugo. Wihova upotreba ima zna~ajan efekatna vreme potrebno za oporavak nakon intenzivnogtreninga i omogu}uje br`i povratak snage, izdr`qi-vosti, a to vodi i psiholo{koj stabilnosti.Pored suplemenata koji spadaju u dozvoqena sredstvabr`eg oporavka, sportisti ~esto pose`u za nedozvo-qenim farmakolo{kim doping sredstvima, a sve u ci-qu dobijawa vrhunskih rezultata. Danas u svetu postoje hemijske supstance koje se ne

mogu identifikovati na doping kontrolama, a odgovor-ne su za vrhunske rezultate u sportu. Definicija do-pinga koju je dao Me|unarodni olimpijski komitet(MOK) glasi: „Doping je svako sredstvo ili postupak ko-ji je u stawu da ve{ta~ki pove}a radnu sposobnost, {toje u suprotnosti sa sportskom etikom, kao i telesnimi mentalnim integritetom sportiste“. Prema zvani~-noj listi MOK-a, doping sredstva se dele na:1. Zabrawene grupe supstanci (stimulansi, narkoti-

ci, anaboli~ki steroidi, diuretici i maskiraju}iagensi, peptidni hormoni, faktori rasta i dr.)2. Zabrawene metode manipulacije u dopingu (krvni

doping, primena ve{ta~kih nosa~a kiseonika i plazmaekspandera, farmakolo{ke, hemijske i fizi~ke zlo-upotrebe)3. Grupa zabrawenih supstanci u izvesnim okolnosti-ma (alkohol, lokalni anestetici, glukokorikoidi, be-ta- blokatori i dr.)Sportisti koriste doping sredstva da bi se oslobo-dili nervne napetosti, radi pove}awa mi{i}ne ma-se, otklawawa ose}aja nemira, radi postizawa {to bo-qih rezultata. Sportisti koji se opredele za kori-{}ewe nedozvoqenih sredstava optere}uju se sa te-{kim zdravstvenim i moralnim problemima. Neki odovih sredstava mogu da dovedu do te{kog o{te}ewa zdra-vqa, pa i do smrtnog ishoda. Svetska antidopingagencija je objavila spisak nedozvoqenih sredstava, An-tidoping agencija Republike Srbije (ADAS) je izdala„Xepni priru~nik 2018 – Budi zdrav, igraj po{teno“.Da bi se spre~ilo kori{}ewe doping sredstva, spro-vode se redovne kontrole od strane Antidoping agen-cije. Postoje razli~ite moderne metode za identifi-kaciju i odre|ivawe doping sredstava u telesnimte~nostima (krv, urin), koje u minimalnom uzorku mo-gu da otkriju wihovo prisustvo.Tanku liniju izme|u upotrebe dijetetskih suplemena-ta i nedozvoqenih doping sredstava veoma je lako pre-}i. Proizvodwa suplemenata nije precizno kontroli-sana kao {to je to slu~aj u farmaceutskoj industri-ji, pa se mo`e desiti da neki suplementi budu kon-taminirani doping supstancama tokom procesa proiz-vodwe. Sertifikat na suplementima nije za{tita odpozitivnog doping testa. Zato je suplementacija u da-na{we vreme zahtevan i slo`en zadatak koji tra`i dase wome bavi tim stru~waka koga ~ine sportski le-kar, nutricionista, trener i sam sportista.

Dr Sa{a Spasi}spec. medicine sporta

DDDDOOOOMMMM ZZZZDDDDRRRRAAAAVVVVQQQQAAAA PPPPAAAARRRRAAAA]]]]IIIINNNN

SUPLEMENTACIJA I DOPING U SPORTU

Predstavnici Zavoda za za-{titu prirode Srbije predesetak dana organizovalisu u okolini Lebine akci-ju pu{tawa u prirodu step-skog sokola, prstenovanogu Austriji, koji je prona-|en pro{le godine u julu,na istom mestu, iscrpqeni dehidriran, sa samo 750grama. Zavod za za{tituprirode je tada sokola pre-uzeo od me{tanina koji gaje spasao i zbrinuo u ZOO-vrtu “Pali}”. Ptica seuspe{no oporavila pa jesada vra}ena u prirodu.

Stepski soko je, ina~e,strogo za{ti}ena vrsta, ame{tanin Lebine jeiznemoglu pticu, koja jepro{le godine pala ispredwegovog dvori{ta, lakouhvatio. Soko je imao na de-snoj nozi aluminijumskiprsten koji je ukazao da

se izlegao u Be~u.Obave{ten je Zavod za za-{titu prirode koji je pticupreuzeo i omogu}io opo-ravak u prihvatili{tu zadivqe `ivotiwe Zoolo-{kog vrta “Pali}”.

Deset meseci kasnije,oporavqen, izle~en i odra-

stao, soko je vra}enu prirodu, a poleteoje sa ruke orni-tologa BratislavaGruba~a, ina~ena{eg sugra|anina.Aleksandar Dragi-{i}, direktor Zavo-da za za{titu pri-rode Srbije, bio jevrlo zadovoqanzdravstvenim stawemptice. - Izuzetno je brzoodletela pa je o~i-gledno je da je punasnage, a obi~no tonije takav slu~aj.Ovo je, ina~e, jednaod akcija koju spro-vodimo u okviruzbriwavawa za{ti}e-nih i stroga za{ti-}enih vrsta, a nagodi{wem nivouimamo oko sto ta-kvih slu~ajeva. Pti-

ce su jedna od najugro`eni-jih vrsta i u Srbiji jeoko 340 za{ti}enih, a ovajsoko je strogo za{ti}enavrsta jer ih ima svega dva-desetak parova, rekao jeDragi{i}. Saradwa sa lokalnim sta-novni{tvom je izuzetno va-`na da bi se za{ti}enevrste o~uvale. U ovom slu-~aju, soko je spa{en upra-vo zahvaquju}i me{tanimaLebine, pa se direktorZavoda za za{titu prirodezahvalio na tome. Z. Ra{i}

U organizaciji Domaomladine “Para}in”, a uokviru projekta “Otvorengrad, slobodan dijalog”,17. maja u hotelu “Pe-trus” odr`ana je tribinana temu “Satira i politi-ka”. Gosti su bile dve po-znate li~nosti iz javnog`ivota, novinar Drago-qub Dra`a Petrovi}, glav-ni i odgovorni urednikdnevnog lista “Danas” iscenarista Voja @aneti},a tribinu je vodila VesnaStojkovi}.Petrovi} i @aneti} su

koautori poznate satiri~-no-humoristi~ke emisije”PQi@”, zajedno sa Dra-goqubom Mi}kom Qubi-~i}em, glumcem sa rasko-{nim talentom za imita-ciju. Naziv emisije u stva-ri je akronim sa pomalosme{nim prizvukom, sa-stavqen od po~etnih slo-va prezimena autora: Pe-trovi}, Qubi~i} i @ane-ti}.Na pitawe kako emisija

”PQi@” opstaje kod toli-kih stend-ap komi~ara me-|u politi~arima, @ane-

ti} je odgovorio da je dru-{tvena situacija tolikoapsurdna da wima uop{tenije problem da na|u ono{to je apsurdno, ve} da imje problem da naprave do-bar izbor. Isto tako, onsmatra da je ono {to ra-de va`no za o~uvawe men-talnog zdravqa qudi, ta-ko da sugra|ani to vide izahvalni su, ka`e @ane-ti}, {to autorima dajesnage da nastave sa tim po-

slom. U tom smislu, on jemi{qewa da bi trebalo dase napravi zajedni~ka fo-tografija na kojoj bi, po-red wih trojice, bili jo{Kesi}, Ivanovi} i jo{neki humoristi, te da tafotografija verno svedo-~i o karakteru na{eg vre-mena.Gosti su u svom stilu iz-vrgli podsmehu jo{ nekedru{tvene pojave, poput, naprimer, na{eg dvostrukog,

{izofrenog odnosa po pi-tawu statusa Kosova, zatimosnivawa gradske stra`e igradske policije, te pobe-de {tigli}a predsednikajedne op{tine na nekomtakmi~ewu, ~ime se ovajhvalio na svom “Tviter”nalogu...Pri~u Petrovi}a i @ane-ti}a publika je lepo prihva-tila, a ve~e je proteklo urazgovoru i vedrom duhu.

D. Nikoli}

Pored paketi}a bebama ro|enim u “Nedeqi Crvenog krs-ta”, ova organizacija u je okviru programa brige o sta-rima podelila u gradu 50 paketa hrane i konditorskihproizvoda osobama u stawu socijalne potrebe starijimod 65 godina, a akcija se nastavqa u seoskim mesnim za-jednicama.U okviru majskih aktivnosti, u vrti}u “Kolibri” odr`ana

je radionica iz programa “Borba protiv trgovine qudima”primerena pred{kolskom uzrastu, a sli~na radionicaodr`ana je i za korisnike Dnevnog boravku za decu iomladinu sa smetwama u razvoju, uz podelu slatki{a. Realizovano je i vi{e radionica u {koli “Mom~ilo Po-povi} Ozren”, dok je za u~enike starijih razreda uDrenovcu organizovana “[kola zdravqa”. N.S.

MAJSKE AKTIVNOSTI CRVENOG KRSTA

STEPSKI SOKO, PRONA\EN PRO[LE GODINE, POSLE OPORAVKA PU[TEN U PRIRODU

SOKO IZ BE^A LETI NAD LEBINOMOd gladi iznemoglu pticu, te{ku svega 750 grama, prona{ao je me{tanin Lebine pre deset meseci

ME[TANIN PREPOZNAO PTICU

Osloba|awu sokola prisustvovao je i Nikola Pet-kovi}, sin me{tanina koji ga je uhvatio i ~uvaovi{e dana. On je prepoznao pticu o kojoj je i sambrinuo, a ka`e da je porasla i u daleko boqem iz-dawu nego kada je wegov otac uhvatio pro{log leta.

TRIBINA DOMA OMLADINE “PARA]IN” O POLITI^KOJ SATIRI

GOSTOVALI KOAUTURI EMISIJE “PQI@”Uz dijalog sa publikom, novinar Dra`a Petrovi} i scenarista Voja @aneti} imali su prepoznatqiv nastup

Sokola je pustio ornitolog Bratislav Gruba~

Dra`a Petrovi}, Vesna Stojkovi} i Voja @aneti}

~etvrtak 30. maj 2019. 13Zdravqe Bilten

Za sva|u je potrebno dvoje: zato, ~im vam se nekoobrati sva|ala~kim tonom, ostanite smireni pre-ma temi sva|e, analizirajte {to je toj osobi u stvaripotrebno (dubqi uzrok), {to joj nedostaje, {ta o~eku-je od vas pa zbog toga zapo~iwe sva|u...]utite - i u mislima, dajte toj osobi ono {to

joj treba. Za ovo vam treba dovoqno smirenosti,snaga karaktera i tolerancija… Poku{ajte da jerazumete za{to to radi. Ne odgovarajte na pro-vokacije i normalno se pona{ajte. Sva|alica }ese umiriti za kratko vreme i ostaviti vas na miru.Ne o~ekujte, naravno, nikakvu zahvalnost, neka vambude dovoqno {to ste dobili svoj mir.

Ovi saveti se ne odnosi na nasiqe izlostavqawe. U tom slu~aju, treba oti}i od

nasilne osobe i prijaviti je.

SAVET PLUS

IZREKAAko nekog voli{, boqe mu to poka`i

nego da mu samo ka`e{.Ako nekog prestane{ da voli{,

boqe mu to ka`i nego da mu pokazuje{.

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

Kada se va{e dete razbesni, mno-gi roditeqi dolaze u isku{ewe daga samo po{aqu u wegovu sobu „dase smiri“. Ali, na`alost, na tajna~in dete dobija jasnu porukuda su qutwa i bes neprihvatqivii da mora samo da se snalazi sasvojim stra{nim ose}awima. Uzovakvo odrastawe nije ni ~udo{to ve}ina qudi razvije prob-lem u upravqawu besom: vi~u, besne,ili se prejedaju kako bi izbeglisuo~avawe sa ose}awem besa. Kad je dete qutito, duboko udah-nite jer ni{ta nije urgentno - neprelazite u borbeno stawe. Besniispadi su na~in za “luftirawe“.Deca nemaju izgra|en neurolo{kiput za samokontrolu kao odrasli.Ponudite empatiju.Bes se javqa zbog ponavqawa

na{ih reakcija da vi~emo iliteramo dete u sobu. Bes je odbranana pretwu koju dete ose}a. To je

zapravo nagomilan strah koji setalo`i vremenom. Postavite kakve god granice da

je potrebno kako bi svi bilibezbedni, ali istovremeno prih-vatite bes i budite saose}ajni.Recite detetu ne{to poput: “Ti sitako qut! @eli{ da dobije{ ono{to `eli{ i to sada. @ao mi je,ali ne mo`e. Mo`e{ da se quti{koliko ho}e{, ali udarawe nije uredu. Mo`e{ da lupi{ nogom dami poka`e{ kako si qut, ali nemo`e{ mene/druge qude da udara{.“Ograni~avajte samo reakcije, a nei ose}awa. Ne morate da seslo`ite sa detetom, ali poka`iteda shvatate wegova ose}awa u tomtrenutku. Kada jednom oseti da gaslu{ate i razumete, smiri}e se.Ostanite u blizini mali{ana -

va{em detetu je potreban svedokkoji ga prihvata i voli ~ak i kadaje quto. Ne poku{avajte da

obja{wavate ili racionalizujetewegovo pona{awe - samo mu stavitedo znawa da shvatate da je uzne-mireno i uverite ga da }ete osta-ti sa wim dok se ne smiri.Nemojte poku{avati da procen-

ite da li je detetova reakcijapreterana – jer to svakako jeste.Znajte i poka`ite detetu da }e mubes pomo}i da se malo smiri.Kada prepoznate ose}awa koja sekriju iza besa, dete }e najverovat-nije napraviti pauzu i prestati saispadom. A kada na{e saose}awepuno qubavi dopre do rane dete-ta, tada nam se ono baca u zagrqaji sva ta uznemiravaju}a ose}awa“ispare”. Postepeno, va{e dete }e shvati-ti da, iako ne mo`e uvek da dobi-je ono {to `eli, mo`e da dobijeono {to mu je najpotrebnije: neko-ga ko ga voli i prihvata u svimsituacijama.

KAD SE DETE RAZBESNI

Sre}a nije odsustvo prob-lema ve} sposobnost da seuhvatimo u ko{tac sawima. Kada god imate nekiproblem, razmislite otome {ta imate umesto{ta ste izgubili.Dozvolite da vam nada uboqe sutra preraste umotivaciju, a motivacijavremenom u uspeh.Kada ose}ate da je sve

izgubqeno, razmislite oslede}em:1. Tuga i bol su osnovnii po~etni deo svakognapretka. Postoje dve vrstebola, fizi~ki i onaj kojislu`i promenama. Ponekada`ivot zatvara vrata jer jejednostavno vreme da sekrene daqe. Svaki velikiuspeh zahteva neku vrstudostojne borbe, a za dobrestvari uvek treba vreme-na. 2. Sve u `ivotu je

privremeno: ki{a kojapada kad-tad prestane, no}donosi novi dan jer – ni{tane traje ve~no. Dakle, akoje sada sve u redu, u`ivajte,jer ne}e trajati zauvek.Onog trenutka kada nau~iteda iz svake situacijeizvu~ete najboqe ima}etebezbroj novih {ansi koje

mo`ete iskoristiti u sop-stvenu korist.3. Brige i `albe ne vodeni~emu : oni koji senajvi{e `ale najte`e ost-varuju ciqeve. Nije goto-vo ako ste izgubili –gotovo je kad ne raditeni{ta, a `alite se. Nedozvolite da vam senkepro{losti zatamnebudu}nost.4. O`iqci na du{i su

simboli snage - psihi~kiili fizi~ki, ozna~avajuda je bol pro{ao i da jerana zatvorena. Ne mo`eteih ukloniti, ali mo`etepromeniti na~in na koji ihposmatrate.

5. Svaka vrsta borbe jejedan korak napred; u`ivotu, strpqewe se neodnosi na ~ekawe. To jesposobnost da se zadr`ipozitivan stav, uvek ima-ju}i u vidu da svaki radvredi i da se strpqeweuvek isplati. Odlu~nost,strpqewe i pozitivan stavsu tri kqu~ne stvari zapostizawe uspeha.6. Tu|a negativnost nijeva{ problem: ostanite ono{to jeste i ne dozvoliteda tu|a gor~ina uti~e navas. Qudi ne ~ine i negovore stvari zbog vas ve}uglavnom zbog sebe i svo-jih li~nih potreba.

Mewajte se pored qudikoji iz vas izvla~e najbo-qe i ne brinite o tome{ta drugi misle. Tu|egmi{qewa }e uvek biti, anajva`nije je va{emi{qewe o sebi. 7. [ta je predodre|eno dase desi, desi}e se! Nemo`emo kontrolisati sve{to se de{ava, alimo`emo se osloniti naintuiciju koriste}i sve{anse u pronala`ewu sre}ekroz iskustvo.

Mo`da ne}ete sti}i tamogde ste nameravali, ali}ete sigurno do}i ta~notamo gde treba da budete.Vreme je da promenite svoje navike i ovo ukusno

povr}e da jedete obavezno. Jer, zelena salata:1. Ima malo kalorija i masno}a, mawa ~inija samo12 kalorija.2. Poma`e mr{avqewu – jer sadr`i dosta biqnihvlakana. Ona }e vas zasititi, poboq{ati varewe ipomo}i izbacivawe soli iz organizma.3. Odli~na je za zdravije srce jer vitamin C i

beta-karoten spre~avaju oksidaciju holesterola.4. Sadr`i omega 3 masne kiseline i ima savr{enodnos omega 3 i omega 6 masnih kiselina.5. Bogata je proteinima - ~ak 20 odsto kalorija

iz zelene salate dolazi od proteina.6. Pru`a miran san jer sadr`i laktukarium,

koji vas umiruje.7. Odr`ava optimalan nivo kiselosti organizma:minerali poma`u otklawawe toksina i odr`avajuoptimalan balans kiselosti. To daje telu energi-ju, pru`a miran san i povoqno uti~e na ko`u.

8. Ima nizak glikemijski indeks, zbog ~ega senaro~ito preporu~uje osobama koje vode ra~una onivou {e}era u krvi ili `ele da smr{aju.9. Naj~e{}e se jede sve`a, pa u organizam unese-mo mnoge lekovite materije koje bi se termi~komobradom uni{tile.10. Uz to, ima odli~an ukus i u kombinaciji sa

raznim prelivima.U`ivajte u so~noj zelenoj salati i svom organizmuobezbedite korisne zdrave sastojke.

Redovne ve`be nisu dobresamo za fizi~ko zdravqe, ve}i za psihi~ko, jer smawujurizik od oboqevawa, anaro~ito pojave razvoja demen-cije. Mozak qudi koji sufizi~ki aktivniji – ~ak iako je re~ o laganoj aktivnos-ti poput {etwe – sporijestari. A svaki dodatni satmo`e da "podmladi" mozak zagodinu dana, pa tako neko koima tri sata fizi~kihaktivnosti nedeqno mo`e, vre-menom, da "podmladi" mozak za

tri godine. Nije jo{ uvek dovoqnopoznato koliko bi fizi~ke aktivnos-ti bilo optimalno za za{titu oddemencije, ali preporu~uje se najmawe250 minuta nedeqno.I ni`i intenzitet ve`bi, sve dokje dovoqan da ubrza rad srca, plu}ai mi{i}a, tako|e ima dobar efekatna mozak, a uz to, ve`bawepoboq{ava san i smawuje stres,{to sve ima pozitivan uticaj namozak i psihi~ko zdravqe.Dakle, iskoristite slobodno vremeda pro{etate, mozak }e vam biti zah-valan.

KAKO IZBE]I SVA\USRE]A: KADA SVE PO\E NAOPAKO

APOTEKA U MALOM

ZELENA SALATA

PROTEGNITE NOGESTVARNO OZBIQNO

~etvrtak 30. maj 2019.14 KulturaBilten

6.3. Otkrivawe SpomenikaPara}incima izginulim u Pr-vom svetskom ratu. - Mora sepriznati da se nismo ne{tonaro~ito pokazali u istra`i-vawima, ne samo kada su u pi-tawu ratnici, no i ukupno stra-dawe Para}ina i Para}inaca.Stradalo se ne samo u ratnimokr{ajima, kako u povla~ewu, ta-ko i u napredovawu sa Solun-skog fronta, posebno u prela-sku preko Albanije, poznatomkao Albanska Golgota. Ostalaje rimovana po{alica: “Niko nezna {ta su muke te{ke, dok nepro|u Albaniju pe{ke.” Me|utim pe{acima bila su i slav-na imena na{e istorije, uz tostarci po godinama, od kojihtrojicu posebno pomiwemo: kraqPetar I Kara|or|evi}, vojvoda

Radomir Putnik i na{ zemqak,general Ilija Gojkovi}, rodom izDrenovca. On je najslavniji me-|u poginulim borcima iz na{egkraja koji su svojim `ivotomplatili cenu za slobodan `ivotu sopstvenoj dr`avi. Pored stradawa na frontu, uuniformi, stradalo se u logo-rima za zarobqenike i inter-nirce, jer je okupator oterao ulogore sve koji su mogli da imasmetaju u pqa~kawu i dr`awu upokornosti preostalog naroda.Uz to, mnogo je qudi stradaloi od vi{e epidemija. O svemutome znamo samo najop{tijepodatke, te bi zaslu`ivao sva-ku pohvalu onaj ko se poduhva-ti da to ozbiqnije istra`i ijavnosti prezentira. Kao {to je napred ve} re~e-

no, za sada se zna da je cenu po-beda u Balkanskim i Prvomsvetskom ratu platila 191 pa-ra}inska ratni~ka glava. Ime-na ovih ratnika ispisana su naSpomeniku podignutom u centrugrada, na tada{woj pijaci. Tajspomenik je poznat pod imenom“Pobednik”. Decenijama je po-nos za pri~u potomcima i go-stima, bezbroj puta za uspome-nu fotografisan. Izradio ga jeu svom ateqeu u Pragu \or|eJovanovi} (1861-1953), u tovreme poznati jugoslovenskivajar. On je i za Kru{evqaneuradio Spomenik kosovskim ju-nacima. Bez obzira {to mu sepriznaje dobro obu~ena vajarskaruka, kad{to se isti~e wegovahladno}a u izrazu. Me|utim,kada im se doda ambijent, cen-

tralna lokacija u gradovima, obaspomenika deluju jako impresiv-no. Boso stopalo para}inskogratnika pobednika, jednostavan jei jedinstven simbol otpora nepri-jatequ. Po{to je o wemu u na{em “Bil-tenu” vi{e puta pisano, pa i u“Bele{kama sa Parakinovog bro-da”, ovde }emo dati samo {ire iz-vode iz govora ve} citiranog~ika Srete. Govor je odr`an 1.decembra 1928. godine prilikomotkrivawa. Govorio je u ime rat-nika - redova, po{to je pre we-ga govorio Bo`a Z. Petkovi}, ko-ji je u Para}in u{ao prvi od pa-ra}inskih ratnika. Evo nekih~ika Sretinih re~i: “Draga bra}o i sestre, evo me

da u va{em prisustvu uka`empo{tovawe izginulim ratnicima

~ija su imena ispisana na ovomspomeniku, koji se vite{ki bo-rahu rame uz rame sa svojim vi-te{kim drugom Prestolona-slednikom. Ja mislim, dragabra}o i sestre, da se ne}u pre-variti ako ka`em da mi svi zna-mo da su na{i stari, dedovi,pradedovi, podnosili silne `r-tve za oslobo|ewe. Ali na{iidealni dedovi neustra{ivo sugledali svoje mu~iteqe izgova-raju}i posledwe re~i svoga `i-vota: Ubijajte nas, neprijateqinaroda srpskog, ali upamtite dasrpsku misao, srpsku ideju zaoslobo|ewe i ujediwewe ubitinikada ne}ete. Jer, budu}a na-{a pokolewa, budu}i na{ mla-|i nara{taj, bi}e zadahnut istomidejom kao i wihovi dedovi!

(nastavi}e se)

STO GODINA OD OSLOBO\EWA PARA]INA (1918-2018)BELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

“Nacionalna nedeqa mu-zeja” u okviru manifesta-cije “Muzeji za 10” otpo-~ela je u na{em gradu u po-nedeqak, 13. maja, otvara-wem izlo`be dokumenata otzv. revolucionarnom tero-ru nakon oslobo|ewa zemqepod nazivom “U ime naro-da”. Autor izlo`be je dr Sr-|an Cvetkovi} iz Insti-tuta za savremenu istori-ju, koji je bio i stru~nivodi~, uz asistenciju Ne-boj{e Damjanovi}a, istori-~ara iz Istorijskog muze-ja Srbije. Pre razgledawapostavke u suterenu je pri-kazan dokumentarac o tomvremenu, uz kratko izlaga-we dr Sr|ana Cvetkovi}ai dve patriotske numere,“Vostani Serbije” i “Ovoje Srbija”, u izvo|ewu Zo-rana Sve Jovanovi}a, soli-ste sa zvonkim epskim te-norom.Izlo`ba obiluje doku-

mentima, fotografijama,

primercima oru`ja i dru-gim predmetima iz togvremena, izlo`enim na zi-dovima, na podu, u vitri-nama, a tematski raspo-re|enim u ~etiri muze-jske prostorije. U prvomdelu su izlo`ene dve ~u-vene izborne kutije, nazidovima dokumenta i fo-

tografije, a na podu kopi-je lista “Demokratija”,{to treba da simbolizujega`ewe demokratije jer jelist zabrawen, a na izbo-rima za Ustavotvornu skup-{tinu je bila samo jednalista -Narodnog fronta,dok je opozicija bojkoto-vala izbore, pa je druga ku-

tija dobila naziv “}oravakutija”.U drugoj prostoriji bilesu izlo`ene brojne foto-grafije tzv. narodnih ne-prijateqa - hap{enih, osu-|enih na zatvorske kazne,osu|enih na smrt, odvede-nih u logore ili likvidi-ranih bez su|ewa. Prema

autoru Cvetkovi}u, za ~e-tiri meseca, od novembra1944. do februara 1945. li-kvidirano je oko 40.000qudi.Tre}a tema se odnosi nasu|ewa, radne logore ilogore za prevaspitavawe,gde se vidi odraz sovjetske{kole mi{qewa i tehni-ke vladawa. U ovom deluNeboj{a Damjanovi} je sapuno emocija izlo`io slu-~aj Dragoquba Jovanovi-}a, skromnog ~oveka ume-rene levice, ali koji je ikao takav bio smetwa zanovi poredak.Najzad, u ~etvrtom deluprikazana je represija na-kon razlaza sa SSSR-om1948. godine, kada je, s jed-ne strane, re`im nastojaoda otkloni optu`be danije dovoqno revoluciona-ran, pa je po~eo da ste`eobru~ oko seqa{tva orga-nizovawem seqa~kih radnihzadruga i prisilnim otku-pom poqoprivrednih pro-

izvoda za potreba vojske idr`ave, a s druge strane,da se brani od poku{ajadr`avnog udara i kontra-revolucije, pa je po~eo dahapsi i zatvara svoje do-ju~era{we saborce.Izlo`ba je bogata i

stru~no postavqena, alise gubi iz vida ~iwenicada su druge revolucijeodnele mnogo vi{e `rta-va, i to ne samo one radi-kalne u kojima se re{ava-lo pitawe odnosa izme|ukapitala i rada, ve} ione gde je do{lo do suko-ba izme|u dve vrste kapi-tala, na primer, izme|u ze-mqi{nog i nov~anog, kaou svim gra|anskim revolu-cijama ili u ameri~komgra|anskom ratu izme|uSevera i Juga.Ipak, ~ini se da izlo`bamo`e da natera na raz-mi{qawe o saradwi kapi-tala i rada, a ne samo owihovom ve~nom sukobu.

D. Nikoli}

Mu{ki vokalni kvartet “Horus”,jedan od najpoznatijih sastava u ru-skoj oblasti Prikamija, osnovan je1999. godine u ruskom gradu Perm.Ova art-grupa je dobitnik presti-`nih nagrada sa festivala patri-otskih pesama, sa festivala koza~-kih pesama, sa me|unarodne smotreu Sankt Petersburgu, sa smotre u~ast Alekseja Fatjanova i Vladimir-skoj oblasti i druge.Sastav kvarteta ~ine Aleksandar

Rogo`kin, tenor, umetni~ki rukovo-dilac; Maksim Laptev, tenor, lau-reat festivala “Slavuji Prikami-ja”; Maksim Anufriev, bariton iEduard Morozov, bas, solista Ope-re u Permu, laureat festivala“Permski meloman”. Muzi~ki opus

ovog sastava je veoma {iroki obuhvata narodne pesme,duhovnu muziku, xez i savre-menu muziku.Na koncertu u para}inskomKulturnom centru, u sredu15. maja, kvartet je nastupiosa ruskim duhovnim pesma-ma, zatim sa patriotskim pe-smama, a izveo je i dve na{epoznate pesme “Kre}e se la-|a francuska” i “Tamo dale-ko”.Koncert je uprili~en zahva-quju}i Ruskom domu iz Beo-grada i Koordinacionom sa-vetu ruskih sunarodnika uSrbiji, kao i na{em Kultur-nom centru. D. Nikoli}

Tokom “Nacionalne nede-qe muzeja” prikazano je vi-{e filmova, me|u kojimaizdvajamo dokumentaracBo{ka Savkovi}a “Bog daprosti”, koji je prikazan15. maja.Osim filmskih snima-

ka, fotografija i doku-menata, film sadr`i nizsvedo~ewa, bilo nepo-srednih u~esnika doga-|aja, bilo wihovih poto-maka. Film govori o sud-bini jedne umetni~ke gru-pe sa Banovog brda u Be-ogradu, koja je za vremeokupacije igrala pozo-

ri{ne predstave, prire-|ivala koncerte i sli~no.Po dolasku partizana, ne-ki ~lanovi te grupe suoptu`eni za saradwu saokupatorom, osu|eni nagubitak nacionalne ~asti,na zatvorske kazne ili sulikvidirani... Intencija ove filmske

pri~e jeste da se opravdaaktivnost ove grupe i svihpozori{ta koja su za vre-me okupacije dala prekotri hiqade predstava, kaoi delatnost cele te beo-gradske “intelektualne iduhovne elite”. D.N.

IZLO@BOM “U IME NARODA” OTVORENA JE MANIFESTACIJA “MUZEJI ZA 10”

POSTAVKA O “REVOLUCIONARNOM TERORU”Autor izlo`be koja sadr`i dokumenta, fotografije i druge predmete iz perioda 1944-1953. je dr Sr|an Cvetkovi}

KONCERT VOKALNOG KVARTETA “HORUS” IZ RUSIJE PROJEKCIJE FILMOVA U ZAVI^AJNOM MUZEJU

DOKUMENTARAC“BOG DA PROSTI”RUSKE DUHOVNE I PATRIOTSKE PESME

~etvrtak 30. maj 2019. 15Kultura Bilten

Posle cele nedeqe izuzet-no bogatog programa, Za-vi~ajni muzej je povodom“Evropske no}i muzeja”,u subotu 18. maja, na pla-tou u centru grada, po-stavio izlo`bu pod nazi-vom “Sto godina se}awa,Prvi svetski rat”. Autorizlo`be je mladi istori-~ar Sr|an Mi{kovi}, sa-radnik muzeja. Na otva-rawu je muzi~ar ZoranSve Jovanovi} otpevao tripatriotske pesme.U stvari, na platou je po-stavqen samo jedan deoeksponata bogate izlo`bekoja je ve} bila uprili~e-na na spratu Muzeja 9.novembra pro{le godine,povodom zavr{etka ope-racija u Prvom svetskomratu. Razume se, zbog pri-rode izlo`benog prostora,na otvorenom nema eks-ponata iz vitrina, kao{to su dvogledi, revolve-ri, koltovi, pi{toqi, me-daqe, zatim vojni~ke ioficirske uniforme, ka-pe i epolete. Ali, zato mo-gu da se vide fotografi-je visokih oficira i ge-nerala srpske vojske pore-klom iz na{e op{tine,poput generala Ilije Goj-

kovi}a iz Drenovca, Mi-lisava i Qubomira Le{-janina iz Le{ja, zatimMihaila i Milisava Pe-trovi}a iz Dowe Mutnice,

te majora Marka Pavlovi-}a, koji je poginuo prili-kom oslobo|ewa Para}ina,kao i fotografije mnogihdrugih oficira i vojnika

i grupne fotografije obi~-nih gra|ana. Osim toga, iz-lo`ene su kopije dopi-snih karata, pisama, li~-ne dokumentacije, progla-sa, ukaza, izjava i strani-ca va`nih kwiga.Izlo`ba je odli~no kon-cipirana, ona mawe govo-ri o katastrofi koja je za-desila ~itav svet, a vi{eo sudbini na{eg naroda iudesu brojnih Para}inaca,kako onih koji su u~e-stvovali u ratu, tako ionih koji su `iveli podokupacijom ili u logori-ma. D. Nikoli}

Kwiga sve{tenika SaveBankovi}a “U predvorjupakla” predstavqena je pa-ra}inskoj publici u Zavi-~ajnom muzeju 17. maja, kadje odr`ana i tribina. Okwizi su govorili istori-~ari Neboj{a Damjanovi}i Sr|an Cvetkovi}; kwi-`evnik Dragan Veliki}je iz svoje kwige “Adresa”pro~itao odlomak u komeje opisan hod wegovog ju-naka po mestima zlo~inau Beogradu; sve{tenik An-drija Radomirovi} je nastu-pio sa dve svoje prigodnepesme; a Zoran Sve Jova-novi} je otvorio doga|aj sadve patriotske pesme. Mo-derator promocije bio jePavle @ivkovi}, diplomi-rani filolog.Uz usmene prikaze kwi-

ge, sa ekrana je “i{ao”prilog sa odlomkom izkwige Save Bankovi}a ko-ji je ~itao glumac Tanasi-je Uzunovi}, zatim slikatzv. “toplog zeca” sa Go-log otoka, te scena sa su-|ewa dr Dragoqubu Jova-novi}u, jednom od brojnihpoliti~kih zatvorenika.Sva kazivawa u~esnika

tribine i promocije, zajed-no sa filmskim scenama,nastojala su da prika`u no-vi partizanski, socijali-sti~ki re`im, kao totali-taran i krajwe represivan,naro~ito u vreme wego-vog uspostavqawa krajem1944. i po~etkom 1945.godine, {to svakako nijedaleko od istine.Me|utim, jedna izolova-

na ~iwenica ili jedan pe-

riod istrgnut iz {iregkonteksta ne daje punuistinu. Tako se i u ovomslu~aju, namerno ili ne, de-setinama hiqada `rtavatzv. revolucionarnog tero-ra s kraja rata pomaloprekrivaju milionske `r-tve fa{isti~kog terora iwihovih pomaga~a tokomokupacije. Osim toga, sveevropske okupirane dr`a-ve su se obra~unale sa sa-

radnicima okupatora, po-put Norve{ke koja je stre-qala Vidkunga Kvislinga,ili poput Francuske kojaje mar{ala Petena osu-dila na smrt, ali ga je po-milovala zbog poodmaklihgodina. S druge strane,ako je represija u tim ze-mqama bila ne{to bla`anego ovde, to se lako ob-ja{wava time {to je una{oj zemqi dru{tvenisukob bio mnogo dubqi,mnogo radikalniji, pa jekao takav, to jest kao su-kob sveta kapitala i sve-ta rada, uporediv samo saruskom ili kineskom revo-lucijom, koje su odnelemilionske `rtve. Prema tome, izme|u sve-ta kapitala i sveta radapotrebna je klasna sarad-wa i klasna harmonija,jer novu vrednost ne stva-ra niti samo kapital ni-ti samo rad, ve} u sadej-stvu, pa i u raspodeli tenovostvorene vrednostitreba da zajedno u~estvu-ju srazmerno svom dopri-nosu. Ali, na`alost, ikod nas i u svetu, klatnose ponovo zaquqalo opasnona stranu kapitala, {tomo`e da dovede do novihdru{tvenih potresa i su-koba. D. Nikoli}

U “Evropskoj no}i muze-ja”, 18. maja, u galerijiKulturnog centra otvore-na je 17. izlo`ba umetni~-ke fotografije Foto klu-ba “Para}in”, sa Fotogrupom “Format” iz ^a~-ka, kao gostom. Izlo`bu suotvorili Maja Sto{i},ispred doma}eg kluba iSlobodan Paji}, predstav-nik gostuju}eg.Izlo`eno je 75 foto-

grafija 25 umetnika, in-spirisanih razli~itim mo-tivima: akrobatskim figu-rama, zemqom, spomeni-kom sa Kadiwa~e, linija-ma i oblicima, tradicio-nalnom no{wom, ostacimagra|evina, maglom kao po-javom, torwevima, mosto-vima i kulama, slikamaiz pro{losti, poplavom,

staro{}u, detiwstvom, po-zori{nom scenom, poq-skim putevima, ulicama,~amcima, rekama, pticama,manastirom Ostrog i dru-gim slikama iz `ivota.Bila je to prilika i dase dodele nagrade: prvaje pripala \or|u Vukadi-novi}u iz ^a~ka; dve dru-ge nagrade su dodeqeneMilenku Savovi}u iz ^a~-ka i Milo{u Krsti}u izPara}ina; tri tre}e nagra-de su dobili SlobodanJovi~i} iz ^a~ka, te Zo-ran Purger i Ivan Rado-savqevi} iz Para}ina.Dodeqene su i tri pohva-le: Para}inki MileniMilenkovi} i ^a~animaSlobodanu Paji}u i Alek-sandru Mihailovi}u.

D. Nikoli}

U ~etvrtak, 16. maja, u Zavi~ajnom muzeju su prezen-tovani rezultati arheolo{kih istra`ivawa na loka-litetu “Glo`dak-Lidl” u Para}inu, a posle toga je pri-kazan igrani film @ivojina Pavlovi}a “Zaseda”.Predstavqaju}i rezultate arheolo{kih istra`ivawa,Ogwen Mladenovi} je najpre podsetio publiku na po-~etke tih istra`ivawa u Para}inu i okolini. Naime,ona su otpo~ela pod upravom bra~nog para Milutinai Drage Gara{anin jo{ pedesetih godina pro{log ve-ka, kada je ustanovqeno da se radi o zna~ajnim loka-litetima iz doba bronze koji su poneli naziv “Para}in-ska kulturna grupa”. Daqa istra`ivawa su pokazala daima materijala i iz vremena vladavine Rimqana.Uz razumevawe i dopu{tewe uprave “Lidla”, pro{lo-godi{wa iskopavawa su ostvarena na oko 500 kvadrat-nih metara, a prona|eni su rimski novac, posude od ke-ramike ra|ene na vitlu ili rukom i druga artefak-ta. Prona|eni primerci novca su iz vremena Avgusta,Tiberija, Klaudija i Vespazijana, mada su Rimqani bi-li na ovim prostorima ve} od kraja tre}eg veka prenove ere.Otkrivene predmete Mladenovi} je razvrstao u tri

grupe: skordisku, rimsku i da~ku. Dok je prisustvo Skor-diska i Rimqana na ovim prostorima nesporno, pri-sustvo Da~ana predstavqa prili~an problem, kojiMladenovi} obja{wava ~estim upadima Da~ana u on-da{wu severnu Meziju i preseqavawem velikih gru-pa iz strate{kih razloga. U Na{em muzeju tokom “Nedeqe muzeja” predavawe jeodr`ala i dr Monika Milosavqevi} sa Odeqewa zaarheologiju, a govorila je o otkri}u groba despota Ste-fana Lazarevi}a u Manasiji. D. Nikoli}

POVODOM “NO]I MUZEJA” IZLO@BA NA PLATOU U CENTRU GRADA

“STO GODINA SE]AWA: PRVI SVETSKI RAT”Izlo`ba na otvorenom sadr`i samo deo eksponata veoma bogate izlo`be prikazane pro{log novem-bra u Zavi~ajnom muzeju

TRIBINA I PROMOCIJA KWIGE SAVE BANKOVI]A “U PREDVORJU PAKLA”

POLITI^KI ZATVORENICI U SRBIJIU~esnici doga|aja prikazali su socijalisti~ki re`im, naro~ito krajem 1944. i 1945. godine, kao krajwe represivan

ORGANIZATORI

Pored Zavi~ajnog muze-ja, ovaj doga|aj kao or-ganizator “potpisuje” iDom omladine jer jetribina organizovanau okviru wihovog pro-jekta “Otvoren grad,slobodan dijalog”.

OSTALI PROGRAM

Program povodom “No}i muzeja” nakon ove izlo`benastavqen je u Zavi~ajnom muzeju projekcijom fil-ma “Posledwa avantura Kaktus Bate” i brojnim ra-dionicama za decu. Istori~ar Sr|an Cvetkovi} po-setioce je stru~no vodio kroz svoju izlo`bu “Uime naroda”, dok su osnovci O[ “Mom~ilo Popovi}Ozren” vodili kroz stalnu postavku. Sutradan je pro-jektovan dokumentarni film “Goli otok” ZoriceMarinkovi}, dok je 24. maja odr`ana tribina “Titoi ja: suo~avawe sa totalitarnim nasle|em?”.

GALERIJA KULTURNOG CENTRA “PARA]IN”

Prvonagra|eni fotograf je \or|e Vukadinovi} iz ^a~ka

JO[ JEDAN DOGA\AJ U MUZEJU

PREZENTACIJA LOKALITETA“GLO@DAK-LIDL”

IZLO@BAUMETNI^KE

FOTOGRAFIJE

~etvrtak 30. maj 2019.16 ObrazovaweBilten

Gimnazija u Para}inuostvarila je nekoliko jubi-leja tokom svog rada, a je-dan od wih je i doga|aj“Ve~e stranih jezika” kojese odr`ava ve} tridesetjednu godinu. Sredinom ma-ja u~enici i profesoristranih jezika na{e Gimna-

zije u para}inskom pozo-ri{tu govorili su, pevalii recitovali na razli~itimjezicima, kako bi pokazalisvoju ve{tinu, talenat iznawe. - Nastavqamo tradiciju

koja traje du`e od tri de-cenije, pa smo priredili

ovo ve~e zajedno, svi u~eni-ci svih razreda i wihovi na-stavnici. U Gimnaziji se u~e~etiri strana jezika - engle-ski, francuski, nema~ki iruski, a ove godine pri-premile su ta~ke i dve u~e-nice koje su kod nas na me-|unarodnoj razmeni, iz Ita-

lije i sa Tajlanda. Te{koje pripremiti program i namaterwem jeziku a kamolina stranom, ali su se u~e-nici veoma potrudili iozbiqno pristupili radu,rekla je Marija @ivkovi},profesorka francuskog.U~enici su u programu

predstavili razli~ite sa-dr`aje: deo pozori{nogkomada “Pop ]ira i popSpira” na nema~kom, deokomada “Va`no je zvatise Ernest” na francuskom,zatim “Pismo OweginaTatjani” na ruskom, punopesama, ples, te veoma le-pu i zanimqivu predstavukoju je publika u pozori-{tu pozdravila aplauzom. Kao i na drugim doga|a-jima gde predstavqaju svo-je znawe jezika, ovo ve~ebilo je veoma zanimqivo,raznovrsno, bogato, jer suu~enici Gimnazije izuzet-no talentovani i zainte-resovani za ovu vrstu ak-tivnosti, uz veliki trudkoji su tokom pripremaulo`ili zajedno sa svo-jim nastavnicima.

N. Stankovi}

U para}inskoj Gimnazijive} du`e vreme realizujese projekat “Interkultu-ra” zahvaquju}i kojem u~e-nici iz inostranstva do-laze u na{ grad, poha|a-ju nastavu u na{oj Gimna-ziji, a za to vreme sme{te-ni su u porodicama na{ihsugra|ana. Kako bi se projekat na-

stavio, o~ekuje se daqasaradwa sa porodicama za-interesovanim za prihva-tawe |aka, nagla{ava Bor-ko Petrovi}, volonterprojekta me|unarodne raz-mene |aka “Interkultu-ra”, ina~e profesor engle-skog jezika u O[ “StevanJakovqevi}” i Gimnaziji.-”Interkultura” poziva

sve zainteresovane porodi-ce da se prijave za doma-}ine stranim u~enicima

koji {kolske 2019/20. go-dine dolaze u Srbiju na go-di{wi program razmeneu~enika. Oni treba dastignu krajem avgusta iostaju do po~etka jula2020. godine, a za to vre-me boravi}e u porodicama,poha|ati {kolu i u~e-stvovati u `ivotu lokal-ne zajednice, obja{wavaPetrovi}.Vi{e informacija o pro-gramu, kao i link za on-lajn prijavu mo`e se na-}i na sajtu “Interkultu-re”. Rok za prijavqivaweje do kraja juna. Za sve do-datne informacije zainte-resovani se mogu obrati-ti kancelariji “Inter-kulture” mejlom na iva-na.pavlovic@afs.org, ili te-lefonom na 065/984-47-00.

N. Stankovi}

U~enici Awa Jovi~i}iz O[ “Vuk Karaxi}”Poto~ac u mla|em uzrastui Darija Stankovi} iz{kole “Stevan Jakovqe-vi}” i Viktor Marjanovi}iz {kole u Poto~cu ustarijem uzrastu, u~estvo-vali su na republi~komtakmi~ewu “[ta zna{ osaobra}aju” u Beogradu,odr`anom 24. i 25. maja.U ekipi je bio i u~enikIlija Mrk{i} iz O[“Rada Miqkovi}” iz Jago-dine, u mla|em uzrastu.Svi oni su u~e{}e na re-publi~kom takmi~ewu za-slu`ili pobedom na okru-`nom, odr`anom 11. majau O[ “Vuk Karaxi}” uPoto~cu.Kako smo saznali od di-rektora te {kole Radi{eJovi~i}a, okru`no tak-mi~ewe “[ta zna{ o sa-obra}aju” se tradicional-no odr`ava u ovoj {koli,a u~estvovalo je {est eki-pa iz svih pomoravskih op-{tina, ukupno 48 u~eni-ka. Takmi~ewe se odvija-lo u mla|em i starijem uz-rastu, u mu{koj i `enskojkonkurenciji. Op{tinaPara}in je na okru`nomtakmi~ewu osvojila ekip-no prvo mesto. N.S.

Izlo`ba {e{ira podnazivom “[e{ir Rado-ja Domanovi}a”, devetna-esta po redu, otvorena jenedavno u “Galeriji uprolazu” para}inske Bi-blioteke. Izlo`bu supriredili u~enici O[“Radoje Domanovi}” podstru~nim rukovo|ewemsvog nastavnika likovnekulture, Sre}ka Zdrav-kovi}a. Vesela, {arena, zabav-na i izuzetno ma{tovi-ta postavka obuhvatastotinak {e{ira najra-zli~itijih oblika, ko-jima u kreativnosti ni-je bilo granice. Kakoje rekao Zdravkovi},ina~e akademski sli-kar, svake godine u~e-nici naprave oko ~eti-ri stotine razli~itihmodela, jer postoje jo{tri prostora za izlaga-we - u mati~noj {koliu gradu i podru~nim{kolama u Stri`i iDowem Vidovu. - Za decu je radost daprave {e{ire koje iz-ra|uju od reciklira-nih materijala, a poseb-no je va`no da u~e pro-ces nastanka proizvoda,od ideje do krajwe re-alizacije. Ovo je tako|epodsticaj motorike ruku.

[e{ire izra|uju u~eni-ci od petog do osmog

razreda, svi u~estvuju,od izrade skice na pa-piru, izrade u kartonu,do izrade pravog mode-la, {to wih svake go-dine inspiri{e i radu-je, obja{wava Zdravko-vi}.Da je to deci zanimqi-vo videlo se i po broj-noj poseti i komenta-rima na izlo`bi. Mno-gi su i nosili svoje au-torske radove, tako da jeosnovni ciq ostvaren,a to je podsticaj kreativ-nosti i talenta kod u~e-nika, razvoj motorike irealizacija ideje do ko-na~nog proizvoda.

N. Stankovi}

PARA]INSKI GIMNAZIJALCI PRIREDILI 31. PUT

“VE^E STRANIH JEZIKA” U POZORI[TUU programu su u~estvovale i dve u~enice na me|unarodnoj razmeni, iz Italije i sa Tajlanda

TRADICIONALNA IZLO@BA \AKA O[ “RADOJE DOMANOVI]” TAKMI^EWE

“[TA ZNA[

O SAOBRA]AJU”

POSLEOKRU@NOG,REPUBLI^KO

ATRAKTIVNI [E[IRIU ULAZU BIBLIOTEKESvake godine, pod rukovodstvom profesora Sre}kaZdravkovi}a, osnovci naprave oko 400 {e{ira

\OR\E MO[ORINAC, U^ENIK

O[ “RADOJE DOMANOVI]”

PRVI U HEMIJINA DR@AVNOM

TAKMI^EWU

ZA NASTAVAK RAZMENE U^ENIKA IZ INOSTRANSTVA

POZIV PORODICAMAZA SME[TAJ DECE

\or|e i nastavnica Danijela Avramovi} Petkovi}

U~enik osmog razredaO[ “Radoje Domanovi}”,\or|e Mo{orinac, osvo-jio je prvu nagradu na 55.republi~kom takmi~ewuiz hemije, odr`anom u No-vom Sadu, {to je velikiuspeh za u~enika i za {ko-lu. \or|e je odli~an |aki redovan u~esnik mno-gih takmi~ewa, pa i na re-publi~kom nivou. Ponosanzbog nagrade, ovaj darovitde~ko nagla{ava da izuzet-no voli hemiju, a da je taqubav potekla od wegovenastavnice Danijele Avra-movi} Petkovi}. - Ona odli~no predaje, pasve {to treba nau~im u{koli, a za takmi~ewa sespremam i na dodatnojnastavi. Idu mi prirod-ne nauke i vi{e sam na-klowen wima. Qubav pre-ma hemiji navela me je dau svom stanu napravimmalu laboratoriju, sa

opremom koju sam obezbe-dio preko interneta, izapoteka i sli~no, ka`e\or|e, koji u ku}noj la-boratoriji izvodi eks-perimente, a sve {to ot-krije prenese nastavnicii drugovima na ~asu he-mije. A prema re~ima nastav-

nice Danijele, \or|e je odpo~etka pokazivao intere-sovawe za hemiju, lakou~io zadatke i gradivo,{to je odlika talenta.Takmi~io se u okviru te-me istra`iva~ki rad, pre~ega je radio test, gde jeosvojio potreban broj bo-dova za daqu odbranu is-tra`iva~kog rada. \or|eje rekao da nastavqa da setakmi~i, a daqe obrazova-we nastavqa u pravcu iz-u~avawa hemije u Tehnolo-{koj {koli, a zatim ina Hemijskom fakultetu.

N. Stankovi}

Profesor Sre}ko Zdravkovi}

~etvrtak 30. maj 2019. 17Obrazovawe Bilten

Privatnost izbeglica je sna`no naru{enave} time {to su bili prinu|eni da napuste dom,posao, status i da u novoj sredini mewaju na-vike, obrasce pona{awa, sistem vrednosti. Ta-da se obi~no su~eqavaju dve privatnosti: pri-vatnost stranaca imigranata, do{qaka i pri-vatnost doma}eg `ivqa, dakle “tu|a” i “na{a”privatnost. ^ak i u slu~aju srpskih izbeglica, bilo iz za-padnih srpskih krajeva, bilo sa Kosova i Me-tohije, bez obzira na pripadnost istom naro-du i veri, postojale su znatne razlike u jezi-ku, mentalitetu, obi~ajima i navikama. Veli-ki broj pristiglih qudi imao je samo neka po-vr{na iskustva i uop{tene predstave o Srbi-ji; naj~e{}e je pod uticajem medija i usmene tra-dicije formirana predstava o Srbiji kao “obe-}anoj zemqi”, a ni doma}e stanovni{tvo ni-je bilo upoznato sa mentalitemom, obi~ajima itradicijom izbeglih Srba. Tada po~iwe da seupore|uje raniji `ivot sa novim, materijalnemogu}nosti “nekad i sad”, nivo kulturnog, du-hovnog i sveg ostalog iskustva u zavi~aju s oni-ma u novom okru`ewu, pa se javqaju preteriva-wa, nekriti~nost, razo~arawa i sli~na ose}a-wa. Kod izbeglica nastaje, tako|e, potreba zao~uvawem svog specifi~nog kulturnog identi-teta putem neverbalne komunikacije sa okru`e-wem, isticawem dijalekatskih razlika, igara,obi~aja, te garderobe, na primer, pojavqivawemu beogradskim sudnicama sa kraji{kim kapamas ciqem da se jasno istakne pripadnost odre-|enoj grupi i kulturnom obrascu.Integracija izbeglica je slo`en proces: naj-pre dolazi do akomodacije, kada se izbegava otvo-ren sukob sa novom sredinom, zatim nastaje iz-vesna adaptacija, kada imigrant po~iwe daprihvata obi~aje i standarde novog dru{tva ipostaje `eqeni ~lan zajednice; najzad, dolazido asimilacije, to jest do potpunog preuzima-wa jezika i obi~aja dominantne grupe i izjed-na~avawa doseqenika sa okru`ewem.U slu~aju ruskih izbeglica, nikada nije do{lodo potpune asimilacije bez obzira na sli~nostjezika, vere i porekla, jer je iz Rusije izbeglagorwa sredwa klasa i ruska aristokratija, ko-je su qubomorno ~uvale svoje prefiwene navi-ke, ukuse, pesme i predmete materijalne i sa-kralne kulture. Ruske izbeglice su verovale uskori povratak u domovinu, do`ivqavaju}i svojboravak u novoj sredini kao privremen, pa ni-je ni bila primetna `eqa da postanu `eqeni~lanovi nove sredine.Ruske izbeglice nisu mogle da shvate direk-

tan, ~esto primitivan odnos doma}eg `ivqa. Ta-ko, na primer, ~uveni rediteq J.Q. Rakitin pri-me}uje: “Niko ti se ne obra}a sa vi. U sobu ula-zi ko, kako i kada ho}e. Jo{ je dobro ako je tokvo~ka sa pili}ima ili }urka; gore je ako za-teknete Ciganku kako pretura po va{em stolu.A kad vas u rano jutro, stoje}i kraj kreveta, bu-di nepozvana mlekarica - to vas izbaci iz sva-ke ravnote`e.” A kwi`evnik D.S. Mere{kov-ski pi{e: “Jednostavnost, intimnost i fami-lijarnost vide se svuda: u razgovoru, izrazu li-ca, izrazu glasa, u tome {to, na primer, na{astara slu`avka ovde tap{e mene po ramenu, aZ. Nikolaevnu obgrquje oko struka... ili {tona{e ministre i znamenite li~nosti zovu:Mi{a, Veqa, Voja...”Kod izbeglih Rusa, simboli nacionalnog i kul-turnog identiteta su bili garderoba, naro~ito voj-ni~ka uniforma koju su vojna lica nosila do po-sledweg dana `ivota; zatim niz predmeta kao{to su samovari, ikone, carski portreti i tepi-si oka~eni po zidovima, te okupqawa uz gitaruili balalajku i ruske pesme o ruskoj izgubqeno-sti i neprebolnosti; najzad, ruski jezik kao kqu~-ni elemenat koji daje smisao izbegli~koj ideji o“misiji” ruskog izbegli{tva.

IZBEGLI^KAPRIVATNOST (3)

MMMM OOOO DDDD EEEE RRRR NNNN IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAADDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV EEEE NNNN OOOO GGGG @@@@ IIII VVVV OOOO TTTTAAAA

Pi{e: Desimir Nikoli}

Para}inska O[ “\uraJak{i}” bila je 17. i 18.maja doma}in 60. Repu-bli~kog takmi~ewa iz teh-ni~kog i informati~kogobrazovawa i tehnike itehnologije za u~enikeosnovnih {kola. Takmi-~ewe je odr`ano pod po-kroviteqstvom Ministar-stva prosvete, nauke i teh-nolo{kog razvoja i Dru-{tva pedagoga tehni~kekulture Srbije, a u~estvo-valo je 642 u~enika iz 26okruga i 374 nastavnika. Takmi~ewe je, uz pozdrav-ne re~i direktorke {ko-le doma}ina, Svetlane Ga-ji} i predsednika Dru-{tva pedagoga tehni~kekulture Mitra Mitrovi}a,proglasio otvorenim pred-sednik op{tine Para}inSa{a Paunovi}, po`elev-{i svim u~esnicima pri-

jatan boravak u na{emgradu i uspeh u takmi~ewu. Ovo je prvo republi~ko

takmi~ewe koje organizu-je O[ “\ura Jak{i}”,rekla je direktorka Sve-tlana Gaji}, dodav{i da suve} aplicirali za slede-}u godinu za organizacijurepubli~kog takmi~ewa izistorije. Ina~e, organiza-ciju ovog takmi~ewa najvi-{eg ranga u Srbiji dobi-li su i zahvaquju}i izuzet-nim rezultatima koje suu~enici {kole-doma}inapostigli na dosada{wimtakmi~awima. Direktorka se zahvalilana saradwi lokalnoj samo-upravi, Ma{insko-elek-trotehni~koj {koli - gdesu takmi~ari sedmog iosmog razreda radili te-stove, Hali sportova iAero klubu “Na{a krila”

za ustupqen prostor aero-droma Davidovac za prak-ti~no takmi~ewe u avio iraketnom modelarstvu, teAgenciji “S travel” zasme{taj u~enika. Prvi dan takmi~ewa bioje posve}en re{avawu te-stova, a drugi dan, subo-ta, prakti~nom radu, ko-ji je organizovan na vi-{e mesta: na aerodromuu Davidovcu, u {kolskomdvori{tu i fiskulturnojsali, u hali sportovaSRC “7. jul”. Komisijaje ocenila testove i rado-ve, a diplome i medaqe jeobezbedilo Dru{tvo pe-dagoga tehni~ke kulture.Prema pravilniku bodova-wa, nagra|uje se po desetprocenata u~esnika od wi-hovog ukupnog broja za pr-vi, drugi i tre}i rang,po disciplinama.

Najboqi iz para}inskih {kola

U~enici {kola iz na{eop{tine ostvarili su od-li~ne rezultate na ovomdr`avnom takmi~ewu. Udisciplini Prakti~na iz-rada po zadatku, u katego-riji petog razreda Niko-lina Nikoli} iz O[ “Ra-doje Domanovi}” osvojilaje drugu nagradu, DaniloAran|elovi} iz {kole“\ura Jak{i}” tre}u, aNikolina Bogdanovi} iz{kole “Vuk Karaxi}” izPoto~ca, tako|e tre}u. Ukategoriji {estog razredaIvan Karapanxin iz {ko-le “\ura Jak{i}” osvojioje tre}u nagradu. U disciplini Raketno

modelarstvo u~enici sed-mog razreda Mihajlo Pe-trovi} i Lazar Vaskovi},O[ “Vuk Karaxi}” Poto-~ac, osvojili su druge na-grade. U okviru {estograzreda Marko Mladenovi},tako|e iz poto~ke {kolei Vera Stojanovi} iz O[“Mom~ilo Popovi} Ozren”osvojili su druge nagrade.U kategoriji Individual-ni obrazovni plan 2 LazarTo{i} iz osmog razredaO[ “\ura Jak{i}” osvo-jio je drugu nagradu, aMilo{ Da{i} iz sedmograzreda iste {kole, tre}u.Najzad, u oblasti Demon-stracija i odbrana rada-iz-lo`ba, u~enik osmog raz-reda {kole doma}ina Gor-dijan Pavlovi} zavredeo jedrugi rang.

N. Stankovi}

Dve para}inske osnovne{kole, “\ura Jak{i}” i“Stevan Jakovqevi}”, i ovegodine su u~estvovale na na-cionalnom takmi~ewu “Mi-sli{a”, saznali smo od Zo-rice Davidovi}, profesorkerazredne nastave u O[“\ura Jak{i}”.To je matemati~ko takmi~eweu logi~kim misaonim zadacima,a organizator je Matemati~kodru{tvo “Arhimedes”. Zadaci serade u svim prijavqenim {ko-lama u Srbiji u isto vreme, aMatemati~ko dru{tvo {aqe ipregleda ura|ene zadatke. Iz O[ “\ura Jak{i}” u~e-nici drugog i ~etvrtog razre-da Uro{ Milovi} i NikolaPopovi} osvojili su drugunagradu, dok su Vuk Petrovi}i Vuk Perovi} dobili po-hvale. Iz {kole “Stevan Ja-kovqevi}” Anka Mili}evi},~etvrti razred, osvojila jedrugu nagradu, a Luka Cvetko-vi} pohvalu. N.S.

Takmi~ewe u pripremi najboqeg ku-vanog pasuqa, tradicionalna “Pasuqi-jada”, nije izostala ni ove godine u dvo-ri{tu O[ “Branko Krsmanovi}” u Si-kirici, a u okviru obele`avawa veli-kog jubileja - 170 godina od osnivawa.Ovaj doga|aj je uvek pose}en i za-

nimqiv, a ovo je {esta godina kakose odr`ava. U~estvovalo je sedam eki-pa, a najboqa po oceni `irija bilaje iz Kre`binca. Drugo mesto osvo-jila je ekipa iz Drenovca, a tre}eiz Sikirice. Istog dana odigrana jei simultanka sa u~enicima, turniru rukometu izme|u nastavnika i u~e-

nika i turnir u odbojci sa gostimaiz O[ “Radoje Domanovi}”. Sikiri~ka {kola pored mati~ne ob-uhvata jo{ dve osmorazredne {kole,u Drenovcu i Busilovcu i tri ~etvo-rorazredne: u Gorwem Vidovu, Rata-ru i Kre`bincu. Kao veoma va`neprojekte direktorka Slavica Vuli}izdvojila je to {to su ove godine ma-ti~na i sve podru~ne {kole umre`e-ne putem interneta, kao i u~e{}e uprojektu “Interkulturalna mre`au~ionica”, kojim je {kola povezanasa svim {kolama {irom sveta.

N. Stankovi}

DVE NA[E OSNOVNE [KOLEOBELE@AVAWE JUBILEJA [KOLE U SIKIRICI

NAGRA\ENE U“MISLI[I”

REPUBLI^KO TAKMI^EWE IZ TEHNI^KOG I INFORMATI^KOG OBRAZOVAWA

[KOLA “\URA JAK[I]” ODLI^AN DOMA]INU Para}in je 17. i 18. maja do{lo oko hiqadu u~enika i nastavnika iz cele Srbije

TTTT RRRR AAAA DDDD IIII CCCC IIII OOOO NNNN AAAA LLLL NNNN AAAA““““ PPPP AAAA SSSS UUUUQQQQ IIII JJJJ AAAA DDDD AAAA””””

~etvrtak 30. maj 2019.18 SportBilten

Kendo klub “Katori” uPara}inu radi od 2006.godine. Osniva~i, a ujed-no i treneri su supru-`nici Ivan Jovanovi} iEmina Mladenovi}, kojise ovim sportom uspe{nobave od studentskih dana.Oni danas imaju i zvawanacionalnih sudija u ovomsportu.Kendo predstavqa japan-

sko ma~evawe, a sama re~kendo zna~i “put ma~a”.Osnovni princip ove ve-{tine je unapre|ivawe idisciplinovawe karakterakroz principe kori{}ewajapanskog ma~a koji nasu~i mnogim stvarima koje

mo`emo da upotrebimo u`ivotu, obja{wavaJovanovi}.- Kada se do|e u klub, pr-vo se u~e osnovna pravilapona{awa, osnovni potezi.Zatim sledi ve`bawe doonog trenutka dok tak-

mi~ar ne u|e u za{titnuopremu, za koju tako|e po-stoji vreme prilago|avawa.Onda kre}u osnovni zase-ci, napredne tehnike, bor-be, u zavisnosti od pripre-me za takmi~ewa... Ma~e-vi za trening su

napravqeni od bambusa idrveta, takmi~ar koristiza{titnu opremu, tako dane postoji mogu}nost povre-de, a tu su i {titnici ko-ji imaju svoje namene inazive: men, kote, do, ta-re, ode}a hakama i kendo-gi, obja{wava IvanJovanovi}.Para}inski kendo klub

“Katori” danas broji tri-desetak ~lanova. Krozwega je pro{lo i nekoli-ko reprezentativaca ko-ji su imali velike uspe-he. Tako je “Katori”iznedrio prvake Balkana,u~esnike na Evropskomi Svetskom prvenstvu,dr`avne prvake u ekipnoji individualno kategori-ji. Trener Emina Mlade-novi} je dugogodi{wi~lan `enske reprezenta-cije, Vuk Stojanovi} bioje ~lan seniorske repre-zentacije. U prvom timuu juniorskoj reprezenta-ciji je Veqko Kari}. Tusu jo{ Luka Ili} i Stra-hiwa ]aji}, kao i Jeli-saveta Mileti}. Jovanovi} nagla{ava dasvako ko `eli da ve`ba

kendo i `eli da u~inine{to za sebe - mo`e.Postoje qudi koji `eleda napreduju, ne samo uovoj ve{tini ve} uop-{te, zatim postoje onikoji `ele da se takmi~ei pronalaze se u tome, aima i onih koji bi daobuku kendo opremu i daizgledaju mo}no i “kul”.Glavna stvar je ipak,nagla{ava Jovanovi}, ru-

kovo|ewe po{tovawem,jer tu su posebna pravi-la koja moraju da se po{tu-ju, pa i u svakodnevnom `i-votu postajete boqa osobakad trenirate kendo. Ako ste se prona{li u

ovim re~ima, treninzikendoa su u Osnovnoj {ko-li “Mom~ilo Popovi}Ozren” sredom, subotom inedeqom od 20 ~asova.

B. Drenovakovi}

Me|unarodno orijentiringtakmi~ewe "Urban-O-kup"odr`ano je kod beogradske[tark arene u organi-zaciji SK Magic Mapo18. i 19. maja. Takmi~eweje okupilo oko 300u~esnika iz Srbije iEvrope, a u okviru wega jeodr`ano i prvenstvoSrbije u sprintu, trka zasvetsku rang listu iobele`en je Svetski danorijentiringa.[estoro ~lanova OK

“Para}in” zabele`ilo jeizuzetne rezultate: SavaLazi} u najja~oj seniorskojkategoriji M21E je zauzeoprvo mesto i postao prvakSrbije, dok je MilovanMili} u istoj kategoriji~etrnaesti. Prvak Srbije u juniorskojkategoriji M18 je postao

na{ reprezentativacMarko Radovanovi}, doksu najmla|i takmi~ari,polaznici {kole orijen-tiringa Mihajlo i LazarMileti}, Du{an i LazarSimi}, u~estvovali u de~jojtrci i uspe{no pred-stavili grad i klub. Na{itakmi~ari nastavqaju takosa odli~nim rezultatima uzemqi, pripremaju}i se za

reprezentativne trkekoje ih na leto o~ekujuu inostranstvu.Pre ovog takmi~ewa u

Beogradu, para}inski ori-jentirci Marko Radovano-vi} i Aleksandar Miloj-kovi} u~estvovali su 11.i 12. maja na me|unarod-nom takmi~ewu “Tipokup” u gradu Tazlar uMa|arskoj, na kom jebilo vi{e od 400 takmi-~ara iz Austrije, Srbije,Hrvatske, [vajcarske iMa|arske.

U no}noj trci Marko Ra-dovanovi} u kategorijiM18 je zauzeo tre}e mesto,dok je Aleksandar Miloj-kovi} u kategoriji M35BRbio osmi. U dnevnim trka-ma na sredwim i dugimdistancama Marko je osvo-jio peto, a AleksandarMilojkovi} deveto mestou kategoriji M35BR.

B.D.

Gimnasti~ki klub “Para}in” na prvenstvu Sr-bije u grupnim ve`bama predstavqale su dve eki-pe juniorki. Ekipa “Para}in 2” u ve`bi lop-tama zauzela je prvo mesto u vi{eboju i po re-kvizitama. Ekipa “Para}in 1” u ve`bi obru~evima zau-zela je drugo mesto u vi{eboju i prvo po re-kvizitama. Treneri ekipa bili su Marija \or-|evi} i Bojana Mati}.Ovaj uspeh svrstava para}inski gimnasti~ki

klub u red pet najuspe{nijih klubova u zemqi,a od postojawa kluba ovo je najve}i uspeh u grup-nim ve`bama sa osvojene tri zlatne medaqe ijednom srebrnom na Prvenstvu Srbije. B.D.

Na me|unarodnom karateturniru “Postojna 2019”,odr`anom 18. maja u Slo-veniji, me|u takmi~arimaiz Austrije, Ma|arske,Ukrajine, Hrvatske, Bo-sne i Hercegovine, Itali-je, Slovenije i Srbije,

karatisti “Crnice”jo{ jednom su se oki-tili medaqama. Zla-to je poneo Dimitri-je @ivkovi}, a bron-zu Iva Svrzi} i Mi-lica @ivadinovi}.

B.D.

U Kru{evcu je na nedavnom Prvenstvu regiona sta-rijih juniora Milo{ Aleksi}, ~lan Atletskog klu-ba “SFS Borac”, u trci na 5.000 metara zauzeodrugo mesto, dok je u trci na 3.000 metara bio pe-toplasirani. Ovo je ujedno bilo i kvalifikacionoprvenstvo za predstoje}i Kup Srbije za starije ju-niore koji }e se odr`ati polovinom juna. B.D.

Na Finalnom turniru pioniraU15 Regionalne lige, odr`anom uBato~ini krajem aprila, pionir-ska selekcija KK “Para}in” osvo-jila je prvo mesto. Ova mladaekipa u finalu savladala je ko-{arka{e Svilajnca sa 97:79. B.D.

TRENER IVAN JOVANOVI]: USPEH U SPORTU I @IVOTU KROZ DISCIPLINOVAWE KARAKTERA

JAPANSKO MA^EVAWE U KENDO KLUBU “KATORI”Ma~evi za trening su napravqeni od bambusa i drveta, a takmi~ari koriste za{titnu opremu, tako da ne postoji mogu}nost povre|ivawa

MEDAQE NA EVROPSKOM PRVENSTVU

Jubilej Evropske Ken-do Federacije (polaveka) obele`en je naEvropskom prvenstvu,odr`anom u Beograduod 24 do 26. maja.Jovanovi} je bio uo r g a n i z a c i o n o modboru prvenstva, nakom je juniorskareprezentacija Srbijeosvojila zlatnumedaqu. Veqko Kari},~lan para}inskog“Katorija” i

reprezentacije, u polufinalu protiv Francuzapreokrenuo je rezultat i tako obezbedio finale, gdesu kasnije savladali ekipu Rusije. Mu{ka seniors-ka reprezentacija osvojila je srebro.

NIJE OLIMPIJSKI SPORT

Kendo je svoju veliku promociju imao sedamde-setih godina pro{log veka na Olimpijadi i od tadje ideja da postane olimpijski sport, ali Japan,odakle i poti~e ova ve{tina, to ne dozvoqava.Kao lo{ primer navode xudo koji je postao olim-pijski sport ali je, tvrde Japanci, izgubio bitanelement po{tovawa i momenat disciplinovawa ka-raktera koji Japanci neguju. U Japanu je kendo, ina~e,nacionalni sport i u~i se u {kolama.

IZUZETAN USPEH NA[IH ORIJENTIRACA NA TAKMI^EWU U BEOGRADU

LAZI] I RADOVANOVI] PRVACI SRBIJEU okviru me|unarodnog takmi~ewa odr`ano je prvenstvoSrbije u sprintu, a Para}in je dobio dva dr`avna prvaka

TRI ZLATA GK “PARA]IN” NA PRVENSTVU SRBIJE

JUNIORKAMA MEDAQE U GRUPNIM VE@BAMA

NA ME\UNARODNOM TURNIRU U SLOVENIJI

TRI MEDAQE ZA KARATISTE CRNICE

MILO[ ALEKSI], ATLETI^AR “SFS BORCA” PIONIRSKA KO[ARKA[KA SELEKCIJA

PRVAK U15 REGIONALNE LIGE

DRUGI NA PRVENSTVUSTARIJIH JUNIORA

~etvrtak 30. maj 2019. 19Sport Bilten

“Sportsko leto 2019”. uorganizaciji Sportskogsaveza op{tine Para}in(SSOP) i pod sloganom"Igraj za `ivot izaberisport" i ove godine po~eloje takmi~ewima u seoskim{kolama. Saradnici suprvo obi{li sve ~etirimati~ne {kole: u Sikirici,Dowoj Mutnici, Popovcu iPoto~cu, zainteresovanisu mogli da se prijave zau~e{}e i kod svojih nas-tavnika ili preko sajta,a u toku su obilasci grad-skih {kola, ka`ePredsednik Sportskogsaveza Marko Jovanovi}.Prema utvr|enom ras-

poredu, |aci su se tak-mi~ili od 24. do 30. maja,a posledwi dan maja, petak,je rezervni takmi~arskidan. Igrao se mali fudbal,

odbojka, basket, stoni tenisi {ah. Najve}e intereso-vawe, kao i uvek, bilo je zamali fudbal, koji se 24.maja igrao u Sikirici, apro{log ponedeqka u DowojMutnici. Odbojka se 24.maja igrala u DowojMutnici, stoni tenis uPopovcu, a basket u

Poto~cu. U Sikirici je fudbal

igralo 18 ekipa, ukupno75 takmi~ara. U DowojMutnici u odbojci su setakmi~ile 3 mu{ke i 4`enske ekipe, u basketu uPoto~cu u~estvovalo jeukupno 30 de~aka i 4devoj~ice.Krenule su i “Prole}ne

igrarije” u vrti}ima i totri puta nedeqno, u sarad-wi sa Pred{kolskomustanovom "Bambi". - Trudimo se da i tu

aktivnost obogatimo i danajmla|ima pru`imododatne sportske sadr`aje.U toku juna planiramouobi~ajenih nekoliko danazvani~nog otvarawa“Sportskog leta”, u cen-tru grada. Po tradiciji"Leto" kre}e u gradu nas-

tupom najmla|ih ipred{kolaca, te TungaBunga plesom, Bebi trkom,\uskodromom, zabavno-plesnom {kolicom, zatimtakmi~ewem u modernimplesovima, i drugimaktivnostima, a onda sledetakmi~arski sportovi porasporedu, za vreme letwegraspusta, najavio je redosledaktivnosti u okviru“Sportskog leta” Jovanovi}.Prema wegovim re~ima,

ve} je potpisan ugovor zarealizaciju basket 3h3turnira A kategorije uokviru prvenstva Srbije.- Dobili smo i potvrdu da}emo biti doma}ini turni-ra u okviru PrvenstvaSrbije u odbojci na pesku,pa o~ekujemo potpisivaweugovora, a turnir bi tre-balo da se odr`i okoVidovdana, zakqu~io jepredsednik SSOP MarkoJovanovi}. B.D.

U sve~anoj sali O[ "RadojeDomanovi}" 25. maja odr`anje 10. po redu “Markovturnir” u {ahu, takmi~ewekoje okupqa u~enike osnovnih{kola na{e op{tine, podpokroviteqstvom Fondacije“Marko Todorovi}”, dok jetehni~ki organizator O[K"Para}in". Na takmi~ewuje nastupilo 80 mladih{ahista, 58 de~aka i 22devoj~ice.Na oba turnira odigrano je7 kola po {vajcarskom sis-temu, uz tempo igre od po 15minuta po igra~u.Takmi~ewe su otvorili

Sa{a Jevti}, ispred orga-nizatora i AleksandarJovanovi}, direktor {koledoma}ina, dok je SlobodankaTodorovi} u ime Fondacije“Marko Todorovi}” donirala{koli opremu zna~ajnu za rad{ahovske sekcije.

U kategoriji devoj~ica od 1.do 4. razreda prvo mesto osvo-jila je Neda Petrovi} iz{kole "Vuk Karaxi}" Poto~ac,drugo Isidora Mili} iz {kole"Branko Krsmanovi}" izSikirice, odakle je itre}eplasirana VesnaMilojevi}. U uzrastu od 5.do 8. razreda prva je Nina

Raili} iz {kole "Mom~iloPopovi} Ozren", druga DuwaMili}evi} iz O[ "StevanJakovqevi}", a iz iste {koleje i tre}eplasirana TeodoraJovanovi}. Ekipno najboqe sudevoj~ice iz O[ "StevanJakovqevi}", sledi {kola izSikirice, a na tre}em mestuje O[ "Branko Radi~evi}"

iz Popovca.U kategoriji de~aka ni`ihrazreda prvo mesto zauzeoje Andrej Dezelin iz {kole"Radoje Domanovi}", drugoStefan Popovi} (Sikirica),a tre}i je Filip Tasi}tako|e iz {kole doma}ina.

U kategoriji de~aka od 5.do 8. razreda, najboqi{ahista je Mihajlo Pe{i} iz{kole "Mom~ilo Popovi}Ozren," slede Sa{a Luki} izO[ “Branko Krsmanovi}"Sikirica i AleksaRadivojevi} iz "Mom~ila".Ekipno najboqi su de~aciiz {kole "Mom~ilo Popovi}Ozren”, druga je ekipasikiri~ke {kole, atre}eplasirani su iz {kole"Radoje Domanovi}”.Sudije turnira bili su

Sa{a Jevti}, Tawa Stojkovi},Dejan Mileti}, Qiqa Raji}i Vladan Stojanovi}. B.D.

Proteklog vikenda odigrane su utakmice 31. kolaSrpske lige “Istok”: Rtaw iz Boqevca izgubio jeod SFS Borca sa 1:2, Zaplawac iz Gaxinog Hana-Jedinstvo iz Para}ina igrali su 1:2.U 28. kolu Zone “Zapad” Lugomir iz Rakitova

savladao je Napredak iz Drenovca sa 2:0. U 28. kolu Pomoravsko- okru`ne lige rezultatisu slede}i: Mladost Sikirica-Bratstvo Me|ure~je1:3, Hajduk ^epure-Kolare 6:0, Omladinac [aludovac-Juhor iz Glavinaca 0:1.28. kolo igralo se i u Me|uop{tinskoj ligi “ Jug”,i to: Mladost Gorwa Mutnica-Mladost Jovac 1:1,Napredak Stubica-Beqanica Strmosten 3:3, IstokPlana-Moravac 2015 iz Kru{ara 2:2, dok je Rudariz Sewskog Rudnika izgubio od Radni~kog iz Tekijesa 2:1, a Omladinski iz Para}ina odustao od daqegtakmi~ewa.

Na turniru “Revija Ritmikaplus” odr`anom proteklogvikenda u Novom Sadu,para}inske gimnasti~arke,pionirke i mla|e juniorke,u C grupnim ve`bamazauzele su drugo mesto, kaoi juniorke u B grupnimve`bama, dok su mla|e

juniorke u B grupnim ve`bamabile prve. \ur|ina Radojkovi}, mla|apionirka, osvojila je drugomesto u ve`bi bez rekvizita,pionirka Iva Cvetkovi} uve`bi vija~om prvo i uvi{eboju drugo mesto.Kadetkiwa Branislava

Orihan bila je tre}a u ve`biloptom, a An|ela Stevanovi}druga u ve`bi loptom i uvi{eboju. Juniorka MarijaVeqkovi} uzela je tri bronze:u ve`bama loptom, obru~em ivi{eboju. Seniorka Ma{aMati} osvojila je dve bronze,u ~uwevima i vi{eboju, a

Viktorija Marinkovi} prvomesto u ve`bi loptom.Ovo je ujedno bilo i

posledwe takmi~ewe u ovomdelu sezone za grupneve`be, a devoj~icama koje setakmi~e u individualnomprogramu posledwa proverapred Prvenstvo Srbije. B.D.

Na ~etvrtom Timo~kommaratonu odr`anom uZaje~aru, ~lanovipara}inskog Planinarskogkluba "Javorak" ostvar-ili su odli~ne rezultate.Milica Nikoli} osvojila

je prvo mesto i zlatnumedaqu na malom mara-tonu du`ine 19 kilo-metara, dok je Sa{aDulovi} zauzeo tre}e mestoi bronzu na pripravni~kommaratonu. B.D.

Na Ko{tutwaku je pro-teklog vikenda odr`ano18. Prvenstvo Srbije uatletici za veterane, nakom je takmi~ar AK"SFS Borac" MirkoAn|elkovi} u discipli-ni 400m osvojio prvomesto i srebro na 800m.Trener kluba i hoda~

Danijel Nikoli} je usvojoj disciplini na3.000m, u svojoj kate-goriji do 40 godina, vi{enego ubedqivo, vremenom16:04, dokazao da je najbo-qi. I Nikoli} iAn|elkovi} kao ~lanovi{tafete 4h100m zauzelisu 3. mesto. B.D.

Redovna godi{wa sednica Skup{tine Sportskogsaveza op{tine Para}in (SSOP) odr`ana jepro{le nedeqe. Usvojeni su izve{taji o poslo-vawu Saveza za 2018. godinu i planovi zanarednu. Sednici su prisustvovali dele-gati sportskih organizacija-~lanica Sportskogsaveza. SSOP ima ukupno 34 ~lana, odnosnookupqa 34 sportska kluba koji imaju pravo dadelegiraju svoje predstavnike za Skup{tinu.

17. SPORTSKA MANIFESTACIJA KRENULA TAKMI^EWIMA U SELIMA

PO^ELO “SPORTSKO LETO”, OSNOVCI SE RAZIGRALIPosledweg dana maja zavr{avaju se takmi~ewa u seoskim {kola-ma u malom fudbalu, odbojci, basketu, stonom tenisu i {ahu

ODR@ANO [AHOVSKO PRVENSTVO U^ENIKA OSNOVNIH [KOLA

NA “MARKOVOM TURNIRU” 80 \AKATakmi~ilo se osamdeset osnovaca ni`ih i vi{ih razreda u mu{koj i `enskoj konkurenciji

FUDBALSKI PREGLED

SPORTSKI SAVEZ OP[TINE

ODR@ANA REDOVNA SKUP[TINA

ATLETIKA: PRVENSTVO SRBIJE ZA VETERANE

ODLI^NI AN\ELKOVI] I NIKOLI]

PLANINARI JAVORKA NA TIMO^KOM MARATONU

MMMM IIII LLLL IIII CCCC IIII ZZZZ LLLL AAAATTTT OOOO,,,,SSSS AAAA [[[[ IIII BBBB RRRR OOOO NNNN ZZZZ AAAA

REZULTATI SA NOVOSADSKOG TURNIRANOVI USPEH

GIMNASTI^ARKI

Jedna od pobedni~kih ekipa u odbojci u Dowoj Mutnici

Takmi~ewe u malom fudbalu u Sikirici

~etvrtak 30. maj 2019.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

Nakon okon~awa radova narekonstrukciji vodovodnemre`e i prethodne izgrad-we ki{ne kanalizacije udelu Cerske ulice, pro{lesedmice po~ela je rekon-strukcija kolovoza u tomdelu. Novi kolovoz gradi seod Ulice 27. marta dobiv{e Ni{ke, a tokomgodine radi}e se, uz zamenuvodovodne mre`e, i u pre-ostalom delu, do Ulicekneza Mihajla, {to zna~ida se, zbog du`ine, ulicaradi etapno.

Radovi u Cerskoj odvijajuse u okviru ovogodi{wegplana rekonstrukcije iizgradwe 24 gradske iprigradske ulice.Stare gradske ulicerekonstrui{u se nakonzamene vodovodne mre`e,pa je tako mre`a zamewe-na, a zatim asfaltirandeo Ulice Cara Du{ana,a u toku su isti radovi uDankovu u UliciDragoslava Marinkovi}a.Cerska ulica }e u ovomdelu biti rekonstruisana

u potpunosti, a kasnijetokom godine slederadovi u ostatku te sao-bra}ajnice, gde }e se,tako|e, pre asfaltirawazameniti vodovodnamre`a, objasnio je Sa{aPaunovi}, predsednikop{tine, tokom obilaskapo~etka rekonstrukcijekolovoza u Cerskoj.On je dodao da je kom-

pletna rekonstrukcijazahtev gra|ana koji ovde`ive i koji su pisalipeticiju nakon izgradwe

ki{ne kanalizacijetra`e}i da se ne radikrpqewe, ve} rekon-strukcija. Zbog toga jedo{lo do odlagawapo~etka posla jer je prerekonstrukcije trebalozameniti postoje}e insta-lacije.Prema wegovim re~ima,slede}a ulica koja trebada bude rekonstruisana iu ~ijem jednom delu tre-ba pre toga da se zamenivodovodna mre`a, jestedeo Ulice BorePetrovi}a iza Zelenepijace, {to je tako|ezahtev gra|ana.

M. Stojanovi}

Op{tinsko ve}e na sedni-ci odr`anoj pro{log poned-eqka utvrdilo je i uputiloSkup{tini op{tine nacrtodluke o zavr{nom ra~unubuxeta op{tine za 2018.godinu, sa izve{tajemovla{}enog nezavisnog revi-zora o izvr{enoj revizijizavr{nog ra~una, koji jebio pozitivan. Kako je,

izme|u ostalog, re~eno, odplaniranih 1.380.000.000dinara buxetskih prihoda, nakraju pro{le godine ost-varen je 1.205.405.861 dinarprihoda i rahoda, {to jerealizacija od 87,3 odsto.Kad je o rashodima re~,najbitnije je da nije biloprekora~ewa nijedne bux-etske pozicije niti nena-

menskog tro{ewa, odnosnosvi tro{kovi realizovani suunutar va`e}ih zakonskihokvira, op{tinskih odlukai drugih propisa.Nacrt odluke o javnim

parkirali{tima upu}en jena javnu raspravu i taodluka ima male izmene uodnosu na va`e}u odluku.U okviru tre}e ta~ke

dnevnog reda, Skup{tinije na usvajawe upu}enainformacija o stepenuuskla|enosti planiranihi realizovanih aktivnos-ti javnih preduze}a nakoje se primewuje Zakon ojavnim preduze}ima, a ~ijije osniva~ Op{tinaPara}in, za period januar-mart ove godine. Z. Ra{i}

Op{tina Para}in je i ove godine aplicirala zasredstva iz Programa podr{ke EU razvoju lokal-nih samouprava u Srbiji (EUPRO), svojim projek-tom razvoja geoinformacionog sistema. Odobrenonam je 75.000 evra, uz obezbe|eno u~e{}e iz op-{tinskog buxeta. Sredstva iz ovog programa na-mewena su implementaciji i razvoju geografskogi informacionog sistema op{tine, boqem upra-vqawu resursima i investicijama, unapre|enimi kvalitetnijim uslugama gra|anima i privre-di, odnosno efikasnijem sistemu podataka odre-|enih sektora u oblasti planirawa, kulturnogi urbanog nasle|a, turisti~kih resursa, javne imo-vine i ekonomskih potencijala za privla~ewe in-vesticija.Pro{le godine Para}inu je kroz EUPRO programodobreno oko 300.000 evra za nastavak izgradweinfrastrukture i otvarawe novog bloka parcelau Industrijskoj zoni “Zmi~”, tako|e uz obaveznou~e{}e Op{tine. R.B.

"Spasovdanski vez" izDrenovca, najbrojnije kulturno-umetni~ko dru{tvo upara}inskoj op{tini, nastavqada ni`e uspehe u svojoj sedmojumetni~koj sezoni koja nosinaziv naziv "Na{a pri~a" iinspirisana je bogatstvomtradicije i folklora.

Od 14. do 20. majaSpasovdanci su bili gostigrada Brest u Belorusiji iwihovog ansabla "Krini~ka",a u gradu Pru`aw u~estvovalisu na Me|unarodnom festi-valu "Radavod". U konkuren-ciji 30 ansambala izBrestovske oblasti i 15

dru{tava iz Poqske, Rusijei Moldavije, drenova~kifolklora{i su osvojili prvu

nagradu u kategoriji igra~kihansambala. Iz Srbije osimDrenov~ana bio je i KUD

"Oplenac" iz Topole.Predsednik KUD-a

"Spasovdanski vez"Aleksandar Mihajlovi} ka`eda je prvi dan festivalabio revijalnog karaktera, anastupi u nekoliko mesta.Drugog dana na "Gala kon-certu" predstavili su se svo-jom reprezentativnom kore-ografijom, Vla{kim igramaiz okoline Negotina. U kat-egoriji igra~kih ansabalaosvojili su prvo mesto ovomatraktivnom dinami~nomigrom, no{wom i samim nas-tupom, a reakcija publikebila je izuzetna. B.D. Kao i svih prethodnih godina, para}inski pred-

{kolci su priredili zavr{nu priredbu, koja je odr-`ana 16. maja u pozori{tu. Oko dve stotine mali{a-na iz osam pred{kolskih grupa prikazali su razigranprogram za roditeqe i vaspita~e, opra{taju}i se naovaj na~in od boravka u pred{kolskoj ustanovi, aistovremeno pokazuju}i {ta su nau~ili i koliko suspremni za polazak u {kolu. N.S.

Dva izuzetna doga|ajaodr`ana su krajem pro-tekle sedmice u Kulturnomcentru, dok je u Zavi~ajnommuzeju tribinom zavr{enamanifestacija “Muzeji za10”.Nau~ni skup na temu

`ivota i dela kwi`evni-ka Mirka Bawevi}a orga-nizovan je 23. maja, a re~je o projektu “Petru{kikwi`evni sabor”istoimenog kwi`evnogkluba, koji je podr`anbuxetskim sredstvimaOp{tine. Na istom mestusutradan, u petak, otvore-na je izuzetna izlo`bafotografija pod nazivom“Devedesete” ~iji je autorImre Sabo, a na kojima sunajte`i i najtmurnijimomenti devedesetih god-ina pro{log veka uSrbiji. Sabo je, ina~e,

foto-reporter koji jeradio i u “Politici”,“Ninu”, “Danasu, “Blicu”...Najzad, u Zavi~ajnom muze-ju iste ve~eri i u istovreme brojna publikaodslu{ala je intrigant-nu tribinu pod nazivom“Tito i ja: suo~avawe satotalitarnim nasle|em”.Gosti su bili istori~aridr Predrag Markovi} i drBojan Dimitrijevi}, dok jedr Sr|an Cvetkovi},tako|e istori~ar i autoraktuelne izlo`be “U imenaroda: politi~ka repre-sija u Srbiji 1944/1945”bio neka vrsta doma}ina.Ovom tribinom i jo{

jednim stru~nim vo|ewemautora kroz pomenutuizlo`bu zavr{ena sude{avawa koje je na{Muzej organizovao u okviru“Muzeja za 10”. R.B.

POSLE ZAMENE VODOVODNE MRE@E I IZGRADWE KI[NE KANALIZACIJE

PO^ELA REKONSTRUKCIJA DELA CERSKEZbog velike du`ine ova ulica se radi etapno, tako da }e istih radova u ostatku ulice

biti tokom godine

PRIGRADSKA NASEQA

U prigradskim nase-qima nastavqa seizgradwa ulica. PosleStri{kog naseqa,Ribnice i asfaltirawana Kara|or|evom brdu,naredni radovi naizgradwi kolovozausledi}e u nasequCara Du{ana bez broja,zatim u Carice Milice-jug i @abaru u MZ“Branko Krsmanovi}”.

KUD “SPASOVDANSKI VEZ” PONOVO U BELORUSIJI

POBEDNICI ME\UNARODNOG FESTIVALA

UTVR\EN NACRT ODLUKE O ZAVR[NOM RA^UNU BUXETA OP[TINE ZA PRO[LU GODINU

POZITIVNO MI[QEWE OVLA[]ENOG REVIZORA

PARA]INU DRUGI PUT SREDSTVA

EVROPSKE UNIJE IZ PROGRAMA EUPRO

ZA RAZVOJ GEOINFORMACIONOG

SISTEMA

KULTURNA DOGA\AWA KRAJEM PROTEKLE SEDMICE

POLOVINOM MAJA U POZORI[TU

ZAVR[NA PRIREDBA PRED[KOLACA

Radi se deonica od Ulice 27. marta do biv{e Ni{ke

NAU^NI SKUP IIZLO@BA SABA