Udruženje za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda

april 2017.

BILTEN

2

Aktuelno ...........................................................................................................................................................Sednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacije, promotivne aktivnostiSWOT analiza delatnosti stočarstva i prerade stočarskih proizvoda

Stočarska proizvodnja u brojkama ..............................................................................................................Struktura stočarske proizvodnje Proizvodnja mleka Proizvodnja i prerada mesa ŽivinarstvoRibarstvoPčelarstvo

U fokusu ............................................................................................................................................................

Globalni trendovi ............................................................................................................................................

Makroekonomsko okruženje .........................................................................................................................

Aktivnosti Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda .......................................................Pregled inicijativa Podrška privredi .............................................................................................................................................Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicimaNajbrži put do inopartneraEdukacija Dualno obrazovanje

Metodološke napomene ................................................................................................................................Udruženje za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda ..........................................................................Kontakt .............................................................................................................................................................

3

6

10

13

14

16

18

202121

U ovom broju

3

AktuelnoSednice, sajmovi, skupovi, konferencije, prezentacije, promotivne aktivnosti

Početkom januara 2017. godine organizovan je sastanak sa Ministrom polјoprivrede i zaštite životne sredine, na teme: problemi prilikom sporovođenja Zakona o izmenama i dopunama zakona o polјoprivrednom zemlјištu (u delu prava prečeg zakupa polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini, čl.64a) i politika subvencija u oblasti stočarstva (mlekarstva i stočarske proizvodnje).

Krajem januara 2017. godine održana je elektronska sednica Odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda – pokrenuta Inicijativa ka Ministarstvu polјoprivrede i zaštite životne sredine o ukidanju stava 17 člana 64a Zakona o polјoprivrednom zemlјištu (Sl. glasnik RS br. 62/06, 65/08, 41/09, 112/15) - Inicijativa upućena 07.02.2017. godine br. 38-2/5.

Sednica Grupacije proizvođača živinskog mesa i jaja održana je 1. februara 2017. godine, na temu aktuelna situacija u živinarstvu - Avijarna influenca.

Tokom februara 2017. godine održana je sednica Grupacije klanične industrije - proizvodnja, obrada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa. Formirane su regionalne sekcije Grupacije po upravnim okruzima u Subotici, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Valјevu, Kruševcu, Kralјevu, Požarevcu, Nišu i Užicama.

Tokom februara 2017. godine održana je sednica Grupacije mlekarske industrije, proizvođača i prerađivača mleka. Formirane su regionalne sekcije Grupacije po upravnim okruzima u Subotici, Novom Sadu, Valјevu, Kruševcu, Kralјevu, Kragujevcu, Nišu i Užicama.

Sednica Odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, održana je 28. februara 2017. godine. Imenovani su članovi Odbora: Grupacije klanične industrije - proizvodnja, obrada i konzervisanje mesa i proizvo-da od mesa po upravnim okruzima; Grupacije mlekarske industrije – proizvođača i prerađivača mleka i Grupacije proizvođača živinskog mesa i jaja.

Na inicijativu Udruženja proizvođača mleka Srbije, na Sednici Odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, 7. aprila 2017. godine razgovaralo se o sprovođenju Zakona o polјoprivrednom zemlјištu („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 65/08 – dr. zakon, 41/09 i 112/15) koji je u primeni od 7. januara 2016. godine odnosno novog Pravilnika o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje polјoprivrednog zemlјišta u državnoj svojini objavlјenog 2. marta 2017. godine („Službeni glasnik RS”, broj 16/17).

Održani stručni skupovi/konferencijeUdruženje za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda organizovalo je radionice po regionima u saradnji sa Upra-vom za veterinu Ministarstva polјoprivrede i zaštite životne sredine na temu unapređenja objekata proizvodnje hrane poreklom od životinja. Takođe, na predlog Uprave za veterinu, u planu je pokretanje kampanje po regionima: Kampanja o podizanju svesti o sporednim proizvodima životinjskog porekla (SPŽP).

Konferenciju u okviru projekta „Implementacija IPPC/IE direktive u postrojenjima za intenzivan uzgoj živine i svinja”, održanu 9. februara 2017. godine u Privrednoj komori Srbije, organizovali su Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvom polјoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije i uz finansijsku pomoć Ambasade Švedske u Beogradu.

4

U okviru Konstitutivne Sednice Grupacije industrije sporednih proizvoda životinjskog porekla koja je održana 10.02.2017. godine izabran je predsednik Grupacije Želјko Stanić AIK Žibel iz Bačke Topole, zamenik - predstavnik industrije kože, Miloš Stojačić, “KODEX” Deronje. Unapređenje sektora stočarstva podrazumeva zaštitu zdravlјa životinja, ali posredno i zdravlјe potrošača i zaštitu životne sredine, koji se u osnovi odnosi na novi pristup bezbednog postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla (bezbedno sakuplјanje) i njihovu preradu. Na Sednici je održano predavanje na temu: „Sporedni proizvodi životinjskog porekla i njihov značaj“ – DVM Slavica Nikolić Stajković, Uprava za veterinu.

Konstitutivna sednica Grupacije centara za proizvodnju, reprodukciju i distribuciju semena domaćih životinja, održana je 21. februara 2017. godine. Predsednik Grupacije je dr Goran Jakovlјević, SVC Velika Plana, zamenik - predstavnik distributera semena, dr Đorđe Jeremić Semex PK BB, Beograd. Na Sednici je održano predavanje na temu: „Značaj centara za reprodukciju i veštačko osemenjavanje u kvalitetu i distribuciji semena“ – Prof. dr Slobodanka Vakanjac, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu.

Promotivne aktivnosti09 – 27. decembra 2016. Pokretanje kampanje dobijanja brenda “Srpska kobasica”

U saradnji sa Institutom za higijenu i tehnologiju mesa, Savetom tehnologa industrije mesa, Udruženje za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, Privredne komore Srbije, pokrenulo je kampanju za sticanje brenda „Srpska kobasica“. Na Javni poziv za odabir najbolјe srpske kobasice, koji je raspisala Privredna komora Srbije, ukupno je bilo prijavlјenih dvanaest takmičara. Na takmičenju za „Najbolјu srpsku kobasicu“ učestvovale su industrije mesa „Topola“, „Neoplanta“, „Carnex“, „Yuhor“, „Zlatiborac“, „Gombit“, „Bačka“ a.d., zemlјoradničke zadruge „Trlić“ i „Budućnost“, samostalna ugostitelјsko trgovinska radnja „Dukat“ iz Pirota, kao i polјoprivredna gazdinstva Save Graorca iz Kovilјa i Nenada Vojinovića iz Kuzmina. Komisija za odabir najbolјe srpske kobasice, u sastavu 21 člana, predstavnika stručnih i naučnih institucija, i tehnologa industrija učesnika, izvršila je ocenjivanje takmičarskih srpskih kobasi-ca.  Postavlјeni cilјevi manifestacije su:

• definisanje brenda „Srpska kobasica“ za vraćanje poverenja domaćih i inostranih potrošača u proizvod srpskog porekla

• pobolјšanje imidža domaće industrije mesa, postoji znanje i potencijal za unapređenje svog poslovanja• bolјi plasman prilikom izvoza i konkurentnost privrede u celini

Prva tri mesta na izboru najbolјe srpske kobasice pripala su proizvođačima: Univereksport - „Bačka“ a.d., ZZ „Trlić“ i „Gombit“.

Prema tehnološkim rešenjima „Srpska kobasica“ je proizvod nižeg kvaliteta, u odnosu na pr. „Kranjsku kobasicu“, s obzirom da čak 65% nadeva te kobasice čini: mesno testo (25%), masno tkivo (25%), kožice (10%) i iznutrice (5%). Međutim, mnogo veći problem je činjenica da je ta kobasica dodatno degradirana u poslednjih 20-25 godina. Pokre-tanje nacionalne kampanje imala je prednost početka – proizvodnja srpske kobasice po tačno definisanim sasta-vom (uslov takmičenja), između ostalog da je izrađena od mesa koje potiče sa farmi u Srbiji, a da sirovinski sastav takmičarske srpske kobasice, podrazumeva sveže svinjsko meso prve kategorije (vrat, plećka, but) u količini od 65 do 70 odsto, čvrsto masno tkivo od 20 do 25 odsto, začinski sastav (beli luk, paprika, biber, so) i omotač od svinjskog creva Ø 33. Smatrali smo opravdanim da prepoznatlјivost budućih turističkih i kulinarskih manifestacija, treba da imaju i jela sa kvalitetnom (takmičarskom) srpskom kobasicom. Brendirani proizvod „Srpske kobasice“ bi trebao biti sastavni i neizostavni deo tradicionalnih srpskih restorana i domaća ponuda za turiste i strane goste.

5

Prednosti Slabosti Šanse OpasnostiDostupnost sirovina iz domaće proizvodnje

Kvalitet i kvantitet hrane za životinje

Relativno mala zagađenost životne sredine

Očuvanost tradicionalnih znanja i tehnologije

Potencijali u razvoju svih vidova turizma vezano za ruralne sredine

Veliki broj naučnih i obrazovnih institucija (transferi znanja, nove tehnologije)

Konkurentnost domaćih proizvoda na stranim tržištima

Srbija je lider na regionu po broju mlečnih grla, proizvodnji i suficitu u izvozu mleka i proizvoda od mleka

Zastarela tehnologija objekata za uzgoj životinja

Nedovolјna povezanost propisa o dobrobiti životinja i načinu uzgoja

Pretežno staro stanovništvo u ruralnim područjima

Nedovolјan stepen obrazovanja farmera na srednjim i srednje velikim farmama o proizvodnji i privređivanju

Relativno niska produktivnost u sektoru stočarstva

Nepovolјna privredna struktura i specijalozvanost za stočarsku proizvodnju

Ne konkurentnost malih proiz-vodnih jedinica

Nedostatak obrtnih sredstava /nepostoji model finansiranja stočarstva,kao ni proizvodnje za izvoz

Nedovolјno efikasan sistem kontrole kvaliteta, sirovina i kvaliteta gotovih proizvoda

Snižavanje troškova proizvodnje uvođenjem ishrane koja je tipična za područje gajenja, a prema svrsi uzgoja i različitosti vrsta životinja

Povezivanje sistema – subjekata u lancu hrane

Korišćenje raspoloživih fondova EU za precizno definisanje i pozicioniranje proizvoda poreklom iz Srbije

Korišćenje raspoloživih fondova EU radi činjenice da se radi o realnom potencijalu Srbije

Merama agrarne politike podstaći zaštitu potrošača iprilagođavanje EU regulativama

Unapređenje kvaliteta i bezbednosti sirovine

Strateško urećenje tržišta otkupa sirovina za stočarsku proizvodnju, ali i povećanje odgovornosti primarnih proizvođača

Restruktuiranje sektora u cilјu unapređenja i konkurentnosti

Regionalno prepoznati tradicionalni proizvodi

Moguće povećanje prihoda smanjivanjem troškova proizvodnje

Premije i subvencije po kvalitetu

Nephodno je vreme za proces edukacije i promena svesti proizvođača

Pretežno staro stanovništvo u ruralnim područjima

Ne postoji adekvatna pravna zaštita sektora, kao ni pravna zaštita i nacionalni standardi za tradicionalne proizvode

SWOT analiza delatnosti stočarstva i prerade stočarskih proizvoda

6

Stočarska proizvodnja u brojkama

Povolјna geografska pozicija Republike Srbije, dopunjuje se činjenicom da pripadamo grupi evropskih zemalјa sa velikom površinom obradive zemlјe, ali sa nižim procentom njene iskorišćenosti. Specifičnost Republike Srbije ogleda se i u bogatstvu malih polјoprivrednih gazdin-stava, te govorimo o pretežno ruralnom stanovništvu, koje se bavi polјoprivredom.

Posmatrano u celini, bogat bilјni svet omogućio je i razvoj životinjskog sveta. Bogatstvo vodama nosi posebnost zbog raznolikog sveta eko-sistema, te je rečni ribolov vrlo zastuplјen. Goveda, ovce i koze se najviše gaje na regionu centralne i južne Srbije, dok se svinje i živina pretežno uzgajaju na regionu Vojvodine. Pčelarstvo pokazuje znake rasta kako u pogledu broja domaćinstava koja se bave ovom proizvodnjom, tako i u broju košnica koje poseduju.

Važna karakteristika srpskog sektora proizvodnje mesa je dominantno postojanje “samodovolјnosti” na gazdinstvu. Raznolikost ter-ena Republike Srbije, nosi prednosti kroz raznovrsnost tradicionalnih proizvoda životinjskog porekla, koje pružaju mogućnost da postanu deo održivog razvoja kvaliteta, zasnovanog na njihovoj promociji i zaštiti lokalnih resursa.

Struktura stočarske proizvodnje

Prema podacima prikazanim u Saopštenju RZS o broju životinja, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2016. godine, u odnosu na prethodno stanje, ukupan broj goveda manji je za 2,5 odsto, svinja za 8,0 odsto, ovaca za 6,9 odsto, koza za 1,3 odsto i živine za 6,9 odsto.

Kretanјe broja životinјa

Stočarska proizvodnjau '000

20161 Indeks2015=1002013 2014 2015

GOVEDA 913 920 916 892.751 97,5muzne krave 429 437 430 426.00 99,1goveda u tovu 165 170 164 155.000 94,5

SVINјE 3.144 3.236 3.284 3.021.167 92,0krmače i suprasne nazimice 530 517 503 499.000 99,2prasad 1.033 953 1.068 927.000 86,9svinje u tovu 1.365 1.533 1.576 1.425.000 90,4

ŽIVINA 17.860 17.167 17.450 16.242.111 93,1brojleri 8.075 5.949 5.382 4.545.000 84,4

OVCE 1.616 1.748 1.789 1.664.895 93,1muzne ovce 205 155 129 139.000 107,7

KOZE 225 219 203 200.150 98,7Izvor: PKS.

7

Proizvodnja mleka

Primarnu proizvodnju mleka u Republici Srbiji (tzv. mlečno govedarstvo) karakteriše znatno učešće usitnjenih malih gazdinstava sa malim brojem grla i malim raspoloživim površinama zemlјišta. Sektor primarne proizvodnje mleka čini između 18.000 i 20.000 farmi.1 Prosečno srpsko gazdinstvo ima četiri do pet krava (prosek od 2,8 krave po domaćinstvu) sa dnevnim prinosom od 13 do 15 litara po grlu.2

U Srbiji se retko gaje mlečne rase ovaca. Na regionu Republike Srbije u 2015. bilo je ukupno 129.000 muznih ovaca i 203.000 koza - sever (Beo-gradski region i regiona Vojvodine) bilo je svega 12.000 muznih ovaca/64.000 koza, dok je 117.000 muznih ovaca/139.000 koza bilo na regionu Republike Srbije – jug (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije). Ukupno je pomuženo 19 miliona litara ovčijeg, odnosno 44 miliona litara kozijeg mleka u 2015. godini. Mlečnost ovaca u laktacionom periodu kreće se od oko 50 – 90 litara, što pokazuje da se ovčarstvo zasniva na linijama za proizvodnju mesa. Najveći deo ukupnog godišnjeg obroka ovaca je paša a ispašu koristi 24,3% ovaca i oko 24,8% koza). Geografsko poreklo homolјskih sireva u presolcu (ovčijih, kozijih i kravlјih), vezano je za planinu Homolјe. Pirotski kačkavalј, spravlјen od ovčijeg mleka, prevashodno je bio namenjen izvozu. Ovčiji sirevi su se tradicionalno proizvodili u Srbiji, a danas su uglavnom zamenjeni kravlјim. Kako se koze obično gaje na istim područjima i domaćinstvima gde i ovce, njihovo mleko je bilo mešano prilikom izrade tradicionalnih mešanih sireva u Srbiji. Danas je sve više proizvodnje kozijih sireva i Republika Srbija postaje po njima prepoznatlјivi i van svojih granica. Sirevi od kozijeg mleka se spravlјaju na isti način kao i ovčiji ili kravlјi. Karakteristika mlečnih masnih kapi je da su sitnije, a kazeinski gruš je nešto mekši u odnosu na kravlјi ili ovčiji. Danas se najčešće mogu naći beli koziji sirevi ili tvrdi koziji sirevi.

Subvencije proizvodnje mleka u Srbiji su ograničene i trenutno su na nivou od RSD 7/l (EUR 0.06/l) .

Prema najnovijim istraživanjima u Republici Srbiji ima oko 140 aktivnih mlekara, ali broj mlekara varira u zavisnosti od godine, pa čak i u istoj godini. Oko 30 mlekara ima preradne kapacitete veće od 10t/dan i otkuplјuju oko 80-85 odsto ukupne količine otkuplјenog mleka. Male mlekare otkuplјuju i prerađuju između 3 i 10t/dan, ali je u ovoj kategoriji najveći broj mlekara koje imaju otkup manji od 5t što predstavlјa ekonomski minimum u EU. Male mlekare otkuplјuju svega 15-20 odsto mleka.

Potrošnjaprosek po članu domaćinstva

Mleko i mlečni proizvodi - ukupno (u lit.) 2012 2013 2014 2015Kravlјe mleko, u lit. 55,1 49,4 47,4 46,18Domaći sir, beli meki, u kg. 10,8 9,9 9,4 10,2Kajmak, u kg. 1,1 0,9 0,9 0,9Maslac, u kg. 0,2 0,1 0,2 0,2

Izvor podataka: RZS, preračun PKS.

Organska proizvodnja mleka je oblast koja se postepeno razvija. Iz godine u godinu se beleži povećanje broja grla sa organskim statusom, kao i grla u periodu konverzije. Udeo u ukupnom stočarstvu je još uvek jako nizak, ali svakako da postoje velike šanse za njen razvoj, naročito u brdsko-planinskim krajevima. Organska proizvodnja mleka u Srbiji, polako zauzima svoje mesto na tržištu, iako još uvek ne postoje podaci o njenoj količinskoj vrednosti (ne postoji metodologija praćenja ove proizvodnje od strane RZS).

Mlekarska industrija suočava se s niskim cenama uvoznih proizvoda, koji time utiču na celokupni domaći Sektor mlekarstva. Procene cena uvoznih proizvoda, na osnovu podataka Uprave carina, u 2016. godini u odnosu na prosečne cene uvoznih proizvoda u 2015. godoni (tarifne oznake 0401 – 0406 - mleka i proizvoda od mleka) beleže razliku od oko 10,27 odsto (pad cena).

1 Izvor: PKS (Sektorska analiza Grupacije mlekarske industrije - proizvođača i prerađivača mleka, PKS).2 Izvor: Imlek.

8

Proizvodnja i prerada mesa

Skupa sirovina na domaćem tržištu, uz stalno kolebanje (količina stočnog fonda, cene stoke), velika konkurencija iz EU koja pored jeftinije sirovine ima i olakšice za uvoz mesnih prerađevina u Republiku Srbiju, niska konkurentnost u izvozu i sve oštrija konkurencija na domaćem tržištu čini srpskog proizvođača nezaštićenim i nekonkurentnim i na domaćem i na inostranom tržištu. Za poslednjih petnaest godina izvoz prerađevina od mesa je uvećan 2,5 puta, dok je uvoz ovih proizvoda porastao za blizu 30 puta.

Prerada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa, značajno doprinosi budžetu Republike Srbije. Članice Gru-pacije klanične industrije - proizvodnja, obrada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa, ukazuju na rast uvoza prerađenih proizvoda bez carinskih opterećenja i postavlјaju ozbilјan problem više u očuvanju i opstanku klanične industrije Srbije, nego u njenom unapređivanju. Domaća prerađivačka industrija, na domaćem tržištu, suočena je sa nedovolјnom količinom sirovine, uz cenovno neuporedivim proizvodima iz uvoza (jeftinijim). U skladu sa zakon-skim propisima u Republici Srbiji, oznake zaštićenog geografskog porekla nose: Goveđa užička pršuta, Svinjska užička pršuta, Užička slanina, Sremski kulen, Sremska domaća kobasica, Sremska salama, Požarevačka kobasica, Petrovska Klobasa (Petrovačka kobasica) Lemeški kulen, Vršačka šunka.

Potrošnja mesa, prosek po članu domaćinstva 2012 2013 2014 2015

Goveđe, juneće i teleće meso, u kg. 4,4 3,8 4,3 3,0Svinjsko meso, u kg. 15,1 16,6 17,0 14,5Jagnjeće, ovčije i kozije meso, u kg. 0,7 0,7 0,9 0,9Živinsko meso, u kg. 17,1 16,3 16,4 16,8

Izvor: Republički zavod za statistiku

U proizvodnji goveđeg mesa dominira simentalska rasa goveda, koja je rasa dvojnih proizvodnih karakteristika i čiji je kvalitet dobar za potrebe tržišta. Kvota za izvoz junećeg mesa po preferencijalnim uslovima u zemlјe članice Evropske unije iznosi 8.700 tona godišnje, ali je iskorišćena sa svega 5 odsto.

Živinarstvo

Živinarstvo je grana stočarske proizvodnje koja ima relativno brzi obrt kapitala i veliki potencijal za razvoj. Međutim postoji niz problema koji sprečavaju razvoj živinarstva. Uvoz priplodnih jaja se povećava, jer domaćih hi-brida za proizvodnju mesa i jaja nemamo.

Glavni problem je nemogućnost izvoza i provoza kroz EU kao i relativno visoka cena koncentratnih hraniva. Situacija zbog pojave Avijarne influence (ptičijeg gripa) može još više pogoršati situaciju. Ukupan uvoz žive živine, mesa, jaja i prerađevina od živine je u 2016. godini izvnosio ukupno 18.286 tona a vrednosno 36.809.000 USD, što je za 9 odsto više nego predhodne godine. Ukupan izvoz žive živine, mesa, jaja i prerađevina od živine je u 2016. godini je iznosio 10.438 tona ili vrednosno 16.673.000 USD, što je za 5 odsto manje nego predhodne godine. Neophodno je podstaći izvoz prerađevina od živine jer samo izvoz može doprineti većoj proizvodnji i zaustaviti uvoz jeftine sirovine za preradu.

9

Ribarstvo

U oblasti ribarstva registrovano je oko 70 ribnjaka, međutim prema dostupnim informacijama ima ih preko 120 neregistrovanih. Jedan od razloga najavlјenog obustavlјanja rada ribnjaka je plaćanje vodnog doprinosa koji izuzetno poskuplјuje proizvodnju i nagomilana dugovanja. Problemi sa kojima se suočavaju ribari je i nedefinisano „uslovno grlo“ za toplokrvne ribnjake. I pored definisanog stava da se ribnjaci uklјuče u pravo prečeg zakupa na osnovu člana 64a. Zakona o polјoprivrednom zemlјištu, tu odredbu nije moguće iskoristiti jer podzakonskim aktima nije definisano „uslovno grlo“ za oblast ribarstva. Više puta predložene su definicije da uslovno grlo za toplokrvne (šaranske) ribnjake bude:

1. Za ribnjake koji se bave gajenjem jednogodišnje šaranske mlađi – 30.000 jedinki 2. Za ribnjake koji se bave gajenjem dvogodišnje šaranske mlađi – 3.000 jedinke3. Za ribnjake koji se bave gajenjem konzumnog šarana – 600 jedinki

Navedene definicije su bile deo predloga Instrukcije za primenu Zakona o polјoprivrednom zemlјištu a koji se odnosi na Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja polјoprivrednog zemlјišta i postupak javnog nadmetanja – za oblast ribarstva.

Ostvareni izvoz ribe i prerađevina od ribe porastao je u 2016. godini (2,3 puta vrednosno iskazan u evrima) i iznosi 2.038 tona, što je za 57,6 odsto više nego u 2015. godini. Ukupno ostvarena vrednost izvoza ribe i prerađevina od ribe iznosi 12,2 mln evra (13,5 mln dolara). Najveće učešće u ukupnom izvozu od 58,8 odsto zauzimaju riblji fileti i ostalo riblјe meso (vrednost izvoza u 2016. godini iznosi 7,2 mln evra).

Uvoz ribe i prerađevina od ribe se količinski i vrednosno smanjio u 2016. godini (19,9 odsto vrednosno iska-zan u evrima) i iznosi 24.771 tona, što je za 27,5 odsto manje nego u 2015. godini. Ukupno ostvarena vrednost uvoza ribe i prerađevina od ribe iznosi 59,1 mln evra (65,4 mln dolara) u 2016. godini. Najveće učešće u uku-pnom uvozu od 38,9 odsto zauzimaju konzervisana riba, ljuskari i mekušci (vrednost uvoza u 2016. godini iznosi 23,0 mln evra) kao i 28,8 odsto smrznuta riba, osim fileta (vrednost uvoza u 2016. godini iznosi 17,0 mln evra). Pčelarstvo

Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo bilјnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Prema mogućnostima korišćenja važnih paša, u Srbiji se razlikuju dva područja: područje Vojvodine, gde se koriste paše ulјane repice, lipe i suncokreta, i područje Srbije južno od Dunava, gde su izražene bagremova i li-vadska paša. Bagremova paša zbog razlike u nadmorskoj visini i vremenu cvetanja, može se koristiti kao dve paše. Broj košnica u Republici Srbiji u 2016. godini zadržan je na broju u 2015. godini i iznosi 792.000. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2016. došlo je do pada proizvodnje meda u odnosu na 2015. koja je zabeležila proizvodnju od 12.263 tone meda. Ipak proizvodnja meda od 5.761 tona u 2016. godini veća je od ostvarene proiz-vodnje meda u 2014. godini (4.383 tone).

U 2016. godini ostvaren je izvoz od 2.145 tone meda u vrednosti od 8,3 mln evra (9,1 mln dolara). Vrednost izvoza je značajna zahvalјujući zalihama na kraju 2015. godine. U vreme cvetanja bagrema bilo je obilnih padavina, ali je pčelinja paša na suncokretu dala dobre rezultate. Najveća količina meda izvozila se u Italiju, vrednosti od 3,2 mln evra (3,5 mln dolara), što je za 28,2 odsto nego u 2015. godini. Izvoz za Norvešku i Austriju je na istom nivou kao i 2015. godine i iznosi 1,5 mln evra i 428.000 evra, respektivno. Među novim tržištima na kojima je plasiran domaći med u 2016. godini bile su Švedska, Belgija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Rumunija, Japan i Velika Britanija. U 2016. godini zabeležen je uvoz u količini od 27 tona meda, u vrednosti od 167.000 evra (181.000 dolara).1 Broj stoke na dan 1. decembra 2016. godine – prethodni rezultati (Saopštenje RZS broj 031 - god. LXVII, 20. februar 2017. godine).

10

U fokusuPreventiva u svinjarstvu

Udruženje za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda je organizovalo u Privrednoj komori Srbije 11. aprila 2017. godine panel diskusiju „Preventiva u svinjarstvu“. Cilј ovog stručnog skupa bio je u podsticanje unapređenja razvoja svinjarstva u Republici Srbiji. U okviru uvodnih predavanja teme predavanja su: „Biosigurnosne mere i standardi u proizvodnji semena nerastova na farmama i centrima za reprodukciju“ Mirko Blagojević, JP Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje “Velika Plana”; Mere prevencije i kontrole infektivnih bolesti u savremenoj svinjarskoj proizvodnji, Prof. dr Dejan Krnjaić, Fakultet veterinarske medicine Beograd; Fitobiotici – prirodna stimulacija rasta svinja, Prof. dr Dragan Šefer, Fakultet veterinarske medicine Beograd; Zdrav digestivni trakt - preduslov za ostvarenje optimalnih proizvodnih rezultata u intenzivnoj svinjarskoj proizvodnji, Prof dr Radmila Marković, Fakultet veterinarske medicine Beograd; Preventiva - trošak ili dobit? Vladan Milјković, Boehringer Ingelheim Serbia d.o.o. Beograd; Veterinarski menadžment - preventivno delovanje u farmi sistemski pristup Ljubomir Marić Ceva technical support WBA countries; Farmanima konsult-ant u svinjarstvu; Uniprim-vet.doo, prisutni su bili upoznati sa različitih aspekata o važnosti preventive u uzgoju svinja.

Na tržištu u oblasti stočarstva, u periodu 2015-2016. godine zbog nelikvidnosti korisnika – farmera svinja naročito su bile pogođene velike farme, koje su, zbog nemogućnosti kupovine hrane za životinje, smanjivale tov ili odustajale od tova. Situacija se potvrđuje najnovijim izveštajem Republičkog zavoda za statistiku o padu broja životinja, na osnovu čega je u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu umanjen ukupan broj svinja za oko 8,0 odsto. Broj prasadi je sman-jen za oko 13,0 odsto, a broj svinja u tovu za oko 10,0 odsto. U klanicama registrovanim na teritoriji Republike Srbije, u januaru 2017. godine, u poređenju sa prethodnim mesecom, zaklano je manje svinja za oko 36,8 odsto, odnosno u januaru 2017. godine, u poređenju sa januarom 2016. godine zaklano je manje svinja za oko 2,6 odsto.

Na stručnom skupu su doneti sledeći zaključci:U Srbiji se svinje drže na 140.559 gazdinstva ili farmi, ali su samo 442 komercijalne farme i 281 porodničnih farmi sa adekvatnim biosigurnosnim uslovima. Biosigurnost je jedan od klјučnih alata prevencije na raspolaganju subjektima i drugima koji rade sa životinjama kako bi se sprečilo unošenje, pojava i širenje zaraznih prenosivih bolesti životinja u, iz i među populacijom životinja. Ona podrazumeva niz upravlјačkih koraka, postupaka i mera koje se sprovode da bi se sprečilo unošenje infektivnih agenasa u zapat životinja, kako na nivou farme tako i na nivou države. Naše farme, pre svega zbog tradicionalnog načina proizvodnje i uzgoja svinja, potpuno su drugačije koncipirane od savremenih svetskih indus-trija ove proizvodnje. U diskusiji koja je pratila predavanja istaknuto je da je neophodno merama agrarne politike podstaći unapređenje mera biosigurnosti.

Prema rezultatima istraživanja, oko 38,0 odsto abortusa krmača uzrokovano je infektivnim (virusnim) agensima, poreklom od semena. Bakterijske infekcije semena, premanentno izaziva intrauterine infekcije krmača. Postoje informacije i o prenosu glјivičnih infekcija sa semena nerastova. U nacionalnom zakonodavstvu ističe se značajnost i obaveze kontrolisanog kvaliteta semena nerastvova. Između ostalog, a u cilјu ekonomičnosti proizvodnje, stalan uvid u zdravstveni profil zapata i nadzor nad nabavkama novih grla uz kontrolu stresa, zaslužuju obaveznu pažnju farmera.

11

Na skupu je istaknuto da je u svetu rastuća potreba za svinjskim mesom. Prema podacima, Republika Srbija je u poslednjih pet godina, među 12 najvećih izvoznika kukuruza u svetu. U okviru diskusije, postavilo se pitanje u vezi sa strateškim opredelјenjem proizvodnje svinja – da li realnost ili ne (!?) razvijati proizvodnju svinja u Srbiji, imajući u vidu prirodno bogatsvo osnovnih hraniva (kukuruz i soja). Ukazano je na nelogičnost u pogledu odnosa ponude i tražnje, s obzirom da su osnovne sirovine za ishranu svinja, nacionalni resursi – kukuruz i soja, najskuplјi u regionu.

Imperativ svakog uzgoja je rezultat uzgoja. Smatra se da ishrana životinja direktno utiče na efekte, rezultate uzgoja. Zdrav digestivni trakt - preduslov za ostvarenje optimalnih proizvodnih rezultata u intenzivnoj svinjarskoj proizvo-dnji. Važnost razumevanja i prihvatanja zabrane upotrebe antibiotika kao stimulatora rasta, u skladu je sa nacional-nim i evropskim zakonodavstvom, a odnosi se na urušavanje bezbednosti hrane za svinje, a onda i na ugrožavanje zdravlјa lјudi putem konzumiranja proizvoda poreklom od istih. Posledice su pojava rezistentnih sojeva enteroba-kterija, unakrsne rezistencije, prisustvo rezidua antibiotika, genotoksično delovanje antibiotika. Korišćenje eubiotika, kao alternativnih mogućnosti u stimulaciji rasta i kontroli enteropatogenih bakterija ima svoje nutritivno, medici-nsko i ekonomsko opravdanje. Prednosti koje se ogledaju u bolјoj konverziji hrane, imaju smeše sa fitobioticima, preciznije esencijalnim ulјima, bilјnim ekstraktima. Koriste se u ishrani nepreživara, a u cilјu unapređenja njihove produktivnosti putem pobolјšanja proizvodnih rezultata životinja, svojstava hrane, kao i kvaliteta hrane životinjskog porekla. Takođe, održavanje eubiotičkih odnosa u digestivnom traktu predstavlјa jedan od najvažnijih preduslova za očuvanje zdravlјa digestivnog trakta životinja, a time i za povećanje proizvodnje visoko kvalitetnih i zdravstveno bezbedne hrane životinjskog porekla.

Veliki problem u Srbiji predstavlјa organizovanost svinjarske proizvodnje, s obzirom na prosečnu veličinu gazdinstava sa malim brojem svinja. Vrlo je značajno vakcinisati nerastove, pratiti kretanje ovih životinja u cilјu zabrane nekontrolisanog prirodnog parenja. Kako se radi o proizvodnji koja je dodata vrednost u lancu proizvodnje, neophodno je ojačati saradnju između primarnih proizvođača i klanične, odnosno prerađivačke industrije. Sa druge strane, neophodno je ojačati vezu sa nadležnim institucijama. Primere iz prakse evropskih zemalјa nas upućuju na potrebu menjanja svesti o potrebama obezbeđivanja dovolјne količine hrane za sve svoje sugrađane, uzimajući kao osnovu pad potrošnje svinjskog mesa na nivou Republike Srbije i smanjenu kupovnu moć koja je sve izraženija.

12

IPARD II PROGRAM

IPARD II PROGRAM Evropske unije je Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2014. do 2020. godine - dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti. Program za dobijanje investicija se realizuje preko Ministarstva polјoprivrede i zašite životne sredine, Uprave za agrarna plaćanja (www.uap.gov.rs).

Prve mere za investicije odnose se (a prema dodatnim kriterijumima, okvirno se kreće od 50-70% od vrednosti) na:

• Investicije u fizičku imovinu polјoprivrednih gazdinstava (meso, mleko, voće i povrće, usevi)

• Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade (mleko i mlečni proizvodi, meso i proizvodi od mesa, sektor voća i povrća)

Cilј investicija putem IPARD II PROGRAM-a jeste da se unapredi poslovanje korisnika sredstava u skladu sa nacion-alnim i EU standardima iz oblasti zaštite životne sredine, primarne polјoprivredne proizvodnje / bezbednosti hrane.

Korisnici programa (ko ima pravo da konkuriše):

Krajnji korisnici su polјoprivredni proizvođači ili grupe proizvođača, upisani u Registar polјoprivrednih gazdinstava (fizička lica u PDV sistemu ili pravna lica)

Prihvatlјivi opšti troškovi koji će se finansirati iz investicija:

• izgradnja ili pobolјšanje (rekonstrukcija) nepokretne imovine

• kupovina nove mehanizacije i opreme

• opšti troškovi (troškovi izrade projektno tehničke dokumentacije, troškovi izrade elaborata zaštite životne sredi-ne, troškovi pripreme dokumentacije za prijavu na konkurs -konsultantske usluge za pripremu IPARD prijave i dr.)

13

Globalni trendovi

Proizvodnja govedine je u porastu prvenstveno u SAD i Južnoj Americi (Brazil i Argentina), a zasniva se na snažnoj tražnji na globalnom nivou, kao i lakšem ulasku na tržište Kine, Saudijske Ara-bije i SAD-a. Ukupan izvoz goveđeg mesa očekuje porast od 3,0 odsto u 2017. godini i trebalo bi da dostigne nivo je 9,7 mln tona. Posmatrano po potrošnji po glavi stanovnika, govedina je manje zastupljena u odnosu na svinjetinu i piletinu, što utiče na osetno veću cenu. Brazil je najveći neto izvoznik, a najveća uvozna tržišta su u Istočnoj Aziji.Svetska proizvodnja svinjetine bi u 2017. godini trebalo da po-raste 3,0 odsto na nivo od 111,0 mln tona, prvenstveno zbog porasta kineskog uvoza, ali i zbog većih performansi u SAD, Rusiji i Brazilu. Kina je najveći proizvođač svinjskog mesa u svetu 51,8 mln tona u 2016. godini, u odnosu na drugoplasiranu EU sa 23,3 mln tona. Iako obuhvata više od pola svetske proizvodnje, najmnogoljudnija država sveta je ujedno i najveći uvoznik svinjetine. Kineski uvoz je značajno porastao u poslednjih nekoliko godina, a najveći snabdevači su EU i SAD, sa učešćem od 70,0 odsto i 12,0 odsto, respektivno. Kina nastoji da smanji zavisnost od uvoza, ali Japan, Južna Koreja i Filipini takođe dobijaju na značaju kao destinacija za svinjetinu iz Evrope i SAD. Kao veliki izvoznici svinjskog mesa takođe se izdvajaju Kanada i Brazil.Proizvodnja pilećeg mesa (brojler) bi u 2017. godini trebalo da poraste za 1,0 odsto na svetskom nivou, odnosno da dostigne 90,4 mln tona, usled jačeg doprinosa rasta u SAD, Brazilu, Indiji i EU, u odnosu na pad u Kini. Izvoz piletine bi trebalo da poraste 5,0 odsto, zahvaljujući većim isporukama koje se očekuju od strane SAD i Bra-zila. Tome doprinosi, slabljenje nacionalne valute Brazila (brazilski real), kao i smanjenje barijera na dalekoistočnim tržištima. Izvoz pilećeg mesa se posebno intenzivirao na tržište Zalivskih zemalja (Bliski Istok). Najviše se izvozi u Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, a razlog je niska domaća proizvodnja, visok BDP i kupovna moć stanovništva, kao i reeksport.Prema podacima Čikaške produktne berze – CME, cene žive stoke su počele da rastu od novembra 2016. godine, da bi na kraju februara 2017. godine bile 127 centi i 68 centi po funti (453,6 grama), za goveda i svinje, respektivno. Očekuje se da proizvo-dnja mesa nastavi rast u narednom periodu, ali će on zavisiti od mnogih faktora koji mogu ograničiti potencijal (vremenski uslovi, oboljenja stoke i živine) i drugih.

Cena žive stoke, USd/ib.

Rast kineskog uvoza goveđeg i svinjskog mesa, 2012-2016.

86412 417

663825730 770 761

1029

2400

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

2012 2013 2014 2015 2016

Kineski uvoz govedine Kineski uvoz svinjetine

20

40

60

80

100

120

140

160

180

1.3.2012 1.3.2013 1.3.2014 1.3.2015 1.3.2016

Stoka Svinje

Izvor: USDA.

Izvor: Bloomberg L.P.

14

Makroekonomsko okruženje

Privredna aktivnost Srbije u 2016. godini, merena realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao glavnim makroekonomskim pokaza-teljem, uvećana je za 2,8 odsto. Rast se prvenstveno zasnivao na porastu investicija i izvoza, ali i na porastu domaće potrošnje usled realnog rasta zarada stanovništva. Na pozitivna privredna kretanja je uticao i rast tražnje na evropskom tržištu, što je omogućilo bolji plasman proiz-voda iz Srbije. Sa proizvodne strane, rast BDP bio je vođen sektorima poljoprivrede, industrije, građevinarstva i uslugama privatnog sektora. Prema fleš proceni RZS, realni rast BDP u prvom kvartalu 2017. godine iznosio je 1,0 odsto, u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prema poslednjim projekcijama Ministarstva finansija rast BDP će u 2017. godi-ni iznositi 3,0 odsto, da bi se u naredne dve godine povećao na 3,5 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u prvom kvartalu 2017. go-dine je iznosila 8,1 mlrd evra, što predstavlja rast od 14,7 odsto u odnosu na isti period 2016. godine. Vrednost razmene u martu je bila za petinu veća u odnosu na isti mesec prethodne godine. U prva tri meseca 2017. godine, uvoz je rastao brže od izvoza (za 1,9 procentnih poena), čime se direktno uticalo na povećanje deficita tekućeg dela platnog bilansa. Negativan saldo robne razmene sa inostranstvom povećan je za 20,8 odsto u poređenju sa periodom januar-mart 2016. godine, te je pokrive-nost uvoza izvozom iznosila 76,5 odsto. Sa druge strane, Srbija je u prva dva meseca 2017. godine ostvarila pozitivan saldo u trgovini uslugama, u iznosu od 171,6 mln evra (rast od 42,4 odsto u odnosu na period janu-ar-februar 2016. godine).

U platnom bilansu, deficit tekućeg računa je u periodu januar-februar 2017. godine iznosio 270,8 mln evra (povećanje od 60,3 odsto u odnosu na isti period 2016. godine, prvenstveno usled zabeleženog deficita u januaru, koji je za 89,9 miliona evra veći nego u istom mesecu prošle godine). Platni bilans predstavlja zbir svih ekonomskih transakcija sa inostranstvom, a deficit tekućeg dela platnog bilansa označava da je vrednost izvoza robe i usluga manja od vrednosti ostvarenog uvoza.

Na pozitivna privredna kretanja u Srbiji značajno je uticalo poboljšanje poslovnog okruženja, čemu je doprineo i nastavak procesa evropskih integracija, koji podrazumeva i usaglašavanje pravne regulative sa sis-temom Evropske unije. Fiskalna konsolidacija, odnosno uravnoteženje javnih finansija (budžetski prihodi i rashodi), nastavila je da daje

Kretanje deviznih kurseva u poslednjih godinu dana

Procentualne promene ključnih makroekonomskih indikatora Srbije

Realni rast BDP (%)

Deficit tekućeg dela platnog bilansa (%)

Izvor: NBS.

Napomena: p – Projekcija.Izvor: MF, Fiskalna strategija za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu.

105,0107,0109,0111,0113,0115,0117,0119,0121,0123,0125,0

04.05

.2016

. 18

.05.20

16.

01.06

.2016

. 15

.06.20

16.

29.06

.2016

. 13

.07.20

16.

27.07

.2016

. 10

.08.20

16.

24.08

.2016

. 07

.09.20

16.

21.09

.2016

. 05

.10.20

16.

19.10

.2016

. 02

.11.20

16.

17.11

.2016

. 01

.12.20

16.

15.12

.2016

. 29

.12.20

16.

16.01

.2017

. 30

.01.20

17.

13.02

.2017

. 01

.03.20

17.

15.03

.2017

. 29

.03.20

17.

12.04

.2017

. 28

.04.20

17.

EUR / RSD USD / RSD

0,8

2,8 3,03,5

2015. 2016. 2017p 2018p

-4,7-4,0 -3,9 -3,7

2015. 2016. 2017p 2018p

15

rezultate što je direktno uticalo na smanjenje budžetskog deficita i posledično na smanjenje potreba za zaduživanjem države kod domaćih i stranih kreditora (stabilizacija javnog duga). Inflacija, kao mera porasta opšteg nivoa cena, tokom 2016. godine je bila niska i stabilna i prosečno je iznosila 1,2 odsto, dok je očuvana i relativna stabilnost deviznog kur-sa. Pomenuti podaci jasno ukazuju na stabilnost ekonomskog sistema na nivou države (makroekonomski okvir) što je dalo osnov agencijama za procenu kreditnog „rejtinga“[1] da unaprede očekivanja da će Srbija u narednom periodu poboljšati svoju poziciju kod domaćih i stranih inves-titora. Inflacija je u martu 2017. godine blago uvećana i iznosi 3,6 odsto, što je u okviru cilja NBS (3,0 odsto ± 1,5 p.p.). Do kraja 2017. godine se očekuje da inflacija ostane stabilna i da će se kretati na nivou nešto iznad 3,0 odsto.

U prva dva meseca 2017. godine, neto priliv SDI iznosio je 212,1 mln evra i pretežno je usmeren u sektore razmenljivih dobara.

U prvom kvartalu 2017. ostvaren je suficit u Budžetu Republike Srbije u iznosu od 7,2 mlrd dinara. Pri tome, ukupni prihodi su izneli 257,7 mlrd dinara, dok su ukupni izdaci bili 250,5 mlrd dinara. Tokom marta ostvaren je deficit od 4,4 mlrd dinara, što je za 14,7 mlrd dinara bolji re-zultat nego u martu prethodne godine kada je deficit iznosio 19,1 mlrd dinara.

Prosečan srednji kurs u aprilu 2017. godine iznosio je 123,6581 dinara za jedan evro, a 115,3021 dinara za jedan američki dolar. NBS planira da nastavi povremene intervencije na deviznom tržištu kako bi sprečila veće oscilacije, uz održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi.

* Mera rizika ulaganja u finansijsku imovinu zemlje.

BDP, realni (rast u %)Potrošnja domaćinstva, realna (rast u %)Državna potrošnja, realna (rast u %)Bruto investicije, realne (rast u %)

Deficit tekućih transakcija (u BDP %)Inflacija, prosek perioda (u %)Registrovana nezaposlenost, ARS (u %)Konsolidovani deficit/suficit (u %)Javni dug (u %)SDI, neto (u BDP %)Napomena: p – Projekcija.Izvor: NBS, MF, RZS.

2007.5,9

---

-18,66,5

18,1-1,929,9

8,6

2014.-1,8-1,3-0,5-3,6-6,02,9

19,2-6,670,4

3,7

2015.0,80,5

-1,55,6

-4,71,9

17,7-3,774,6

5,4

2017e3,01,41,65,7

-3,92,4

--1,772,8

4,5

2016.2,80,82,35,0

-4,01,2

15,3-1,472,9

5,5

2018p3,52,22,65,7

-3,73,0

--1,369,6

4,3

Odabrani makroekonomski indikatori

Inflacija, prosek perioda

Neto SDI, u mlrd EUR

Izvor: NBS.

Izvor: NBS.

7,8 7,8

2,91,9

1,2

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

0,8

1,3 1,2

1,8 1,9

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

16

Aktivnosti Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda

Pregled pokrenutih inicijativaKvalitet sirovog mleka – predlozi

• Visinu premije treba vezati za kvalitet i predate količine mleka. • Uspostavljanje rada nacionalne referentne laboratorije je neophodno, ali postoje i pitanja oko uzorkovanja siro-

vog mleka - ko vrši, kad se vrši, koliko često, što nije precizno definisano. • Edukacija farmera je neophodna, ali su potrebne i rigorozne mere sa kojima se moraju suočiti nemarni primarni

proizvođači mleka.

U Srbiji se retko gaje mlečne rase ovaca. Mlečnost ovaca u laktacionom periodu kreće se od oko 50 – 90 litara, što pokazuje da se ovčarstvo zasniva na linijama za proizvodnju mesa.

Inicijativa:

Pokrenuta inicijativa za izmene pravilnika i kvalitetu sirovog mleka (2014)Pokrenut predlog - izrađena i predata matrica projekta za razvoj mlečnog ovčarstva (2015)

Aktuelno:

Pojava bolesti nodularnog dermatitisa (kvrgave kože) goveda, dovela je do toga da se određen broj grla goveda morao žrtvovati, kako bi se zaraza zaustavila. U Republici Srbiji je sprovedena vakcinacija protiv ove bolesti, radi sprečavanja pojave novih slučajeva.

Inicijativa:

Pokrenute aktivnosti - doneti nove pravilnike: o klasifikaciji trupova svinja (juna 2015.) i kvalitetu mesa i proizvoda od mesa (2016. - u toku izrada izmena i dopuna)Pružena podrška Grupaciji za klaničnu industriju - proizvodnja, obrada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa u vezi sa inicijativom upućenom Ministartvu poljoprivrede i zaštite životne sredine 8. Februara 2017 – Inicijativa za ukidanje člana 1a Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaj u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi (Sl. glasnik RS br. 111/15, 9/16 i 110/16) kojim se subvencija za tov svinja ograničava na 10.000 grla po jednom pravnom licu. Između ostalog, razlozi su nepovoljan položaj proizvođača stoke i stočarskih proizvoda i nekonkurentnost finalnih proizvoda, što može imati za posledicu povećanje uvoza svinjskog mesaTrend proizvodnje mesa (u hiljadama tona)

Godina Goveđe meso Svinjsko meso Ovčije meso Živinsko meso2012 82 252 22 942013 70 249 30 922014 73 258 27 942015 77 278 30 862016 77 301 34 88

Izvor podataka: RZS.

17

Učešće domaće proizvodnje goveđeg mesa i uvoza (goveđe meso i žive životinje) u ukupnoj potrošnji/tražnji

Domaća proizvodnja goveđeg mesa

Uvoz goveđeg mesa Uvoz živih grla

2012 2013 2014 2015 2012 2013 2014 2015 2012 2013 2014 2015Učešće u ukupnoj

potrošnji/tražnji

99,8% 99,6% 99% 97,8% 0,13% 0,35% 0,99% 2,2% 0,34% 0,01% 0,06% 0,18%

Izvor: RZS, obrada PKS.

Učešće domaće proizvodnje svinjskog mesa i uvoza (svinjsko meso i žive životinje) iz EU u ukupnoj potrošnji/tražnji

Domaća proizvodnja svinjskog mesa

Uvoz svinjskog mesa iz EU Uvoz živih svinja

2012 2013 2014 2015 2012 2013 2014 2015 2012 2013 2014 2015

Učešće u ukupnoj

potrošnji/tražnji

96,58% 95,93% 93,21% 90,06% 3,52% 4,07% 6,79% 9,94% 0,60% 1,29% 3,60% 7,19%

Izvor: RZS, obrada PKS.

18

Bespovratna sredstva – programi podrške mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je nekoliko programa podrške u 2017. godini: • Program podrške početnicima za započinjanje posla START UP• Program podrške izvoznicima• Program promocije izvoza• Podrška razvoju konkurentnosti MMSPP• Program podrške inovativnim MMSPP• Program podrške projektima za unapređenje ekonomskog razvojaDetaljne informacije u vezi sa navedenim programima možete da pronađete na sajtu Razvojne agencije Srbije.

Najbrži put do inopartnera

Privredna komora Srbije je član Evropske mreže preduzetništva i koordinator Konzorcijuma EEN mreže u Srbiji. Usluge EEN mreže su prevashodno namenjene malim i srednjim preduzećima kao servis kada je u pitanju internacionalizacija poslovanja. Evropska mreža preduzetništva ima za cilj da preduzeća lakše i brže pronađu partnere u inostranstvu kroz besplatne usluge pretrage Baze poslovne saradnje i učešća na međunarodnim poslovnim susretima i poslovnim misijama.

Edukacija

Centar za edukaciju i stručno obrazovanje (CESO) Privredne komore Srbije privrednicima omogućava savremenu i kontinuiranu poslovnu edukaciju. Unapređenje postojećih i sticanje novih znanja, veština i kompetencija, kao i neprekidan lični i profesionalni razvoj, deo su misije CESO u afirmisanju koncepta celoživotnog učenja. Programi seminara i edukacija se mogu preuzeti na sledećem linku: PKS edukacija

Podrškaprivredi

19

Dualno obrazovanje

Privredna komora Srbije je pokrenula inicijativu za uvođenje dualnog obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazo-vanja kako bi adekvatno odgovorila na potrebe i pružila podršku onim sektorima privrede koji se suočavaju sa velikim poteškoćama da dođu do kompetentnog kadra neophodnog za kontinuirano poslovanje.

Učenici po završetku srednje stručne škole ne raspolažu sa praktičnim i primenjivim znanjima i veštinama potrebnim za rad u realnom radnom okruženju. Posledica toga je da poslodavci moraju preuzeti na sebe trošak obučavanja mla-dih dodatnim znanjima i veštinama kako bi mogli da se uklјuče u rad.

Osnovna ideja dualnog obrazovanja počiva na činjenici da se teorijska znanja stiču u školi, a praktični deo nastave se odvija u kompanijama u realnom radnom okruženju. Ono po čemu se dualno obrazovanje razlikuje u odnosu na klasično je:

• povećanje obima praktične nastave gde učenici u prvom razredu provode u kompanijama jedan dan nedelјno, a u drugom i trećem razredu dva dana nedelјno učeći kroz rad;

• nastavni planovi i programi u čijoj izradi su učestvovali privrednici davanjem opisa zanimanja koji odgovara radnim mestima za koje se učenici školuju i na kojima će raditi po završetku istog;

• aktivno učešće privrede u obrazovanju podrazumeva da privrednici preuzimaju odgovornost za deo obrazovanja koji se realizuje u kompanijama delegiranjem odgovornih lica iz redova zaposlenih – instruktora zaduženih za obučavanje učenika;

• zaklјučivanje ugovora između učenika/roditelјa i kompanije na osnovu koga učenici za svoj rad dobijaju novčanu naknadu.

Trenutno se po dualnom sistemu školuje oko 1100 učenika iz 18 škola u saradnji sa preko 60 kompanija širom Srbije za obrazovne profile električar, industrijski mehaničar, bravar-zavarivač, operater za izradu nameštaja i trgovac.

Za narednu školsku godinu u pripremi je 18 obrazovnih profila po dualnom modelu ustanovlјenih novom metodologijom upisa u srednje škole, koju je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja realizovalo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, jedinicama lokalne samouprave i nacionalne službe za zapošlјavanje, a bazirano na potrebama privrede. Među profilima koji će se naći u sistemu obrazovanja od naredne školske godine su: automehaničar, modni krojač, tehničar za logistiku i špediciju, elektrotehničar za obnovlјive izvore energije, opertater za preradu metala, avio-tehničar, tehičar vazdušnog saobraćaja i drugi.

Namera je da se upis u srednje škole za svaku narednu godinu vrši isklјučivo u skladu sa potrebama privrede kako bi se kreirao sistem obrazovanja koji će biti fleksibilan, u funkciji potreba privrede, spreman da odgovori zahtevima i brzim promenama na tržištu rada koji su uslovlјeni tehničko-tehnološkim progresom.

U pripremi je i Zakon o dualnom obrazovanju čime će se definisati prava i obaveze svih učesnika u ovom procesu, naročito značajnim za privrednike imajući u vidu njihovu izuzetno značajnu ulogu u sistemu obrazovanja. Za više informacija o dualnom obrazovanju: obrazovanje@pks.rs

20

Metodološke napomene

Udruženje za stočarstvo obuhvata sledeće grupe delatnosti prema KD(2010): uzgoj muznih krava, uzgoj drugih goveda i bivola, uzgoj konja i drugih kopitara, uzgoj ovaca i koza, uzgoj svinja, uzgoj živine, uzgoj ostalih životinja, mešovita polјoprivredna proizvodnja, pomoćne delatnosti u uzgoju životinja, lov, traperstvo i odgovarajuće uslužne delatnosti, slatkovodni ribolov, slatkovodne akvakulture i veterinarska delatnost.

Prema Zakonu o računovodstvu („Službeni glasnik RS” br. 62/2013) pravna lica su razvrstana na velika, srednja, mala i mikro privredna društva. Veličina je utvrđena prema kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica koji su propisani Zakonom, i to: prosečnom broju zaposlenih, poslovnom prihodu i prosečnoj vrednosti poslovne imovine (dva od tri navedena kriterijuma određuje veličinu). Za potrebe analize u ovom biltenu, prema objavljenim procenama Republičkog zavoda za statistiku, pravna lica prema veličini razvrstana su u skladu sa međunarodnim preporukama i standardima (prema Eurostat metodologiji i preporuci Evropske komisije, 2003/361/EC), na osnovu broja zaposlenih. Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno). Baze podataka o broju privrednih subjekata, broju zaposlenih i prometu uspostavlјene su na osnovu završnih računa pravnih lica (Agencija za privredne registre), a broj preduzetnika i broj zaposlenih kod preduzetnika na osnovu podataka Poreske uprave.

Neke vrednosti, prikazane u biltenu, zaokružene su na milione ili milijarde, sa jednim decimalnim mestom, stoga ukupne vrednosti (sumari) se ne slažu uvek sa zbirom pojedinačnih podataka, s obzirom na to da su korišćeni nezaokruženi brojevi (što daje preciznije podatke).

Korišćene skraćenice

Izvori podataka: Republički zavod za statistiku (RZS), Narodna banka Srbije (NBS), Agencija za privredne registre (APR), Privredna komora Srbije (PKS), Uprava carine (UC), Ministarstvo finansija (MF), Poreska uprava (PU), Zavod za statistiku Evropske unije (Eurostat), Čikaška produktna berza (CME), Bloomberg L.P, Međunarodni trgovinski centar (ICT TradeMap).

Devizni kursevi: Svi preračuni u biltenu su izvršeni prema sledećim prosečnim srednjim kursevima Narodne banke Srbije:

Odricanje od odgovornosti: Podaci su podložni izmenama u skladu sa promenama zvaničnih izvora podataka. Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za ekonomski savet, niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obaveza za Privrednu komoru Srbije. Umnožavanje i distribuiranje biltena i delova dozvoljeno je ukoliko se navede izvor i kopija dostavi Privrednoj komori Srbije na: analitika@pks.rs.

BDP bruto domaći proizvodBDV bruto dodata vrednostSDI strane direktne investicijeKD(2010) Klasifikacija delatnostiPDV porez na dodatu vrednostØ prosek perioda

EU(28) Evropska unija koju čini 28 država članicaCEFTA Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgoviniZND Zajednica nezavisnih državaRSD srpski dinarEUR evroUSD američki dolar

Period:EUR/RSDUSD/RSDIzvor: NBS.

2011.101,950273,3382

2013.113,136985,1730

2015.120,7328108,8543

2012.113,127788,1169

2014.117,306088,5408

2016.123,1179111,2903

Q1 2017.123,8771116,1761

21

Udruženje za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda

Od osnivanja Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, avgusta 2016. održane su Sednica Odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda – konstitutivna i Sednice sa aktuelnim temama iz oblasti rada postojećih grupacija.

Grupacije u okviru rada Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda su:1. Grupacija za ribarstvo 2. Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda3. Grupacija proizvođača živinskog mesa i jaja 4. Grupacija veterinarskih službi pri privrednim subjektima koji se bave stočarskom proizvodnjom5. Grupacija mlekarske industrije-proizvođači i prerađivači mleka 6. Grupacija klanične industrije-proizvodnja, obrada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa 7. Grupacija za centara za reprodukciju i veštačko osemenjavanje životinja8. Grupacija industrije sporednih proizvoda životinjskog porekla9. Grupacija za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda

Na Sednici Odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, inicirane su i dati predlozi za formiranje posebnih grupacija iz oblasti govedarstva, svinjarstva, ovčarstva i kozarstva. Razdvajanje Grupacije stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda, na navedene oblasti primarnog stočarstva, ima za cilј da okupi postojeća udruženja primarnih proizvođača i unapredi: Pregovaračku moć sa prerađivačkom industrijom (pr. politika formiranja cene i uslovi plaćanja).

Saradnju sa nadležnim ministarstvom, kreatorima mera koje treba da dovedu do usvajanja Zakona o uređenju tržišta polјoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

KontaktPrivredna komora SrbijeResavska 13-1511000 Beograd

Udruženje za stočarstvo i preradu stočarskih proizvodaNenad Budimović, sekretar

www.pks.rsE: bis@pks.rs

E: stocarstvo@pks.rs

#PKS@Privrednakomora#T: 0800 808 809

T: +381 11 32 41 328

REGISTRIBAZE PODATAKA

IT PLATFORME

POSLOVNE INFORMACIJE

IPROVERITE

BONITET

OBUKE I

USAVRŠAVANJA

IZVOZNO UVOZNA

I OSTALA

DOKUMENTA

SERTIFIKATI LICENCE

STANDARDI

POVEZIVANJE LOKALNO

REGIONALNOMEĐUNARODNO

POTVRDE, UVERENJA

IMIŠLJENJA

MEDIJACIJA POSREDOVANJE

ISTRAŽIVANJAI

POKAZATELJITRŽIŠTA

DIGITALNE“e-USLUGE”