Bioloka drenaa

Bioloka drenaa

Radovan Markovi

Zemljite se smatra etvorofaznim disperznim sistemom, sastavljenim od krutih estica (organskih i mineralnih), vode odnosno vodene otopine krutih stvari i apsorbovanih plinova, vazduha i organizama (mikroba i makroba).

Da bi neko zemljite bilo supstrat za gajenje biljaka, mora biti plodno. A ono je plodno ako biljkama prua dovoljno ubriva, vode, kiseonika i toplote.

Kulturno zemljite mora u potrebnoj meri sadravati biljna ubriva i u obliku pristupanom za biljke. Nepovoljno je kako vee ispiranje, tako i prelaenje ubriva u neaktivan oblik. Jednako je nepovoljno preveliko nakupljanje aktivnih ubriva. Poljoprivredno zemljite mora imati dovoljno fizioloki aktivne vode i kiseonika.

Obnavljanje koliine kiseonika postie se aeracijom zemljita.

Mehaniki sastav zemljita (tekstura) je u velikoj meri konstantna veliina od koje zavisi vrednost zemljita kao supstrata za gajenje poljoprivrednih biljaka, odnosno njihov bonitet.

Bonitetna vrednost kulturnog zemljita raste od skeleta prema ilovai i pada prema glini. Tekstura zemljita predstavlja odnos pojedinih frakcija u njemu.

Na ekstremno skeletnim zemljitima ne mogu uspevati gajene biljke, a jednako tako i na ekstremno tekim zemljitima, pogotovo ako se nalaze u nepovoljnim klimatskim uslovima s vikom ili nedostatkom oborina. Meutim, ako se porede skeletna i vrlo teka zemljita, onda skeletna pruaju vie anse kao supstrati, pa su poznati primeri gajenja nekih kultura (vinova loza, lucerka) na ljunkovitim zemljitima pod uslovom da je osigurana voda u takvom supstratu (natapanjem).

Za uspevanje veine kulturnih biljaka najpovoljnije uslove pruaju ilovae i to lake ilovae kod slabo humusnih i beskarbonatnih zemljita ili tee ilovae kod karbonatnih i humoznijih zemljita.

Naa najplodnija obradiva zemljita pripadaju zoni umo-stepe junog dela Panonske nizije. Formirana su na karbonatnom lesu to ukazuje da je veina poljoprivrednih zemljita (obradivih) nastala na raun uma i travnjaka.

Dreniranost ocednost zemljita

Ova osobina je od vanosti u iskoriavanju nekog zemljita jer su u njima odreeni vodovazduni odnosi, a oni su kljuni za biokomponentu zemljita.

Ocednost utie na oksidacijske procese zemljita u kulturnom zemljitu u globalu moraju prevladavati oksidacijski nad redukcionim procesima.

Zemljita sa vie peska i ljunka, sa veim sadrajem gline, manje su ocedita, podlona su zabarivanju i biljke trpe zbog suvika vlage.

Za savremenu biljnu proizvodnju najbolja su zemljita umerene ocednosti jer imaju optimalan odnos gline i peska, kao i povoljan vazduni reim.

Vodne osobine zemljita

Bioloki znaaj vode potie iz injenice da je ivot nastao u vodi i da bez vode nema ivota. Voda je odluujui faktor u biljnoj proizvodnji. Redovni je sastojak zemljita i ini njegovu tenu fazu. Ima znaajnu ulogu u rastvaranju organskih i neorganskih i materija u zemljitu, omoguuje usvajanje i transport tih materija kroz biljku, kao i njihovo uee u metabolizmu biljaka.

Spoljanji inioci koji utiu na usvajanje vode su: koliina pristupane vode u zemljitu, njena temperatura i aeracija, koncentracija i sastav zemljinog rastvora.

U zavisnosti od naina vezivanja molekule vode u zemljitu razlikuju se: opnena, kapilarna i gravitaciona voda a za biljke su samo pristupane kapilarna, gravitaciona i jednim delom opnena.

Vazdune osobine zemljita

U svakom zemljitu, pored vrste mase i vode, ima i vazduha. Koliina vode i vazduha menja se svakog momenta. Izmeu vode i vazduha u zemljitu postoji antagonizam. Na mesto vode u zemljine pore ulazi vazduh i obratno. Zbir koliine vode i vazduha u zemljitu je stalan i uvek ravan ukupnoj zapremini pora.

Za gajene biljke optimalan odnos vode i vazduha, pri poljskom vodnom kapacitetu, treba da je priblino voda: vazduh = 60:40 % od ukupne zapremine pora. Povoljan odnos vode i vazduha u zemljitu postie se na dva naina: stvaranjem strukture i razrahljivanjem, odnosno obradom zemljita. Prva mera je trajnija a druga privremena.

Vazduh u zemljitu sadri uvek izvestan procenat vodene pare, utoliko vie, ukoliko je zemljite vlanije.

uvanje plodnosti zemljita

Intenzivno iskoriavanje zemljita sa sobom nosi i negativne uticaje na njegovu plodnost. To znai, da se sa gajenjem biljaka javlja opadanje poetne plodnosti i da se u iskoriavanje antropogenog zemljita, moraju ukljuiti zahvati koje uvaju, obnavljaju, pa i poveavaju plodnost iznad poetnog nivoa.

Faktori koji negativno utiu na plodnost zemljita jesu klima, gajena biljka i ovek, odnosno radovi koji se obavljaju u gajenju biljaka.

Izvoenje drenae i objekti na drenanom sistemu

Drenaa je jednostavna, prirodna i relativno jeftina metoda zatite konstrukcija od vlage u zemljitu. Osnovni cilj drenae je sniavanje prisustva vlage u zemljitu koristei se gravitacionim kretanjem vlage. Drenaa podrazumeva drenani sistem koji sakuplja vodu i odvodi od objekta, na primer prema vodotoku ili slobodnoj povrini ili padini.

Pre razmatranja bilo kakve zatite podzemnih konstrukcija, potrebno je pravilno reiti odvoenje atmosferskih voda sa krova. Voda sa krova odvodi se oluna cevima, a dalje odgovarajuim kanalom u ulini kolektor ili ako ne postoji, to dalje od objekta. U tom smislu je poeljno da zgrada ima betonski trotoar namjanje 1m irine i u nagibu 2%.

Podzemni drenani sistem se sastoji od cevovoda, slojeva krupnijeg ili sitnijeg kamena kao i raznih drenanih platana. Cevovod se sastoji od perforiranih plastinih cevi minimalno 100mm. Kamen koji se upotrebljava ne sme sadrati pesak i druge sitne estice. Drenana platna su materijali koji proputaju vodu a zadravaju fineestice materijala, pesak i mulj.