poboljsala sadrZaj, tako da je nova verzija znatno konciznija i ditkijau odnosu na prvobitnu.

No, nijznadajniji kvalitet, i najve6a preporuka ovom ruko-pisu, jeste sama tema' Naime, Gofman je u nasoj sredini praktidnon"poinut. Uprkos njegovom znadaju za savremenu sociologiju,niiedno mu delo dosad nije prevedeno na nas jezik, niti dovoljnoobratteno u sekundarnoj literaturi (pozivanja na Gofmana moglabi se izbrojati na prste jedne ruke). o uzrocima postojanja te prazninemoglo bi se raspravljati, ali objavljivanjem rukopisa koleginiceSpaiie ona bi biia u velikoj meri popunjena. Posebno treba istadipotrebu da se s Gofmanovom sociologijom upoznamo sada, kadaie pred nalu druStvenu nauku, voljom istorijskih preloma i promena,poitavljaju sasvim novi problemi i izazovi, koji name6u hitnu po-ireUu razviianja, oboga6ivanja i usavrSavanja sociolo5ke teorijskeaparature, Gofmanovi pojmovi i modeli mogli bi plodonosno po-siuZiti doma6oj sociologiji u rafiniranju teorijskog pristupa nekimbitnim pitanjima nale savremenosti, kao sto su identitet, kultura,simbolidki poredak, drustveni pokreti, politiEko ponasanje, odnospojedinca i kolektiva, individualna autonomija i slidno'

Zadovoljstvo mi je da ovaj rukopis toplo preporudim zaobjavljivanje.

=2

a

3

4 1 4

str .196.* Institut za filozofi.iu i dru5tvenu teoriju/"Filip ViInjii", Beograd 1996,

4 1 5

Bora KuzmanoviiFilozofski fakultetBeoerad

Recenzija

Ivana Spasi6, ZNA.ENJA SUSRETA: GOFMANOVASOA O LOGIJ A INTERAKC IJ E*

Rad mr Ivane Spasie ,,ZnaEenja susreta: Gofmanova so-ciologija interakcije" predstavlja donekle dopunjenu i preradenumagistarsku tezu istog autora - ,,Mikrosociologija Ervinga Gof-mana". Red je o kritidko-istraZivadkoj analizi i evaluaciji dela ovogkoliko znadajnog toliko i kontroverznog ameridkog sociologa(1922-1982), jednog od rodonaEelnika simbolidkog interakcioni-zma. Koncept simbolidkog interakcionizma, kao i Gofmanovo delou celini, privlaEli su paZnju ne samo akademske sociologije vei isrodnih disciplina - socijalne psihologije, sociologije dru5tvenihdevijacija, socilingvistike, itd. - jer je Gofman na svojevrstan nadinuspevao da i naizgled trivijalne segmente dru5tvenog Zivota udinipredmetom sistematskog socioloikog proudavanja. U sredi5tu Gof-manovog interesovanja je interakcija licem u lice i razni vidoviinteraktivnog fenomena - susret, skup, druSfvena prilika, dru5tvenasituacija, psiholoika ukljudenost, interaktivni konsenzus, incidenti,interaktivni poredak, sintaksa interakcije i drugi. Stoga su i drugenaudne discipline u Gofmanovom delu nalazile pogodne konceptei upotrebljive elemente za tumadenje i razumevanje znadajnih pro-blema u dijoj osnovi je neki oblik socijalne intekcije.

Rad mr Ivane Spasid iznosi oko 15 autorskih tabaka i podeljenje u detiri celine, pri demu je svaki deo (izuzev ,fiakljulka") izdeljenna manje delove (poglavlja, odeljke i pododeljke). U uvodnomdelu nas upoznaje sa predmetom i najavljuje sloZenu struktururada. U drugom, najveiem delu, sistematski izlaZe i prikazuje ,,o-sobenosti Gofmanove sociologije", zadrlavajali se posebno na po-menutim bitnim konceptima. U treiem delu evaluira Gofmanovostvarala5tvo, ukazujuii kritidki na domete, ogranidenja i nedorede-

TxFa(r;=4

NoJr

Tx

Faf

;-

uN

_9u

;z

N

: