БИОГРАФИЈА

Лично и породично

Рајко (Николе) Кузмановић, рођен је 1. децембра 1931. у Челинцу, ма-лом и питомом мјесту, тада срез Бања Лука, Врбаска бановина. Данас је Че-линац град (варош), сједиште општине, са око 5.000, а цијела општина са око 20.000 становника. Дјетињство је провео у родном Челинцу, гдје је завршио основну школу 1941. године, када је захватио и ове крајеве талас Другог свјетског рата, а потом ослободилачка борба против фашизма. У четворого-дишњем периоду преживио је страхоте рата, као и сви други са тога подручја.

Отац Никола је био радник – путар, двадесетак година, а затим грађе-вински пословођа (палир), све до пензије. Мајка Вида, рођена Пајић, домаћи-ца, родила је четири сина – најстаријег Рајка, а затим Јована, Милана и Мило-рада.

Рајко се након завршене Учитељске школе у Бањој Луци и одслужења војног рока 1956. године оженио младом учитељицом Љубицом Ладан. Она потиче из угледне бањолучке грађанске породице, од оца Јакова и мајке Ста-не. Рајко и Љубица живе већ 55 година у складном и примјерном браку. Као што је у дјетињству, током основног и средњег образовања, имао снажну по-дршку оца Николе, тако је и у дугогодишњем образовном, истраживачком, научном, па и професионалном и друштвеном раду, имао подршку за рад су-пруге Љубице, која је и сама била угледна наставница српскохрватског јези-ка.

Школовање и усавршавање

Рајко Кузмановић се школовао и образовао систематски, прошавши све степене образовања: основну школу, нижу реалну гимназију, средњу школу, високо образовање (факултет), магистратуру и докторат.

Завршио је основну школу у родном Челинцу. Још у раној младости по-казао је интересовање, жељу и способност за учењем и школовањем. Тако је већ у трећем разреду основне школе, као најбољи ђак, рецитовао на школској Светосавској свечаности.

1

Завршетком Другог свјетског рата и промјеном друштвеног уређења пружена је могућност свима који то желе, да се школују, што је одговарало његовим жељама. Кренуо је путем образовања и усавршавања, што га је до-вело до највишег нивоа науке и културе.

Први корак који га је одвојио од родитеља био је упис у Нижу реалну гимназију у Босанској Градишци. Трогодишњи боравак у Градишци, у Дјеч-јем дому „Лепа Радић“, протекао је у учењу и раду. У гимназији се истицао, што показује писмена похвала Наставничког вијећа, записана у матичну књи-гу гимназије.

Понесен жељом за даљим школовањем уписује се у љето 1950. године у Учитељску школу у Бањој Луци. Након четворогодишње учитељске школе матурирао је 1954. године. Сва четири разреда завршио је са врло добрим успјехом, са посебним похвалама из практичног педагошког рада, како у вје-жбаоницама у Бањој Луци, тако и на терену – у Читлуку, Јаворанима и Че-линцу.

Правне студије завршио је на Свеучилишту у Загребу 1964. године и стекао звање дипломираног правника управног смјера. Биле су то престижне студије за послове у државној и јавној управи, од општине и среза, до репу-бличких органа. По тој квалификацији именован је за начелника Секретарија-та за просвјету, науку и културу у Бањој Луци, а потом за генералног секрета-ра Универзитета у истом граду.

Рајко Кузмановић се не зауставља само на правним студијама, па упи-сује и завршава студије педагогије и социологије на Филозофском факултету у Загребу 1973. године, у класи проф. Пере Шимлеше, тада најбољег југосло-венског педагога, као и професора Рудија Супека, водећег социолога.

Постдипломске магистарске судије (државноправни смјер) уписује на Правном факултету у Загребу 1973. године и завршава 1977. под ментор-ством академика Ходимира Сиротковића. Тада су магистарске студије на те-риторији Југославије имали само Загреб и Београд.

Докторску дисертацију пријавио је на Правном факултету у Загребу, а потом, према договору, у Мостару са темом Мјесто и улога Привремене на-родне скупштине Демократске Федеративне Југославије у државноправном конституисању нове Југославије, под менторством академика Авде Сућеске и предсједника комисије за одбрану, академика Ходимира Сиротковића. Ди-сертација је темељно припремана на основу аутентичних докумената из Ар-

2

хива Русије на Криму, Архива Југославије, библиотека и института, као и бројне литературе. Дисертација је одбрањена у марту 1980. године. Објавље-на је као књига у издању Савремене администрације у Београду.

У току, а посебно по завршетку школовања свих нивоа, Рајко Кузмано-вић наставља да се усавршава и проширује своје знање и практично дјелова-ње. Тако је већ након учитељске школе положио државни учитељски испит. По завршетку Филозофског факултета положио је државни стручни испит за професора педагогије и социологије. Био је на специјализацији на Међуна-родном правном институту у Вашингтону, као и на Високој судијској школи у Паризу. Учествовао је и усавршавао се на многобројним трибинама, окру-глим столовима, конференцијама, конгресима и саборима. Као специфична област усавршавања, била је завршетак једногодишње Школе резервних офи-цира у Сарајеву, 1955. године.

Од 1975. године потпуно се предао научноистраживачком раду – истра-живању и писању књига и научностручних радова, као и универзитетској ка-ријери. У периоду од 1975. до 2011. године имао је веома запажене резултате.

Рад у државној и јавној управи

Скоро сав свој радни вијек провео је у Бањој Луци, осим краћег борав-ка и рада у Челинцу. Све своје амбиције (жеље, животне циљеве) остварио је у Бањој Луци, средини која га цијени и поштује и гдје је примио више значај-них признања (похвала, награда, плакета и повеља).

Трећину радног вијека провео је у јавној и државној управи обављајући разне одговорне послове, сагласно своме образовању. Био је кратко вријеме управник Основне школе у Бранешцима, а затим шеф просвјетне службе у општини Челинац и на крају предсједник општине Челинац. Наиме, почетком 60-их година прошлог вијека кандидован је на непосредним изборима и иза-бран огромном већином гласова (преко 80%) за предсједника општине Чели-нац, као први рођени Челинчанин на тој функцији.

Управо за вријеме његовог предсједничког мандата покренута је ре-форма комуналног система у Југославији и Босни и Херцеговини. Требало је укинути најмање трећину општина у Босни и Херцеговини, а у срезу Бања Лука десетак малих општина, међу којима је био и Челинац. Као предсједник сачинио је Елаборат о одрживости и перспективи општине Челинац, упорно

3

га бранио пред републичким органима и успио да сачува општину. Поред Че-линца остали су само Лакташи, а укинуте су општине Крупа на Врбасу, До-брња, Бронзани Мајдан, Ивањска, Топола и Подградци. Зато га Челинчани често зову оцем општине – оснивачем и утемељивачем.

У Бањој Луци је одлуком Скупштине постављен за начелника Секрета-ријата за скупштинске послове, а потом за начелника Секретаријата за дру-штвене дјелатности (сектор образовања, науке, културе и здравства). За ври-јеме његовог мандата на тој функцији десиле су се двије важне чињенице. Прво, земљотрес у јесен 1969. године, када су порушени скоро сви објекти у области школства, здравства и културе. Друго, управо под његовим руковод-ством обновљено је и изграђено више десетина школских зграда, здравстве-них установа и објеката у области културе.

Почетком седамдесетих година дошло је до реорганизације општинске и градске управе и самоуправе. Формирани су извршни одбори, као градске и општинске владе. Рајко Кузмановић је именован за члана Извршног одбора општине Бања Лука, задужен ресором образовања, науке и културе. Основно му је било радити на оснивању факултетâ и универзитета. Убрзо је биран за генералног секретара Бањалучког универзитета, и дао немјерљив допринос његовом оснивању и стварању. Од оснивања универзитета, 1975. године, уз организационе послове укључио се у наставни процес.

Универзитетска каријера

Највећи дио радног и животног вијека Рајко Кузмановић је посветио високом образовању и науци и ту показао свој таленат и умијеће. Свој cursus honorum стекао је на уобичајен начин на Универзитету у Бањој Луци. Настав-ник је у свим звањима на Правном факултету од његовог оснивања, 1975. го-дине, прво као спољни сарадник – асистент 1975 – 1977. године, затим до-цент 1977 – 1981, ванредни професор 1981 – 1985. и редовни професор од 1985. до 2002. године, те професор емеритус. На Правном факултету је, поред матичног предмета, Уставно право, предавао двадесет година и предмет Упо-редни политички системи, а једно вријеме и Науку о управљању. Биран је за продекана 1979 – 1981. године, а затим је био декан Правног факултета три мандата (први 1983 – 1985, друга два узастопно од 1996. до 2000. године. Као врстан универзитетски професор, научни радник и организатор биран је за

4

проректора Универзитета за научноистраживачки рад, један мандат 1986 – 1988. године, а за ректора два мандата, 1988. до 1982. године.

Дуго је (око 25 година) био шеф Катедре државноправних наука, на Правном факултету. Тако је био у прилици да током свога дугог наставнич-ког рада подиже многе генерације младих стручњака. Од 1983. године је ру-ководилац постдипломских студија, гдје је као ментор извео више од 30 ма-гистара, те био члан или предсједник комисије за одбрану магистарског рада за још око тридесетак постдипломаца. Извео је као ментор или предсједник комисије двадесетак докторанада, не само на Правном факултету у Бањој Лу-ци, већ и на другим факултетима. Био је хонорарни професор на правним фа-култетима у Мостару, Приштини и Сарајеву, на Филозофском факултету у Бањој Луци, Високој школу унутрашњих послова, Факултету пословене еко-номије на Паневропском универзитету „Апеирон“. Држао је предавање по позиву на универзитетима у Трсту, Вићенци, Палерму, Софији, Москви, Ки-јеву и Јужном Стокхолму.

У универзитетској настави, академик Кузмановић је држао врло посјеће-на предавања, као и на семинарима за постдипломце. Велику пажњу је посве-ћивао усавршавању средњошколских професора уставног права и људских слобода у школама, држећи предавања из методике наставе уставног права и људских слобода на њиховим годишњим семинарима. У образовању младих генерација дао је велики допринос као врсни и признати писац бројних уџбе-ника. Користио је сваку медијску и другу могућност за ширење знања у нај-широј јавности о нашој прошлости, нарочито за разбијање погрешних пред-става и митских схватања неких битних процеса и догађаја. Спреман је на сваки напор у том послу и у тимском раду.

Осим извођена наставног процеса и реализације наставног програма фа-култета, професор Кузмановић је активно учествовао као предсједник или члан у бројним факултетским, универзитетским, културно-просвјетним и на-учним организацијама, одборима, савјетима, комисијама, управним одбори-ма, сенату и почасним функцијама: предсједник Одбора за оснивање Универ-зитета у Бањој Луци, Савјета Универзитета, Наставнонаучног вијећа Универ-зитета, Наставнонаучног вијећа и предсједник Савјета Правног факултета у Бањој Луци, предсједник Научног вијећа Института за међународно право и међународну пословну сарадњу у Бањој Луци, Научног вијећа Центра за по-литичке студије и истраживања „Веселин Маслеша“ у Бањој Луци, Савјета

5

Института за историју у Бањој Луци, Удружења универзитетских наставника и научних радника БиХ, Заједнице универзитета БиХ, члан Савјета Просвјет-но-педагошког завода БиХ, Савјета Музеја Босанске Крајине, Савјета Радио телевизије СР БиХ, предсједник Заједнице универзитета БиХ, потпредсјед-ник Заједнице универзитета СФРЈ, члан Европске ректорске конференције (CRE).

Наука и истраживање

Академик Рајко Кузмановић систематски се развио у угледног научног посленика и истраживача. Рано је схватио да је наука најснажнија и најва-жнија енергија – покретачка снага развоја друштва, зато он припада генера-цији јужноевропских научника, педагога и практичара, који су читав свој жи-вот посветили истраживању формирања нација, типова политичких покрета и политичких система, те правног уређења државе, са сврхом да се остваре ци-љеви демократске и правне државе. Своја проучавања презентовао је научној и стручној јавности, једнако као и студентима у виду уџбеника и стручне ли-тературе, у нади да ће на тај начин допринијети не само функционисању правне државе са владавином законитости, него допринијети васпитању но-вих нараштаја, са одговарајућом правном културом.

Академик Кузмановић улази у ред наших најзначајнијих стручњака за уставно право. Глас једног од најугледнијих српских конституционалиста стекао је богатим и разноврсним научним опусом, успјешном дугогодишњом наставном активношћу и плодним организаторским радом. Својим дјелом за-узима истакнуто мјесто међу члановима Академије наука и умјетности Репу-блике Српске. Томе су допринијели и његови високи културни и научни кри-теријуми као и разумијевање захтјева и потреба теорије и праксе, посебно ве-лика енергија и стваралачка атмосфера коју шири око себе. Потпуно посвећен овом великом задатку, радећи систематски и упорно, створио је такву извор-ну основу да је у његовом опусу мало радова који не садрже бар неку новину или дотад непознати податак. То је једна од основних вриједности његових радова. Они се одликују тематском разноврсношћу, тако да нема актуелне области из уставног права Босне и Херцеговине и РС којом се није на посре-дан или непосредан начин бавио. Уз то што се његови радови одликују или

6

новим подацима, или новим методолошким приступом, одликују се и критич-ким приступом изворима и ранијим становиштима.

У српском праву уопште, посебно уставном, академик Кузмановић је, надасве, необична и драгоцјена личност. По образовању је истовремено и правник и педагог и социолог; по професији је професор на Универзитету и Паневропском универзитету у Бањој Луци, те предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске; по љубави за право и по животном дјелу досто-јан је сваког поштовања; по жанровском усмјерењу превасходно је конститу-ционалиста, и то један од најбољих које имамо. Остајући међу великанима правне мисли, академик Кузмановић се на свој начин уписује и међу ријетке моралне личности које су свједоци суровости минулог, двадесетог вијека, а које су знале да одвоје истину од њеног привида. Они који га лично познају имају привилегију да и уживо слушају ријеч тог великог правника. Свој жи-вот је провео у непрестаном раду, што чини свим срцем и пасионирано, без остатка и предаха. Као маштовит и за нове изазове увијек спреман стваралац, радећи често и у тешким условима и са неизвјесношћу у коначан исход и пријем код стручне и шире јавности, он се раду несебично предавао цијелим својим бићем, вјерујући у позитиван исход започетог посла.

Плод његовог дугогодишњег професорског – наставног и научног рада - су уџбеници, монографије и бројни научни и стручни радови и прикази, те велики број истраживачких пројеката. Његова библиографија је богата и обу-хвата око 220 јединица, од којих 28 књига (за двадесет једну је аутор, а за се-дам коаутор), као и око 200 научних и стручних радова, објављених у разним зборницима и часописима у земљи и иностранству. Неколико радова обја-вљено је на енглеском, руском, шпанском и италијанском језику.

Његово богато стваралаштво, посебно објављене књиге, могу се развр-стати у три групе: уставноправна и државноправна област, културно-про-свјетно и образовно подручје и општедруштвене теме.

У групи уставноправне и државноправне области су књиге: Привремена народна скупштина ДФЈ; Основи науке о управљању; Субјективне снаге у политичком систему СФРЈ; Упоредни политички системи; Конститутивни акти Републике Српске; Уставно право историјско-теоријски дио; Уставно право, уставна динамика; Уставно право; Уставни суд Републике Српске и заштита уставности и законитости, Основи уставног система САД, Устав и права грађана, Уставно право за студенте Високе школе унутра-

7

шњих послова, Основи државног уређења и школско законодавство, Есеји о уставности и државности и Нови есеји о уставности и државности.

У групи културно-просвјетно подручје су књиге: Челинац кроз вијекове, Крајишки културно-просвјетни фронт, Идеолошки рад и марксистичко образовање, Бањалучко школство у земљотресу, О школи с љубављу – учи-тељска школа.

У групи општедруштвене теме су књиге: Бања Лука, пет година послије земљотреса, Челинац – путеви развоја, Историја Босанске Градишке, Врије-ме стабилизације и Хемеротека.

Ради значаја садржаја и тема које се обрађују, кратко ћемо коментариса-ти неколико његових књига које се односе на уставноправну и државноправ-ну област, а опширније и потпуније видјети у библиографији.

У књизи Привремена народна скупштина ДФЈ у центру разматрања је период конституисања нове Југославије, у коме је дјеловала Привремена на-родна скупштина ДФЈ. Ово је прва студија која се бави питањем одговорно-сти, значаја, мјеста и улоге Привремене народне скупштине у државноправном конституисању нове Југославије. Поред већ познатих и објављених чињени-ца, обрађена су и нека нова питања и дати нови одговори: о специфичности развоја народне власти у завршној фази рата, улози савезника, снагама које су ометале сређивање прилика у земљи и на међународном плану, битним ка-рактеристикама Привремене народне скупштине, улози политичких странака, начину одржавања федерализма у Скупштини, организацији рада органа вла-сти, њиховим међусобним односима, законодавном раду Скупштине, изградњи правног поретка, извршењу одлука Авноја и одредаба споразума Тито–Шуба-шић, изборима, распуштању Скупштине.

Књига Упоредни политички системи први пут се појавила пред јавношћу маја 1991, као уџбеник намијењен студентима правних факултета, али и сту-дентима политиколошких и других факултета и виших школа. Настала је као резултат дугогодишњег ауторовог научноистраживачког, теоријског и прак-тичног рада на наставном предмету Упоредни политички системи на Прав-ном факултету у Бањој Луци и као објективна потреба да се даље изучавају политички процеси не само минулих већ и савремених друштава. Питање упоредних политичких система је отворена тема, подручје изненађења и спе-цифичне сфере друштвености, што је несумњиво изазов и позив не само за правне и политичке науке већ и за филозофске, социолошке, историјске, па и

8

економске. Компаративно подручје политичких система пружа теоријска са-знања и уопштавања, али и могућност практичних упоређивања различитих облика политичких система ради уочавања њихових предности и недостатака.

Уџбеник Основи науке о управљању, који је академик Кузмановић при-премио са коауторима, октобра 1991. године, обрађује материју која се преда-вала на више правних факултета раније југословенске државе. У уџбенику је учињен врло значајан напор да се многа питања ванправног карактера, везана за организацију и функционисање управе, прикажу у оквиру савремених тен-денција теорије и праксе.

Институти који су обрађени у овом уџбенику допринијели су успјешном организовању јавних послова у савременој држави. Једнако тако, компаратив-на излагања имала су циљ да омогуће корисницима уџбеника успјешно сагле-давање рационалне организације на макро, односно микроплану, углавном приватног, али и друштвеног сектора.

Књига Уставно право, прво издање из марта 1999, представља заокру-жен и цјеловит уџбеник. Настала је седам година послије распада социјали-стичке Југославије, седам година након конституисања Републике Српске и доношења њеног устава и четири године након Дејтонског споразума и доно-шења Устава Босне и Херцеговине. Требало је на рушевинама раније југосло-венске и босанскохерцеговачке државности и уставности, али и на темељима нове државности и уставности Републике Српске, Босне и Херцеговине и Са-везне Републике Југославије, израдити нову концепцију уставног права.

Књига је настајала у фазама. Године 1995. појавила се прва књига Устав-ног права, која је обухватила историјско-теоријска питања, тзв. уставну стати-ку. Затим се 1997. године појавила друга књига Уставног права, која је обу-хватила позитивни дио уставног права – организацију власти, тзв. уставну ди-намику. Када су обје књиге распродате и верификоване у наставној пракси, било је логично да се обједине у једну, и то као цјеловито издање, у коме су учињене одговарајуће промјене, техничке и терминолошке поправке и ис-правке.

Прво издање уџбеника настало је у веома отежаним условима, првен-ствено због дубоке уставне и општедруштвене кризе и промјена на територији некадашње СФРЈ. Настале су нове државе и успостављен нови уставни и оп-штеправни поредак. Постојале су потешкоће и друге врсте, као што су тео-

9

ријске разлике, недоречености и противрјечности. Књига је, уз извјесне допу-не и измјене, доживјела три издања.

У књизи Есеји о уставности и државности (децембар 2004) сабрани су различити радови из ове области. Она је, по многим својим карактеристика-ма, друкчија од осталих. Како се може запазити према наслову књиге и поје-диначним радовима, на првом мјесту су уставност и државност, два круцијал-на питања уставног права и теорије државе и права. Ради се о радовима обја-вљеним у разним часописима, зборницима, билтенима и монографијама у пе-риоду од 1997. до 2004. године. Радови се односе на устав, уставно уређење, државу и државно уређење, уставни и државотворни положај Републике Срп-ске и Босне и Херцеговине. Они су настајали поводом актуелних државотвор-них и уставотворних питања, а претежно су саопштавани на научним скупо-вима и округлим столовима у Београду, Софији, Нишу, Мостару, Копаонику и Бањој Луци. Заједничко им је да се њима упућује снажан апел за поштовање и примјену устава и закона, стварање и учвршћивање правне државе и владавине права, те досљедну примјену Дејтонског споразума, а посебно Анекса IV Уста-ва Босне и Херцеговине (ради очувања ентитетског устројства и ентитетске изворне надлежности у оквиру Босне и Херцеговине).

Бројни научни и стручни радови показују да је научно интeресовање ака-демика Кузмановића било усмјерено на области уставног права и политичких система, државног менаџмента и управљања, образовања и школства и бројне општедруштвене теме. Њима је посветио највише пажње и остао им вјеран све вријеме. Проучавао је, поред специјалних теоретских или практичних пи-тања, и основне уставноправне институте и изградњу уставног система и пра-ва. Појединим од тих тема он ће се враћати и касније, да би унио промјене које су донијела нова истраживања. Околност да су неки његови радови пу-бликовани у иностранству у тренуцима када је то било од посебне важности, показује да његово дјело на оригиналан начин спаја босанскохерцеговачка и свјетска достигнућа у уставном праву.

Истраживачки, аутохтоно и оригинално, проучавао је и знатан број дру-гих питања из области уставног права. Блиска су му и питања парламентар-них и других органа власти, правне и политичке улоге представничких тијела у уставном и политичком систему, уставности и законитости, теорије федера-лизма, теорије управљања, политичког организовања и удруживања, уставног судства и правосудног система уопште, конститутивности, демократских ин-

10

ституција, суверенитета, изборног система, територијалне организације и ло-калне самоуправе, људских права и основних слобода, информисања и обра-зовања.

Дубоко разумијевање уставног права, устава и уставности, помогло је Рај-ку Кузмановићу да очува достојанство универзитетског професора, одолијева-јући многобројним изазовима власти, који неизбјежно прате врсне познаваоце устава. Принципијелно поштујући интегритет научне мисли, наметнуо се ауторитетом значајног конституционалисте двадесетог вијека, упуштајући се храбро у мисаоне изазове уставног права трећег миленијума.

Такав његов научни и стручни приступ и висок културни и морални ни-во, препознали су угледни академици – научници, као што су: академици Љу-бомир Тадић, Радомир Лукић и Милорад Екмечић, те су професора Рајка Ку-змановића предложили у чланство Академије наука и умјетности Републике Српске. За дописног члана биран је 1997. године, а затим за редовног члана Академије. Био је секретар Одјељења друштвених наука, а потом је биран за потпредсједника, и на крају за предсједника Академије, 2004. године, на коме положају је и данас (2011).

Академик Кузмановић је видно унаприједио, организовао и афирмисао Академију, па она обавља своју мисију у пуном капацитету, прије свега, као научна и репрезентативна установа од посебног друштвеног интереса. Она обавља своје задатке и мисију, прихватајући и залажући се за универзалне вриједности науке и умјетности, у служби народног препорода. Један је од покретача великог пројекта израде Енциклопедије Републике Српске, која тре-ба да има више томова.

Академик Кузмановић биран је у чланство више државних, регионалних и струковних академија. Члан је Руске академије природних и друштвених наука (РАЕН) Москва; Шпанске краљевске академије за економију и финан-сије (RASEF), Барселона; Свјетске академије наука (WAAS), Лос Анђелес; Европске академије наука (EASA), Салцбург; Сталешке кнежевске Руске ака-демије (МАГЕН), Москва; Регионалне балканске академије науке и културе (BASC), Софија и Струковне српске академије образовања (САО).

Друштвена ангажованост

11

Државне и политичке власти у Социјалистичкој Федеративној Републи-ци Југославији, Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, као и Ре-публици Српској, настојале су да академика Рајка Кузмановића, као угледног интелектуалца, укључе у разне државне и политичке органе. Неке захтјеве, понуде и приједлоге је одбијао, али многе није могао, а није ни хтио избјећи. При томе се држао добро познатог правила, да истински интелектуалци не смију да ћуте и остану по страни, мимо друштвених кретања. Јер, добро је познато, да ако се препусте многа питања друштвеној стихији и крајностима, могу довести до тешких посљедица, попут оних с почетка деведесетих годи-на у Југославији, а посебно у Босни и Херцеговини.

На сва мјеста и функције биран је или именован од стране грађана или органа изабраних од грађана. Био је: предсједник општине Челинац (1960 – 1964), народни посланик Скупштине СР Босне и Херцеговине (1961 – 1965), члан комисије за уставна питања Савезне народне скупштине СФРЈ (1974), члан стручне комисије за израду Устава СФРЈ, делегат на конгресима ССРН Југославије (1960), делегат на Конгресу Савеза синдиката БиХ, члан Репу-бличке конференције Социјалистичког савеза БиХ, члан комисије за промје-ну Устава СР БиХ (1990), кандидат за члана Предсједништва Југославије из БиХ 1990. године, али је у последњем кругу одустао, с образложењем да же-ли да и даље дјелује у науци и образовању. Био је судија Уставног суда Репу-блике Српске 1994 – 1998, а потом његов предсједник од 1998. до 2002. годи-не, члан комисије за уставна питања Народне скупштине Републике Српске, потпредсједник Савјета Балканског центра за изучавање локалне самоуправе, члан Правног савјета Владе РС, потпредсједник Високог судског и тужилач-ког савјета РС, предсједник Удружења правника Републике Српске, потпред-сједник Савеза удружења правника Србије и Републике Српске, национални предсједник из Републике Српске у Свјетском удружењу правника, члан Предсједништва Међународног удружења правника. Члан је Сената Републи-ке Српске.

На пријевременим општим изборима 2007. године академик Кузмановић изабран је за предсједника Републике Српске, огромном већином од 42%, од 65% изашлих бирача, између 10 кандидата. Током трогодишњег мандата (2007 – 2010), он је, као први ванстраначки предсједник, обављао врло успје-шно функцију предсједника, бавећи се искључиво предсједничким (а не стра-

12

начким) пословима, представљањем Републике и координацијом институција и организација и њиховог јединства у складу са уставом. Све активности за-снивао је на уставу и закону – домаћем и међународном праву и на тај начин учвршћивао владавину права, штитио све грађане, али и Републику као реал-ну правну и политичку чињеницу, насталу вољом грађана, а потврђену међу-народним правом – Дејтонским споразумом, као међународним уговором. Пословима из своје надлежности прилазио је озбиљно и без импровизације, праведно, академски промишљено и државнички мудро и једнако за све. Све је то знатно допринијело да су се у томе периоду у Републици Српској и Бо-сни и Херцеговини знатно стабилизовале економске и политичке прилике и да се с правом тај период може назвати временом стварне стабилизације.

Општи научни и културни углед и утицај

Академик Рајко Кузмановић, својом снажном и свеукупном личношћу, прије свега својим научним и стручним радом и дјеловањем, оставља утисак и утиче на свеукупну друштвену јавност и околину, на универзитетима, фа-култетима, Академији, удружењима, органима власти, па чак и политичким круговима.

Снагу општег утицаја и угледа, стичући то активним педагошким и на-учним радом са студентима, показивао је и преко јавних трибина, предавања, скупова, округлих столова, говора и интервјуа. Одржао је више стотина јав-них предавања, дао више десетина интервјуа домаћим и страним, дневним и повременим листовима, часописима и телевизији.

У свом научном и педагошком раду остао је вјеран доброј традицији Ка-тедре државноправних наука Правног факултета у Бањој Луци, коју је обога-тио и модернизовао. Велика вриједност његовог научног рада је, свакако, са-мосталност мишљења и јасно формулисан научни став. Као ђак професорâ класичних правних наука, у свакој тези полази, прије свега, од изворног по-датка, који потом, с много стрпљења и знања, провјерава, упоређује са дру-гим и тумачи, не остајући на нивоу егзегезе извора. Уз то, није се задовоља-вао ускоспецијалистичким приступом научном и стручном дјелу, већ му је прилазио свестрано, никад не губећи из вида цјелину. У његовом приступу нема ничег помодног, али ни усколокалног ни провинцијалног.

Живимо у времену када су снажне личности све драгоцјеније. Академик Кузмановић је примјер личности у којој се препознају генерације. Код њега

13

плијене ријетка луцидност и широка ерудиција, размах мисли, оштрина запа-жања, инвентивност и велика радна енергија, потпуна посвећеност ономе што ради. Било да пише или предаје, разговара са пријатељима или са сту-дентима, он не штеди своје умне и емотивне снаге, него се у све уноси до краја, дајући примјер како треба предано живјети и радити. Зато радови и предавања академика Кузмановића никога не остављају равнодушним. Њего-ва жива или написана ријеч упечатљива је не само садржајем него и начином излагања, чиме потврђује како се једноставним језиком може говорити о нај-сложенијим питањима правне науке. Он ријечју надахњује и подстиче на слу-шање или читање, на настављање и развијање мишљења.

Својим богатством разноврсних знања и широком културом академик Кузмановић се није разметао. У његовом понашању нема наметљивости или претенциозности. Увијек је господствен и достојанствен, са својом осебујном харизмом. Како рече неко од његових сарадника, он своје велико знање лако носи „као боју очију”.

Познајемо га ведрог, истинољубивог, необично одговорног и савјесног човјека, увијек спремног да притекне у помоћ и да се несебично жртвује. Ге-нерације сарадника и студената са поносом истичу да су његови ученици. У многим стварима, које је радио и за које се борио, ишао је знатно испред свога времена и друштвених прилика у нашој средини, због чега је повремено наи-лазио на неразумијевање и имао неприлика. Али, увијек је истрајавао и дола-зио до циља.

Споменимо и значајну карактеристику академика Кузмановића као лич-ности еминентне културе и ријетке ерудиције, научног радника широке кому-никативности, који није само проповиједао начела него их се и држао. Захва-љујући многим лијепим странама своје природе, академик Кузмановић вас-питава прије свега примјером, иако добро зна и теоријску страну васпитања. Примјером – да се на послу мора озбиљно радити, да се у животу мора жртво-вати, да треба стално тежити вишем и бољем, да се треба стално мијењати на-боље, да треба и узимати и давати, и кроз књиге и кроз живот уопште.

Дјело академика Кузмановића је подстицајна вриједност и правнички мисаони хоризонт који треба доживjeти. То захтијева и строгост према себи и скромност према другима. Такав је професор Кузмановић, човјек који настоји да буде и остане човјек. У овом времену порушених многих духовних и мо-ралних вриједности и у којем цинизам силе жели да заглуши и најбоље аспи-

14

рације ума и стварања, корисно је враћати се слојевитости Кузмановићевог дјела, у коме сија златна нит опомене да се људско мора бранити увијек када је доведено у питање. У томе је оно племенито и храбро што зрачи из њего-вих дјела.

Друштвена одликовања и признања

За свој богат, разноврстан и друштвенокористан рад, а прије свега за до-принос развоју науке, за цјелокупан научни, наставни и јавни рад, академик Рајко Кузмановић примио је бројна признања, одликовања, плакете, похвале, повеље, награде, статуе, споменице и захвалнице. Признања свих врста до-дјељивали су му: факултети, универзитети, студентске организације, удруже-ња, научне установе, општине, градови, академије, предсједници држава – ре-публика, савеза, предузећа, вјерских институција и појединаца.

Наводимо неке најзначајније: Орден рада трећег реда СФРЈ; Орден рада са сребрним вијенцем СФРЈ; Орден за војне заслуге са сребрним мачевима СФРЈ; Орден заслуга за народ са сребрним зрацима СФРЈ; Орден Његоша пр-вог реда РС; Орден части са златним зрацима РС; Орден Петра Великог првог реда, Руске Федерације; Орден Светог Саве првог реда, патријарха српског Павла; Орден Витеза наука и умјетности Руске академије природних наука; Орден правде првог степена, Свјетске асоцијације правника; Орден правног поретка, Свјетске асоцијације правника; Орден првог реда Светог Симеуна Мироточивог, епископа шумадијског Јована; Грамата захвалности, Српске православне цркве у Трсту; Медаља (insignia) члана Краљевске академије на-ука економије и финансија Шпаније; Плакета Ћирило и Методије, патријарха московског и цијеле Русије Кирила; Плакета Универзитета Сицилија, Палер-мо; Златна плакета Универзитета у Бањој Луци, Плакета „Истакнута лич-ност“ Америчког библиографијског института; Златна плакета, Правног фа-култета у Бањој Луци; Златни грб Града Бање Луке; Повеља Града Бање Лу-ке; Златна плакета, општине Челинац; Плакета „Веселин Маслеша“ за научни рад, Града Бање Луке, те плакете универзитета у Коњи, Катовицама и Остра-ви; Високо правничко признање „ФЕМИДА“ Међународног савеза правника и асоцијације правника Русије; Плакета Гранд при „Леонардо да Винчи“, Асоцијације европских иноватора.

15

Примио је више десетина плакета, похвала и захвалница разних удруже-ња, комора, заједница и општина.

БИБЛИОГРАФИЈА

РАЈКА КУЗМАНОВИЋА

I. ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ

1. Упоредни политички системи, Нови глас, Бања Лука, 1991, страница 346;2. Уставно право, Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, 1999, страница

626;3. Челинац кроз вијекове, Глас, Бања Лука, 1973, страница 207;4. Бања Лука – пет година послије земљотреса (коаутор са М. Мајкићем и Б. Кара-

беговићем), Глас, Бања Лука, 1974, страница 180;5. Крајишки културно-просвјетни фронт, Глас, Бања Лука, 1975, страница 170;6. Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије, Савре-

мена администрација, Београд, 1981, страница 172;7. Идеолошки рад и марксистичко образовање 1919–1981. (коаутор са Г. Шљивом и

Б. Делачем), Центар за политичке студије Веселин Маслеша, Бања Лука, 1982, страница 210;

8. Основи науке о управљању (коаутор са Р. Хрњазом и Б. Марковићем), Светозар Мар-ковић, Београд, 1984. (још два издања 1987. и 1994), страница 401;

9. Субјективне снаге у политичком систему СФРЈ, Веселин Маслеша, Бања Лука, 1985, страница 347;

10. Бањалучко школство у земљотресу, Глас, Бања Лука 1986, страница 221;11. Челинац – путеви развоја, Скyпштина општине Челинац, Глас, Бања Лука, 1986,

страница 201;12. О школи с љубављу – Учитељска школа у Бањој Луци (коаутор са М. Миладино-

вићем), Нови глас, Бања Лука, 1991, страница 230; 13. Конститутивни акти Републике Српске, Глас српски, Бања Лука, 1994, страни-

ца 175;14. Уставно право, историјско-теоријски дио, књига I, Правни факултет, Бања Лу-

ка, 1995, страница 335;15. Уставно право, организација власти – уставна динамика, књига II, Правни фа-

култет, Бања Лука, 1997, страница 360;16. Уставни суд Републике Српске и заштита уставности и законитости (коаутор

са М. Симовићем), Колосеум, Бања Лука, 1999, страница 312;17. Основи уставног система САД–судски систем, Графомарк, Лакташи, 2000,

страница 260;18. Устав и права грађана (коаутор са М. Дмичићем), Завод за издавање уџбеника,

Српско Сарајево, 2000, страница 170;19. Уставно право, Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, 2002, страница

628;

16

20. Уставно право за студенте Високе школе унутрашњих послова (коаутор проф. М. Дмичићем), Висока школа унутрашњих послова, Бања Лука, 2002, страница 605;

21. Основи државног уређења и школско законодавство (коаутор са Д. Бранкови-ћем), Комесграфика, Бања Лука, 2003, страница 400;

22. Есеји о уставности и државности, Правни факултет, Бања Лука, 2004, страница 402;

23. Уставно право за студенте Факултета правних наука Паневропског универзите-та „Апеирон“, Бања Лука, 2006. страница 227;

24. Историја Босанске Градишке (коаутор), општина Градишка и Графомарк, Лак-таши, 2008. страница 646 (512–600);

25. Вријеме стабилизације – интервјуи и говори предсједника 2007–2010, Графо-марк, Лакташи, 2010, страница 431;

26. Хемеротека – писани медији о активностима предсједника 2007–2010, Графо-марк, Лакташи, 2010, страница 343;

27. Нови есеји о уставности и државности, Академија наука и умјетности Репу-блике Српске, Бања Лука, 2010, страница 356;

28. New esseys on Constitutionality and Statehood, превод књиге на енглеском језику, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2011, страница 364;

29. Трактаты о конституционно-правовом положении Республики Сербской, Из-датель „Ексмо“, Международный соыз ыристов, Москва, 2012.

II. УРЕДНИК КЊИГА И ЧАСОПИСА

Универзитет у Бањалуци, НИП Глас, Бања Лука, 1975;Биографије и радови наставника, сарадника и осталих научних радника, НИП Глас и

Универзитет у Бањој Луци, Бања Лука, 1979;Правни факултет у Бањој Луци, Центар за издавачку дјелатност Правног факултета,

Бања Лука, 1985;Универзитет у Бањој Луци, Борац Травник и Универзитет у Бањој Луци, Бања Лука,

1990; Часопис за науку и високо образовање „Сазнања”, број 1/91, Универзитет у Бањој

Луци, Бања Лука, 1991;Синдикат у борби за развој самоуправних односа, Савез синдиката, Бања Лука, 1986;Годишњак Правног факултета Бања Лука, за 1996, 1997, 1998, 1999. и 2000;Зборник радова Правни систем Републике Српске, Правни факултет, Бања Лука,

1997;Зборник радова са научног скупа Подјела надлежности између институција БиХ и

ентитета, АНУРС, Бања Лука, 2000;Дејтонски споразум и арбитража Брчко, Зборник радова, Правни факултет, Бања Лу-

ка, 1999;Билтен Уставног суда Републике Српске број 1-6, Бања Лука, 1994–2000;Зборник радова са научног скупа Душанов законик - 650 година од његовог доношења,

АНУРС, Бања Лука, 2000;

17

Монографија Правни факултет Бања Лука, Издавачки центар Правног факултета у Бањој Луци, 2000;

Монографија Уставног суда Републике Српске, Бања Лука, 2001;Зборник радова Српска револуција 1804–1915. и Босна и Херцеговина, АНУРС, Бања

Лука, 2004;Зборник радова 150 година од рођења Михајла Пупина, АНУРС, Бања Лука, 2004;Монографија Методологија научног рада, аутора Петра Мандића, АНУРС, Бања Лу-

ка, 2004;Часопис Правна ријеч, Удружење правника Републике Српске, бр. 1–30, Бања Лука,

2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. и 2011;Зборник радова Сто година теорије релативности, АНУРС, Бања Лука, 2005;Споменица Милана Васића, АНУРС, Бања Лука, 2005;Љетопис АНУРС 1996–2005, 2006, 2007, 2008, 2009. и 2010. године, АНУРС, Бања

Лука;Брошура Академија наука и умјетности Републике Српске, АНУРС, Бања Лука, 2005.

и 2011; Споменица Петра Мандића, АНУРС, Бања Лука, 2006; Изабрана дјела Милана Васића, Завод за издавање уџбеника, Источно Сарајево,

2005; Зборник радова Идеје Николе Тесле, АНУРС, Бања Лука, 2006; Зборник радова Нови погледи у превенцији третмана атеросклерозе, АНУРС, Бања

Лука, 2006;Споменица Борише Старовића, АНУРС, Бања Лука, 2006;Зборник радова у част академика Радована Вучковића, АНУРС, Бања Лука, 2011;Споменица академика Веселина Перића, АНУРС, Бања Лука, 2011;Споменица академику Гаши Мијановићу, АНУРС, Бања Лука, 2011;Савремени материјали, Зборник радова, АНУРС, Бања Лука, 2008;Савремени материјали, Зборник радова, АНУРС, Бања Лука, 2009;Савремени материјали, Зборник радова, АНУРС, Бања Лука, 2010;Споменица Сретену Бошковићу, АНУРС, Бања Лука, 2007;Петар Кочић данас, Зборник радова, АНУРС, Бања Лука, 2008;Ресурси Републике Српске, Зборник радова, АНУРС, Бања Лука, 2007;Споменица Новици Петковићу, АНУРС, Бања Лука, 2009;Др Милан Гаковић Савез земљорадника 1919-1941, монографија Здравка Антонића,

АНУРС, Бања Лука, 2008;Часопис Савремени материјали, АНУРС, Бања Лука, 2010. и 2011;Сто година анексије, Зборник радова, АНУРС, Бања Лука, 2008;Република Српска – 15 година постојања и развоја, Зборник радова, АНУРС, Бања Лука,

2007;Сонети и поеме Скендера Куленовића, Рајко Петров Ного, АНУРС, Бања Лука, 2009;Семе распре проклијало, Љубомир Зуковић, АНУРС, Бања Лука, 2010;Репродуктивни потенцијал адолесцената у Републици Српској, Зборник радова,

АНУРС, Бања Лука, 2010;Пресуда Европског суда за људска права у случају Сејдић – Финци, АНУРС, Бања Лука,

2010;

18

Милутин Миланковић, у свом и нашем времену, Зборник радова, АНУРС, Бања Лука, 2010.

III. РЕЦЕНЗЕНТ КЊИГА

Сто година школства у општини Сански Мост, аутора Љубомира Иванића и Жарка Живковића, Глас, Бања Лука, 1987;

Бања Лука, група аутора, Институт за историју, Бања Лука, 1990;Општенародна одбрана и друштвена самозаштита у теорији и пракси социјали-

стичког самоуправљања, аутора др М. Рачића и др., Универзитет Џемал Биједић, Мостар, 1988;

Социологија, група аутора, Универзитет у Бањој Луци, универзитетски уџбеници, Ба-ња Лука, 1990;

Из историје Бање Луке, аутора др Галиба Шљиве, Институт за историју, Бања Лука, 1990;

Преиначење тужбе, аутора др Милорада Живановића, Правни факултет, Бања Лука, 1994;

Компензација, аутора др Милорада Живановића, Правни факултет, Бања Лука, 1993;Самозаштита у теорији и пракси, аутора др Радована Хрњаза, Глас, Бања Лука,

1978;Документи Дејтон – Париз, аутора др Владимира Лукића и др Витомира Поповића,

Институт за међународно право, Бања Лука, 1996;Правосудно организационо право СРЈ и Републике Српске, аутора др Милорада Живано-

вића и др Радосава Момчиловића, Прима, Београд, 1995;Уставно право, аутора др Александра Ђурђева, Нови Сад, 2001;Трагови свјетлости – о школству, аутора Б. Максимовића, Челинац, 2001;Хрестоматија правних и политичких наука, аутора др Николе Поплашена, Правни

факултет, Бања Лука, 1998;Дикта-регистар, аутора Вукашина Чулића, ДОО Дикта, Бања Лука, 1995;Методологија права и економије, аутора др Милорада Зекића, Правни факултет, Бања

Лука, 1988;Право на информисање као ново уставно право грађана, аутора др И. Мецановића,

Информатор, Загреб, 1991;Право политичког организовања, др Миодрага Симовића и др Миле Дмичића, Типлер,

Београд, 1996;Како даље, аутора др Миће Царевића, Народна и yниверзитетска библиотека Петар

Кочић, Бања Лука, 1999;Република Српска послије Дејтона, аутора др Снежане Савић, Правни факултет, Ба-

ња Лука, 1999;Народна скупштина Републике Српске, аутора мр Драгана Голијанина, Графо, Ло-

зница, 2000;Конститутивност народа у БиХ, аутора др Снежане Савић, Правни факултет, Бања

Лука, 2000;Устав Републике Српске, приређивача др Миодрага Симовића, Српско Сарајево,

1995;

19

Коментар Закона о јавном тужилаштву Републике Српске, аутора др Миодрага Си-мовића и др Миле Дмичића, Бања Лука, 2000;

Коментар Закона о судовима и судској служби, аутора др Миодрага Симовића и др Миле Дмичића, Бања Лука, 2001;

Предсједник државе, аутора Срђана Ђорђевића, Крагујевац, 1999;Политичко-правне претпоставке независности судства, аутора др Мирослава Ми-

кеша, Бања Лука, 2002;Заједничке институције Босне и Херцеговине, аутора др Тихомира Глигорића, Добој,

2002;Филозофски темељи морала и права, аутора др Остоје Ђукића, Филозофски факул-

тет, Бања Лука, 2002;Менаџмент локалне самоуправе, аутора др Остоје Кременовића, Бања Лука, 2004;Основе права, аутора др Снежане Савић, Комесграфика, Бања Лука, 2005;Свинга цивилизације, аутора Остоје Ђукића, Филозофски факултет, Бања Лука, 2005; Инспекције у функцији заштите законитости, аутора Бране Јовичића, Конференција

градова и општина, Бијељина, 2006; Локална самоуправа, аутора др Остоје Кременовића, Бања Лука, 2006.

IV. НАУЧНИ И СТРУЧНИ РАДОВИ

Улога Републике Српске у изградњи Босне и Херцеговине и уједињење Европе, Годи-шњак Правног факултета XXIII/99, Бања Лука;

Формирање државе Републике Српске, Годишњак Правног факултета XXII/98, Бања Лука;

О раду и развоју Правног факултета, Годишњак Правног факултета XXII/98, Бања Лука;

Устав и уставно уређење уније Босне и Херцеговине, Српска правна мисао 1–4/96, Бања Лука;

Улога уставних судова и Уставног суда Републике Српске у заштити уставности и законитости, Правни живот 12/1998, Београд;

Начело самосталности и независности судова, Гласник правде 1/1999, Удружење су-дија и тужилаца Републике Српске, Бања Лука;

Изградња и функционисање правног система Републике Српске, Зборник радова, Правни факултет, Бања Лука, 1997;

Република Српска и БиХ према Пакту стабилности за југоисточну Европу, реферат, Округли сто Република Српска у 21. вијеку, Бања Лука, 1999;

Стварна или привидна антиномија уставног система Босне и Херцеговине, реферат, Округли сто у Парламенту Савјета Европе, Брисел, фебруар 1999;

Дистрикт је ревизија Дејтонског споразума, Зборник радова са Округлог стола, Правни факултет, Бања Лука, 1999;

Одлучивање у систему управљања и руковођења, Локална самоуправа 3/98, Балкан-ски центар за изучавање локалне самоуправе, Ниш;

Плурална или монотипска организација локалне самоуправе, Локална самоуправа 4–5/99, Балкански центар за изучавање локалне самоуправе, Ниш;

20

Реформа или дезинтеграција универзитета, Зборник радова са Научног скупа, Кра-гујевац, децембар 1998;

Облици својине у социјалистичким земљама, у књизи групе аутора, Савремени поли-тички системи, Савремена администрација, Београд, 1983;

Борба против опозиционих снага у Југославији 1944. и 1945. године, Институт за проу-чавање националних односа, Свеске 2, Сарајево, 1983;

Основни елементи бугарског политичког система, Годишњак Правног факултета у Ба-њој Луци, Бања Лука, 1982;

Идејни рад и образовање друштвено-политичких радника Бања Луке од 1919. до 1981. године, Центар за политичке студије Веселин Маслеша, Бања Лука, 1982;

Теоријске и идејне основе самоуправног одлучивања у систему интересног организо-вања, студија, Центар за образовање и политичке студије Веселин Маслеша, Бања Лука, 1983;

Културно-образовни рад на ослобођеном територију Босанске крајине од 1941. до 1942. године, Зборник радова, Институт за историју, Бања Лука, 1982;

Елементи теорије Жан-Жака Русоа о друштвено-политичком систему, Годишњак Правног факултета у Бањој Луци, Бања Лука, 1981;

Афирмација скупштинског система у СР БиХ од 1963. до 1974. године, Зборник ра-дова, Универзитет у Мостару, Мостар, 1982;

Припреме Трећег засједања АВНОЈ-а и дјеловање грађанске опозиције у емиграцији, Зборник АВНОЈ и савременост, Сарајево, 1984;

Савјетовање на Шехитлуцима, Зборник радова, Институт за историју, Бања Лука, 1981;

Окружни народно–ослободилачки одбор за Бању Луку, Зборник радова, Институт за историју, Бања Лука, 1985;

Проблеми одговорности и одлучивање у процесу размјене рада и средстава, Зборник радова, Веселин Маслеша, Бања Лука, 1985;

Одлучивање радника путем делегација и делегата у делегатским скупштинама, Зборник радова, Општинско синдикално вијеће, Бања Лука, 1986;

Релативност садржине и егзистенције суверенитета, Годишњак Правног факултета у Бањој Луци, Бања Лука, 1992;

Одлучивање у систему управљања и руковођења, Српска правна мисао 1/94, Бања Лу-ка;

Судска контрола уставности и законитости, Српска правна мисао 2/94, Бања Лука;Однос образовања и идеологије, Социјализам 8/86, Београд;Субјективне снаге, Социјализам 9/86, Београд;Права и слободе данас, Свеске 24–25/89, Сарајево;О амандманима на Устав СФРЈ, Свеске 22–23/88, Сарајево;Промјене у скупштинском систему СФРЈ, Зборник реферата, Књига, Београд, 1988;Привремена народна скупштина ДФЈ у конституисању нове Југославије, Зборник ра-

дова Правног факултета у Мостару 2–3/80–81, Мостар;Могућност остваривања појединачних интереса, Посебно издање Центра Вељко Вла-

ховић, Сарајево, 1984;Државно-правне карактеристике Привремене народне скупштине ДФЈ, Зборник

Правног факултета у Загребу 5–6/86, Загреб;О специфичностима нашег федералног уређења, Свеске 16–17/86, Сарајево;

21

Учитељски течајеви током НОР-а у Босанској крајини, Зборник радова 100 година учитељства у Босни и Херцеговини, Сарајево, 1989;

Уставно-правни развој Републике Турске, Сазнања 1/91, Универзитет, Бања Лука;Наставник у процесу демократизације друштвених односа у условима вишепартиј-

ског система, Зборник радова, Педагошка академија, Бања Лука, 1991;Делегатски систем, Значења 4/83, Добој;Принципи и институти на којима се заснива уставно уређење модерних и новонаста-

лих држава, Значења 22/95, Добој;Скупштински систем СФРЈ, Архив за правне и друштвене науке 1–3/88, Београд;Фазе развоја високог образовања и основне вриједности Закона о универзитету, Збор-

ник радова Заједнице универзитета БиХ, Сарајево, 1991;Основни елементи друштвено-политичког система, Зборник Центра за образовање и

политичке студије, Бања Лука, 1969;Интересне заједнице у области образовања и васпитања, Зборник радова, Центар Ве-

селин Маслеша, Бања Лука, 1970;Стварање друштвено-економске основе нашег система, Зборник радова Политичке

школе, Бања Лука, 1965;Основни појмови о друштвено-политичком и уставном систему, Зборник радова По-

литичке школе, Бања Лука, 1966;Битне карактеристике друштвено-политичког система СФРЈ, Зборник радова,

Глас, Бања Лука, 1974;Друштвени услови у којима је започет процес радничког самоуправљања у Југослави-

ји, Зборник радова, Глас, Бања Лука, 1973;Југословенски самоуправни системи и систем индустријске демократије, Зборник

радова, Центар за образовање и политичке студије, Бања Лука, 1973;Примјена устава у организацијама удруженог рада, Актуелне теме, Центар за обра-

зовање и политичке студије, Бања Лука, 1975;Политичко-правна стабилизација у Југославији у првој половини 1945. године, Годи-

шњак Правног факултета у Бањој Луци, Бања Лука, 1977;Токови реформе на Универзитету у Бањој Луци, Универзитет данас, Београд, 1976;Темељ новог Универзитета у Бањој Луци, Наша школа 3/75, Сарајево;Друштвени услови за провођење реформе на Универзитету у Бањој Луци, Билтен ППЗ,

Бања Лука, 1976;Нормативна дјелатност Привремене народне скупштине ДФЈ (магистарски рад), За-

греб, 1976;Мјесто и улога Привремене народне скупштине ДФЈ у државно-правном конститу-

исању нове Југославије, Загреб – Мостар, 1979 (докторска дисертација);Идејне основе образовања и васпитања, Билтен ППЗ, Бања Лука, 1975;Неслагање унутар делегације државе СХС 1919–1920. године на Мировној конферен-

цији у Паризу, Годишњак Правног факултета у Бањој Луци, Бања Лука, 1978;Демократски плурализам самоуправних интереса као нови облик политичког систе-

ма, Центар за образовање и политичке студије, Бања Лука, 1978;Трансформација улоге Универзитета, Путеви, Бања Лука, 1978;Диктатура пролетеријата и социјалистичко самоуправљање као облик те

диктатуре, Билтен ППЗ, Бања Лука, 1978;

22

Социјалистички савез у политичком систему СФРЈ, Центар за образовање и поли-тичке студије, Бања Лука, 1978;

Развој радничког покрета, Зборник радова, Политичка школа, Челинац, 1978;Еврокомунизам као стратегија друштвеног преображаја политичког система, Годи-

шњак Правног факултета у Бањој Луци, Бања Лука, 1979;Диверзификација улоге универзитета као фактор бољег разумијевања људи у свије-

ту, Универзитет данас, Београд, 1980;Демократски плурализам и субјективне снаге, Центар за образовање и политичке

студије, Бања Лука, 1980;Прилог проучавању ставова Франа Супила о уједињењу југословенских народа, Годи-

шњак Правног факултета у Бањој Луци, Бања Лука, 1980; Карактеристике уставних промјена у СФРЈ, Годишњак Правног факултета, број

XII/88, Бања Лука; Теоријски и практични аспекти одговорности у политичком систему социјалистич-

ког самоуправљања, Правна мисао, Сарајево, 1981;Одговорност у процесу настајања и изражавања самоуправних споразума, Зборник

радова, Правни факултет, Мостар, 1982; Борба за нову Југославију 1945. године, реферат на научном скупу, Институт за проуча-

вање националних односа, Сарајево 16–18. новембар, 1983;Неке назнаке о националном питању, Зборник радова, Центар за образовање и поли-

тичке студије, Бања Лука, 1979;Просвјетитељске идеје и уставност Србије XIX вијека, Наша школа 1–2/96, Бања

Лука;Програм Савеза комуниста и социјалистичко самоуправљање, Годишњак Правног

факултета у Бањој Луци, Бања Лука, 1985;Досљедна примјена Устава Босне и Херцеговине је најбоља гаранција безбједности,

Округли сто, Зборник радова, OHR и OSCE, Сарајево, фебруар 2000;Душанов законик као акт општег правног реда, Зборник радова са округлог стола,

АНУРС, Бања Лука, 1998;Постдејтонски избори у Босни и Херцеговини и отворена питања будућег сталног

изборног закона Босне и Херцеговине, Округли сто, Центар за људска права Правног фа-култета, Бања Лука, 1999;

Нарушавање подјеле надлежности између ентитета и Босне и Херцеговине, Зборник радова са округлог стола, АНУРС, Бања Лука, 2000;

Идејно-теоријске основе самоуправних односа у удруженом раду, Зборник радова, Оп-штинско синдикално вијеће, Бања Лука, 1986;

Правни режим ино-улагања у Републици Српској (коаутор), Право и привреда 5–8/2000, Београд;

Институције непосредне демократије у функцији локалне самоуправе, Локална самоу-права, Балкански центар за изучавање локалне самоуправе, Ниш, 2001;

Ограничен домет апелационе јурисдикције Уставног суда БиХ на одлуке уставних судова ентитета, Зборник радова са округлог стола, Уставни суд БиХ, Сарајево, 2001;

Двосмјерни и одрживи повратак избјеглих и расељених лица, Округли сто, Зборник, Брчко Дистрикт, 2001;

Однос духовности и државности код Срба, Зборник радова са научног скупа, Мини-старство одбране Републике Српске, Бања Лука, 2000;

23

Цивилно друштво и људска права и слободе, Годишњак Правног факултета у Бањој Луци XXIV, Бања Лука, 2000;

Правни и фактички основ за двосмјерни и одрживи повратак избјеглих и расељених лица, Српска правна мисао 1–4, Бања Лука, 2001;

Уставна могућност распуштања парламента, Годишњак Правног факултета 20–21/97, Бања Лука;

Начело самосталности и независности судова, Гласник правде, Удружење судија и тужилаца 1/1999;

Декомпозиција Југославије и образовања нових држава, Српска правна мисао 1–4/2001, Бања Лука;

Супремација Европске конвенције о људским правима и основним слободама над дома-ћим правом, Правни живот 12/2001, Београд;

Суверенитет и облици остваривања суверености, Годишњак Правног факултета 25/2001, Бања Лука;

Уставноправни аспекти приступања Програму партнерства за мир, Округли сто у На-родној скупштини Републике Српске, Бања Лука, 2001;

Уставност Босне и Херцеговине у свјетлу новог свјетског поретка и транзиције, Правни живот 12/2002, Београд;

Мултидимензионалност у систему образовања полиције, Зборник радова, Полиција и образовање, Бања Лука, 2002;

Уставност Босне и Херцеговине у свјетлу новог свјетског поретка и транзиције, Архив за правне и друштвене науке 3/2002, Београд;

Модели – облици и структура локалне самоуправе у Републици Српској, часопис Избор судске праксе 7–8/2002, Гласоријум, Београд;

Амандманска кодификација ентитетских устава и устава Босне и Херцеговине, Правни живот 12/2003, Београд;

Уставноправни аспект кривичноправне заштите људских права и слобода, Зборник радова, Реформа Кривичног законодавства у Републици Српској, 2003;

Реформама у Босни и Херцеговини до евроатлантских асоцијација, Зборник дру-штвено –хуманистичких наука, Књижевна задруга 3–4/2003, Бања Лука;

Уставност Босне и Херцеговине у оквиру новог свјетског поретка, Зборник Свјетске пу-блицистике, Европска уставност и демократије, Милано, Италија, 2003 (на италијанском језику);

Реформа уставноправног система Републике Српске, Глосаријум, Зборник радова, Ба-ња Лука, 2003;

Правне посљедице одлука Уставног суда и њихово извршење, Зборник радова са Окру-глог стола у Уставном суду Србије, Београд, 2003;

Уласком Босне и Херцеговине у Савјет Европе, отворен је процес реформе, Зборник радова Ревија за права и економију, Правни факултет, Мостар, 2003;

Наука између летаргије и динамике, Зборник радова са Научног скупа Положај науке у Републици Српској, Бања Лука, 2001;

Савремене уставне промјене као начин кодификације и конституционализације вла-сти и друштва, Зборник радова – Споменица за проф. Павла Николића, Београд, 2004;

Стварање права, правни систем и његова реформа, часопис Правна ријеч 1/2004, Ба-ња Лука;

24

Уставноправни положај Републике Српске у оквиру Босне и Херцеговине, Зборник радова Република Српска – десет година дејтонског мировног споразума, АНУРС, Бања Лука, 2005;

Путеви и странпутице изградње правног система, Правна ријеч, 4/2005;Дејтонски модел уставног уређења Босне и Херцеговине са научног скупа у Мостару,

Предсједништво БиХ и Свеучилиште у Мостару, 2005;Функционисање правног система – пут ка владавини права, Правни живот, 10, том

V/06, Београд, 2006;Босна и Херцеговина у вртлогу глобализације, Зборник радова, Балканска академија

наука и културе, Софија, јуни 2006; Рефлексије глобализације и транзиције на Босну и Херцеговину, Зборник радова, Ме-

ђународна академија наука и умјетности, Лос Анђелeс – Загреб, 2006; Уставне и законске кодификације у вријеме брзих друштвених промјена, Архив – Часо-

пис за правне и друштвене науке, број 100, Београд, 2006/07;Основни фактори и методолошки поступци у процесу стицања научног сазнања,

Споменица Петра Мандића, АНУРС, Бања Лука, 2006;Тесла човјек и научник за сва времена, Зборник радова са Научног скупа Идеје Нико-

ле Тесле, Бања Лука, 2006;Изградња и функционисање правног система – пут ка владавини права, Часопис

Правна ријеч, број 7/2006, Бања Лука, 2006; Положај мултикефалне и монокефалне власти у Републици Српској, Први конгрес ло-

калне самоуправе, Зборник, Бијељина, 2006; Академија симбол духовне суверености, Задужбина, 77/2006. Београд, 2006;Настанак и значај права и појаве које нарушавају правни систем, Споменица Гаши

Мијановићу, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2011;Наука и идентитет, Научни скуп на Филозофском факултету Пале, 25. мај 2011;Државноправне реформе и Споразум о стабилизацији и придруживању, Правна ри-

јеч 27/2011, Бања Лука, 2011;Значај Споразума о стабилизацији и придруживању у процесу интегрисања БиХ у

Европску унију, Зимска школа европског права, Златибор, Београд, 2009;Развој уставности и државности Републике Српске и БиХ, предавање на Универзи-

тету у Кијеву, Украјина, новембар 2010;Република Српска – отварање према Европи и свијету, Новинска агенција СРНА, из-

лагање на сједници Сената РС, 2009;Супремација Устава над осталим правним актима, Правна ријеч 10/2007, Бања Лу-

ка, 2007;Стварна или привидна потреба уставне и државне реконфигурације Босне и Херце-

говине, Правна ријеч 14/2008, Бања Лука, 2008;Подјела надлежности између ентитета и институција БиХ у контексту уставних

промјена, Правна ријеч 18/2009, Бања Лука, 2009;Право у процесу реформе, уводни реферат, Октобарски правнички дани, Правна ри-

јеч број 26/2011, Бања Лука, 2011;Глобализам, економија и право, Међународна конференција „Вриједности 21. вије-

ка“, Зборник радова ЦАНУ 2010, Подгорица, 2010;Вријеме старатељства и туторства је прошлост, Аргументи 8/2009, Бања Лука,

2009;

25

Пресуда Европског суда за људска права, Сејдић – Финци, Зборник радова, АНУРС, Бања Лука, 2010;

Вјера основ нације, Часопис „К јединству“, Међународни часопис фонда „Јединство православних народа“ 3/2008, Москва, 2008. (на руском језику);

Утемељење и развој Републике Српске, Часопис Представничка власт 7–8/2010, Мо-сква, 2010;

Институт распуштања Скупштине у функцији унапређења уставности са посеб-ним освртом на његову примјену у Србији, Зборник радова са научне конференције „Два вијека српске уставности“, Српска академија наука и уметности, Београд, 2010;

Референдум у Републици Српској, Правна ријеч, 22/2010, Бања Лука, 2010;Значај права и појаве које нарушавају правни систем, Приступна бесједа на Краљев-

ској шпанској академији за економију и финансије у Барселони, 2011. (на шпанском јези-ку);

Покретачке снаге европског друштва будућности – наука, образовање, економија и прав, Зборник радова са међународног научног скупа, Бања Лука, 2011. (објављен на шпанском и енглеском језику у Барселони).

V. ПРОЈЕКТИ И ИСТРАЖИВАЊА

Положај и улога жене у руралном подручју Босне и Херцеговине. Носилац истражива-ња Економски институт у Бањој Луци. Пројект рађен за потребе Унеска, Међународне орга-низације жена и Конференције жена Југославије, Бања Лука, 1985–1989;

Улога мас-медија на хуманизацији односа међу половима. Носиоци пројекта Универ-зитет и Педагошка академија у Бањој Луци. Пројект је рађен за Уједињене нације (Аген-ција за планирање породице UNSPA), 1989;

Развој високог образовања – кадрови и мрежа. Носилац пројекта Економски инсти-тут у Сарајеву и Економски институт у Бањој Луци. Пројект рађен за потребе СИЗ-а за ви-соко образовање (X друштвени циљ СИЗ-а науке), 1989. и 1990;

Самоуправно одлучивање у систему интересног организовања. Пројекат урадио Цен-тар за политичке студије и истраживања „Веселин Маслеша“. Резултати истраживања обја-вљени у посебној публикацији, Бања Лука, 1983;

Одлучивање у систему удруженог рада. Пројекат је радио Центар за политичке сту-дије и истраживања Веселин Маслеша, Бања Лука, 1984. и 1985, а резултати истраживања публиковани 1985;

Основна концепција развоја центара за стручно образовање кадрова. Пројекат рађен за потребе Републичког завода за јавну управу, Сарајево, 1971;

Изградња народне власти и развој друштвених дјелатности на подручју Босанске Градишке у периоду од 1941. до 1950. године. Пројекат реализовао Институт за историју у Бањој Луци током 1989;

Руководилац и истраживач за четири елабората за оснивање високошколских инсти-туција (факултета): Универзитета у Бањој Луци (1975), Правног факултета у Бањој Луци (1975), Медицинског факултета у Бањој Луци (1977) и Педагошког факултета у Бањој Лу-ци (1984);

Интерна и екстерна хармонизација права привредних друштава са правом Европске уније, АНУРС и Министарство науке и технологије РС, Бања Лука, 2005;

26

Систематизација базе података научног потенцијала Републике Српске, пројект АНУРС и Министарства науке и технологије РС, Бања Лука, 2005–2007;

Остваривање и ниво заштите људских права и слобода у Босни и Херцеговини, Ми-нистарство науке и технологије РС, Бања Лука, 2008;

Јачање сарадње АНУРС, универзитета и научноистраживачких института са ака-демијама наука и умјетности и научноистраживачким институцијама у иностранству, Министарство науке и технологије РС, Бања Лука, 2008;

Модели локалне самоуправе у Републици Српској, Министарство управе и локалне са-моуправе РС, Бања Лука, 1999;

Енциклопедија Републике Српске, Влада Републике Српске, Бања Лука, 2007–2011;Правни аспекти електронског пословања у Републици Српској – хармонизација са

правом Европске уније, Влада Републике Српске, Бања Лука, 2010;Координатор прoјекта Дејтонски мировни споразум као правни и политички основ

развоја Републике Српске, Министарство науке и технологије РС, Бања Лука, 2011–2012.

VI. ГОВОРИ, ЧЛАНЦИ И ИНТЕРВЈУИ

Тешко је направити попис и статистику значајнијих јавних наступа Рајка Кузманови-ћа, којих је за посљедњих 50 година било више од 1000. Наводимо само неке.

1. Говори

У парламентима – скупштинама: Савезној народној скупштини Југославије у Београ-ду, Народној скупштини СР Босне и Херцеговине у Сарајеву, Народној скупштини Репу-блике Српске у Бањој Луци, Одбору Парламентарне скупштине Вијећа Европе у Стразбу-ру.

На конгресима: Конгресу за политичке науке у Паризу, Конгресу за уставно право у Варшави, конгресима за управу и локалну самоуправу у Софији и Теслићу, Конгресу Са-веза синдиката БиХ у Сарајеву, Конгресу СК БиХ у Сарајеву, Конгресу ССРН Југославије у Београду и др.

На универзитетима: у Крагујевцу, Београду, Приштини, Сарајеву, Софији, Јерусали-му, Кијеву, Москви, Вићенци и Палерму.

На саборима: Сабору у Тршићу, Сабору у Бањој Луци, Сабору на Змијању и Сабору у Београду.

На трибинама: у Цавтату (Марксистичка трибина), у Бањој Луци (бројне трибине о уставном и државном уређењу, о друштвеним промјенама, о управљању и самоуправља-њу), затим у Београду, Сарајеву, Мостару, Загребу, Бриселу и др.

На манифестацијама: одржао је много поздравних говора на свечаностима, зборови-ма, научним скуповима, промоцијама и другим културним, образовним и друштвеним ма-нифестацијама.

27

Године 2010. објавио је 56 изабраних говора у књизи Вријеме стабилизације – говори и интервјуи.

2. Чланци, изјаве и коментари

Поред научних и стручних радова у часописима и зборницима објавио је много (не-колико стотина) новинских чланака, изјава и коментара. Чланци, фељтони, изјаве и комен-тари објављени су у листовима Политика, Борба, Дневник, Вјесник, Ослобођење, Бањалучке новине, Глас, Глас српски, Репортер, Република, Аргументи, Фокус, Независне новине, Про-свјетни лист, Нин, Прелом, Прес, Нови репортер, Отаџбина, Јединство, Православна Ру-сија, Представничка власт, Јутарњи лист, Дани и др.

3. Интервјуи

Значајнији интервјуи објављени су више десетина пута у Гласу, Просвјетном листу, Нину, Независним новинама, Репортеру, Ослобођењу, Фокусу, Дневном листу (Мостар), СРНИ, Дневном авазу, Пресу РС, Отаџбини, Вечерњим новостима, Новом репортеру и бројним другим листовима. Објавио је књигу Хемеротека, у којој је представљено око 1.000 новинских натписа разне врсте.

4. Радио и телевизија

Имао је бројне наступе на радију и телевизији, нпр. на: Телевизији Републике Срп-ске, Телевизији БиХ, Телевизији БН, БЕЛ телевизији, Словеначкој телевизији, Руској те-левизији, Каталонској телевизији, те на радију Бања Лука, Сарајево, Београд, Глас Амери-ке, Нова Европа и др.

28