SKRIPTA IZ USTAVNOG PRAVA

PREDGOVOR

Drage kolege,autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog priruĉnika) za ustavno pravo, potrudili su se da njenim kupcima i korisnicima maksimalno olakšaju spremanje ovog ispita. U septembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudni ispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku.Posle vise rokova upornog slušanja ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnog ispitivaĉa, predsednice Ustavnog suda dr.Bose Nenadić i briţljivo sakupljenih potpitanja, dosli smo na ideju da svojim kolegama uštedimo trud i ukaţemo im na sva vaţna pitanja iz ove veoma kompleksne oblasti.S toga smo skriptu napravile po listi zvaniĉnih pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, a mogu se naći u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore na njih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradili smo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakog pitanja, stavili smo najĉešea potpitanja pomenutog ispitivaea, kao vaţan podsetnik prilikom nekoliko poslednjih ponavljanja.Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i sliĉno, u zavisnosti od vaţnosti informacija, a na poĉetku svake reĉenice nalaze se azbuĉna slova. Sve ovo uradile smo radi lakšeg uoĉavanja i memorisanja stvari koje se moraju znati.Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su priruĉnici koje je izdao Pravni fakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani su delovi URS u prvom, a zakona u drugom priruĉniku, uz tek poneko teorijsko objašnjenje i neobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih priruĉnika. Ova skripta će vepma koristiti i kolegama koje polaţu u ostale dve ispitne komisije, a naroĉito kod profesorke Olivere Vuĉić.O koristi koju ćete imati prilikom uĉenja iz ove skripte reći ćemo vam u par reĉenica;

1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu,2. pisana je drugaĉijim stilom - jasno, logiĉno i lako za pamćenje,

1

3. izrazito uoĉtjive te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita ali i za budući rad,4. potpitanja- kao najvaţnije stvari koje morate znati kod svakog ispitivaĉa, da bi ste ovaj predmetpoloţili izprvogpokušaja,5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama najviše pitaju,

Ţelele bi smo povratne informacije o vašem iskustvu na ispitu posle korišćenja ove skripte i da razmotrimo vaše sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate.Od sveg srca vam ţelimo sreću prilikom spremanja ovog ispita i odliĉan uspeh na svim, a naroĉito na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete, već da se na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada,Srdaĉno Jelena i NedaBeograd, decembar 2009. god.NAPOMENA:Broi u zagradi pored pitanja, oznaĉava koliko puta je to pitanje pitala poĉev od martovskog ispitnog roka.2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka.3. Kompletno pravosudje - sudovi, tuţilaštvo i advokatura uradjeni su po novim zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine.4. Skripta je raĊena pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadleţnosti APV, koji je preduslov za donošenje Statuta APV.

PITANJA

1. PojamUstava 22.09.2009.2. Ekonomske slobode i prava, pravo na strajk3. Vrhovni kasaeioni sud4. Sluzbenaupotrebajezikaipisma5. Izvomi i povereni posiovi LS6. Visoki savet sudstva sastav I nadleznost7. Drzvavljanstvo8. Nadleznost Predsednika RS i akti9. Drzavno veee tuzilaca po TJstavu10. Licna slobode i prava zabrana diskrimancije11. Nadleznost Vlade12. Nadleznost Viseg trgovinskog suda13. Nacelo podele vlasti14. Finansiranje jediniea LS -porez n imovinu, nasledje i poklon su transferna sredstva15. Nacin izbor i prestanak mandate sudija Ustavnog suda ( ko odlueuje o razresenju?)16. Pravo svojine po Ustavu17. Nadleznosti NS i akti18. Nadleznost trgovinskog siida19. Naeelo politickog pluralizma20. Prava i duznosti AP21. Ustavna zalba22. Postupak promene URS23. Nadleznosti jedinicaLS24. Nadleznost Opstinskog suda25. Ustavna naeela o sudovitna - 5 puta26. Odnos Predsednika i NS27. Nadleznost Okruznog suda28. Socijalna prava, obavezno socijatao osiguranje29. Poslanicki imunitet30. Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti (organi komore)31. Prava i duznosti roditelja po URS (prava deteta)

32. Postupak donosenja zakona (NBS moze predloziti zakone iz oblasti bankarskog sistema, kreditne i monetarne polltike, devizne politke)33. Vrste organa drzavne uprave - koji su organi, sta rade ministarstva i koje akte donose34. ustavna nacela o sudovima35. Vrste ustava36. Nadleznost organa jedinicaLS37. Nadzor nad sudovima po postupanju u rokovima od strne ministarstva pravde (sta je veiiko personalne vece- prelazi u visoki savet sudstva, ne postoji) i sta je Nadozrni odbor Vrhovno suda srbije -38. Finansiranje nadleznosti RS li budzetsko finansiranje39. OdlucivanjeuNS40. Izbor i prestanak madnata sudije41. Ostvarivanje i zastita prava zajemcenih ustavom (ljud i manjinaska prava) kako se ostvaraju, neposredno, mogu li se ogranici, kada u slucaju vanredno stanju, inace mogu da se ogranice kada je ustavom to ograniceno, u granicama koje je ustav odredio - u kojoj raeri, - u kojoj je neophodno42. Odnos Vlade iNS43. Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ( sta donosi US, odluka resenje zaljueke, kada ne donosi odhiku, vec resenje - sukob nadleznosti), kad resava po ustavnoj zalbi- i odluku i resenje (procesno)44. Drzavna teritorija i amblemi45. Postupak izbor i prestanak mandata Vlade46. Nadleznost Vrhovnog suda na Opstoj sednici47. Nacela Tuzilastva

USTAV KAO OSNOVNIIZVOR USTAVNOG PRAVA

POJAM USTAVA

-NORMATIVNI POJAM USTAVA -Ustav je osnovni, konstitutivni akt jedne države koji odredjuje oranizaciju iste i propisuje prava gradiana. To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom, koji gradjanima dodeljuje prava i odgovornosti, a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti

- USTAV U FORMALNOM SMISLU - prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona . Za njega je sininim cvrst ustav, kao sto je nas.

- USTAV U MATERIJALNOM SMISLU - odredjuje se prema sadrzini pravila koja su od najvece vaznosti za drzavu , a odnose se na organizaciju drzavnih vlasti i ljudska prava, teritorijalnu organizaciju drzave. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlasti u drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.Ustav u materijalnom smislu znači dasu Ustavni zakon za sprovodjenje ustava, zakoni, uredbe Vlade kojima se izvrsavaju ti zakoni itd....- SOCIOLOSKI POJAM USTAVA - po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u jednom drustvu. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.-POLITICKI POJAM USTAVA - odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva. Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti.Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast, fakticki stavljajuci je pod kontrolu.

BOSINA POTPITANJA

1) Normativni pojam ustava, 2) Sta je ustav uformalnom smislu, 3) Sta je ustav umaterijalnom smislu MATERIJANA SVOJSTVA USTAVA

MATERIJU USTAVA cine pitania koja ustav regulise. drugim recima to je predmet ustava. Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja:

(to - Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava. ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi kako drzavnih vlasti mediusobno. tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA. Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave i nezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge.b - Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak, Ustav sadrzi pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona, ali u odredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona. Takodje ustav moze sadrzati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu, nego deo krivicnog, gradjanskog, procesnog ill upravnog prava.v - Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu, rnateriju ustava cini SISTEM STVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI.g - prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI I ONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI, prilikom stvaranja drzavne voljed- S VOJSTVA USTA VA - imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava.Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA, anepravna da je to programsko deklarativni i ideolosko politicki akt.dj - OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi organs se njima predvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravila od onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA. ■e - NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) - zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti,|5) uslovljava vazenje svih drugih pr.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren, a to je ustvavotvorna vlast, originarna i neogranicena pravom,^ to je jedini pravni akt koji odredjuje vlastitu pravnu snagu, ali i pravnu snagu svih drugih OPA. Sankeija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih. z - 2 postupka za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj. Sud moze ispitivati FORMALNU ustavnost zakona, u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN PO ZAKONODAVNOM POSTUPKU. a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost zakona, u smislu DA LI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM./^ JUSTAVNI SUD na zahtev.redovnog suda.i - IDEOLOSKO POLITICKI AKT - jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajima filozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija, a u vezi sa ulogom

drzave u drustvi^ odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto, kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcija drzavne vlasti.Jj-PJEUEAMBITLA - cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA I RAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIH ZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS, IMA POLOZAJ SUSTINSKE AUTONOMIJE. OBAVEZE SVIH DR.ORGANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNE INTERESE SRBIJE NA KOSOVU.k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti, PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie treba da tezi.3. VRSTE USTAVA (5)a - PISANI - to je svecani, pisani dokument u kojem se nalaze norme KOJIMA SEUREDJUJE MATERIJA USTAVA.b - NEPISANI - norme O PREDMETU USTAVA i nalaze se u ustavnim konvenciiama iobicaiima. koji su stvarani tokom duzeg vremenskog perioda i cija obaveznost proizilazi izpostovanja istih.v - KODIFIKOVANI - izlozen je u iednom pravnom aktug - NEKODIFIKOVANI - rasut je u vise pravnih akata, koji ne moraju imati snagu ustava uformalnom smisluPrema nacinu niihovos donosenia i promene ustavi mogu biti;d - CVRSTI - kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak, ili redovnizakonodavni organ, ali na slozeniii naein od onog na koji donosi zakone. Dakle donosi ihustavotvornn vlast.dj - MEKI - donose se i menjaju na isti nacin kao i obicni zakoni, Njih donosi zakonodavnavlast.e - prema donosiocu 1) OKTROISANI. donosi ga VLADAR, primer ustavne povelje SCO,2) USTAVNIPAKTOVI, donosi ih vladar u saglasnosti sa predstavnickim telom, 3)USTAVI BILANSI - okrenuti su sadasniosti i pravno oblaee realnost 4) USTAVI kojedonosi predstavnistvo narodaz - ontolosko merilo koje govori o postoianiu ustava u stvarnosti; 1) NORMATIVAN -

saglasnost politicke stvarnosti i ustava 2) NOMINALAN, ustav postoji po imenu, ali se neprimenjuje u politickoj stvarnosti, 3) SEMANTICKI, ustav postoji i u potpunosti seprimenjuje u stvarnosti, ali se kroii po men aktuelnih nosilaca vlasti.4. PROMENA URS (9)a - KARAKTERISTIKE POSTUPKA za promenu ustava(j) dvoiak. u zavisnosti od delova URS koji se menjaju^J vazi i za totalnu i za parcijalnu promenu ustavaf§| nepostojanie zabrana za promenu poiedinih ustavnih institucija. ili delova URSflj nema zabrane da se URS u odredienom vremehskom periodu od stupania na snagu ne moţe menjati. /flURS se ne moţe se meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po cl.204.b - DVE FAZE -1 faza: predlog za promenu URS i usvajanie predloga, II faza: izrada akta o promeni URS i usvaianie istog tog akta.v - ODLUKU o promeni URS donosi Narodna skupstina (NS) 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja nar.poslanikag - OVLASCENIPREDLAGACI -$ min. 1/3 nar,poslanika,0PredsednikRS,@ Vlada,@}min. 150.000 gradjana. Ako predlog za promenu ne bude prihvacen, promeni URS npjfanjima sarir^nirp u odbijenom predlogu ne moze se pristupiti u narednih godinu dana.(J- POSTUPAKZA PROMENU USTA VA PRED NS - NS usvaia predloz za promenu URS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon toga akt o promeni sastavlja radno telo- odbor za ustavna pitanjaNS . Dostavlia mu ga strucna sluzbaNS TPred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. Mogu se stavljati amandmam. Ako se ne trazi poseban postupak fobavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, posle sprovedenog pretresa, usvaia NS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickom referendumu koji je fakultativnos karwdera . Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdiivanje na fakultativnom referendumu, PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VAN JEM u NS, A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM.dj - FAKULTATIVNI REFERENDUM - odnosi se na uzi krug pitanja. NS moze odluciti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima, a ukoliko odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum, gradiani se na referendumu iziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. glasala vecina izaslih biraca.

e - OBAVEZNI REFERENDUM - je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavom URS i odnose se na^p preambula URS.(ŢPnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1 slobode^f)' uredjenie vlasti.^1 proglašavanie ratnog i vanrednoe stania/Š?odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a.z- OBLICI PROMENE USTAVA - amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni su delovi URS. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupku predvidjenom za promenu ustava.i- USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na novi ustav, rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS. Usvaja se po istim pravihma koia vaze za promenu ustava. Ovim zakonom UTVRDJUJU SHlr nastavak rada republickih organa vlasti, organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodne poslanike, predsednika RS. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS), odboraike u skupstinamajedinica LS(3)!datum prestanka mandata svih sudija, javnih tuzilaca i njihovih zamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom, pogotovo onih prioritetnih ( 31. 12.2008. godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 - tih godina sa novim ustavom. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona. ier niie ustav. IkmsmJ^. 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po ustavotvornom postupku. Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom.Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da vaţi prethodni Ustavni zakon za sprovodenje Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi rep.propisi ostaju na snazi do njihovog uskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom, ako istim nije odredjeno da prestaju da vaze.^"-WOR%^''PteAMŠtJliE: - svecana, sastavni je deo ustava- prethodi mu, nije normativnog karaktera, jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja, menja se po pravilima koja vaze za promenu URS , pravno je obavezujuca, jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava. koia izmediu ostalog govori o promeni preambule, prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezan referendum). SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. a zaTGlvfseP" lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie.^;K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova o karakteru i ulozi drzave , odnosu pojedinca prema drzavi i obratno, medjusobnim odnosima pojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji

se zele postici donosenjem ustava. Jednom recju, postavlja nacela ustava, motive za donosenje ustava.BOSINA POTPITANJA:6l)Ko proglasava ustav i kojim aktom; 2). ko sastavlja predlog za promenu ustava; 3.) kako tece postupak zapromenu ustava pred NS; 4.) koja pitanja moraju ici na referendum; 5.) kakavje referendum za ostali uzi krug pitanja; 6.) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skiipstini; 7.) staje ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8). u kojojformi moze bid akt o promeni URS; 9.) kakva je forma preambule; 10.) u cemu se ogleda smisao preambule;- NACELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVANADLEZNOSTI RS (8)

ĉgdrustvenog zivota RS uredjuje i obezbediuie, a riajvaznije su:>,» Ċ (jTsuverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbijefnjen "" meĊunarodni poloţaj i odnose sa drugirn drţavama i meĊunarodnim organizacijama;fTfostvarivanie izaštitu sloboda iprava graĊanafustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim drţavnim organima; hdgovornost i sankcije za povredu sloboda iprava gradana utvrdenih Ustavorh i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akatafamnestije i pomilovanja za kriviĉna dela;Q) teritorijalnu organizaciiu Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; 0) odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graĊana; mere za sluĉaj vanrednog stanja; fTj sistem prelaska granice i kontrok^pmm£ta roba, usluga i putniĉkog saobraĉaja preko eranice; poloţaj stanaca i stranih pravnih lica; (pjjedinstveno trţište; pravnipoloţajprivrednih subjekata; monetami, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem; 0) svoiinske i oblizacione odnose i zaštitu svih oblika svojine;($ sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i dr. (^sistem zaštite i unapredenfaţivotne sredine;> sistem u oblastima zdravstva, sociialne zaštite, brise o deci, obrazovanja, kulture rp razvoj RS, politiku i mere zapodsticanje ravnomernog razvojapojedinih delova RS,finansiranje ostvarivanja prava i duţnosti RS. utvrdenih Ustavom i zakonom; B3 organizaciiu, nadleznost i rad republiĉkih organa;b - UREDJUJE znaci da donosi zakone koiima ce se urediti te oblastiv - OBEZBEDJUJE znaci da izvrsava zakone, druge propise i opste akte koie je tim

zakonorn ureditag - Nadleznosti RS moze poveriti AP i jedinicama LS sarno zakonomd - Sustina Zakona o raspodeli nadleznosti - u laksem razgranicenju nadleznosti RS odnadleznosti AP i iedinica LS.dj - FINANSIRANJ1 NADLEZNOSTI RS - iz budzeta RSe -IZVORNE PRIHODE BUDZETA RS cine iavni prihodi i primania, a to su-^Vfporezlsudske i administrativne taksej^ prihodi od akcizaj^carine $fprivatizacije,(f5)prihodi kojesvojom aktivnošću ostvare organi i organizacije RS.QJ prihodi od novĉanih kazni izreĉenih ukriviĉnom. prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadleţnim drţavnim organom i

-^a - Regulisane su u clanu 97 Ustava. U torn clanu se ustvari propisuje koje oblasti■itijoduzeta imovinska korist u torn postupku^jjl primanja odprodaie mpokretnosti u drţavnoj svoiini i pokretnosti, ako zakonom nije drukĉije odreĊeno;z -IZ PRIHODA BUDZETA RS FINANSIRAJU SE- osnovne funkciie drzave kao sto suodbrana zemlje, bezbednost zemlje itd.i - Po sili zakona prenose se\ jedinicama LS - porezi u delu utvrdenom zakonom, a to sir^T?porez na dohodak gradanafS) porez na imovinu^Bj/porez na nasleĊe i poklon(jj/porez naprenos_apjoh^ilij[raAa;{S) lokalne, komunalne i boravisne takseStatutom grada, odnosno grada Beograda utvrĊuje se deo prihoda koji pripada budţetugradske opštine, a koji budţetu grada, odnosno grada Beograda.j - AUTONOMNA POKRAJINA ima izvome prihode kojima finansira svoje nadleznosti.Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odreĊuju se zakonom.Zakonom se odreĊuje ueešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.Budţet Autonomm pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budţet RepublikeSrbije, s tim što se tri sedmine pd budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za

finansiranje kapitalnih rashoda.BOSINA POTPITANJA:1). Sta regulise clan 97 Ustava, 2.) Sta znaci obezbedjuje, a sta uredjuje, 3). Koji se deo poreza po sili zakona prenosijedinicama LS, 4). Kako se mogu poveriti nadleznosti 5.) U cemuje sustina Zakona o raspodeli nadleznosti, 6). Finansiranje nadleznosti RS, 7.) Koji su izvorniprihodi budzeta RS, 8).Sta se sve finansira iz prihoda budzeta RSDRZAVNA TERITORIJA IDRZAVNI AMBLEMI (6)&^J^- ....................................................... - .................. ^ ............. £• ................... .£- ........... • ....a - Svaka drzava se sastoji IZ 3 elements, a to su teritorija, stanovnistvo i suverena vlast. b - Teritorija predstavljareajnfelement drzave, stanovnistvo personalni, a suverena vlast idealni. # v - TERITORIJA predstavlia oblast na koioi se prostire drzavna vlast. Prema URS"teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. GranicaRS je nepovrediva, a menja se po postupkupredviĊenom za promenu Ustava." awM^-«? Thsj-^t^ĉ - facu^^u* (OSJJ?. 3<?Jg-DRZAVNA TERITORIJA ie trodimenzionalna i sastoji se i^0suvozemne oblasti,zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje^l vodenih povrsina u vidu reka i jezera kao \(§)vazdusne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela drzavne teritorije.d - Suvozemna, vazdusna i vodena oblast cms jedinstvo drzavne teritorije. Pravni suverenitetRS, proteze se na citavoj njenoi teritoriii. —————dj -Neovlasceno preletanje aviona krozvazdusnu oblast, potkopavanje zemljine utrobe, ilikrsenje pravila reenog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drzave.e-Nad drzavnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast_z - Republika Srbija ima svoj GRB, ZASTAVUIHIMNU. Ova obelezja drzave bitna su zbog identifikacije drzave u mediunarodnoi zaiednici drzava. Njihova upotreba uredjena je zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne RS.^ i - GRB Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. Grb Republike Srbijejeste grb utvrĊen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije.8j - Veliki grb se upotrebljava: ^D na zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda, RJT,

NBS, Drţavne revizorske institucije, Zaštitnika graĊana i na zgradama dip-konz.predstavništava RS u inostranstvu; («>> {% u sluţbenim prostorijama predsednika drzavnih organa vlasti, kao i RJT, guvernera NBS,omudsmana itd. (jb u sastavu drţavnog peĉata. u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje drţavni peĉat; (J) u sastavu peĉata i štambilia gore pomenutih organa f5) na noveuk -Maligrb se upotrebljava:1) na zgradama ostalih drţavnih organa. organa, AP. LS. javnih sluzbi, prilikom proslava,sveĉanosti i drugih kulturnih, sportskih i sliĉnih manifestaciia koje su znaĉajne za RS,prilikom meĊunarodnih susreta, politiĉkih, nauĉnih, u sastavu obrazaca javnih isprava, nauniformama sluţbenih lica drţavnih organa,na vojnim zastavama RS.l-ZASTAVA Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodnazastava i kao Drţavnazastava.lj - Razli'fcnzmedju Drzavne i narodne zastave ogleda se u tome sto je na Drzavnoj zastaviistaknut mali grb, dok je Narodna bez grba. Obe su horizontalnetrobojke, sa poljima istihvisina, odozgo na dole: crvena, plava i bela.m-Drzavna zastava .stalno se vijenaglavnomulazu u zgrade drzavnih organa, a Narodne skupštine, u vreme zasedanja i na drţavni praznik Republike Srbije; i u njihovim sluţbenim prostorijama, kao na gl. ulazima organa AP I LS, kao i javnih sluzbi na dan drţavnog praznika RS. Upotrebljava se na vazduhoplovu, brodu Istiĉe se na biraĉkim mestima na dan izbora za drzavne organe.n-Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP I LS i iavnih sluţbi. Istiee se na biraĉkim mestima na dan izbora za organe AP I LS. Ako se izbori za drzavne organe i organe AP odnosno LS odrţavaju istovremeno, na biraĉkim mestima istiee se Drţavna zastava.nj - HJMNA Republike Srbije jeste sveĉana pesma "Boţe pravde". Vlada propisuje bliţe kriterijume, naĉin i uslove za izvodenje himne Republike Srbije. xi^\ ^£~.o-PECATI I ŠTAMBILJI ustanovljavaju se - zakonom o pecatu drz.i drugih organa. Oni su sredstva za potvrdu autentienosti javnih isprava i dr.akata. Oni su neophodni da bi neki akt drzavnog organa proizvodio pravno deistvo. Pecat ima grb.p - GLA VNI GRAD ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu, poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni drzavni organi.

BOSINA POTPITANJA1.) Zasto su vazrti amblemi 2.) Kako se upotrebljavaju drzavni simboli 3.) Razlika izmedju drzavne / narodne zastave , 4.) Kakavje grb na drzavnoj zastavi 5.) Sta supecati i stambilji i cime se ustanovljavaju 6.) Sta cini drzavnu teritoriju 7.) Dokle se proteze pravni suverenitet RS 8.) Staje glavni grad i ima li poseban status u URS 9.) Kada ce sepropisi RS primenjivati na nase drzavljane i van granica RS7.) DRZAVLJANSTVO RS (6)a- DRZAVLJANSTVO je narocita favno pravna veza izmedju drzava i pojedinca, uslov jeza uzivanje mnogih prava, spada u licna prava. To je odnos redovnog i najcesce trajnogkaraktera. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, atrajan ie stose obicno zasniva rodjenjem, a kasnije retko menja.b- Na osnovu drzavljanstva, drzavljanima RS zajemcena su sva prava koja propisuje URSnezavisno od toga, gde se oni nalaze. Republika Srbija štiti prava i interese svoiih drţavliana uinostranstvu. Tim pravima odgovaraju i odredjene duznosti RS. poput podloznosti vojnojobavezi, duznosti placanja poreza, pokorovanja ustavu i zakonu i si..v- ZASTITA koju RS pruza svom drzavljaninu pruza sledece garaneiieiffl da ne moze bitilisen drzavljanstva,(@da ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo|3) da ne mozebiti proteraru,g - OSNOVSTICANJAIPRESTANKADRZAVLJANSTVA uredjuje se Zakonom odrzavljanstvu. Prema torn zakonu drzavljanstvo se stice 1) poreklom, 2) rodjenjem na teritorijiRS, 3) prijemom u drzavljanstvo i 4) medjunarodnim ugovorima. Prestaje otpustom,odricanjem i po medj.ugovoru.d- Da bi smanjio broj apatrida URS predvidja „da dete roĊeno u RS ima pravo nadrzavljanstvo RS, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge drţave."dj-Aggtridi su lica bez drzavlianstva. moze steci drzavljanstvo prijemom. Pravno poredakjedne zemlje je u celini vazeei za domace drzavljane, dok za strance I za apatride mogu da

vaze odredjena ogranicenja u pravima i u pogledu utvrdjivanja odredjenih obaveza koje semogu nametnuti samo odredjenim drzavljanima.d\-Bipatridi su lica sa dva drzavlianstva. Drţavljanin Republike Srbije koji ima idrzavljanstvo strane drţave smatra se drţavljaninom Republike Srbije kad se nalazi nateritoriji Republike Srbije.BOSINA POTPITANJA1) Kako se stice, 2) Sta su apatridi, 3) Sta su bipatridi8. JEZIK U SLUZB1NOJ UPOTREBII PISMO U RS (10)a - URS u sluţbenoj upotrebi su srpski iezik i ćiriliĉko pismo.Sluţbena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom, na osnovu Ustava.b - SLUŢBENOM UPOTREBQM JEZIKA I PISAMA (JiP), u smislu Zakona osluzbenoj upotrebi jezika i pisma. smatra se upotreba iezika i pisama u radu: drţavnih organa,organa AP, gradova i opština, ustanova, preduzeća i drugih organizacija kad vrše javnaovlašćenja Sluţb.upotrebom JiP, smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzeća i javnihsluţbi, kao i u radu drugih organizacija. » .v - Sluţbenom upotrebom JiP smatra se naroĉito upotreba JiP u:(j). usmenom i pismenom opsteniu organa i organizaciia medusobno. kao i sa strankama, odnosno gradanima;^2tvodeniu postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, duznosti i odgovornosti gradana;(yjvodenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine(/Bizdavanju iavnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrĊenih prava graĊana; jg - Sluţbenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva. naziva trgova i ulica. naziva organa, organizaciia i firmi, obiavliivaniu iavnih poziva, obaveštenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih iavnih natpisa. (Te se stoga primera radi, bolniee obelezavaju latinicnim slovom H i na putokazima-mora stajati oznacenje bolnice i na eirilici i na latinici)d - SAOBRAĆAJNI ZNACI1 PUTNIPRAVCI na meĊunaroĊnim i maeistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriliĉnimfflatiniĉnim

pismom. Saobraćajni znaci i putni pravci nadrugimputevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu.se, pored ćiriliĉnog, ispisivati i latinienim pismom. Adj -Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i duţnosti upotrebljava svoj jezik i da se u .AA%torn postupku upoznaje sa einjenicama na svom jeziku". <^ ,,re - Sto se tice SIUZBENE UPOTREBE LATINICNOGPISMA u opštinama u kojima u A* j^K" većem broiu ţive pripadnici nac.rnanjina ĉije je primarno pismo, u skladu s njihovom ^ ui ,,/tradicijom, latinica, u sluţbenoj je upotrebi i latinieno pismo.Statutom opštine, utvrĊuje se v sluţbena upotreba latiniĉnog pisma.z- Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u sluţbenoj upotrebi i latiniĉko pismo, duţni su da gradanima, naj^itoyjabiey, na latiniekom pismu dostavliaiu rešenia i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama, kao isvedoĉanstva i^rugejavne isprave. a^u.i - Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u sluţbenoj upotrebi i latinieko■*s\pismo, štampaiuse ćirilicom i latinicom. fcx** fl ^"j - Na teritoriji jedinice lokalne samo uprave gde tradicionalno ţive PRIPADNICI f ( ^«-'w ^NACIONALNIH MANJINA, niihov iezik i pismo moţe biti u ravnopxaynoi sluţbenoi CJVA .-^v?*0upotrebi.Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu sluţbenu upotrebu yf \ jezik i pismo nacionalne manjineukoliko procenatpripadnikate nacionalne manjineu _ ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoru? dostiţe 15% prema rezultatima poslednjeg popiiastanovništvaTBOSINA POTPITANJA1). Sta se smatra slvzbenom upotrebom JiP, 2.) Kadaje latinica u sluzbenoj upotrebi, 3.) Kada seprema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik9. NACELO NARODNE SUVERENOSTI (2)a-Svaka drzava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj drzavnoj teritoriji, koji supotcinjeni njenoj suverenoj v'lasti.b-SUVERENOST predstavlja suprematiju drzavne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na

njenoj teritoriji, odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji.bl - Moglo bi se reci da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost drţave premadrugim drţavama, a unutrašnji element podrazumeva suprematiju drţavne vlasti u odnosu nadruge institucije.Ay-s<V11v - OBELEZJA drzavne vlasti sujT)>nezavisnost, sto znaci da njena vlast nije potcinjenabilo kojoj drugoj vlasti Wneprekidnost tj. njeno stalno traianie^Twgrfe///voyf tj. daje to jedna,drzavna vlast, cak i kada se vrsi posredstvom vise organa.g - Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u drzavi, tj za pitanje od - ^t&>^ ^°8a Potice ta najvisa vlast? Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti\itx^^ d - Prema TEORIJI NARODNE SUVERENOSTI-JUVERENJE NAROD. u smislu svih * ) >^e~v 2 gradjana, od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. Narod kao i svaka lienost ima i <^/ " svoju volju, opstu volju koju ne moze preneti na nekog drugog i svaki gradjanin je nosilac &"^ svog malog dela suverenosti. te tako i bira svoje predstavnikedj - Ova teorija vodi do opsteg i jednakog prava glasa, a narod moze sam ili preko svojihpredstavnika vrsiti suveremTvlast. AKO JE VRSI PREKO PREDSTAVNIKA, NAROD IMDODELJUJE MANDAT KOJI MOZE OPOZVATI i to je SUSTINA TEORIJE IMPERATIVNOGMANDATA.e - Prema TEORIJI NACIONALNE SUVERENOSTI- (RAZLICITO OD NARODNE)NOSILAC SUVERENOSTI fe NACIJA, koja nije prost zbir gradjana. Ona je aiMraktni entitet,zajedniea sadasnjih, proslih, a i budueih generacija.z-Poslediea togaje danema imperativnogposlanickog mandata, jer pripadnici nacijene^otudjuju svoj deo suverenosti, vec je MANDATJSI^QBQDAN.i - Prema URS "suverenost potiĉe od graĊana kojijevrselreferendurnorn. narodnom

inSlfatrvom i preko svoiih slobodno izabramh predstavnika.Nijedan drţavni organ, politiĉka organizacija, grupa ili pojedinac ne moţe prisvojitisuverenost od graĊana, niti iispostaviti vlast mimo slobodno izraţene volje graĊana".10. NACELO PODELE VLASTI (9)a - URS sadrzi nacelo o podeli vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmedju pojedinih drzavih vlasti.b - po URS pravni poredak je Jedinstven. UreĊenje vlasti poĉiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteţi i meĊusobnoi kontroli. Sudska vlast ie nezavisna.v- iz ove odredbe ustava jasno se vidi daje nas URS imao u vidu princip horizontaine podele vlasti.g - pored toga jsesteji moguce je izvrsiti podelu vlasti i po vertikali izmedju razlicitih nivoa na kojima se vlast vrsi. Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova drzavnih vlasti, izmedju centralnih organa vlasti. organa AP i organa jedinica LS. d - Sto se tice nacela ravnoteze i medjusobne kontrole vlasti, predvidjenog URS, analizom _cl.4 URS, dolazi se do zakljucka da ovo nacelo vazi samo za odnose izmedju zakonodavne iizvrsne vlasti, ali ne i za odnose izmedju te dvevlasti i sudske vlasfiT za koju se u istom clanu kaze daje nezavisna. a sto potvrdjuju i kasnije odredbe ustava, prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, a sudsku odluku moze preispitivati samo nadlezni sud u zakonom propisanom postupku (visa instaciona kontrola). Dakle Narodna skupstina ne moze da utice na^odlucivanle sudova. medtutim mozemo ^ovoriti o uticaju skupstine na sudsku vlast NS donosi zakone. Sudsudi naosnovu ustava. zakona i dr.opstih akata, kadaje to predvidjeno zakonom, opste prihvacenih pravila medj.prava ipotvrdjenih medj.ugovora.Opste prihvacena pravila medj.prava i potvrdjena medj.ugovori sastavni su deo pravnogporetka RS i neposredno se primenjuju.Narodna skupstina bira sudiie za niihovprvi trogodisnji mandat.dj - Smisao podele vlasti je u ogranieavanju vlastie - URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti :1) parlamentarnog - koga karakterise saradnja i_ravnoteza zakonodavne i izvrsne vlasti2) predsednickog - koga karakterise system kocnice i ravnoteze, buduci da su tri vlasti organizaciono odvojene.

z - Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma, tj parlamentarni sistemvlasti sa elementima predsednickogi - Njegovo osnovno obelezje jeste niegova bikefalna izvrsna vlast. kao u parlamentarnomsistemu i cine je predsednik RS i Vlada. Prema URS Predsednik RS bira se neposredno, nemaovlascenja izvrsne vlasti, pogotovo nije njen sef. Vlada je izabrana od strane NS i njqj jepoliticki odgovorna.j - Odredba nacela URS o zabrani sukoba interesa ukljucuje i podelu vlasti buduci da nikone moţe vršiti drţavnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkeijarna,poslovirna ili privatnim jnteresima .....BOSINA POTPITANJA1.) Kakoje moguce izvrsitipodelu vlasti tj.koji su sistemi podele vlasti sa stanoyista ovog nacela (po horizontali i vertikali), 2.) Koji principi su ovde vazni, na cemu se zasniva tapodela, 3.)Razlika izmedju predsednickog iparlamentarnog sistema, 4.) Kakavje sistem kod nas, 5.)Medjusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6.) Ko moze da preispita rod suda11. NACELO VLADAVINE PRAVA (10)a - Granice vlasti postavljene su u nacelu URS o vladavini prava. b - Po URS vladavina prava je osnovnapretpostavka Ustava "xpoeiva na neotuĊivim ljudskim pravima. Vladavina prava se OSTVARUJE^ slobodnirn i neposrednim izborima. (5) ustavnim jemstvima Ijudskih i manjinskih prava^podelom vlasti'Jg$ nezavisnom sudskom vlašĉu (^povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.v-Pojam*vladavmepravaoznacava vezanost svihdrzavnih vlasti pravom i one supotcinjene ustavu.g - ona znaci iskljueenje samovolje drzave - svih njenih vlasti, ukljucujuci i zakonodavnu. Vlast mora biti legitirnna i njeno vrsenje demokratski organizovano.d - Dakle, ovim naeelom se ogranicava samovolja drzavne vlasti i garantuje demokratski politicki poredak. kojim stiti sigurnost i slobodu ljudi. (povezati sa ustavom u politickom smislu).dj - Ustavje je akt na osnovu koga se upravlja zemljo.To je OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradjana. dodeljujuci im prava i odgovomosti, a drzavnoj vlasti ovlascenja i duznosti.

e - Ustav kao najvisi OPA odredjuje vlastitu pravnu snagu, pa shodno tome u el.3 uspostavlja nacelo vladavine prava kao osnovni princip Ustava, a to je da ie pravo iznad svake vlasti.c,pfl£o Je uinojjr dĆcw~~e &sta.&sru1312. NACELO POLITICKOG PLURALIZMA (11)a - Politicke stranke su obuhvacene ustavnim pravom gradiana na udruzivanie. koje spada ugrupu politickih prava i sloboda.b -Nacelo URS koje se odnosi na str.pluralizam obuhvata norme deklarativnog karakterau vezi sa dopustenoscu pol.stranaka i njihovom ulogom u formiranju drzavnih organav.- Prema URS Jemĉi se i priznaie uloga po 1 iticklh stranaka u demokratskom oblikovanjupoliticke volje eraĊana.g - iz Ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izrazenoj volji gradjana proizilazi danijedan drţavni organ, politiĉka organizacija, grupa ili pojedinac ne mole prisvoiitisuverenost od gradana, niii uspostaviti vlast mimo slobodno izraţene volje graĊana. Aodredba URS koja govori o pol.strankama kaze da politicke stranke ne mogu neposrednovršiti vlašt, niti ie potĉiniti sebi.d - S druge strane odredbe o osnivanju i nedopustenom delovanju pol.stranaka imajunormativni karakter, Po URS osnivanje politickih stranaka je slobodno.dj - Prema Zakonu o politickim strankamajoliticku stranku OSNOVATInairnanje 10.000punoletnih i poslovno sposobnih drţavljana Republike Srbije. Politiĉku stranku nacionalnemanjine mogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih drţavljana RepublikeSrbije. Politiĉka stranka se osniva na osnivaĉkoj skupštini donošenjem osnivaĉkog akta,programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za ţastupanje politicke stranke. Statut je osnovni opštiakt politicke stranke.

e - Nadalje prema URS NEDOPUSTENQ ie delovanje politickih stranaka koje je usmerenona nasilnojušenje ustavnog poretka, kršenje zajemĉenih ljudskih ili manjinskih prava iliizazivanje rasne, nacionalne ili verske mrţnje. Ovo su razlozi za zabranu rada politickihstranaka, prema URS. *s* ~~ţ - Prema Zakonu o politickim strankama O ZABRANI RADA politicke stranke odluĉujeUSTAVNISUD, kadaje njeno delovanje i usmereno naiffl nasilno rušenie ustavnog poretka inarušavanie teritorijalne celokupnosti Republike Srbije^l kršenie zajemĉenih liudskih ilimaniinskih prava, Qyizazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mrţnje (cl.4 st.2)jti kadase udruţi u sire politicke saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa politiĉkom strankomkoja deluje suprotno ĉlanu 4. stav 2. ovog zakona.z - Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadleznom organu koji vodi yregistar politickih stranaka, pol.stranka se brise iz registra £&~ S^^- f&TUCsZ^y-* ^>A - c^-/'^"7^i - Tri su ovlascena predlagaca za pokretanje postupka za zabranu rada pol.stranaka : Vlada.RJT i organ nadlezan za upis u registar politickih stranaka, sindikalnih organizacija, udruzenjagradjana ili verskih zajednica - Ministerstvo>j — ako neko udruzenje nije fegistrovano moze mu se zabrani rad, a takodje moze i da sepokrene krivicni postupakBOSINA POTPITANJA1.) Kako se osnivaju politicke partije 2.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3.) Od kad deluje zabrana, 4.) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad1413. NACELO JEDINSTVA PWVREDNOG PODRUCJAIJEDINSTVA TRZISTAa - jedno je od nacela u Ustavu, kojim je utvrdjeno da je RS jedinstveno privrednopodrucje s&jedinstvenim trzistem robe, rada, kapitala i usluga.

b -To znaci jedinstveno uredjenfe privrednog zivota na celoj teritoriji RS, jednakost pravnihsubjekata u privrednoj utakmici, jedinstveni carinski, monetami, fiskalni i bankarski si stem,v - Iz jedinstva priv.podrueja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvojnerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja RS, kao i druge politke i mere, pored mera zapodsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, poput slobode preduzetnistva.ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine.g - Jedinstveno trziste roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema URS najpre jednakpolozai svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicavaslobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskoe ili dominantnogpolozaja.d - DVE GARANCIM ulaze u ovo nacelo, a to je: 1) da prava stecena ulaganjem ka pita la naosnovu zakona ne moeu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednacena na trzistusa domacim.14. ODNOS CRKVE I DRZAVE (7)a - Odnos izmedju crkve i drzave postavljen je u URS na nacelu svetovnosti drzave. pa kaze da je RS SVETOVNA DRŢAVA. Crkve i verske zajednice su odvoiene od drţave. Nijedna religija ne moţe se uspostaviti kao drţavna ili obavezna.b - Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskihobreda. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalnoureĊuiu svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, daosnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sazakonom.v - USTA VNISUDMOŢE ZABRANITI VERSKUZAJEDNICU samo ako nieno delovanieugroţava pravo na(p ţivot(2J pravo na psihiĉko i fiziĉko zdravlie/fl prava dece. (4j^

pravo na liĉni i porodicni integritet/5ypravo na imovinujlpiavnu bezbednost i iavniredm^'ako izaziva i podstiĉe versku, nacionalnu ili rasnu netrpeliivost.g - Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona se prise iz reeistra danom dostavlianjaodluke Ustavnog suda nadleţnom organu.d - Prema URS/em« se SLOBODA MISLI, SA VESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, sto znaci da je OSNOVNQ NACELO sloboda izbora i promene verskog opredeljenja. dj - Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitania smatraprivatnom stvari svoiih gradjana. Niko nije duţan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. e - Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubeĊenie veroispovedania. obavljanjem verskih obreda, pohadanjem verske sluţbe ili nastave, pojedinaĉno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.15^ ■■\ A;^ z ~ Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moţese OGRANIĈITIZAKONOM\ samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, rad^Hlzaštite ţivota i zdravlja ljudi^^morala demokratskog društva^S) sloboda i prava graĊana zajemĉenih Ustavom.ffi}h'avne bezbednosti i javnog reda,(5) radi spreĉavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrţnje.i - Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.j - Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima i po osnovu veroispovesti. k - Po URS zabranjeno je i kaţnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrţnje i netrpeljivosti.1 - PRIGOVOR SAVESTI predstavlja pravo lica cijoj je veri ili ubedjenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom..BOSINA POTPITANJA1.) Sta znaci odnos drzave i crkve, 2.) Kojeje osnovno nacelo 3). Kadse moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4). Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5). Staje prigovor savesti15. ODNOS UNUTRASNJEG PRAVA I MEDJUNARODNIH UGOVORA (4+)

a - Postoje dva shvatanla u teoriji o odnosu unutrasnjeg i medjunarodnog prava. b - Prvo ie DUALISTICKO, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih prvi vazi unutar drzave, a drugi u medjunarodnim odnosima drzava. Po ovom gledistu norme sfij*' MP nikad nemogu blti vise pravne snage od normi unutranjeg prava, cime se naglasava puna ®" suverenost drzave u regulisanju unutrasnjih odnosa.v - Po MONISTICKOM shvatanju, MP i unutrasnje pravo cine jedan sistem normi, dok senormama MP cesto priznaje primat u odnosu na norme unutrasnjeg prava, a ciji je najpoznatijipredstavnik Hans Kelzen.g - Prema URS, prihvaceno je monisticko shvatanje . buduci da po cl. 16 st.2:"Qpšteprihvaćena pravila medunarodnog prava ipotvrdeni medunarodni ugovorisastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. PotvrĊenimedunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom."d - Iz toga sledi mogucnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti saustavom od strane Ustavnog suda, sto se vidi iz odredaba URS o nadleznosti Ustavnog sudakoji shodno odredbi cl. 167 URS, "odlucuje o saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovorasa Ustavom".dj -"Ustav je najvišipravni akt Republike Srbije.Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.Potvrdeni medunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila medunarodnog prava deo supravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni ugovori ne smeju biti usuprotnosti sa Ustavom.Zakoni i drusi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeiu biti u suprotnosti sa potvrdenimmeĊunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava."16a"3, 3 cape* »-*•«*e- Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domacih i medjunarodnih OPA, jasno proizilazj da je pravna snaga potvrdjenih medjunarodnoh ueovora odmah ispod

Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. ■^' z - Sto se tice neposredne priinene MP, Urs sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao*-*" J^X' ,A,- takva neposredno primenjuju, liudska i maniinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, -fv -j. •'*' potvrdjenim medj.ugovorima i zakonoma, (pored onih zajemcenim ustavom). '0 * a> i - Osim toga prema cl. 142 URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na Qf*^^ osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata. kada je to predvideno zakonom,opšteprihvaćemh pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora", dok se prema cl. 145 URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrĊenom meĊunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".<7 LJUDSKA I GRADJANSKA PRAVA16^ USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRADJANSKIH PRAVAa - Ljudska prava su PREDMET URSOdnos izmedju drzave i gradjana izrazavaju se medjusobnim pravima i duznostima.b - prava negativnog siaiusa, odredjuju prostor slobode gradjana, u koji se drzava ne mozeuplitati, sto su licna prava, a pr. Pozitivnog statusa su za gradajne prava i pogodnosti, a zadrzavu duznosti, sto su ekonomska i socijalna prava.v - Prava aktivnog statusa -politickag -prema predmetudele se na -: licna, politicka, socijalna, ekonomska I kulturnad ^ prema ,hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na prava I generaciie - licna ipoliticka, II generaciie- socijalna, ekonomska i kulturna i HI generacije - kolektivna. poputprava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoc, strajk.dj -QLJ propisivanj a ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetanouzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametneobaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.-OSNOVNA NACELA -Po UMS:'/.. 18- Neposredna primena zajemĉenih pravaa-Ljudska i manjinska pfava zajemcena Ustavom NEPOSREDNO SE PRIMENJUJU. b - Ustavom se jemĉe, i kao takva^ neposredno'se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava. potvrĊenim meĊunarodnim ugoyorima i zakonima.

v -JZ-nkonnm. se moţe propisati naein ostvarivania ovih prava samo ako je to Ustavom izriĉito predviĊeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. pri ĉemu zakon ni u kom sltieaju ne sme da utiĉe na suštinu zajemĉenog prava.17(g - Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima TUMACE SE u korist UnapreĊenia vrednosti demokratskog društva, saglasno vaţećim meĊunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovodenje.Cl. 19J- Svrha ustavnih jemstavaa- Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu sluţe oĉuvanju liudskog dostoianstva i ostvarenju pune siobode i iednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na naĉelu vladavine prava.ĈL ZO- Qgranicgnja ljudskih i manjinskih pravaa - Ljudska i manjinska prava zajemĉena Ustavom mogu ZAKONOM biti ograniĉena akoograniĉenje dopušta Ustav. u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da seustavna svrha ograniĉenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadirania u suštinuzajemĉenog prava.b -Dostienuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moţe se smaniivati.v -Pri ograniĉavanju ljudskih i manjinskih prava, svi drţavni organi, a naroĉito sudovi,duţni su da vode raĉuna o suštini prava koje se ograniĉava, vaţnosti svrhe ograniĉenja,prirodi i obimu ograniĉenja, odnosu ograniĉenja sa svrhom ograniĉenja i o tome da Ii postojinaĉin da se svrha ograniĉenja postigne manjim ograniĉenjem prava.stupania od ljudskih i maniinskih prava u vanrednom i ratnom stanju a -Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoliena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemĉenih Ustavom, u smislu njihovog umanjjvanja ili privremenog ojbustayjjflaja^ i to samo u obimu u kojem ie to neophodrio.b -Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. v -Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaiu da vaţe prestankom vanrednog

(najduţe 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. g -Mere odstupanja ni u kom slueaiu nisu dozvoljene u pogledu prava zajemĉenih ci. 23,24,25, 26,28, 32,34, 37, 38,43,45, 47,49, 62 ,63,64. i 78. Ustava, a to su^raVO na ljudsko dostpjanstof ZJVOt,J fizicki i psihicki integritet. zabrana ropstva iprinudnog radafpravicno sudjenjef Pravna sigurnost u kaznenom pravu^pravnulicnost. drzavljanstvofsloboda misli, savesti i veroispovesti1,prigovor savestifizrazavanja nacionalne pripadnostiffjravo na zakljucenje brakal sloboda od lucivanja o radjanjuf^avadetetafzabrana nasilne asimilacije.CL 21/-Zabrana diskriminacije (ĉestopita kaopotpitanje)a^Pred Ustavom i zakonom svi su iednaki.b -Svako ima pravo na iednaku zakqnsku zaštitu. bez diskriminaciie.v -Zabraniena ie svaka diskriminaciia, neposredna ili posredna, po bilo koro osnovu, anaroeito po osnovu"rase,Jpola,inacionalne pripadnosti*društvenog poreklafroĊenja, ^veroispovesti/politiĉkog ili drugog uverenjafimovnog stanjafkulturefjezika,^starosti i r*psihiekog ili fiziĉkog invaliditeta.g - Ne smatraiu se diskriminaciiom posebne mere koie Republika Srbija moţe uvesti radipostizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe liea koja su suštinski u nejednakom poloţajusa ostalim gradanima.18d - Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zastite trudnica, maike, deteta, bolesnih, invalida. npr.poput zastite zabrana noenog rada lieima mladjim od 18 godinajer se time stiti omladine(€1. 22}- Zaštita ljudskih i manjinskih prava i slobodaa - Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povreĊeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.b -GraĊani imaju pravo da se obrate meĊunarodnim institucijama radi zastite svojih sloboda i prava zajemĉenih Ustavom.17* LICNA, PRAYA-^sa osvrtom na• PRAVO NA BEZBEDNOST (2)• TAJNOST PISAMA IDRUGIH SREDSTAVA OPSTENJA (3)

• PRAVO NA SLOBODU $ PRAVO NA ZASTITU PODATAKA (3)• PRAVONAPRTVATNOST(5)

LICNA PRAVA:a - LP su prava ljudi kao lica, nazivaju se licnim, jer se vezuiu za licnost. Njihov cilj je zastitaprivatne licnosti coveka. To su prava prve generaeite i negativnog statusa.b - Obezbedjuje se garanciiama koje URS daie voiedincuu odnosimasa upravnom isudskom vlascu s jedne strane, kao i garancijama pojedincu j?o,seJ>m"Ji LPZv - Mogu biti spoljasna kojima se stiti fiziki integritet poiedinca kao sto su: pr.na zivot,nepovredivost stana, sloboda kretanja i nastanjivanja i unutrasn/a kojima se stiti duhovni iintelektulani integritet pojedinca, kao sto su sloboda savesti i veroispovesti, slobodaizrazavanja nacionalne pripradnosti, sloboda nauke i umetnosti.hiena prava su:1. PRAVO NA LICNU SLOBODU I BEZBEDNOST - GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE : A) pravo na slobodu i bezbednost, B) Postupanje sa licem lisenim slobode, V) Dopunska prava u sluĉaju lišenja slobode bez odluke suda,G) Pritvor, D) Trajanje pritvora,OSTALE GARANCIJE: DJ) Pravo napraviĉno suĊenje, E) Posebna prava okrivljenog, Z) Pravna sigurnost u kaznenom pravn, I) Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete, J) Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo2. PRAVO NA ZIVOT3. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI4. NEPOVREDIVOST FIZIĈKOG I PSIHIĈKOG INTEGRITETA5. PRAVO NA PRAVNU LICNOST6. PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI7. NEPOVREDIVOST STANA

19

8. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA9. SLOBODA KRETANJA INASTANJIVANJA

10. SLOBODA SAVESTIIVEROISPOVESTI 11 .SLOBODA IZRAZAVAN JA NACIONALNE PRIPADNOSTI 12. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

_^ fh PRAVO NA LICNIT SLOBODU TBEZBEDNQST (habeas corpus)GARANCIJE koje pojedinac irna prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na:(f/ lisenje slobode i pritvor/3) postovanje ljudske licnosti i njenih prava u krivicnom i drugih pravnim postupcima/f) kaznjavanje i izricanje osuda i kazni.-GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE-%Jf7 URS -pravo na slobodu i bezbednosta - Svako ima pravo na Hĉnu slobodu i bezbednost.1) Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.2) Lice koje je lišeno slobode od strane drţavnog organa odmah se, na JEZIKU koji razume,obavestava o razlozima lišenja slobode, o optuţbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojimpravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti licepo svom izboru.3) Svako koje Iišen slobode ima PRAVO ZALBE sudu, koji je duţan da hitno odluĉi o zakonitosti lisenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito.4) KAZNU koja obuhvata lišenje slobode moţe IZRECI samo sud.

(cl. MIs URS -Postupanfesa licem lisenim slobodeb - Prema lieu lišenom slobode mora se postupatyj ĉoveĉno i s uvaţavanjem dostoianstva nje^ove liĉnosti. ZABRANJENOje svako^TVnasilie prema lieu lišenom slobode.Zabranjeno jeQ); iznuĊivanie iskaza.fcL 2p. Dopunska prava u sluĉaju lišenja slobode bez odluke sudav - Lieu lišenom slobode bez odluke suda, odmah setW saopštava da ima pravo da nista ne izjavljuie iffy pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioea koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pruţiti pravnu pomoć ako ne moţe da je plati.Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 ĉasova, biti predato nadleţnom sudu, u protivnom sepusta na slobodu.Jj) PritvorLice za koje postoji osnovana sumnja da je uĉinilo kriviĉno delo moţe biti pritvoreno ,. -^ samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi voĊenja kriviĉnogpostupka.r^tlr 2) Ako niie saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru niie

izvršena neposredno po donošenju. pritvoreno lice mora u roku od 48 ĉasova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadleţni sud, koiipotom ponovo odluĉuje o pritvoru. 3) Pismeno i obrazloţeno RESENJE suda o pritvoru uruĉuie se pritvoreniku najkasnije 12_ ĉasova od pritvaranja. ODLUKU O ZALBI na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 ĉasova.cl. 31) Trajanje pritvoraa - Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora.b - Pritvor odreĊen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduţe tri meseca, a viši sudga moţe, u skladu sa zakonom, produţiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena nebude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.v -Posh podizanja optuţnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, uskladu sa zakonom.g -Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode ĉim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bioodreĊen..JSTALE GARANCIJE-(ct 32 Pravo na pravično suđenjea - Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluĉi o njegovim/>rav/ma / obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optuţbama protiv njega. b -Svakome se jemĉi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u sluţbenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem. v -JAVNOST se mote isključiti tokom ĉitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti. javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti uĉesnika u postupku, u skladu sa zakonom.(cl.33 Posebna prava okrivljenoga - Svako je okrivljen za kriviĉno delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sazakonom, podrobno 1 na jeziku koji razume, bude OBAVESTEN oprirodi i razlozima delaza koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.b - Svako ko je okrivljen za kriviĉno delo ima PRAVO NA ODBRANU i pravo da uzme

branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme iodgovarajuće uslove za pripremu odbrane.v - Okrivljeni koji ne moţe da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca,ako to zahteva interes praviĉnosti, u skladu sa zakonom.g - Svako koje okrivljen za kriviĉno delo, a dostupanje sudu, ima pravo da mu se sudi unjegovom prisustvu i ne može biti kažnien. ako mu nije omogućeno da bude SASLUSANIDA SE BRANI.d - Svako kome se sudi za kriviĉno delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze usvoju korist, ispituje svedoke optuţbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedocioptuţbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.dj - Svako kome se sudi za kriviĉno delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja.e - Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za kriviĉno delo NIJE DUZNO da daje iskazeprotiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da PRIZNA KRIVICU.z - Sva prava koja ima okrivljeni za kriviĉno delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, ifiziĉko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kaţnjivo delo.2rfOS7"fcl.34Pravnasigurnost ukaznenomjyravua - NIKO SE NE MOŢE OGLASITI KRIVIM za delo koje, pre nego štoje uĉinjeno, zakonomili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviĊeno kao kaţnjivo, niti mu semoţe izreći kazna koja za to delo nije bila predvidena.b-Kazne seodreWujuprema propisu koji je vaţio u vreme kad je delo uĉinjeno, izuzev kadje kasniji propis povoljniji za uĉinioca. Kriviĉna dela i kriviĉne sankcije odreduju se zakonom.v - Svako se smatra NEVINIM za krivieno delo dok se njegova kriviea ne utvrdipravnosnaţnom odlukom suda.

g - Niko ne mole biti eonjen ni kajnjen za kriviĉno delo za koje je pravnosnaţnompresudom osloboĊen ili osuĊen ili za koje je optuţba pravnosnaţno odbijena ili postupakpravnosnaţno obmtavljen, niti sudska odluka moţe biti izmenjena na štetu okrivljenog upostupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleţe voĊenje postupka za nekodrugo kaţnjivo delo.d - Izuzetno. ponavlianie postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako seotkriiu dokazi o novim ĉinjenicama koje su, da su bile poznate u vreme sudenja, mogle bitnoda utiĉu na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je moglauticati na njegov ishod.dj - Kriviĉno gonjenje i izvršenje kazne za ratni zloĉin, sen odd i zloĉin protiv ĉoveĉnostiNEZASTAREVA.ĊlT^'Pmvo na rehabilitaciju i naknadu Stetea - Ko je bez osnova ili nezakonito Hsen slobode, pritvoren ili osuĊen za kaţnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrĊena zakonom. b - Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stele koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie drţavni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.v - Zakon odreĊuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.M. 36>Pravo najednaku zaštitu prava i napravno sredstvoa - Jemĉi se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim drţavnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. b - Svako ima pravo na ţalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluĉuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LIĈNOSTIa-Ljudsko dostoianstvo ie neprikosnoveno i svi su duţni da ga poštuju i štite.b - Svako ima pravo na Slobodan razvoi liĉnosti, ako time ne krši prava drugih zajemĉenaUstavom.SI^PKAVO ■' N A ZIVOT

a - Ljudski ţivot je neprikosnoven. U Republic! Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranie ljudskih bica. (nema eutanazije, apsolutno pravo, individualnog karaktera)4>NEPOVREDIVOST FIZIĈK'O'G I PSIHIĈ-KOG INTEGRITETAa - Fiziĉki i psihiĉki integritet je nepovrediv, Niko ne moţe biti izloţen muĉenju, neĉoveĉnom ili poniţavaiuiem postupatiju ili kaţniavanju, niti podvrgnut medicinskim ili nauĉnim oetedima bez svog slobodno datog pristanka.b - U vezi sa ovom odredbom je i cl.26 URS: Niko ne moţe biti drţan u ropstvu ili upoloţaju sliĉnom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.v - Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je unepovoljnom poloţaju smatra se prinudnim radom.g - Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluţba lica na izdrţavanju kazne lišenja slobode,ako je njihov rad zasnovan naprincipu dobrovoljnosti, uz novĉanu nadoknadu, rad ili sluţbalica na vojnoi sluţbi, kao ni rad ili sluţba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu samerama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.5/ PRAVO NA PRAVNU LICNOSTa - Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stiĉe sposobnost da samostalno odluĉuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina. (poslovna sposobnost) b - Izbor i korišćenje lienog imena i imena svoje dece slobodni su.6J PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI. /a - Zajemĉena je zaštita podataka o liĉnosti.b - Prikupljanje, drţanje, obrada i korišćenje podataka o liĉnosti ureĊuju se zakonom.v - Zabranjena je i kaţnjiva upotreba podataka o liĉnosti izvan svrhe za koju suprikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe voĊenia kriviĉnoe postupka ili zaštitebezbednosti Republike Srbije, na naĉin predviĊen zakonbm.g - Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj liĉnosti, u skladusa zakonom, i pravo na sudsku zašiitu zboe njihove zloupotrebe.7v NEPOVREDIVOST STANAa - Stan je nepovrediv.

b - Niko ne moţe bez pismene odluke suda ući u tuĊi stan ili druge prostorije protiv voljenjihovog drţaoca, niti u njima vršiti pretres, Drjalac stana i druge prostorije ima pravo dasam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju.v - Ako drţalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvudva punoletna svedoka.g - Bez odluke suda, ulazak u tudi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bezprisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednoe lisenia slobodeuĉinioca kriviĉnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za liude ili imovinu,na naĉin predviĊen zakonom.(Š: NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMAa - Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. b - ODSTUPANJA su dozvoljena samo na odreĊeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi voĊenja kriviĉnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije, na naĉin predviĊen zakonorn. - To je pravo na privatnost.fp; SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA -a - svako ima pravo da se slobodno kreće j nastaniuje u Republici Srbiji, da ie napusti i da se u niu vrati.b - Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se OGRANICITI ZAKONOM, ako je to neophodno radi voĊenja kriviĉnog postupka, zaštite javnos reda i mira. sprefiavanja širenja zarazmh bolesti ili odbrane Republike Srbije. v - ULAZAK STRANACA u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduie se zakonom. Stranac moţe biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadleţnog organa, u zakonom predvidenom postupku i ako mu je obezbeĊeno pravo ţalbe i to samo tamo gde mu ne preti proeon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, drţavljanstva, pripadnosti odreĊenoj društvenoj grupi, politiĉkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenie prava zaiemĉenih ovim ustavom.SLOBODA SAV-ESTI I VEROISPOVESTIa - Jemĉi se sloboda misli, savesti. uverenia i veroispovesti, pravo da se ostane pri svomuverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.b - Niko niie duţan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

v - Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubedenje veroispovedanja, obavljanjemverskih obreda, pohaĊanjem verske sluţbe ili nastave, pojedinaĉno ili u zajednici s drugima,kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.g - Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moţe se OGRANICITI ZAKONOM, samo ako je toneophodno u demokratskom društvu, radi zaštite ţivota i zdravlia ljudi, morala demokratskogdruštva, sloboda i prava gradana zajemĉenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radispreĉavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne rnrţnie,d -Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralnoobrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.dj - Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvoiene od drţave.e - Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureĊuiu svoiuunutrašniu organizacjju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verskeskole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.z - Ustavni sud moţe zabraniti versku zajednieu samo ako njeno delovanje ugroţavapravo na ţivot, pravo na psihiĉko i fiziĉko zdravlje, prava dece, pravo na liĉni i porodiĉniintegritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiĉe versku,nacionalnu ili rasnu netrpeljivost,i - Lice niie dumo da, protivno svoioi veri ili ubeĊeniima. ispuniava vo'mu ili drum24obavezu koja ukljuĉuje upotrebu oruţia.Lice koje se pozove na prigovor savesti moţe biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruţje, u skladu sa zakonom.fti SLOBODA IZRAZAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTIa - Nacionalna pripadnost ukljucuje: 1) slobodu izrazavania nacionalne kulture 2) sloboduupotrebe svog jezika i pisma.b - Prema URSlzraţavanje naeionalne pripadnosti je slobodno.

v - Niko nije duţan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti./12). SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI•a -Nauĉno i umetniĉko stvaralaštvo je slobodno.b - Autorima nauĉnih i umetniekih dela iemĉe se moraina i materiialna prava, u skladu sazakonom.v - Republika Srbija podstiee i pomaţe razvoi nauke. kulture i umetnosti.Bosina potpitanja])Zasto se nazivaju licnim 2)Mogu li se ogranicavati 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vremevanrednog i ratnog stanja, 4)Koja prava se ne mogu ograniciti, 5) Kojaprava ima lice liseno slobode,6) Koje muje dopunskopravo, 7) Koje su dve zabrane, 8) Kako se morapostupati sa licem lisenimslobode, 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode10) Upogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja sta ustavjemci gradjanima i kadse mozeuciniti izuzetak 11) Zastita podataka o licnosti, kada se mogu koristiti tipodaci, 12) Sta sepodrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena, 13) Staje sa slobodom kretanjastranaca, 14) Kada se moze uci u tudj stan bez odluke suda, 15) Sta sve cini pravo na vrivatnost -zabrana proizvoljnog mesanja drzave uprivatni i porodicni zivot, garancije nepovredivosti stana,tajnosti pisama i zastita podataka o licnostiii?EKONOMSKA PRAVA (5)a - To su prava II generaeije, pozitivnog statusa. jer se od drzave ocekuje da deluje u korist dobrobiti gradjana, da einjenjem pomogne njihov ekonomski, soeijalni i kulturni status. Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu , nasledjivanje I pravo na rad, kao osnove sticanja ekonomskih dobara.b - Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave , a stite se sudsim putem. Znaei to su; pravo na imovinu, na nasledjivanje, na rad i na strajk.1) PRAVO NA IMOVINU,Individulno pravoa - Jernĉi se mirno uţivanje svojine i drugih imovinskih prava steĉenih na osnovu zakona. b - Pravo svojine moţe biti oduzeto Hi oeraniĉeno samo u JA VNOMINTERESU utvrdenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moţe biti niţa

od trţišne. (eksproprijacija) Zakonom se moţe ograniciti naĉin korišćenja imovine. (recimo oruzja)25v - Oduzimanje ili ograniĉenje imovine RADINAPLATE POREZA i drugih daţbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.2) PRAVO NA NASLEDJIVANJAIndividaulno pravoa - Jemĉi se pravo nasledivanja, u skladu sa zakonom.b - Pravo nasledivanja ne moţe biti iskljuĉeno ili ograniĉeno zbog neispunjavanja javnihobaveza.3) PRAVO NA RADKoleklivno pravo,pravo da se radi, a na zakonodavcuje samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju.Prema URS: "a - Jemĉi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.b - Svako ima pravo na SLOBODAN IZBOR RADA.v - Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.g - Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje liĉnosti na radu, bezbedne i zdraveuslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograniĉeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor,plaćeni godišnji odmor, praviĉnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za sluĉaj prestankaradnog odnosa. Niko se tih prava ne moţe odreći.d - To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbedjenje za vreme privremenenezaposlenostidj - Ţenama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovirada, u skladu sa zakonom. (sto se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije).e - U vezi sa pravom rad je i sloboda rada, kao svakog na Slobodan izbor rada prema svojimsposobnostima i sklonostima . URS zabranjuje prinudni rad, pa cl.26 kaze: ZABRANJEN JEPRINUDNI RAD. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanie lica koje je u nepovoljnom poloţaju

smatra se prinudnim radom.ţ - Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluţba lica na izdrţavaniu kazne lišenja slobode,ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novĉanu nadoknadu, rad ili sluţbalica na vojnoj sluţbi. kao ni rad ili sluţba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu samerama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.4) PRAVO NA STRAJK (ĉesto pita kao posebno pitanje)Koleklivno pravoa - ustavno pravo zaposlenih u uslovima trzisne privrede, koje znaci obustavu rada od straneradnika, kako bi se na taj nacin poslodavac naterao da prihvati niihove uslove.b - Regulisan je Zakonom o strajku, kao i drugim zakonima (o policiji, vojsci), a gde se upojedinim delatnostima koje su od vitalnog znacaja za drustvo, trazi obezbedjenje,minimuma procesa rada.v - Prema URS: Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnimugovorom.Pravo na štrajk moţe biti OGRANIĆENO SAMO ZAKONOM, shodnoprirodi ilivrsti delalnosti.26BOSINA POTPITANJA1) Nabrojati ih, 2)Kakve jeprirodepravo na strajk (kolektivne),a kakve pravo na imovinu, 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava - od ekonomskog stania, 4) jesu li ogranicena Hi neogranicena, 5) kako se stite - sudskiSOCIJALNA-PRAVa;; <S)a - Socijalna prava su prava II generaciie . To su pravo na socijalno osiguranje, pravo na zastitu zdravlja, pravo na zdravu zivotu sredinu, pravo na socijalnu zastitu i pravo na zastitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta. Nosioci socijalnih prava su pojedine drustvene kateogrije gradjana, stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa, buduci da se drzava stara o fizickom i psihickom zdravlju gradjana.1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJEa -Toje obavezno osiguranie zaspolenih. koiim se iemci obavezno osiguranie zaposlenima i njihovim clanovima, socijalno osiguiranje u skladu sa zakonom.b - URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja: 1) pravo zaposlenih na naknadu zarade u u sluĉaju privremene spreĉenosti za radAaknadu za vreme privremene

nezgposlenosti i S pravo na penzijsko osiguranje, osnazeno obavezom drzave da se stara o ekonomskoi sieurnosti penzionera,2) PRAVO NA ZASTITU ZDRAVLJAa - URS: "Svako imapravo na zaštitu svogftziĉkog ipsihiĉkog zdravlja.b-Deca , trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decomdo sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvarujuna drugi naĉin, u skladu sa zakonom.v - Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju sezakonom.g-Republika Srbiia pomaţe razvoj zdravstvene i fiziĉke kulture."3) PRAVO NA ZDRAVU ŢIVOTNU SREDINUa - Toje individualno pravo coveka koje podrazumeva na pravo i blagovremeno obavestenje o njenom stanju.b -Prema URS: "Svako, a posebno Republika Srbija I autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu ţivotne sredine. Svako je duţan da ĉuva I poboljšava ţivotnu sredinu." ——274)' PRAV a-N A ;SOCIJALNU,ZASTITU:a - Pripada pojedincima i porodicama kojimaje potrebna pomoc. b-Prema URS:" GraĊani i porodice koiima ie neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i ţivotnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ţivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu. ĉije se pruţanje zasniva na naĉelima *soeiialne pravdefhumanizma i poštovania liudskog dostoianstva. v - Invalidima, ratnim veteranima i ţrtvama rata pruţa se posebna zaštita, u skladu sa zakonom, kao posebno ugrozenim kateogrijama stanovnistva.(eesto pita kao posebno pitanje)Ove kateogrije uzivaju posebnu zastitu u skladu sa zakonom.Pravo na zakliuĉenje braka i ravnopravnost suprujnikaa - Svako ima pravo da slobodno odluĉi o zakljuĉenju i raskidanju braka.b - Brak se zakljuĉuje na osnovu siobodno datog pristanka muškarca i ţene preddrţavnim organom,v - Zakljuĉenje, trajanje i raskid braka poĉivaju na ravnopravnosti muškarca i ţene. Brak iodnosi u braku i porodici ureduju se zakonom.g - Vanbraĉna zajednica se iziednaĉava sa brakorou u skladu sa zakonom.

Sloboda odluĉivanja o raĊaniua - Svako ima pravo da slobodno odluĉi o radanju deee.b - RS podstiĉe roditelie da se odluĉe na raĊanje dece i pomaţe im u tome.Prava deletaa - Deca uţivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoi zrelosti.b - Svako dete ima pravo na liĉno ime, upis u matimu knjieu roĊenih, pravo da sazna svojeporeklo i pravo da oĉuva svoi identitet.v - Deca su zaštićena od psihiĉkog, fiziĉkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja Hizloupotrebliavanja.g - Deca roĊena izvan braka imaju jednaka prava kao deca roĊena u braku.Prava deteta i njihova zaštita ureduju se zakonom.Prava i dumosti roditeliaa - Roditelji imaju pravo i duţnost da izdrţavaiu, vaspitavaiu i obrazuiu svoju decu, i u tome su ravnopravni.b - Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograniĉena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom,Posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelia i detetaa - Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uţivaju posebnu zaštitu, uskladu sa zakonom.b - Majei se pruţa posebna podrška i zaštita pre i posle porodaja.v - Posebna zaštita pruţa se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihiĉkom ili fiziĉkorn razvoju.g - Deca mlaĊa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaĊa od 18 godina, mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlie ili moral.BOSJNA POTPITANJAl)Nabrojati ih, 2) Prava deteta 3) Kojaprava i obaveze jemci ustav za roditelje,'KUIjT!DSNiŠ:.PRAVA"-r ŠlfOBOĐE (do saĊa nikad nije pitala, procitaj samo)a - Indivudalna prava poiedinca u oblasti kulture, usmerena na ocuvanje, razvoj i sirenje kulture i nauke. To su pravo na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu naucnog i umetnickog stvaranja, pravo na ucesce u kulturnom zivotu, pravo koriscenja kulture I kulturnog stvaralstva i slicno.b - lako Ustav regulise sledeca prava, ostala gore nabrojana su zagaranotvana medjunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemci.PBAYO NA t^R2^0¥ANJEs

a - Svako ima pravo na obrazovanje.b - Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. a srednie obrazovanje ie besplatno.v - Syi gradani imaju, pod jednakim uslovima. pristup visokoškolskom obrazovairiu.g - RS omogućuie uspešnim i nadaieaim uĉenicima slabiieg imovnog stania besplatno visokoškolskoobrazovanje, u skladu sa zakonom.d - Osnivanje škola i univerziteta ureduje se zakonom.SL0B0DA^AUGN:0:G41JMETNIĈK0GSTVA]RANJAa -Nauĉno i umetniĉko stvaralaštvo je slobodno.b - Autorima nauĉnih i umetniĉkih dela jemĉe se moralna i materiialna prava, u skladu sazakonom.v -Republika Srbija podstiĉe i pomaţe razvoj nauke, kulture i umetnosti.AIJtONOMlJAUNIVERZITETAJemĉi se autonomija univerziteta, visokoškolskih i nauĉnih ustanova.Univerziteti, visokoškolske i nauĉne ustanove samostalno odluĉuiu o svome uredenju i radu, uskladu sa zakonom.29®POLITICKE SLOBODE ITRAVA (6)a -To su prava i generacije, aktivnog statusa., u smislu ovlascenja gradjana da uticu na drzavu, da ucestvuju u konstituisanju organa drzave i njihove volje. Jednom recju to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje. b - Politicka prava su:1. Biracko pravo2. Sloboda stampe3. Sloboda izrazavanja4. Sloboda zbora (okupljanja)5. Sloboda udruzivanja6. Pravo molbe (peticije)

1. BIRACKO PRAVOa - To je pravo gradjana da bira i bude biran u drzavne organe.b- Aktivno biracko pravo ie pravo gradjanina da bira svoje pfedstavnike i izrazava njegovubiraeku sposobnost.

v- Fasivno biracko"pravo je pravo gradjanina da bude izabran za narodnog predstavnika iizrazava njegovu poslanieku sposobnost.g-Pored toga biraeko pravo moze biti jednako (jedan covek jedan glas) i neiednako, opste(imaju ga svi gradjani pod istim uslovima) jposebno fnpr, samo ga imaju muskarci).d-Uslovi za aktivno i pasivno biracko pravo su jednaki i to su:£f| drzavljanstvo RS5(®punoletsfvoćffl' poslovna sposobnos^y prebivaliste na teritoriji RS (zaprebivaliste nepise uURS, alipise u Zakonu o izboru za narodne poslanike npr.)dj -Prema URS "Svaki punoletan, poslovno sposoban drţavljanin Republike Srbije ima pravoda bira i da bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, aglasanje je tajno i lieno, Izborno pravo uziva pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.e - Gradani imaju pravo da uĉestvuiu u upravljaniu iavnim poslovima i da pod iednakimuslovima stupaju u iavne sluţbe i na javne funkcije".2. HLOBOBA MEDIJAa - U RS svako je Slobodan da bez odobrenia. na naĉin predviĊen zakonom, osniva novine idruga sredstva javnog obavestavanja.b -Novine i druga sredstva javnog obavestavanja ne podlezu cenzuri.v - Nadleţni sud moţe sprefclti širenje informacija i ideja putem sredstava javnogobavestavanja samo ako'je to u demokratskom društvu neophodno radial} spreĉavanjapozivanja na nasilno rusenie Ustavom utvrĊenog poretka ili narušavanje teritoriialnogintegriteta Republike Srbijefzl spreĉavanja propaeirania rata ili podstrekavanja naneposredno nasili^l radi spreĉavanja zagovarania rasne, nacionalne ili verske mrţnje, kojimse podstiĉe na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.g - S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koii su u posedudrţavnih organa i organizacija kojima su poverenajavna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.d - URS predvidja instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija-pravona

ispravku neistinite, nepotpune ili netaĉno prenete informacije kojom je povredeno neĉiiepravo ili interes xpravo na odsovor na objavljenu informaciju, a ostvarivanje ovih pravavrJpojrta. M 3^oJzZr*Ĉ^j^e ^~~ ntćj7****«.£.. £jaJ&£tZ7* tx (%-fyO'tu<L^l>&^-CMww^o« ------- tLuy>*n^CLM'c'- (w&oj0, ZUccU^e, <ut^J^<uredjeno je zakonom.3. SLOBODA MISLJENJA IIZRAZAVANJAa - Po URS ovo pravo se u jednom clanu.formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti, dok se u drugom clanuformulise kao "sloboda misljenja" i vezuje se za slobodu " izrazavanja" u smislu slobode da se "govorom. pisanjem, slikom ili na drugi nacin traze, primaju i sire obavestem'a i ideje."b - Sloboda izrazavanja moze se ZAKONOM OGRANICITI ako je to neophodno radi(T}/ zaštite prava i ugleda drugih,g/ĉuvanja autoriteta i nepristrasnosti sud^3Y zaštite javnog zdravlia,|4))morala demokratskog društvaD/nacionalne bezbednosti Republike Srbije.4. SLOBODA OKUPLJANJAa - Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog_okupljanja graĊana.b - Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleţe odobrenju, ni prijavliivanju.v - Zborovi, demonstracije i druga okupljanja graĊana na otvorenom prostoru prijavliuiuse drţavnom organu, u skladu sa zakonom. "g - Sloboda okupljanja moţe se ZAKONOM OGRANICITI samo ako je to neophodno rad|H) )zaštite javnog zdravlia/2) morala/S prava drugih^tbezbednosti RS. ,^v5. SLOBODA UDRUZIVANJAa - Ovim pravom jemĉi se sloboda politiĉkog, sindikalnog i svakog drugog udruţivanja , kao pravo da se ostane izvan svakog udruţenja.b - Udruţenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi drţavniorgan, u skadu sa zakonom. r\v - Zabranjena su tajna iparavojna udruţenja. ^cXj^ \° CxUg - USTAVNI SUP moţe zabraniti samo ono udruţenje ĉije je delovanje usmereno naM)'nasilno rušenje ustavnog poretk^j) kršenie zajemĉenih ljudskih ili manjinskih prava ^3°)

izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrţnje.Ustavni sudodlucuje o zabrani rada jioliticke stranke iz istih razloga.d - Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuţioci, Zaštitnik graĊana, pripadnici policije ipripadnici vojske ne mogu biti ĉlanovi politiĉkih stranaka.& PRAVO MOLBE (PETICIJE)a - To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge drţavnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima AP i organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga traţi.b - Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne moţe da trpi štetne posledice, niti moţe da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time uĉinio kriviĉno delo.31BOSINA POTPITANJA1) Ogranicenje slobode politickog delovanja, 2) Staje sloboda misli i moze li bid ogranicena, 3) Staje sloboda izrazavanja, 4) Cimeje ogranicena sloboda izrazavanja, 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti, 6)Staje sloboda medija, 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu, 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija — okruzni sud!21. PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA (14)a - Prerna siroj definiciji NM oznacava grupu lica u jednoj drzavi koja: (J) prebivaju na teritoriji te drzave@ njeni su drzavijaniplodrzavaju sa torn drzavom solidne dugotrajne vezeffl poseduju specificne etnicke, kultume, verske ili jezicke karakteristike, sto su obelezja svoistvena za naciiuiSlzastupliene su u dovoljnom broju, ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovnistva te drzav^f6)podstaknuti su zeljom da zajedno ocuvaju ono sto cini njihov zajednicki identite, posebno kulturu, tradiciju , veru i iezik.ffD Imaju svoiu maticnu drzavu,za razliku od etnicke grape koji je nemaju.b - SUSTINA prava NM je u zastiti i negovanju obelezja svojstvenih za naciju-kulture,tradicije, vere i jezika, tj. ocuvanju njihove nac.posebnosti i osobenosti.¥ - Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS-dm, daju im se i manjinska prava, koja mogubit! individualna i kolektivna. koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS,zakonom i medj.ugovorima.£ ~ Kolektivnim praviroa pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika

odlucum o pojednim pitaniima vezanim za svoju kulturu . obrazovanie., sluzbenuupotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.d - u cilju ostvarivanja ovog prava na samoupravu pripadnici NM, mogu izabrati svojeNACIONALNE SAVETE u skladu sa zakonom.Oni su pravna lica koji se fmansiraju izbudzeta i donacija,dl - Savet predstavlia nacionalnu manjinu u oblasti sluţbene upotrebe jezika, obrazovanja,informisanja na jeziku nacionalne manjine iklullure, uĉestvuje u procesu odluĉivanja iUodluĉuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.dj - NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruzenja koja dobrovoljno finansiraju. RSpriznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripaSnika NM.,-A e - Prema URS pojedinacna prava pripadnika nac.manjina prozeta su nacelima:ZABRANA DISKMMNACIJE pripadnika NM , koja se sastoji od tri elementa a)ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite b) zabrana diskriminaciie zbog pripadnosti NM, v) stava da nisu diskriminaciia posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmedju pripadnika NM i gradjana koji pripadaju vecini;1^NACELORAVNOPRAVNOSTIK vodieniu iavnih poslova- pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali gradjani pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne flinkcije. Pri zapošljavaniu u drţavnim organima, javnim sluţbama, organima AP i jedinicaLS vodi se raĉuna o naeionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika NM.32L«H~rft/! T&f>TA^J ZABRANE ASIMILACIJE PRJPADNIKA NM, Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM-Zaštita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduie se zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštaĉko menianie nacionainog sastava stanovništva na podruĉjima gde pripadnici NM ţive tradicionalno i u znaĉajnom broju,z~PRAVA PRIPADNIKA NM^jlna izraţavanje, ĉuvanje, negovanje, razvijanje i javno izraţavanje nacionaine, etniĉke, kulturne i verske posebnostiCO na upotrebu svojih simbola na javnim mestimajffjna korišćenje svog iezika i pisma^Tda u sredinama gde ĉine znaĉajnu populaciju, drţavni organi, organizacije kojima su poverena

javna ovlašćenja, organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku^fj na školovanie na svom jeziku u drţavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina;(3|na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova/Tlda na svome jeziku koriste svoje ime i prezimeffil da u sredinama gde ĉine znaĉajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena uliea, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jezikujijj}' na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanie na svom leziku, ukljuĉujući i pravo na izraţavanje, primanje, slanje i razmenu obaveštenja i idejanCy na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja, u skladu sa zakonom.i - U skladu sa URS AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i dodatna prava.j - Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno live pripadniei nacionalnih manjina, njihov JEZIKI PISMO moze biti u ravnopravnoi sluţbenoj upotrebi.Jedinicalokalne samouprave će OBAVEZNO u ravnopravnu sluţbenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoriji dostiţe 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. k-Zakoni i propisi se objavljuju i na jezieima nacionalnih manjina.1 - Pripadnici nacionalnih manjina ĉiji broj u ukupnom stanovništvu RS dostiţe najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva, mogu se obratiti drzavnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na torn jezik, kao i narodniposlanik. koji se obracamlj - politicke stranke NM i koalicije pol.stranaka NM mogu uceslvuju uraspodeli mandata ikad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraca koji su glasali, sto je u skladusa odredbom el. 100 URS, prema kojoj se u NS obezbeĊuju se ravnopravnost i zastupljenostpolova i predstavnika NM, u skladu sa zakonom.ro - Simboli i zastave NM se mogu sluţbeno isticati tokom drţ. praznika i praznikaNM nazgradama i u prosloryama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima napodruĉjima na kojima je jezik nacionalne manjine u sluţbenoj upotrebi.Uz zastave i simbole nacionalne manjine, pri sluţbenoj upotrebi, obavezno se isticu zastave isimboli SR.

BOSINA POTPITANJAl)Sta su nacionalne manjine, 2) Koja su njihovaprav,3)Kojaje razlika izmedjuprava zajamcenih strancima I prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih maniinamoze biti u sluzbenoj upotrbi 4) Staje sa njihovim pismomj) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvodjenje jezika nacionalnih manjina u sluzbenu upotrebu, 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole, 7)Staje sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini, 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina, 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole, JOJMogu li ih isticati, gde, pod kojim uslovima3322./ USTAVNE DUZNOSTI (15)a - Ustavne duznosti su tek neke od duznosti gradjana koje su malom broju propisane usamom URS. To su:dQ opsta duznost postovanja Ustava i Zakona. 0 duznost postovanja ljudskog dostojanstva.@) duznost roditelia da izdrzavaiu, vaspitavaju i obrazuiu svoiu decu, @) opsta duznost cuvanja zivotne sredine. 0 opsta duznost cuvania prirodnih resursa, nauenog, kulturnog i istorijskog nasledja idobara od opsteg interesa,^topsta poreska duznost u srazmeri sa ekonomskom moci obveznika, )duznosti stranaca,obavezno sociialno i zdravstveno osiguranie. penziisko i invalidsko osiguranie osnovno obrazovanieb - Obaveza placanja poreza i drugih dazbin a-je opsta i zasniva se na ekonomskoj moćiobveznika.v - Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza nemoze stajati u opreci sa pravima i slobodama, koja URS jemci gradjanima.BOSINA POTPITANJA1) St a su, 2) Gde su propisane, 3)Nabrojati ih, 4)Kadpostoji obaveza placanja poreza i drugih .dazbin, 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca, tj. koje su zabrane{(23)i PRAVA I DUZNOSTI STRANACA (5)a - Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstvab - URS daje strancima najveca moguca prava u okviru proglasenih ljudskih prava.

v - Stranci, u skladu sa meĊunarodnim ugovorima, imaju u RS sva prava zajemeena Ustavom i zakonom, izuzey prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo drţavljani RS.g - Osim ovih prava URS garantuje iskljucivo strancima PRAVO AZILA. Prema URS:Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politiĉkih uverenja, ima pravo na utoĉište u Republici Srbiji. Postupak za sticanje utoĉišta ureĊuje se zakonom.d-Otome odlucuje MUP u saranji saMinistarstvom inostranih poslova.. dj - URS - om jemce i SVOJINSKA PRAVA strancima tako da strana fiziĉka i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. u skladu sa zakonom ili meĊunarodnim ugovorom. Takodje mogu sticati pokretne stvari iednako kao i doma i drzavljani.e - Stranci mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava odredena zakonom.z - Strana pravna i fizicka lica su na trzistu izi'ednacena sa domacim. U tome se ogleda nacelo ravnopravnosti.34i - Zbog toga sto nisu drzavljani RS nemaju pravo da glasaju, pravo da sticu nekretnine im je ograniceno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet.j - Prema URS ulazak stranaca u zemlju se uredjuje zakonom. Stranac moţe biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadleţnog organa, u zakonom predviĊenom postupku i ako mu je obezbeĊeno pravo ţaibe i to samo tamo sde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, drţavljanstva, pripadnosti odreĊenoj društvenoj grupi, politiĉkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenje prava zajemĉenih ovim ustavom.k - Osim prava stranci u RS imaju i DUZNOSTI kao sto su postovanje Ustava i zakona, ljudskog dostojanstva, ocuvanje zivotne sredine i druge duznosti koje propisuje URS, kao opste. Sto se tiee POREZA piaea ga ako je rezident (lice koje zivi u nasoj zemlji, a ima drzavljanstvo druge zemlje), pod uslovom da niie dvostruko oporezovan tj. da ne placa porez u drzavi ciji je drzavljanin.BOSINA POTPITANJA1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu, 2)Moze li stranac biti proteran, 3) Stajediskriminacija, primerpozitivne i zastita -pogledati cl.21 na 17 strani skriite4)Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako, 5)Imaju li prava vezana za

cinjenicu drzavljanstva, 6) Mogu li sticati pokretm stvari, 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakavreciprocitet moze biti -formalni (upotpunosti izjednacava domace drzavlja i materijalni (koliko oninama, toliko mi njima)ili diplomatski, zakonski ifakticki 9)Kakav reciprocitet je potreban kod nas -zakonski ili diplomatiski, 10) koje su duznosti stranaca, 11) kad stranac placa porez(2$. OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA (12)a - Ustavom je uspostavljen mehanizam za zastitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP) b - Taj mehanizam deluje dvostruko^jj preventivno tako sto napred osucuiecuje povredu pravag) represivno, samim tim sto predvidja pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava. v - Ustavni mehanizmi za zastutu Ustavom proglasenih LjiMP su:(ffjnjihova NEPOSREDNA FRIMENA, sto vazi i za LjiMP zajemcena opsteprihvacenim jjravilima medjunarodnog prava, potvrdjenim medj.ugovorima i zakonima.|2)/ZAKONOM se moţe propisati naĉin ostvarivania ovih prava samo akoje to Ustavom izriĉitopredviĊeno ili akoje to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri eemu zakon ni u kom sluĉaju ne sme da utiĉe na suštinu zajemĉenog prava.(3),8vako ima pravo na JEDNAKU ZAKONSKU ZAŠTITU, bez diskriminacije.(4|Jemĉi se jednaka zaštita prava PRED SUDOVIMA i drugim drţavnirn organima, imaocima

Jk'nih ovlašćenja i organima AP i jedinica LS. Pojedinaĉni akti i radnje drţavnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa AP i jedinica LS, moraju biti ZASNOVANI NA ZAKONU. ^Svako ima pravo na SUDSKU ZAŠTITU ako mu je povreĊeno ili uskraćeno neko LjiMP zajemĉeno Ustavom, kao i pravo na UKLANJANJE POSLEDICA koje su POVREDOM35NASTALE./jj Gradani imaju pravo da se obrate MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA radi zaštite svojihsloboda i prava zajemĉenih Ustavom. ^8))Svako ima pravo na ŢALBU ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluĉuje onjegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interest!. (f} Pravo na VODJENJE UPRAVNOG SPORA tj. pravo da o zakonitosti konaĉnih

pojedinaenih akata odlucuje nadlezni sud u upravnom sporu, ako zakonom nije predviĊenadruga sudska zaštita. /fid) Pravo na PRAYNU POMOĆ koju gradjanima i pravnim licima pruţaju advokatura, kaosamostalna i nezavisna sluţba, i sluţbe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinieama LS, stjm sto se zakonom odreĊuje kada je pravna pomoć besplatna. (/ll) OGRANICENJE LJiMP i sloboda samo ako ograniĉenje dopušta Ustav i u svrhe radikojih gadopušta. @ Svako ima pravo na NAKNADU MATERIJALNE ILI NEMATERIJALNE ŠTETE kojumu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje drţavni organ, imalac javnogovlašeenja, organ AP ili organ jedinice LS, pri cemu oštećeni ima pravo da zahteva naknaduštete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.j@>Pravo na USTAVNU ŢALBU koja se moţe izjaviti protiv poiedinaenih akata ili radniidrţavnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povreĊuiuili uskraeuiu LjiMP i slobode zajemĉene Ustavom, ako su iscrpliena ili nisu predvidenadruga pravna sredstva za njihovu zaštitu.(ffi) ZAŠTITNIK GRAĐANA je nezavisan drţavni organ koji štiti prava graĊana od povredanlcinjenih aktima organa drţavne uprave, kao i drugih nosioca javnih ovlašćenja.BOSINA POTPITANJA1) Kako se ostvaruju-neposredno 2)Kojije izuzetak 3) Kako se stite4) Ko im sve pruza zastitu - sudovi. medj. insititucife. ombudsman. Ustavni sud.5) Sta Ustav garantuje kodzastite ovih prava-jednakost 6)Koji su sudovi za njih nadlezni - opste nadleznosti 7) O cemu se mora voditi racunapri ogranicavanju ljudskih prava 8)Kojase ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti-pr. Na zivot, na rad, pravicno sudjenje, postovanje dostojnastva licnosti, savestl i veropispovesti. 9)Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja - sloboda kretanja i si,, tj. sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu 10)Ko ih i kako ogranicava 11) Kako se tumace -Odredbe o ljud. i manj.pravima tumace se u korist unapreĊenia vrednosti demokrat. društva, saglasno vaţećim meĊunarodnim standardima ljud. i manj. prava, kao ipraksi meĊ. instituciia koje nadziru njihovo sprovoĊenje.

/}/ EKONOMSKO UREDJENJE

(5) SVOJINSKI ODNOSI PO URS (10)a - Ustav jemci jednaku pravnu zastitu svih oblika svoiine, pri cemu razlikuie privatnu, zadrumu i javnu svojinu.b - JAVNU svojinu cine drţavna svoiina. svoiina AP i svoiina jedinice LS,v - Sredstva iz javne svoiine_otuduiu se na naĉin i pod uslovima utvrdenim zakonom.g - Postojeća drustvena svoiina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na naĉin i u36rokovima predviĊenim zakonom o privatizaciji, s tim sto je 31.12.2008, bio krajnji rok,nakon cega je predvidjeno da se ide na prinudnu likvidaciju,d - DRZAVNU svoiinu cine prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odredeno da suod opšteg interesa i imovina kofu koriste organi RS. U drţavnoj imovini mogu biti i drugestvari i prava, u skladu sa zakonom.dj -Fiziĉka i pravna liea mogu steći pojedina prava na odreĊenim dobrima u opštoj upotrebi,pod uslovima i na naein predviden zakonom.e - Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na naĉin predviden zakonom.z - Strand mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteginteresa, kao i druga prava odreĊena zakonom.i - Imovina AP i jedinka LS, naĉin njenog korišćenja i raspolaganja, ureĊuju se zakonom, stim da s obzirom nato da jos nije odgovarajuci zakon, imovina jedinica LS je drzavnaimovina,j - Kada je rec o stvarima u PRIVATNOJ svojini konkretno polioprivredno zemliište.šumsko zemljište i gradsko graĊevinsko zemljište, njihovo korišćenje i raspolaganje jeslobodno.k - Zakonom se mogu ogranieiti obliei korišeenja i raspolaganja, odnosno propisati usloviza korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenia štete ţivotnoi sredini ilida bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.

I - Strana fiziĉka i pravna liea mogu steći svoiinu na nepokretnostima, u skladu sazakonom ili meĊunarodnimugovorom. /^ejzi^cc^u <*. Hcox^-t6-lj - Svako ie duţan da ĉuva prirodne retkosti i nauĉno, kulturno i istoriiskojaasieĊe. kaodobra od opšteg interesa, u skladu sa zakonom, sto ie jedna od ustavnih duznosti (koju Bosanarocito voli da cuje)m - Posebna odgovornost za oĉuvanje nasleĊa je na RS. AP i iedinicama LS.n - Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji eeobliei svojine postojati u privrednoj stvarnosti.BOSINA POTPITANJA1) Koje vrste svojine stiti ustav 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu 3) Kojije rok za privatizaciju4)Sta cini javnu svojinu 5)Sta spada u drzavnu svojinu 6) Ko maze dobiti koncesiju 7)Mozeliponovom Usavu gradsko gradjevinsko zemljiste biti uprivatnoj svojini 8) koja sve prava koriscenjaimaju AP I LSprema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti, pokretnosti, novae9) nacin korsicenja sredstava u drzavnoj svojini - Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavniorgani i organizacije i organi teritorijalnih jedinica, koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RSodnosno teritorijalnih jedinica.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanjeprivrednih i drugihdelatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda.Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otudjenjem, davanjem nakorsicenje ili u zaku, plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i na druginacin u skladu sa zakonom.3726. SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJAa - Ekonomsko ureĊenje u Republici Srbiji poĉiva na trţišnoj privredi, otvorenom islobodnom trţištu, slobodi grgduzetnistva, samostalnosti privrednih subjekata iravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.

b - PR1DUZETNIŠTVO je slobodno, ali se moze ograniĉiti zakonom, radi zaštite zdravljaljudi, ţivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.v - U vezi sa slobodom preduzetnistva su i siedeca dva prava:1) Strana fizieka i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili medunarodnim ugovorom.2) Stranei mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava odredena zakonom.

g - U sustini sloboda privrednog delovanja je mogucnostprivrednih subjekata da se samostalno organizuju i delaju, a radi razvoja trzisne privrede, otvorenog i slobodnog trzista u RS, sto je orjentaeija nase zemlje.27. SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATAa - Radi se o ekonomskoi autonomiii koja je jedna od bitnih obelezja ustavne konepecije slobodbe privredeb - URS ne odredjuje sadrzinu ove samostalnosti v - Igakje nesporno je da ono obuhvata sledece elemente: fp Slobodno organizovanie preduzeca i drguih organizacija 2^ samostalnost u obavljanju delatnosti, povezivanju i udruzivanju | jednak polozaj u pogledu uslovaprivredjivanja i pravne zastite ■ za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju srgdstvima koiima raspolazu, g -Element ekonomskog uredjenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti l privatnosti potrosaca, kao i sve neĉasne radnje na trţištu.28. BUDZETSKO FINANSIRANJE DRZAVE I DRZAVNIH DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPSTEG INTERESA (8)Najĉešće, drţavni budţet je jednogodišnji dokument. koga priprema roinistarstvo finansiia u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skupština u obliku zakona.Budţet ima karakter finansiiskog plana drţave za jednu godinu..Sadrţaj drţavnog budţeta ĉine spisak prihoda i rashoda, sa njihovim planiranim iznosimaza sledeću godinu, kao i pratećim proeesnim i sliĉnim odredbama. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani drţavni prihodi - kao što su svi pojedini porezi. naknade, takse. kazne, prihodi od kamata i prodaje drţavne imovine i sliĉno. Na rashodnoi stani, koja takoĊe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dve podele. Prva je po administrativna, odnosno po drţavnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština. ministarstva. aeenciie. sudovi. zdravstvo. prosveta ltd.), a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene,

materijalni troškovi, investicije. otplata dugova, subvenciie. budţetska rezerva itd). Obiĉno se ove dve podele kombinuju i dobija sloţena klasifikacija.38a - RS, AP ijedinica LS irnaju budţete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodikojima se fmansiraju njihove nadleţnosti. Sadrţaj svih budţeta odreĊenje raspodelomnadleinosti izmeĊu njih, a koja proistiĉe iz ustava i zakona.b - Zakonom se utvrĊuju rokovi u kojima budţet mora biti usvojen i naĉin privremenogfmansiranja. Ako se budzet ne usvoji u roku,a vaznost starog budzeta je istekla, prelazi se naprivremeno finansiranje (obicno 3 meseca).v - Sredstva iz kojih se fmansiraju nadleţnosti RS, AP ijedinica LS obezbeĊuju se iz poreza idrugih prihoda utvrĊenih zakonom.Obaveza plaćanja poreza i drugih daţbina je opšta izasniva se na ekonomskoj mobi obveznika.g - RS, AP i jedinica LS mogu da se zaduţuju.Uslovi i postupak zaduţivanja ureĊuju sezakonom.d - Pokraiine. opstine i eradovi donose svoie budzete i zavrsne racuna na predloge njihovihizvrsnih organa.dj - AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadleţnosti. Vrste i visina izvornihprihoda AP odreĊuju se zakonom, Zakonom se odreĊuje uĉešće AP u deiu prihoda RS.e - Budzet AP Vojvodine iznosi naimanie 7% u odnosu na budzet RS, s tim što se 3/7 odbudzeta AP Vojvodine koristi za finansiranie kapitalnih rashoda.z - Poslovi jediniee LS fmansiraju se iz izvornih prihoda iedinice LS. budzeta RS. u skladusa zakonom, i budzeta AP, kada je AP poverila jedinieama LS obavljanje poslova iz svojenadleţnosti, u skladu sa odlukom skupštine AP.i - Narodna skupstina usvaja budţet izavršni raĉun RS, na predlog Vlade.j - Izvršavanie svih budţeta kontroliše Drţavna revizorska institucija..

k - Drţavna revizorska institucija ie najviši drţavni organ reviziie javnih sredstava u RS,samostalna je i podleţe nadzoru NS. kojoj i odgovara.O Drţavnoj revizorskoj institucijidonosi se zakon.Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od vlade.1 - NS razmatra predlog završnog raĉuna budţeta po pribavljenom mišljenju Drţavnerevizorske institucijelj - NBS je centralna banka RS. samostalna je ipodleţe nadzoru NS, kojoj i odgovara. Toje institucija javnih finansija sa svojstvom drzavnog organa. NBS rukovodi guverner, kogabira i razresava NS i nadzire njegov rad.NS bira i razresava i Savet guvernera NBS. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.m - Republika Srbija stara se o ravnomernom i odriivom regionalnom razvoju, u skladu sazakonom.BOSINA POTPITANJAl)Sta se sve finansira iz budzeta - rad drzavnih oreana. organa AP. nadleznosti RS2) U kojoj formi se donosi - uformi zakona, a u obliku zavrsnog racuna3)Staje specificno kod zakona o budzetu, tj. svoistva - temporalnog ie karaktera. ier se donosi zasvaku sodinu. ne sadrzi opste norme. ima formu zakona i pokazuie prihode i rashode RS za iednueodinu.39\/ZAKONODAVNA VLAST29. NARODNA SKUPSTINA-NADLEZNOST I NACINRADA (20)a - Prema URS narodna skupstina (NS) je najviše predstavniĉko telo i nosilac ustavotvome i zakonodavne vlasti u Republiei Srbiji.b -"NS vrsi nadleznost u svojstvu:(l) nosioca ustavotvome i zakonodavne vlasti,predstavnika suverenosti gradjana u RS i(1) u skladu sa shvatanjem nacela opodeli vlasti, prema kome se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteţi i meĊusobnoj kontroli. r j v - Narodna skupština kao nosilac USTAVOTVORNEIZAKONODAVNE VLASTIj^yi 1. donosi i menja Ustav. ,c-^ ^f^l. odlueuje o promeni granice Republike Srbije,

^'cUsDY^>\• 3. potvrĊuje meĊunarodne ugovore kad je zakonom predviĊena obaveza njihovog 3>c^ potvrdivanja. Potvrdjuje ih zakonom,ActCM^ 4. donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije, kom prilikom vrsiZAKONODAVNU VLAST,5. daje prethodnu^saglasnost na statut autonomne pokrajine, dok sam statut donosi Skupstina AP Vojvodine6. usvaja plan razvoja i prostorni plan, uformiZakona i po postupku za donosenje zakona,7. usvaja budţet i završni raĉun Republike Srbije, na predlog Vlade, uformiZakona i po postupku za donosenje zakona,

8• daie amnestiiu za kriviĉna dela, uformizakona.g - NS vrsi USTAVOTVORNU VLAST kad:(T))donosi i menja Ustav/Q)1 donosi poseban Zakon kojim se uredjuje sustinska autonomija na Ki M,d3 kad donosi odlukuo osnivaniu novih AP i o ukidanju i spajanju vec osnovanih, kao i kad(f)odlueuje o promeni granice RS d - U slucaju promene URS - a, NS saucestvujeu vrsenju ustavorvorne vlasti, s obzirom na to da(fj moze odluciti da usvoieni akt o promeni URS stavi na republicki, ustavotvorni referendum radi potvrdjivanja, dok je0odredjena pitanja predvidiena URS - om duzna da stavi na republicki referendum radi potvrdjivanja. (videti pitanje br. 4, na 4. strani, pod slovom E)dj - Kao PREDSTAVNIK SUVERENOSTI GRADJANA u RS, NS: ^)raspisuje republicki referendum. (fCy odlueuje o ratu i miru i proslašava ratno i - o>"" ^ vanredno stanie,/jfo. nadzire rad sluţbi bezbednosti./lT| usvaja strategiiu odbranee^tcc^ e - NS raspisuie referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti na zahtev vecine svih narodnih rAoJ^0- poslanika ili najmanje 100.000 biraca.ţ - Prema URS predmet referenduma ne moeu biti\)ob&veze koje proizlaze iz meĊunarodnih ugovora%2) zakoni koji se odnose na liudska i maniinska prava i slobode, 3) poreski i drugi finansijski zakoni.jD budţet i završni raĉun, 5) uvoĊenje vanrednog stania i6) amnestija, kao ni 7) pitanja koia se tiĉu izbomih nadleznosti NS.«» ^*z - Prema URS, NS proglašava VANREDNO STANJE kada javna opasnost ugroţava opstanak drţave ili gradana.z 1 -Odluka o vanrednom stanju vaţi najduţe 90 dana. Po isteku ovog roka, NS odluku o vanrednom stanju moţe produţiti za još 90 dana, veĉinom od ukupnog broja narodnih

400>poslanika.{ 126)z 2 -Za vreme vanrednog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne moţe biti raspuštena. U sluĉaju proglašenja vanrednog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadleţnost, koja traje do okonĉanja vanrednog stanja. z 3 - Proglašavajući vanredno stanje NS moţe propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemĉenih ljudskih i manjinskih prava, vecinom glasova svih narodnih poslanika. u^ ^ z 4 - Kad NS niie u mogućnosti da se sastane, odluku o proglasenju vanrednog stanja 6C,X l ^ j>d°nose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine ipredsednik Vlade,1 r,v-ta . z 5 - Kad „NS nije u mogućnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i r-^Ju7^-manjinskih prava moţe propisati Vlada, uredbom, uz supotpispredsednika Republike. ^"h^^to-iAz 6 - Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada vaţe naiduţe / ^90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima. b/i O-^JSCz 7 - Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, NS je potvrĊuje uroku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno ĉim bude u mogucnosti da se sastane. AkoNSne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da vaţi završetkom prve sedniee NS odrţane goproglašeniu vanrednog stania.z 8 - Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS, Vladaje duţna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrduNS u roku od 48 sati od njenog donošenia. odnosno eim NS bude u mogucnosti da sesastane.Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu. mere odstupania prestaju da vaţe 24 sata odpoĉetka prve sednice NS odrţane po proglasenju vanrednog stanja.i - Prema URS, NS proglašava RATNO STANJE.

il - Kad NS niie u mogucnosti da se sastane, odluku o proglasenju ratnog stanja donoseZajedno predsednik Republike, predsednik NS ipredsednik Vlade.i 2 - Za vreme ratnog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne moţe biti rasmištena. U sluĉaju proglašenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadleţnost, koja traje do okonĉanja ratnog stanja.i 3 - Proglašavajući ratno stanje NS moţe propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemĉenih liudskih i maniinskih prava.i 4 - Kad NS ne moţe da se sastane. mere odstupanja od Ustavom zajemĉenih ljudskih i manjinskih prava zaiedno utvrĊuiu predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade.i 5 - Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrĊuje NS kad bude u mogucnosti da se sastane, (o merama odstupanja od LJ i MP videti na str. 18 )($) j - U okviru svoiih IZBORNIH NADLEZNOSTI NS raspolaze odredjenim instrumentima zapostizanje ravnoteze i medjusobne saradnje tri grane vlasti:13. bira Vladu, nadzire njen rad i odlueuje o prestanku mandata Vlade i ministara, ^£. 14. bira i razresava sudije Ustavnog suda. C' ' o-t- 15. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republiekog javnog tuţioea, javne tuţioee, sudije i zamenike javnih tuţilaca, u skladu sa Ustavom, 16. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad, 17. bira i razrešava Zaštitnika graĊana, i nadzire njegov rad, (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina), 18. bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom. k - NS vrši i druge poslove odreĊene Ustavom i zakonom. (POPUT PONOVNOGpod istim uslovima kao i Narodna skupština.-V*V'4 <"U.MLif*-'IZGLASAVANJA ZAKONA)1 - Iz ovoga sledi da su "instrument ravnoteze i medjusobne kontrole tri grane vlasti" u rukamaNS: izbor ili ucesce u izboru nosilaca druge dve vlasti, kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca drugih vlasti.lj - S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne tuzioce, na predlog Vlade, ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tuzilaca.NACIN RADA NARODNE SKUPSTINE

a - NS vrsi svoju nadleznost na sednicama plenuma, tj. svih narodnih poslanika, i na sednicama odbora, kao uzih radnih telaNS, kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koii su clanovi odbora.b - Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS.v - Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. Prvo redovno zasedanje pocinje prvogradnog dana u martu, a drugo pocinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajatinajduze 90 dana.g - NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev naimanje 1/3 narodnih poslanika iliVlade, sa unapred utvrdjenim dnevnim redom.d - Predlog dnevnog reda sednice NS, koja se odrzava u vreme redovnog zasedanja NSpriprema predsednik NS.dj - Predsednik NS pisanim putem odreduie dan, ĉas i mesto odrţavanja sednice NS, sapredlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednicae - Da bi sednica NS otpocela potrebno je da joj, u sali, prisustvuie 1/3 narodnih poslanikaz - Rasprava o pojedinim tackama, iz utvrdjenog dnevnog reda NS, vodi se bez obzira na brojprisutnih narodnih poslanika.i - NS odlučuje u danima za glasanie. Predsednik NS odreduje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tackama dnevnog reda.j - Kvorum za rarfNS u Đanima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrdivanja dnevnog reda. kao i na konstitutivnoi sedniciNS postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.k - Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS, dok se kvorum ne obezbedi.1 - Pre utvrĊivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. NS o zapisniku odluĉuje bez rasprave.lj - O dnevnom redu u celini, NS odluĉuje bez pretresa.m - Potom se otvara pretres svake tačke dnevnog reda sednice NS, ponaosob.n - Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik NS zaključuje pretres.nj - Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima, predsednik NS zaključuje sednicu NS.c^J^^ (o/kl ynZfzc*) KM. ^h^c^ Cj^^a

42_-, saaftfie**- u^n^^ćJ*iNACIN ODLUCIVANJA U NARODNOJ SKUPSTINI (cesto pita kao posebno pitanje)t f[ U—L*;- «-i£G.fc~Utt£*&*2/ša - Prema URS NS donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na koioi je prisutna većina narodnih posFanika. ,»b - Vecinom slasova svih narodnih poslanika (126) NS: J 1.) daje amnestiju za kriviĉna dela, 2.) proglašava i ukida vanredno stanje, 3.) propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4.) donosi zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti, 5.) daje prethodnu saglasnost na statut AP, 6.) odluĉuje o Poslovniku NS, o svom radu, 7.) ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike i ZaŠtitniku graĊana, 8.) usvaja budţet i završni raĉun, 9.) vrsi sve svoje izborne nadleznosti, 10.) odluĉuje o odgovoru na interpelaeiju, 11.) glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje. "V - NS donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije vecinom slasova narodnihposlanlkana sednici na koioi jeprisutna većina narodnih poslanika.g-Izuzetak od ovogpravilaje zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti.d - Vecinom glasova syih narodnih poslanika NS odluĉuje ozakomma kojima se ureduju: § 1.) referendum i narodna inicijativa, 2.) uţivanje individualnih i kolektivnih prava § pripadnika nacionalnih manjina, 3.) plan razvoja i prostorni plan, 4.) javno zaduţivanje, 5.) teritorija AP i jedinica LS, 6.) zakljuĉivanje i potvrdivanje meĊunarodnih ugovora, 7.) druga pitanja odreĊena Ustavom.Uj -NS 2/3 vecinom odlucuje o 1) promeni URS - a, 2) pitanjima o kojima, prema URS -u odlucuje po postupku predvidjenom za promenu URS - a, 3) promeni granice RS, 4) donosi Zakon kojim se uredjuje Suštinska autonomija AP K i M, 5) odlucuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju vec osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovodjenje URS - a i 7) odlucuje o razresenju Predsednika RS.e - U svom radu NS donosi sledece AKTE : zakon, budjeU plan razvoja, prostorni plan, završni raĉun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zakljuĉak i autentiĉno tumaĉenje akta koji donosi.BOSINA POTPITANJA

1) Koji su akti koje donosi, 2)Kako odlucuje NS —popravilu kvorumskom vecinom. ti vecinom slaova na sednici na koioi fe prisutna vecina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlucuje 2/3 vecinom glasova, 4)Kako odlucuje o ratu i miru - vecinom glasova svih narodnih poslanika. 5)Kojom vecinom bira sudije za njihovprvi, trogodisnji mandat, 6) Kadpocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje 7) Nabrojati najvaznije nadleznosti NS. 8) Štaje ombudsman i na koliko godina se bira30. IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA (7)a - Prema URS narodna skupština (NS) je najvišepredstavniĉko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.b -NS ĉini 250 narodnih poslanika, koji se biraiu na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. u skladu sa zakonom o izboru narodnih poslanika.43.&>vrrfrŽ#v - U NS obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.g - Gradani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.d - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, spreĉava Hi primorava gradanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traţi da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.dj - PRAVO DA BIRA poslanika I DA BUDE BIRAN za poslanika ima graĊanin sa "prebivalištem u Republici Srbiii koii ie istovremeno i%rţavljanin RS, koji ie'Wvrsio 18 godina ţivota i poslovno ie sposoban.e - Biraci se upisuju u BIRACKI SPISAKz - Biraĉki spisak je javna isprava i vodi se po sluţbenoi duţnosti. Gradanin ima pravo uvida u biraĉki spisak i pravo da zahteva njegove isprayke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu biraĉkog spiska).i-Biraeki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se aţurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u m'ega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuiu svi gradjani sa birackim pravom. Jedinstven je ier vazi za sve izbore. i - Biraĉki spisak se zakljucuje naikasniie 15 dana pre dana odrţavania izbora, RESENJEM organa koji vodi biraĉki spisak.

k - Rešenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republiĉkoj izbornoj komisiji (RIK - u) naidocniie u roku od 24 ĉasa od easa niegovog donošenja., a RIK objavljuje u " Sluzbenom glasniku RS" ukupan broj biraca.1 - Narodni poslanici biraju se u RS kao JEDNOJ IZBORNOJ JEDINICI lj - Biraju se na osnovu lista -J®} politickih stranaka,^ stranackih koalieiia i drugih politickih organizacija,^ i lista koie predloze grupe gradiana. Dakle, politieke stranke, stranacke koalicije i druge politicke organizacije, kao i grupe gradjana nayivaju se PODNOSIOCIMA IZBORNIH LISTA.IZBORI ZA NARODNE POSLANIKEa - IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE raspisuje predsednik Republike. 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okonĉaiu u narednih 60 dana, ODLUKOM, kojom se odredjuje dan odrzavanja izbora i dan od kojeg pocinju da teku rokovi za odrzavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u " Sluzbenom glasniku RS"b - Prema ZINP POSLANIĈKIMANDATI raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sis tern srazmemos predstavnislva.v-Izbori se sprovode na osnovu izbornih listag - Na IZBORNOJ LISTI medu svaka ĉetiri kandidata po redosledu na listi (prva ĉetiri mesta, druga ĉetiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola kofi ie manie zastuplien na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi.d - Ako izborna lista ne ispuniava navedene uslove smatraće se da sadrţi nedostatke za proglasenje izborne liste, a predlagae liste biće pozvan da otkloni nedostatke liste.dj - Ako predlagae liste ne otkloni nedostatke RIK ee odbiti da proglasi izbornu listu.Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS - a o ravnopravnosti polova .e - Podnosilac izborne liste može povući listu najkasnije do dana utvrĎivanja zbirneizborne liste.z - Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima pjodrži najmanje 10.000 birača.i -Birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača. Svakipotpis mora biti overen u opštinskom sudu.j - Izborna lista dostavlja se RIKr u najkasnije 15 dana pre dana odreĎenog zaodržavanje izbora. Uz izbornu listu, RIK - u se dostavlja i sva potrebna dokumentacija

propisana ovim zakonom.k - RIK RESENJEMproglašava izbornu listu jedne politiĉke stranke (stranaĉka izbornalista), listu dve ili vise politiĉkih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe gradana(izborna lista grupe gradana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajućedokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste. Rešenje oproglašenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglašenihizbornih lista sastavlja se glasaĉki listić!1 - Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, doneće rešenje o njenom odbacivanju.lj - Ako RIK utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenjeizborne liste doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim sepodnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanjazaključka otkloni te nedostatke. Tim zakljuĉkom istovremeno će se podnosiocu izborneliste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka.m -Ako RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili da oni nisu otklonjeni upredviĎenom roku, doneće u narednih 48 ĉasova rešenje kojim se odbija proglašenjeizborne liste.n - ZBIRNU IZBORNU LISTU utvrđuje RIK.nj - Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoi izbornoi listi utvrĎujese prema redosledu njihovog proglašavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavliuje u"Sluţbenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana odredenog zaodrţavanje izbora. ~™~"o - Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u"Sluţbenom glasniku Republike Srbije".ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA (RIK)a - ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA su RIKi birački odbori.b - Organi za sprovoĊenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih

je imenovao. v - Organi za sprovoĊenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu.g - Organi za sprovoĊenje izbora rade u PROŠIRENOM SASTAVU od dana utvrdivanja tog sastava do završetka izbora.d - Organi za sprovodenje izbora odlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu.dj -Nijedna politiĉka stranka. stranaĉka koalicija ili druga politiĉka organizaciiane moze imati vise od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovodenjeizbora.e - Ĉlanovi organa za sprovoĊenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imaii izbomo pravo.z - Ĉlanovima organa za sprovodenje izbora i njihovim zamenieima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike.i - RIK U STALNOM SASTAVU ĉine predsednik i 16 drugih ĉlanova koie imenuje NS na predlog poslaniĉkih grupa NS, a U PROŠIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste.j -RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda struĉnih radnika svoje sluţbe, koji uĉestvuje u radu koraisije bez prava odlucivania. RIK ima i jednog ĉlana, predstavnika republiĉkeorganizaeije nadleţne za poslove statistike, koji ueestvuje u radu komisije bez prava odlueivanja.k - Predsednik , ĉlanovi RJK i njen sekretar imaiu zamenike, Predsednik, ĉlanovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravniei.1 - RIK rešeniem utvrĊuje da podnosilac izborne liste ispuniava uslove za odreĊivanie svoiih predstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 ĉasova od proglašenja izborne liste. Rešenje o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za odredivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 easa od ĉasa donošenja rešenja,lj - Predstavnik podnosioca izborne liste postaje clan RIK u proširenom sastavu najkasnije 24 ĉasa od donošenja rešenjam - Sastav RIK - a objavtjuje se u "Sluţbenom glasniku RS". BIRACKI ODBORIa - RIK obrazuje i imenuje biracke odbore, njihove predsednike i clanoveb - Biraeki odbor u STALNOM SASTAVU cine: predsednik i naimanie 2 ĉlana, a u PROŠDRJENOM SASTAVU i po iedan predstavnik podnosioca izborne liste. Predsednik i ĉlanovi biraĉkog odbora imaju zamenikejiajkasnije 10 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. Ku-^tr^-^-j cA

v - Biraĉki odbor imenuje se naikasniie 10 dana pre dana odreĊenog za odrţavanie izbora. g - RIK u roku od 48 ĉasova od ĉasa donošenja rešenja o proglašeniu izborne liste. rešenjem utvrduje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredivanje svojih predstavnika u prošireni sastav biraĉkog odbora.d - Predstavnik podnosioca izborne liste postaje ĉlan biraĉkog odbora u proširenom sastavu najkasnije 24 sata od ĉasa donošenja tog rešenja.dj -Biraĉki odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na biraĉkom mestu, 2) obezbeĊuje pravilnost i tajnost glasanja, 3) utvrĊuie rezultate glasania na biraĉkom mestu i obavlja druge poslove odredene ZINP. Biraĉki odbor se stara o odrţavaniu reda na birafikommestu za vreme glasanja.e - S obzirom na to da je u RS prihvacen sistem srazmernog predstavnistva svaki birac glasa zg 1 od tzbornih lista sa zbirne izborne liste.z - Glasanje za narodne poslanike obavlja se na biraĉkom mestu. Na jednom biraĉkommestu moţe da glasa najviše 2.500, a najmanje 100 biraĉa.i - Svaki biraĉ glasa liĉno. Biraĉ u toku odrţavanja izbora moţe glasati samo iedanput.Glasanje je tajno.j - Glasa se na overenim glasaĉkim listićima, samo zajednu izbornu listu sa glasackoglistica, zaokruzivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.k-Na biraĉkom mestu i na 50 metara od biraĉkog mesta zabranjeno je isticanje simbolapolitiĉkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Ako se u toku glasanja naruše nekaod pravila predvidjena ZINP biraĉki odbor se raspušta, a glasanie na torn biraĉkom mestu seponavlja.1 - Po završenom glasanju biraĉki odbor pristupa utvrĊivam'u rezultata glasanja na birackom mestu. Na osnovu izvoda iz biraĉkog spiska, biraĉki odbor utvrĊuje ukupan broj biraĉa koji su glasali.lj — Birackl odbor konstatuje broj nevaţećih glasaĉkih listića i broj glasova za svaku izbornu listu, što unosi u zapisnik. Nevaţeći glasaeki listić ieste nepopunjeni glasaĉki listić, listić koji je popunjen tako da se ne moţe utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruţeno vise od jedne izborne liste. Ako se utvrdi da je broj glasaĉkih Hstića u glasaekoj kutiji veći od broja biraĉa koji su glasali,

birackl odbor se raspušta i imenuje novi, a glasanje na torn biraekom mestu se ponavlja.m - Svaki biraeki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga RIK-u. RIK irn osnovu tih zapisnika utvrdjuje rezultate izbora i o tome saeinjava poseban zapisnik.n - Po urvrdjivanju rezultata izbora sledi RASPODELA MANDATA.nj -U raspodeli mandata ueestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanie 5% glasovaod ukupnog broia glasova biraĉa koji su glasali u izbornoj jediniei.o - Politicke STRANKE NACIONALNIH MANJINA i koalicije politiĉkih stranaka nacionalnih maniina uĉestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile martje od 5% glasovaod ukupnog broja biraĉa koji su glasali.p - Politicke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke ĉiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionaine manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih rnanjina, u skladu s meĊunarodnopravnim standardima. O tome da li podnosilac izborne liste ima poloţaj politicke stranke nacionaine manjine, odnosno koalicije politiĉkih stranaka nacionalnih manjina odluĉuje R1K pri proglašenju izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavijen pri podnošenju izborne liste.r - Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeduje ravnopravnost i zastuplienost polova i predstavnika nacionalnih maniina, u skladu sa zakonom. s - RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg koliĉnika. Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zakljuĉno sa brojem 250. Dobijeni koliĉnici razvrstavaju se po veliĉini a u obzir se uzima 2S0 naiveeih koliĉnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolienika na nju otpada. Ako dve izborne liste ili vise izbomih lista dobiju iste koliĉnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema vise neraspodeljenih mandata, mandat će se dodeliti listi koja je dobila ukupan veći broj glasova.t-Mandati koji pripadaju odreĊenoj izbornoj listi dodeliuiu se kandidatima sa te liste. Kad odreĊenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego što je na toj listi predloţeno kandidata za poslanike, mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći koliĉnik. ć - ZINP je prihvatio sistem nevezanih izbornih listi. Ovakav zakljucak proistice iz cinenice da podnosilae izborne liste, naikasniie u roku od 10 dana od dana objavlfivania ukupnih rezultata izbora, dostavlja RIK - u podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeliuiu dobiieni poslaniĉki mandati.47

u - Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke, RIK će ga pisrneno obavestiti da je duţan da to uĉini u naknadnom roku od 5 dana, uz upozorenje na posledice nepostupanja. Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku, RIK će posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema niihovom redosledu na listi. Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor, nitiţalba. f- Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 easova od ĉasa završetka glasanja. Rezultati izbora objavljuju se u "Sluţbenom glasniku RS". h - RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran.ZASTITA IZBORNOG FRAVAa - Tokom izbora za narodne poslanike moze doci do razlicitih povreda izbornog prava.b - Stoga, svaki biraĉ, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava, Oni imaju aktivnu legitimaciiu da traze zastitu izbornog prava. v - Svaki biraĉ, kandidat i podnosilac izborne liste Ima pravo da podnese prigovor RIK - u zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora.g -Prigovor protiv odluke, radnie ili propusta biraĉkog odbora podnosi se RIK- u u roku od 24 ĉasa od ĉasa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od easa kad je uĉinjen propust.d - RIK donosi rešenje u roku od 48 ĉasova od easa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista.dj - Ako RIK usvoji prigovor, poništiće odluku ili radnju. Medjutim, ako RIK ne donese rešenje po prigovoru u rokovima predvidenim ZINP, smatraće se da ie prigovor usvoien e - Protiv svakog rešenja RIK - a donetog po prigovoru moţe se izjaviti lalba Vrhovnom sudu Srbiie. Ţalba se podnosi preko RIK-a u roku od 48 ĉasova od priiema rešenia. Republiĉka izborna komisija duţna je da u roku od 24 ĉasa od prijema ţalbe dostavi Vrhovnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise.ţ -Vrhovni sud Srbije odluĉuje po ţalbi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim sporovima, kojima se ureduje postupak u upravnim sporovima. Odluka po ţalbi doneće se najkasnije u roku od 48 ĉasova od prijema ţalbe sa spisima.z - Odluka doneta u postupku po ţalbi pravnosnaţna je i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanie postupka, predviĊeni Zakonom o upravnim sporovima.i -Ako sud usvoji ţalbu i poništi izbornu radniu, odnosno izbore. odgovarajuća izborna radnja, odnosno izbori ponoviće se najkasnije za 10 dana.

j - PONOVNI IZBORI sprovode se ako RIK poništi izbore po sluţbenoj duţnosti zbog nepravilnosti u sprovodenju izbora u sluĉajevima utvrĊenim ZINP- om, bez podnošenja prigovora ovlašćenog podnosioca.k - Ti razlozi su sledeći: 1) povreda pravila po kome biraĉ glasa liĉno, jednom utoku odrţavanja izbora, tajno, na overenim glasaĉkim listićima 2) ako su protivno zabrani na biraĉkom mestu i na 50 metara od biraĉkog mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugi propagandni materijal, 3) akoje u glasaĉkoj kutiji broj glasaĉkih listića većiod broja biraĉa koji su glasali.1 - Ako RIK poništi izbore na pojedinom biraĉkom mestu, glasanje se ponavlja samo na torn biraĉkom mestu.48lj - Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešenje oponavljanju glasanja. U torn sluĉaju rezultat izbora se utvrĊuje po završetku ponovljenog glasania.m - Ponovni izbori se sprovode na naĉin i po postupku koji su utvrĊeni ZINP. Ponovljene izbore raspisuje RIK.n - Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistem'a izbora u Republici Srbiji, odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na biraĉkom mestu. Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrĊena za izbore koji su poništeni, osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrdivanju izborne listeMANDAT NARODNIH POSLANIKAa - MANDAT narodnog poslanika je zapravo ovlašĉenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja biraĉe.b - Mandat narodnog poslanika (NP)poĉinje teći danom potvrdjivanja- verifikaciie mandata u NS. 1 v -TRAJE 4 godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS,g - Prema ZINP, NP PRESTAJE mandat PRE ISTEKA VREMENA na koje je izabran: 1)podnošenjem ostavke, 2) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuĊen na kaznuzatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseei, 3) ako je pravnosnaznom sudskomodlukom lišen poslovne sposobnosti. 4) preuzimanjem posla ili funkcije koji su, premaovom zakonu, nespoiivi sa funkciiom poslanika , fpoput funkcije sudiie, tuzioca. clanavlade. predsednika).; 5) gubitkom drţavlianstva. 6) ako rau prestane prebivalište nateritoriji Republike Srbije, 7) ako nastupi smrt narodnog poslanika.

d -NPprestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slueajeva.dj - Dan prestanka mandata konstatuie NS na prvoj narednoj sedniei posle prijeroaobaveštenja o razlozima za prestanak mandata NP.e - Jednom izabranog NP biraei nemaju pravo da opozovu, već je NS ta koja ima pravo dasvom NP oduzme mandat.ţ- Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, na njegovo nesto mora biti izabran neki drugi NP. budući da NS ima 250 NPz - S obzirom na to da se raspodela mandata vrši po listama. primenom sistema najvećeg izbornog koliĉnika, mandat pripada onoj politiĉkoj stranei sa eije je izborne liste bio izabran NP kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu koji je na izbornoj listi stranke, a za koga stranka nije dobila mandat.i - Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandaf, mandat pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledeći naiveći koliĉnik a za niega niie dobio mandat.j - Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat.k- U oba slueaja od kandidata se pre utvrdivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.491 - Mandat NP morao bi da bude Slobodan, s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja mandata nezavisni od biraĉa. Biraĉi nemaju pravo da im izdaju obavezujuća uputstva o tome kako će glasati, šta će govoriti na sednicamaNS, ne mogu vršiti kontrolu nad njihovim radom, niti im mogu oduzeti - opozvati mandat.lj - Medjutim, URS je slobodni poslaniĉki mandat pretvorio u starnaĉki, odredbom prema kojoj je NP Slobodan da, pod uslovima odreĊenim zakonom, neopozivo stavi svoi mandat na raspolaganie politiĉkoi strand na ĉiji predlog je izabran za NP,m - To u suštini znaĉi da NP mora unapred da potpiše tzv, blanko ostavku, koju će stranaĉko rukovodstvo aktivirati kad postane nezadovoljno time kako NP glasa i šta govori u NS.BOSINA POTPITANJAi1) Ko moze da se kandiduje za narodnogposlanika; 2)Kako tece postupak kandidovanja; 3) Sta radi RIK - proglasava izbornu listu RESENJEM ;4)Ko resava uprvom stepenu; 5) Sta biva kada se podnese prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava; 6) Kako tece sporpred Vrhovnim sudom o tome da lije odluka RIK- a zakonita; 7) Kako se rasporedjuju mandati; 8)Ko postavlja poslanike; 9) Da li se poslanikom postqje pre nego sto mandat bude verifikovan - ne; 10) Sta znaci verijikacij'a mandata -potvrda; IDNa bazi ceza se verifikuie mandat narodnog

poslanika-uverenia i izvestaia RIK-a: 12) Sta RIK izdaje narodnim poslanicima - uverenie o izboru Nar.noslanika; 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika; 14) Kad poslaniku moze prestati mandat pre togroka; 15) Van toga, kada prestaje mandat narodnih poslanika;31. KONSTITUISANJE NS (12)a - Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odriiprva sednica NS.b - PRVU SEDNICU Narodne skupštine zakmu}epredsednik NS izprethodnog saziva, takoda se sednica odrii najkasnije 30 dana od dana proglašenja konaĉnih rezultata izbora.v -Saziva je narednog dana od dana podnošenja kveitaja RIK o sprovedenim izborima,g - Prvoj sednici NS, do izbora predsednika Narodne skupštine, predsedava najstarijinarodni poslanik, kome u radu pomaţu po jedan, najmladi, NP sa eetiri izborne liste koje sudobile najveći broj poslaniĉkih mesta i sekretar Narodne skupštined - Kvorum za rad na konstitutivnoi sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126NP.- Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: verifikuie mandat novoizabranim NP|5) da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS. koji pomaţu predsedniku NS u radu @J)da se iz reda NP izaberu ĉlanovi radnih tela NS. radi prethodnog prouĉavanja pitanja koja će NS u plenumu pretresati i o kojima će odluĉivati, odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuie sekretar NS.e - Prema URS, NS na prvoj sednici potvrĊujeposlaniĉke mandate. ţ - Narodni poslanici stiĉu prava i dufnosti u NS danom potvrĊivanja mandata. z - POTVRĐIVANJE MANDATA NP vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika £ izveštaja RIK o sprovedenim izborima, u roku od 30 dana od dana odrţavanja izbora.50Ši - Narodna skupština, na konstitutivnoj sednici, na prediog lica koje predsedava, veemom ,glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiiu od tri elana, i to od po jednog ĉlanasa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaniĉkih mandata u NS.

j - Komisija, na osnovu izveitaja RIK. utvrĊuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakognarodnoe poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK i o tome podnosi izveštajNarodnoj skupštini.k-Na osnovu izveštaja komisije, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom "NSkonstatuie da je RIK podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenia oizboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem, ĉime jepotvrĊen mandal timnarodnim poslanicima1 - NS je konstituisana potvrĊivaniem mandata 2/3 narodnih poslanika.Ij - Na odluku donetu u vezi sa potvrĊivanjem mandata dopuštena je zalba XJstavnomsudu, zbog povrede izbornog prava. koji/># njoj odluĉuje u roku od 72 sola.m -PotvrĊivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnogsaziva Narodne skupštine.BOSINA POTPITANJA1) Sta znaĉi verifikacija mandata i kako se oni verifikuju, 2) Da li se svim NP verifikujui mandati nakonstitutivnoj skupstini - ne, ako ie nesto sporno3) Sta moze biti sporno -da li su podaci iz uverenia o izboru narodnos poslanika istovetni sapodacima iz izveštaia RIK, 4)Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS, 5)Sta sejos radina konstitutivnoj sednici NS32. RASPUSTANJE NS (3)a - Raspuštanje NS je protivteţa pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako lišimandata.b - Ovlašćenje za raspuštanje NS podeljeno je izmedju predsednika RS i Vlade, a beznjihove saglasne volje nema raspuštanja NS.v - Predsednik Republike moţe, na obrazloţeni prediog Vlade, raspustiti Narodnuskupštinu.g - Svako raspmtanje NS povlači za sobom prestanak mandata Vlade.

d -VLADANE MOŢE PREDLOŢITI raspuštanje NS, ako je podnet prediog da ioi se izglasanepoverenie ili ako je Vlada u NS postavila pitanie svoga poverenja.dj - Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili ĉlana Vlade, pristupiće seglasanju o nepoverenju Vladi ili ĉlanu Vlade, u kom sluĉaju predsednik RS neće razmatratiprediog da se NS raspusti.e-NS se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu.ţ - NS ne moţe biti raspuštena za vreme ratnog Hi vanrednog stanja,z - Predsednik Republike duţan je da ukazom raspusti NS u sluĉajevima odreĊenimUstavom.i - Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon što konstatuie da ie nastupio sluĉai za koiiie URS vezao raspuštanie NS po sili Ustava.j - To su sledeći sluĉajeviffj ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja NEIZABERE VLADU0) ako Narodna skupštim NE IZABERE NO VU VLADU u roku od 30dana od izelasavan'm nepoverenia Vladi^% ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30dana od dana neizelasavania paverenia Vladi |J| ako NS ne izabere novu Vladu u roku od5130 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade.k - Istovremeno sa raspustanjem NS, u svim sluĉajevima, predsednik Republike raspisujeizbore za narodneposlanike, tako da se izbori okonĉaiu naikasniie za 60 dana od danaraspisivanja.1 - NS koja je raspuštena vrši samo tekuće Hi neodloţne poslove, odreĊene zakonom.lj - U slueajuproglašenja rainog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena punanadleţnost, koja traje do okonĉanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.BOSINA POTPITANJAI) Kada se NS ne moze raspustiti - za vreme ratnog i vanrednog stanja33. IMUNITET NARODNIH POSLANIKA (9)a - Dva osnovna obeleţja pravnog poloţaja NP su|l) imunitet - nepovredivost NP i (5j nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. b -

Imunitet NP oznaĉava niegovu neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstsvnik naroda. On je izraz narodne suverenosti, te je stoga neprikosnoven. Dakle, osnov njegove neprikosnovenosti ie u naĉelu narodne suverenosti.v -Naĉelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge. Kako zakonodavnu vlast vrši NS, koju cine NP, ovo naĉelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvršnu i sudsku vlast.g - Poslaniĉki imunitet obuhvata^p materijalni imunitet - neodgovornosti i(2)'procesni imunitet - nepovredivosti. @>- Prema URS narodni poslanik ne moţe biti pozvan na kriviĉnu ili drugu odgovornost 'za izraţeno mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaniĉke funkcije 5D^tij - Dakle, MATERIJALNI IMUNITET štiti NP od odgovornosti za izgovoreno mišlienie i p^a^K' glasanje u NS, pa ipoprestanku mandata, da bi se iskliueila bilo kakva vrsta pritiska.U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izraţavanja, koja je zajemĉena NP u cilju obezbedjenja slobode pretresa u NS,e - Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. Dakle, nije potrebno da se NP ______ pozove na njega.ţ - Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moţe biti pritvoren, niti se ^ ^ protiv njega moţe voditi kriviĉni ili drugi postupak u kome mu se moţe izreĉi kazna 't^M^" zatvora.bezodobremaNS.z - Nepozivanie narodnog poslanika na imunitet ne iskliuĉuie pravo NS da mu uspostavi imunitet. Ovo je logiĉna posledica ĉinjeniee da se radi o imunitetu i nezavisnostfNS, zbog ĉega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava.i - Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obraĉa predsednika NS, koj i ga upućuje Administrativnom odboru. Odbor je duţan da svoj izveštaj, sa predlogom o J,t c /> ^uspostavljanju imunitetaog prava, podneseNS. Narodna skupština, na predlog Admmistrativnog t1 \rP}' JJ* pdbora,moţeuspostaviti imunitetno pravo narodnom poslaniku koji senijepozvao na imunitet,-$>■J*koji je protiv njega bio pokrenut će se obustaviti.j - Narodni poslanik koji je zateĉen u izvršenju kriviĉnog dela za koje je propisanatr kazna zatvora u trajamu duzem odpet eodina moţe bitipritvoren bez odobrenja NS.• ^ -^ 52HA*i*

ako je to potrebno radi vršenja poslaniĉke funkcije.^ ^ aico je IO poireono raui vrsenja posiamcice iuniccije.^j\ \^ Ako NS ustpostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koii se niie pozvao na imunitet. postupakt.ai'k - Medjutim, ni u torn slucaju se protiv tog NP ne moţe voditi kriviĉni postupak bezodobrenjaNS. UkolikojeNPpriivoren sudija je duzan da u roku 48 sati o tome obavestiNSkoja će odluĉiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. Ako Narodna skupština ne daodobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je odreĊen pritvor, pritvor ĉe se sikinuti, anaroĊni poslanik pustiti na slobodu.1 - IMUNITET NEPOVREDIVOSTI, dakle, ne deluje automatski i nije apsolutan. Ovo stogašto bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio kriviĉni ili drugi postupak da se niie pozvaona imunitet. odnosno da NS nije uskratila odobrenje,lj - Zaštita koja se pruţa NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezanaje zatrajanje poslaniĉkog mandata, Kriviĉno ili drugo gonjenjeprivremeno se obustavlja,dok NP traje mandat.m - Prema URS U kriviĉnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne tekurokovi propisani za taj postupak.n - Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbiie da da odobrenie za pokretaniekrivienog postupka nastupa zastoj zastarelosti. U suprotnom. imunitet nepovredivosti vodiobi u kriviĉnu neodeovornost usled moguenosti nastupania zastarelosti za kriviĉno delo iliprekršai. To bi nadalje znaĉilo izrazito ozbiljnu povredu naĉela URS -a o jednakosti gradjana.nj -Kadaje u pitanju DISCIPLINSKA ODGOVORNOSTtiV, ona ne podleţe irounitetn, budući dase po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriĉu mere koje vaţe za sve poslanike.

t o - Kada je reĉ o POSLANICKOM INKOMPABILITETU prema URS NP ne moţe biti cftoii^5lJ poslanik u skupštini AP. niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuĊa. niti moţe obavliati druge funkcije. poslove i duţnosti za koie ie zakonom utvrĊeno da predstavliaju sukobinteresa.p - Svrha ove zabrane je vršenje poslaniĉke funkcije u interesu biraĉa, a jedini naĉin da se to postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaniĉku vrši još neku funkciju ili posao koji su u sukobu sa interesima biraĉa.BOSINA POTPITANJAl)Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika, 2)Staje sa disciplinskorn odgovornoscu- ne podleie imunitetu. to su mere koje vaţe za sve poslanike i izriĉu se po osnovu Poslovnika!, 3) Staradi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet,4)Sta radi sudija ukoliko nar. poslanik bude pritvoren, 5) Kad poslanik, izuzetno, moţe biti pritvoren,.6)Ko odlucuje o uMdanju imunitetea narodnim poslanicima - NS, 6)Ako postupak bude pokrenut papotom prekinut teku li rokovi zastarelosti34. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS - RADNA TELA I FUNKCIONERI (2)t, ct»- ........................................................................................................................................................................................................... ; ........................J^ a - Dva su oblika rada NS -0 M PLINUMU, na sednici svih NP, u kome se pretresa i^ t- odluĉuje i u RADNIM TELIMA, ODBOMMA, na sednicama ĉlanova odbora. u kojima seprethodno proucavaju pitanja o kojima će se odluĉivati u plenumu.b-GLANOVE svakog ODBORA predlaţu poslaniĉke grupe srazmerno broju narodnihposlanika koje imaju u Narodnoi skupštini.v - Narodni poslanik moţe biti clan vise odbora.g - Odbor ie izabran ako ie za niega glasala većina prisutnih narodnih poslanika.^ ~ Prvu sednieu odbora saziva predsednik NS.53C'**■- ..>'L4/C^^

dj - Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava najstariii elan odbora.e - Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih clanova,predsednika i zamenikapredsednika odbora.ţ - Odbor ima i svog sekretara.z - PREDSEDNIK ODBORA saziva sednicu i predsedava sednicom odbora.Duţan je dasazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja ĉlanova odbora. kao i nazahtev predsednika NS. Ako to ne uĉini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenikpredsednika odbora ili predsednik NS.i - Rasprava na sednici odbora. prema utvrdenom dnevnom redu, vodi se bez obzira na broi prisutnih ĉlanova odbora.j - Odbor odluĉuje većinom glasova prisutnih ĉlanova na sednici kojoj prisustvuje yecina ĉlanova odbora.k - Neke od najvaţnijih funkcija odbora su :(fj razmatranje i pretresanie pitanja iz nadleţnosti NS^gJ predlaganie^kata^l izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata VladeRS I 4) vršenje drugih poslova odreĊenih poslovnikom o radu NS (PoRNS).1 - Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koie su formirana ministarstva.]j - Broj Clanova odbora utvrĊuje se PoRNS. a broj clanoya drugih radnih tela utvrduje se odlukom o njihovom obrazovanju. Odbor moţe imati naimanje 11. a najviše 25 clanova.m - Dva najvaznija STALNA ODBORA su/D Odbor za ustavna pitanja i/f)Zakonodavniodbor.ODBOR ZA USTAVNA PITANJA razmatra predlog za promenu URS, statut AP u postupku davanjasaglasnosti Narodne skupštine, bavi se naĉelnim pitanjima primene Ustava.Odbor ima 25 clanova.ZAKONODAVNI ODBOR razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, koji je upućen NS, sastanoviita njegove uskladenosti sa Ustavom, predlaţe donošenje autentifinog turnaĉenja zakona, drugog propisa iopsteg akta koji je donela NS. Ima 21 ĉlana.

a - NS moţe odlukom obrazovati ANKETNE ODBORJEIKOMISIJE za vršenie posebnih zadataka odredenih odlukom o njihovonTobrazovanju.b - Narodna skupština moţe obrazovati, iz reda narodnih poslanika, anketne odbore radi sagledavanja stanja u odreĊenoi oblasti.Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrduje se sastav i zadatak odbora.v - Odbor ima pravo da traţi od drţavnih organa i poiedinih organizacija podatke, isprave i obaveštenja. Predstavnici drţavnih organa i organizacija, kao i graĊani, duţni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.g - Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi NS izveštai sa predlogom mera.d - Anketni odbor prestaje sa radom danom odluĉivanja o njegovom izveštaju na sedniciNS.a -POSLANIĈKA GRUPA je oblik organizovania NP za uĉešće u radu NS.b - Poslaniĉku grupu predstavlja predsednik poslaniĉke grupe, koji ima svog zamenika.v - Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS.g - Poslaniĉku grupu cine NP iedne politiĉke stranke, druge politiĉke organizacife iligrupe graĊana koia ima najmanje pet NP.d - Poslaniĉku grupu od najmanje pet ĉlanova mogu udruţivanjem da obrazuju i NP54politiĉkih stranaka, drugih pohtiĉkih organizacija ili grupa graĊana koje imaju manje od petNP.dj - Poslaniĉka grupa se konstituiše tako što se predsedniku NS podnosi spisak ĉlanova koji je potpisao svaki ĉlan poslaniĉke grupe. Na spisku se posebno naznaĉava predsednik poslaniĉke grupe i njegov zamenik.e - Narodni poslanik moţe biti ĉlan samo iedne poslaniĉke grupe.ţ - Predsednika poslaniĉke grupe i njegovog zamenika odredjuje poslaniĉka grupapredsednici odbora. a u širem smislu i sekretar NS i predsednici poslaniĉkih grupa. b - NS bira predsednika Ijednog ili višepotpredsednika većinom glasova svih NP (126)t-5- a - FUNKGIONERI u NS, u ujem smislu su: predsednik NS, potpredsedniei NS ;v - PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE: 1) predstavlia NS, 2) saziva sedniceNS, 3) predsedava njima, 4) vrši i druge poslove predviĊene Ustavom, 5) stara se o primeni Poslovnika NS, 6) stara se o blagovremenom i usklaĊenom radu radnih tela NS, 7) vrši i Ċruge poslove predviĊene zakonom i ovim poslovnikom.

g - Pored ovih, predsednik NS ima i odredjena SAMOSTALNA OVLAŠĆENJA. Tako on: 1) raspisuie izbore za predsednika RS, 2) raspisuje izbore za odbornike, 3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade uĉestvuie u donošenju odluke o proglašeniu ratnog ili vanrednog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane i 4) u donošenju mera odstupania od ljudskih i manjinskih prava. zajamĉenih URS - om, u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane.d - POTPREDSEDNICI NS pomaţu predsedniku NS u vršenju poslova iz njegovog delokruga. Predsednika NS, u sluĉaju privremene spreĉenosti, zameniuie iedan od potpredsednika NS, toga on odredi, o eemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara NS. Ako predsednik NS neodredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u slueaju privremene spreĉenosti zamenj ivaće ga naj starij i potpredsednik.dj - NS ima naiviše 6 potpredsednika. koliko ih ima u ovom sazivu, a njihov broj se utvrdiuie prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom. na predlog predsednika NS.e - Kandidata za SEKRETARA NS predlaţe predsednik NS, a imenuje ga NS. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS, pri ĉemu on vrši svoje zadatke do imenovamTnovog sekretara. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS.BOSINA POTPITANJA1) Sta su odbori, 2) Koja su stalna a koja povremena radna tela NS, 3) Kako seformiraju, 4)Za šta su nadleţni, 5) Mogu li radna tela donositi zakone- ne. ona ih samo pripremaiu. 6) Koliko potpredsednika ima, 7) Ko predlaţe predsednika NS.35. POSTUPAK DONOSENJA ZAKONA (13)a - Donošenje zakona je najvaţnija nadleţnost NS.b - Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza. To su faza:fij predlaganja zakona; p_retresa^P^ odluĉivanja o zakonu^ proglašavanja zakonaj^) obiavljivanja zakona i ^flstupanja zakona na snagu.ffy-t^z? v - PRAVO PREDLAGANJA ZAKONA, drugih propisa i opštih akta imaju: 1) Vlada,2) svaki narodni poslanik. 3) skupština AP. 4) najmanje 30.000 biraca, kao i NBS iz oblasti bankarskog sistema, kreditne, monetarne i devizne politike i ombudsman iz svoie nadleznostiv 1 - Vlada predlaţe NS zakone i druge opšte akte i date o njima miMjenje kad ih podnese drugi predlagaĉ, zato što je upravo Vlada ta koja te iste zakone izvršava. J, g - Ovlašćeni predlagaĉ zakona podnosi PREDLOG ZAKONA u obliku u kome se zakon ^ ,„ -" donosi. SA OBRAZLOŢENJEM koje mora da sadrţi:|f3 ustavni osnov/Ţf razloge zajonoienie zakona(3l objašnjenie osnovnih pravnih instituta i pojedinaĉnih resenia, (4$procenu iznosa finansii'skih sredstava potrebnih za sprovodenje zakonajjl'opšti

interes ^ ^y^ zbog koga se predlaţe poyratno deistvo. ako predlog zakona sadrţi odredbe za koje se o%f K predvida povratno dejstvo/o) pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosnodopunjuju, ako se predlaţe zakon o izmenama, odnosno dopunama. d - Predlog zakona koji je upućen NS predsednik NS, odmah po prijemu, dostavlja ^A j^ narodnim poslanicima, nadleinim odborima i Vladi, ako ona nijepredlagaĉ. '.- c^ dj - Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS, moţe se uvrstiti u dnevni■y. ^ red sednice NS. kada je ona u redovnom zasedanju, u roku ne kraćem od 15 dana i ne duţem \ " od 60 dana. od dana niegovog podnošenja.e - Predlog zakona, pre razmatranja u NS, razmatraju nadlemi odbori i Vlada, ako nije• predlagaĉ zakona,ţ - Na sednicu odbora na kojoj se razmatrajupredlozi zakona i amandmani napredloge ^'l^" zakona pozivaju se i podnosioei tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnicţ.z - O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi naĉelni PRETRES, a zatim pretres UDoiedin ostim a.i - PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja se po ĉlanovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima sepredlaţe uvoĊenje novih odredaba, a u pretresu mogu da uĉestvuju: ĉlanovi odbora, predlagaĉ zakona ili njegov predstavnik, predstavnik Vlade ako ona nije predlagaĉ i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora.j - Nakon završetka pretresa. odbor podnosi NS izvešiaj koji sadrţi mišljenfe i predloge odbora. Odbor odreduje izvestioea koji po potrebi na sednici NS obrazlaţe izveštaj odbora. «ie,cr,?x k - Nadleini odbori i Vlada, ako niie predlagaĉ zakona. u svojim izveštajima, odnosno ^ ' miiljenju, naikasniie pet dana. pre dana poĉetka sednice NS, na kojoj se predlog zakonarazmatra, mogupredloiitiNS daprihvati ili neprihvatipredlog zakona u naĉelu. Ukoliko nadleţni odbori i Vlada predloţe prihvatanje zakona u naĉelu. duţni su da navedu da li zakon prihvataiu u eelini ili sa izmenama koie predlaţu u formi amandmana.1 - O predlogu zakona na sednici NS najpre se vodi NAĈELNI PRETRES.<vir£&c>3 ll%rt>

ZA-"\ 56Ij -NS moţe odluĉiti da obavi zaiedniĉki naĉelni pretres o vise predloga zakona koii su nadnevnom redu iste sednice, a meĊusobno su uslovjjeni ili su rešenja u njima medusobnopovezana, s tim što se odluĉivanie o svakom predlogu obavlja posebno.m - Po završenom naĉelnom pretresu, NS prelazi na NAĈELNI PRETRES O PREDLOGUzakona. a zatim prelazi na PRETRES U POJEDINOSTIMA.n - Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budţetu Republike Srbije, po završenomnaĉelnom pretresu NS prelazi na pretres u pojedinostima.nj - Od završenoe naĉelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostimamora da proĊe naimanje 24 ĉasa.0 - U vremenu izmeĊu završenog naĉelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima, nadleţni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.p - PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja sepo ĉtanovima na koje supodneti amandmani1 ° amandmanima kojima sepredlaţe unošenje novih odredaba,r - Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu ree imapredlagaĉ, odnosno ovlašćeni predstavnikpredlagaĉa.s - Predlagaĉ zakona ima pravo dapovuĉepredlog zakona iz procedure sve do završetkapretresa predloga zakona na sednici NS.t-Akojepredloţeni akt prihvaćen u naĉelu, NS odluĉuje o AMANDMANIMA.e - Kada predlog zakona sadrţi odredbe za koje se predvida povratno dejstvo, prilikomglasania o tim odredbama, NS ee posebno odlueiti da li za to deistvo postoji opšti interesu -.Nakon odlueivanja o amandmanima. NS pristupa glasanju o PREDLOGU ZAKONA UCEUMy ■uTFanu zaglasanjeNS ODLUCUJEo yredlosuzakona u naĉelu, poiedinostima i u celini.

a - AMANDMAN -predlog za izmenu i dopunupredloga zakona podnosi se predsednikuNS u pisanom obliku, sa obrazloţenjem, poĉev od dana dostavljanja predloga zakona, anaikasnije pet dana pre dana odreĊenog za odrţavanie sednice za koiu ie predloţenorazmatranie tog predloga zakona.b - Podnete amandmane predsednik NS upueuje predlagaĉu zakona, narodnimposlanicima, nadleţnim odborima i Vladi.v - Predlagaĉ zakona, nadleţni odbori i Vlada, duţni su da, pre sedniee NS, razmotreamandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koie amandmanepredlaţu da ih NS prihvati, a za koje da ih odbije.g - NS u Danima za glasanje. nakon usvajanja predloga zakona u naĉelu, odluĉuje opodnetim amandmanima. po redosledu ĉlanova predloga zakona.d - Ako je podneto vise amandmana na isti clan predloga zakona, prvo se odluĉuje oamandmanu kojim se predlaţe brisanje odredbe toga ĉlana, a zatim o amandmanu kojim sepredlaţe izmena celog ĉlana.dj - Amandmani koje je podneo predlagaĉ zakona, a koje su prihvatili nadleţni odbori iVlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlagaĉ zakona, nadleţni odbori i Vlada, postajusastavni deo predloga zakona i o njima NS posebno ne odluĉuje.e - NSposebno odluĉuje o svakom amandmanu koii predlagae zakona, nadleţni odbor iliVlada nisu prihvatili,a - Izuzetno, ZAKON se moţe doneti PO HITNOM POSTUPKU.b - Predlog zakona za ĉije se donošenje predlaţe hitan postupak moţe se staviti na dnevnired sedniee NS ako je podnet najkasnije 24 ĉasa pre poeetka te sednicev - Hitnost postupka ogleda se u znatno kraćim rokovima za podnošenje izveštaianadleţnog odbora, jer ukoliko izveštaj izostane predlog zakona razmatraće se i bez izveštaja,dok se amandmani na predlog Zakona mogu podneti najkasnije do poeetka pretresa

predloga Zakona.g - Prema PoRNS po hitnom postupku moţe da se donese samo zakon koiim se ureduiupitania i odnosi nastali usled okolnosti koie nisu mogle da se predvide, a nedonosenje zakonapo hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po ţivot i zdravlie liudi.bezbednost zemlje i rad organa i organizaciia.d - Predlagaĉ zakona je duţan da, u pisanom obrazloţenju predloga zakona, navede štetneposlediee koie bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupkua - PROGLAŠENJE ZAKONA je deklarativni akt koji donosipredsednik RS.b - Prema URS Predsednik Republike ]t duţan da najkasnije u roku od IS dana od danaizglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet pohitnom pbstupku, donese ukaz o proglašenju zakona^Wda zakon, uz pismeno obrazloţenje,vrati NS, na ponovno odlueivanje.v - Ako NS odluei daponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio naodlueivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog brofa poslanika.g - Predsednik Republike je dulan da proglasi ponovno izglasani zakon.d -Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u UstavompredviĊenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.dj - UKAZOM 0 PROGLAŠENJU zakona konstatuje se autentičnost i formalna ustavnostzakona.e - Proglašenje zakona ie ustavna duinost predsednika RS, ĉije neispunjenje predstavljapovredu URS, kojom se otvara tnogućnost za razrešenje predsednika RS.:.\&feu U~ a - Zakon dobiia obaveznu snagu OBJAVLJIVANJEM, zato što tek tada zakon moţe poĉeti dase primenjuje.b - Prema URS Zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju sepre stupanja na snasu.v — Ustav, zakoni i podzakonski opšti akti RS objavljuju se u repubMkom sluţbenomglasilu.

g - Statuti. odluke i drugi opšti akti AP. objavljuju se upokrajinskom sluţbenora glasilu. ^CL d - Statuti i opšti akti jedinica LS, objavljuju se « lokalnim sluţbenim glasilima. soJ* dj - Zakoni i drugi opšti akti STUPAJU NA SNAGU najranije osmog dana od danatf^.., objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoie naroeito opravdani-i^' razlozi, utvrdeni prilikom niihovog donošenia.BOSINA POTPITANJAl)Ko su ovlasceni predlagaci 2)Kome se podnosi predlog zakona 3)Podnosenje predloga zakona NS, 4) Sta sadrzi svaki predlog Zakona, 5)Rasprava u nacelu, 6) Rasprava o pojedinostima, 7) Kadse smatra da je predlog zakona usvojen,8) Kad zakon stupa na snagu - 8. dana u nonoc, ti DO proteku roka od 7 dana , 9) Retroaktivno dejstvo zakona, 10) Kakvaje procedura kada Vlada hoce da donese neki zaŠn^pTvo nadlezno mimstarstvo vriurema nacrt. zatim se tai nacrt zatonTZvaia nasednici vlade i tek nakon toga on postaje predloe zakona koii ulazi u skupstinsku proceduru58:c36. REPUBLICKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA (9)a - Referendum i narodna inicijativajesu oblici neposrednog iziašniavania i neposrednog uĉešća graĊana u vršeniu vlasti. " ""b - To je ustanova pomocu kojeg biracko telo izrazava neposrednim glasaniem svoie glediste ili svoiu voliu u odnosu na mere drzavne vlasti koiele preduzela ili tek treba da preduzme i to izjasnjavanjem za dve ponudjene alternative ZA i PROTIV."v -Prema vremenu primene referendum moze biti PRETHODNI, kad prethodi aktu drzave i utvrdjuje opsta nacela za taj akt i NAKNADNI, kad hronoloski sledi posle akta drzave, g - Prema pravnom osnovu referendum moze biti OBAVEZAN, kad je kao takav predvidjen Ustavom, prema kome odnosnog akta nema bez pristanka birackog tela i FAKULTATIVNI, kada ga moze zahtevati odredjeni broj biraca, @- USTAVOTVORNI referendum je obavezan onda kada je NS duţna da akt o promeni Ustava stavi na republiĉki referendum radi potvrĊivanja. To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na^preambulu Ustava/naĉela Ustavafljudska i manjinska prava i slobode^redenje vlastifproglašavanje ratnog i vanrednog stanjaf odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.dj - Ustavotvorni referendum moguc je i kao fakultativan s obzirom na to da je kod pitanja za ciju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu, ostavljena

mogucenost NS da odluci da li ce promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republicki referendum radi potvrdjivanja.e - Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrĊivanie, graĊani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. z - Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih biraĉa,i -Akt o promeni Ustava koji je potvrĊen na republiĉkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NSjj -Ako NS ne odluĉi da akt o promeni Ustava stavi na potvrĊivanie. promena Ustava ie usvoiena izglasavaniern u NS. a akt o promeni Ustava stupa na snaeu kada ga proglasi NS. £lp- Prema URS na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraĉa NS raspisuie referendum &pi(anju iz svoje nadleinosti.1 - Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz 1) medunarodnih ugovora, 2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, 3) poreski i drugi finansijski zakoni, 4) budţet i završni raĉun, 5) uvodenje vanrednog stanja i amnestija, 6) kao ni pitanja koja se tiĉu izbornih nadleţnosti NS.OP- Prema URS nove AP mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku -&£ " yp predviĊenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanie novih ili ukidanje, odnosno sysĉ' spajanje postojećih AP utvrĊuju graĊani na referendumu. Dakle radi se o PRETHODNOM v" ^ i QBAVEZNOM REFERENDUMU. Konaĉnu odluku donosi NS. u postupku fi^- predvidjenom za promenu Ustava, u skladu sa voljom gradjana.Teritoriia AP i uslovi pod kojima se moţe promeniti granica izmeĊu AP odreĊuje se zakonom. Teritoriia AP ne moţe se menjati bez saglasnosti njenih graĊana izraţene nareferendumu, u skladu sa zakonom, sto znaci da je referendum OBAVEZAN,59^n)- Osnivanju, ukidanju i promeni teritoriie iedinice LS prethodi referendum na teritoriji tejedinice LS.g^Postoje 3 vrste referenduma, s obzirom na teritoriialni princio: republiĉki koji se tiĉe RS, pokraiinski kojl postoji u AP, dok u opštinama postoji opštinski referendum.o -Aktoraspisivaniu republiĉkog referendurna donosi NS.P - Pravo iziašniavanja na referendumu imaju graĊani koii imaiu biraĉko pravo. Na referendumu graĊani se izjašnjavaju liĉno i tajno. na glasaĉkim listićima. r - Od dana raspisivanja do dana sprovodjenja referenduma ne moţe protećl manieod 15 ni vise od 90 dana.(ap- Organi za sprovodenje referenduma jesu komisija iglasaĉki odbor.

Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, a komisiia obrazuie glasaĉkeodbore.bl - Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS, AP i grada ili njihov deo, komisije seobrazuju i u opštinama. |vj)- Pitanje o kome se graĊani referendumom izjašnjavaju mora biti izraţeno Jasnja tako dase na njega moţe odgovoriti reeju "za" Hi "protiv", odnosno "da" ili "ne".Kad se referendumom odlueuje istovremeno o vise pitanja, svako pitanje mora biti posebnoformulisano na glasaekom listićugl - Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja gradana, pitanje o komegraĊani treba da se izjasne moţe biti formulisano tako da se u odgovoru na njega gradanin

fredeljuje zajedinu od vise predloţenih mogućnosti^ - Glasa se zaokruţivaniem na glasaekom listiću jednog od mogućih odgovora. djl - Po završenom glasanju glasaeki odbor utvrduje rezultate glasania na glasaĉkom mestu i o tome sastavlja zapisnik.el - Referendum je punovaţan ako je na njemu glasala većina graĊana koii imaiu biraĉko pravo i koji su upisani u biraeki spisak u skladu s ovim zakonom. ţl - Qdluka o .pjtajm'u koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju slasala veĉina glasaĉa i ova odluka je obavezoa.zl r Kad su se gradani referendumom prethodno izjasmli o odredenom pitanju, organ koii donosi akt kojim se ureduje to pitanje duţan je da ga donese u skladu s voliom graĊana izraţenom na referendumu, u roku odreĊenom aktom o raspisivanju referenduma, a najkasnije u roku od 60 dana od dana odrţavania referenduma.il - Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja, o torn aktu, odnosno pitanju ne moţe se ponovo odlueivati na referendumu u roku kraćem od sest meseei od dana glasanja na referendumu. jl - Ako su se gradani referendumom izjasnili za potvrdivanie akta. akt ie usvojen danom odrţavanja referenduma. odnosno danom proglašavania tog akta. k - Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt, smatra se da tai akt niie ni donet. (T}- Gradanin ima pravo, u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili je uĉinjen propust, dapodnese prigovor komisiji za sprovodenje referenduma ako smatra da su time uĉinjene

nepravilnosti u sprovodenju referenduma, a ona odluĉuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovog podnošenja.ljl - Ako ie nepravilnost uĉinjena na jednom ili vise glasaekih mesta bitno utjcala na rezultate glasanja, nadleţna komisija za sprovodenje izbora poništiće iziašnjavanje na tim glasaĉkim mestima i odrediti vreme ponovnog iziašniavania.60ml - Protiv rešenja opštinske, gradske, pokrajinske ili Republiĉke komisije donetog po prigovoru, kao i u slucaju kad nadleţna komisija nije odluĉila po prigovoru u propisanom roku, podnosilac prigovora moţe podneti ţalbu Vrhovnom kasacionom sudu, koji rešava po ţalbi u roku od 48 sati od prijema ţalbe.i njegova odluka je konaĉna.NARODNAINICIJATIVA/aT}-Narodna inicijativaje ovlašćenje jednog dela biraĉkog tela da pokrene postupakza promenu ustava ili donošenje formalnog zakona. b - Pri tome donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu biraĉa postupi, tj. dapokrene postupak za donošenje takvog akta.v -1 narodna inicijativa moţe biti sprovedena kao republieka. pokraiinska i u iedinicimaLS,kada nosi naziv gradjanska.g - Predlog za promenu URS - USTAVOTOVORNA narodna inicijativa moţe podneti 150 00Q,a pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata ^ZAKONODAVNA narodnainicijativa ima najrnanje 30 000 biraea, ?d - Prema URS NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100 000_biraĉa o pitanjimaiz svoje nadleţnosti.dj - Prema statutu APV, pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi skupštinaAPV, ima najmanje 7 000 biraea, dokpredlog za promenu staiuta APV moţe podnetinajmanje 40 000 biraea.(p - Gradani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju INICIJATIVNI ODBOR od najmanje tri ĉlana koji imaju biraĉko pravo.ţ - Inieijativniodbor moţe obrazovati posebne odbore za prikuplianie potpisa na pojedinim mestima.z - Predlog za promenu ili donošenje odgovarajućeg akta, odnosno drugi predlog obuhvaćen narodnom inicijativom mora biti saĉinien tako da se iz njega jasno vide

pravci promena, odnosno rešenja o kojima nadleţni organ treba da se izjasni i potpisuju ga ĉlanovi inicijativnog odbora.i - Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadleţnom za donošenje akta, odnosno za rešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi, radi obaveštenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi.£J/- Inicijativni odbor prijavljuie prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašniih poslova -organizacionoj jedinici u opštini na ĉijoj će se teritoriji prikupljati potpisi.k - Potpisi gradjana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative, ĉija je sadrţina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi.1 - Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona, a pri torn je prikuplien potreban broi potpisa nadleţni organ duţan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odluĉi na naĉin i po postupku utvrĊenom Ustavom i zakonom, odnosno odgovarajućim statutom i poslovnikomlj - Kad nadleţni organ ne prihvati predlog, duţan je da o tome obavesti inicijativni odbor, a ako inicodbor smatra Ua nadleţni organ nije pravilno postupio moţe podneti ţalbu Vrhovnom kasacionom sudu, koji rešava po ţalbi u roku od 15 dana od prijema ţalbe i ta odluka je konaĉna61BOSINA POTPJTANJAI) Sta ne moze bitipredmet referenduma 2)Koji su organi za sprovodjenje republickog referenduma 3) Razlika izmedju iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako -eradianin. udruzenie itd. a NS odlucuie samo DO predloeu ovlascenospredlazaca.y| IZVRSNA VLASTPREDSEDNIK REPUBLIKE37. NADLEZNOST I AKTI (15). a - Nadleznosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasicna 2) nadleznost u okviru koje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u slucaju ratnog i vanrednog stanja, kada NS ne moze da se sastane.^p-KLASICNUNADLEZNOST cine sledeci poslovizfllpredstavlia RS u zemlji i inostranstvu;(g) ukazom proglasava zakoneOt predlaze NS nosioce funkcija;(Ct postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade5(@ prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika^) daje pomilovanja i odlikovania,(f)'komanduie Voiskom i postavlia, unapreĊuie i razrešava ofieire Vojske RS.(fth- Ovlascenja predsednika kao posrednika izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti su:

g - PREDLAŢE NS KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA VLADE. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izboraih lista i duţan je da NS predloţi onog kandidata za predsednika Vlade koji moţe da obezbedi izbor Vlade.d - PRAVO SUSFENZIVOG VETA - Predsednik RS ie duţan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavania zakona, odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona /// da zakon, uz pismeno obrazloţenje, vrati NS, na ponovno odluĉivanje ako smatra da^1 zakon nije saglasan sa Ustavom ili daje u suprotnosti s potvrdenim medunarodnim ugovorima ili opšteprihvaeenim pravilima medunarodnog prava ili|3 da pri donošenju zakona niie poštovana proeedura propisana za donošenje zakona ili (S| da zakon ne ureduje neku oblast na odgovaraiuei naĉin.dj - Predsednik RS ne moţe NS vratiti na ponovno odluĉivanje zakon o kome su se gradaniizjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su gradani potvrdili nareferendumu.e - Ako NS odluĉi da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odluĉivanje,zakon se izglasava većinom od ukupnog broia poslanika.z - Predsednik RS je duţan da proglasi ponovno izglasani zakon.Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predvidenomroku, ukaz donosi predsednik NS.i - PRAVO PREDSEDNIKA DA RASPUSTI NS na obrazloţeni predlog Vlade.62Predsednik RS je duţan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazloţen predlog Vlade raspušta NS, eeneci opravdanost i dovolinost razloga navedenih u predlogu, ili da Vladu i iavnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade, —j - Ukaz ie diskreeioni akt predsednika i ne moze biti predmet oeene ustavnosti pred Ustavnim sudom, ali moze predsednik moze biti razresen zbog povrede URS, ako nije postovao ustavne uslove za raspustanje NS.k - Predsednik RS neće razmatrati prediog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da se Vladi~iţglasa nepoverenje, ako ie Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju.1 - Predsednik RS DUŢAN ie da raspusti NS u sluĉajevima odreĊenim Ustavom:(f|ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere noyu Vladu

........................ ~......... "" .................. *-" J ---------------------------------------- .... I Ml l""ll" -------------------- .... ________ ... ., 2,'^grjjp ..... „,iip,„|,„,,||. .... 11||TT ■ ,-gg".u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat. (u slucajevima izglasavanja nepoverenja Vladi, neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade)Ij - U oba sluĉaja, sa ukazom o raspuštanju NS predsednik RS donosi odluku kojoro raspisufe izbore za narodne poslanike, tako da se oni okoncaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.m - Predsednik RS ne moţe da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje.n - Medjutim kada Predsednik RS raspusti NS, ona vrsi tekuce i neodlozne poslove, a u slucaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja, uspostavlja se njena puna nadleznost, koja traje do okoncanja ratnog ili vanrednog stanja i'tada~se ona sastaje bez poziva.nj - SUPSIDIJARNA NADLEZNOST Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. odluku o proglašenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS. predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i NS, kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja.o - Kada je u pitanju proglasenje vanrednog stanja, te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom, u slucaju da NS ne moze da se sastane, ali uz supotpis predsednika RS.p-AKTI - Predsednik RS donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, nareĊenja i dr. pravne akte.Ukazom predsednik RS proglašava zakon. raspušta NS. postavlja i opoziva ambasadore, daje odlikovania i postavlja, unapreĊuje i razrešava oficire VoiskeRS.Odlukom predsednik RS raspisuie izbore za narodne poslanike, predlaţe NS kandidata za predsednika Vlade. daje pomilovanja. imenuje generalnog sekretara, šefa Kabineta, savetnike predsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretariiatu predsednika RS i odluĉuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte.Nadleţnosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donošenjem odluka, pravila, naredaba. nareĊenia i drugih pravnih akata koji su odredeni zakonom.Ukazi i Odluke se objavljuju u "Sluţbenom glasniku RS".63BOSINA POTPITANJA1) Koje su ovlascenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja 2) Ko proglašava ratno stanje

3) Koje su to odluke iz nadleznosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja4) Sta moze ograniciti za vreme rata - slobodu kretania i dr.

SJKoliko dugo ta ogranicenja mogu trajati 6)Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti 7)Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja - naredbe 8)Koie su nadleznosti predsednika republike 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku 10)Ko pwglasava Ustav i cime -NS, odlukom ll)Ko menja predsednika republike kadaje u inostranstvu Hi kad muprestane mandatJ3) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika republike u torn slucaju_14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni 15) Kojom vecinom se izglasava zakonpo drugi put 16)U kom roku proglasava zakon - 15 dana38. IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS (12)a - Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i liĉnim glasanjem.b - Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban drţavljanin RS, sa prebivalistem u RS.v - Izbore za predsednika RS raspism'e predsednik Narodne skupštine odlukom. koja se objavljuje u «Sluţbenom glasniku RS».g - Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS, tako da se okonĉaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.d - Ako se mandat predsednika RS produţi zbog ratnog ili vanrednog stania. izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se odrţe naikasniic tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.dj - Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se odrţe naikasniie tri meseca od dana kada predsedniku RS prestane mandat. ~~e - Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne moţe proteći manje od 30 ni vise od 60 dana. U odluei o raspisivanju izbora utvrduie se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada poĉinju da teku rokovi za sprovodenje izbornih radnji._Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja.z - Kandidata za predsednika RS mogu da PREDLOŢE POLITIĆKA STRANKA koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u «Sluţbenom glasniku RS", KOALICIJA POLITIĈKIH STRANAKA i GRUPA GRABANA.Grupu gradana pismenim sporazumom osniva najmanje deset biraĉa ĉiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv

i - Predlog kandidata moţe biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrţi najmanje 10.000 biraĉa. Biraĉ moţe potpisom podrţati samo jednog kandidata.j - Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana izbora. Predlagaĉ kandidata moţe povući predlog kandidata do dana utvrdivanja liste kandidata za izbor64predsednika Republike. Kandidat moţe odustati od kandidature do dana utvrĊivanja liste kandidata za predsednika RS, pismenim putem, overenim kod suda.P ,^o£I - RIK utvrĊuie listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre danar^fS ' izbora i objavljuje je u „Sluţbenom glasniku RS" narednog dana.Ij - Lista kandidata za izbor predsednika RS sadrţi ime i prezime kandidata.i naziv predlagaĉa kandidata, odnosno naznaku da je kandidata predloţila grupa graĊana ako grupa graĊana nema naziv. Redni broi kandidata na listi utvrĊuje se ţrebom, u prisustvu predstavnika predlagaĉa kandidata.m - Glasanje za predsednika RS vrsi se glasackim listicima.Pored naznake da se glasa za predsednika RS glasaĉki listić za izbor predsednika RS sadrţi redni broi kandidata koji je utvrĊen na listi kandidata za predsednika RS, ime i prezime kandidata i naziy_predlagaea kandidata, odnosno naznaku da je predlagaĉ grupa gradana ako grupa graĊana nema naziv i objašnjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako što se zaokruţi redni broi ispred imena i prezimena kandidata.n - Nevaţeei glasaeki listić ie glasaĉki listić koji nije popunjen ili glasaĉki listić koji je tako popunjen da se ne moţe pouzdano utvrditi za kog kandidata je biraĉ glasao.nj - RIK zapisnicki utvrĊuie i obiavljuie konaene rezultate izbora u „Sluţbenom glasniku lT'<P"~ ^* u roku od 96 sati od zatvarania biraĉkih mesta, a do objavljivanja konaĉnih rezultata izbora, RIK objavljuje privremene rezultate izbora.o - Za predsednika RS izabran ie kandidat koji je dobio većinu elasova biraĉa koji sus :/l£ ? glasali, bez obzira na odziy biraca. Broj biraĉa koji su glasali utvrduje se na osnovu broja ^~r''vz ,-*" glasaĉkih listića koji se nalaze u glasaĉkoj kutiji.,0-P ~ Ako nijedan kandidat ne dobiie većinu glasova biraĉa koji su glasali, glasanje se ponavlia u roku od 15 dana od dana prvog glasanja.Dan ponovljenog glasanja utvrĊuje RIK odlukom, koja se objavljuje u "Sluţbenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi.

r - Na ponovljenom glasanju ueestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. Vise od dva kandidata uĉestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugor.,fe.Av mesto.te&t*^ s - Na glasaekom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova, a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrĊuje ţrebom.*- Na ponovljenom glasaniu za predsednika Republike izabran ie kandidat koji ie dobio najveei broi glasova.ć - Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biraeko prayo, ponavlja se celi izborni postupak.a-MANDAT predsednika RS poĉinia-fcad-polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom, ciji je tekst utvrdjen u Ustavu. To je svecana iziava kojom se zasniva moralna obavezai odgovornost predsednika Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, sastaje se da bi predsednik RS pred njom poloţio zakletvu.65t^:''&Wb - Predsednik Republike bira se na PET GODINA, da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i drzavno in nacionalno jedinstvo Niko ne moţe vise od dva puta da bude izabran za predsednika Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukeesije.v - Medjutim izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustava smatraće se prvim izborom.g - Predsedniku RS mandat ne moţe isteći dok traie ratno ili vanredno stanje, već se produţava po siii Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje, Predsednik Republike kome je mandat produţen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadleţnosti kao i pre produţetka mandata.d - Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na kojeje izabran.dj -Pre isteka vremena na kojeje izabran, predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen.e - Predsednik RS moţe podneti PISMENU OSTAVKU, koju dostavlja predsedniku NS, te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu, Nlje potrebno da mu NS kosnstatuie podnosenje ostavke, kao u slucaju nosilaca javnih fiinkcija

kojeje ona izabrala, jer mu ona nije dala mandat vec biraci na neposrednim izborima.z - Predsednik RS duţan ie da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tomemoţe da je obrazloţi.i - Predsednik Republike moţe podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produţen.l" - RAZREŠENJE predsednika Republike moţe Narodnoj skupštini da preĊloţi najmanje 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika,k - Ustavni sud duţan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluĉi o tome da li ie predsednik Republike povredio Ustav.1 -Ako Ustavni sud odluĉi da je predsednik RS povredjo Ustav, razrešava se ako za njegovo razrešenje |lasaiu2/3, narodnih poslanika,lj - Ako Ustavni sud odluĉi da predsednik RS niie povredio Ustav, postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude oljjavTTenall "Sluţbenom glasniku RS".m - Ako predsednik RS podnese ostavku. bude razrešen ili spreĉen da izvršava svoju funkciju, ZAMENJUJE ga PREDSEDNIK NARODNE SKUPSTINE najduţe tri meseca.An ~ Dok zamenjuje predsednika RS, predsednik NS ovlašĉen ie da predstavlja RS u zemlji i inostranstvuf da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnikaf da raspiše izbpre za NS, da predlaţe NS kandidata za predsednika Vlade^ da vrši nadleţnosti u oblasti odbrane RS i da komanduie Vojskom Srbije.nj - Predsednik NS znaci ne moze^&s. vrsi pravo supsenzivnog zakonodavnog vetafda predlaze NS nosioce funkciia. osim kandidata za predsednika Vlade^da postavlja i opoziva ukazom ambasadorej'da daje pomilovania. da raspusti NS.o - Ipak, dujan ie da raspusti Narodnu skupštinu u svim sluĉajevima u kojima je to ustavna duţnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.66BOSINA POTPITANJAl)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti kandidaturu -po starom Zakonu o izboru predsednika, najmanje godinu dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora, apo novom, nema, samo te odredbe, samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o prebivalistu. 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava, 3)Postupak izbora predsednika RS 4) koji su ovlašćeni predlagaĉi kandidatapo Zakonu o izboru predsednika republike 5)

kome se predaje lista kandidata i ko proglasava izbomu listu 6)Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic - na osnovu proglasenih izbornih listi 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke 8) Kadse smatra dajejedno lice izabrano za predsednika RS 9)Koliko traje mandat predsednika republike 10) Moze lipredsednik RS biti reizabran 10) Racuna li se Tadicu mandat kojije zapoceo pre stupanja na snagu novog URS -ne 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na kojije izabran 12) Opoziv tj. razresenje predsednika RS 13)Kako se regitlišu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru predsednika RS- shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika39. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS (12)a - Predsednika biraju biraci te je njegov polozaj jaci nego u klasicnom parlamentamom sistemu u odnosu na NS.b- Ukazom proglasava ZAKONE koje donosi NS.v - Predsednik Republike predlaze NS mandatara za sastav nove Vlade nakon odrzanih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanieka mesta u parlamentu,g - predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda, a ona bira 5. Isto tako NS predlaze predsedniku RS 10 kandidata, a on bira 5. Predsednik Republike predlaze NS i kandidata za predsednika Vlade.d- Ima pravo na suspenzivni veto. Ima jedan izuzetak kada Predsednik ne moze vratiti zakon na ponovno izglasavanje, a to je kada su se gradjani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu.dj - Prilikom vraeanja zakona uz pismeno obrazlozenje skupstina vraeeni zakon izglasava vecinom od od UKtJPNOG broja poslanika. Takav zakon je duzan Predsednik da proglasi ukazom, a ako to ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS.e - Kada NS niie u mogucnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanjadonose zajedno predsednik Republike. predsednik Narodne skupštine i predsednikVlade. pod istim uslovima kao i Narodna skupstina.z - Kad NS nije u mogucnosti da se sastane, mere kojirna se odstupa od ljudskih imanjinskih prava moţe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis Predsednika RS.i - Kad odluku o vanrednom stanju niie donela Narodna skupstina. ona je potvrĊuje u rokuod 48 sati od njenog donošenja, odnosno eim bude u mogucnosti da se sastane. Ako NS nepotvrdi ovu odluku. odluka prestaje da vaţi završetkom prve sedniee Narodne skupštine

odrţane po proglašenju vanrednog stanja.j - Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava niie propisala Narodnaskupstina, Vlada ie duţna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih pravapodnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno67ĉim NS bude u mogućnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestai'u da vaţe 24 sata od poĉetka prve sednice Narodne skupštine odrţane po proglašenju vanrednog stanja.k- Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane, Odluku o proglašenju ralnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. Kad Narodna skupština ne moţe da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemĉenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrĊuju predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade1 - Izbore za NS r_aspisuje predsednik Republike, a izbore za predsednika Republike raspisuje Predsednik NS.ij - Vazno ovlaseenje Predsednika Republike je i raspustanje parlamenta na obrazlozen predlog Vladem - Vazno je i RAZRESENJE Predsednika , na osnovu odluke NS, a uz ueesce Ustavnog suda.n - Predsednik Republike polaze zakletvu pred NS, od kog easa mu poeinje teci mandatnj - Kad predsednik Republike podnese ostavku o tome obavestava predsednika Narodne skupstine i javnost, predsednik Narodne skupstine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih da, u skladu sa Ustavom, preuzima vršenje duţnosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno, predsednik Narodne skupstine raspisuie izbore za predsednika Republike.40. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE (3)a - Kada NS nije u moguenosti da se sastane odluku o proglašem'u vanrednog stanjadonose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovimakao i Narodna skupština.b - Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od

ljudskih i maniinskih prava moţe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednikaRepublike.v - Vlada predlaţe predsedniku RS uvoĊenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte koiima se preduzimaju mere u vanrednom stanju.g - Vlada moţe predloţiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadleţnosti Narodne skupstine.CDV- Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaţe predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.(3&- Predsednik Republike moţe traţiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadleţnosti. Vlada je duţna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike.£eV Vlada moze da predlozi predsedniku RS, putam obrazlozenog pismenog predloga raspustanje NS, o kojoj predsednik mora da odluci u roku od 72h, eeneci opravdanost i dovoljnost razloga. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti, o razlozima neprihvatanja predloga.68z - Vlada ne moze predloziti raspustanje NS , ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanja izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciiu.BOSINA POTPITANJAa -Ko proglasava ratno stanjeA/llVLADA41. NADLEZNOST I AKTI (7)NADLEŢNOSTI VLADE premaURS su: ^a - UTVRĐIVANJEI VODMNJE UNUTRAŠNJEI SPOLJNE POLITIKE.b - U okviru SPOLJNE POLITIKE, Vlada^odrţava odnose RS sa drugim drţavama,medj.organizaeijama i institucijama (napredlog Vlade predsednik RS, postavlja i opozivaambasadore RS), uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim drţavama, uĉestvuje uzakljuĉivanju, ratifikovanju i primeni medi.ugovora?odlueuje o uĉlanienju RS umedj.organizacije i dr.v - Vlada utvrdjuje i vodi UNUTRAŠNJU POLITIKU i to kako opitu, tako i u pojedinimupravnim oblastima-po resorima, npr, ekonomsku, socijalnu i si. (j) g - VLADA PREDLAŢENSZAKONE. BUDŢETIDRUGE OPŠTEIPOJEDINAĈNEAKTE. Kada zakone i druge opšte akte podnese drugi predlagaĉ Vlada daje o njima

misljenje. (g) d - IZVRŠA VANJE ZAKONA IDRUGIH OPSTIHAKATA NSje bitna nadleţnost Vlade ito na taj naĉin što donosi uredbe i druse opšte akte radi izvršavanja zakona, Uredbe sudakle izvršnog karaktera i Vladino generalno ovlašćenje za donošenje uredbi proizilazi izUstava. /£)dj - Vlada kao vrh drţavne vlaĊtUSMERA VA IUSKLAĐUJE RAD ORGANA DRŢA VNEUPKA VEIVRŠINADZOR nad njihovim radom. U okviru nadzora,ima dva ovlašeenia: fpAko organ drţavne uprave ne donese propis, donosi ga Vlada ako bi neĊonošenjepropisa moglo izazvati itetne posledice po ţivot ili zdravlie liudi, ţivotnu sredinu. privredu iliimovinu veće vrednosti. 0 Vlada moţe PONISTITI ILI UKINUTI PROPIS organa drţavne uprave koji je u suprotnostisa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa.e - Vlada vrši i druge poslove odredene URS i zakonom, pa tako prema Zakonu o Vladi, ) Vlada se STARAI O USTAVNOSTIIZAKONITOSTI tako Sto je dulna da obustavi odizvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ilizakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objayi u „Sluţbenom glasniku RS".Rešenjeoobustavi od izvršenia prestaje da vaţi' ako Vlada u roku od pet dana od obiavliivanja /*-\ rešenja ne pokrene postupakza ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.z - Vlada ZASTUPA RS KAO PRAVNO LICE i pri tome vrši prava i obaveze koje RS imakao osnivaĉ iavnih preduzeća. ustanova i drugih organizacijai-^Vlada RASPOLAŢEIMOVINOM RS, ako zakonom nije što drugo odredeno.(g) J69®\-AK TI VLA D E su uredbe odluke, rešenja i zaključci.k - UREDBOM Vlada podrobnije razraĊuje odnos ureĊen zakonom, u skladu sa svrhom iciljem zakona.1 - ODLUKOM Vlada osniva javna preduzeća, ustanove i druge organizacije, preduzima

mere i ureĎuje pitanja od opšteg značaja i odluĉuje o drugim stvarima za koje je zakonomili uredbom odredeno da ih Vlada ureduje odlukom.Ij - RESENJEM Vlada odlučuje o postavljenjima, imenovanjima i razrešenjima, uupravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja.m -Vlada donosi ZAKLJUCKE kad ne donosi druge akte.n - Vlada usvaja MEMORANDUM O BUDŢETU, koji sadrţi osnovne ciljeve politike javnihfinansija i makroekonomske politike.nj - STRATEGIJOM RAZVOJA Vlada utvrduje stanje u oblasti iz nadleţnosti RS i mere kojetreba preduzeti za njen razvoj.o - DEKLARACIJOM se izraţava stay Vlade o nekom pitanju.p - Vlada donosi POSLOVNIK kojim, u skladu sa zakonom o Vladi, propisuje uredenje,naĉin rada i odluĉivanja Vlade.r - NACIN RADA i odluĉivanja Vlade, i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije seureĎuju poslovnikom Vlade.s - Vlada donosi odluke na sednici većinom glasova svih članova Vlade.t - U sluĉaju da Vlada ima paran broj ĉlanova. odluka je doneta ako za nju glasa najmanje Visvih ĉlanova Vlade, pod uslovom da je za niu glasao predsednik Vlade.u - Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlogvećine ĉlanova Vlade. On predlaţe dnevni red i predsedava sednicom, a njom moţepredsedavati potpredsednik koga on odredi.f - Vlada radi i odluĉuje na sednici na koioi prisustvuie većina ĉlanova.h - Na sednici Vlade učestvuju ĉlanovi Vlade, Generalni sekretar, direktor Republiĉkogsekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica.c - Vlada radi i odluĉuje na sednici kojoj prisustvuje većina ĉlanova Vlade. Glasanje je javno,a clan Vlade može da izuzme mišljenje, uz obrazloţenje., što se konstatuje na zapisniku.č - 0 toku sednice Vlade vodi se zapisnik. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode se

stenografske beleške koje smatraju se sluţbenom tajnom stroge poverljivosti.BOSINA POTPITANJAl)Zakljucuje li medjunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Kojijenajznacajniji opsti akt vlade — uredba!. 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze?42. SASTAV IIZBOR (6)a - Vladu kao kolegijalni organ cine predsednik Vlade, iedan ili vise potpredsednika Vlade i resorni ministri.Wada moţe imati ministre bez portfelja.b -Broi potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja odreĎuje NS pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade.70v - PREDSEDNIK VLADE vodi i usmerava Vladu.^stara se o jedinstvu politiekog delovanja VladefusklaĊuje rad elanova Vlade^predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice,----------- 5g - Predsednik Vlade moţe ostalim ĉlanovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduţenja, shodno programu i politici Vlade, a clan Vlade moţe zahtevati da Vlada odluei da li je pri tome predsednik Vlade prekoraĉio svoia ovlašćenja.d - POTPREDSEDNIK VLADE usmerava i usklaĊuie rad organa drţavne uprave u oblastima koie odredi predsednik Vlade, s tim da ga predsednik Vlade moţe ovlastiti da rukovodi proiektom iz delokruga vise organa drţavne uprave.dj - Predsednik Vlade odreĊuje potpredsednika Vlade koji ga ZAMENJUJE za vreme odsutnosti ili spreĉenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašeenja na predlaganie izbora ili razrešenia ĉlana Vlade, a u svemu ostalom na njegov poloţaj shodno se primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre.e -MINISTAR je clan Vlade koji upravlia radom ministarstva, (ukoliko je bez portfelia, ne upravlja ministarstvom) i moţe podnositi Vladi predloge za ureĊivanie pitania iz nadleţnosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stay o pitanju iz njegove nadleţnosti. z - Ministar ie duţan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za voĊenje politike i odluĉivanje Vlade i odgovoran ie za sprovodenie programa i politike Vlade, za odluke i mere koie ie doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduţenja koja mu je odredio predsednik Vlade.i - SUKOB INTERESA - Ćlan Vlade ne moţe biti na drugoi javnoi funkciji u drţavnom organu, organu AP, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koia ie po zakonu nespoiiva s duţnošću elana Vlade, niti stvoriti mogucnost sukoba iavnog i

privatnog interesa. Duţanje da se u svemu povinuie propisima kojima se ureĊuje sukob interesa pri vršenju javnih funkeija.j - To znaei da Vlada pripada tipu neposlanicke Vlade. u kojoj se razdvajaju funkeije kontrolora (NS) i kontrolisanog(vlade) i time omogucuje objektivnost u sprovodjenju politieke odgovornosti Vlade pred skupstinom. Njeni elanovi uzivaju poverenje vecine u NS i u vladi su samo predstavnici politicke vecine. Qp- IMUNITET - Predsednik i clan Vlade ne odgovaraiu za mišlienie izneto na sednici Vtade ili NS, ili za glasanje na sednici Vlade. Oni uţivaju imunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odluĉuk Vlada.(f-1 IZBOR VLADE - Vladu Mm Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja, napredlog kandidata za predsednika Vlade. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu.lj - Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini mediate predsednik Republike,pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.m - Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini ima svojstvo mandatara , te iznosiprogram Vlade i predlaţe njen gastav.ri - NS posle obavljene rasprave,odluĉuje o izboru Vlade u celini tj.istovremeno glasa oprogramu Vlade i izboru predsednika i ĉlanova Vlade.nj - Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnoe broia narodnihposlanika. t(oy MANDAT Vlade pocinje da teĉe od polagania zakletve pred NS i traie do istekamandata NS koia ju ie izabrala.p -Mandat Vlade presta/e pre isteka vremena na koje je Izabrana/f) raspuštanjem N;71izgiasavaniem nepoverenia.BVneizglasavaniem poverenja/4VizgIasavaniem nepoverenja predsedniku Vlade^S) ostavkom Vlade ifgVostavkom predsednika Vlade. r - C/a/i« F/grfg mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovaniem ostavke, izgiasavaniem oepoverenja u NS i razrešenjem od strane NS na predlog predse3nika Vlade.s - Vlada kojoj je prestao mandat moţe vršiti samo posiove odredjene zakonom. te po Zakonu o Vladi vrsi samo tekuee posiove i ne moţe predlagati NS zakone i druge opšte akte niti donositi pro pise, osim ako ie njinovo donošenje vezano za

zakonski ffok ili to nalaţu potrebe drţave, interest odbrane ili prirodna, privredna ili tehnieka nesreća. t - Ona ne moţe postavliati drţ. sluţbenike na poloţai u organima drţ. uprave, a pri vršenju osnivaĉkih prava RS moţe jedino da imenuie ili da saglasnost na imenovanje vršioca duţnosti direktora i clanova upravnog i nadzornog odbora.e - Vlada kojoj je prestao mandat ne moţe predsedniku RS predloţiti raspuštanie NS. NOva Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanjaNS. u - Ĉlan Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašeenja kao clan Vlade koji je podneo ostavku.BOSINA POTPITANJA ' 1) Kada se bira vlada 2) Kako se bira vlada 3) Koliko traje mandat vlade- 4 god, tj, do isteka mandata NS kojajuje izabrala 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova43. ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST (5)a -Vlada ie odgovorna Narodnoj skupštini'za politiku RS, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata NS i^a rad organa drţavne uprave.b - Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovornipredsedniku Vlade, Vladi i Narodnoi skupštini.v - Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su: interpelacijafglasanje o nepoverenju, glasanje opoverenju Vladi ilposlanieko pitanje.g - Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke, izglasavanje nepoverenjauNS ĉlanu Vlade i razresenie clana Vlade u NS.d - INTERPELACIJA - Najmanje 50 narodnih poslanika moţe podneti interpelaciiu u vezi sa radom Vlade ili pojedinog ĉlana Vlade.dj - Vlada je duţna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade komeje interpelacija upućena.e - Izgiasavaniem prihvatanja odgovora NS nastavlia da radi po usvojenom dnevnom redu.Ţ - Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili ĉlana Vlade, pristupiće se glasaniu onepnvereniu Vladi ili ĉlanu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora nainterpelaciju, predsednik Vlade, odnosno clan Vlade ne podnese ostavku.z -_0 pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moţe se ponovo raspravljati pre isteka roka

od 90 dana.i - GLASANJE O NEPOVERENJU VLADI je najmocnije orudje kontrole NS.72j - Najmanje 60 narodnih poslanika moţe predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa nepoverenje.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje veeinom glasova od ukupnog broia narodnih poslanika.k - Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoi narednoj sednici NS, a nairanije po isteku 5 dana od podnošenja predloga.Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.1 - Ako NS izglasa nepoverenje Vladi, predseĊnik RS je duţan da pokrene postupak zaizbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanjanepoverenja, predsednik Republike je duţan da raspusti NS i raspiše izbore.Ij - Ako NS izglasa nepoverenje ĉlanu Vlade, predsednik Vlade je duţan da pokrenepostupak za izbor novog elana Vlade. u skladu sa zakonom.m - Ako Vladi ili ĉlanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogupodneti novi predlog za glasanjeo~nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.n - GLASANJE O POVERENJU VLADI - Sama Vlada moţe predloziti NS da se glasa osvom poverenju.nj - Predlog Vlade se razmatra na prvoi narednoi sedniei NS. a nairanije po isteku pet danaod podnošenja predloga.Vlada moţe zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NSkoiaieutoku, Nakon okonĉanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.o - Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika neglasa za poverenje Vladi. *~~" "^P - Ako NS ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaie mandat a predsednik RS ie duţanda pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik RS ie duţan da raspusti NS i raspiseizbore. " **"""s - POSLANICKO PITANJE je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS. Njegova prava svrhaje da se Vlada ili njen clan kritikuje i

kompromituje, tj. da se oslabi ueled Vlade i stvori osnov za stroţi oblik njene odgovornosti.t - Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaniĉko pitanje pojedinom ministru ili Vladi,iz niihove nadleţnosti i ono mora biti iasno formulisano.e - Poslaniĉko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje poslanikakoji postavlja pitanja ne moţe da traje duţe od tri minuta.u - Poslaniĉka pitanja postavljaju se Vladi, u prisustvu elanova Vlade, u vreme predvidjenoPoslovnikom NS.f - Na usmeno postavlieno poslariiĉko pitanie. Vlada odnosno ministar, moraju odmahusmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna odredena priprema. oni to morajuodmah obrazloţiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku odosam dana od dana kada je pitanje postavljeno, a u izuzetnim sluĉaievima 30 dana.fa -PisanT odgovor Vlade. odnosno nadleţnog ministra. dostavlia se narodnim poslanicima.c - Posle datog odgovora na poslaniĉko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje imapravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili dapostavi dopunsko pitanie.ĉ - Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni oodgovoru u trajanju od najviše pet minuta.73al - Predsednik Vlade moţe predloţiti NS RAZREŠENJE pojedinog ĉlana Vlade.NS razmatra i glasa o predlogu za razrešenje ĉlana Vlade na prvoi narednoi sednici. aodluka je doneta ako je za nju glasala veeina od ukupnog broja narodnih poslanika.bl - Ĉlanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom donošenia odluke orazrešenju.

vl- Ovlašćeniarninistra kome je prestao mandat vrši ĉlan Vlade koga predsednik Vladeovlasti.gl - Predsednik Vlade duţan ie da predloţi NS izbor novog ministra u roku od 15 dana odprestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova odukupnog broja narodnih poslanika.dl - Predsednik Vlade moţe podneti OSTAVKU NS, konkretno predsedniku NS iistovremeno o njoj obaveštava predsednika RS i javnost.djl -NS na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.Vladi prestaje mandat danom konstataciie ostavke predsednika Vlade.el - Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik RS ie duţan da pokrenepostupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od danakonstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik RS je duţan da raspusti NS i raspišeizbore.ţl - Clan Vlade moţe podneti ostavku predsedniku Vlade.zl-JPredsednik Vlade dostavlja ostavku ĉlana Vlade predsedniku NS, a ona prvoj narednojsednici konstatuie ostavku i tim danom mu prestaje mandat.il - Ministar koji je podneo ostavku duţan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestanemandat. Ovlašćenia ministra kome ie prestao mandat vrši clan Vlade koga predsednikVlade ovlasti.jl- Predsednik Vlade duţan je da predloţi NS izbor novog ministra u roku od 15 dana odprestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova odukupnog broja narodnih poslanika.kl - Odgovornost mimstma pored POLITICKE odsovornosti, o kojoj je bilo reĉi, podleţe ipravnoj i materijalnoj odgovomosti.

II - KRTVIĈNA odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršenja svoie duţnosti uĉini neko delo kaţnjivo po krivienom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne liĉnosti kad uĉini "obiĉno"kr.delo.III - MATERIJALNA odgovrnost ministra je odgovornost za štetu nastalu prilikom vrSenia niegove sluţ.duţnosti nanesenu nekom niegovom nezakonitom radniom, te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg.mistra kao privatne liĉnosti zbog neizvršenja nematerijalnih obaveza.

BOSINA POTPITANJAI)Koji su instrumenti kontrole vlade 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja 3) Slaje interpelacija 4)Staje opasnije interpelacija Hiposlanicko pitanie- interpelaciia. 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) iono bude izglasano sta se dalje desava 6) Kome odgovara44. ODNOS VLADE I NS (7)a - NS bira Vladu, na predlog presednika RS.b -Ĉlanovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici, sustina je da se izbegne preteranuticaj Skupstine na Vladu.v - Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS, a instrument kontrolevlade od strane NS su interpelaeija, izglasavanje nepoverenja vladi, neizglasavanje»epoverenja Vladi i poslanicko pitanje.g - Vlada predlaţe zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mištjenja opredlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predloiila.d - Vlada svake godine predlaţe Narodnoi skupštini na usvaianje budzetRS.Predlog budzeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1. novembra tekuće godine. Vrlovazno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budzeta, jer vlada nemoze upravljati bez sredstava, moze samo privremeno.dj - Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštai o svom radu za proteklu godinu najkasniie60 dana pre podnošenja predloga završnog raeuna budzeta Republike Srbije.e -Na zahtev NS, Vlada i svaki njen elan duţni su da joj podnesu izveštaj o svom radu.z - Vlada je duţna da zauzme stay o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iznadleţnosti Vlade.

i - Vlada moţe predloţiti NS da raspravi pitanje iz nadleţnosti Vlade i da o njemu zauzmestav.i - Predstavnici Vlade uĉestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona idrugih opštih akata koje je predloţila Vlada. Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata kojeVlada nije predloţila duţni su da ufiestvuju na zahtev Narodne skupstine.k - Vlada i svaki njen ĉlan duţni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji sujoj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog ĉlana.BOSINA POTPITANJA1) Nadleţnosti, 2)Kako NS kontrolise vladu- kroz interpelacifu. pitanie izslasavania nepovrenja vladi'i poslanicko pitanie, 3) Kako tece postupakpo interpelaciji.45. ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS (13)a - Drţavna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviruprava i duţnosti RS - poslovi drţavne uprave.b - Prema URS - DU je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi. Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU odredjeni zakonom.v - Unutrasnje uredjenje Mintstarstava I dr.ograna DU I njihovu organizaciju propisuje Vlada.g - Drţavnu upravu cine ministarstva, orsani uprave usastavu ministarstava iposebne oreanizacije -organi drţavne uprave.75Organi drţavne uprave i njihov delokrug odredjuje se zakonomd - Rad organa drţavne uprave podleţe nadzoru Vlade.dj -Narodna skupstina nadzire rad organa drţavne uprave preko nadzora nad radom Vladei ĉlanova Vlade.e - Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinaĉnih akata organa drţavne uprave donesenih u upravnim stvarima.z - Pojedini, poslovi drţavne uprave iz nadleznosti RS zakonom se mogu poveriti AP, opštinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama -imaoci javnih ovlašćenja, a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanjaprava i obaveza gradjanai zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad. RS, AP I jedinice LS mogu osnivati javne sluzbe.

i - Organi drzavne uprave su1) Ministarstva, kao jedini samostalni DOU u RS. Neka od njih su: spoljnih poslova, odbranem unutrasnjih poslova, pravde, finansija, zdravlja,prosvete i sporta, za ljudska i manjinska prava itd.2) Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave, inspektorati, direkcije i sluzbe.3) Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku Zavoda, sekretarijata, direkcija, agencija i centara. Nad njima neposredni nadzor vrsi vlada, osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predvidjen ministarski nadzor.

j - Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge, radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan sedista organa DU.k-NADLEZNOSTORGANA DUSU:/ff UĈESTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE- pripremaju nacrte zakona, druge propise i opšte akte za Vladu i predlaţu Vladi strategije razvoja i druge mere<3T PRAĆENJE STANJA-u oblastima iz svoga delokruga, preduzimaju mere ili predlaţu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena(3) IZVRŠA VANJEZAKONA, DR. PROPISA IOPŠTIHAKATA- NS i Vlade tako što donose propise, rešavaju u upravnim stvarima, izdaju javne isprave itd.<$ DONOSENJE PROPISA- Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva. Mogu donositi propise samo kad su na to izriĉito ovlašĉeni zakonom ilipropisom Vlade.Pravilnikom se razraĊuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.Naredbom se nareĊuje Hizabranjuje neko ponasanje u jednoj situaciji koja ima opšti znaĉaj.Uputstvom se odreĊuje naĉin na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.Ne donose uredbe, jerje to u nadleznosti Vlade.Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u „Sluţbenom glasniku RS".0 RESAVANJE U UPRAVNIM STVARIMA- u II stepenu donoseci konacno resenje1 - MINISTARSTVA u okviru svojih nadleznosti:76

a) Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS, dostavljaju ihvladi,koja ih predlazeNS.b) Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi viada-predlagaĉka funkcija.

c) Izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte NS i Vlade,

d) donose OPA za izvršavanje zakona i drugih propisa, kada su za to izrieito ovlašćeni zakonom.e) Vrše nadzor i kontrolu nad sprovoĊenjem zakon i drugih propisa.f) resavaju u upravnom stvarima (Ako bude pitala - lice nezadovoljno aktom ministra -pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbepred Vrhovnim sudom Srbiie

lj - ZAJEDNICKI POSLOVI MINISTARSTA VA su: 1) ostvarivanje medjunarodne saradniei staranje o njenom unapredenju 2) uskiadivanje propisa sa pravom Evropske unije,3) predlaganje pokretanja postupka za vodenje pregovora i zakljuĉivanje medunarodnih ugovora s drugim drţavama i meĊunarodnim drganizacijama, 4) pripremanje nacrta medunarodnih ugovora, 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji medunarodnih ugovora, 6) primena ratifikovanih medunarodmh ugovoram - MINISTARSTVO PRA VDE obavlja poslove drţavne uprave koji se odnose na:I) kriviĉno zakonodavstvo 2) obligacione odnose; nasledivanje; 3) postupak pred sudovima,4) organizaciju i rad pravosudnih organa; 5) pravosudni ispit; 6) veštacenje; sudske ^ tumaĉe; 7) izvršenje sankcija; 8) amnestiju i pomilovanje; 9) ekstradiciju; 10) advokaturuII) izbor nosilaca pravosudnih funkcija; 12) meĊunarodnu pravnu pomoć;BOSINA POTPITANJA1) Vrste organa drzavne uprave, 2) Nadleznost organa drzavne uprave, 3) Koja su drzavnaministarstva - voiske, finansiia. spoljnjih poslova, pravde , 4)Koji su organi u sastavu ministarstva5) Kojiposlovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose, 6) Donosi li uredbe - ne, niih donosi vlada. 7)Koji su poslovi ministarstva pravde, 8)Nadzoma funkcija ministarstva 9) Sta akoje neko nezadovoljan aktom ministra -pokrenuce upravni sporpodnoseniem tuzbeprednadleznim sudom, 10) moze li ministar da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja -ne, Vlada - moze uredbu, ali da bude u sa2lasnosti sa zakonom.77'\j\{\ USTA VNI SUD46. NADLEŢNOST (12)a -Nadleţnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne defmicije. b - Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan drţavni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava istobode.

v- Prema URS Ustavni sud ODLUĈUJE o saglasnosti: 1.) zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrĊenim medunarodnim ugovorima. 2.) potvrĊenih meĊunarodnih ugovora sa Ustavom, 3.) drugih opštih akata sa zakonom. 4.) statuta i opštih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom, 5.) opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, pol. stranaka, sindikata, udruţenja graĊana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.g - NADLEŢNOSTI Ustavnog suda su: 1) opšta normativna kontrola, 2) sukob nadleţnosti azmedju drţavnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa LS, 3) izborni sporovi, 4) zabrana rada politiĉkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruţenja gradjana I verskih zajednica, 5) ustavna ţalba, 6) posebne ţalbe predvidjene URS - om, 7) odluĉivanje o povredi URS - a od strane predsednika RS.a 1 - Kada rešava o SUKOB NADLEŢNOSTI Ustavni sud postupa kao konflikmi sud. b 1- Ustavni sud rešava sukob nadleţnosti izmeĊu: 1) sudova i drugih drţavnih organa, 2.) republiĉkih organa i pokrajinskih organa ili organa iediniea LS, 3.) pokrajinskih organa i organa jedinica LS, 4) organa razliĉitih AP ili razliĉitih jedinica LS. v 1 - Ustavni sud maze odrediti da se do okonĉanja postupka rešavanja sukoba nadleţnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadleţnosti. g 1 - Ustavni sud samo odreĊuje organ nadleţan za rešavanje sporne stvari u meritumu. u vezi sa kojom je nastao sukob nadleţnostia 2 - Rešavanje IZBORNIH SPOROVA je supsidiiarna nadleţnost Ustavnog suda, što znaĉida je za njihovo rešavanje nadleţan Ustavni sud kada zakonom nije odreĊena nadleţnostsudova.b 2 - Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svibiraĉi zajedno.v 2 -Njima nisu obuhvaeeni sporovi u vezi sa postavljenjem, odnosno imenovanjem naodredenu funkciju ili poloţaj.g 2 - Ako ie nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj naizborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili deiove togpostupka, koji se moraju taĉno oznaeiti, u kom sluĉaju ee se ceo izborni postupak ili delovitog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog sudanadleţnom organu.

a 3 - Ustavni sud odluĉuje o ZABRANI RADA POLITIĈKE STRANKE, sindikalne organizacije, udruţenja graĊana ili verske zajednice na osnovupredlosa: l)VIade, 2)Republiĉkog javnog tulioca ili 3) organa nadleţnog za upis u registar politician stranaka, sindikalnih organizacija, udruţenja graĊana ili verskih zajednica78b 3 - Ustavni sud moţe zabraniti rad politiĉkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predviĊenih u URS - u, zbog toga što su politiĉke stranke, sindikalne organizacije, udruţenja gradana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruţivanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti.v 3 - Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno.a 4 - USTAVNA ŢALBA jepravno sredstvo za zaMtu Ijudskih i manjinskih prava i slobodazajamĉenih URS - om.b 4 - Ustavna ţalba moţe se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da seizjavljujeprotivpojedinaĉnog akta Hi radnje drţavnog organa ili organizaciie koioi iepovereno javno ovlašćenie, 2) da se njimapovreĊuju ili uskraćuju ljudska ili manjinskaprava i slobode zajemeene Ustavom, 3) da su iscrpljena ili nisu predviĊena druga pravnasredstva ///je zakonom iskljuĉeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.v 4 - Ustavna ţalba moţe se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva. u sluĉaju kada jepodnosiocu ţalbe povreĊeno pravo na suĊenje u razumnom roku.a 5 - Prema URS, moguće je neposredno izjaviti ŢALBU USTAVNOM SUDU u pet sluĉajeva. fV) Na odluku donetu u vezi sapotvrĊivanjem mandata narodnos poslanika, o kojoj Ustavnisud odluĉuje u roku od 72 ĉasa. @ Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravoţalbe Ustavnom sudu. Izjavljena ţalba iskljuĉuje pravo na podnošenje Ustavne ţalbe. (3}5Protiv odluke NS o prestanku funkciie iavnoe tuţioca* odnosno protiv odluke Drţavnogveća tuţilaca o prestanku funkcije zamenika JT. Izjavljena ţalba iskljuĉuje pravo na

Jidnošenje Ustavne ţalbe ^Ako se pojedinaĉnim aktom ili radnjom drţavnog organa ili organa jediniee LS onemogućava vršenje nadlemost AP, organ odreĊen statutom AP ima pravo ţalbe Ustavnom sudu. (5j) Ako se pojedinafinim aktom ili

radnjom drţavnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlemost opštine, organ odreĊen statutom opstine ima pravo ţalbe Ustavnom sudu.b 5 - Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na osnovu ovlašćenja sadrţanog u URS - uv 5 - Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajameenih URS -om. g 5 - Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia. iavni tuţilac i zamenik JT mogu izjaviti ţalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.d 5 - Kad Ustavni sud u postupku po ţalbi organa odredenog statutom AP. odnosno LS utvrdi da je pojedinaenim aktom ili radnjom drţavnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadleţnosti AP, odnosno LS, poništiĉe pojedinaĉni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odreĊene radnje i odredili da se uklone šietne posledice.a 6 - Postupak odluĉivanja O POVREDIUSTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS, na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanikab 6 -U postupku odluĉivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud. je ogranieen samo na odlueivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupkav 6 - Ustavni sud ee odluĉiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike79g 6 - Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odluĉivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike.( O nadleţnosti Ustavnog suda u vezi sa opštom normativnom kontrolom videti pitanje br. 51.)47. SASTAV I IZBOR (6)a - Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan drţavni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. b - Odluke Ustavnog suda su konaĉne, izvršne i opšteobavezujuće. ,.v - Ustavni sud ĉini 15 sudija, s obzirom na obim nadleţnosti ovoga suda. g - Prilikom stupanja na duţnost sudije polaţu zakletvu pred predsednikom NS.IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDAa - Izbor sudija Ustavnog suda treba da pruţi ĉvrst osnoy za objektivan i nezavisan radUstavnog suda, zbog ĉega u torn procesu uĉestvuju sve tri grane drţavne vlasti.b - Pet sudija Ustavnog suda bira NS, pet imenuje predsednik RS, a pet opšta sednicaVrhovnog kasacionog suda Srbije.

v - Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloţipredsednik Republike,g - Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata kojepredloţi Narodna skupština,d - NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda većinom glasova narodnihposlanika na sednici na kojoj je prisutna yecina narodnih poslanikadj - Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata kojena zajedniĉkoi sednici predloţe Visoki savet sudstva i Drţavno veće tuţilaca.e - Oba drţavna organa utvrduju listu kandidata većinom svih ĉlanovaţ- Sa svake od predloţenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sateritorije autonomnih pokrajina.z - Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima sa najmanje 40godina jivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.i - Bira se i imenuju na devet godina.j -Njihov je mandat duţi od mandata narodnih poslanika, da bi se izbegao bilo kakav uticajili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS.k- Jedno lice moţe biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dvaputa..1 - Svojstvo sudije Ustavnog suda stiĉe se imenovanjem na tu javnu funkciju.lj - Sudije Ustavnog suda ne mogu biti ĉlanovi politiĉke stranke.m - Ovim ustavnim rešenjem bi trebalo da se onemoguĉi favorizovanje stranaĉkih kandidataprilikom izbora i imenovanja sudija i vršenje pritiska i stranaĉkih ucena posle imenovanja zasudiju.80SASTAV USTAVNOG SUDAa - PREDSEDNIKA Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlognajmanje txoje sudija, tajnim glasanjem, većinotn glasova svih sudija.

b - Predsednik suda bira se na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora.v - Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran, funkciju predsednika, do izbora, vršizamenik predsednika, odnosno najstariji sudijag - Predsednik Ustavnog sudaQ).' predstavlja Ustavni sud.(2Ysaziva sednice Ustavnog suda, ((5) predlaţe dnevni red i predsedava sednicama/4)'usklaĊuie rad Ustavnog suda, (3J stara se o sprovoĊenju akata Ustavnog suda i|0 vrši druge duţnosti utvrdene ovimzakonom, Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.d - Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dujnost sudije.dj - Ustavni sud ima ZAMENIKA PREDSEDNIKA, koji zamenjuje predsednika Ustavnog -suda, u sluĉaju njegovog odsustva ili spreĉenosti.e - Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodnose primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika.ţ - Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i duţnost sudije.z - Ustavni sud ima SEKRETARA, koji se postavlja većinom glasova svih sudija, na period od pet godina i moţe biti ponovo postavljen.i - Sekretar rukovodi Struĉnom sluţbom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnomsudu.j - Sekretar Ustavnog suda moţe imati zamenika, koga postavlja Ustavni sud većinomglasova svih sudija, na period od pet godina i koji moţe biti ponovo postavljen.k - Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status drţavnog sluţbenika napoloţaju.1 - Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreduju se aktom Ustavnog suda.lj - Za obavlianje struĉnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje STRUĈNU SLUŢBU. m - Na prava i obaveze zaposlenih u Struĉnoj sluţbi primenjuju se propisi koji ureduju prava i duţnosti drţavnih sluţbenika i nameštenika.PRAVNIPOLOŢAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA - INKOMPABILITETa - Sudija Ustavnog suda ne moţe vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS. u skladu sa zakonom.

b - Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom, u smislu Zakona o Ustavnom sudu,ne smatra se delovanje u kulturrio-umetniĉkom, humanitarnom, sportskom ili drugomudruţenju, bez naknade.v - Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave nafakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora.g - U sluĉaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda moţe se obratitiUstavnom sudu radi davanja mišljenja81IMUNITETd - Sudija Ustavnog suda uţiva imunitet kao narodni poslanik.dj - On uţiva imunitet neodgovomosti - ne moţe biti pozvan na kriviĉnu ili druguodgovornost za izraţeno mišljenje ili glasanje u vršenju svoje sudijske funkcije.e - TakoĊe, uţiva i imunitet nepovredivosti- kada se pozove na imunitet ne moţe bitipritvoren, niti se protiv njega moţe voditi kriviĉni ili drugi postupak u kome se moţe izrećikazna zatvora, bez odobrenja Ustavnog suda.ţ- O njegovom imunitetu odluĉuje Ustavni sud.PRESTANAK DUŢNOSTI SUDIJEa - Prema URS sudiji Ustavnog suda duţnost rRESTAJEjfjj istekom vremena na koje je izabran ili imenovan/5) na njegov zahtev/31 kad ispuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziiu i 1 <@' razrešeniem.b - Sudija Ustavnog suda RAZRESAVA SE ako: 1) povredi zabranu sukoba interesa. 2)trajno izgubi radnu sposobnost za duţnost sudije Ustavnog suda, 3) bude osuden na kaznu.zarvora ili 4) za kazniimdelo koie sa ĉini nedostoinim duţnosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postane ĉlan politiĉke stranke.v - Gubitak radne sposobnosti za duţnost sudije Ustavnog suda utvrĊuje se na osnovustruĉnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove.g-Nadleţni sud, odnosno drugi drţavni organ duţanje dajojtavi ovlašcenom predlagaeu zaizbor, odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu, pravnosnainu odluku o_qsudi sudijnUstavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kaţnjivo delo.

d - Ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrĊuje Ustavni sud.dj - U toku postupka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, sudija Ustavnog sudamoţe biti udalien sa duţnosti.e - Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnogsuda.ţ - Odluka o udalieniu predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troie sudijaUstavnog suda:z-Odluku o udaljenju donosi Ustavni sud, većinom glasova svih sudija, u skladu saPoslovnikomi - O prestanku duinosti sudije, na zahtev ovlašćenih predlagaea za izbor, odnosnoimenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, Mluĉuje Narodna SkupMna.j - Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje moţe da podnese Ustavni sud.k - U slueaju da sudiji Ustavnog suda prestane duţnost pre isteka roka na koji je izabran,odnosno imenovan, ovlašćeni predlagae predlaţe dva kandidata za izbor, odnosnoimenovanje.1 - Predlog se dostavlja organu nadleţnom za izbor, odnosno imenovanje u roku od tri mesecaod dana obaveštavanja o prestanku duţnosti sudije Ustavnog suda,lj - Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala duţnost bio sa teritorije AP, kandidati zaizbor, odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP.BOSJNA POTPITANJA1) Ko ih predlaze, 2) Ko ih bira, 3) Uslovi za izbor, 4) Koliko im traje mandat, 5)Kako prestaje8248. POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS (9)a - Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je razliĉit i zavisi od predmeta spora.b - Ono što im je svima zajedniĉko je to da se odvijaju kroz dve faze: fazu prethodnogpostupka xfazu raspravljanja i odluĉivanja.v - PRETHODNIPOSTUPAK obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrĊivanja

formalnih procesnih pretpostavki za voĊenje postupka, a narocitoQJida li je Ustavni sudnadleţan za odluĉivanjes^ŢJ' da li je predlog podnet od ovlašćenogpredlagaĉa, odnosno^) da lisu predlog ili inicijativa potpuni i razumliiviyfff/da li su ispunjene 1 druge procesnepretpostavke za voĊenje postupka.g - U postupku pred Ustavnim sudom odreĊuje se sudija izvestilac, u skladu saPoslovnikom o radu Ustavnog suda.d - Ustavni sud pdbaciĉe predlog, inicijativu, ustavnu ţalbu, zahtev, odnosno drugi aktkojim se pokreće postupak:(ff)kad utvrdi da niie nadleţan za odlufiivanje; @Pako utvrdi danije podnet u odredenom roku;(ftkad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke^koji onemogućavaju postupanje^fjkad za vodenje postupka i odluĉivanje ne postoje drugepretpostavke utvrdene zakonom,dj - Kad Ustavni sud utvrdi da nije naĊleţan za odlueivanje, moţe predlog, inicijativu,zahtev, ustavnu ţalbu, odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak, ustupiti nadleţnomorganu.e - U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćenipredstavnici.ţ - Prema ZUS - u, uĉesniĊ u postupku pred Ustavnim sudom su; n^drţavni organi, organi AP i iedinica LS , narodni poslanici - u postupku za ocenuustavnosti ili zakonitosti. Jednim imenom se zovu ovlašćeni predlagaĉi; (T) svako po ĉijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (fj donosilac zakona, statuta AP, odnosno iedinice LS i drugog opšteg akta - koji jepredmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti; Hypoliticka stranka, sindikalna organizacija ili udruţenje graĊana - ĉiji je statut ili drugi

fšti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o Ĉijoj se zabrani rada odluĉuje; verska zajednica - o ĉijoj se zabrani rada odluĉuje; svako po ĉijem se zahtevu vodi postupak za odluĉivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije

odreĊena nadleţnost sudova, kao i organ za sprovodenje izbora u vezi sa ĉijom izbornom aktivnošću se pokreće spor;drţavni i drugi organi koii prihvataiu odnosno odbiiafu nadleţnost, kao i svako ko zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadleţnosti nije mogao da ostvari svoje pravo; 8) Vlada, RJT i organ nadleţan za upis u registar politiĉkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruţenja graĊana ili verskih zajednica - u postupku za zabranu rada politiĉkih jrtranaka, sindikalnih organizacija, udruţenja graĊana ili verskih zajednica; 9j podnosilac ustavne ţalbe, kao i drţavni organ, odnosno organizaciia koioi su poverena javna ovlašćenia - protiv ĉijeg je pojedinaĉnog akta ili radnje izjavljena ustavna ţalba;@ organ odreĊen statutom AP, odnosno iedinice LS - u postupku po ţalbi, ako se pojedinaĉnim aktom ili radnjom drţavnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadleţnosti AP odnosno jedinice LS, kao i organ protiv ĉijeg je pojedinaĉnog akta ili radnje izjavljena ţalba;(nl) NS i predsednik Republike - kada se odluĉuje o postojanju povredeJUstava u postupkuza razrešenje predsednika Republike; {Q2J sudije, javni tuţioci i zameniei JT - u postupku po ţalbi na odluku o prestanku funkcije.kap i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije; @) i druga lica koja Ustavni sud pozove.z- Ucesnik u postupku ima prayo da dajejpredloge i duţnost da pruţa potrebne podatke iobavestenja u toku postupka i na raspravi, da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje odznaĉaja za odluĉivanje Ustavnog suda.i -Uĉesnik u postupku moţeu toku postupka odustati od predloga, zahteva, ţalbe, odnosnoinicijative.j - Podnesci upućeni Ustavnom sudu moraju biti potpisani.k- Predlog, inicijativa, odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada iepredat Ustavnom sudu,1 - Povodom iniciiative za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti ili zakonitostidrugog opšteg akta koji donosi NS, Ustavni sud moţe, pre pokretanja postupka, da zatraţi mišlienje od NS.

Tj - Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statute AP, odnosno jedinice LS, Ustavni sud • moţe, pre pokretanja postupka, da zatraţi mišljenie od skupštine AP, odnosno skupštine jedinice LS.m - Donosi lac osporenog opšteg akta duţan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji ne moţe biti kraći od 15 dana. dostavi osooreni opšti akt i potrebnu dokumentaciiu i da pruţi podatke i obavestenja od znaĉaja za vodenje postupka i odluĉivanje.n - Ukoliko to ne uĉini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom će se nastaviti.POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATAa 1 - Kada je reĉ o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata ovaj postupak se POKREĆE vredlosom ovlašćenog predlagaĉa ili rešenjem o pokretaniu postupka, koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova ţa pokretanje postupka povodom inicijative.b 1 - OvlaMenim predlaga&ma u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: ® drţavni organijSjorgani AP i jedinica LS Jffnajmanje 25 narodnh poslanika v 1 - INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno ifiziĉko lice g 1 - Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud moţe da pokrene samostalno. na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudiia.d 1 - Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu, odnosno danom donošenia rešenia o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. pitanju)POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTIa 2 - Kada rešava o sukob nadleţnosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. b 2 - Vršeći ovu svoju nadlešnost Ustavni sud šttii ustavno naĉelo vertikalne (podele vlasti izmedju drţave i teritorijalnih jedinica u drţavi) / horizontalne (podele vlasti na razliĉite drţavne organe) podele vlasti.v 2 - Ustavni sud rešava sukob nadleţnosti feme£«:(uJ'sudova i drugih drţavnih organa, (51 republiĉkih organai^pokraiinskih organa ili organa iedinica LSffi) pokraiinskih organaj organa iedinica LSifl; organa razliĉitih AP ili razliĉitih iedinica LS.g 2 - Ovaj postupak POKRECE se zahtevom za resavanje sukoba nadleţnosti.d 2 - Zahtev za resavanje sukoba nadleţnosti.po<faos/: 1) jedan ili oba organa koji su usukobu, kao i 2) lice povodom ĉiieg ie prava nastao sukob nadleţnosti.dj 2 - Zahtev za resavanje sukoba nadleţnosti sadrţi naziv organa koji prihvataju ili odbijajunadleţnost i razloge na osnovu kojih to ĉine.

e 2 - U sluĉaju kada organi odbijaju nadleţnost, zahtev za resavanje sukoba nadleţnostipodnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnaţnosti, odnosno konaĉnosti odlukedrugog organa koji se oglasio nenadleţnim,ţ 2 - Postupak za resavanje sukoba nadleţnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtevpredat Ustavnom sudu.z 2 - Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadleţnosti na odgovor, Rok zaodgovor organa koji su u sukobu nadleţnosti je osam dana od dana dostavljanja.i 2 - Ustavni sud moţe odrediti da se do okonĉanja postupka rešavanja sukoba nadleţnostiUstavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadleţnosti,j 2- Ustavni sud samo odreĊuje organ nadieţan za resavanie sporne stvari u meritumu, uvezi sa kojom je nastao sukob nadleţnosti.k 2 - Kad Ustavni sud reši sukob nadleţnosti, rešenie Ustavnog suda ima PRAVNO DEJSTVOod dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadleţnosti, odnosno lieu povodom ĉijeg jeprava nastao sukob nadleţnosti.12 - Tim rešenjem Ustavni sud ponistava i akte koie ie doneo nenadleţni organ.POSTUPAK ODLUCIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMAa 3 - Resavanje izbomih sporova je supsidijama naĊleţnost Ustavnog suda, što znaĉi da je za njihovo resavanje nadleţan Ustavni sud kada zakonom nije odreĊena nadleţnost sudova.. b 3 - Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednihizbora koje obavljaju svi biraĉi zajedno, ^__ — —v 3 - Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sapostavlieniem« odnosno imenovam'em na odredenu funkciju ili poloţaj.g 3 - Ovaj postupak POKREĆE se zahtevomd 3 - Zahtev za odluĉivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije odreĊena nadleţnostsudova mole podneti:(Q svaki biraĉ,©'kandidat za predsednika Republikeffl odnosnoposlanika ili odbornika. kao i^podnosilac predloga kandidata.dj 3 - Zahtev sadrţi razloge i dokaze zbog kojih se traţi odluĉivanje o izbornom sporu.

e 3 - Zahtev se moţe podneti najkasniie u roku od 15 dana od dana okonĉania izbornogpostupka koji se osporava.ţ 3 - Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odluĉivanje o izbornom sporu organu za sprovodenje izbora, u vezi sa eijom aktivnošeu se izborni spor pokreće, sa nalogom da u odredenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju.z 3 - Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izbornirezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, kojise moraju taĉno oznaĉiti, u kom sluĉaju će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupkaponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadleţnomorganu.i 3 - Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupkaima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadleţnom organu.j 3 -ŢALBU NA ODLUKU donetu u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika moţepodneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata.k 3 - U postupku po ţalbi organ protiv ĉije je odluke podneta ţalba duţan je da u roku od 24sata od podnošenja ţalbe, dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu.13 - Ustavni sud duţan je da donese odlukiTu roku od 72 sata od podnošenja ţalbe.POSTUPAK ODLUĈIVANJA O ZABRANI RADA POLITIĈKE STRANKE, SINDIKALNE ORGANIZACIJE, UDRUŢENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICEa 4 - Ovaj postupak se POKREĆE predlogom.b 4 - Ustavni sud odluĉuje o zabrani rada politiĉke stranke, sindikalne organizacije, udruţenja graĊana ili verske zajednice na^snoyjJ^gredloga:(^)Vlade,(l)Republiĉkog iavnog tuţioca ili (V) organa nadleţnog za upis u registar politiĉkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruţenja graĊana ili verskih zajednica.v 4 - Ustavni sud moţe zabraniti rad politiĉkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvidenih u URS - u, zbog toga što su politiĉke stranke, sindikalne organizacije, udruţenja graĊana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruţivanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti,

g 4 - Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno.d 4 - U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traţi zabrana rada politiĉke stranke, sindikalne organizacije, udruţenja graĊana ili verske zajednice.dj 4 - Kad Ustavni sud zabrani rad politiĉke stranke, sindikalne organizacije, udruţenja graĊana ili verske zajednice, ta politiĉka stranka, sindikalna organizacija, udruţenje graĊana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadleţnom organu.(O razlozima zabrane rada politicize stranke vidi str. 14 odţ doj, a o razlozima zabrane rada verske zajednice vidi str. 15 pod v)POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDUa 5 - Prema URS, moguće je neposredno izjaviti ŢALBU USTAVNOM SUDU u pet sluĉajeva. U|Na odluku donetu u vezi sa potvrĊivanjem mandata narodnos poslanika, o kojoj Ustavni sud odluĉuje u roku od 72 ĉasa.^Protiv odluke Visokog saveta sudstva oprestanku sudijske funkcije sudija ima pravo ţalbe Ustavnom suduTlzjavljena ţalba iskljuĉuje pravo na podnošenje Ustavne ţalbe.Protiv odlukeJSj[o prestanku funkcije iavnos tuţioca, odnosno protiv odluke Drţavnog veća tuţilaca o prestanku funkcije zamenika JT. Izjavljena ţalba iskljuĉuje pravo napodnosenje Ustavne ţalbeG>^T) Ako se pojedinaĉnim aktom ili radnjom drţavnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlejnostAP, organ odreĊen statutom AP ima pravo ţalbe Ustavnom sudu. *~/?)) Ako se pojedinaĉnim aktom ili radnjom drţavnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadleţnost opštine, organ odreĊen statutom opštine ima pravo ţalbe Ustavnom sudu =*~b 5 - Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavliuie Ustavnom sudu, na osnovu ovlašćenia sadrţanog u URS - u, a postupak je POKRENUT danom podnošenja ţalbe Ustavnom sudu. v 5 - Ona nijepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskihprava zajamĉenih URS -om.POSTUPAK PO ZALBISUDIJA, JAVNIH TUŢILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJEg 5 - Protiv odluke o prestanku funkciie sudija, javni tuţilac i zamenik JT mogu izjavitiţalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.d 5 - Organ koji je doneo odluku o razrešenju ima pravo na bdgovor na ţalbu u roku od 15

dana od dana dostavljanja ţalbe.dj 5 - Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na ţalbu, Ustavni sud zakazuje raspravu nakoju poziva podnosioca ţalbe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razrešenju. Saraspravi se moţe se iskljuĉiti javnost.e 5 - Ustavni sud svojom odlukom moţe usvojiti ţalbu i poništiti odluku o razrešenju Hiodbiti ţalbu.ţ 5 - Odluka Ustavnog suda u postupku po ţalbi sudija, javnih tuţilaca i zamenika JT naodluku o prestanku funkcije ima pravno deistvo od dana dostavljanja uĉesnicima upostupku.z 5 - Navedene odredbe. shodno se primenjuju i u postupku po ţalbi protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije.i 5 - Kad Ustavni sud u postupku po ţalbi organa odreĊenog statutom AP, odnosno LS utvrdi' da ie pojedinaĉnim aktom ili radniom drţavnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadleţnosti AP, odnosno LS, poništiće pojedinaĉni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odreĊene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. j 5 - Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju imapravno deistvo od dana dostavljanja uĉesnicima u postupku$POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA REPUBLIKEa 6- Postupak odluĉivanja O POVREDI USTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKEpokreće NS, napredlog1/3 ukupnog broja narodnihposlanikab 6 - Akt o pokretanju ovoga postupka sadrţi pravni osnovf odredbe Ustava koje supovreĊene rfaokaze na kojima se akt zasniva.v 6 - Ovaj akt predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu.87i - Odsustvo pojedinih uĉesnika u postupku na javnoj raspravi ne spreĉava Ustavni sud da odrţi javnu raspravu i da donese odluku, "***"" "^j - Ustavni sud moţejavnu raspravu odloliti ili prekinuti radi pribavliania potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanirn sluĉajevima.OBLICI RADA USTAVNOG SUDAa - Ustavni sud odluĉuje o pitanjima iz svoje nadleţnosti na sednicib - Sednice Ustavnog suda zakazuie i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda.Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik.

v - Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela.g -Ustavni sud moţe obrazovati i povremena radna tela.d - Stalna i povremena radna tela obrazuju se u skladu sa Poslovnikom ovoga suda.dj - Ustavni sud odluĉuje o pitanjima iz svoje nadleţnosti na sedniei, većinom glasova svihsudija Ustavnog suda.e - Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni suddonosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudijaBOSINA POTPITANJA1) Tokpostupka ocene ustavnosti i zakonitosti, 2) Staje preventivna ustavna kontrola, 3) Ima tijavne rasprave pred ustavnim, 4) ko maze biti stranka49. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA (17)AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA)a - Ustavni sud donosi odluke, rešenfa i zakljuĉke.A 1 - ODLUKE Ustavnog suda su konaĉne, izvršne i opšteobavezne.b - Ustavni sud odlukom, kojom meritorno resava pitane iz svoje nadleţnosti: du UTVRĐUJE da zakon. statut AP ili jedinice LS i drugi opšti akt niie u saglasnosti s Ustavom,zakonom. opšteprihvaćenim pravilima meĊunarodnog prava i potvrĊenim meĊunarodnimugovorima, odnosno da u vreme vaţenia niie bio u saglasnosti sa Ustavom, odnosnozakonom;("ZrutvrĊuje dazakon koii je igdasan. a niie ukazom proelaSen, niie u saglasnosti sa Ustavom; utvrĊuje da potvrdeni melunarodni ugovor niie u saglasnosti sa Ustavom; ODREĐUJE naĉin otklanianiaposledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije usaglasnosti s Ustavom ili zakonom; (S) ZABRANJUJE rad politiĉke stranke. sindikalne organizacije, udruţenja graĊana ili verskezajednice; £|5 ODLUĈUJE o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreĊena nadleţnost sudova; (g)odluĉujeoustavnoiţalbi; (^ odluĉuje o ţalbi organa AP. odnosno iedinice LS, u postupku, ako se pojedinaĉnim aktom89g 6 - Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut uskladu sa Ustavom i zakonom, akt NS kojim se pokreće postupak odluĉivanja o povredi

Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike, u roku koji Ustavni sud odredi.d 6 - Posle isteka roka za odgovor, predsednik Ustavnog suda zakazaće raspravu, na kojupoziva predsednika Republike i predsednika NS. ~"= "~dj 6 - U postupku odluĉivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavnisud je ograniĉen samo na odluĉivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene uaktu NS o pokretanju postupka.e 6 - Ustavni sud će odluĉiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tomedostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike.ţ 6 - Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od danapodnošenia akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odluĉivanja o povrediUstava od strane predsednika Republikez 6 - Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak:|j]pf ako Narodna skupština povuĉe akt o pokretanju postupkagQ ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike. i 6 - Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike imapravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini. ""( O ustavnoj ţalbi ipostupku odluĉivanja po ustavnoj ţalbi videtipitanje broj 50.)FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUĈIVANJAa - To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnjava stanje stvari, nakon ĉega rneritorno odluĉuje osuštini stvari.b - Javna rasprava je procesna radnja, koja se sastoji od izlaganja argumenata i ĉinjenicabitnih za razjašnjenje stanja stvari.v - Ustavni sud, po pravilu, odriava javnu raspravu u postupku:(T) ocenjivanja ustavnosti ilizakonitosti^p odluĉivanja o izbornim sporovima. kao iffi u postupku za zabranu radapolitiĉke stranke. sindikalne organizacije, udruţenja graĊana ili verske zajednice.g - U postupku odluĉivanja o povredi URS - a od strane predsednika Republike predsednikUstavnog suda zakazuje raspravu, na koju poziva predsednika Republike i predsednika

Narodne skupštined - Ustavni sud moţe odluĉiti da se ne odrji javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnostiili zakonitosti ako:(fQoceni da je u toku postupka stvar dovolino raziašnjena i da, na osnovupribavljenih dokaza, moţe odluĉiti i bez odrţavanja javne raspraveifŢTako je o istoj stvari yecnrllnrivao^a nisu dati novi razlozi za drugaĉije odluĉivanje u toj stvari, kao i^3);ako postojeuslovi za obustavu postupka.dj - Ustavni sud moţe odrţati javnu raspravu i u drugim sluĉajevima kad oceni da jeodrţavanje javne rasprave potrebno, a naroĉito kad se radi o sloţenom ustavno-pravnompitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stavUstavnog suda.e - Na javnu raspravu pozivaju se svi uĉesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanjapotrebnih obaveštenja.ţ - Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud moţe na javnuraspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanjepredmetnog opšteg akta.z - Na javnu raspravu pozivaju se, kad je to potrebno, predstavnici organa i organizacija,nauĉni i javni radnici, kao i druga lica, radi davanja mišljenja i objašnjenja.88ili radnjom drţavnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadleţnosti AP, odnosno jedinice LS;

tdluĉuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike; odluĉuje u postupku po ţalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva;(Q^odlucuje u postupku po ţalbi javnih tuţilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije; (5H) ODBIJA predlog za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti.

v - Ustavni sud RESENJEM, kojim odlucuje o nekom procesnom piianju, sa izuzetkom koje se odnosi na odluĉivanje o sukobu nadleţnosti: (Tl pokreće postupak;(3) rešava o sukobu nadleţnosti izmedu drţavnih i drugih organa, u skladu sa Ustavom;d)' obustavlia izvršenje pojedinaĉnog akta. odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuie zahtev za obustavu izvršenja pojedinaĉnog akta ili radnje;(4) odlaţe stupanje na snagu odluke organa AP;|f|ne prihvata iniciiativu za pokretanie postupka za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti;ffl odreduje naĉin izvršenia odluke ili rešenia Ustavnog suda;Pi obustavlia postupak:ffiodbacuie zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je većodluĉivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova zaponovno odluĉivanje; (9) odbacuie ustavnu ţalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke.g - Kad ne donosi druge akte, Ustavni sud donosi ZAKLJUĈKE.d - Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrţi: uvod, izreku i obrazloţenje.dj - Uuvodu se legitimise Ustavni sud, sastavom sednice datumom njenog odrţavanja.e-hrekaje meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu..Mora sadrţati podatke bitneza identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Usatavnim sudom.ţ - Obrazlolenje sadrţi relevantnu ĉinjeniĉnu i normativnu gradju za odluku sadrţanu uizreci.z - Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj ţalbi, objavlfuiu se u "Sluţbenomglasniku RS", kao i u sluţbenom glasilu u komeje objavljen statut AP, drugi opšti akt ikolektivni ugovor, odnosno na naĉin na koji je objavljen opšti akt o komeje Ustavni sudodluĉivao.i - U "Sluţbenom glasniku RS" moţe se obiaviti odluka po ustavno[_ţalbj, kao i rešenja kojasu od šireg znaĉaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti

DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDAa - Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opšti akt nije u saglasnosti saUstavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima taj zakon ili drugi opšti akt prestaju da vaţe danom obiavljivania odluke Ustavnog suda u "Sluţbenom glasniku RS" ~~ *~b - Isto vaţi i kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom.90v - Kad Ustavni sud reši sukob nadleţnosti. rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo oddana dostavljania organima koji su u sukobu nadleţnosti, odnosno Hcu povodom ĉijeg jeprava hastao sukob nadleţnosti .g - Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupkaima pravno dejstvo od dana dostavliania odluke Ustavnog suda nadleţnom organu. Isto vaţii za odluku donetu u postupku*po ţalbi na odluku u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnihposlanika.d - Kad Ustavni sud zabrani rad politiĉke stranke, sindikalne organizaeije, udruţenja gradana ili verske zajednice, ta politieka stranka, sindikalna organizacija, udruţenje graĊana ili verska zajednica briše se iz odgovarajueeg registra danom dostavljania odluke Ustavnog suda nadleţnom organu. ^dj - Odluka Ustavnog suda u postupku po ţalbi sudiia. javnih tuţilaea i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavliania uĉesnicima u postupku.£ e - Kad Ustavni sud u postupku po ţalbi organa odreĊenog statutom AP. odnosno LS utvrdi da je pojedinaĉnim aktom ili radnjom drţavnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadleţnosti AP, odnosno LS, poništiee pojedinaĉni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odreĊene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavliania uĉesnJcima u postupku. ^z - Kad Ustavni sud odredi naĉin otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koii niie u saelasnosti sa Ustavom ili zakonom. odluka Ustavnog suda ima pravno deistvo od dana nienog objavljţvanja u "Sluţbenom glasniku RS".f i - Kad Ustavni sud utvrdi da ie osporenim poiedinaĉnim aktom. odnosno radniom,

povredeno ili uskraćeno ljudsko ili"manjinsiw"pravo~fs!oboda zajemeena Ustavom, poništiće pojedinaĉni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u odreĊenom roku.9 Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna ţalba ima pravno deistvo od dana dostavljania uĉesnicima u postupku.j - Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrĊeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do toe dana nisu pravnosnamo reSeni..k - Izvršenje pravnosnaţnih pojedinaenih akata donetih na osnovu propisa koji še vise ne mogu primenjivati, ne moţe se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje zapoĉeto -obustaviće se.I - Svako kome ie povreĊeno pravo konaĉnim ili pravnosnaţnim poiedinaĉnim aktom. donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta. za koji je odlukom Ustavnog suda utvrĊeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.. ima pravo da traţi od nadleţnog organa izmenu tog poiedinaenog akta.Ij - Predlog za izmenu konaĉnog ili pravnosnaţnog pojedinaenog akta moţe se podneti u roku od šest meseei od dana obiavliivania odluke u "Sluţbenom glasniku RS", ako od dostavljanja pojedinaĉnog akta do podnoienja predloga ili inieijative za pokretanje postupka nije proteklo vise od dve godine.91m - Ako se utvrdi da se izmenom pojedinaĉnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrĊenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud moţe odrediti da se ove posledice otklone povraćaiem u preĊašnje stanje, naknadom štete ili na drugi naĉin.n - Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadleţnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrĊenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupakza ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom. nj - Kad je u toku postupka opsti aklprestao da vali ilije usaglašen sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, ali nisu otklonjene poslediee neustavnosti ili nezakonitosti, Ustayni sud moţe odlukom utvrditi da opšti akt nije

bio u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. o - Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDAp - Drţavni i drugi organi, organizaciie koiima su poverena javna ovlašćenja, politiĉke stranke, sindikalne organizacije, udruţenia graĊana ili verske zajednice duţni su da, u okviru svojih prava i duţnosti, izvršavaju odluke i rešenia Ustavnog suda. r - Kada je to potrebno Ustavni sud svoiom odlukom uredjuje naĉin nienog izvršenia.s - U sluĉaju potrebe, izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediee Vlada, na naĉin koji je utvrĊen posebnim rešenjem Ustavnog suda.BOSINA POTPITANJA1) Vrste akafa ustavnog suda, 2) Donosi li ustavni sudpresude - ne, vec samo ODLUKE, RESENJA I ZAKUUCKE ! 3) O cemu odlucuje odlukom 4) Kako glasi izreka kojom se odbijapredlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti -npr. ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTII ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA, TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN. 4)Kako glasi izreka kadje neki clan nekog zakona neustavan - UTVRDJUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM. 5)Kojeje dejstvo takve odluke (kojom je utvrdeno daje neki clan nekog zakona neustavan ), 6} Sta akoje na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo, 7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinaĉnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za kojije odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, 8) koje su neotklonjive posledice -one koiima ie povredieno ili usrozeno pravo nazivot izdravlie. neosnovano Hsenie slobode, 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tome-odlucufe RESENJEM, Ustavni sud moţe u toku postupka, do donošenia konaĉne odluke. obustaviti izvršenje poiedinaĉnoz akta ili radnfe kojaje preduzeta na osnovu opšteg akta ĉija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice, 10) Kakvoje dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi daje neki medjunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom - menia se mediunarodni ugovor Hi URS, 11) Koje sukobe nadleznosti resava i kojim aktom, 12) Koje izborne sporove resava, 13) od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima, 14) kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda9250. USTAVNA ZALBA (8)

a - USTAVNA ŢALBA jepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamĉenih URS - om.b Ustavna ţalba moţe se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:£f/da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje drţavnog oreana ili organizaciie kojoi ie povereno javno ovlašćenjeiŢVda se mimapovreĊuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska/wava islobode zajemeene Ustavom^ da~su iscrpljena ili nisu predviĊena drugapravna sredstva ///je zakonom iskljuĉeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.v - Ustavna ţalba moţe se izjaviti i ako nisu iserpljena pravna sredstva. u siuĉaju kada je podnosiocu ţalbepovreĊeno pravo nasuĊenje u razumnom roku.g - Ustavnu ţalbu mojeizjaviti svako lice koie smatra da mu ie poiedinaĉnim aktom ili radniom drţavnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povreĊeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemĉena Ustavom. d - Ustavnu ţalbu u irne ovih lica. na osnovu njihovog pismenog ovlašćenja, moţe izjaviti drugo fiziĉko lice, odnosno drţavni ili drugi organ nadleţan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.dj - Ustavna ţalba se moţe izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja poiedinaenogakta. odnosno od dana preduzimania radnje koiom se povreĊuie ili uskraćuie liudsko ilimaniinsko pravo i sloboda zajemĉena Ustavom.e - Lieu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne ţalbe, Ustavni sud ćedozvoliti povraćaj u preĊašnje stanie ako to lice u roku od 15 dana od dana prestankarazloga koji ie izazvao propuštanie. podnese predlog za povraćaj u preĊašnje stanje i akoistovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu ţalbu.ţ - Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne moţe se traţiti povraćaj u preĊašnje stanje.z - Ustavna ţalba, po pravilu, ne spreĉava primenu pojedinacnog akta ili radnje protivkogaje izjavljena.i - Na predlog podnosioca ustavne ţalbe, Ustavni sud moţe odloţiti izvršenie pojedinacnogakta ili radnje protiv kogaje izjavljena ustavna ţalba, aliobi izvrsenjeprouzrokovalonenadoknadivu stetupodnosiocu, a odlaganie niie suprotno iavnom interesu. niti bi se

odlaganjem nanela veća šteta trećem lieu.j - Ako ie poiedinaĉnim aktom ili radnjom povredeno ili uskraćeno Ustavom zajemĉenoljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica. a samo neki od niih su podneli ustavnu ţalbu.odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu ţalbu, ako se nalaze uistoj pravnoj situaciji.k - Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak^T} ako je ustavna ţalba povueena^Ţ^ ako organ koii jedoneo osporeni pojedinaĉni akt ponisti. ukine ili izmeni tai akt u skladu sa zahtevom iz ustavne ţalbe ili ako ie prestala radnia koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemĉenog prava i slobode, uz saglasnost podnosioca ustavne ţalbe^f)) ako prestanu druge procesne pretpostavke za voĊenje postupka.1 - Odlukom se ustavna ţalba usvaja ili odbiia kao neosnovana.lj - Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinaĉnim aktom, odnosno radnjom,93povreĊeno ili uskraćeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemĉena Ustavom. poništićepojedinaĉni akt, odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenie odredene radnje iodrediti da se uklone štetne posleaice u odreĊenomlroku.m - Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna ţalba je pravni osnov za podnošenjezahteva za naknadu šteie ili otklanjanja drugih Sietnih posledica pred nadleţnim organom, uskladu sa zakonom.n - Odluka Ustavnog suda kojom je uvaţena ustavna ţalba ima pravno deistvo od danadostavljania uĉesnicima u postupku,nj - Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna ţalba, podnosilac ustavneţalbe moţe da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete, radi postizanjasporazuma o visini naknade.o - Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvoien ili po njemu Komisija za naknadu štete ne

donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, podnosilac ustavne ţalbe moţekod nadleţnog suda podneti tuţbu za naknadu štete.p - Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tuţba se moţe podneti u pogleduostatka zahteva.BOSINA POTPITANJA1} Staje ustavna zalba, 2)Koje podnosi 3)Kome se podnosi, 4) Kada se podnosi, 5) Stajepredmet ove zalbe, 6) Kako odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi - Odlukom, a procesno reseniem - kad se ustavna ţalba odbacuie, 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi - usvajajuca ili odbiiaiuca, 8) Kako glasi izreka - Usvaia se ustavna zalba tog i tog i utvrdiuie se da ie time i time (reseniem ili presudom toe i tog suda), povredieno pravo podnosioca ustavne zalbe, na primer a .radi, pretpostavku nevinosti, zaiemcenu odredbama tog i tog cl. URS. 9) Kad ustavni sud maze po ustavnoj zalbi doneti resenje - resenja su deklarativnog karaktera. ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom pitanju.51. NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (5)a - Postupak za oeenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta POKREĆE se predlosom ovlašćenog predlagaĉa ili reseniem o pokretaniu postupka, koje donosi Ustavni sud, kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom iniciiative.b - OvlaŠćenim predlagaĉima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: (T)' drţavni organi/Ţlorgani AP i iedinica LSif) naimanie 25. narodnh poslanika v - INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno iflziĉko lice g - Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud moţe da pokrene samostalno, na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudija.d - Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu, odnosno danom donošenja rešenja o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. pitanju) dj - Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opsteg akta, osim zakona i statuta AP ili jedinice LS, odnosno pojedinih njihovih odredbi, kojima se regulišu pitania o kojima Ustavni sud već ima zauzet stay ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrĊeno i prikupljeni podaci pruţaju pouzdan osnov za odluĉivanje, tXstavni sud odlueuie bez donošenia rešenia o pokretarn'u postupka.e - U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud niie ograniĉen zahtevom ovlašćenog predlagaĉa, odnosno inicijatora.94ţ - Kad ovlašćeni predlagac, odnosno inicijator odustane od predloga, odnosno inicijative, Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti,

ako za to naĊe osnova. z - Izuzetno, u postupku odluĉivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograniĉen samo na odluĉivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka.a 1 - OPŠTA NORMATIVNA KONTROLA obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugihopštih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata. To je kontrolapoštovanja hirerarhije OPA.b 1 - Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi.v 1 - Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona koji su na snazi na predlog naimanie25 narodnih poslanika.gl - Medjutim, URS ovlašćuje Ustavni sud da oceniuie saglasnost zakona i drugih OPA saURS - om i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog vaţenja, ako iepostupak ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut naikasniie u roku od 6 meseci odprestanka njihovog vaţenja.d 1- Radi se o aktima koji su proizveli štetne posledice u nedavnoi prošlosti. ali se njihovodejstvo oseća i u sadašnjosti.dj 1 - Prema URS na zahtev naimanie 1/3 narodnih poslanika. Ustavni sud je duţan da uroku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji ie izglasan, a predsednik Republike ga iošnije proglasio ukazom, Reĉ ie o PRETHODNOJ ustavnoj kontroli.el- Ova mogućnost je moćno sredstvo u rukama parlamentarne manjine da spreĉiparlamentarnu većinu da svesno glasa i za neustavne zakone. ~ţ 1 -Njenjsmisaoje da se spreĉi proglašenje neustavnog zakona.z 1 - Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekstizglasanog zakona.i 1 - Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja se ne dostavlja namišlienieNS. nitijse o njemu vodi javna raspraya^j 1 - O tome da je pokrenut p~ostupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja,

Ustavni sud obaveštava predsednika Republike.k 1 - Prema URS, ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovogproglašenja, ova odluka će stupiti na snagu danom proelašem'a zakona.11 - Ovo nije logiĉno rešenje iz dva razloga: jj suprotno je logici ovog instituta, koja seogleda u nemogućnosti proglašenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku prethodnekontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan; 2]Jcrši pravilo po kojem odlukaUstavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u SI. glasniku RS.Ij 1 - Prema URS, ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti, Ustavnisud ee nastaviti da postupa prema zahtevu. u slcladu sa reflovnim postupkom za ocenuustavnosti zakona. Reĉ je o NAKNADNOJ ustavnoj kontroli.ml-To znaĉi da će odluka Ustavnog suda u sluĉaju eventualne neustavnosti zakona, upostupku koji je otpoĉeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona, imati kasatorno deistvou torn smislu što će odnosni zakon, ilipojedine odredbe tog zakona prestati da vaje,n 1 - Postupak za ocenu ustavnosti ne moţe biti pokrenut protiv zakona ĉija jeusklaĊenost sa Ustavomjutyrdena pre njegovog stupania na snagu, jer bi se u suprotnomustavnost istogzakonaceniladya^uta.nj 1 - Mana ovoga rešenja, prethodne ustavne kontrole, je to što se na taj naĉin aboliraneustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavnekontrole.95o 1 - Ustavni sud moţe u toku postupka, do donošenja konaĉne odluke, obustaviti - o-^ izvršenje pojedinaĉnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta ĉija se■f ofA ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive.^p-ys- štetne posledice.

pi- Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali, ukinuće mem obustave izvršenja pojedinaĉnog akta, odnosno radnje. r 1 - Ovoje diskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on moţe koristiti kada su kumulativno ispuniena3 uslova/u'da ie u toku postupak pred Ustavnim sudom, C2f da su na osnovu opšteg akta ĉija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti poiedinaeni akti, ili preduzete pojedinaĉne radnje,^da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice.si- Prema URS, Vlada moţe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odlukeAP, pre m'enog stupanja na snagu. 11- Reĉ je o ustavnoj kontroli ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta - odluke skupštine AP, ^^t, t pre njenog stupanja na snagu.'i/l"" ^ ć 1 - U torn sluĉaju, Ustavni sud moţe, do donošenia svoie odluke, odlolitistupanje na g " ^ . snagu osporene odluke AP.racy"-Ci^<S u 1 - Mada o URS - u nije propisan rok u kome je Ustavni sud duţan da donese odluku o ustavnosti " ili zakonitosti odluke AP, Zakon o Ustavnom sudu sadrţi odredbu prema kojoj je Ustavni sud duţan da, ako donese rešenje kojim odlaţe stupanje na snagu osporene odluke organa AP, postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede, u skladu sa rokovima koje ureĊuje Poslovnik o radu Ustavnog suda.f 1 - Rešenie koiim Ustavni sud odlaţe stupanie na snagu osporene odluke organa AP. proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu AP koii ie odluku doneo. h 1- Ustavni sud vrši kontrolu saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa URS - om, opšteprihvaćenim pravilima mediunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima. kao i kontrolu potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa URS - om. c 1- Opiteprihvaćena pravila meĊunarodnog prava smatraju se kongentnim pravnim pravilima, što znaĉi da :^obavezuju sve subjekte meĊunarodnog prava j^sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opšteprihvaćenih pravila meĊunarodnog prava i sve norme meĊunarodnogprava moraju biti u saglasnosti sa njima.ĉ 1 - Odredbe potvrĊenos meĊunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom. prestaiu da vaţe na naĉin predviĊen tim medunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava.BOSINA POTPITANJA1) Postupak - pokretanje i tok'<!96TERITORIJALNA A UTONOMUA

52. POJAM I JEDINICE (1)Str.205 - 207 RMa - Jedno od nacela ustava je da je drţavna vlast ograniĉena pravom graĊana napokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo gradana na pok. autonomiju i LSpodleţe samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.b - Autonomne pokrajine su autonomne teritoriialne zaiednice osnovane Ustavom, ukojima gradani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. AUTONOMIJA ie oblikteritorijalne samouprave koja iskljueuje obelezja drzavnosti. Ona ima autonomne organe iatuonomni delokrug, a pokrajlnski organi potcinjeni Ustavu i zakonima RS.v - Republika Srblja ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju,g - Nove AP mogu se osnivath a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidenomza promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećihautonomnih pokrajina utvrĊuju graĊani na referendumu, u skladu sa zakonom.d - Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moţe promeniti granica izmeĊuautonomnih pokrajina odreĊuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne moţe semenjati bez saglasnosti njenih graĊana izraţene na referendumu, u skladu sa zakonom.dj - Osnovna obelezja pok.autonomije prema URS, su:1) asimtericno drz.uredienie RS - zato sto nije cela teritorija podeljena na AP, vec samo jedan njen deo2) nejednak polozai AP u drzavi ( u AP KIM ostvaruje se "sustinska autonomija" cija ce se sadrzina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidenom za promenu Ustava, dok se u APV ostvaruje obicna)3) otvoren proces konstituisania AP zbog postojanja mogucnosti osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih, po postupku predvidjenom za promenu URS.

53. PRAVA I DUZNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA (10)Pokrajinski organi potcinjeni su URS i zakonu RS.a - Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da samdjuiu sa odgovarajucimteritoriialnim jedinicama drueih drzava. u okviru spoljne politike RS i uz postovanje njenog

ter. jedinstva i pravnog poretka.b - AP imaju pravo na finansiisku autonomiiu. a to je pravo AP da imaju sopstveneprihode kojima finansiraju svoje nadleznosti. Vrsta i visinatih prihoda uredjuje se zakonom,kao i visina ucesca prihoda AP u delu prihoda RS.v - Donose svoi budzet i zavrsni racun. BUDŢET AP Vojvodine iznosi najmanje 7% uodnosu na budţet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budţeta AP Vojvodine koristiza finansiranje kapitalnih rashoda.g - AP upravlja pokrajinskom imovinom na nacin predvijen zakonom. Svojina AP je oblikjavnesvojine.d-AP imaju svoistvo pravnog lica i pravo da se zaduzufudj - AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ureĊuju nadleţnost, izbor, organizaciju i radorgana i sluţbi koie osnivaju, a preko kojih gradjani u AP na posredan nacin ostvaruju svoje97pravo na pokrajinsku autonomjjue - AP imaju svoju izvornu nadleznost. AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvornenadleznosti povere jedinicima LS na svom podrueju uz istovremeno obezbedjivanjesredstava za obavljanje poverenih poslova.z - Takodje pravo je AP da donose odluke i dr.opste akte iz pitanja svoje nadleznosti.i - AP imaju pravo da utvrdjuju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja.j - AP DUZNE SU da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadleznosti,sto supoverene nadleznosti, Sredstva za obavljanje tih poslova obezbedjuje RS iz svog budzeta, iorgani RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova.k - Takodje duzne da se staraju o ostvarivranju, zastiti i unapredjenju Ijudskih imanfinskih prava u skladu sa zakonom.BOSINA POTPITANJAIJKoje akte donose AP 2) U kojim oblastima AP imaju ovlascenja 3) Sta sve po URS spada u prava i

duznosti AP 4)) Zastita prava autonomne pokrajine.54. ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA, NADLEZNOST I AKTI (3)a - Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju, koju ostvaruju neposredno ili prekosvojih slobodno izabranih predstavnika.b - ORGANIKf su Skupstina. Izvrsno vece i pokrajinski organi uprave - pokrajinskisekretarijati, a osim njih mogu da se obrazuju pok.upravne direkcije, organizacije i sluzbe, -Skupstina el. 21-33 Statuta, a IV el. 33-40/v-SKUPSTINAje najviši organ AP i predvidjena je samim URS, Skupštinu AP ĉineposlanici, koji se biraju na period od ĉetiri godine. na neposrednim izborima tajnimglasanjem, u skladu sa odlukom skupštine AP. U AP u kojima ţivi stanovništvo mešovitognacionalnog sastava, omogućuje se srazmerna zastupljenost naeionalnih manjina uskupštinama.g - Skupstina AP je nosilac zakonodavne iniciiative u Narodnoi Skupstini RS.d - Prema Statutu Skupstina ima 120 poslanika, s tim da graĊani svake opštine sa teritorijeAPV biraju najmanje jednog poslanika. Poslanik predstavlja graĊane izborne jedinice u kojojje izabran. Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstinaureduje odlukom.dj - Poslanicki imunitet obuhvata samo imunitet neodgovornosti. Poslanik za izraţenomišljenje ili davanje glasa u Skupštini ne moţe biti pozvan na odgovomost.e - Skupstina ima predsednika i jednog ili vise potpredsednika, koje bira iz reda poslanika,na ĉetiri godine.z -Predsednik predstavlja Skupštinu. raspisuie izbore za poslanike, predsedava irukovodi sednicama Skupštine i vrši druge poslove predviĊene Statutom i PoslovnikomSkupštine.i - Skupštinu saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi odnosno na predlogIzvršnog veća ili najmanie iedne petine poslanika. Skupstina se sastaie po potrebi, a najmanje

dva puta godisnje.j - Skupstina odluĉuje većinom elasova na sedniei kojoj prisustvuie većina od ukupnogbroja poslanika, ukoliko Statutom nije predvidena posebna većina.k - Pravo predlagania odluka i opštih akata koje donosi Skupstina imaju Izvršno vece.98svaki poslanik, skupština opštine ili najmanje 7000 biraĉa.1 - Skupština moţe odluĉiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadleţnosti odluku donosegraĊani pokrajinskim referendumom. Skupština je duţna da raspiše pokrajinski referendumako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30.000 biraca.Odluku donetu na referendumu proglašava Skupština.lj-IZVRŠNO VEĆE (IV) saĉiniavaiu: predsednik, potpredsednik i ĉlanovihvršnogveća i starešine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave odreĊeni odlukomSkupštine. Ako su predsednik, potpredsednik ili ĉlanovi Izvršnog veea izabrani iz redaposlanika, zadrţavaiu mandat poslanika.m - Predsednik, potpredsednik i ĉlanovi IV uţivaju isti imunitet kao poslaniei.n - Kandidata za predsednika IV moţe da predloţi naimanfe 30 poslanikaSkupštine, Za kandidata za predsednika IV izabran je predloţeni kandidat za koga je glasalavećina od ukupnog broja poslanika.nj - Kandidat za predsednika IV iznosi pred Skupštinom svoj program I predlaţe njegoveĉlanove. Izvrsno vece je izabrano ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog brojaposlanika.o - Izvršno veće i svaki njegov clan odgovorni su Skupštini za svoi rad.Posle konstituisanja novoizabrane Skupštine uvek se bira Izvršno veće.P - Skupstina moze razresiti Izvrsno vece. ali ne i obrnuto. Predlog za razrešenie IV,predsednika IV i ĉlana IV moţe podneti najmanje 1/4 poslanika.Predsednik IV moţe predloţiti Skupštini razreSenje poiedinog niegovog ĉlana0 predlogu za razrešenje otvara se rasprava.r - Odluka o razrešeniu Izvršnog veća, predsednika IV i njegovog ĉlana smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broia poslanika. Izvršno veće

koje je razrešeno ili podnelu ostavku ili kome je prestao mandat zbog razrešenja ili ostavke njegovog predsednika nastavlja rad do izbora novog IV. s - NADLEZNOSTI Izvrsnog veca su:1 ■ izvršava zakone i druge propise i opšte akte RS ĉije izvrSavanje je povereno IV i donosi propise za njihovo izvrSavanje kad je za to ovlašćeno;2. izvrSava odluke i opšte akte Skupštine i donosi akta za njihovo izvrSavanje;3. donosi akte u svojoj nadleţnosti;4. predlaţe budţet i završni raĉun Pokrajine5. predlaţe odluke i opšte akte:6. postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima uprave7. usmerava i usklaĊuje radpokraiinskih oreana mrave. vrši nadzor nad njihovim radom i poništava ili ukida njihove opšte akte koji su u suprotnosti sa odlukom ili opštim aktom Skupštine ili aktom IV.

t-POKRAJINSKI ORGANI U PR A VE su pokraiinski sekretarijati i pokrajinski organi uprave.u -Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte RS za koje su ovlašćeni; primeniuiu odluke i opšte akte Skupštine i akte IV, i obavljaju druge poslove utvrdene odlukom Skupštine.f-Odlukom Skupštine ureĊuju se organizacija, delokrug i ovlašćenja pokrajinskih organa uprave i pokrajinskih organizaeija i sluţbi, kao i poloţaj, prava i duţnosti i odgovornosti starešina i radnika u tim organima.99a-NADLEZNOSTJ APAP imaju izvorne i poverene nadleznosti.Prema uopstenom kriterijumu AP nadlezne su upitanjima koja se, na svrsishodan naĉin, mogu ostvarivati unutar AP, u kojima nije nadleţna Republika Srbija.Koja su pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja odreĎuje se zakonom o raspodeli nadleznosti, koji je u pripremi.b - Kad su u pitanju po verene nadleznosti: RS može zakonom poveriti APpojedina pitanja iz svoje nadleznosti.AP može odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti.Sredstva za vršenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP, zavisno od toga ko jepoverio nadleznosti.(Pr. i obaveze AP i ovlašćenja RS i AP u nadzoru nad vršenjem poverenih nadleznosti ureĊuju sezakonom).

v - Kad su u pitanju izvorne nadleznosti prema URS AP , u skladu sa Ustavom istatutom AP, samostalno propisuju uredenje i nadleţnost svoiih organa i javnih sluţbi.g - AP imaju sirok krug normativne nadleznosti u skladu sa URS i zakonom, uredjujepitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti:1. prostornog planiranja i razvoja,2. polioprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i leĉilišta, zaštite ţivotne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, reĉnog i ţelezniĉkog saobraćaja i ureĊivanja puteva, prireĊivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.

d - AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. u skladu sa zakonom. AP utvrduju simbole pokrajine i naĉin njihovog korišćenja.dj - AP upravljaju pokrajinskom imovinom na naĉin predviĊen zakonom. AP u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode. obezbeduju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoi budžet i završni račun.NAPOMENA: Skriptaje rađenapre donošenja novog Statuta APV, tako daje eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadleznosti APV, kojije preduslov za donošenje Statuta APV.a - AKTIAkti organa AP su statut, odluka i opsti akt.Skupstina donosi Statut, Odluke i opste akte, a Izvrsno vece donosi opste akte. Pokrajinski organi uprave donose akte. Treba da postoji saglasanost opstih akata nizih organa sa OA visih organa. Statut, odluka i opšti akt Skupštine obiavljuju se u "Sluţbenom listu APV".b - STATUT je najvisi pravni akt AP i donosi ga Skupstina AP vecinom od ukupnog broia poslanika. uz prethodnu saglasnost NS a koju daje vecinom od ukupnog broja svih narodnih poslanika.v - Pri davanju saglasnosti NS duznaje da pazljivo protumaci odredbe URS koje se odnose naAP. g - Predlog za promenu Statuta mogu podneti: 40.000 biraĉa. jedna trećina poslanika iIzvršno veće.O predlogu za promenu Satuta odluĉuje Skupština većinom od ukupnog broiaposlanika.

d - Skupština utvrduie predlog akta o promeni Statuta većinom od ukupnog brojaposlanika i dostavlja ga Narodnoj skupštini radi davanja saglasnosti.dj - Skupština, po dobijenoj saglasnosti, donosi i odlukom proglašava Statut APV,e - 0 promeni Statuta APV Skupština odluĉuje većinom od ukupnog broja poslanika.z-ZASTITA PRAVAAUTONOMNEPOKRAJ1NERad Pokrajinskih organa podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.1) Svi opsti akti pokrajinskih organa podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti, opstih akata uopste.2) Vlada moţe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke skupstine AP, pre nienog stupanla na snagu. U torn slucaju, Ustavni sud moţe, do donošenja svoje odluke, odloţiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. (privremena mera)3) Organ odreĊen Statutom AP ima pravo ţalbe Ustavnom sudu ako se poiedinaĉnim aktom ili radniom drţavnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogueava vršenje nadleţnost autonomne pokraiine.4) Organ odreĊen Statutom AP moţe pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduie pravo na pokraiinsku autonomiiu.

BOSINA POTPITANJA1) Organizacija 2) Koje akte donosi AP 3)Kako se donosi statut AP i kako se menja, 4) Zastita pravaAPX LOKALNA SAMOUPRAVA55. POJAM I JEDINICE LSa - Prema URS drţavna vlast ograniĉena ie pravom graĊana na pokraiinsku autonomiiuiLS. """'" ...... "Pravo graĊana na pokrajinsku autonomiju i LS podleţe samo nadzoru ustavnosti izakonitosti.b - Lokalna samoupravaje pravo graĊana da upravliaiu iavnim poslovima odneposrednog, zajedniĉkog i opšteg interesa za lokalno stanovriiStvo. neposredno iwekoslobodno kabranih vredstavnika u jedinieama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, ugranicama zakona, ureduju poslove i upravliaiu iavnim poslovima koji su u njihovoj

nadleţnosti i od interesa za lokalno stanovnišrvo.v - Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini, eradu i eradu Beoeradu - iedinica lokalnesamouprave. Jedinica LŠ ie administrativno-teritoriialna iedinica u kojoj gradjanijldjugirju^o zajednickim pitanjima od lokalnog znaeaja neposredno ili putem organa koje samibiraju. Teritoriju jedinice LS, cini podrueje jednog ili vise naselienih mesta.101'cjf>e {TuCZ'Cj-ta cxj vic^fi/u-xj^ .3H&."t^a. — e>-e*^y«Ţ>-r<? ^,*oft>~g - GraĊani koji imaju biraeko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice LS, upravljajuposlovima LS, u skladu š Ustavom, zakohom i statutom jedinice LS. a strani drzavljani poduslovima i u skladu sa zakonom.d - Prema ZLS opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalnasamouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i duţnosti izsvoje nadleţnosti i koja ima najmanje 10.000 stanovnika.dj - Grad_je jedinica LS urvrdena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni,geografski i kulturni centar šireg podruĉja i ima vise od 100.000 stanovnika.e - Poloţaj grada Beograda ureĊuje se posebntm zakonom o gradu Beogradu. On ima statusposebne teritorijalne jedinice. ~^ ™ ~~z - Teritorija i sedište jediniee LS odreduje se zakonom.Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritorijj tejedinice LS.i - U jedinici LS vrsi se drzavna vlast kad drzava, tj. drz.organ prenese na nju vrsenjepojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadleznosti - resavanje pitanja od lokalnogznacaja. U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti Izakonitosti, dok u delegiranoj nadleznosti moze biti podlozna i oceni celishodnosli od stranedrzave, jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti.

j - QbeleziaTbS~šu7et?Ho^^ je ujedno i jedinalokjedinica) i monolitnost, (jedinstvenajeu svim jedinicama LS, u pogledu nadleznosti,organa itd...)56. IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS (12)a - Prema URS IZVORNI POSLOVI odredjeni su sistemom enumeracije. To su poslovi od neposrednog, zajednickog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo. Blize se odredjuje štatutom jedinice LS i dr.oa. Prema ZLS, opstina preko svojih organa uredjuje i obezbediuie:obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti£2j koriscenje gradjevinskog zemhista i poslovnog prostora,(5} lokalni prevoz|4| odrzavljanje lokalnih puteva i ulica^prosvetu, kulturu, sport, zdrav.i socijalna zastitawpturizam, zanatstvo, ugosititeljstvo i trgovina^f)) zastita zivotne sredine^8)}zastita i koriscenje poljoprivrednog zemljista itd. b - Komunalne delatnosti su preĉišćavanje i distribucija yode. Hnijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju, odrţavanie ĉistoće u gradovima i naseljima, odrţavanie deponija, ureĊivanje, odrţavanje i korišćenie pijaca. parkova, i drugihjavnih površina. iavna rasveta. i dr.v -Kada je u pitanju sradsko sradievinsko zemliiste u nadleznost jedinica LS spada: i^donosenje pro grama ureĊenje graĊevinskog zemljišta, 2) ureĊenje i obezbedenie vršenia poslova uredenia i korišćenja graĊevinskog zemljišta i 3) utvrdivanje visine naknade za ureĊivanje i koriscenje gradevinskog zemljistag - POVERENI POSLOVI - Prema ZLS pojedini poslovi drţavne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim opštinama, u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za ţivot i rad.d - Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeduju se u budţetu RS u skladu sa vrstom i obimom poslova.102Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekciiskog nadzora iz oblasti,prosvete. zdravstva, zaštite ţivotne sredine. rudarstva, prometa robe i usluga, polioprivrede,vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom, kao i vodjenjeevidencija i maticnih knjiga i dr.dj -Razlika izmedju izvornih i poverenih poslova- Povereni poslovi su i dalje poslovi RS,

samo sto se njihovo vrsenje poverava nedrzavnim organima - LS za cije obavljanje jedinieaLS mora imati specijaln^zakonsko ovlasem'e, dok izvorni poslovi uzivaju autonomiiu uodnosu na drzavu.e - U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti izakonitosti, dok u poverenoi nadleznosti moze biti podlozna i ocenfcelishodnosti od stranedrzave, jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti.ţ _ Zakonom o raspodeli nadleznosti odredjeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja,a koji su od opsteg interesa za RS. U zavisnosti od toga da li ie konkretno pitanje odlokalnog, pokraiinskog ili republickog znacaia zavisi koii ce ga organ resavati.BOSINA POTPITANJA1 )Kojisu izvorni poslovi po URS, 2) Koji su povereni poslovi 3) Razlika izmedjn poverenih i izvornih poslova 4) Gde su utvrdjeni ovi poslovi 5) Kako se zna staje cija nadleznost, 6) Sta spada u nadleznost jedinica LS kadaje upitanju gradsko gradjevinsko zemljiste 7)Koje su komunalne delatnosti I 8)Koji su putevi od opstinskog znacaja - mediumesni saobracai. npr. BGD -LAZAREVAC do koiih ne voze autobusi GSP -a.57. FINANSIRANJE POSLOVA OPSTINE U RS (5)a - Finansiranje lokalne samouprave, kao i uslovi i postupak pod kojima se jediniee lokalnesamouprave mogu zaduţivati, ureduju se zakonom o fmansiranju jedinice LS.b - Jedinica LS ima svoiu imovinu.Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS, u skladu sa zakonom.v - Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS, budţeta RS, u skladusa zakonom, i budţeta AP. kadaje AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svojenadleznosti, u skladu sa odlukom skupštine AP.g- Sredstva budţeta jedinice LS obezbeduju se iz izvornih i ustuplienih prihoda, transfera.primanja po osnovu zaduţivanja i drugih prihoda i primanja utvrdenih zakonom. Kadjedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budzeta, njoj se

obezbedjuju dopunska sredstva iz drzavnog budzetad - Izvori favnih prihoda iedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji, a to su:porez na imovinu, lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišna taksa,naknada za korišćenje graĊevinskog zemljišta, naknada za ureĊivanje graĊevinskog zemljišta,naknada za zaštitu i unapreĊivanje ţivotne sredine, novĉane kazne izreĉene u prekršajnompostupku.dj - Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS, poput poreza nadohodak gradjana, poreza na nasledje i poklon i porez na prenos apsoultnih prava.e - Lokalne poreze na imovinu cine svi porezi na imovTrTu7~kĉ»jT~šu_Tţvori javnih prihoda,osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleĊe i poklon, koji predstavljajuustupljena sredstyaTz - Lokalne takse - administrativne takse, lokalne komunalne takse, boraviina taksa,103i - Transferna sredslva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budzetnajcesce po osnovu prihoda od privalizaciie.Opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budţet i završni raeuru.58. UCESCE GRADJANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS (2)a - Oblici neposrednog uĉešća graĊana u ostvarivanju lokalne samouprave su: gradanskainicijativa, zbor graĊana i referendum.b - Statutom jedinice LS utvrduje se broj potpisa gradana potreban za punovaţno pokretanjeGRAĐANSKEINICIJATIVE, koji ne moţe da bude manii od 5% biraĉa.v - GraĊani putem graĊanske inicijative predlaţu skupštini jedinice LS donošenie akta kojimće se urediti odreĊeno pitanje iz nadleţnostfjedTnice LS, promenu statuta ili drugih akata iraspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom.d- Skupštinajeduţnadaopredlogu gradjanaodrţi raspravu i dadostavi obrazloţenodgovor graĊanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.

dj - ZBOR GRADJANA se saziva za deoJeaJtagie iedinice LS utvrden statutom.e - Zbor graĊana raspravlia i daie predloge o pitanjima iz nadleţnosti organa jedinice LS ivećinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuie ih skupštini ili pojedinimorganima i sluţbama jedinice LS.z - Organi i sluţbe jedinice LS duţni su da u roku od 60 dana od odrţavanja zbora gradana,razmotre zahteve i predloge gradana i o njima zauzmu stay, odnosno donesu odgovarajućuodluku ili meru i o tome obaveste gradane.i - Skupština jedinice LS moţe na sopstvenu inicijativu da raspiše REFERENDUM opitanjima iz svoje nadleţnosti.j - Referendum o pitanju iz svoje nadleţnosti skupština jedinice LS duma)z da raspiše napredlog koji podnese naimanie 10 % biraĉa od ukupnog biraĉkog tela u jedinici LS.k - Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina graĊana koja jeglasala, pod uslovom da ie glasalo vise od polovine ukupnog broja gradana.1 - Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skupština jedinice LS je ne moţe stavitivan snage, niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinudana od dana donošenja odluke.lj - MESNA ZAJEDNICA je oblik stalnos neposrednog ucesca gradjana u ostvarivanjuLS.m - To je oblik interesnog samoorganizovanja gradjana, koji su najtesenje interesnopovezani, zajednickim zivotom na odredj. teritoriji u okviru iedinice LS, a sve u ciljuracionalniieg i efikasniieg ostvarivanja niihovih zajedniekih interesa i ljudskih prava.n - Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesnezajednice i drugi oblici mesne samouprave.nj - Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskimnaseliima (kvart, ĉetvrt, rejon i si). Mesna zajednica moţe se osnivati i za dva ill vise sela.

o - Skupština opštine. odnosno skupština grada, odluĉu je uz prethodno pribavljenomišlienie graĊana, o obrazovaniu, podrucju za koie se obrazuie i ukidaniu mesnihzajedniea i drugih oblika mesne samouprave.p - Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broia odbomika.r — Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i duţnosti utvrĊenih statutom i odlukom o osnivanju.s - Odlukom skupštine opstine, odnosno skupštine grada moţe se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenie odreĊenih poslova iz nadieţnosti opštine odnosno grada, uz obezbeĊivanje za to potrebnih sredstava,59. ORGANIZACIJA, NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS (4+)a - Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvarujuneposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.b - U opstini se, radi obavljanja poslova iz njene nadleznosti, obrazuju sledeei ORGANI: 1)Skupstina opstine 2) Predsednik opstine. 31opstinsko veee 4) opstinska uprava.Isti organi postoje u gradu Beogradu, samo gradski.v - SKUPSTINA OPSTINE je najvise lokalno predstavnicko telo koje obavlja osnovnunadleznost opstine. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opstinskih organa. Ostali organisu odredjeni statutom opstine.g - Prema URS, Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadleţnosti, usvaja budţet izavršni raĉun opštine, donosi plan razvoja i prostorni plan opstine, raspisuje opštinskireferendum i vrši druge poslove.d - Skupštinu opštine ĉine odbornici. koje biraiu gradani na neposrednim izborima, tajnimglasanjem. Broj odbornika u skupštini opštine utvrduje se statutom opštine, s tim što ne moţebiti manii od 19, ni veći od 75. za skupstinu grada ne moze biti veci od 90, dok Skupstinagrada Berograda ima 110 odbornika.dj -U jedinicama LS u kojima ţivi stanovništvo mešovitog naeionalnog sastava, omogućujese srazmema zastuplienost naeionalnih maniina u skupštinama.

e - Odbornik ne moţe biti pozvan na kriviĉnu odgovornost, pritvoren ili kaţnjen zbog iznetogmišlienia ili davania glasa na sedniei skupštine i radnih tela, sto znaci da je odborniekiimunitet znatno uzi od poslanickog imuniteta, jer obuhvata samo garaneije neodgovornosti.z - Skupstina opstine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine ipostavljenjem sekretara skupštine.I - Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a nairnanie iednom u trimeseca. On organizuje rad skupštine opštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavljadruge poslove.j - Skupstina opstine donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog brojaodbornika.Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nijedrukĉije odredeno.k - Predsednik skupštine. napredlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, navreme od 4 godine. tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika. Onmoţe biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti naĉin na koji je biran.I - Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u sluĉaju njegove pdsutnosti ispreĉenosti da obavlja svoju duţnost.Ij - Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljaniu struĉnih poslova u vezi sasazivanjem i odrţavanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnimposlovima vezanim za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine.105m - Za sekretara skupštine opštine moţe biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, poloţenim struĉnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine. Sekretar moze imati zamenika, koji se bira na isti

nacin. Skupština opštine moţe, napredlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.IZVRSNIORGANI opstine su predsednik opštine i opštinsko veće.a - PREDSEDNIK OPSTINE ima dva svoistvatflyon je inokosni izvrsni organ opstine s obzirom na to da se u Opstini vrsi LS@on je po polozam predsednik Opstinskog veca, kao kolegijalnog organa u opstini, Predsednik opstine ima zamenika.b - Predsednik skupštine opštine predlaţe kandidata za predsednika opstine. Kandidat zapredsednika opštine predlaţe kandidata za zamenika predsednika opstine iz reda odbomika,koga bira skupština opštine na isti naĉin kao predsednika opstine.v - Predsednika opstine bira skupština opštine, iz reda odbornika, na vreme od ĉetiri godine.tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine.,g - Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika uskupštini opštine.d - Predsednik opstine; predstavlja i zastupa opštinu, predlaţe naĉin rešavanja pitanja okojima odluĉuje skupština; usmerava i usklaĊuje rad opštinske uprave; donosi pojedinaĉneakte i vrsi druge poslove.dj - Predsednik opštine moţe biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloţenpredlog naimanie 1/3 odbornika, na isti naĉin na koji je izabran.e - Ako skupština ne razreši predsednika opstine, odbornici koji su podneli predlog zarazrešenje ne mogu ponovo predloţiti razrešenie predsednika opštine, pre isteka roka odšestmeseci od odbijanja prethodnog predloga.z - Razrešenjem predsednika opstine prestaje mandat zamenika predsednika opštine iopštinskog veća, jer je predsednik opstine mandatar ovih lica.Zamenik predsednika opstine, odnosno elan opštinskog veća, mogu biti razreseni preisteka vremena na koje su birani, na predlog predsednika opstine ili najmanje 1/3 odbornika,na isti naĉin na koji su izabrani.

i - Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika ovih lica, predsednik opštine je duţanda skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili ĉlanaopštinskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.j - Predsednik opstine, zamenikpredsednika opstine ili clan opstinskog veca koji su razreseniili su podneli ostavku, ostaiu na duţnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednikaopstine, zamenika predsednika opstine ili ĉlana opstinskog veća.a - OPŠTINSKO VEĆE je kolegijalni izvrsni organ opstine i Cine ga predsednik opstine.zamenik predsednika opstine, kao i ĉlanovi opstinskog veća oili ie broj utvrden statutomopštine i koje bira skupština opštine, na period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom odukupnog broja odbornika.b - Kandidate za ĉlanove opstinskog veća predlaţe kandidat za predsednika opstine.Kada odluĉuje o izboru predsednika opštine, skupština opštine istovremeno odluĉuje o izboruzamenika predsednika opštine i ĉlanova opstinskog veća.v - Predsednik opstine ie predsednik opstinskog veća. Zamenik predsednika opstine jeclan opstinskog veća po funkciji.106g - Broi ĉlanova opštinskog veća, koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine, ne moţe biti veći od 11. Ĉlanovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odEomici.d - Opštinsko veće^l) predlaţe statut budţet i druge odluke i akte koje donosi skupština; iCl} neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opgtine;(3Vvrši nadzor nad radom opštinske uprave. poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ill odlukom koje donosi skupština opštine:{^ rešava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadleţnosti opstine/fJ!stara se o izvršavanju poverenih nadleţnosti iz okvira prava i duţnosti RS, odnosno AP^i izveštava skupštinu opštine o izvršavaniu odluka i drugih akata skupštine opštine.dj _ Predsednik opštine predstavlia opstinsko veće, saziva i vodi njegove sednice i

odgovoran je za zakonitost rada opštinskog veća. Duţan da obustavi od primene odlukuopštinskog veća za koju smatra da nije saglasna zakonu.e - Opštinsko veće moţe da donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog brojanjegovih ĉlanova, a odlueuje većinom glasova prisutnih elanova, ako zakonom ili statutomopštine za pojedina pitanja nije predviĊena druga većina.z - Prestankom mandata skupštine prestaie mandat izvršnih organa opštine, s tim da oni vršetekuće poslove iz svoje nadleţnosti do stupanja na duţnost novog predsednika opštine iopštinskog veća, odnosno predsednika i ĉlanova privremenog organa ako je skupštini mandatprestao zbog raspuštanja skupštine.i - OPŠTINSKA UPRAVA je organ opstine koji je nosilac upravne funkcije.Opstinska uprava:Bpriprema nacrte_propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine, predsednik opštine iopstinsko veće;ffi izvršava odluke i druge akte skupštine opštine, predsednika opštine i opštinskog veća; 3D rešava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadleţnosti opštine; (4y obavlia poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i dr. opštih akata skupštineopštine;fflizvršava zakone i druge propise ĉiie ie izvršavanie povereno opštini; Opobavlia struĉne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine, predsednik opštine iopštinsko veće.j - Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i opštinskeuprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50.000 stanovnika.k- Opštinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi naĉelnik, koga postavljaopstinsko vece na 5 godina. a mora da ima završen pravni fakultet, poloţen ispit za rad uorganima drţavne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci.1 - U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ, za vršenje srodnih poslova, mogu

se obrazovati unutrašnje organizacione jedinice.Ij - Kad se opstinska uprava organizuje u vise uprava. radom uprave rukovodi naĉelnik. kogapostavlja opstinsko vece na 5 godina koje ima odgovarajući fakultet, u odnosu na delokruguprave, poloţen ispit za rad u organima drţavne uprave i najmanje Sgodina radnog iskustva ustruci.m - ORGANI GRADA su: skupština grada. eradonaĉeinik. gradsko veće i gradskauprava. Odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na opstinu, shodno seprimenjuju na organe i nadleznost organa grada.107n - U gradu Beogradu, postavlja se gradski menadzer za obavijanje poslova pomocnika gradonacelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi, a gradski arhitekta u oblasti urbanizma. Pomocnike postavlja irazresava gradonacelnik.nj - AKTI OPSTINE su STATUT, kao najvisi pravni akt opstine, koji samostalno donosi njena skupstina. Skupstina donosi zavrsni racun, urbanisticki plan, plan razvoia opstine i druge opste akte i odluke.0 - Prava - Prema URS opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budţet i završni raĉun. urbanisticki plan i program razvoia opštine. utvrĊuje simbole opstine i njihovu upotrebu. Opština se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapredenju ljudskih i manjinskih prava. kao i o javnom informisaniu u opštini.Opština samostalno upravlia opštinskom imovinom. u skladu sa zakonom. Ta imovina jepblikjavne svojina i s obzirom da jos nije donet odgovarajuci zakon, vodi se kao drzavnaimovina.Jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju ureĊenje1 nadleţnost svojih organa i javnih sluţbi. koie osnivaju.Opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekrgaje za povrede opštinskih propisa.BOSINA POTPITANJA1) duznosti jedinica LS-povereni poslovi, 2) prava 3)Koji su akti opstine 4) Ko upravlja opstinom60. NADZOR DRZAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS (11)

a - URS i zakon su predvideli 6 mogucnosti za intervenciju drzave prema LS, radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti, a gde su ovlascenja data Vladi i odgovarajucem resornom ministarstvu (za drzavnu upravu i LS).b - VLADA je duţna da obustavi od izvrsenja opsti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Sluţbenom glasniku RS".Rešenie o obustavi od izvršenja prestaie da vaţi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.c - NADLEŢNO MINISTARSTVO pokrenuee postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drusoe opšteg akta jedinice LS pred Ustavnimsudom, akosmatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republiekimpropFsom. d -Nadleţni organ teritorijalne autonomije postupice isto, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.e - Kad MINISTARSTVO NADLEŢNO ZA POSLOVE LS (nadleţni organ teritorijalne autonomije) smatra da opšti akt oreana iedinice LS nije u saglasnosti sa nienim statutom, ukazaće na to skupštini jedinice LS radi preduzimania odgovaraiueih mera. f- Ako skupstina jedinice LS ne postupi po ovim predlozima, ministarstvo nadleţno za poslove LS pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbiie i istovremeno će predloţiti Vladi da obustavi od izvršenja odnosni opsti akt. do odluke Vrhovnog suda Srblje.108g - Ovom merom se stiti tzv. statutarnost, postovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS, pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije, a ne Ustavnim sudom.h - MINISTARSTVO NADLEŢNO ZA POSLOVE LS, (nadleini organ teritorijalne autonomije) kad naĊe dapojedinaĉni akt organa, odnosno sluţbe iediniee LS, protiv koga nije obezbeĊena sudska zaštita, niie u sagiasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice LS, predloţiće skupštini jedinice LS da takav akt ukine ili poništi.i - Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadleţno za poslove LS ukinuee ili poništiti odnosni pojedinacni akt.j - VLADA, na predlog ministarstva nadleţnog za poslove LS, (nadleţnog organa teritorijalneautonomije) moze doneti odluku oraspuštanju skupstine iediniceLS. ako: (0 skupština ne zaseda duţe od tri meseca: (2% ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana

konstituisanja skupštine jedinice LS ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenjaqstavke; OJ ne donese statut ili budţet u roku utvrdenom zakonom.k - U torn slucaju Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u rokuod dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupstine jedinice LS, a mandatodbomika izabranih na ovim izborima traje 4 godine.1 - Do konstituisanja skupstine i izbora izvršnih organa jedinice LS, tekuće i neodloţneposlove iz nadleţnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS, obavlja privremeni organjedinice LS koji ĉine predsednik i ĉetiri ĉlana. koji obrazuje Vlada.Vlada posebnim resenjem imenuje predsednika i ĉlanove privremenog organa, vodeei raĉunao politiĉkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupstine jedinice LS.Ij -VLADA imenuieprivremeni organ koji obavlja tekuće i neodloţne poslove iz nadleţnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS i kad se u jedinici LS ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiSe skupština u skladu sa zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora.m - Predsednik Narodne skupstine ie duţan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice LS donese u roku od mesee dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice LS, s tim da mandat odbomika izabranih na tim izborima, traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica LS izabranih na redovnim izborima.BOSINA POTPITANJAl)Ko donosi odluku o raspustanju 2)Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade ipod kojim uslovimag 3)Sastavprivremenog organa po URSIo cemu mora voditi racuna 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama 5) Sta su radnje - odredjeno cinjenje ili necinjenje 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS - moze skupstini, preduzimanje odredjenih mera (pod 3)10961. ZASTITAPRAVALS (16)a - Lokalna samoupravaje pravo graĊana da upravliaju javnim poslovima od neposrednog. zaiedniĉkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno ipreko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona, ureduju poslove i upravljaiu javnim poslovima

koji su u njihovoj nadleţnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. b - Zastitu prava LS mogu traziti i po URS i po ZLS:(TJlorgan odredjen statutom jedinice LS moze da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr.opsteg akta RS ili AP. kojim se povredjuje pravo na lok.samoupravu, pred Ustavnim sudom RS.|^) organ odredjen statutom jedinice LS moze da izjavi zalbu Ustavnom sudu protiv pojedinacnih akata ili radnji drz.organa ili organa jedinice LS, kojima se onemogucava vrsenje nadleznosti jedinice LS.f^J:omudsman kontrolise postovania prava gradjana, utvrdiuie povrede ucinjene aktima radnjama ili necinjenjem organa uprava i javnih sluzbi, ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS.im)Savet za mediunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac.manjina osnovan u nacionalno mesovitim jedinicama LS, ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opsteg akta skupštine iedinice LS ako smatra da su njime neposredno povreĊena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za medunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice LS sa statutom.v-Nacionalno mešovitim ledinicama LS, u smislu Zakonao LS, smatraju se jediniee LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine ĉine vise od 5% od ukupnog broia stanovnika ili pripadnici svjl^ nacionalnih manjina cine vise od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u RS.g - Nacin predlaganja i izbora ĉlanova saveta za medunacionaine odnose treba da obezbedi ravnomemu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski narod, niti jedna nacionalna manjina ne moţe imati većinu ĉlanova saveta.d - Savet razmatra pitania ostvarivania, zaštite i unapreĊivania nacionalne ravnopravnosti, uskladu sa zakonom i statutom.dj- Odluke saveta za medunacionalne odnose donose se konsenzusom ĉlanova saveta.Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice LS koja je duina da se o njima izjasni naprvoj narednqj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.Skupština i izvršni organi jedinice LS su duţni da predloge svih odluka koji se tiĉu nacionalne ravnopravnostiprethodno dostave na mišljenje savetu.

e - Dakle instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev zaocenu ustavnosti i zakonitosti i zalba Ustavnom suduBOSINA POTPITANJAIJKoji su instrwnenti 2)Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povredjeno pravo na lokalnu samoupravu110XISUDOVI62. USTAVNA NACELA O SUDOVIMA (12)OSNOVNA USTAVNA NAĈELA OD ZNAĈAJA ZA SUDSKU VLASTU Prvom dclu Ustava,, tri su bitna naĉela koja neposredno opredeljuju poloţaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji, Prvo, to je naĉelo vladavine prava, koju sam Ustav definiše kao osnovnu pretpostavku Ustava (clan 3). Vladavina prava saglasno Ustavu, pored ostalog, ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlašću i povinovaniem vlasti fa to znaei i sudske - B, N.) Ustavu i zakonu", Samo drţava utemeljena na vladavini prava, moţe da bude garant osnovnih prava i sloboda ĉoveka. Drugo je naĉelo podele vlasti utvrĊeno u ĉlanu 4. stav 1. Ustava. Saglasno ovom naĉelu, koje je sada Ustavom i izriĉito utvrĊeno, "ureĊenie vlasti u Republici Srbiji poĉiva na podeli vlasti na zakonodavnu. izvršnu i sudsku".2 Treće je naĉelo nezavisnostl sudske vlasti. "Sudska vlast nezavisna". Tako, naĉelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti, u stvari ĉini temeljno naĉelo koje opredeljuje ustavni poloţaj sudstva_u savremenoj Srbiji. Izriĉito utvrĊivanje ovog naĉela u Ustavu je od izuzetne vaţnosti prilikom tumaĉenja i utvrĊivanja znaĉenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno Hi posredno odnose na sudsku vlast. pre svega, za zakonodavno ureĊivanje organizacije i vršenja sudske vlasti.U odredbama ĉlana 4. Ustava posvećenim naĉelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteţi i meĊusobnoj kontroli" (stav 3). Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi znaĉiti mogućnost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlašću od strane zakonodavne i izvršne vlasti, a to bi bilo u oštroj suprotnosti sa prineipima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. Ova odredba, tumaci se kao specijalna, posebna i izdvojena odnosi na poloţaj sudova u sistemu vlasti. Da se radi o odredbi koja svojom eelinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna rešenja u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet

vansudske kontrole". te da "sudsku odluku moţe preispitati samo nadleţni sud. u zakonom propisanom postupku".1. Naĉela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. godineSaglasno Ustavu od 2006. godine status (poloţaj) sudova kao organa drţavne vlasti, kojima je povereno vršenje sudske funkcije, opredeljuju sledeća naĉela; l)naĉelo jedinstva sudske vlasti; 2)naĉelo samostalnosti i nezavisnosti; 3)naĉelo legaliteta; 4)naĉelo javnosti; 5)naĉelo zbornosti i 6) naĉelo ucešća graĊana u vršenju sudske vlasti.QyNacelo jedinstva sudske vlasti. Kao posebna grana drţavne vlasti, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u sudenju. Naĉelo jedinstva sudske vlasti, zajameeno Ustavom, predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova. U organizacionom, smislu ono podrazumeva iedinstvenu organizaciiu sudstva u zemlii. Sudski sistem, koji je samo u naĉelu ureĊen Ustavom, ĉini mreţa sudova (opšte i posebne nadleţnbsti, odnosno viših i niţih sudova) ustanovljenazakonom, koji sumedusobno povezani i izmedu koiih su"kompentencije podeliene. a nadleţnosti razgraniĉene. ' *~™/2)Naĉelo samostalnosti i nezavisnosti sudova. Ustavno rešenje iz ĉlana 142. stav 2. po kome su 'sudovi samostalni i nezavisni u svom radu". ponovo potvrĊuje da su sudovi posebna vrsta drţavnih organa - organizaeiono odvoieni od drugih drţavnih organa - organa zakonodavne i izvršne vlasti, a potorn da su sudovi u donošenju svojih odluka oslobodeni od bilo kakvog uticaja sa strane. odnosno uplitanja drţavnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fiziĉkih lica, odnosno pojedinaca. Naeelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog naĉela o podeli vlasti.. Ovo nacelo111znaĉi da ni jedan nosilac druge drţavne vlasti, ali ni bilo ko drugi, ne moţe i ne sme uticati na vršenje sudske vlasti i da se ne moţe mešati u rad suda, odnosno sudija. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen" (ĉlan 149. stav 2). Bez nezavisnog sudstva nema "pravne drţavef3}'NaĉeIo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti). Ovo naĉelo ĉini suštinu pravne drţave, ier bez podredenosti vlasti, pa i sudske vlasti ustavu i zakonu nema pravne drţave. Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. To što su sudovi nezavisni u svom radu, ne znaĉi da su apsolutno nezavisni. Organizaciia i rad sudova, kao i granice niihove vlasti, odnosno ovlašćenja u odnosu na ljudska i gradanska prava i slobode urvrduiu se ustavom i zakonom.. Ova podredenost suda pravu, predstavlja iemstvo da će sudovi biti ustanovliem* i organizovani na ternelju zakona i da će suditi na osnovu i u okviru ustava i vaţećeg prava.

Saglasno ĉlanu 142. stav 2. Ustava, sudovi u Republici Srbiji sude''na^snwuJJstava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predvideno zakonom, opšteprihvaćenih pravila medunarodnog prava i potvrdenih meĊunarodnih ugovora". U suštini ovo rešenje predstavlja konkretizaciju principa utvrĊenog u ĉlanu 3. Ustava, po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu".^4)'Naĉelo javnosti. Naĉelo javnosti je jedno od najznaĉajnih garancija nezavisnosti sudstva, ali i praviĉnog sudenja. Primena naĉela javnosti u radu sudova znaĉi da, pored stranaka i drugih uĉesnika u postupku pred sudovima, sudenju mogu prisustvovati i treća lica koja zato imaju interes, bez ikakvih ograniĉenja. Javnost suĊeiTja obezbeĊuje kvalitetniju raspravu pred sudom, tj. sluţi kao podstrek sudiji da se bolie priprema za vodenie rasprave. garantuie poStovanie zakonom predviĊenoe postupka. štiti procesni poloţai uĉesnika u postupku. posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti), jaĉa u moralnom pogledu autoritet suda, sluţi kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja, podstiĉe i širi uverenje u ispravnost i zakonitost sudenja. Sledstveno tome, Ustavom je izriĉito utvrĊeno daje "raspravljanje pred sudom javno" i dase moţe ograniĉiti samo u skladu s Ustavom (clan 142. stav 3). Saglasno ovoj odredbi, javnost se moţe iskljuĉiti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zaštite toksSivrio utvrdenih vrednosti, i to Aaeionalne bezbednosti^l iavnog reda i morala u demokratskom drultvu;fi|interesa maloletnika^Tprivatnosti uĉesnika u postupku.Naĉelo suĊenja u veću. Naĉelo suĊenja u veću, poznato je i pod nazivom naĉelo zbomosti sudenja ili naĉelo kolegiialnosti. Naĉelo zbomosti sudenja, nema apsolutni karakter, pošto sezakonom moţe odstupiti od kolegiialnog sudenia i predvideti da "u odredenim stvarima sudi sudiia pojedinac". Veće "uniţim sudovima ĉini najmanje troje sudija. Sastav veća zavisi od vrste suda vrste pravne stvari o koioi se odluĉuie, stepena suĊenia i dr. SuĊenje u veću treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donosenja sudskih odluka. Ono predstavlja dodatno iemstvo nepristrasnbštTsuda, ier obezbeduje da se u sudupotpunije i svestranije utvrdi ĉinjeniĉno stanje na kome će sud zasnovati svoju odluku, kao i materijalno pravo na osnovu koga će se rešavati pojedini sudski sporovi.(6)Naĉelo uĉešća graĊana u suĊenju - sistem porote. U suĊenju "uĉestvuju sudije i sudije porotnici na naĉin utvrĊen zakonom", s tim da se "zakonom moţe propisati da u odredenim sudovima i u odredenim stvarima sude samo sudije" (clan 142. st. 4. i 5). Dakle, ustavnojepravilo da, pored profesionalnih sudija, u suĊenju uĉestvuju i gradani (porotnici), s tim štĉTsu od ovog pravila moguća odstupania. koia se utvrduiu zakonom. Po ZPP nacelo zbomosti je izuzetak.

11263. VRSTE SUDOVAURS (1)a - Prema URS sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS.b - Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadleţnosti.v- Osnivanje , organizacija, nadleţnost, ureĊenje i sastav sudova ureĊuju se Zakonom ouredienju sudova (ZUR)g - Vrhovni kasacioni sudje najviši sud u RS i njegovo sedište je u Beogradu.d - Iz ovoga proizilazi da je reĉ o vertikalnoipodeli strukture sudskog sistema u RS. koja jeutemeljena na naeelu hirearhije.dj - Prema ZUR, sudovi opšte nadleznosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovii Vrhovni kasacioni sud.e - Sudovi posebne nadleznosti su privredni sudovi. Privredni apelacioni sud. prekršajnisudovi, Viši prekršaini sud i Upravni sud.ţ - Podela sudova na sudove opšte i posebne nadleznosti zasniva se na vrsti predmeta za kojeje odredjeni sud nadleţan, tako da sudovi opšte nadleznosti rešavaju u svim predmetima,osim u onim za koje su nadleţni sudovi posebne nadleznosti.z -1 sudovi opšte i sudovi posebne nadleznosti su redovni i stalni sudovi, jer je iskliuĉenamogućnost osnivatnia privremenih, prekih ili vanrednih sudovai - Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS, koja je zasnovanana naĉelu adekvatnosti. s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju uniihovu nadleţnostj - Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog znaĉaja za osnivanjeprvostepenih sudova, s obzirom na to da je opština ili grad osnovna administrativno -tritoriialna iedinica prema kojoj se odreĊufe podruĉje prvostepenog suda.SUDOVI OPŠTE NADLEZNOSTIa - OSNOVNI SUD osniva se za teritoriju grada, odnosno ledne ili vi§e opština, a VIŠI SUDza podruĉie iednog ili vise osnovnih sudova.

b - Prema Zakonu o sedištima i podruejima sudova i javnih tuţilaštava (ZSPSJT ), nateritoriji RS postoje 34 osnovna suda.v - Osim Prvog osnovnog suda u Beogrdu i Prvog osnovnog suda u Boru, ostali osnovnisudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta, u koiima sude i preduzimaiudruge sudske radnie.g - Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda, a izvan sedišta - samo kad je to zakonomodredeno.d - Osnovni sud, viši i prekršajni sud mogu izvan svog sedišta odrţavati sudske dane.dj - SUDSKIDANI su dani u koiima sud trainiie obavlja sudsku funkciju izvan svogsedišta.e- SUDSKA JEDINICA je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnog iliprivrednog suda, koja se osniva za deo teritorjie na koioi se prostire sudska nadleţnost.ţ - Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda odreduie se za teritoriju erada.odnosno jedne ili vise opština sa podrucia suda.z - VIŠISUD osniva se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova.113i - Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to odreĊeno ZUR - om, kao i zapitania unutrašnieg ureĊenja sudova i primene Zakona o sudijama.j - U RS postoji 26 viših sudova, od kijh 6 pokriva podruĉje dva osnovna suda, 1 podruĉje triosnovna suda, a ostali viši sudovi pokrivaju podruĉje po jednog osnovnog suda.k - Viši sud moţe izvan svog sedišta da odrţava sudske dane, za vreme kojih sudi ipreduzima druge sudske radnje.1 - Mesto. dan i vreme odrţavania sudskih dana odreduie predsednik suda, u skladu saSudskim poslovnikom.lj - APELACIONI SUD osniva se za podruĉje vise viših sudova,m - Apelacioni sud je neposredno viši sud za Viši sud i Osnovni sud. a Privredni apelacionisud je neposredno viši sud za privredni sud.

n - U RS postoje 4 apelaciona suda, sa sedištern u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i NovomSadu.nj - VRHOVNIKASACIONISUD je najviši sud « Republici Srbiji, sa sedištem u Beogradu. o - Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.SUDOVI POSEBNE NADLEŢNOSTIa - PRIVREDNI SUD osniva se za teritoriju jednog ili vise eradova, odnosno vise opština.b- U RS postoji 16 privrednih sudova, od kojih 2 imaju izvan svog sedištapo dve sudske jedinice, a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne.v - PRIVREDNI APELACIONI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbiie, sa sedištem uBeogradu.g - Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud.d - PREKRSAJNI SUD osniva se za teritoriju srada, odnosno jedne ili vise opština.dj - Prekršajni sud raoţe imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima drugesudske radnje.e - Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda odreduje se za teritoriju srada, odnosno jedneili vise opština sa podruĉja suda.ţ - U RS ima 45 prekršajnih sudova, od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svogsedišta.z - Prekršajni sud moţe izvan svog sedišta da odrţava sudske dane, za vreme kojih sudi ipreduzima druge sudske radnje.i - VIŠI PREKRSAJNI SUD je sud republiekog ranga, sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.j - Viši prekršajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie, sa sedištem u Beogradu. k - Moţe imati odeljenia izvan sedišta, u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske tadtvje. \ - V\s\ ptektlajm sud je neposredno viM sud %% OTekrša'vm s\i&.114

lj - UPRAVNI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu. m - Ima odelfenja izvan sedišta, i to u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu u kojima trajno sudi 1 preduzima ostale sudske radnje. ;64, NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA (13)a - Spljašnja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadleţnost.b - SUDSKA NAĐL1ŢNOST je pravo i duţnost jednog suda da raspravi odredjenu pravnustvar. Radi se o zakonom odredenom delokrugu poslova u kojem sud moţe punovaţno vršitisudsku funkciju.v - STVARNA nadleţnost je pravo i duţnost odreĊenog suda da, u zavisnosti od prirodespora. sudi u prvom stepenu.g - FUNKCIONALNA nadleţnost je pravo i duţnost odreĊenog suda, odnosno organa uokviru suda, da sprovede odredeni deo postupka ili obavi poiedine poslove u vezi saodredenom pravnom stvari. Dakle, sudska funkcija se raspodeljuje izmeĊu razliĉitih organa uokviru istog suda, odnosno izmeĊu razliĉitih sudova.d - MESNA nadleţnost je pravo i duţnost stvarno nadleţnog suda da na odreĊenojteritoriji vrši sudsku funkciiu.dj - OSNOVNI SUD uprvom stepenu: 1) sudi za kriviĉna dela za koja je kao glavna kaznapredviĊena novĉana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina odnjih nije nadleţan drugi sud.e- Osnovni sud u prvom stepenu: 1) sudi u sraĊanskopravnim sporovima, ako za pojedineod njih nije nadleţan drugi sud, 2) vodi izvršne i vanparniĉne postupke za koje nije nadleţanneki drugi sud.ţ - Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: 1) stambenim sporovima; 2) radnim sporovimapovodom zasnivania, postojanja i prestanka radnog odnosa; 3) sporovima o pravima,obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; 4) sporovima o naknadi šteie koiii

zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; 5) sporovima povodom zadovoljavanjastambenih potreba na osnovu rada.z - U FUNKCIONALNU NADLEZNOST osnovnog suda spada: 1) odluĉivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za kriviĉna dela iz svoje nadleţnosti, 2) pruţanie graĊanima pravnepomoćL meĊunarodne pravne pomoći i vršenje drugih poslova odredenih zakonom.i - Zakonom se moţe predvideti koncentracija nadlemosti u odreĊenim vrstama pravnih stvari, u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa podruĉja istog višeg suda.BOSINA POTPITANJAl)Ko donosi poslovmk o radu sudova - Sudski poslovnik donosi ministar nadleţan za pravosuĊe. uz prethodno pribavlieno mišlienie predsednika Vrhovnos kasacionoz suda. 2)Ko donosi akt o 6 unutrašnjem ureĊenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda, 3) Koji su vanparnicni postupci - lisenie poslovne sposobnosti. nroglasenie nestaloe lica za umrlo. davanie dozvole za stupanje u brak. ostavninski postupak kaoposebni. postupakza oĊrediivanie naknade za eksproprisanu nepokretnost. uredienie media.polaganje stvari u sudski depozit. zakliucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju. sastavlianie i overa testamenta. Sudi na osnovu zakona o115vanparnicnom yostupku, a napitanja kofa nisu regulisana ovim zakonom shodno se primeniuju odredbe ZPP-a.65. NADLEZNOST VISEG SUDA (6)a - VIŠI SUD uprvom stepenu, u okviru svoje STVARNE NADLEŢNOSTI, u kriviĉnim p ■„?***' stvarima sudi zajfljkriviĉna dela ( KD) za kojaje kao glavna kazna predvidena kaznal7*>„*>- zatvora preko deset godina; ^ b b - Takode, sud@ za KD protiv Vojske Srbiie;0podavanie drţavne taine;(4) pozivanie na nasilnu promenu ustavnog ureĊenjafŠ] izazivanie nacionalne, rasne i verske mrţnie i netrpeliivostiţfćlpovredu teritoriialnog suverenitetasffludruţivanje radi rotivustavne dejatnostij^organizovanjej podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zloĉina; 9) povredu ugleda Republike Srbiie;nQ1 povredu ugleda strane drţave III medunarodne organizacije;,y - Nadalje, Viši sud u prvom stepenu,u kriviĉnim stvarima, sudi i za-^Uj pranje novca; ĆL2) odavanie sluţbene taine;(ffl kršenje zakona od strane sudije, javnog tuţioca i njegovog zjjpenika;^) ugroţavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaia;||5j

ubistvo na mah; (^6) silovanje; g - Sudi u kriviĉnom postupku prema maloletnicima;-><x5a d - Viši sud u prvom stepenu u gradjanskim stvarima sudi u: 1) gradanskopravnimgcM sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje iziavljivanie reviziie; 2) u sporovimao osporavanju ili utvrĊivanju oĉinsrva i materinstva; 3) u sporovima o autorskim i srodnim pravima. 4) u sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, ţigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadleţan drugi sud; 5) u sporovima o obiavliivaniu ispravke informaciie i odgovora na informaciiu i 6) naknadi štete u vezi sa obiavliivaniem informaciiedj - Pored ovoga, u prvom stepenu sudi ** radnim sporovima povodom: 1) štrajka; 2) kolektivnih ugovora, ako spor niie rešen pred arbitraţom; 3) obaveznog sociialnog osiguranja, ako nije nadleţan drugi sud; 4) izbora i razrešenja organa pravnih lica, ako nije nadleţan drugi sud;e - Sudi i u upravnim sporovima povodom matiĉne evidenciie, s obzirom na to da je voĊenje evidencija odredbom ĉlana 14 Zakona o drţavnoj upravi svrstano u izvršne poslove.ţ - U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŢNOSTI Viši sud uprvom stepenu odluĉuje o: CU moibi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za kriviĉna dela iz svoie nadleţnostij?! o zahtevima za rehabilitaciiu{3|o zabrani rasturanja štampe i sirenia informacija sredstvima iavnog informisaniaz - Viši sud u drugom stepenu, u okviru svoje FUNKCIONALNE instancione NADLEZNOSTI odluĉujeo ţaTSamana odluke osnovnih sudova o(jj odreĊivaniu mera obezbeĊenia prisustva okrivljenog/Zl o ţalbama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraćenom kriviĉnom postupku/5/) o ţalbama na rešenja osnovnih sudova u gradanskopravnim sporovlmaj^Jna presude osnovnih sudova u sporovima male116- r-ttS-"""^vrednosti^5)]o ţalbama na rešenia osnovnih sudova u izvršnim i vanparniĉnim postupeima.i - Viši sud vodi postupak za izdavanie okrivljenih i osuĊenih lica.j - Izvršava kriviĉnu presudu inostranos suda.k - Odlueuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitraţnih odluka, ako za to nijenadleţan drugi sud.

1 - Odluĉuje o sukobu nadleţnosti osnovnih sudova sa svog podruĉja, kao zajedniĉkineposredno viši sud.lj - Vrši i druge poslove odredene zakonora.BOSINA POTPITANJA1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici, 2) Kadaje nadlezan viši sud za sporove iz oblasti autorskog prava, a kad trgovinski sud-kad spor nastane izmeĊu 1) domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga ipreduzetnika i niihovih asociiaciia tzv. privrednih subiekata, 2) privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata, pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fiziĉko lice ako ie sa strankom u odnosu rnateriialnog suparniĉarstva, a kadsu subiekti spora iz oblasti autorskos prava fiziĉka lica rešava ih viši sud. 3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti, 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima66. NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA (12)a - Prvostepena STVARNA NADLEZNOST privrednog suda obuhvata sudenja u privrednim sporovima i u privrednoprestupnim sporovimab - U PRIVREDNIM SPOROVIMA sudi u sprovimajf^) izmeĊu domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i niihovih asociiaciia, tzv.privrednih subjekataii) u sporovima koji nastanu izmeĊu privrednih subjekata i drusih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fiziĉko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparniĉarstva. v -((3)1 U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, Hsova i oznaka seosrafskoe porekla. kad odnosni sporovi nastanu izmeĊu privrednih subiekata, odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata.g -@U sporovima povodom izvršenja i obezbeĊenja iz nadleznosti privrednih sudova. d -p) U sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim izmeĊu privrednih subjekata, odnosno izmeĊu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. dj -(§)U sporovima koji proizlaze iz primeneZakona o privrednim drmtvima ili primene drugih propisa o organizaciii i statusu privrednih subiekata^fl kao i u sporovima o primeni propisa o privatizacijL e -£f|) U sporovima o siranim ulaeaniima;ţ -{f| U sporovima o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unuirašn/im vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevmu p utnika; z -|f0|o zaMti firme:117

i - (m povodom upisa u sudski resistor: j -(pty povodom sieĉaja i likvidaciie.k - U PRIVREDNOPRESTUPNIM stvarima Privredni sud u ' prvom\ stepenu nadleţan je za odluĉivanje o privrednim prestupima1 - U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI, Privredni sud uprvom stepenu nadleţanje za voĊenie postupka:<Qy za tmis u sudski resistor pravnih lica i drugih subiekata. akoza to nije nadleţan drugi ormniu)>steĉaia i reorsanizaciie;lj - Takode, ovaj sud je nadleţan za odreĊivanje i sprovoĊenfe izvršenja, na osnovuverodostoinih isprava kada se odnose na.privredne subjekte ili druga pravna liea.rn - OdreĊuie ţ sprovodi izvršenie i obezbeĊuie odluke privrednih sudova. aodluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim izmeĊu privrednihsubiekata. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiudelatnosti privrednih subiekata.n -. Odrettuje i sorovodi izvršenie i obezbeĊenje na brodovima i vazduhoplovima.ni - Vodi vanpamime postwke koii proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima.o - Qdlucuje o priznan/u i izvršen/u stranih sudskih i arbitraţnih odluka donetih u sporovima nastalim izmedju privrednih subiekata. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih liea u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. p - Odlueuje o prestanku zaštitne mere ili pravne posiedice osude za privredne prestupe izsvoje nadleznosti.r - Privredni sud vrši i druge poslove odreĊene zakonom.BOSINA POTPITANJAl)Kada sudi u privrednim sprovima sudi u sporovima koji nastanu izmeĊu kojih subjekata, 2)Ukojim sporovima je nadleţan, 3)Koje sporove trgovinski sud resava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. Subjekti, 4)Koje su mu ostale nadleznosti, 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava, 6) Ko se registruje u privrednom sudu - ustanove poput apoteka. Skola, fakulteta, 7) Ko vrsi upis u registar - resistrator Asenciie za privredne rezistre , 8) Ko se upisuje u registar - PP. predstavništva, banke, osieuravaiuca drustva, preduzetnici, 9)Da li ce se nadleznosti privrednog suda Siriti ili suţavati - SUŢAVATIZBOG MEDIJACIJE!67. NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA (8)a - Privredni apelacioni sud, u okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI odluĉuje o ialbama na odluke privrednih sudova i drugih organa. u skladu sa zakonom.

b'^akoae, Privredni apelacioni sud je funkeionalno nadleţan da odluĉuje o sukobu nadleznosti i o prenosenju nadlelnosti privrednih sudova.v ~ UivrĊuie pravne slavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleznosti privrednih sudova i vrši druge poslove odreĊene zakonom.BOSINA POTPITANJAl)Kada odlucuje uprvom stepenu- u stvarima odreĊenim zakonom..11868. NADLEŢNOST APELACIONOG SUDA (10)a - Apelacioni sud je FUNKCIONALNO NADLEŢAN da kao instancioni sud odluĉujeo ţalbama na odluke/ljjviših sudovas^fl osnovnih sudova u kriviĉnom postupku, ako zaodluĉivanje o ţalbi nije nadleţan viši sud^f} na presude osnovnih sudova usraĊanskopravnim sporovima, ako za odluĉivanje o ţalbi nije nadleţan viši sud.b - Apelacioni sud, u okviru svoje funkcionalne nadleţnosti, odluĉuje o sukobu nadleznostiniuh sudova sa svog podruĉja, ako za odluĉivanje nije nadleţan viši sud.v - Odluĉuje o prenošenfu nadleznosti osnovnih i viših sudova kada su ti sudovi spreĉeni iline mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari.g - Vrši druge poslove odreĊene zakonom.69. NADLEŢNOST PREKRŠAJNOG SUDAa - PREKRŠAJNI SUD, u okviru svoje STVARNE NADLEZNOSTI, uprvom stepenu sudi u prekršajnim postupeima, ako za to nije nadleţan organ uprave. b - Odluĉuje o jalbama na odluke koje u prekršainom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove odredene zakonom.v - VIŠI PREKRŠAJNI SUD odluĉuje o ialbama na odluke prekršainih sudova.g - U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŢNOSTI odluĉuje off) sukobu nadleznostiprekršajnih sudova, kao i ofS) prenošeniu mesne nadleţnosti prekršajnţh sudova.d - Vrši i druge poslove odreĊene zakonom.70. NADLEZNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (10)a - FUNKCIONALNA NADLEZNOST Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenjepravilne i jednoobrazne primene prava.b - Vrhovni kasacioni sud odlueuie o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odlukesudova Republike Srbile. starajući se tako o pravilnoj primeni prava.v - Ako zakonom nije drukĉije odreĊeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima

odluĉuje u veeu od troje sudiia.g-Dakle, reĉje o pravnosnaţnim odlukama kako sudova opšte, tako i sudova posebnenadleznosti, s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredniapelacioni sud, Viši prekršajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.d - Takode, odlueuje i u drugim stvarima odredenim zakonom.dj - Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrĊivaniemnaĉelnih pravnih stavova, što je jedna od NADLEŢNOSTI ovoga suda IZVAN SUBENJA.119e - Odliike Vrhovnog kasacionog suda bitrte za praksu sudova i svi naĉelni pravni stavoviobiavliuiu se u posebnoj zbirci.ţ - Nadalje, Vrhovni kasacioni sud odiuĉuje oĊjisukobu nadleţnosti izmeĊu sudova, akoza odluĉivanje nije nadleţan drugi sud, kao i o/zj prenoseniu nadleţnosli sudova radi lakšegvoĊenja postupka ili drugih vaţnih razloga.z - Razmaira primenu zakona i drugih propisa i rad sudova.i - Imenuie sudije Ustavnog suda.j - Daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši drugenadleţnosti odreĊene zakonom.IZBOR I RAZRESENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA( najĉešće ne pita kao posebno pitanje, vise kao potpitanje!!!,)a - Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, apo pribavlienom mišljeniu opšte sednice VrhovnogTasacionog suda i nadleţnog odboraNarodne skupštine, bira NS.b - Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne maze bitiponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogućnost reizbora ).v - Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na kojejeizabran:(y na njegov zahtev,@inastupaniem zakonom propisanih uslova za prestanaksudi'iske funkcije i 1 iffl razreseniem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje

predsednika suda.g - Odluku o prestanku funkciie predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS, uskladu sa zakonom, pri ĉemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog savetasudstva.BOSINA POTPITANJA1) Nadleţnosti Vrhovnog kasacionog suda u suĊenju i izvan suĊenja, 2) Ko predlaze predsednika Vrhovnog kasacionog suda, 3) Ko daje misljenje, 4) Ko ga bira i na koliko godina, 5) Moze li bid ponovo reizabran -iedino on ne mozeQ.Ko cini veliko personalno vece- Veliko personalno veće ĉini devet sudija Vrhovnog suda Srbije sa najduţim sudijskim staţom - po tri sudije iz Kriviĉnog, Gradanskog i Upravnog odeljenja, ĉiji je mandat dve godine. Predsednika veea biraju ĉlanovi meĊu sobom. Veće je nadleţno za utvrdivanje razloga za prestanak sudijske duţnosti, odnosno utvrĊivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje sudije (clan 56 Zakona o sudiiama. zakona koji prestaje da vazi od januara). Veće utvrĊuje ĉinjenice i odluĉuje u postupku koji je zatvoren za javnost. Naĉin rada i odlueivanja ovog tela propisan je Poslovnikom Velikoe personalnoe veća. Odluka Veća moţe biti objavljena u sredstvima javnog informisanja samo izuzetno, kada postoje naroĉito opravdani razlozi, ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsednik Veća.2.Sta ie sporno, a sta prethodno pjtanie - Kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spomom pravnom pitanju kojeje od prejudicijelnog znaĉaja za odluĉivanje o predmetu postupka~pre3 prvostepehim sudovima, prvostepeni sud će, po sluţbenoj duţnosti ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja. Vrhovni sud Srbije je duţan da reši sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. Ako Vrhovni sud Srbije odluĉi da rešava sporno pravno pitanje odluku o tome objaviće u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan nadin.Vrhovni sud Srbije odluĉuje o zahtevu za reiavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova Ne bi trebalo ovo viSe da pita, ali za svaki sluĉai proĉitati!!!!!!!! )71. SUDSKA ODELENJA I SEDNICE SVIH SUDIJAStr53.-55.G.I.a - SUDSKA ODEUENJA postoje u sudovima u koiima vise veća ili sudiia poiedinaca postupa u istoi pravnoi oblasti.CS ---------------- C ------ ___^ ----------------------------------- . ----------- 1 ---------------------------- ^

b - Sudskim odeliemem rukovodi predsednik odeljenja. Niega, po pnbavljenom misljenjusudija odeljenja, postavlia predsednik suda,v - U sudovima sa većim broiem veća i sudija pojedinaca koii postupaiu u istoi pravnoioblasti obrazuje se kriviĉno i graĊansko odeljenie.g -U tim sudovima moţe se obrazovaltodelienie za radne sporove, odeljenje za izvršenje,odeljenje za statusne sporove i odelienje sudske prakse. ako te poslove obavljajunajmanje trojica sudija.d -. Predsednik suda uvek moţe da uĉestvuje u radu i odluĉivanju sednice odeljenjadj - Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljeniafpravna pitaniafnaĉinipobolisania rada i struĉnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i drugapitanja od znaeaja za odeljenjee - Sudsko odeljenje odluĉuie na sednici. koju mogu sazvati predsednik odelienia ilipredsednik suda.i -. Uvišim i apelacionim sudovima postoje odelienia za kriviĉne postupke protivmaloletnika i za radne sporove.z - U poiedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odelienia za kriviĉna delaprotiv Voiske Srbiie. za kriviĉna dela organizovanog kriminala. ratnih zloeina ivisokotehnološkog kriminala, u skladu sa ZUS - om.i - Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelaeionog suda i Višeg prekršajnog sudarazmatraju i pitanja vaţna za rad podruĉnih sudova.j - ODELJINJE SUDSK1 PRAKSE postoji u sudu s većim brojem sudija, u skladu sa Sudskimposlovnikom.k- Odeljenje sudske prakse prati i prouĉava praksu sudova i medunarodnih sudskih organai obaveštava sudije, sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjimasudova.1 - Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga odreĊuie predsednik suda.Ij - ZAJEDNIĈKA SEDNICA ODELJENJA je organizaciona iedinica u sudu koja se saziva kad

ie za razmatranie pravnog pitania potrebna saraditja najmanie dva odelienia.m - Zajedniĉku sednicu sazivaju zajedno predsednici odelienia ili predsednik suda. anjome rukovodi predsednik suda ili predsednik odelienia u ĉijem je delokrugu pitanjekoje se razmatra.n - Prilikom glasania na zajedniĉkoj sednici potrebno je da se za zaiedniĉki stav izjasnivećina ĉlanova svakog odelienia.nj - SEDNICA SVIH SUDIJA je organizaciona jedinica u sudu koju ĉine sva veća i sve sudije jednog suda.o - Na sednici svih sudiiaiQV'razmatraiu se izveštaii o radu suda i sudiiajŢjodluĉuje se o pokretanju posfupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akataiW razmatra seprimenapropisa koiima se ureĊuiu pitania izdelokruga sudova./fldaie se121mišljenje o kandidatima TJO. sudije i sudije porotnike iQ/odlucuje o drugim pitanjimavaţnim za ceo sudp - Sednicu svih sudija saziva Predsednik suda po svojoj inicijativi, na predlog odeljenjaili na predlog najmanje 1/3 svih sudija.r - Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik suda i na njoj se moţe odluĉivati ako ioiprisustvuje vise odpofovine sudija.s - Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasajavno.t - Odluke se donose veĉinom slasova prisutnih sudija.72. OPSTA SEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (5 +)Str55.-57G.I.A - Vrhovni kasacioni sud moţe imati odeljenia. ĉiji se broj odreĊuje u skladu saPoslovnikom o ureĊenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.B - SEDNICU ODELJENJA saziva predsednik odelienia po sopstvenoi inicijativi, na zahtevpredsednika suda, ili na zahtev iednog od veća u odeljenju.V - Sednica odeljenja saziva se i akoyj izmeĊu pojedinih veea nastane nesaglasnost uprimeni propisa ihjfJJ ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj

praksi ili od pravnog shvatanja koie su prihvatila sva yeea.G - Radom sednice odeljenja rukovodi predsednik odelienia.D -Na sedniei odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatraju se pitanja iz delokrugasudskih odelienia.Dj - Odluka je doneta kada za nu glasa većina od ukupnog broja sudija odelienia.e - Pravno shvatanie usvoieno na sednici odelienia obavezuje sva veća u sastavuodeljenja.ţ - OPŠTA SEDNICA Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona iedinica. koju ĉinepredsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda.Z - Opštu sednicu saziva predsednik suda. po potrebi, odnosno na zahtev sudskogodeljenja ili najmanje trećine svih sudija.I - Opšta sednica saziva se i_kad:^))izmeĊu veća iz razlieitih odelienja ili izmeĊu razliĉitihodelienia nastane nesaelasnost u primeni propisa/P'kad se u iednom odelieniu odstupiod naĉelnog pravnog stava ili^ kada na sedniei odelienia ne moie da se usvoii pravnoshvatanie.J - Opštom sednicom rukovqdi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.K - Na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda^tj usvajaju se naeelni pravni stavovi;fĊ}hrazmatra se primena zakona i drugih propisa i rad sudovaffl'imeH«/« se sudije Ustavnogsuda^idaje se mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda jffi)donosi se Poslovnik o ureĊenju i radu Vrhovnog kasacionog suda ^fpvrše se drugi posloviodredeni zakonom i Poslovnikom o ureĊenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.I - Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.Li - Za punovaţno odlueivanje na Opštoj sednici potrebno ie uĉešće veĉine sudija odukupnog broja sudija.M - Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda n - Naĉelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenjaVrhovnog kasacionog suda i moţe da se izmeni samo na Opštoj sednici.BOSINA POTPITANJA1) O cemu odlucuje u opstoj sednici, 2) Koji pravni lekje moguc protiv odluka ovog suda - ZALBA

USTAVNOMSUDU!73. VISOKI SAVET SUDSTVA (13)a - Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeduje i garantuie nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. sa sedištem u Beogradu. b - Savet ima 11 ĉlanova, pri ĉemu su 3 ĉlana -predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) . ministar nadleţan za pravosuĊe i predsednik nadleţnog oĊbora NS ĉlanovipo poloja'^u.v - Ostalih osam ĉlanova su izborni ĉlanovi, šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od koiih je najmanie jedan sa teritoriie AP i i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci. od kojihje jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. g - PredsednikVrhovnog kasacionog suda je uiedno i predsednik Saveta, predstaviia ga i rukovodi niegovim radom.d - Ĉlan Saveta, uţiva imunitet kao sudiia. Što znaĉi dane moţe bitepozvan na odgovornost za izraţeno mišlienie ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta. dj - Uz to on ne moţe biti jišen slobode u postupku pokrenutom zbog kriviĉnog dela uĉinjenog u obavljanju funkcije ĉlana Saveta bez odobrenja Saveta. e -Mandat ĉlanova Saveta trajepet godina, osim za ĉlanove po poloţaju. ĉiii mandat traie dok im traje osnovna funkciia.ţ - Izborni ĉlanovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. i - Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne moţe biti biran za sudiju drugog suda.j - U okviru svojih NADLEŢNOSTI Savet izmedju ostalogi^T) bira sudife za tmmo obavlianie sudijske funkcijeluVodluĉuie o nmstanku sudijske fimkcijeiu)"predlaie NS kandidate za izbor sudiia prilikom vrvos izbora na sudijskufunkcijuštpredlaţe NS izbor i razrešeniepredsednika VKS ipredsednika suda;(S)predlaţe VKS kandidate za sudife Ustavnossuda;(£) imenuie sudije porotnike: (1i) odluĉuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudiiajfflodluĉuie o nespofivosti vršenja drugih sluţbi i poslova scLsudifskom funkcifom^odlmme u postupku vrednovania rada sudija i predsednika suda;(|oJ daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovodenjem;(FT) utvrdjivanje programa pocetne obuke za sudije,^) daie mišlfenje o izmenama postofećih ili donoseniu novih zakona koii ureduiu poloţai sudiia, organizaciiu i postupanje sudova, kao i drugih zakona od znaĉajaza obavljanje sudijske funkcije(l^ odreĊuieJamj sudiia i sudiia porotnika za svaki sud^Q^ podnosi godišnii izyeitai o svom radu NS i(!5l[obaveštaya javnost o svom radin^ obavlfaposlovepravosudne uprave izsvoie nadleţnostuVnodluĉufe o pitaniima imunitetasudifa iĉlanova Saveta:/fl$)odluĉu\f2 o postoianju uslova zanaknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;

123k - Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 ĉlana Saveta, saziva predsednik, a za odrţavanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 ĉlanova. Ona moţe po odluci Saveta biti javna.I - Odluke Saveta donose se većinom glasova svih ĉlanova i moraju uvek biti obrazloţene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.1 JLi Jo %J Jtvlj - Izborne ĉlanove Saveta bira NS napredlog ovlašćenih predlagaca.m - Ovlašĉenipredlagaĉ za izborne ĉlanove Saveta iz reda sudija je Savet.n - Ovlašćeni predlagaĉ za izbornog ĉlana Saveta iz reda advokata je Advokatskakomora Srbiie.nj - Kandidateza izbornog ĉlana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaţezaiedniĉka sednica dekana pravnih fakulteta u RS,o - Prilikom izbrnog izbora kandidata za ĉlanove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedanbude iz VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda; po jedaniz^pelacionih sudova; viših iprjvrednih sudova; osnovnih sudova; prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda; i jedan sateritorije AP. 'p - Kandidat za izbornog ĉlana Saveta iz reda sudiia moţe da obavlja sudijsku funkcijunajmanje 7 godina, a izuzetno ako je iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršainog sudadovoljno je da ima najmanje 7 godina rad. iskustva u pravnoi struci, posle poloţenogpravosudnog ispita.r - Status kandidata stiĉe sudiia koga predioţi sednica svih sudiia jednog ili vise sudovaprema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritonje APu kbjimaon vrši sud.funkciju.Izuzetno za sticanje statusa kandidata za izbornog ĉlana Saveta iz reda sudija VKS. Višegprekrs.. Priv. apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosnosednice svih sudija, već se status kandidata stiee prijavom.

s - Predsednik suda ne moţe biti kandidat za izbor u Savet.t - Sudije biraju kandidate za Savet tajnim glasanjem s tim da svako glasa za kandidata saliste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sud. funkciju. Pored toga sudija sateritorije AP, pored liste kandidata, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije AP.ć - Ako izborni clan Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 danaod dana izbora u NS, smatrace se da nije ni izabran i posle toga Savet organizujeponovljene izbore od 60 dana.PRESTANAK FUNKCIJEu - Ĉlanovima po poloţaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovukoie su postali ĉlanovi Saveta.i-Izbornim ĉlanovima prestaje funkcija u Saveti^l| trainim gubitkom radne sposobnosti zaobavljanje funkcije ĉlana SavetajfSlostavkorn na ĉlanstvo u Savetu.Oistekom mandata iff!'razrešeniem. *h - Izbornim - ĉlanovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankomsudiiske funkciie. ĉlanovima iz reda advokata brisaniem iz hnenika advokata. a ĉlanovima izreda profesora prestankom zvania profesora pravnog fakulteta.c- Izborni clan Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na kojeje izabran akofunkciiu ĉlana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuĊen za kriviĉnodel o na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za kriviĉno delo koie ga ĉini nedostoinirn završenje funkcije ĉlana Saveta.ĉ - Odluku o razrešeniu. donosi Narodna skupstmadţ - Iniciiativu za razrešenje izbornog ĉlana Saveta moţe podneti svaki ĉlan Saveta, aposebno iz reda sudija moţe podneti i predsednik bilo kog suda, na osnovu odluke sednice

svih sudija, a iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihoviovlašćeni predlagaĉi.š- Savet će u roku od 7 danapo prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg serazrešenje traţi i ako bceni da razlozi za razrešenje nisu uĉinjeni verovatnim, Savet ćepismeno obavestiti podnosioca da jnicijativa nije prihvaćena.x - Kada prihvati iniciiativu Savetće. pre donošenia odluke o pokretanju postupka, omogućitiĉlanu Saveta eye se razresenje inicira, da se o navodima iniciiative iziasni.y -Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijemainiĊjatTve iitom Odlukom moţe se izreći i mera udaljenja do okonĉanja postupka zarazrešenje.w - Izbornorn ĉlanu će se omogućiti da se iziasni o svim navodima od znaĉaja za donošenjeodluke o razrešenju.^ - Predlog za razrešenie Savet donosi u roku od 30 dana od danapokretania postupka.. itada se clan Saveta se obavezno udaljuje do donošenja odluke NS.BOSJNA POTPITANJA1) Sastav 2)Delokrug 3) Izbor 4) Koliko im traje rnandat, 5) Razlika izmedju visokog saveta sudstva i nekadasnjeg visokog saveta pravosudia-osim razlike u nazivu, imao ie vise clanova -13 od koga su dva bila iavna tvzioca, predlasaoie NS iavne tuzioce, zamenike JT, sudiie porotnike i dr.poslove. Protiv odluka fog tela niie bio dopusten upravni spor 6) Kojipravni lekse maze ulozitiprotiv odluke ovoga tela - samo zalba ustavnom sudu, ali ne i ustavna zalba.74. SUDSKA UPRAVA U RS (3)a - Sudsku upravu ĉineposlovi koji sluţe VRŠEN JU SUDSKE VLASTL pre svega: 4 uredivanje unutrašnieg poslovania u sudu^ozivanje i rasporedivanje sudiia porotnika; 3 poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumaĉe^razmatranje prituţbi i predstavki.^vodenjestatistika i izrada izveštaianzvršenje kriviĉnih i prekršajnih sankciia;?finansiisko i materiialnoposlovanie suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.Sudska uprava detaljnije se ureduje Sudskim poslovnikom.

PREDSEDNIK SUDAb - Predsednik suda predstavlia sud. rukovodi sudskom upravom i odgovoran ie za pravilani blaeovremen rad suda.v - Predsednik suda obezbeĊuje zakonitost, red i taĉnost u sudu, nalaţe otklanjanienepravilnosti i spreĉava odugovlaĉenje u radu, odreduie branioce po sluţbenoj duţnosti poazbuĉnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora, stara se o odrţavaniunezavisnosti sudiia i ugledu suda i vrši druge poslove odreĊene zakonom i Sudskimposlovnikom.g- Kad stranka ili drugi uĉesnik u postupku podnesuJERIIIJŢBU. predsednik suda duţan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca prituţbe,kao i predsednika neposredno višeg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijemaprituţbe.d - Ako je prituţba podneta preko ministarstva nadleţnog za pravosuĊe, višeg suda iliVisokog saveta sudstva, o osnovanosti prituţbe i preduzetim merama obaveštavaju se iministar, predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva.dj - Sud ima jednog ili vise ZAMENIKA predsednika suda, koji zamenjuje predsednikasuda u sluĉaju spreĉenosti ili odsutnosti.e - Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda odredujejednog zamenika koji ga zamenjuje.ţ - Poiedine poslove sudske uprave predsednik suda rnoţe poveriti zameniku predsednikasuda ili predsednicima odeljenra.z - Predsednik suda ne moţe poveriti odluĉivanje o pravima sudija na osnovu rada.utvrĊivanje godišnieg rasporeda poslova. odluĉivanje o radnim odnosima sudskog osoblja,kao i o udalieniu sudije i sudiie porotnika sa duţnosti.i - Sud ima SEKRETARA suda, koji POMAŢE predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni, odlukom predsednika suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom. Sekretara suda rasporeĊuie predsednik suda,

OVLAŠĆENJA PREDSEDNIKA NEPOSREDNO VIŠEG SUDAj - Predsednik neposredno viieg suda ima pravo da NADZIRE sudsku upravu niţeg suda, kao i da pri neĉinjenju predsednika niţeg suda PONESE AKTE iz njegovog delokruga. k - Predsednik neposredno višeg suda moţe traziti od niţeg suda obaveštenia o primeni propisa, toku postupka, kao i sve podatke o radu.1 - Predsednik neposredno višeg suda moţe naloţiti neposredaiyiiid u rad niţeg suda, o ĉemu se saeinjava pismeni izveštaj.75. PRAVOSUDNAUPRAVAURS (15)a - Pravosudna uprava se stara o sprovoĊeniu zakona i drugih propisa u vezi saureĊenjem i radom sudova.b - Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadleţno zapravosuĊe.v - Poslovi pravosudne uprave koje vrši VISOKI SA VET SUDSTVA su:1utvrdivanie opštih smernica za unutrašnje uredenje sudovafvoĊenje liĉnih listova sudija; sudija porotnika i sudskog osobljafpredlaganie dela budţeta za rad šudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstavaAršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budţetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.g - Poslovi pravosudne uprave koje vrši MINISTARSTVO NADLEZNO ZA PRA VOSUĐE su:1praćenie rada sudova^rikupljanie statistiĉkih i drugih podataka^davanie saglasnosti na pravilnik o unutrašnioj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu, koji donosi predsednik suda? nadzor nad postupaniem u predmetima u propisanim rokovima i postupaniem po prituţbama i predstavkamaAredlaganie dela budţeta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organafstaranje o smeštainim uslovima. opremaniu i126obezbedeniu sudova; nadzor nad finansiiskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva^ureĊenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema^ureĊenie, razvoj i odrţavanje baze pravnih propisafl-azvoj i sprovoĊenje kapitalnih proiekata i drugih programa za pravosudne organe; postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumaĉa. d - Kapitalne rashode izvršava ministarstvo nadleţno za pravosude, odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadleţnog za pravosude.dj -Ništav ie svaki pojeĊinaĉni akt pravosudne uprave, kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu ništavost utvrdjuje Upravni sud.Liĉni liste - Visoki savet sudstva vodi liĉni list za svakog sudiiu. sudiiu porotnika i zaposlenog u

sudu.ţ - Podatke koje liĉni list sadrţi Visokom savetu sudstva prosleĊuje predsednik suda iodgovoran ie za niihovu taĉnost, kao i lice na koie se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.z - Podaci koje sadrţi liĉni list jesu sluţbena tajna i mogu da se obraduju i koriste samo usvrhu primene Zakona o uredjenju sudova i zakona kojim se ureĊuje poloţaj sudija, u skladusa propisima kojima se ureduje zaštita podataka o liĉnosti.i - Liĉni list sudije sadrţi ime i prezime. ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu roĊenja,podatke o prebivafTštu. završenom pravnom fakultetu. uspehu na studijama, pripravniĉkojpraksi. pravosudnom ispitu. kretanju u sluţbi. datumu navršenja radnog veka, ocenama rada.upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa duţnosti, disciplinskim merama, vodenimkriviĉnim postupeima, prestanku duinosti, objavlienim struĉnim i nauĉnim radovima. znanjustranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad ipoloţaj sudije.j - Liĉni list sudije porotnika i zaposlenog sadrţi ime i prezime, podatke o roĊenju,prebivalištu, završenoj školi. zvaniu ili zanimaniu. ocenama rada. kretaniu u sluţbi, znanjustranih jezika i druge podatke.k- Organi koii imaju podatke koji se upisuju u liĉni list duţni su da ih dostave Visokomsavetu sudstva.1 - Bliţu sadrţinu i obrazac liĉnih listova propisuje Visoki savet sudstva.Sudski poslovnikIj - Sudski poslovnik donosi MINISTAR NADLEŢAN ZA PRAVOSUfiE, uz prethodno pribavljeno mišlienie predsednika Vrhovnog kasacionog suda.ra - Sudskim poslovnikom propisuju se UNUTRAŠNJE UREĐENJE I RAD SUDA, pre svega: uredenje i rad odelienja i ostalih unutrašnjih jedinica suda; rad zaiedniĉke sednice odeljenja i sednice svih sudijaA)baveštavanie iavnosti o radu sudova^voĊenje postupka i dostavljanje odluka na iezicima nacionalnih

maniinafpruţanie pravne pomoći i odrţavanje sudskih danafpruţanje meĊunarodne pravne pomoćij^evidentiranje, pozivanje i rasporeĊivanje sudija porotnika;%dredivanie obaveze predsednika suda pri dostavljanju podatakapotrebnih za vodenje liĉnih listovarWipravnieka praksa;f postupanie sudskog osoblia sa strankama, voĊenie upisnika i pomoćnih knjiga:^ostupanje sa spisima:i'h postupanie po predstavkama i prituţbama; voĊenje statistika i izrada izveštaja o radu;^naplata novĉanih kazni, troškova kriviĉnog postupka i oduzete imovinske koristi; postupanie sa sudskim depozitima: uvoĊenje zajedniĉkih sluţbi u mestima s vise sudova i1271* drugih pravosudnih organa; odevanie sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih uĉesnika usudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu, kao i druga pitanja ureĊenja irada suda.Nadzor nad primenom Sudskog poslovnikan - Primenu Sudskog poslovnika nadzire MINISTARSTVO NADLEŢNO ZA PRAVOSUDE.Lice koje vrši nadzor moţe biti samo ono koje ispuniava uslove za izbor sudije suda eiji radnadzire.nj - Posle nadzora saĉinjava se zapisnik koji se dostavlia predsedniku suda u kome je vršennadzor, predsedniku neposredno višeg suda. predšeo^nk°uVKS i ministru nadleţnom zapravosude.o - Predsednik neposredno višeg suda duţan je da (u roku koji odreduje se Sudskimposlovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadleţnog zapravosude o merama preduzetim da se uoĉeni nedostaci otklone^rokovima za otklanianienedostataka, kaoTrazlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.BOSINA POTPITANJA,l)Ko donosi Sudskiposlovnik ko ga donosi i sta uredjuje 2) Ko donosipravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda

3)Staje pravosudna uprava i ko vrši poslove pravosudne uprave 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova. 5} Razlika izmedju pravosudne i sudske uprave-sudsku upravu vrse sudovi, a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde 6) Koji akt kojije od znacaja za rad sudova donosi ministar 7) Cilj pravosudne uprave-sprovodienie zakona i drmih propisa u vezi sa uredieniem i radom sudova 8)Sia radi ministarstvo pravde, koje poslove vrsi ministar pravde- Ministarstvo pravde obavlia poslove drţavne uprave koji se odnose na: kriviĉno zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršaiirna; oblimcione odnose; nasleĊivanie; postupakpredsudovima, izuzev upravnos spora; ormnizaciiu i rad pravosudnih organa i orsana za prekršaie; veštaĉem'e; izvršenje sankciia; amnestiiu i pomilovanie; advokaturu i druge pravosudne profesiie; izbor i statusna pitania nosilaca pravosudnih funkciia: struĉno usavršavanie zaposlenih u pravosudnim organima i orsanima za prekršaje: meĊunarodnu pravnu pomoć; pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom deistvu odluka Ustavnog suda. kao i druse poslove odreĊene zakonom, 9) Maze li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitoscu odluka - ne. to radi visi sud76. SUDSKI POSLOVNIK-videti 75 pitanje u okviru pitanja o Pravosudnoj upravi77. ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS (1)a - Administrativni tehniĉki poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u ^edjsLtu suda, a ako je to celishodniie, pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinieama, odnosno odelieniima izvan sedišta suda.b - Za potedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizaeione jediniee pisarniee kao što su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekespediciju poste l si.128v - Ove org.jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvansedišta suda.g - Poslove koji će se obavljati u sedištu suda, sud.jedinicama, odnosno odeljenjima izvansedišta odredjuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehniĉko -organizacionih potreba suda. promene godišnieg rasporeda poslova i si.d - Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno moţe voditi iposlove pojedinih organizaeionih jedinica pisamice.

dj - Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odelienja, radom odseka ili odeljenjarukovodi šef odseka, odnosno odeljenja, pod nadzorom upravitelja pisarniea.RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICIOsnivanje predmeta - Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, deli primljena pismena radnicima koji surasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici.Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim datumom kada suprimljena, ako se tim pismenom osniva nov predmgt. Telegrami, pismena sa odredjenim rokovima, kao i drygahitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadleţnom odeljenju.Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika, rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj jeprimljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93).Oznaka predmeta na omotu sadrţi broj veća kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja ispred skraćenognaziva upisnika.Sastavni deo broja predmeta moţe biti i brojĉana oznaka sudije - predsednika veaa (primer: K70/93-01).Popis spisa - Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu kogaje predmet osnovan i oznaeava broj listova. Hronološki se uvode u popis i oznaeavaju im se listovi drugapismena. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bezvaţnosti za tok postupka (dostava adrese i si.).Vraćene dostavnice, odnosno povratnice za lieno dostavljanje po kojima su dostavljene odluke, unose se kaoprilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice odnosno govratniceoznaeavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.Zdruţivanje - Pismena koja se odnose na predmete u toku zdruţuju se s tim predmetima.Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovodjenjajedinstvenog postupka, vodilacupisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadleţnog sudiju.

Pismena se ulaţu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno ranijeg datuma budeiznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno zahtev za sprovodjenje istrage i optuţnica lepi se, ispred ostalih spisabez obzira na datum prijema, što se konstatuje u primedbi popisa spisaSve sudije i radnici koji postupaju po predmetu, moraju se starati da se sa predmetima paţljivo rukuje i dapismena budu uvek propisno sredjeria i zalepljena. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima pisati primedbe.Predaja pismena u rad- Pisarnica predaje predmete u rad nadleţnom veću, odnosno sudiji pojedincu i sluţbama,ukoliko dalja radnjane treba da se izvrši u pisamici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.Kretanje predmeta-evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta,.O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduţenju sudiie - predsednikaveća.Pisamica predaje predmete i pismena sudijama i sluţbama preko dostavne knjige za sud, koja se vodi posebnoza svako veae, sudiju pojedinca i sluţbu.78. NADZOR NAD SUDOVIMA URSU POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA(S)a - Razuman rok/e element bez koga nemaprava na pravicno sudienie Odredjuje se od slucaja do slucaja. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz odreĊene rokove postupanja, koje propisuje nacionalno zakonodavstvo.b - Takodje kod pojedinih postupaka su odredjeni rokovi trajanja, kao što je kod radnih sporova predvidjeno Zakonom o radu da se moraju okonĉati u roku od 6 meseei ili kod smetanja poseda, gde je rok za okonĉanje postupka 90 dana.129y - Kod od^lovaĉenie roka sudija eeni Wu spora^ezjnu sporajnacaj spora za stranku(ako je u pitanju maloletno dete, a trazi se izdrzavanje) r3okazni jostupak^g - Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem poprituţbama i predstavkama ministarstvo nadlezno za pravosudje kao jedan od poslova to

pravosudne uprave, preko svojih nadzornika i ukazuje predsedniku suda na uocenenedostatke, a on je u obavezi da obavesti ministra pravde, predsednika neposredno viseg sudai VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke.d - Osim toga duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otkianjanepravilnosti i odugovlacenja u radu.e - Ministarstvo pravde moţe da kontroliše samo da li sudovi postupaju u zakonskimrokovima, ne mešajući se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smejuodredjivati sudijama kako ce resiti predmet) u suprotnom akt Ministarstva je ništav.dj - Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanieradasudija i predsednika sudova, kaostalno radno telo, jedna od nadleţnosti Saveta i jeste da odiuĉuje o postojanju uslova zanaknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije.BOSINA POTPITANJA1) Staje razuman rok 2) Da li su odredjeni rokovi Irajanja pojedinih parnica, npr. iz radnih sporova:J) Sta se sve ceni kod odugovlacenja roka 4) Ko vrsi nadzor 5} Sta moze da kontrolise ministarstvopravde79. PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE (4)cl. 32. URS Pravo na praviĉno suĊenjea - Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, praviĉno i u razumnom roku, javno raspravi i odluei o njegovim^mvimajjobavezama^ sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o opttdbama protiv njega. b -Svakome se jemĉi pravo na besplatnog prevodioca7a^oTTi^wrlTirne~rizume jezik koji je u sluţbenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaĉa, ako je slep, gluv ili nem. v - JAVNOST se mole iskljuciti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samd'radi zaštite interesa naeionalne bezbednostifjavnog reda i morala u demokratskom društvuf kao i radi zaštite interesa maloletnika ili^rivatnosti uĉesnika u postupku, u skladu sa zakonom.

g - Prema Zakonu o sudiiama. predvidjena je i odgovornost sudiia za štetu koju prouzrokuie nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS, s tim da se RS moţe od sudiie traţiti naknadu, ukoliko se pravnosnaţnonf odlukom suda ili dr. organa_dokaţe da je šteta prouzrokovana namerno Hi krajnjom nepainjom, odnosno odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog meĊ. suda, med.organizacije qji je RS ĉlan, utvrdi da su u toku sudskoe postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na takvom kršenju ili da ie presuda izostalq zbog kršenja prava na suĊenje u razumnom roku, d - O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlueuje Visoki savet sudstva, na zahtev ministarstva nadleţnog za pravosude.e - Nizom propisanih sankeija za disiplinske prekršaje, kao što su povreda naĉela nepristrasnosti. neopravdano odugovlaĉenie postupka. neopravdano kašnienie u izradi odluka130i dr. za koje se izriĉu javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine, kao i teških disciplinskih prekršaja usled kojih je došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti. teškog narušavanja ugleda i poverenia javnosti u sudstvo. a naroeito zastarevanja predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku, usled ĉijeg ĉinjenja se moţe yokrenuti postupak za razrešenie sudije, Štiti se i pravo na praviĉno sudjenje.BOSINA POTPITANJA1) U koje prava i slobode spada - licne80. IZBOR SUDIJA I IMENOVANJE SUDIJA POROTNIKA (6)a - USLOVI ZA IZBOR mogu se podeliti na opšte i posebne. Opšti vaţe za sudije svihsudova, dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove odredjene vrste istepena.b - OPŠTI USLOVI: drţavljanstvo RS,Jispunjavenost opštih uslova za rad u drţavnimorganimafzavršen pravni fakultet5poloţen pravosudni ispit i struĉanost. osposoblienost idostoianost sudijske funkcije.v - Struĉnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktiĉnog znanja potrebnog zaobavljanje sudijske funkcije.g - Osposobljenost podrazumevayestine koje omogućavaju efikasnu primenu specifiĉnihpravniĉkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.

d - Dostojnost podrazumeva moraine osobine koje sudija treba da poseduje ijxmasanje uskladu sa tim osobinama.&\-POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci poslejK)s]|j)oIoţenogpravosudnog ispita, a to su@godine za sudiju prekrsainog suda^f/godine za sudijuosnovnog suda;(Cgodina za sudiju višeg suda. privrednog suda i Višeg prekrsainog suda(l0jgodina za sudiju apelaeionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;/f2*godinaza sudiju VKS.e - Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu ivodi se raĉuna o odgovarajućoj nacionalnoi zastuplienosti.POSTUPAK ZA IZBORa - Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (Savet) u „SI. glasniku RS" i drugomsredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu RS.b - Prijave za izbor se podnose Savetu, u roku od 15 dana od dana objavliivania oglasa u„SI. glasniku RS'MJzprijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.v - Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o struĉnosti, osposobljenosti idostojnosti kandidata, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenjasednice svih sudija suda iz koga potiĉe kandidat, kao i mišljenje sedniee svih sudijaneposredno viseg suda.g - Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,,Visoki savet sudstva posebno ceni i yrstu poslova koie ie kandidat obavljao nakon poloţenogpravosudnog ispita, kao i ocena rad a. ako je kandidat sudijski pomoćnik.d - Savet moţe obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima.131Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili vise kandidata za izbor najedno sudijsko mesto..dj - NS bira sudiju,_koji seprvi put bira, meĊu kandidatima koje je predloţio Savet.e - Sudije na stainu funkciju bira Visoki savet sudstva, pri ĉemu se obavezncst bira ako

je tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „ izuzetno uspešno obavlja sudijskufunkciju".ž - Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom ,,nezadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju.z- Svaka ojjuka o izboru je obrazloţena i objavljuje se u „Sluţbenom glasniku RS".i - Pre stupanja na funkciju, sudija polaţe zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine,apredsednik VKS polaţe zakletvu pred Narodnom skupštinom.j - Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaţe ponovo zakletvu.k - Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoi sednici svih sudija u sudu za koji jeizabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu.1 - Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju uroku od 30 dana od dana izbora.Ij - Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njojobaveštavaMS, ako se radi o sudiji koji je prvi put biran.m - Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva, kojaiskljuĉuje pravo na ustavnu ţalbu.IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKAa - Za sudiju porotnika moţe biti IMENOVAN punoletni državljanin RS koji je dostojanfunkcije sudije porotnika. "b - Pri imenovanju vodi se računa o^polu/starosti/zanimanju i 'društvenom poloţajukandidata.''o znanju/struĉnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.v - Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i može biti ponovojmenovan.g - Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva, na predlog ministra nadleţnog zapravosude.d - Pre predlaganja, ministar pribavlja mišljenie suda za koii se imenuje sudija porotnik.dj - Za sudiju porotnika moţe biti imenovano punoletno lice koje, u momentu imenovanjaima manje od 70 godina života.

e - Sudija porotnik polaţe zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.z - Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenutpostupak za KD zbog koga moţe biti razrešen ili postupak za razrešenje,i udaljenje traje dooKoncanji"postupka.i - Sudija porotnik ne može biti advokat ni pruţati pravne usluge i struĉne savete uz naknadu.j - Sa funkcijom sudije porotnika nesp_oj]vesu i druge službe, poslovi i postupci koji suopreĉni dostoianstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.k - Sudija porotnik ima pravo na naknadu froškova nastalih na funkciji, naknadu zaizgubljenu zaradu i pravo na nagradu, a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visokisavet sudstva.1 - Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.BOSINA POTPITANJAa) Kopredlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4)Kad se smatra da sudija nijeizabran?13281. ODGOVORNOST ZA STETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJAI SUDIJA POROTNIKA (3)a - Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovaraRepublika Srbiia.b - Kad je konaenom odlukom Ustavnog suda. pravnosnaţnom sudskom odlukom, odnosnoporavnanjem pred sudom ili drugim nadleţnim organom, utvrĊeno da je štetaprouzrokovana namerno ili krajnjom nepainjorn Republika Srbiia moţe traţiti od sudijenaknadu isplaćenog iznosa.v - Kad je odlukom Evropskog suda za ljudskaprava ili drugog meĊunarodnog suda,odnosno meĊunarodne organizacije ĉiji je Republika Srbija clan, utvrdeno da su u tokusudskog postupka krsena ljudskaprava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na ^^

takvom krsen/uWi da jtpresuda izostala zbog kršenja prava na suĊenje u razumnomroRu, '^cUi^ e>RepuBIika Srbiia moţe traţiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta uĉinjenanamerno ili krajnjom nepamjom.g - O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odluĉuje Visoki savet sudstva. nazahtev ministarstva nadleţnog za pravosuĊe. " ~*82. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA (4)a - Prema URS sudiji prestaje sudijska funkcija1na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova (kad sudija navrši radni vek. kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkeije) ili razrešenjem iz zakonom predviĊenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.b - Iz toga sledi da serazlozi za prestanak sud. funkcije mogu podeliti na(fQ'prestanak sud, funkcije po osnovu ustava tj. na zahtev sudije i u sluĉaju neizbora na stalnu sud.funkciju^ po sili zakona tj. kad navrši radni vek. kad trajno izgubi radnu sposobnostffijrazrešenje,v - Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim sluĉajevima donosi Visoki savet sudstva i ona se objavljuje se u „SI. glasniku RS".g - Pismeni ZAHTEV sudija podnosi Visokom savetu sudstva, a o zahtevu se odlueuje uroku od 30 dana od dana podnošenja, osim ako je pefereaut posle pokretanja postupka zarazresenje. U torn sluĉaju se zahtev ne razmatra do okoneanja postupka za razrešenje.d - Zahtev moţe biti povuĉen dok Savet ne odluĉi o njemu ili dok ne protekne rok od 30 danaod dana podnošenja zahteva.dj - U skladu sa tim, sudijska funkciia prestaie protekom pomenutog roka od 30 dana ilidanom koji Visoki savet sudstva navede u svoioj odluci.2-e - Sudiji PRESTAJE RADNI VEK kad navrši 65 godina ţivota ili 40 godina staţaosiguranja, po sili zakona.z - Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visoki savet sudstva sudiji moţe produţitiradni vek za još dve godine. uz nieeovu saglasnost.XOZ-1

posbew^J**6133■<")■i - Sudiji se moţe produţiti radni vek samo zbog završavanja rada na zapoeetim predmetima.3 j - Kad se pojavi sumnja u postojanje_RADNE SPOSOBNOSTI za obavljanje sudijske fitnkcije, odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva. napredlogpreBsednikasuda,predsednika neposredno višeg sudai samog sudije. "j - Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mislienia struĉne komisije nadleţnog organ a utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrsenje sudiiske funkciie. k - Sudiji koji je prvi put biran, a NE BUDE IZABRAN NA STALNU sudiisku funkeiiu. prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodišnjeg mandata.1 - Sudija se RAZRESAVA kad ie osuĊen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kaţnjivo de|o koie ga ĉini nedostoinim sudijske funkcije, kad ^nestrucno vrši funkciju ili zbogfuĉinjenog teskog diseiplinskog prekršaia, lj - Nesiruĉnim se smatra nedovolino uspešno vrsenie sudiiske funkciie, ako sudija dobije ocenu „ne zadovoliava", shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija. m - Inicijatiyu za razrešenje sudije moţe podneti svako lice, dok se postupak za razrešenje pokreće se predlogom predsednika suda. predsednika neposredno v^eg^sudaTpredsednika VKS, ministra nadleţnog za pravosuĊe. organa nadleţnih za vrednovanje rada sudiie i Disciplinske komisiie.n - Razloge za razrešenie .utvrĊuje Visoki savet sudstva, utvrduje ĉinjenlce i odluĉuje u postupku zatvorenom za javnost.nj - VISOKI SAVET SUDSTVA je duţan da sprovede postupak i donese obrazloţenu ODLUKU u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. o - Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom. pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnikapruţi objašnjenja i dpkaze za svoje navode, kao i da svoje navode usmeno izloţi pred Visokim savetom sudstva. -~—«===-—__p - Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima PRAVO ŢALBE USTAVNOM SUDU. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. r - Ustavni sud svojom odlukom moţe odbiti ţalbu ili usvoiiti ţalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konaĉna. s - Pravnosnaţna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „SI glasniku RS".PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKAt - Funkcija sudije porotnika PRESTAJE ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju, ^razrešenjem i istekom mandata. a ne prestaie zbog navršenja radnog

veka. ć - Postupak u kome se utvrĊuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreeu predsednik suda. predsednik neposredno višeg suda, predsednik VKS i ministar nadleţan za pravosude. u - Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva.* —— ______________ ,13483. STRUCNI SARADNICI, SUDIJSKIPMPRAVNICI, VOLONTERI I SLUZBENICI U SUDUa - Sudsko osoblje ĉine sudiiski pomoenid sudiiski pripravnici i drţavni sluţbenici inameštenici zaposleni na administrativnim, tehniekim, raĉunovodstvenim, informacionim iostalim pratećim poslovima znaĉajnim sa sudsku vlast,b - Broj sudskog osoblja odreĊuje predsednik suda, aktom o unutrašnjem ureĊenju isistematizaciii radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom.Merila za odreĊivanje broja sudskog osoblja utvrĊuje ministar nadleţan za poslovepravosuĊa.v - SUDIJSKI POMOĆNIK pomaţe sudiji. izraduje nacrte sudskih odluka, proueavapravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izraĊuje nacrte pravnih shvatanja, usvojenapravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudiie vršiposlove odreĊene zakonom i Sudskirn poslovnikom.g - Sudijski pomoćnici stiĉu sledeća zvanja: sudiiski saradnik. viši sudiiski saradnik isudski savetnik.d - Zvanje SUDIJSKOGSARADNIKA moţe steći lice koje ima poloţeni pravosudni ispit, azvanje VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle poloţenog pravosudnog ispita imanajmanje dve godine radnog iskustva u pravnoi struci.dj - Zvanje sudskog savetnika moţe steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.SUDSKI SA VETNIK vrši struĉne poslove znaĉajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.e - Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republiĉkog ranga.z - U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS, koje se stiĉe u skladu saPoslovnikom o uredenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.i - Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje, predsednik suda, po

pribavljenom mišlieniu sednice odelienia u koje je rasporeden, s tim da ukoliko je u tokukalendarske godine radio kraće od 6 meseci ne oeenjuje se za tu godinu.Ako nije rasporeĊen uodeljenje suda, mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi.j - Pri ocenjivanju vrednuiu se obim i kvalitet posla. savesnost. preduzimljivost i objavljenistruĉni i nauĉni radovi, osnovu kriterijuma koje utvrduje Visoki savet sudstva.k- Ocene su: „ne zadovoljava", „zadovoljava", „dobar", „istiĉe se" i „naroĉito se istiĉe".1 _ Vi§i sudijski saradnik ĉiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naroĉitose istiĉe" moţe steći zvanie sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudiiu višegsuda.lj - Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomocnika, na koje pomoćnik irnapravo da uloţi prigovor radnoro telu Visokog saveta sudstva. u roku od 15 dana od danaprijema rešenja o oceni.m - Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završilo pravni fakultet iispunjava opšte uslove za rad u drţavnim organima.n - Sudijski pripravnik prima se u osnovni, viši, privredni i prekršajni sud u radni odnosna 3 godinenj - Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom proseĉnom ocenom.o - Pri prijemu sudijskih pripravnika naroĉito se vodi raeuna o nacionalnom sastavustanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanjustruĉne pravne terminologije na ieziku nacionalne manjine, koji je u sluţbenoj upotrebi usudu.135p - Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „poloţio sa odlikom"

prima se u radni odnos na neodreĊeno vreme, u zvanju sudiiskog saradnika.r-Diplomirani pravnik moţe biti primljenjiaobuku u sud radi sticanja radnog iskustva iuslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa rVQLONTERls - Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucijanadleţna za obuku u pravosuĊu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva.t- Sudijski pripravnik i sudijski pomoenik moţe odreĊeno vreme biti upućen na obuku udrugi sud, drţavni organ ili organ jedinice LS.Sudsko osoblie duţno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i euva ugled suda.ć - Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, strueno usavršavanje, ocenjivanje iodgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji ureĊuju radne odnose drţavnihsluţbenika i nameštenika.84. ARBITRAZE I MIROVNA VECA (4)a - Postoji vise vrsta arbitraţa koje rešavaju spoljnotrgovinske sporove.b - Mogu se kategorizovati po razliĉitim osnovama (prema strankama u sporu,j)rirodi spora,nacionalnosti arbitrate, itd.).v -Najznaĉajnijaje podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitraţe. (j|- Institucionalne arbitraţe imaju sedište, administratora (ili sekretarijat), stalnuorganizacionu strukturu, listu arbitara i pravila postupka.d - One su osnovane za neodreĊen broj sporova.dj - Ovu vrstu arbitraţa osnivaju privredne komore, trgovaĉka udruţenja, banke, berze idruge relevantne institucije, /e^-Ad hoe arbitraţe se uspostavljaju iskljueivo za jedan odreĊeni spor. Nakon okonĉanjaspora, ad hoc arbitraţa prestaje da postoji.ţ - Arbitre sporne stranke same delegiraiu. a imenovani arbitri su, uglavnom, eminentnistrucnjati iz relevantnih oblasti. Stranke same~imaiu mogućnost da odrede naĉin na koii ee sepostupak voditi.z - Spor moţe da se rešava putem arbitraţe samo na osnovu sporazunLa stranaka.

Arbitraţa se moţe ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitraţi (tzv.arbitrabilnost sporova).i -To su imovinski sporovi o pravima kojlma stranke slobodno raspolaţu, osim sporovaza koje je odreĊena iskliuĉiva nadleţnost suda.j - Sporazumom o arbitraţi stranke poveravaiu arbitraţi rešavanje svoiih budućih ili nastalihsporova iz odreĊenog pravnog odnosa.k - Moţe se ugovoriti samo za iedan odredeni pravni odnos, odnosno spor, a ne za sve pravneodnose izmeĊu odreĊeriih lica.1 - Sporazum o arbitral! za rešavanje budueih sporova moţe biti sadrţan u odredbi ugovorakoji ureduje pravni odnos (arbitraţna klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samona arbitraţu (sporazum o arbitraţi).lj - Arbitraţni sud saĉinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili trL odnosno vise arbitara(arbitraţno veee).m - Ako je sporazumom o arbitraţi predviĊeno vise arbitara, njihov broj mora da budeneparan.136AJAVNO TUZILASTVO******* NAPOMENA - PREMA ZAKONU O JAVNIM TUZILASTVIMA (ZJT), izrazi upotrebljeni u ovomzakonu imaju znaĉenje:1. „Javnotuţilaĉka funkcija"je funkcija javnog tuţioca i flinkcija zamenika javnog tuţioca;2 .„Javni tuţilac" je Republiĉki javni tuţilac i drugi javni tuţioci;3. „Obavezno uputstvo" je nalog neposredno višeg javnog tuţioca niţem javnom tuţiocu i nalog javnog tuţiocazameniku javnog tuţioca da preduzme odreĊene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja;85. FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS(5) (naĉela pita kao posebno pitanje)

a - Javno tuţilaštvo je samostalan drţavni organ koji goni učinioce krivičnih i drugihkažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Iz ove odredbeproizilazi funkcionalna samostalnost javnog tuţilaštva.b - Dakle, reĉ je o pravosudnoj funkciji, koju vrši poseban organ uprave.v -Prema URS i ZJT Javno tuţilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona.potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.g - Osnivanje, organizacija i nadleţnost javnog tuţilaštva ureduju se Zakonom o javnomtuţilaštvu. (ZJT)d - Institucija javnog tuţilaštva uredena je u skladu sa sledećim naĉelima^' naĉelom samostalnosti^S) naĉelom monokratskog ureĊenja)(Ċ) naĉelom hijerarhjjske podreĊenosti i naĉelom nedeljivosti.NAČELO SAMOSTALNOSTIa - Javno tuţilaštvo je samostalan drţavni organ kojigoni uĉinioce kriviĉnih i drugihkaţnjivih dela i preduzima merejza zaštitu ustavnosti i zakonitosti.b - Javni tuţilac i zamenik javnog tuţioca ie samostalan u vršenju svoiih ovlašćenia.v - Samostalnost funkcije javnog tuţilaštva u odnosu na nosioce vlasti zajamĉenajezabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tuţilaštva i na postupanje u predmetima odstrane izvršne i zakonodavne vlasti: korišćenjem javnog poloţaja, sredstava javnoginformisanja ili na bilo koji drugi naĉin kojim moţe da se ugrozi samostalnost u radu javnogtuţilaštva.g - Samostalnost funkcije javnog tuţilaštvaprema uĉesnicima u postupku ogleda se u tomešto se javno tuţilašrvo pri pokretanju postupka, po pravilu, rukovodi načelom legaliteta ioficijelnosti gonjenja.d - Samostalnost javnotuţilaĉke funkcije zajamĉena je i odredbom ZJT - a prema kojoj javnotuţilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava. zakona. potvrdenog medunarodnogugovora i propisa donetog na osnovu zakonaa - Funkciju javnog tuţilaštva vrše Republički javni tuţilac (RJT) i drugi javni tužioci (JT)u skladu sa zakonom.b - Javno tužilaštvo ĉine JT. zamenici JT i osoblie javnog tuţilaštva.

138v -RJTrukovodi radom i predstavlja javno tuţilaštvo. odgovoran je za radjavnogtuţilaštva i za svoj rad NaroSnoj skuptini.g - Svi u javnom tuţilaštvu podreĊeni su Republiĉkom JT.d-JT odgovara za rad javnog tuţilaštva i za svoj rad RJT i NS, a niţi JT i neposrednovišem JT.dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.NAĈELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTIa - Niji JT podreĊen je neposredno višem JT, a niţe javno tuţilaštvo neposredno višemjavnom tuţilaštvu.b - Osnovno javno tuiilaštvo]t niţe u odnosu na vise javno tuţilaštvo, a vise javnotuţilaštvo je niţe u odnosu na apelaciono javno tuţilaštvo.v - Javno tuţilaštvo posebne nadleinosti i apelaciono javno tuţilaštvo je niţe u odnosu naRepubliĉko javno tuţilaštvo.g -Svaki JT je podreĊen Republiĉkom JT i svako javno tuţilaštvo Republiĉkom javnomtuţitaštvu.d - SUKOB NADLEŢNOSTI izmedu javnih tuţilaca rešava neposredno viši JT koji je nadreden javnim tuţiocima koji su u sukobu nadleţnosti.dj - Sukob nadleţnostrtzmeĊujav/t/A tuţilacaposebne nadleinosti meĊusobno i sukob nadleţnostiy*av«iA tujilacaposebne nadleinosti i drugih javnih tuţilaca rešava RepubliĉkiJT. ' ""e- Odnos hijerarhijske podreĊenosti izmeĊu javnih tuţilaštava ostvaruje seffluvidorn upredmet niţeg JT(5) obaveznim uputstvima.^1 devoluciiom. (jlsupstitucijom.f-i) UVID U PREDMET NIŢEG JTa - Radi ostvarivanja principa nadredenosti. Republiĉki JT ima pravo da izvrši uvid u svakipredmet.b - Neposredno viši JT ima pravo da izvrši uvid u svald predmet niţeg JT.v - Zahtev za uvid dostavlia se niţem JT. koji nakon toga neodloţno dostavlja predmetneposredno višem JT.OBAVEZNA UPUTSTVAa - Obavezna uputstva mogu biti poiedinaĉnoe. ali i opšteg karaktera.

b - Neposredno viši JT moţe izdati niţem JT obavezno uputstvo za postupanie upoiedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja.v - Ovakvo obavezno uputstvo Republiĉki /Tmoţe da izda svakom JT.g - Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadrţati razlog i obrazloţenie zanjegovo izdavanje.d -Niii JTkoji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnoyano moţe izjavitiPRIGOVOR, sa obrazloţenjem, Republickom JT u roku od osamdanTo^danaprijemauputstva.dj - Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputsrvo i koji je duţan da uroku od tri dana od dana prijema prigovora preispifa obavezno uputstvo koje je izdao.139v - RJT rukovodi radom i predstavlja javno tuţilaštvo, odgovoran je za radjavnogtuţilaštva i za svoj rad NaroĉTnoj skupstini.g - Svi u javnora tuţilaštvu podreĊeni su Republiĉkom JT.d - JTodgovara za rad javnog tuţilaštva i za svoj rad RJT i NS, a niii JT i neposrednovišem JT.dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.NAĈELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTIa - Niţi JTpodreĊen je neposredno višem JT, a niţe javno tuţilaštvo neposredno višerajavnom tuţilaštvu.b - Osnovno javno tulilaštvo je niţe u odnosu na vise javno tuţilaštvo, a vise javnoiuţilaštvo je niţe u odnosu na apelaciono javno tuţilaštvo.v - Javno tujilaštvo posebne nadlejnosti i apelaciono javno tufflaštvo je niţe u odnosu naRepublieko javno tuţilaštvo.g - Svaki JT]Q podreĊen Republiekom JT i svako javno tuiilaštvo Republiekom javnomtuţilaštvu.d - SUKOB NADLEŢNOSTI izmedu javnih tuţilaca rešava neposredno visi JT koji je nadreden javnim tuţiocima koji su u sukobu nadleţnosti.

dj - Sukob nadleznostrtzmedu/avntA tuţilacaposebne nadleţnosti meĊusobno i sukob nadleznostiy'avn/A tuţilacaposebne nadlemosti i drugih javnih tuţilaca rešava RepublickiJT. " "*e - Odnos hijerarhijske podreĊenosti izmeĊu javnih tuţilaštava ostvaruje seOluvidomu predmet niţeg JT^ obaveznim uputstvima,@devoluciiom, ffi:'Supstituciiom.UVID U PREDMET NIŢEG JTa - Radi ostvarivanja principa nadredenosti, Republicki JT ima pravo da izvrši uvid u svakipredmet.b - Neposredno viši JT ima pravo da izvrsi uvid u svaki predmet niţeg JT.v - Zahtev za uvid dostavlia se niţem JT. koji nakon toga neodloţno dostavlja predmetneposredno višem JT.OBAVEZNA UPUTSTVAa - Obavezna uputstva mogu biti poiedinaĉnog. ali i opšteg karaktera.b - Neposredno viši JJmoţe kdati niţem JT obavezno uputstvo za postupanje upojedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja.v - Ovakvo obavezno uputstvo Republicki JT mole da izda svakom JT.g - Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadrţati razlog i obrazloţenie zanjegovo izdavanje.d - Niţi JT koji gmatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano moţe izjavitiPRIGOVOR, sa obFaţIoţenjem, Republiĉkom JT,u roku od osam dana°odlJana prijemauputstva.dj - Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je duţan da uroku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.139e - JT koji je izjavio prigovor je duţan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višegJT, odnosno odluke Republiĉkog JT.

ţ - Neposredno viši JT, u postupku preispitivanja, moţe doneti odluku koiom stavlja vansnage svoje obavezno upuTštvo i u torn sluĉaju prigovor se ne dostavljaRJT. L "z-U suprotnom, Republic!« JT duţan je da donese odluku u roku od 15 dana od danaprijema prigovora na obavezno uputstvo.i - Protiv obaveznog uputstva Republiĉkog JT prigovor nije dopuslen.j - Republiĉki JT izdaje, u pismenoj formi, ojpšta obavezna uputstva za postupanje svih JTradi postizania zakonitosti, delotvomosti i jednoobraznosti u postupanju.k - Opšta obavezna uputstva Republiĉki JT moţe izdati po sluţbenoj duţnosti, ali i napredlog Kolegijuma Republiĉkog javnog tuţilaštvaDEVOLUCTJA d^u jr V Zrpeq/-^cn H^ H< ^a - Neposredno viši JT moţe preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niţi JT, u komsluĉaju je duţan da donese obrazloţeno rešenje o tome.b - Niii JTkoii smatra daje rešenie neposredno višeg JT neosnovano moţe izjaviti prigovorRepubliĉkom JT u roku od osam dana od dana prijema rešenja.v - Prigovor se podnosi preko višeg JT koji jedoneo rešenje i koji je duţan da u roku od tridana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao.g - Do donošenia odluke po prigovoru niţi JT ne moţe preduzimati radnie u predmetu.d - Neposredno viši JT, u postupku preispitivanja, raoţe doneti odluku kojom stavlja vansnage svoje rešenje i u torn sluĉaju prigovor se ne dostavlja Republiĉkom JT. Postupakšesmatra okonĉanim.dj - U suprotnom, Republiĉki JT duţan je da donese odluku u roku od 15 dana od danaprijema prigovora na rešenje.SUPSTITUCIJA t^ujHA* ^ t7)?e^^£7Z^ H,u tK,€Ta - Do supstitueije dolazi usled spreĉenosti nadleţnog JT da iz pravnih iii stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetub - Neposredno viši JT moţe ovlastiti drugog niţeg JT da postupa u stvari iz nadleţnosti drugog niţeg JT, kada je nadleţni JT spreĉen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu, u kom sluĉaju je duţan da donese

obrazloţeno Eešenja v - Izuzetno, Republiĉki JT moţe ovlastiti Tuţioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadleţnosti drugog tuţioca, a radi efikasnijeg voĊenja postupka ili drugih vaţnih razloga, u kom sluĉaju je duţan da donese obrazloţeno rešenje g - Protiv rešenja Republiĉkog JT prigovor nije dopušten."dj -Kadaje u pitanju unutrmnja nadreĊenost, u okviru jednog javnog tuţilaštva postoji odnos nadreĊenosti izmedi/JTJ nieeovih zamenika. e - Zamenik JT duţan je da lzvrši svejadnje koje tnu JT poveri.ţ - Zamenik JTmoie bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen.%-JT moţe svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje. i - Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj fofmi i ono mora da sadrţi obrazloţenje za njegovo izdavanje.j - Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovanp moţe izjaviti prigoyor, sa obrazloţenjem, neposredno višem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se podnosi preko JT koii ie izdao obavezno uputstvo140k - /Tkqii je izdao obavezno uputstvo duţan je da u roku od tri dana od dana prijemaprigovora preispita obavezno uputstvo koie ie izdao.1 - JT, u postupku preispitivanja, moţe doneti odluku da stavi van snage svoje obaveznouputstvo l u torn sluĉaju prigovor se ne dostavlia neposredno višem JT.Ij -Zamenik JJkoji je izjavio prigovor je duţan da postupa po uputstvu do odlukeneposredno višeg JT. =■—m - Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo, na koje je izjavljen prigovor,duţan je da prigovordostavi neposredno višem JT.n -Neposredno viši /Tduţanje da donese odjuku u roku od osam dana od dana prijemaprigovora na obavezno uputstvo.nj - Odluka neposredno višeg JT po prigovoru je konaĉna.4 NAĈELO NEDELJIVOSTIa - Mada se javno tuzilastvo odlikuje hijerarhijskom strukturom, prema ZJT zamenik JT moţe bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašeen. b - Pritom, radnja koju je, u granicama svog ovlašćenja, preduzeo zamenik JT obavezuje tuzilastvo u celini, pa i kada ie ona protivna uputstvu JT,

v^lSacaj ovoga naĉela ogleda se u tome što promena predstavnika javnog tuţilaštva u toku jednog postupka ne utiĉe na punovaţnost preduzetih procesnih radnji.BOSINA POTPITANJA1) Koji principi (naĉela) su odznaĉaja, 2) Sta znaci princip devolucije, 3) Sta znaci principsupstitucije, 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo86. ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA (7)VRSTE JAVNIH TUŢILAŠTAVAa - Javno tuzilastvo RS ĉine: 1) Republiĉko javno tuzilastvo, 2) apelaciona javna tuţilaštva,3) visa javna tuţilaštva, 4) osnovna javna tuţilaštva i 5) javna tuţilaštva posebnenadleţnosti.b - Republiĉko javno tuzilastvo, Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratnezloĉine, osnivaju se za teritoriiu RS.v - Osnivanje, sedište i podruĉja apelacionih, viših i osnovnih javnih tuţilaštava ureĊuju seposebnim Zakonom o sedištima i podruĉjima sudova i javnih tuţilaštavai - Javno tuţilaštvo moţe imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje odreĊenihkriviĉnih deia. u skladu sa posebnim zakonom.d - Tuzilastvo za organizovani kriminal moţe imati odeljenja van svog sedišta, u skladu saposebnim zakonom.OSNOVNO JAVNO TUZILASTVOa - Osniva se za podruĉje osnovnog suda.b - U RS postoje 34 javna tuţilaštva, ĉiju nadleţnost vrše osnovni javni tuţioci ( JT)v - Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vrši nadleţnost osnovnog javnog tuţilaštva.g - Osnovni JT u sedištu privrednog suda postupa i pred tim sudom.141d - Osnovno javno tulildštvo je niţe u odnosu na vise javno tuţilaštvo. suda postupa i pred tim sudom.VISE JAVNO TUŢILAŠTVOa - Vise javno tuţilaštvo osniva se za podruĉje višeg suda.b - U RS postoji 26 viših javnih tuţilaštava.

v -Nffi ./Tpodreden je neposredno višem JT, a niţe javno tuţilaštvo neposredno višemjavnom tuţilaštvug - Vise javno tuţilaštvo je niţe u odnosu na apelaciono javno tuţilaštvo.d - Visi JTvrš\ nadleţnost višeg javnog tuţilaštva i nadleţan je da postupa pred višim sudomi drugim sudovima i organima na naĉin propisan zakonomdj - Nadzire i usmerava podruĉna osnovna javna tuţilaštva na naĉin propisan ZJT - omAPELACIONO JAVNO TUŢILAŠTVOa - Apelaciono javno tuţilaštvo osniva se za podruĉje apelacionog suda.b -Apelacioni JT vrši nadleţnost apelacionog javnog tuţilaštva i nadleţan je da postupapred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima.v - TakoĊe, nadzire i usmerava osnovna i visa javna tuţilaštva sa svoje teritorije.g -Apelacioni JT u sedištu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom.d - Apelaciono javno tufflastvo je niţe u odnosu na Republiĉko javno tuţilaštvo.JAVNA TUŢILAŠTVA POSEBNE NADLEŢNOSTIa -Javna tuţilaštva posebne nadleţnosti su Tuţilaštvo za organizovani kriminal iTuţilaštvo za ratne zloĉine.b - Osnivaju se za teritoriju RS, sa sedištem u Beogradu.v - SUKOB NADLEŢNOSTI izmeĊu JT posebne nadleţnosti meĊusobno i sukob nadleţnosti javnih tuţilaca posebne nadleţnosti i drugih JT rešava Republiĉki JT.g - Javno tuţilaštvo posebne nadleţnosti je niţe u odnosu na Republiĉko javno tuţilaštvo.TUŢILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINALa - To je tuţilaštvo posebne nadleţnosti.b - Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu.v - Predstavlia ga tuţilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadleţnim sudovimau prvom i drugom stepenu, u vezi sa kriviĉnim delom organizovanog kriminala i vrše drugeposlove u skladu sa zakonom.g - Moţe osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta.TUŢILAŠTVO ZA RATNE ZLOĈINEa -Nadleţno je da postupa u vezi sa KD protiv ĉoveĉnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom I teškim kršenjima meĊunarodnog humanitarnog prava.b - Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu.

g _ predstavlja ga tuiilac w mine zloĉine koji postupa pred nadleţnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom. d - Moţe osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta.REPUBLIĈKO JAVNO TUŢILAŠTVOa - Republiĉko javno tuţilaštvo je najviše javno tuţilaštvo u RS, sa sedištem u Beogradu.b - Svaki JT je podreĊen Republiĉkom JT i svako javno tuţilaStvo Republiĉkom javnomtuţilaštvu.v - Republiĉki JT je na ĉelu Republiĉkog javnog tuţilaštva i vrši nadleţnost javnog tuţilaštvau okviru prava i duţnosti RS.g - Republiĉki JT nadleţan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS ida preduzima sve radnje na koie je javno tuţilaštvo ovlašćeno.d - Nadleţan je i da: 1.) ulaţe vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonorn; 2.) nadzirerad javnih tuţilaštava i sprovoĊenie uputstava. 3) prati i prouĉava praksu javnih tuţilaštava isudova; 4.) vrši druge poslove odreĊene zakonom.dj - U poslovima Iz svoje nadleţnosti, Republiĉki JT postupa neposredno i preko svoiihzamenika.87. NADLEZNOST I OVLASCENJA JAVNOG TUZILASTVA (3)OPŠTA NADLEZNOSTa - Kod gonjenja za KD, privredne prestupe i prekriaje, JT postupa pred sudom i drugimdrţavnim organom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen.b - JT postupa u parniĉnom, upravnom, izvršnom, vanparniĉnom i drugom postupku,vršeći pri tome radnje na koje je posehnim zakonima ovlašćen.v - JT posrupa u granicama svoie stvarne i mesne nadleţnosti, u okviru nadleţnosti organapred kojim postupa.ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRSENJA ' tf" ( ^°^"a - JT moţe zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku. b - Zahtev se podnosi oreanu koii dozvoliava izvršenie odluke, a

ako je izvršenje poĉelo organu koii ga sprovodi. zajedno sa dokazom da je uloţio vanredno pravno sredstvo. v - U sluĉaju usvajanja zahteva JT odlaganje ili prekid izvršenjatraje do donosenia odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT. "g - Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaie da vaţi ako JT u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloţi vanredno pravno sredstvo.PRENOŠENJE NADLEŢNOSTIa - Ako javno tuţilaštvo ne moţe da vrši nadleţnost, RepJibMki JT moţe preneti njegovu nadleţnost nadrugo javno tuţilaštvo istog ili višeg stepena.143b - Prenošenje nadleţnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadleţnog iavnoR tuţilaštva.ODLUĈIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECEa - Odluku o izuzeću zamenika JT donosi JT, a o zahtevu za izuzeće /rneposredno viši JT. b-Drţavno vece tufflaca (DVT) donosi odluku o izuzeću Repubiiekog JT, popribavljenom mišljenju Kolegijuma Republiĉkog javnog tuţilaštva.88. IZBORJAVNIHTUZILACAINJIHOVIHZAMEMKAPOURS (6)£jp- JT bira Narodna skupstina. na predlog Vlade.b - Mandat JT traje šest godina i moţe biti ponovo biran.v - Zamenik JT zameniuie JT pri vršeniu tuţilaĉke funkciie i duţan je da postupa ponjegovim uputstvima. 0tr Narodna skupstina, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put birana ovufunkciju.d - Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.dj - DVT, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tuţilaca za trajno obavljanjefunkeije, u istom ili drugom iavnom tuţilaštvu. ""e - DVT odluĉuje i o izboru zamenika javnih tuţilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ilivise javno tuţilaštvo.({%)- Republiĉki JT vrši nadleţnost javnog tuţilaštva u okviru prava i duţnosti RS. z - Republiĉkog JT, na predlog Vlade, po pribavljenom mišlieniu nadleţnog odbora Narodne skupstine, bira NS. i - Republiĉki JT bira se na period od lest godina i moţe biti ponovo biran,■^■nM'Tt ■ .................................. .. 11111«—fT)- Prema ZJT, za JT i zamenika JT moţe biti izabran:(T>drţavljanin RS koji{l) ispunjava opšte uslove za rad u drţavnim organima. koji je(^| završio pravni fakultet, ^) poloţio pravosudni ispit iffijSdostoian je funkcije JT. Ovo su opšti uslovi.0- Izbor JT i zamenika JT oglasava DVT u „Sluţbenom glasniku RS" .1 - Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.

lj - Uz prijave se podnose dokazi o ispunieniu uslova za izbor, ukoliko se već ne nalaze ujavnom tuţilaštvu.m - DVT pribavlja podatke i mišljenja o struĉnosti, osposobljenosti u radu i dostojnostikandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj strucLn - Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotuţilaĉku funkciju zabranjena jediskriminaciia.po bilo kom osnovu.fop- Republiĉki JT polaţe ZAKLETVU pred Narodnom skupstinom. o-JTi zamenik JT koji se prvi put bira. pre stupanja na funkciju, polaţe zakletvu pred predsednikom NS.p - JT i zamenik JT koji je izabran iz reda iavnih tuţilaca i zamenika javnih tuţilaca nepolaţe ponovo zakletvu.frX- JT i zamenik JT stupaju na funkciju na sveĉanoj sednici u javnom tuţilaštvu za koje su izabrani. =s - Smatra se da JT i zamenik JT niie izabran ako bez opravdcmog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju, o ĉemu odluku donosi RJT. t - Na ovu odluku dopušten je prigoyorDVT, u roku od osam dana. ć - 0 odluci Republiĉkog JT i DVT obaveštava se Narodna skupština, u sluĉaiu kada jeNS nadleţna za izbor javnih tuţilaca i zamenika javnih tuţilaca.IMUNITET{a}- JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraţeno mišljenje u vršenjutuţilaeke funkcije, osim ako se radi o kriviĉnom delu kršenja zakona od strane JT. odnosnozamenika JT. ($>- JT, odnosno zamenik JT ne moţe biti Mm slohode u postupku pokrenutom zbogkrivienog dela uĉinjenog u vršenju tuţilaĉke funkcije, odnosno sluţbe, bez odobrenjanadleţnog odbora Narodne skupštine za pravosude i upravu.UDALJENJE SA FUNKCIJEa - JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je odreĊen pritvor. b - Oni mogu biti udaljeni sa funkeije'kad je pokrenut postupakza njihovo razreienje ili zkriviĉni' postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni.v-Odluku o obaveznom udalieniu zamenika JT donosi JT, a o obaveznom udaljenju JT neposredno viši JT.g - Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi RepubMki JT, a odluku o udaljenju Republiĉkog JT donosi DVT.

d- Protiv odluke Republiĉkog JT o udaljenju kada ono niie obavezno. JT, odnosno zamenik JT ima pravo prigovora DVT.dj - Protiv odluke DVTo udaljenju kada ono nije bilo obavezno, RepubliĈki JT ima pravo prigovora nadleţnom odboru NS.e - Prigovor se podnosl u roku od~tri dana, a nadleţni organ donosi odluku po prieovoru u roku od 30 dana. a izjavljeni prigovor ne zadrţava izvršenie odluke. ţ - Udaljenje sa funkcijetraje do ukUania pntvora, pravosnaţnog okonĉania postupka za razresenie ili pravosnaţnog okonĉania kriviĉnog postupka.NESPOJIVOST TUŢILAĈKE FUNKCIJEa-PremaURS zabranjenoje politieko delovanje iavnih tuţilaca i zamenika iavnih tuţilaca. b -.ZJJ-om se ureduje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tuţilaĉkom funkcijom. yb«-/^v - Prema ZJT - u JT i zamenik JT ne mogu:(jf| biti na funkciji u organima koii donose y^^w\e'>propisejf2)u organima izvršne vlasti.B) javnirn sluţbama jfflorganima pokraiinske *^ ^ 'A^A.autonomiie i iediniea LS.^) ne mogu biti ĉlanovi politiĉke stranke.^lne mogu se baviti ?|^^javnim ili privatnim plaćenim poslomi?) niti pruţati pravne usluge ili davati pravne savete uz uAfwef?eć^ naknadu. 'g - Sa javnotuţilaĉkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije. poslovi ili privatni interesikoji su suprotni dostoianstvu i samostalnosti iavnogtuţilaštva ili štete niegovom ugledu.d - DVT utvrĊuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom, odnosnonarušavaju samostalnost ili štete ugledu javnog tuţilaštva.dj - JT i zamenik JT moţe, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenia bavinastavnom i nauĉnomllelatnošću, uz naknadu.e- JT je duţan da pokrene postupak odluĉivanja o nespojivosti funkcije niţeg JT ilizamenika JT pred RJT, kad oceni da za to ima razloga.Ţ- DVT pokreće i vodi postupak odluĉivania o nespojivosti funkcije Republiĉkog JT sadrugim funkcijama, poslovima ili njegovim privatnim interesima.z- Kada Republiĉki JT utvrdi da su druga funkcija ili posao, koji vrši JT ili zamenik JT, iliprivatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotuţilaĉkom funkcijom, a ne postoje razlozi za

razrešenje, o tome obaveštava neposredno višeg JT, JT ili zamenika JT na koga se odluka onespojivosti odnosi.i - Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vrši Republieki JT ili privatni intereskoji ostvaruje nespojivi sajavnotuţilaĉkom funkcijom o tome obaveštava Republiĉkog JT, aako postoje razlozi za razrešenje o tome obaveštava Vladu.BOSINA POTPITANJA1) Ko ih predlaze a ko bira, 2) Postupak izbora, 3) Na koji period se bira RJT, 4) Maze li bidreizabran, 5) Upogledu koga URSpredviĊa ograniĉenja za reizbor89. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIHZAMENIKA PO URS (7)ip-e/^ F ($— Prema URS, JT i zameniku tuţioca prestaje funkcijaj^Jna njihov zahtev.\ -0&X ffl nastupaniem zakonom propisanih uslova iliffirazrešenjem iz zakonom propisanih razloga.ic^h-JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku JT, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.v - ODLUKU o prestanku/»nfrc//e JT donosi Narodna skupština, pri ĉemu odluku orazresenju doiiosi na predlog Vlade koja predlaţe razrešenje JT na osnovu razloga zarazrešenje utvrĊenih od strane DVT.g - Odluku o prestanku/Hrt/rq/e zamenika JT donosi DVT.d - Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Sluţbenom glasniku RS."dj- Protiv odluke NS, odnosno DVTopreitanku funkcije, JT, odnosno zamenik JT ima pravoţalbe Ustavnom sudu. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke, koja iskljucuje pravona podnošenje ustavne ialbee - Ustavni sud svojom odlukom moţe odbiti ţalbu ili usyoiiti ţalbu i poništiti odluku oprestanku funkcije i ta odluka ie konaĉna.A 2.x - Republiĉkom JT prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran. kada sam to zatraţi. •3 nastupaniem zakonom propisanih uslova ililrazrešeniem iz zakonom

predviĊenih razloga. z - Odluku o prestanku funkcije Republiĉkom JT donosi Narodna skupština. pri ĉemu odluku o razresenju dortosi na predlog Vlade.■ Prema ZJT -u do prestanka funkeije JTi zamenika JT moţe doći^l) na osnovu Ustava. (2) po sili zakona,{||razrešeniem146PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVAj- Funkcija JT i zamenika JT prestajeW njegov liĉni zahtev, kad navrši radni vek, kadtrajno izgubi radnu sposobnost ili lead bude razreien,k- JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku /Tako ne budeizabran na stalnu funkciju.1 - jrpodnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS, o ĉemu obaveštava DVT, a zamenikJT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkeije DVT.PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONAlj - Posledica je navršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti zaobavljanje funkcije. jfnp- JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navrše 65 godina ţivota ili 40 godina staţaosiguranja.n - Izuzetno, po zahtevu Republiĉkog JT. DVT moţe, JT i zameniku JT produziti radni vekza još dve godine, uz njegovu saglasnost, samo zbog završavanja rada na zapoĉetimpredmetima. /fij - JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mišlienja struĉne komisiienadleţnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenoe stanja nesposoban za vršenje funkcije. (§s~ Postupak za utvrdivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na liĉnizahtev, usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije,vodi DVT.p -ffutvrdenim razlozima DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odluĉivania oprestanku funkcije JT. ""'''RAZREŠENJEa - JT i zamenik JT razrešavaju se: (fpkad su pravnosnaţno osuĊeni za KD na kaznu zatvoraod naimanje 6 meseci(Ţ1)ili za kaţnjivo delo koje ih ĉini nedostoinim funkcije^1 kadnestruĉno vrši funkciju^))ili zbog uĉinjenog teškog disciplinskog prekršaja.

b - Inicijativu za razreSenie JT, odnosno zamenika JT moţe podneti svako lice.v - Postupak za razrešenie pokreće se predlogom JT, neposredno vi§eg JT, Republiĉkog JT,ministra nadleţnog za pravosude. organa nadleţnih za vrednovanie rada i Disciplinskekomisije.g - Razloge za razrešenje utvrĊuje DVT koje je duţno ie da sprovede postupak i doneseobrazloţenu odluku u rok^dTs^anaoi dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.d - Odluka DVT kojom su utvrdeni razlozi za razrešenje JT dostavlia se Vladi.dj- JT, odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obayeSten o razlozirMzi pokretanjepostupka, da se upoznas predmetom i da sam ili preko zastupnika pruţi qbiaSnienja i Jokazeza svoje navode.e - JT, odnosno zamenik JT ima pravo da svoie navode usmeno izloţi pred DVT.BOSINA POTPITANJA1) Kad im prestaje funkcija, 2) Postupak14790. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUZILASTAVA U RS (2)a - Funkciiu iavnog tuţilaštva vrše Republiĉki JT i drugi javni tuţioci u skladu sa ZJT.b - Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tuţilaĉke funkcije i duţan ie da postupa ponjegovim uputstvima.v - Zamenik JT duţan je da izvrši sve radnie koje mu JT poveri.g-On moţe bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radniu na koju je tuţilac ovlašćen.d - JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade.dj - Mandat JT traje šest godina i moţe biti ponovo biran.e - Viada predlaţe NS iednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidatakoie utvrduje DVT.z - O predloţenim kandidatima za Republiĉkog JT pribavlja se mišljenie nadleţnog odboraNS za pravosude i upravu.i - Ako Republiĉki JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju, ili mu funkcija prestalne na liĉni zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT.

j - Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT prestane na liĉni zahtev, bira se zamenik JT, o ĉemupdluku donosi DVT.1 - Prema URS mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje Sgodine.Ij - NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju naperiod od tri godine.m - DVT bira zamenike JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnomtuţilaštvu.n - DVT odluĉuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javnotuţilaštvo.nj - Broj zamenika javnih tuţilaca za svako javno tuţilaštvo utvrĊuje DVT, uz prethodnopribavljenu saglasnost ministra nadleţnog za pravosudeo - OSOBLJE u javnom tuţilaštvu ĉine tuţilaĉki pomoćnici, tuţilaĉki pripravnici i drţavni sluţbenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehniĉkim, raĉunovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima znaĉajnim za javno tuţilaštvo. P - Broi osoblja u javnom tuţilaštvu odreĊuje JT aktom o unutrašnjem ureĊenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadleţnog za pravosude.91. DRZAVNO VECE TUZILACA (10)a - DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeĊuie i garantuje samostalnostjavnih tuţilaca i zamenika javnih tuţilaca u skladu sa Zakonom.b - DVT ima 11 ĉlanova.v - Prema URS uSASTAV DVT ulaze Republiĉki JT, ministar nadleţan za pravosude ipredsednik nadleţnog odbora Narodne skupgtine za pravosude i upravu, kao ĉlanovipopolozaju i 8 izbornih ĉlanova koie bira Narodna skupština.g-Izborne ĉlanove ĉine 6 J10ff)zarnenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa148teritoriie AP, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa naimanie 15 godina iskustva u struci, odkojih je jedan advokat, a drugi profesor"pravn¥g fakulteta.d - Republiĉki JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom.dj - U NADLEŢNOST DVT, izmeĊu ostalog, spada:(f| utvrdivanje liste kandidata za izbor Republiĉkog JT i javnih tuţilaca, koiu dostavlia VladiifZt predlaganjeNS kandidata zaprvi izbor za zamenika JT:(T$ izbor zamenika JT za traino obavlianie

funkciie zamenika JT^3| izbor zamenika JT koji su na stalnoi funkciji za zamenike JT u višem javnom tuţilaštvu;ffDodluĉivam'e o prestanku funkciie zamenika JT:/ffS) utvrdivanie razloga za razrešenje JT i zamenika JT;(]J odluĉivanje o udalieniu Republiĉkog JT; (fj postavljanje vršioca duţnosti Republiekog JTfH odluĉivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT;(tub utvrdivanie koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tuţilaštva;(jt?) daje mišlienje o izmenama postojeeih ili donošenju novih zakona koji ureĊuju poloţaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog tuţilaštva, kao i drugih zakona koje javna tuţilaštva primenjuju(^| donosi Etiĉki kodeks;(ul| donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT; 14) obavlja idruge poslove predviĊene zakonom.e - DVT radi u sednieama, koje saziva predsednik po sopstvenoi iniciiativi ili na predlognajmanje tri ĉlanaTJVTTţ - DVTodrţava sednice kada ie prisustno naimanie šest elanova DVT. Po odluci DVTsednica moţe biti i javna. *"z - Odluke DVT donose se većinom glasova svih elanova.i - Odluke DVT moraju biti obrazloţene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je topropisano zakonom i Poslovnikom .a - OVLAŠĆENI PREDLAGAĈ za izborne ĉlanove DVT iz reda JT i zamenika JT jeDrţavno veće.b - Ovlašćeni predlagaĉ za izbornog ĉlana DVT iz reda advokata je Advokatska komoraSrbije.v - Kandidate za izbomog ĉlana DVTiz reda profesora pravnog fakulteta predlaţe zaiedniekasednica dekana pravnih fakulteta u Republiei Srbiii.g - Kandidat za izbornog elana DVT iz reda JT i zamenika moţe biti svaki JT i zamenik JTu Republici Srbiji koji se nalazi na funkciji JT, odnosno zamenika JT naimanie sedameodina.d - JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog ineposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.

dj - Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT,e - JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepenajavnog tuţilaštva u kojem vrši svoju funkciju.ţ - JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za Jistukandidata za javna tuţilaštva sa teritorije AP.z - Izborne elanove DVT bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagaĉa.i - Narodna skupština bira, za ĉlana DVTiz reda javnih JT i zamenika javnih JT, po jednogkandidata sa svake liste kandidata.j - Ako izabrani clan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana oddana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da niie ni izabran.k - U torn sluĉaju DVTorganizuje ponovljene izbore za ovog ĉlana u roku od 60 dana.1491 - Ĉlanovi DVT uţiva IMUNITET kao JT.lj -To znaĉi da ĉlan DVT ne moţe biti pozvan na odgovornost za izraţeno mišljenje iliglasanje prilikom donošenja odluka DVT.m - Ĉtan DVT ne moţe biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD uĉinjenog uobavljanju funkcije ĉlana DVT bez odobrenja nadleţnog odboraNS.a - MANDAT izbornih ĉlanova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.b - Ĉlanovima po polojaju PREST AJE FUNKCIJA u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali ĉlanovi DVT.v - Izbornim ĉlanovima funkcija u DVT prestaje:£j) trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavTjšSjeTuhkcije ĉlana DVT,@ostavkom na ĉlanstvo u DVT, (Jlistekom mandata i ^razrešeniem. g - Izbornim ĉlanovima DVT iz redajavnih JT i zamenika javnih JT prestaje funkeiia u DVT j prestankom funkcije JT i zamenika JT,d - Izbornom ĉlanu DVTiz, reda advokaia prestaje funkcija u DVTi brisaniem iz imenika advokata.dj - Izbornom ĉianu DVTiz redaprofesora prestaje funkcija u DVTi prestankom zvania profesora pravnog fakulteta.e - Izborni ĉlan DVT RAZRESAVA se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako: (nVfunkciju ĉlana DVT ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonomlJŢf ako bude

osuĊen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora. odnosno za KD koje ga ĉini nedostojnim za vršenje funkcije ĉlana DVT.z ~~ DSICIJATIVU za razrešenje izbornog ĉlana DVT moţe podneti svaki elan DVT. z - Incijativu za razrešenje izbornog ĉlana DVT iz reda JT i zamenika JT moţe podneti i svaki JT.i - Inicijativu za razrešenje izbornog ĉlana DVTiz reda advokaia, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagaĉi.j - Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu uĉinjeni verovatnim, DVT će pismeno obavestiti podnosioca da iniciiativa niie prihvaeena.k - Kada prihvati inicijativu DVT ce3 pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti ĉlanu DVT^ĉiJese razreše1ye"inicira, da se iziasni o navodima iniciiative. I - Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi DVTu roku od 15 dana od prijema inicyative.lj - Odlukom o pokretanju postupka mole se izreći i mera suspenzije do okonĉanja postupka za razrešenje, ^* " ~"m - Predlog za razrešenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razrešeniu.n -Nakon podnosenja predloga za razrešenje ĉlan DVT obaveznoseudaljujedo donošenja odluke Narodne skupštine.BOSINA POTPITANJAI) Kojaje njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira clanove ovog veca, 3) Sastav veca4) Nacin izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima H pravnog lekaprotiv odluke oyoga tela - moze seulozitizalba Ustavnom suduADVOKATURA92. FUNKCIJA ADVOKATURE I NACIN NJENOG OBAVLJANJA (1)a - Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pruţanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrdenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrdenih prava i interesa domaćih i stranih tiziĉkih i pravnih lica. b -Pruţanie pravne pomoei obuhvata:1) davanje pravnih saveta;2) sastavljanje tuţbi, ţalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;4) zastupanje i odbranu fiziĉkih i pravnih lica pred sudovima i drugim drţavnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima;5) zastupanje fiziĉkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zakljuĉivanjem ugovora i poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza;

6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za raĉun fiziĉkog ili pravnog lica, na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.

v -Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariii ili u ortaĉkom advokatskom društvu.g -Advokat moţe imati samo jednu kancelariju.Dva ili vise advokata mogu imati zajedniĉku advokatsku kancelariju.d -Ortaĉko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata.Ortaeko advokatsko društvo ima svoistvo pravnog lica.Ortaĉko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanjetog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti adv.komore RS.dj - Advokati i ortaĉka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja ćeobavljati administrativne, tehniĉke, finansijske i druge poslove, a ortacka advokatska društva isa advokatima.e - Delatnost ortaĉkog advokatskog društva ograniĉena je samo na bavlienie advokaturom,a poslove pruţanja pravne pomoći u ortaĉkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati.93. USLOVI ZA VRSENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI (7)a - da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom, potrebdno je da bude upisano u imenikadvokata AK i mora poloziti zakletvu u AK. Upis u imenik AK, vrsi se na osnovu podnetogzahteva.b - Koji su uslovi za upis u imenik advokata- zavrsen pravni fakultet Ipolozen pravosudniispit, kao i arzavljanstvo, poslovna sposobnost, neosudjivanost za kd koje ga cininedostojnim za bavljenje advokaturomf dostoinost poverenia za bavljenje advokaturom, da151nije u radnom odnosu, da se ne bavi drugom prof.delatnoseu, osim u naucnoj, pedagoskoj,prevodilackoj, umet, publicistlckoj, humanitamoj i sportskoj oblastiv - Pod kojim uslovima stranae moze obavljati advokaturu kod nas-str.drzavljanin koji po

pravu svoie drzave ispunjava usiove za obavljanje adv.profesije, ima pravo na upis uadvokatsi imenik, ukoliko je u toj oblasti izmedju RS i njegove domicilne drzave ustanovljenauzajamnost.g - Kojim aklom se utvrdjuje dostojnost za bavljenje advokaturom - utvrdjuje se u skladu saopsteprihvacenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokatad - Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenikadvokata i bez poloţenogpravosudnog ispita.94. PRAVA, DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATAa - Advokat je duţan da se stvarno i stalno bavi pruţanjem pravne pomoći. b - Advokat je duţan da stranci savesno pruţa pravnu pomoć, u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. v - Advokat je duţan da ĉuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila g - Advokat ne moţe da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.Ti Poslovi bliţe se odreĊuju Kodeksom profesionalne etike advokata.d - Advokat slobodno odluĉuje da li će prihvatiti pruzanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila, osim u sluĉajevima predviĊenim zakonom, kao i u sluĉaju kada bi odbijanje pruţanja pravne pomoći nanelo štetu stranci.Advokat ne moţe odbiti pruţanje pravne pomoei ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predviĊeni zakonom zbog kojih je duţan da odbije zastupanje. TGfvokat je duţan da odbiie pruzanje pravne pomoći:

aako je u istoi pravnoj stvari zastupao protivnu stranku; ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedniĉkoi advokatskoj kancelariji ili u istom ortaĉkom advokatskom društvu; (D akoje u pravnoj stvari u kojoj stranka traţi pravnu pomoć postupao kao nosilac

fivpsudne funkcije, odnosno kao sudija, JT ili zamenik JT; ako^rnu u roku od Rodinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraţi stranka u Cijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkciie; 5) u drugim sluĉajevima predviĊenim zakonom.

dj - Advokat ima pravo da otkaţe punomoćje za dalje zastupanje u svako doba, osim ako biotkaz punomocja naneo stranci nenadoknadivu štetu.O otkazu punomocja advokat je duţan da odmah obavesti nadleţni organ koji vodi postupak.Advokat koji je otkazao punomoćje duţan je da, na zahtev stranke kojoj je otkazaopunomocje, nastavi sa pruţanjem pravne pomoći i posle otkaza akoje to neophodno da se zastranku otklonTšteta koja bi u torn trenutku nastala, ali naiduţe mesec dana po saopitenjuotkaza nadleţnom organu koji vodi postupak.z - Advokat je duţan da stavi svoi potpis i peĉat na svaku ispravu ili podnesak koii ie samsastavio ili koji je sastavljen u ortaĉkom advokatskom društvu.i - U pruţanju pravne pomoći advokata moţe da zameni drugi advokat, ako zakonom nije152drugaĉije odreĊeno.j - 0 odreĊivanfu pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbogkriviĉnog dela uĉinjenog u vezi sa vršenjem advokatske duţnosti sud obaveštavaadvokatsku komoru republike.k - U kriviĉnom postupku iz stava 1. ovog ĉlana pretres prostoriia advokatske kancelarije iortaĉkog advokatskog društva moţe da se izvrši samo na osnovu odluke nadleţnog suda,l - Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prematarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi).lj - Advokat je duţan da izda stranei potvrdu na iznos primlien na ime nagrade i naknade.m - Advokatska komora moţe organizovati pruţanje besplatne pravne pomoći graĊanimanateritoriji opštinskog.6n - Advokat i ortaĉko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoiu delatnost putemsredstava javnog obaveštavanja ili na drugi naĉin.95. PRIVREMENA ZABRANAI PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI

a -Advokatu ĉe se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega odreĊenpritvor.b - Advokatu se moţe privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njegapokrenut kriviĉni ili diseiplinski postupak za delo koie ga ĉini nedostoinim za bavlienieadvokaturom, ili ako se disciplinski postupak ne moţe uspešno sprovesti bez privremenezabrane bavljenja advokaturom.v - Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom moţe da se donese i kad jepokrenut postupak za poništai upisa u imenik advokatag - 0 privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlueufe nadleţni organ odreĊen statutomadvokatske komore republike- Upravni odbor.Dopustena ie zalba. Protiv konaĉne odluke oprivremenoj zabrani bavljenja advokaturom moţe se pokrenuti upravni spor.Rešenjem oprivremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreduje se i trajanje privremene zabrane.d - Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog koj ih jezabrana odreĊena, što se utvrĊuje rešenjem nadleţne advokatske komore.2. PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROMjy| - Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: ^ako podnese zahtev za brisanie iz imenika advokata ako mu prestaje drţavlianstvo. ako bude lišen posiovne sposobnosti -J4) ako mu je izreĉena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata @ ako mu je u kriviĉnorn postupku izreĉena mera bezbednosti zabrane bavlienja advokaturom(^ ako je pravnosnaţnom presudom osuden za kd koie ga cini nedostoinim za bavljenje advokaturom(j) ako je pravnosnaţnom presudom osuden za krivifino delo na kaznu zatvora u trajanju duţem od šest meseciUp ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duţe od šest meseei (% ako zasnuje radni odnos153

<W) ako je posle sprovedenog steĉajnogpostupka ili postupka Ijkvidacije prestalo ortaĉko advokatsko društvo iii ako advokat istupi iz ortaĉkog advokatskog društva. a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortaĉkom advokatskom društvu -e - jVe smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine* niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaniĉkog, odnosno odbomiĉkog mandata, kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u republiekom ili organu uprave AP ili organu jedinice LS dok mu traje mandat natoj funkciji.ţ - Advokat koji ţeli da koristi pravo na privremeno odsustvo duţan je da o tome obavesti nadleţni organ odreĊen statutom advokatske komore republike.z - Za vreme trajanja privremene spreĉenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti, odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom, nadleţni organ odreĊen statutom advokatske komore republike odreduje advokatu privremenu zamenu.96. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA (10)a - Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i cuvanjem njenog ugleda.b -_Za utvrdivanje povrede duţnosti advokata i ugleda advokature, utvrĊivanje odgovornosti iizricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika, uski ad u s njihovim statutima, disciplinski sud i disciplinski tuziiac.v - Statutotn advokatske komore republike utvrduje se: sastav disciplinskih organa, a to su:uslovi i naĉin izbora i razrešenja clanova disciplinskih organa, teţe i lakše povrede duţnostiadvokata i ugleda advokature; postupak za urvrĊivanie disciplinske odgovornosti i izricaniedisciplinskih mera, kao i naĉin izvršenja izreĉenih mera.g-Mere koje se mogu izreii za povredu dulnosti i ugleda advokature su:(P novĉana kazna;(2) brisanja iz irnenika advokata, iz imenika advokatskih pripravnika, odnosno iz imenika ortaĉkih advokatskih društava.d - Iznos novĉane kazne ne moţe biti manji od petostrukog iznosa nainiţe nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom. dj - Odlukanadleţnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izreĉena novĉana kazna ima snagu izvršne isprave.

e - Sredstva novĉanih kazni su prihod advokatske komore republike, a naĉin njihovog korišćenja ureduje se statutom advokatske komore republike.ţ - Mera brisanja iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenika ortaĉkih advokatskih društava moţe se izreći samo za teţu povredu duţnosti advokata i ugleda advokature.z - POD TEŢOM POVREDOM DUŢNOSTI advokata i ugleda advokature smatra s^svako narušavanje duinosti, ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata, a naroĉito oĉigledno nesavesno vršenje advokaturc^pruţanje pravne pomoći u sluĉajevima u kojima je advokat duţan da odbije pruţanje pravne pomoćif bavljenje poslovima koji su nespoiivi sa ugledom i nezavisnošću advokature,-%ovreda duţnosti euvanja tainef traţenie naknade veeeod naknade propisane tarifom, kao i odbijanje izdavania strahci potvrde za primlieni iznos154nagrade ili naknade.i - Mera brisanja ne moţe trajati kraće od šest meseci ni duţe od pet godina.j - Protiv konaĉne odluke kojom je izreĉena mera brisania iz imenika advokata, imenikaadvokatskih pripravnika, odnosno imenika ortaĉkih advokatskih društava moţe se pokrenutiupravni spor.k - Osnivaĉ ortaĉkoe advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koie ie brisano izimenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok trajeizreĉena zabrana bavljenja advokaturom.1 - Advokat kome nije izreĉena mera brisanja iz imenika advokata moţe nastaviti da se baviadvokaturom.lj - Zastarelost pokretania disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanjaza uĉinjenu lakšu, a dve godine za teţu povredu duţnosti advokata i ugleda advokature, a ako tapovreda ima obeleţje kriviĉnog dela - od dana saznanja za izvršeno kriviĉno delo.m - Zastareiost pokretania disciplinskog postupka za povredu koja ima obeleţje kriviĉnog delanastupa u skladu sa odredbama kriviĉnog zakona.Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po

proteku jedne godine od dana pravnosnaţnosti odluke kojom je mera izreĉena.Zastarelost seprekidasvakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinskemere.n - Posle svakog prekida zastarelosti rok poĉinje ponovo da tefie, ali zastarelost u svakom sluĉajunastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrdeno za zastarelostpokretanja disciplinskog postupka, odnosno izvršenja izreĉene mere.BOSINA POTPITANJAa - Ima li disciplinsMh prestupa - ne, vec samo lakse i teze povrede duznostib - Koje disciplinske mere se mogu izreci - novcana kazna, brisanie iz imenika advokata97. ADVOKATSKI PRIPRAVNICIa - Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokataosposobljava za samostaino bavlienle advokaturom.Advokatski pripravnik moţe zapoĉeti obavljanje pripravniĉke prakse ako je upisan u imenikadvokatskih pripravnika.b - Za vreme obavljanja pripravniĉke prakse, advokatski pripravnik ima pravo na zaradu.odnosno naknadu za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrĊena zakonom ikolektivnim ugovorom.v - Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove:1) da je drţavljanin RS;2) da je diplomirani pravnik;3) da ima poslovnu sposobnost;4) da nije pravnosnaţno osuĊivan za krivifina dela koja ga cine nedostojnim za bavljenje advokaturom;5) da nije u radnom odnosu;6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u nauĉnoj, pedagoškoj, prevodilaĉkoj, umetniekoj, publicistiĉkoj, humanitamoj i sportskoj oblasti;7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortaĉkom advokatskom društvu.

g - Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik mje155ispunjavao uslove za upis, nadleţni organ odreden statutom advokatske komore republikedonosi rešenje o ponistaju upisa.d - U sluĉaju ponistaja upisa, vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kodadvokata ne priznaje se u staţ potreban za polaganje pravosudnog ispita.dj - Advokatskom pripravniku prestaje da teĉe pripravniĉki staţ ako ni posle dve godine odsticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne poloţi taj ispit.e - Advokatski pripravnik je duţan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenihod advokata kod koga obavlja pripravnieku praksu.z - Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima iorganizacijama samo advokata kod koga je na pripravniĉkoj praksi.Advokatski pripravnik moţe da zameniuie advokata kod kogaje na pripravniĉkoj praksi ikad je advokat ovlašćen da zameniuie drugoe advokata.i - Advokatski pripravnik ne moţe samostalno i za svoj raĉun da se bavi advokaturom.j - Na advokatske pripravnike shodno se primeniuiu odredbe ovog zakona o postupku upisa uimenik advokata, o pravima i duţnostima advokata, o privremenoj zabrani i prestanku pravabavljenja advokaturom, kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u RS.98. ADVOKATSKA KOMORA (8)a -Advokatske komore su profesionalna udruzenja pripadnika adv.profesije u koju se obavezno udruzuju advokati, ortacka adv.drustva i adv.pripravnici. Organizovane su po leritoriialnom principu. b - postoje Advokatska komora Srbiie, pokrafinske i regionalne komore.v-Regionalne su: Advokatska komora Beograda. Niša, Kraquievca, Ĉaćka, Poţarevca. Zaieĉara i Šapcag - Organizacija - organi su skupstina - koju cine svi advokati ipripravnici, upravni i nadzorni odbor, predsednik, disiplinski tuzilac i disciplinski sud.d - OVLASCENJA - odlucivanje o upisu u imenik, privremenom prestanku bavljenja

advokaturom i privremenoi zabrani bavllenia,3ponistaiu i brisaniu iz imenika: donosenjetarife o nagradama I naknadama za rad^isini clanarine.Izdaju I produzuju advokatskulegitimaciju, donose kodeks profesionalne etike. anjihovi disciplinksi organi vodedisc.postupak I odlucuju o odgovornosti advokata I advokatskih pripranika.dj - Javna ovlašćenja komore su izmedju ostalog upjls advokata u advokatski imenik.privremenoi zabrani bavlienia, ponjstaju i brisaniu iz imenika.e - Organi advokatske komore koji vode disciplinski postupak su disiplinski tuzilac idisciplinski sud. Postupak je dvostepeji, a protiv konacne odluke kojom je izrecena merabrisanja iz imenika, moze se voditi upravni spor.l)Staje advokatska komora 2) Organizacija, 3) ovlašćenja 4)Koje advokatske komore postoje u RS, 5) Kojajavna ovlašćenja vrši Advokatska komora 6) Mogu li voditi disciplinski postupak, 6) Koji organi vode disciplinski postupak 7) Kako se izricu, tj odredjuju iznosi novcane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda - prema iznosu naknada za rad advokata utvrdiemh advokatskom tarifom. tj. Iznos novĉane kazne ne moţe biti manji od petostrukos iznosa nainiţe nagrade niti veći od