ustavno bosina

8/11/2019 USTAVNO bosina

1/184

USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA

POJAM USTAVA

Normativni pojamustava :

- Ustav uformalnom smislu(osnovni zakon koji ustanovljava organizaciju drave ipropisuje prava graana; akt na osnovu kojeg se upravlja zemljom, koji graanimadodeljuje prava i odgovornosti a dravnoj vlasti ovlaenja i dunosti. Prema postupku

donoenja odreuje se kaoskup pravila koja se donose i menjaju po postupkuteem od postupka za donosenje obinih zakona; za njega je sinonim vrst ustav

kao to je na. To jeformalni pisani akt najjae pravne snage.)

- Ustav umaterijalnom smislu(Odreuje se prema sadrini pravila koja su od najveevanosti za dravu a odnose se na organizaciju drzavnih vlasti i ljudska prava,

teritorijalnu organizaciju drave. To jeakt koji ureuje meusobne odnose izmeu

vlasti u dravi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drave.)

Ustav u materijalnom smislu jeustavni zakon za sprovoenje ustava, zakoni, uredbeVlade kojima se izvravaju ti zakoni itd.

-Socioloki pojamustava (po Lasalu je to realni, faktiki odnos sila koji postoji ujednom drutvu. To jestvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako

doba.)

-Politiki pojamustava (odreuje se premastvarnom odnosu drave i drutva.Prema Leventajnu ne moe se oekivati da nosioci dravne vlasti sami sebeograniavaju u cilju zatite gradjana od zloupotrebe vlasti. Ustav je aktinstitucionalizacije i objektivizacije vrenja dravne vlasti.)

Ustav jeosnovni instrument kontrole drave budui da ograniava dravnu vlast,

faktiki stavljajui je pod kontrolu.

***Bosina pitanja : 1)Normativni pojam ustava;2) Ustav u materijalnom smislu;3)Ustav u formalnom smislu

MATERIJA I SVOJSTVA USTAVA

Materiju ustava inepitanja koja ustav regulie, drugim reima to jepredmet

ustava tj. sadrina ustava(materia constitutionis). Po teoretiarima postoji nekolikoosnovnih shvatanja.

-Prema jednom shvatanjumateriju ustava ini drava, ogranizacija, funkcionisanje iodnosi kako dravnih vlasti meusobno, tako i izmeu drave i njenih teritorijalnih

jedinica, i granice dravnoj vlasti koje se uspostavljaju ljudskim slobodama i pravima.

Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizujudravne vlasti i one kojima se jeme licne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo dagarantuje nezavisnost pojedinca naspram drave i nezavisnost pojedinih vlasti jednenaspram druge.Prema Kelzenu obuhvata norme kojima se regulie zakonodavni postupak. Ustavsadri pravila koja se tiu organa koji treba da donesu zakone i postupka za donoenjezakona, ali u odreenoj meri odreuje i sadrinu buduih zakona. Takoe ustav moesadrati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava umaterijalnom smislu, nego deo krivinog, graanskog, procesnog ili upravnog prava.

1


2/184

-Prema drugom shvatanju,ustav se vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji,optih pravnih normi, zakona, obuhvata norme kojima se ureuju ova pitanja.-Prema treem shvatanju ideopoklonika u politikom smislu, materiju ustava ini

sistem stvarnog ogranienja dravne vlasti.

-Prema etvrtom shvatanju materiju ustava iniodnos izmeu nosilaca vlasti i onih

nad kojima se vlast vri, prilikom stvaranja dravne volje tj. proces vrenja

vlasti.

-Imamo par pravnih i par nepravnih svojstava ustava u formalnom smislu.

Pravnasvojstva su da je to osnovni zakon i najvii opsti pravni akt, anepravnada jeto programsko-deklarativni i ideolosko-politicki akt.

Osnovni zakonje zbog toga to ga donosi poseban ustavotvorni organ i njime sepredviaju zakonodavi organi i zakonodavni postupak, sadri apstraktnija pravnapravila od onih koje sadri zakon i obuhvata najiru materiju pravnog normiranja(mat.constitutionis).

Najvii opti pravni akt(OPA) :- iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti,- uslovljava vaenje svih drugih pravnih propisa,- njegov donosilac je pravno suveren, a to je ustavotvorna vlast, originarna ineograniena pravom,- to je jedini pravni akt koji odreuje vlastitu pravnu snagu i pravnu snagu svih drugihOPA.Sankcija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za liavanje pravnesnage istih u postupku za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona : od straneredovnog sudaex officioili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretansluaj.Sud moe ispitivati :

-formalnu ustavnost zakona(da li je zakon doneo zakonodavni organ pozakonodavnom postupku)

-materijalnu ustavnost zakona(da li je norma sadrava u zakonu u saglasnosti sustavom ispituje Ustavni sud na zahtev redovnog suda)

Ideoloko-politiki akt: jer je zbog karaktera svog predmeta podloan uticajufilozofskih miljenja, politikih teorija i ideologija, a u vezi s ulogom drave u drutvu,odnosno pojedinca u dravi i obrnuto, kao i meusobnim odnosima pojedinih funkcijadravne vlasti.Npr. : isticanje da je Srbija drava srpskog naroda, ravnopravnosti svih graana kojiive u njoj i svih drugih nacionalnih zajednica; AP KIM je sastavni deo teritorije RS,

ima poloaj sutinske autonomije, obaveza svih dravnih organa je da zastupaju i titedravne interese Srbije na Kosovu.

Programsko-deklarativni akt: jer se od njega oekuje da vai u budunosti. Programustava je skup zahteva ijem ostvarivanju propisano ustavno ureenje treba da tei.Ustav je pozitivnopravni tekst ali je i program za budunost.

VRSTE USTAVA

-PISANI(sveani pisani dokument u kojem se nalaze norme kojima se ureujematerija ustava, to su ustavi u formalnom smislu)

2


3/184

-NEPISANI(to su norme o predmetu ustava i nalaze se u ustavnim konvencijama iobiajima, koji su stvarani tokom dueg vremenskog perioda i ija obaveznost proizilaziiz potovanja istih)

-KODIFIKOVANI(izloen u jednom pravnom aktu, formalni ustavi)

-NEKODIFIKOVANI(rasut u vie pravnih akata koji ne moraju imati snagu ustava uformalnom smislu)Premanainu donoenja i promene:

-VRSTI(kada ga donosi poseban dravni organ kome je to osnovni zadatak iliredovni zakonodavni organ ali na sloeniji nain od onog na koji donosi zakone; dakle,donosi ih ustavotvorna vlast)

-MEKI(donosi ih zakonodavna vlast, donose se i menjaju na isti nain kao i obinizakoni)Premadonosiocu:

-OKTROISANI(donosi ga vladar, primer Ustavne povelje SCG, daje ih spontano kaounilateralnu koncesiju narodu monarh)

-USTAVNI PAKTOVI(donosi ga vladar u saglasnosti sa predstavnikim telom)

-USTAVI BILANSI(okrenuti su sadanjosti i realnosti)

-USTAVIkao izraz narodne suverenosti (donosi ih predstavnitvo naroda)Ontoloko merilokoje govori o postojanju ustava u stvarnosti:

-NORMATIVAN(saglasnost politike stvarnosti i ustava, ostvaruju se u drutvu)

-NOMINALAN(ustav postoji po imenu ali se ne primenjuje u politikoj stvarnosti,samo je pravno vazei)

-SEMANTIKI(ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti ali se kroji pomeri aktuelnih nosilaca vlasti, konzerviraju postojeu stvarnost, ne doputajupromenu vlasti)

PROMENA USTAVA RS

Ustav RS jevrstustav, promena Ustava jeparcijalna(promena vaeeg) itotalna(donoenje novog).

to se tie karakteristike postupka, postupak jedvojaku zavisnosi od delova ustavakoji se menja. Postupak vai za totalnu i parcijalnu promenu ustava. Ne postojizabrana za promenu pojedinih ustavnih institucija ili delova ustava. Nema zabrane dase ustav u odreenom vremenskom periodu od stupanja na snagu ne moe menjati.

Ustav senemoe menjatiza vreme ratnog i vanrednog stanjapo lanu 204.

- Postoje 2 faze :

Prva faza :podnoenje predlogaza promenu ustava iusvajanje predloga

Druga faza :izrada aktao promeni ustava iusvajanjeistog togakta

Odluku o predlogu za promenu ustava donosiNarodna skuptina2/3 veinomglasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ovlaeni predlagai:min. 1/3 narodnih poslanika, predsednik, vlada, min.

150.000 graana. Akopredlogza promenu nebudeprihvaen, promeni sepo

odbijenom predlogunemoe pristupiti unarednih godinu dana.

-Postupakza promenu ustava pred NS

3


4/184

NS usvaja predlog za promenu ustava 2/3 veinom glasova od ukupnog brojanarodnih poslanika. Nakon toga, predlog akta o promeni sastavlja radno telo - odborza ustavna pitanja NS. Dostavlja mu ga struna sluba NS. Pred NS vodi se rasprava opojedinostima i u naelu. Mogu se stavljati amandmani. Ako se ne trai posebanpostupak (obavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS poslesprovedenog pretresa usvaja NS 2/3 veinom glasova od ukupnog broja narodnihposlanika.

Po usvajanju akta o promeni ustava RS, NS moze odluiti da ga graani potvrde narepublikom referendumu koji je fakultativnog karaktera. Ako NS ne odlui da akt opromeni ustava RS stavi na potvrivanje putem fak. ref. promena ustava je usvojenaizglasavanjem u NS, a stupa na snagu kad je NS proglasi odlukom.

Fakultativni referendum: odnosi se na ui krug pitanja. NS moe odluiti da predlogo promeni URS ne stavi na potvrdjivanje graanima, a ukoliko odlui da akt o promeniURS stavi na potvrivanje na republiki referendum, graani se na referendumuizjanjavaju u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni URS. Promena URS

je usvojena ako je za promenu na ref. glasala veina izalih biraa.

Obavezni referendum: odnosi se na pitanja koja su predviena pretposlednjom

glavom ustava RS i na preambulu URS (naela URS, ljudska i manjinska pravaslobode, ureenje vlasti, proglaavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje odljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju, postupak za promenuURS).

-Oblici promeneustava :amandamanisu forma akta o promeni URS. Sastavni sudelovi URS. Njima se moe menjati ili dopunjavati URS. Stoga se dodaju na krajuustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se po postupkupredvienom za promenu ustava.

Ustavni zakon za sprovoenje ustavaje akt kojim se ureuje prelazak na novi ustav,

rokovi za usklaivanje zakona sa novim URS. Usvaja se po istim pravilima koja vae zapromenu ustava. Ovim zakonom utvruje se nastavak rada republikih organa vlasti,organizacija i slubi do njihovog konstituisanja, rokovi za odravanje izbora za narodneposlanike, predsednika RS, poslanike skuptine AP (raspisuje ih predsednik NS),odbornike u skuptinama jedinica LS, datum prestanka mandata svih sudija, javnihtuilaca i njihovih zamenika i reizbora istih, rok za usklaivanje zakona sa ustavom,pogotovo onih prioritetnih.Dana 31.12.2008. godine bio je rok za usaglaavanje zakona iz 90-tih godina sa novimustavom. U tom periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po naloguzakonodavca. Ustavni sud moze da ocenjuje ustavnost ovog zakona jer nije ustavan2/3 veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po ustavotvornom

postupku.Stupa na snagu danom proglaenja od NS odlukom.Danom stupanja na snagu Ustavnog zakona prestao je da vai prethodni Ustavnizakon za sprovoenje Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi rep.propisi ostaju nasnazi do njihovog usklaivanja sa URS u rokovima predvienim ovim zakonom, akoistim nije odreeno da prestaju da vae.

-Preambula: sveana, sastavni je deo ustava, prethodi mu, nije normativnogkaraktera, jer u njoj nisu formulisana pravila ponaanja, menja se po pravilima koja

4


5/184

vae za promenu URS, pravno je obavezujua, jer je nainom promene ustava uinjenaobaveznom (to se vidi iz odredbi poslednje glave ustava koja, izmeu ostalog, govori opromeni preambule, gde promena preambule ulazi u pitanja koja idu na obavezan

referendum).Specifinaje po tome sto seu njoj ne pominje AP Vojvodina, a za AP

KIM kae da ima poloaj sutinske autonomije.

Smisao preambuleje u izraavanju odreenih ideolokih i politikih stavova okarakteru i ulozi drave, odnosu pojedinca prema dravi i obratno, meusobnim

odnosima pojedinih funkcija dravne vlasti i navoenju ciljeva koji se ele postiidonoenjem ustava. Jednom reju,postavlja naela, motive za donoenje ustava.

***Bosina pitanja : 1) Ko proglaava ustav i kojim aktom; 2) Ko sastavlja predlog zapromenu ustava; 3) Kako tee postupak za promenu ustava pred NS; 4) Koja pitanjamoraju ii na referendum; 5) Kakav je referendum za ostali ui krug pitanja; 6) Akoreferendum nije obavezan, ko daje predlog skuptini; 7) ta je ustavni zakon zasprovodjenje ustava; 8) U kojoj formi moe biti akt o promeni URS; 9) Kakva je formapreambule; 10) U emu se ogleda njen smisao

NAELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVA

NADLENOST RSPropisano je koje oblasti drutvenog ivota RS ureuje i obezbeuje a najvanije suregulisane u lanu 97. Ustava. U tom lanu se u stvari propisuje koje oblasti su unadleznosti RS, i to:

Suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost RS, meunarodni

poloaj i odnose sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama,

ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana, ustavnost i zakonitost; postupak

pred sudovima i drugim dravim organima, odgovornost i sankcije za povredu

sloboda i prava graana utvrenih i za povredu zakona, drugih propisa i optihakata, amnestije i pomilovanja za krivina dela; teritorijalnu organizaciju

Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; odbranu i bezbednost Republike

Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja; sistem prelaska granice

i kontrola prometa roba, usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj

stanaca i stranih pravnih lica; jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih

subjekata; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa

inostranstvom; sistem kreditnih odnosa s inostranstvom; poreski sistem;svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine, sistem u oblasti

radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog osiguranja i dr. sistemzatite i unapreenja ivotne sredine, sistem u oblastima zdravstva, socijalne

zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i razvoja RS, politiku i mere za

podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, finansiranje i ostvarivanje

prava i dunosti RS utvrdenih Ustavom i zakonom, organizaciju, nadlenost i rad

republikih organa.

Ureujeznai dadonosi zakone kojima e se urediti te oblasti.

Obezbeujeznai daizvrava zakone, opte akte i druge propise koje je tim

zakonom uredila.

5


6/184

NadlenostRS moe sepoveriti AP i jedinicama LS samo zakonom.

Sutina Zakona o raspodeli nadlenosti:razgranienje nadlenosti RS od

nadlenosti LS i AP.

Finansiranjanadlenosti RS : izbudetaRS

Izvorne prihode budetaRS inejavni prihodi i primanja, a to su porez, sudske iadministrativne takse, prihodi od akciza, carine, privatizacije, prihodi koje svojomaktivnou ostvare organi i organizacije RS, prihodi od novanih kazni izreenih ukrivinom, prekrajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadlenim dravnimorganom i oduzeta imovinska korist u tom postupku, primanja od prodajenepokretnosti u dravnoj svojini i pokretnosti, ako zakonom nije drugaije odreeno.Iz prihoda budeta RS finansiraju se osnovne funkcije drave kao to su odbranazemlje, bezbednost zemlje itd.

Po sili zakona prenose se jedinicama LS porezi u delu utvenom zakonom, a to suporez na dohodak graana, porez na imovinu, porez na naslee i poklon, porez naprenos apsolutnih prava, lokalne, komunalne i boravine takse. Statutom grada,odnosno grada Beograda, utvruje se deo prihoda koji pripada budetu gradskeoptine, a koji budetu grada, odnosno grada Beograda.

AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Vrste i visina izvornihprihoda autonomnih pokrajina odreuju se zakonom. Zakonom se odreuje ueeautonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Budet Autonomne pokrajine

Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet Republike Srbije, s tim to se 3/7od budeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

***Bosina pitanja : 1) ta regulie lan 97. Ustava; 2) ta znai obezbeuje, a taureuje; 3) Koji se deo poreza po sili zakona prenosi jedinicama LS; 4) Kako se mogupoveriti nadlenosti; 5) U emu je sutina Zakona o raspodeli nadlenosti; 6)Finansiranje nadlenosti RS; 7) Koji su izvorni prihodi bueta RS; 8) ta se sve

finansira iz prihoda budeta RS

DRAVNA TERITORIJA I DRAVNI AMBLEMI

Svaka drava se sastoji iz 3 elementa : to suteritorija, stanovnitvo i suverena

vlast. Teritorija predstavlja realnielement drave, stanovnitvo personalni, a

suverena vlastrealni.

-Teritorijapredstavlja oblast na kojoj se prostire dravna vlast. Prema URS, teritorija

RS jejedinstvena i nedeljiva.GranicaRS jenepovrediva, a menja se po postupkupredvienom za promenu Ustava.

Dravna teritorijajetrodimenzionalnai sastoji se odsuvozemne oblastizajedno sazemljinom utrobom ispod nje ivodenih povrinau vidu reka i jezera, kaovazdune

oblastikoja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela dravne teritorije.Suvozemna, vazduna i vodena oblast ine jedinstvo dravne teritorije. Pravnisuverenitet RS protee se na itavoj njenoj teritoriji. Neovlaeno preletanje aviona kroz

vazdunu oblast, potkopavanje zemljine utrobe, krenje pravila renog prava smatra sepovredom suvereniteta jedne drave. Nad dravnom teritorijom po pravilu mozepostojati samo jedna suverena vlast.

6


7/184

Republika Srbija ima svojgrb, zastavu i himnu. Ova obeleja drave bitna su zbog

identifikacije drave u meunarodnoj zajednici drava. Njihova upotreba ureena

je Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne RS.Grb RSkoristi se kaoVelik

grbiMali grb. Grb RS jeste grb utvren Zakonom o grbu Kraljevine Srbije. Veliki grbse upotrebljava na zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda, VKS, RJT,NBS, Dravne revizorske institucije, Zatitnika graana i na zgradama diplomatsko-konzularnih predstavnitava RS u inostranstvu; u slubenim prostorijamapredsednika dravnih organa vlasti, kao i RJT, guvernera NBS, ombudsmana itd. usastavu dravnog peata u skladu sa zakonom kojim se ureuje dravni peat; usastavu peata i tambilja gore pomenutih organa, na novcu. Mali grb se upotrebljavana zgradama ostalih dravnih organa, organa, AP i jedinica LS, javnih sluzbi, prilikomproslava sveanosti i drugih kulturnih, sportskih i slinih manifestacija koje suznaajne za RS, prilikom meunarodnih susreta, politikih, naunih, u sastavuobrazaca javnih isprava, na uniformama slubenih lica dravnih organa, na vojnimzastavama RS.

Zastava RSkoristi se kaoNarodna zastavai kaoDravna zastava.Razlikaizmeu

Dravne i Narodne zastave ogleda se u tome to jena Dravnoj zastavi istaknut mali

grb, dok je Narodna bez grba. Obe su horizontalne trobojke, sa poljima istih visina,odozgo na dole: crvena, plava i bela. Dravna zastava stalno se vije na glavnom ulazu uzgrade dravnih organa, a Narodne skuptine, u vreme zasedanja, i na dravni praznikRepublike Srbije; u njihovim slubenim prostorijama, kao na gl. ulazima organa AP i

jedinica LS, kao i javnih slubi na dan dravnog praznika RS. Upotrebljava se navazduhoplovu, brodu, istie se na birakim mestima na dan izbora za dravneorgane. Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazuu zgrade organa AP i LS i javnih slubi. Istie se na birakim mestima na dan izbora zaorgane AP i LS. Ako se izbori za dravne organe i organe AP, odnosno LS, odravajuistovremeno, na birakim mestima istie se Dravna zastava.

Himna Republike Srbijejeste sveana pesma "Boe pravde". Vlada propisuje bliekriterijume, nain i uslove za izvoenje himne Republike Srbije.

Peat i tambiljustanovljavaju se Zakonom o peatu dravnih i drugih organa. Oni susredstva za potvrdu autentinosti javnih isprava i drugih akata. Neophodni su da bineki akt dravnog organa proizvodio pravno dejstvo. Peat ima grb.

Glavni gradimaposeban statusi postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. Poseban

status postoji zbog toga to seu njemu nalaze glavni dravni organi.

***Bosina pitanja : 1) Zato su vani amblemi; 2) Kako se upotrebljavaju dravnisimboli; 3) Razlika izmeu dravne i narodne zastave; 4) Kakav je grb na dravnoj

zastavi; 5) ta su peat i tambilj i ime se ustanovljavaju; 6) ta ini dravnuteritoriju; 7) Dokle se protee pravni suverenitet RS; 8) ta je glavni grad i ima liposeban status u URS; 9) Kada e se propisi RS primenjivati na nae dravljane vangranica RS

DRAVLJANSTVO RS

Dravljanstvo jenaroita dravno pravna veza izmeu drave i pojedinca, uslov je

za uivanje mnogih prava, spada u lina prava. To je odnos redovnog i najee

trajnog karaktera.Redovnogzbog toga to se apatridi i bipatridi pojavljuju kao

7


8/184

izuzeci, atrajanjer se obino zasniva roenjem, a kasnije retko menja. Na osnovudravljanstva, dravljanima RS zajemena su sva prava koja propisuje URS nezavisnood toga gde se oni nalaze. Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana uinostranstvu. Tim pravima odgovaraju i odreene dunosti RS, poput podlonosti

vojnoj obavezi, dunosti plaanja poreza, pokorovanja ustavu i zakonu i sl.

Zatita koju RS prua svom drzavljaninu prua sledee garancije : danemoze biti

lien dravljanstva, danemoze bitilien prava da promeni dravljanstvo, dane

moze bitiproteran.Osnov sticanja i prestanka dravljanstva ureuje se Zakonom o dravljanstvu. Prema

tom zakonu dravljanstvo se stie : 1)poreklom, 2)roenjemna teritoriji RS, 3)

prijemomu dravljanstvo i 4)meunarodnim ugovorima.

Prestaje :otpustom,odricanjemipo me.ugovoru.Da bi smanjio broj apatrida, URS predvia da dete roeno u RS ima pravo na

dravljanstvo RS, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo druge

drave.Apatridisu lica bez dravljanstva. Mogu stei dravljanstvoprijemom. Pravniporedak jedne zemlje u celini vai za domae dravljane, dok za strance i za apatride

mogu da vae odreena ogranienja u pravima i u pogledu utvrivanja odreenihobaveza koje se mogu nametnuti samo odreenim dravljanima.

Bipatridisu lica sa dva dravljanstva. Dravljanin Republike Srbije koji ima idravljanstvo strane drave smatra se dravljaninom Republike Srbije kad se nalazi nateritoriji RS.

***Bosina pitanja : 1) Kako se stie; 2) ta su apatridi; 3) ta su bipatridi

JEZIK U SLUBENOJ UPOTREBI I PISMO U RS

Prema URS u slubenoj upotrebi susrpski jezikiirilino pismo. Slubena upotrebadrugih jezika i pisama ureuje se zakonom, na osnovu Ustava. Slubenom upotrebom

jezika i pisma, u smislu Zakona o slubenoj upotrebi jezika i pisma, smatra se

upotreba jezika i pisama u radu dravnih organa, organa AP, gradova i optina,

ustanova, preduzea i drugih organizacija, kad se vre javna ovlaenja.

Slubenom upotrebom JiP, smatra se iupotreba JiP u radu javnih preduzea i

javnih slubi, kao i u radu drugih organizacija. Slubenom upotrebom JiP smatra se

naroitoupotreba JiP u usmenom i pismenom optenju organa i organizacija

meusobno, kao i sa strankama, odnosno graanima, u sprovoenju postupka za

ostvarivanje i zatitu prava, dunosti i odgovornosti graana, uvoenju

propisanih evidencija od strane optinskih organa i organizacija koje vre javna

ovlaenja na teritoriji optine, izdavanje javnih isprava, kao i drugih ispravakoje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrenih prava raana. Slubenom

upotrebom JiP smatra se iupotreba JiP pri ispisivanju naziva mesta i drugihgeografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacija i firmi,

objavljivanju javnih poziva, obavetenja i upozorenja za javnost, kao i pri

ispisivanju drugih javnih natpisa. Primera radi, bolnice se obeleavaju latininimslovom H i na putokazima mora stajati oznaenje bolnice i na irilici i na latinici.Saobraajni znaci i putni pravci na meunarodnim i magistralnim putevim, nazivimesta i drugi geografski nazivi ispisuju se irilinim i latininim pismom. Saobraajni

8


9/184

znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi

mogu se, pored irilinog, ispisivati i latininim pismom. Po URS svako ima pravo dau postupku pred organom, odnosno organizacijom, koja u vrenju javnih

ovlaenja reava o njegovom pravu i dunosti, upotrebljava svoj jezik i da se u

tom postupku upoznaje sa injenicama na svom jeziku.

PISMO: to se tie slubene upotrebelatininog pisma, u optinama u kojima uveem broju ive pripadnici nac. manjina ije je primarno pismo, u skladu s njihovomtradicijom, latinica, u slubenoj je upotrebi i latinino pismo. Statutom optine,utvruje se slubena upotreba latininog pisma. Organi i organizacije koje vre javnaovlaenja u optini u kojoj je u slubenoj upotrebi i latinino pismo, duni su dagraanima na latininom pismu dostavljaju reenja i druga pismena kojima se reavao njihovim pravima i obavezama, kao i svedoanstva i druge javne isprave. Obrasci

javnih isprava za potrebe optina u kojima je u slubenoj upotrebi i latinino pismo,tampaju se irilicom i latinicom

JEZIK:Na teritoriji jedinice lokalne samouprave, gde tradicionalno ive pripadnici

nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo moe bitiuravnopravnoj slubenoj

upotrebi. Jedinica lokalne samouprave e obavezno uvesti u ravnopravnu slubenuupotrebu jezik i pismo nacionalne manjine, ukoliko procenat pripadnika te nacionalne

manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15%premarezultatima poslednjeg popisa stanovnitva.

***Bosina pitanja : 1) ta se smatra slubenom upotrebom JiP; 2) Kada je latinica uslubenoj upotrebi; 3) Kada se prema Zakonu o pravima nacionalnih manjina koristinjihov jezik

NAELO NARODNE SUVERENOSTI

Svaka drava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj dravnoj teritoriji,

koji su potinjeni njenoj suverenoj vlasti.Suverenostpredstavljasuprematijudravne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji, odnosno nije

subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. Moglo bi se rei daspoljni

element suverenostipodrazumevanezavisnost drave prema drugim dravama, a

unutranjielement podrazumevasuprematiju dravne vlasti u odnosu na druge

institucije.Obeleja dravne vlasti su:

-nezavisnost, to znai da njena vlast nije potinjena bilo kojoj drugoj vlasti,originernost vlasti

-neprekidnosttj. njeno stalno trajanje bez obzira to se nosioci menjaju i

-nedeljivostu smislu da je to jedna dravna vlast, ak i kada se vri posredstvom vieorgana.Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u dravi, tj. za pitanje odkoga potie ta najvia vlast. Postoji vie teorija o tome ko je nosilac suverenosti.

Premateoriji narodne suverenosti, suveren je narod u smislu svih graana, od kojihsvakome pripada po jedan deo suverenosti. Narod kao i svaka linost ima svoju volju,optu volju koju ne moe preneti na nekog drugog i svaki graanin je nosilac svogmalog dela suverenosti, te tako i bira svoje predstavnike. Ova teorija vodi do opteg i

9


10/184

jednakog prava glasa, a narod moe sam ili preko svojih predstavnika vriti suverenuvlast. Ako je vri preko predstavnika, narod im dodeljuje mandat, koji moe opozvati, ato je sutina teorije imperativnog mandata.Prema teoriji nacionalne suverenosti (razliite od narodne) nosilac suverenosti jenacija, koja nije prosti zbir graana. Ona je apstraktni entitet zajednice sadanjih,prolih, a i buduih generacija. Posledica toga je da nema imperativnog poslanikogmandata, jer pripadnici nacije ne otuuju svoj deo suverenosti, ve je mandate

slobodan. Prema URS suverenost potie od graana koji je vre referendumom,narodnom voljom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan

dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti

suverenost od graana, niti vriti vlast mimo slobodno izraene volje graana.NAELO PODELE VLASTIURS sadri naelo podele vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmeu pojedinih dravih

vlasti. Po URS pravni poredak jejedinstven. Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na

zakonodavnu,izvrnuisudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se naravnotei i

meusobnoj kontroli.

Sudska vlastjenezavisna.

Iz ove odredbe ustava jasno se vidi da je na URS imao u vidu principhorizontalne

podele vlasti. Pored toga mogue je izvriti podelu vlasti i po vertikali izmeu razliitih

nivoa na kojima se vlast vri.Vertikalnapodela predstavlja zapravo raspodelu poslovadravnih vlasti, izmeu centralnih organa vlasti, organa AP i organa jedinica LS.to se tie naela ravnotee i meusobne kontrole vlasti, predvienog URS, analizoml. 4. URS, dolazi se do zakljuka da ovo naelo vai samo za odnose izmeuzakonodavne i izvrne vlasti, ali ne i za odnose izmeu te dve vlasti i sudske vlasti, zakoju se u istom lanu kae daje nezavisna, a to potvruju i kasnije odredbeustava, prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet

vansudske kontrole, a sudsku odluku moze preispitivati samo nadleni sud u

zakonom propisanom postupku (via instaciona kontrola). Dakle, Narodna skuptinane moe da utie na odluivanje sudova, meutim, moemo govoriti o uticajuskuptine na sudsku vlast - NS donosi zakone. Sud sudi na osnovu ustava i zakona idrugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opte prihvaenih pravilameunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora.

Opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni medjunarodni ugovorisastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju.

NS bira sudije za njihov prvi trogodinji mandat.

Smisao podele vlasti je u ograniavanju vlasti. URS je napravio svojevrsnukombinaciju dva sistema vlasti :

-parlamentarnog: koga karakteriesaradnja i ravnotea zakonodavne i izvrnevlasti

-predsednikog: koga karakteriesistem konice i ravnotee, budui da su trivlasti organizaciono odvojene.

Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma, tj. parlamentarnisistem vlasti sa elementima predsednikog. Njegovo osnovno obeleje jeste njegova

bikefalna (dvoglava) izvrna vlast, kao u parlamentarnom sistemu, i ine je

predsednik RS i Vlada. Prema URS, Predsednik RS bira se neposredno, nema

10


11/184

ovlaenja izvrne vlasti, pogotovo nije njen ef. Vlada je izabrana od strane NS i njoj jepolitiki odgovorna. Odredba naela URS o zabrani sukoba interesa ukljuuje i podelu

vlasti budui da niko ne moe vriti dravnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sanjegovim drugim funkcijama i poslovima ili privatnim interesima.

***Bosina pitanja : 1) Kako je mogue izvriti podelu vlasti tj. koji su sistemi podelevlasti sa stanovita ovog naela (po horizontali i vertikali); 2) Koji principi su ovde

vani, na emu se zasniva ta podela; 3) Razlika izmeu predsednikog iparlamentarnog sistema; 4) Kakav je sistem kod nas; 5) Meusobni uticaj sudske

vlasti i skuptine i na ta ne moe da utie skuptina; 6) Ko moe da preispita radsuda

NAELO VLADAVINE PRAVA

Granice vlasti postavljene su u naelu URS o vladavini prava. Po URS,vladavina

pravajeosnovna pretpostavka Ustava, poiva na neotuivim ljudskim pravima.Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvimaljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlau

(povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu).Pojam vladavine prava oznaavavezanost svih dravnih vlasti pravom i one su

potinjene Ustavu. Ona znaiiskljuenje samovolje drave- svih njenih vlasti,ukljuujui i zakonodavnu. Vlast mora biti legitimna i njeno vrenje demokratskiorganizovano. Dakle, ovim naelom se ograniava samovolja dravne vlasti i garantujedemokratski politiki poredak kojim titi sigurnost i slobodu ljudi (povezati sa ustavomu politikom smislu).

Ustav je akt na osnovu koga se upravlja zemljom. To je osnovni zakon koji

ustanovljava organizaciju drave i propisuje prava graana, dodeljujui im prava i

odgovornosti, a dravnoj vlasti ovlaenja i dunosti.

Ustav kao najvii opti pravni akt odreuje vlastitu pravnu snagu, pa shodno tome ul. 3. uspostavlja naelo vladavine prava, kao osnovni princip Ustava, a to je da je

pravo iznad svake vlasti.

NAELO POLITIKOG PLURALIZMAPolitike stranke su obuhvaene ustavnim pravom graana na udruivanje, koje spadau grupu politikih prava i sloboda. Naelo URS koje se odnosi na stranaki pluralizam

obuhvatanorme deklarativnog karakterau vezi sa doputenou politikih stranakai njihovom ulogom u formiranju dravnih organa.

Prema URS, jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom

oblikovanju politike volje graana. Iz ustavne odredbe o nosiocu suverenosti islobodno izraenoj volji graana proizilazi da nijedan dravni organ, politika

organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti

uspostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana, a odredba URS koja govori

o politikim strankama kae dapolitike stranke ne mogu neposredno vriti vlat,

niti je potiniti sebi.S druge strane, odredbe o osnivanju i nedoputenom delovanju politikih stranaka

imajunormativni karakter. Po URS,osnivanjepolitikih stranaka jeslobodno.

11


12/184

Prema Zakonu o politikim strankama,politiku strankumoguosnovatinajmanje

10.000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije.

Politiku strankunacionalne manjinemogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih iposlovno sposobnih dravljana Republike Srbije. Politika stranka se osniva naosnivakoj skuptini donoenjem osnivakog akta, programa, statuta i izborom lica

ovlaenog za zastupanje politike stranke.Statutjeosnovni opti akt politike

stranke.

Prema URS,nedoputenojedelovanjepolitikih stranaka koje jeusmereno na

nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih

prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Ovo su razlozi za zabranurada politikih stranaka, prema URS.

Prema Zakonu o politikim strankama,o zabrani rada politike stranke odluuje

Ustavni sud, kada je njeno delovanje i usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretkai naruavanje teritorijalne celokupnosti RS, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskihprava, izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mrnje (l.4 st.2), kada seudrui u ire politike saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa politikom

strankom koja deluje suprotno lanu 4. stav 2. ovog zakona.Zabranapoinje dadelujeod dana dostavljanja odluke nadlenom organu koji vodi

registar politikih stranaka, politika stranka se brise iz registra.

Trisuovlasena predlagaa za pokretanje postupka za zabranu rada politikih

stranaka:Vlada, RJT i organ nadlean za upis u registar politikih stranaka,

sindikalnih organizacija, udruenja graana ili verskih zajednica Ministarstvo.Ako neko udruenje nije registrovano moe mu se zabrani rad, a takoe moe i da sepokrene krivini postupak.

***Bosina pitanja : 1) Kako se osnivaju politike partije; 2) Ko moe pokrenuti

postupak za zabranu rada politike stranke; 3) Od kad deluje zabrana; 4) Ako nekoudruenje nije registrovano moe li da se im se zabrani rad

NAELO JEDINSTVA PRIVREDNOG PODRUJA I JEDINSTVA TRITA

Jedno je od naela u Ustavu, kojim je utvreno da je RSjedinstveno privredno

podruje i jedinstveno trite robe, rada, kapitala i usluga. To znaijedinstvenoureenje privrednog ivota na celoj teritoriji RS, jednakost pravnih subjekata u

privrednoj utakmici, jedinstveni carinski, monetarni, fiskalni i bankarski sistem.Iz jedinstva privrednog podruja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada irazvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podruja RS, kao i druge politke i mere,

pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, poput slobodepreduzetnitva, ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.Jedinstveno triste roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema URS najpre

jednak poloaj svih subjekata na tritu i zabrana svih akata kojima se suprotno

zakonu ograniava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe

monopolskog ili dominantnog poloaja.

Dvegarancijeulaze u ovo naelo, a to je: 1) daprava steena ulaganjem kapitala na

osnovu zakona ne mogu zakonom biti umanjenai 2) da su strana lica

izjednaena na tritu sa domaim.

12


13/184

ODNOS CRKVE I DRAVE

Odnos izmeu crkve i drave postavljen je u URS nanaelu svetovnosti drave, pa

kae da jeRS svetovna drava. Crkve i verske zajednice su odvojene od drave.Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna.

Ustavsvim religijamapriznajejednakost pred zakonom i najiru slobodu savesti i

verskih obreda. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne dasamostalno ureuju svoju unutranju organizaciju, verske poslove, da javno vre

verske obrede, da osnivaju verske kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njimaupravljaju, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud moezabranitiversku zajednicu samo ako njenodelovanje ugroava

pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje i prava dece, pravo na lini i

porodini integritet, pravo na imovinu i pravnu bezbednost i ako izaziva i

podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona sebrie iz registradanomdostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu.Prema URS jemi se:

SLOBODA MISLI, SAVESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravo da se ostane prisvom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, znaida je osnovno naelo sloboda izbora i promene verskog opredeljenja.

Svetovni karakter RS ogleda se i u tome toverska pitanjasmatraprivatnom stvari

svojih graana. Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugimuverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje, veroispovedanjaobavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili uzajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe seograniitizakonomsamo ako je toneophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, moralademokratskog drutva, sloboda i prava graana zajemenih Ustavom, pravne

bezbednosti i javnog reda, radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske,nacionalne ili rasne mrnje.Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralnoobrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zatitu, zabranjena je svakadiskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima, i po osnovu

veroispovesti. Po URS zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje i podsticanje rasne,nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti.

Prigovor savestipredstavlja pravo lica ijoj je veri ili ubeenima to protivno da ne

ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljuuje upotrebu oruja, ali to lice moe bitipozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruje, u skladu sa zakonom.

***Bosina pitanja : 1) ta znai odnos drave i crkve; 2) Koje je osnovno naelo; 3) Kadse moe zabraniti delovanje verske zajednice i zato; 4) Pod kojim uslovima se moeograniiti sloboda veroispovesti; 5) ta je prigovor savesti

ODNOS UNUTRANJEG PRAVA I MEUNARODNIH UGOVORAPostoje dva shvatanja u teoriji o odnosu unutranjeg i meunarodnog prava.

13


14/184

Prvo jedualistiko, prema kome su todva odvojena prava, tj. sistema, od kojih

prvivaiunutar drave, adrugiu meunarodnim odnosima drava. Po ovomgleditu norme MP nikad ne mogu biti vie pravne snage od normi unutranjeg prava,ime se naglaava puna suverenost drave u regulisanju unutranjih odnosa.

Pomonistikomshvatanju,MP i unutranje pravo ine jedan sistem normi, dok se

normama MP esto priznaje primat u odnosu na norme unutranjeg prava, a ijije najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen.

Prema URS, prihvaeno je monistiko shvatanje, po l. 16. st. 2 : "Opteprihvaena

pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo

pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni

meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom." Iz toga sledi mogunostocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od straneUstavnog suda, to se vidi iz odredaba URS o nadlenosti Ustavnog suda koji shodno

odredbi l. 167. URS "odluuje o saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa

Ustavom".Ustav je najvii pravni akt Republike Srbije.

Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.Potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog pravadeo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvreni meunarodni ugovori ne smeju bitiu suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju

biti u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenimpravilima meunarodnog prava.Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domaih i meunarodnih OPA, jasno proizilazida je pravna snaga potvrenih meunarodnoh ugovora odmah ispod Ustava, a iznadzakona i drugih optih akata. to se tie neposredne primene MP, ustav sadriodredbu po kojoj se njime jeme i kao takva neposredno primenjuju, ljudska imanjinska prava, zajemena opteprihvaenim MP, potvrenim meunarodnim

ugovorima i zakonoma (pored onih zajemenim ustavom).Osim toga, prema l. 142. URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i

sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno

zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih

meunarodnih ugovora", dok se prema l. 145. URS, "sudske odluke zasnivaju naUstavu, zakonu, potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovuzakona".

LJUDSKA I GRAANSKA PRAVA

USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRAANSKIH PRAVALjudska prava su predmet URS. Odnosi izmeu drave i graana izraavaju semeusobnim pravima i dunostima.

Prava negativnog statusaodreujuprostor slobode gradjana u koji se drava ne

moe uplitati, kao to su lina prava, aprava pozitivnog statusasu za graane

prava i pogodnosti, a za dravudunosti, to su ekonomska i socijalna prava.Prava

aktivnog statusagradjani aktivno uestvuju u obavljaju javnih poslova, postajusastavni delovi dravnih organa (politika).

14


15/184

- premapredmetudele se na : lina, politika, socijalna, ekonomska i kulturna

- premahronolokom redosledu njihovog nastankadele se na : pravaI generacije-

lina i politika,II generacije- socijalna, ekonomska i kulturna iIII generacijekolektivna, poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomo, trajk.Propisivanja ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uivanjeod strane njihovih titulara, a da se dravnim organima i drugim subjektima nametneobaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

OSNOVNA NAELA

-Neposredna primenazajemenih pravaLjudska i manjinska prava zajemena Ustavom neposredno se primenjuju. Ustavom se

jeme, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemenaopsteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnimugovorima i zakonima.Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavomizriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegoveprirode, pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog

prava.Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist unapreenja vrednostidemokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih imanjinskih prava, kao i praksi meunarodnih institucija, koje nadziru njihovosprovoenje.

- l. 19. -Svrhaustavnih jemstava

Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slueouvanju ljudskog

dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u

pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu

vladavine prava.

-Ogranienjaljudskih i manjinskih pravaLjudska i manjinska prava zajemena Ustavom moguzakonombiti ograniena akoogranienje doputa Ustav u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnomda se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja usutinu zajemenog prava.

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smaniivati.Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi,duni su da vode rauna o sutini prava koje se ograniava, vanosti svrheogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu ogranienja sa svrhom ogranienja io tome da li postoji nain da se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem

prava.-Odstupanjaod ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanjuPo proglaenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih

manjinskih prava zajemenih Ustavom, u smislu njihovog umanjivanja ili

privremenog obustavljanjai to samou obimu u kojem je to neophodno.Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika,

veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drutvenog porekla. Mere odstupanja odljudskih i manjinskih prava prestaju da vae prestankom vanrednog (najdue 90 dana,a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. Mere

15


16/184

odstupanja ni u kom sluaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemenih l. 23, 24,25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava, a to pravo naljudsko dostojanstvo i ivot, fiziki i psihiki integritet, zabrana ropstva i prinudnograda, pravicno suenje, pravna sigurnost u kaznenom pravu, pravo na licnost,drzavljanstvo, sloboda misli, savesti i veroispovesti, prigovor savesti, izraavanjenacionalne pripadnosti, pravo na zakljuenje braka i sloboda odluivanja o raanju,prava deteta i zabrana nasilne asimilacije.

-Zabrana diskriminacije(esto pita kao potpitanje)Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku

zatitu, bez diskriminacije.Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili

posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne

pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog

uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog

invaliditeta.Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radipostizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom

poloaju sa ostalim graanima.Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se uspostavlja stvarnajednakost poput zatite trudnica, majke, deteta, bolesnih, invalida, npr. poput zatitezabrana nonog rada licima mlaim od 18 godina jer se time titi omladina.

-Zatitaljudskih i manjinskih prava i slobodaSvako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ilimanjinsko pravo zajemeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje supovredom nastale. Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radizatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

LINA PRAVA-Pravo na bezbednost

-Tajnost pisama i drugih sredstava optenja

-Pravo na slobodu i pravo na zatitu podataka

-Pravo na privatnostLP su prava ljudi kao lica, nazivaju se linim, jer se vezuju za linost. Njihov cilj je

zatita privatne linosti oveka. To suprava prve generacije i negativnog statusa.

Mogu bitispoljanjakojima se titi fiziki integritet pojedinca kao to su: pr. na ivot,

nepovredivost stana, sloboda kretanja i nastanjivanja, iunutranjakojima se titiduhovni i intelektulani integritet pojedinca, kao to su sloboda savesti i veroispovesti,

sloboda izraavanja nacionalne pripradnosti, sloboda nauke i umetnosti.

- Lina prava su :1. PRAVO NA LINU SLOBODU I BEZBEDNOST - GARANCIJE PRILIKOM LIENJASLOBODE :- Pravo na slobodu i bezbednost,- Postupanje sa licem lienim slobode,- Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda,- Pritvor,

16


17/184

- Trajanje pritvora,OSTALE GARANCIJE:- Pravo na pravino suenje,- Posebna prava okrivljenog,- Pravna sigurnost u kaznenom pravu,- Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete,- Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo.

2. PRAVO NA IVOT3. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LINOSTI4. NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETA5. PRAVO NA PRAVNU LINOST6. PRAVO NA ZATITU PODATAKA O LINOSTI7. NEPOVREDIVOST STANA8. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA9. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA10. SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI11. SLOBODA IZRAAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI

12. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

PRAVO NA LINU SLOBODU I BEZBEDNOST (habeas corpus)

Garancijekoje pojedinac ima prema upravnoj i sudskoj vlastitrojakesu i odnose se

na:lienje slobode i pritvor,potovanje ljudske linosti i njenih prava u

krivinom i drugim pravnim postupcima,kanjavanje i izricanje osuda i kazni.

GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LIENJA SLOBODE

URS -pravo na slobodu i bezbednostSvako ima pravo na linu slobodu i bezbednost.

Lienje slobodedoputeno je samo iz razloga i u postupku koji su predvidenizakonom.Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na jeziku koji razume,obavetava o razlozima lienja slobode, o optubi koja mu se stavlja na teret kao i osvojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lienju slobode obavesti lice posvom izboru.Svako ko je lien slobode ima pravo albe sudu, koji je duan da hitno odlui ozakonitosti lisenja slobode i da naredi putanje na slobodu ako je lienje slobode bilonezakonito.Kaznu koja obuhvata lienje slobode moe izrei samo sud.- Postupanje sa licem lienim slobode

Prema licu lienom slobode mora se postupati oveno i s uvaavanjem dostojanstvanjegove linosti. Zabranjeno je svako nasilje prema licu lienom slobode. Zabranjeno jeiznuivanje iskaza.- Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke sudaLicu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da ima pravo da nita neizjavljuje i pravo da ne bude sasluano bez prisustva branioca koga samo izabere ili

branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu pomo ako ne moe da je plati.Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48asova, biti predato nadlenom sudu, u protivnom se puta na slobodu.

17


18/184

-PritvorLice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo moe biti pritvorenosamo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi voenjakrivinogpostupka.

Ako nije sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nijeizvrena neposredno po donoenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 asova odlienja slobode da bude izvedeno pred nadleni sud, koji potom ponovo odluuje o

pritvoru.Pismeno i obrazloeno reenje suda o pritvoru uruuje se pritvoreniku najkasnije 12asova od pritvaranja. Odluku o albi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku uroku od 48 asova.- l. 31. Trajanje pritvora

Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, imajui u vidu razlogepritvora.Pritvor odreen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najdue tri meseca, a viisud ga moe, u skladu sa zakonom, produiti na jo tri meseca. Ako do isteka ovog

vremena ne bude podignuta optunica, okrivljeni se puta na slobodu.

Posle podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, uskladu sa zakonom.Pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu razlozi zbog kojih je pritvor

bio odreen.

OSTALE GARANCIJE

- l. 32.Pravo na pravino suenjeSvako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino iu razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravima, obavezama, osnovanostisumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega.Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik

koji je u slubenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ilinem.

Javnost se moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delupostupka, samo radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala udemokratskom drutvu, kao i radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnikau postupku, u skladu sa zakonom.

- l.33.Posebna prava okrivljenogSvako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u skladu sazakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima delaza koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.

Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme braniocapo svom izboru, da s njim nesmetano opti i da dobije primereno vreme i odgovarajueuslove za pripremu odbrane.Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca, ima pravo na besplatnog branioca,ako to zahteva interes pravinosti, u skladu sa zakonom.Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi unjegovom prisustvu i ne moe biti kanjen ako mu nije omogueno da bude sasluan ida se brani.

18


19/184

Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokazeu svoju korist, ispituje svedoke optube i da zahteva da se, pod istim uslovima kaosvedoci optube i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlaenja.Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije duno da daje iskaze protivsebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i

fiziko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kanjivo delo.- l.34.Pravna sigurnost u kaznenom pravuNiko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom ilidrugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu semoe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena.Kazne se odreuju prema propisu koji je vaio u vreme kad je delo uinjeno, izuzevkad je kasniji propis povoljniji za uinioca. Krivina dela i krivine sankcije odreujuse zakonom.Svako se smatra nevinim za krivino delo dok se njegova krivica ne utvrdipravnosnanom odlukom suda.

Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanompresudom osloboen ili osuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ilipostupak pravnosnano obustavljen, niti sudska odluka moe biti izmenjena na tetuokrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podlee voenjepostupka za neko drugo kanjivo delo.Izuzetno, ponavljanje postupka je doputeno u skladu s kaznenim propisima, ako seotkriju dokazi o novim injenicama koje su, da su bile poznate u vreme suenja, mogle

bitno da utiu na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku dolo do bitne povredekoja je mogla uticati na njegov ishod.

Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, genocid i zloin protiv

ovenosti ne zastareva.

-Pravo na rehabilitaciju i naknadu teteKo je bez osnova ili nezakonito lien slobode, pritvoren ili osuen za kanjivo delo imapravo na rehabilitaciju, naknadu tete od Republike Srbije i druga prava utvrenazakonom.Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne tete koju mu nezakonitimili nepravilnim radom prouzrokuje dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organautonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.Zakon odreuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da zahteva naknadu teteneposredno od lica koje je tetu prouzrokovalo.

-Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo

Jemi se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocimajavnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje onjegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

DOSTOJANSTVO I SLOBODA I RAZVOJ LINOSTILjudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite. Svako imapravo na slobodan razvoj linosti, ako time ne kri prava drugih zajemena Ustavom.

19


20/184

PRAVO NA IVOTLjudski ivot je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno jekloniranje ljudskih bia, nema eutanazije (apsolutno pravo, individualnog karaktera).

NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETAFiziki i psihiki integritet je nepovrediv. Niko ne moe biti izloen muenju,neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju, niti podvrgnut medicinskim

ili naunim metodama, bez svog slobodno datog pristanka.U vezi sa ovom odredbom je i l. 26. URS :Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u

poloaju slinom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.

Zabranjenjeprinudni rad.Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u

nepovoljnom poloajusmatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom senesmatrarad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja

slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu

nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme

ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja

ratnog ili vanrednog stanja.

PRAVO NA PRAVNU LINOST

Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvomstie sposobnost da

samostalno odluuje o svojim pravima i obavezama.

Punoletstvo nastupa sa navrenih 18 godina (poslovna sposobnost).Izbor i korienje linog imena i imena svoje dece slobodni su.

PRAVO NA ZATITU PODATAKA O LINOSTIZajemena je zatita podataka o linosti.Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju se zakonom.Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju suprikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe voenja krivinog postupka ilizatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom.Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, uskladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaiitu zbog njihove zloupotrebe.

NEPOVREDIVOST STANAStan je nepovrediv.Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tui stan ili druge prostorije protiv voljenjihovog draoca, niti u njima vriti pretres. Dralac stana i druge prostorije ima pravo

da sam ili preko svoga zastupnika i uz jo dva punoletna svedoka prisustvujepretresanju.

Ako dralac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je doputeno uprisustvu dva punoletna svedoka.

Bez odluke suda, ulazak u tu stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bezprisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lienja slobodeuinioca krivinog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude iliimovinu, na nain predvien zakonom.

20


21/184

NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMATajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.Odstupanja su dozvoljena samo na odreeno vreme i na osnovu odluke suda, ako suneophodna radi voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, nanain predvien zakonom.

To jepravo na privatnost.

SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJASvako ima pravo da se slobodno kree i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti ida se u nju vrati.Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se

ograniitizakonom, ako je to neophodno radi voenja krivinog postupka, zatitejavnog reda i mira, spreavanja irenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.

Ulazak stranca u Republiku Srbiju i boravak u njojureuje se zakonom. Stranac

moe bitiproteransamo na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonompredvienom postupku i ako mu je obezbeeno pravo albe i to samo tamo gde mu ne

preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva,pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbilinokrenje prava zajemenih ovim ustavom.

SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTIJemi se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svomuverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima.Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje veroispovedanja, obavljanjem

verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s

drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom, samo ako je toneophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, moralademokratskog drutva, sloboda i prava graana zajemenih Ustavom, javne

bezbednosti i javnog reda ili radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske,nacionalne ili rasne mrnje.Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralnoobrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuju svojuunutranju organizacjju, verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju

verske kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sazakonom.

Ustavni sudmoezabraniti versku zajednicusamo akonjeno delovanje ugroava

pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i

porodini integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako

izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.Lice nije duno da, protivno svojoj veri ili ubeenjima, ispunjava vojnu ili druguobavezu koja ukljuuje upotrebu oruja. Lice koje se pozove na prigovor savesti moe

21


22/184

biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruje, u skladu sazakonom.

SLOBODA IZRAAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTINacionalna pripadnost ukljuuje:- slobodu izraavanja nacionalne kulture- slobodu upotrebe svog jezika i pisma.

Prema URS izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije duan da seizjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

SLOBODA NAUKE I UMETNOSTINauno i umetniko stvaralatvo je slobodno.

Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i materijalna prava, u skladu sazakonom.Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti.

***Bosina pitanja : 1) Zato se nazivaju linim; 2) Mogu li se ograniavati; 3) Koliko

mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja; 4) Koja prava se ne moguograniiti; 5) Koja prava ima lice lieno slobode; 6) Koje mu je dopunsko pravo; 7) Kojesu dve zabrane; 8) Kako se mora postupati sa licem lienim slobode; 9) Ko moe izreikaznu lienja slobode; 10) U pogledu tajnosti pisama i drugih sredstava optenja - taustav jemi graanima i kad se moe uiniti izuzetak; 11) Zatita podataka o linosti,kada se mogu koristiti ti podaci; 12) ta se podrazumeva pod slobodom kretanja imoe li biti ograniena; 13) ta je sa slobodom kretanja stranaca; 14) Kada se moeui u tu stan bez odluke suda; 15) ta sve ini pravo na privatnost - zabranaproizvoljnog meanja drave u privatni i porodini ivot, garancije nepovredivosti stana,tajnosti pisama i zatita podataka o linosti

EKONOMSKA PRAVATo supravaII generacije, pozitivnog statusa, jer se od drave oekuje da deluje ukorist dobrobiti graana, da injenjem pomogne njihov ekonomski, socijalni i kulturnistatus. Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu, nasleivanje i pravo na rad, kaoosnove sticanja ekonomskih dobara.Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave, a tite se sudskimputem.

Znai to su :pravo na imovinu, na nasleivanje, na rad i na trajk.

PRAVO NA IMOVINU

Individulno pravo.Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovuzakona.

Pravo svojine moe bitioduzeto i ogranienosamo u javnom interesu, utvrenomna osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine (eksproprijacija).

Zakonomse moeograniiti nain korienja imovine(recimo oruja).

22


23/184

Oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih dabina ili kaznidozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

PRAVO NA NASLEIVANJE

Individaulno pravo.Jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom.Pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno zbog neispunjavanja javnih

obaveza.

PRAVO NA RAD

Kolektivno pravo.Pravo da se radi, a na zakonodavcu je samo obaveza da stvori uslove za njegovurealizciju.Prema URS: Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.Svako ima pravo na slobodan izbor rada.Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu, bezbedne i zdrave

uslove rada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljniodmor, plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluajprestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei.

To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbeenje za vreme privremenenezaposlenosti

enama, omladini i invalidimaomoguuju se posebna zatita na radu i posebniuslovi rada, u skladu sa zakonom (to se moze smatrati merama pozitivnediskiminacije).U vezi sa pravom, rad je i sloboda rada, slobodan izbor rada prema svojimsposobnostima i sklonostima.

URS zabranjuje prinudni rad, pa l. 26. kae:Zabranjuje se prinudni rad.Seksualnoili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloajusmatra seprinudnim radom.

Prinudnim radomsenesmatrarad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja

slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu

nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme

ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja

ratnog ili vanrednog stanja.

PRAVO NA TRAJK (esto pita kao posebno pitanje)

Kolektivno pravo.Ustavno pravo zaposlenih u uslovima trine privrede, koje znaiobustavu rada od

strane radnika, kako bi se na taj nain poslodavac naterao da prihvati njihove

uslove.Regulisan je Zakonom o trajku, kao i drugim zakonima (o policiji, vojsci), a gde se upojedinim delatnostima koje su od vitalnog znaaja za drustvo, trai obezbeenjeminimuma procesa rada.

23


24/184

Prema URS : Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim

ugovorom. Pravo na trajk moe bitiogranienosamo zakonom, shodno prirodi ilivrsti delalnosti.

***Bosina pitanja : 1) Nabrojati ih; 2) Kakve je prirode pravo na trajk (kolektivne), akakve pravo na imovinu; 3) Od ega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava - odekonomskog stanja; 4) Jesu li ograniena ili neograniena; 5) Kako se tite - sudski

SOCIJALNA PRAVA

Socijalna prava suprava II generacije. To su :

pravo na socijalno osiguranje,

pravo na zatitu zdravlja,

pravo na zdravu ivotu sredinu,

pravo na socijalnu zatitu i

pravo na zatitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta.Nosioci socijalnih prava su pojedine drutvene kateogrije graana, stoga su onakolektivna prava i to prava pozitivnog statusa, budui da se drava stara o fizikom i

psihikom zdravlju graana.

PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE

To je obavezno osiguranje zaposlenih, kojim se jemi obavezno osiguranjezaposlenima i njihovim lanovima, socijalno osiguranje u skladu sa zakonom.

URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja :pravo zaposlenih na naknadu zarade u

sluaju privremene spreenosti za rad, naknadu za vreme privremene

nezaposlenosti i pravo na penzijsko osiguranje, osnaeno obavezom drave da sestara o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

PRAVO NA ZATITU ZDRAVLJAURS: Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja.Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom dosedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda, ako je neostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom.Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih fondova ureujuse zakonom.Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture.

PRAVO NA ZDRAVU IVOTNU SREDINU

To jeindividualno pravooveka koje podrazumeva pravo i blagovremeno obavetenje onjenom stanju.Prema URS : Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran jeza zatitu ivotne sredine. Svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu.

PRAVO NA SOCIJALNU ZATITUPripada pojedincima i porodicama kojima je potrebna pomo.Prema URS : Graani i porodice kojima je neophodna drutvena pomo radisavladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih

24


25/184

ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu zatitu ije se pruanje zasniva na naelimasocijalne pravde i humanizma i potovanja ljudskog dostojanstva.Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata prua se posebna zatita, u skladu sazakonom, kao posebno ugroenim kateogrijama stanovnitva.(esto pita kao posebno pitanje)Ove kateogrije uivaju posebnu zatitu u skladu sa zakonom.

PRAVO NA ZASTITU PORODICEPravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika.Svako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka. Brak sezakljuuje na osnovu slobodno datog pristanka mukarca i ene pred dravnimorganom.Zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti mukarca i ene. Braki odnosi u braku i porodici ureuju se zakonom.

Vanbrana zajednica se izjednaava sa brakom, u skladu sa zakonom. Sloboda odluivanja o raanjuSvako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece. RS podstie roditelje da se odlue

na raanje dece i pomae im u tome. Prava detetaDeca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoj zrelosti. Svako deteima pravo na lino ime, upis u matinu knjigu roenih, pravo da sazna svoje poreklo ipravo da ouva svoj identitet.Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja izloupotrebljavanja.Deca roena izvan braka imaju jednaka prava kao deca roena u braku. Prava deteta injihova zatita ureduju se zakonom. Prava i dunosti roditeljaRoditelji imaju pravo i dunost da izdravaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u

tome su ravnopravni.Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ogranienasamo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom. Posebna zatita porodice, majke, samohranog roditelja i detetaPorodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uivaju posebnu zatitu, uskladu sa zakonom.Majci se prua posebna podrka i zatita pre i posle poroaja.Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena upsihikom ili fizikom razvoju.Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od 18 godina,

mogu da rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili moral.

***Bosina pitanja : 1) Nabrojati ih; 2) Prava deteta; 3) Koja prava i obaveze jemi ustavza roditelje

KULTURNA PRAVA I SLOBODE

To suindivudalna pravapojedinca u oblasti kulture, usmerena na ouvanje, razvoj iirenje kulture i nauke. To su pravo na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu

25


26/184

naunog i umetnikog stvaranja, pravo na uee u kulturnom ivotu, pravokorienja kulture i kulturnog stvaraltva i slino.Iako Ustav regulise sledea prava, ostala gore nabrojana su zagarantovanameunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemi.

PRAVO NA OBRAZOVANJESvako ima pravo na obrazovanje.

Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.Svi graani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom obrazovanju.RS omoguuje uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja besplatno

visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.Osnivanje kola i univerziteta ureuje se zakonom.

SLOBODA NAUNOG I UMETNIKOG STVARANJANauno i umetniko stvaralatvo je slobodno. Autorima naunih i umetnikih dela

jeme se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podstie

i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti.

AUTONOMIJA UNIVERZITETAJemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova. Univerziteti,visokokolske i naune ustanove samostalno odluuju o svome ureenju i radu, uskladu sa zakonom.

POLITIKE SLOBODE I PRAVA

To suprava I generacije, aktivnog statusa, u smislu ovlaenja graana da utiu nadravu, da uestvuju u konstituisanju organa drave i njihove volje. Jednom reju, tosu razni oblici uea pojedinca u javnom ivotu zemlje.

Politika prava su :Birako pravo

Sloboda tampe

Sloboda izraavanja

Sloboda zbora (okupljanja)

Sloboda udruivanja

Pravo molbe (peticije)

- BIRAKO PRAVO

To jepravo graana da bira i bude biran u dravne organe.Aktivnobirako pravo jepravo graanina dabira svoje predstavnikei izraava njegovubiraku sposobnost.

Pasivnobirako pravo jepravo graanina da bude izabranza narodnog predstavnika

i izraava njegovuposlaniku sposobnost.

Pored toga, birako pravo moe bitijednako(jedan ovek - jedan glas) inejednako,

opte(imaju ga svi graani pod istim uslovima) iposebno(npr. samo ga imajumukarci).

26


27/184

Usloviza aktivno i pasivno birako pravo su jednaki i to su :dravljanstvo RS,

punoletstvo, poslovna sposobnost, prebivalite na teritoriji RS(za prebivalite nepie u URS, ali pie u Zakonu o izboru za narodne poslanike).

Prema URSsvaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije ima

pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opte i jednako, izbori su slobodni ineposredni, a glasanje je tajno i lino. Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skladu sazakonom.Graani imaju pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakimuslovima stupaju u javne slube i na javne funkcije.

- SLOBODA MEDIJAU RS svako je slobodan da bez odobrenja, na nain predvien zakonom, osniva novinei druga sredstva javnog obavetavanja. Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladusa zakonom.

Novine i druga sredstva javnog obavetavanja ne podleu cenzuri. Nadleni sudmoe spreiti irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samoako je to u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno

rusenje Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritoriialnog integriteta RepublikeSrbije, spreavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje,spreavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie nadiskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

S tim u vezi URS proklamujepravo svakog na pristup podacima koji su u posedu

dravnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, u skladu sazakonom.

URS predviainstrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija pravo naispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije kojom je povreenoneije pravo ili interes, pravo na odgovor na objavljenu informaciju, a ostvarivanje ovih

prava ureeno je zakonom.

- SLOBODA MILJENJA I IZRAAVANJA

Po URS ovo pravo se u jednom lanu formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za

slobodu savesti i veroispovesti, dok se u drugom lanu formulie kao "sloboda

miljenja" i vezuje se zaslobodu " izraavanja" u smislu slobode da se "govorom,

pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju i ire obavestenja i ideje."Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti ako je to neophodno radi zatite pravai ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti, sudske zatite javnog zdravlja,morala demokratskog drutva, nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

- SLOBODA OKUPLJANJA

Ovo pravo obuhvataslobodu mirnog okupljanja graana. Okupljanjeu zatvorenom

prostoru ne podlee odobrenju, ni prijavljivanju. Zborovi, demonstracije i druga

okupljanja graanana otvorenom prostoruprijavljuju se dravnom organu, uskladu sa zakonom.Sloboda okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je to neophodno radi zatite

javnog zdravlja, morala, bezbednosti RS.

27


28/184

- SLOBODA UDRUIVANJAOvim pravom jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja,kao pravo da se ostane izvan svakog udruenja. Udruenja se osnivaju bez prethodnogodobrenja, uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skadu sa zakonom.

Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje usmereno na nasilnoruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje

rasne, nacionalne ili verske mrnje.Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke iz istih razloga. Sudije Ustavnogsuda, sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici policije i pripadnici vojske nemogu biti lanovi politikih stranaka.

- PRAVO MOLBE (PETICIJE)To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upuuje peticije i druge predlogedravnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlaenja, organima APi organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga trai.Zbog upuivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi tetne posledice, niti moe da

trpi tetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je timeuinio krivino delo.

***Bosina pitanja : 1) Ogranienje slobode politikog delovanja; 2) ta je sloboda misli imoe li biti ograniena; 3) ta je sloboda izraavanja; 4) ime je ograniena slobodaizraavanja; 5) U emu se ogleda pravo na prigovor savesti; 6) ta je sloboda medija; 7)Ko, kada i kako moe ograniiti ovu slobodu; 8) Koji sud odluuje o zabrani irenjainformacija (okruni sud)

PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINAPrema iroj definiciji, nacionalna manjina oznaavagrupu lica u jednoj dravi koja

prebivaju na teritoriji te drave, njeni su dravljani, odravaju sa tom dravom

solidne dugotrajne veze, poseduju specifine etnike, kulturne, verske ili jezike

karakteristike, to su obeleja svojstvena za naciju i zastupljene su u dovoljnom

broju, ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovnitva te drave, podstaknuti

su eljom da zajedno ouvaju ono to ini njihov zajedniki identitet, posebno

kulturu, tradiciju, veru i jezik.Imaju svoju matinu dravu, za razliku od etnike

grupe koji je nemaju.

Sutina prava NM je uzatiti i negovanju obeleja svojstvenih za naciju: kulture,tradicije, vere i jezika, tj. ouvanju njihove nacionalne posebnosti i osobenosti.Osim svih ljudskih pravazajemenih URS, daju im se imanjinskaprava, koja mogu

bitiindividualna i kolektivna, koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu saURS, zakonom i meunarodnim ugovorima.Kolektivnim pravima pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnikaodluuju o pojednim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, slubenuupotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.

28


29/184

U cilju ostvarivanja prava na samoupravu pripadnici NM, mogu izabrati svojenacionalne savete u skladu sa zakonom. Oni su pravna lica koji se finansiraju iz

budeta i donacija. Savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti slubene upotrebejezika, obrazovanja, informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, uestvuje uprocesu odluivanja i odluuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovihoblasti.NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruenja koja dobrovoljno finansiraju. RS

priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika NM.Prema URS, pojedinana prava pripadnika nacionalnih manjina proeta su naelima:

-zabrana diskriminacije pripadnika NM- Sastoji od tri elementa :ravnopravnosti

pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite, zabrana

diskriminacije zbog pripadnosti NM, stava da nisu diskriminacija posebne mere

koje drava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika NM i

graana koji pripadaju veini.

-Naelo ravnopravnosti u voenju javnih poslova- Pripadnici NM imaju pod istimuslovima kao i ostali graani pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da

vre javne funkcije. Pri zapoljavanju u dravnim organima, javnim slubama,

organima AP i jedinica LS vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva iodgovarajuoj zastupljenosti pripadnika NM.

-Zabrana asimilacije pripadnika NM- zabranjena je nasilna asimilacija pripadnikaNM. Zatita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilacijiureuje se zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vetakomenjanje nacionalnog sastava stanovnitva na podrujima gde pripadnici NM ivetradicionalno i u znaajnom broju.

Prava pripadnika NM su sledea prava :na izraavanje, uvanje, negovanje,

razvijanje i javno izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti,

na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, na korienje svog jezika i

pisma, da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, dravni organi, organizacijekojima su poverena javna ovlaenja, organi AP i jedinica LS vode postupak i na

njihovom jeziku, na kolovanie na svom jeziku u dravnim ustanovama i

ustanovama autonomnih pokrajina,na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova,

da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, da u sredinama gde ine

znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i

topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku, na potpuno,

blagovremeno i nepristrasno obavetavanie na svom leziku, ukljuujui i pravo

na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i idejan, na osnivanje

sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom.U skladu sa URS, AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisimaustanoviti i dodatna prava.Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno ive pripadnici nacionalnihmanjina, njihov jezik i pismo moe biti u ravnopravnoj slubenoj upotrebi. Jedinicalokalne samouprave e obavezno uvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik ipismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine uukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15% prema rezultatimaposlednjeg popisa stanovnitva.

29


30/184

Zakoni i propisi se objavljuju i na jezicima nacionalnih manjina.Pripadnici nacionalnih manjina iji broj u ukupnom stanovnitvu RS dostie najmanje2% prema poslednjem popisu stanovnitva, mogu se obratiti dravnim organima nasvom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na tom jeziku, kao i narodni poslanik kojise obraa. Politike stranke NM i koalicije pol. stranaka NM mogu da uestvuju uraspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraa kojisu glasali, to je u skladu sa odredbom l. 100. URS, prema kojoj se u NS obezbeuju

ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM, u skladu sa zakonom.Simboli i zastave NM se mogu slubeno isticati tokom dr. praznika i praznika NM nazgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlaenjima, napodrujima na kojima je jezik nacionalne manjine u slubenoj upotrebi. Uz zastave isimbole nacionalne manjine, pri slubenoj upotrebi, obavezno se istiu zastave isimboli SR.

***Bosina pitanja : 1) ta su nacionalne manjine; 2) Koja su njihova prava; 3) Koja jerazlika izmedju prava zajamenih strancima i prava nacionalnih manjina - jeziknacionalnih manjina moe biti u slubenoj upotrebi; 4) ta je sa njihovim pismom; 5)

ta kae ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvoenje jezikanacionalnih manjina u slubenu upotrebu; 6) Mogu li nacionalne manjine sameosnivati kole; 7) ta je sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skuptini;8) ime se bavi savet za zatitu prava nacionalnih manjina; 9) Mogu li nacionalnemanjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole; 10) Mogu li ih isticati, gde, podkojim uslovima

USTAVNE DUNOSTIUstavne dunosti su tek neke od dunosti graana koje su malom broju propisane usamom URS. To su: opta dunost potovanja Ustava i Zakona,

dunost potovanja ljudskog dostojanstva, dunost roditelja da izdrzavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, opta dunost uvanja ivotne sredine, opta dunost uvanja prirodnih resursa, naunog, kulturnog i istorijskog naslea idobara od opteg interesa, opta poreska dunost u srazmeri sa ekonomskom moi obveznika, duznosti stranaca, obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, penziisko i invalidsko osiguranje, osnovno obrazovanje.Obaveza plaanja poreza i drugih dabina je opta i zasniva se na ekonomskoj moi

obveznika.Ustav ograniava zakonodavca time to nijedna od zakonskih dunosti i obaveza nemoe biti oprena pravima i slobodama, koja URS jemi graanima.

***Bosina pitanja : 1) ta su; 2) Gde su propisane; 3) Nabrojati ih; 4) Kad postojiobaveza plaanja poreza i drugih dabina; 5) Kako ustav ograniava zakonodavca, tj.koje su zabrane

PRAVA I DUNOSTI STRANACA

30


31/184

Stranac jelice sa stranim dravljanstvom ili lice bez dravljanstva. URS dajestrancima najvea mogua prava u okviru proglaenih ljudskih prava.Stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorima, imaju u RS sva prava zajemenaUstavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani RS.

Osim ovih prava, URS garantujeiskljuivostrancimapravo azila. Prema URS:

Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika,

veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih

politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji. Postupak za sticanjeutoita ureuje se zakonom. O tome odluuje MUP u saradnji sa Ministarstvominostranih poslova.URS jemi i svojinska prava strancima tako da strana fizika i pravna lica mogu stei

svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom.

Takoe, mogu sticatipokretne stvarijednako kao i domai dravljani.

Stranci mogu steipravo koncesijena prirodnim bogatstvima i dobrima od opteginteresa, kao i druga prava odredena zakonom.

Strana pravna i fizika lica suna tritu izjednaena sa domaim. U tome se ogledanaelo ravnopravnosti.

Zbog toga to nisu dravljani RS,nemaju pravo da glasaju,pravo da stiu

nekretnineim jeogranieno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potrebanzakonski ili diplomatski recoprocitet.Prema URS, ulazak stranaca u zemlju se ureuje zakonom. Stranac moe biti

proteransamo na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienompostupku i ako mu je obezbeeno pravo albe i to samo tamo gde mu ne preti progonzbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnostiodreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbiljno krenjeprava zajemenih ovim ustavom.

Osim prava, stranci u RS imaju idunosti, kao to supotovanje Ustava i zakona,

ljudskog dostojanstva, ouvanje ivotne sredine i druge dunosti koje propisuje

URS, kao opte.

to se tieporeza, plaa ga ako jerezident(lice koje ivi u naoj zemlji, a imadravljanstvo druge zemlje), pod uslovom da nije dvostruko oporezovan tj. da ne plaaporez u dravi iji je dravljanin.

***Bosina pitanja : 1) Kad stranac ima pravo azila i ko odluuje o azilu; 2) Moe listranac biti proteran; 3) ta je diskriminacija, primer pozitivne i zatita - pogledati l.21. u skripti; 4) Moe li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako; 5)Imaju li prava vezana za injenicu dravljanstva; 6) Mogu li sticati pokretne stvari; 7)

Kako stiu pravo svojine; 8) Kakav reciprocitet moe biti - formalni (u potpunostiizjednaava domae i strane dravljane) i materijalni (koliko oni nama, toliko mi njima)ili diplomatski, zakonski i faktiki; 9) Kakav reciprocitet je potreban kod nas - zakonskiili diplomatiski; 10) Koje su dunosti stranaca; 11) Kad stranac placa porez

OSTVARIVANJE I ZATITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODAUstavom je uspostavljen mehanizam za zatitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP). Taj

mehanizam deluje dvostruko :preventivnotako to unapred osujeuje povredu prava

irepresivno, samim tim to predvia pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede31


32/184

prava. Ustavni mehanizmi za zatitu Ustavom proglaenih LjiMP su: njihovaneposredna primena, to vai i za LjiMP zajemena opteprihvaenim pravilimameunarodnog prava, potvrenim me. ugovorima i zakonima.Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavomizriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegoveprirode, pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenogprava.

Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije.Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocimajavnih ovlaenja i organima AP i jedinica LS. Pojedinani akti i radnje dravnihorgana, or

ustavno bosina

Documents