broj 85-86 jul-avgust 2008 sadr`aj w - skd.rsskd.rs/wp-content/uploads/2016/12/85-86.pdf3 poezija...

poezija2 Dragoslav Dedovi}

11 Marko Kravos14 Milan \or|evi}50 Luka [tekovi}

pogledi5 Arne Vestad8 Vuk Krwevi}

tribina skd16 Vida Ogwenovi}

Mihajlo Panti}

esej21 Boò Koprivica41 Ilija Mari}46 Mihail Ep{tejn

www24 Slobodan [najder

teme29 Jovan Premeru

se}awe32 Dejan Medakovi}

35 Vojislav V. \uri}Dejan Medakovi}

39 Moma Dimi}

~itawe52 Jovan Qu{tanovi}

Mirjana Stefanovi}Katarina Granata-Savi}

53 Mileta A}imovi} IvkovBorislav Radovi}

55 Natalija Ludo{kiDubravka Ugre{i}

56 Vasa Pavkovi}Tatjana Simonovi} Ovaskainen

iz sveta58 Silvija Monros Stojakovi}

ogledalo61 Svetlana Nenadovi}

naslovna strana63 Jasmina Petkovi}

to~ak64 Slobodan Zubanovi}

sadràj

broj 85-86jul-avgust 2008

Naslovna strana:Tomislav SuhetskiPrilozi u broju:Galerija Art Point

kwièvni magazin Mese~nik Srpskog kwièvnog dru{tva Osniva~ i izdava~: Srpsko kwièvno dru{tvo, tel/faks: (011)328-85-35 www.skd.org.yu

Redakcija: Francuska 7, utorkom od 13-15, (011)262-88-92 e-mail: [email protected] Za izdava~a: Qiqana [op Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Zubanovi}

Uredni{tvo: Gojko Boòvi}, Nikola Vuj~i}, Dejan Mihailovi} Likovna oprema: Mirjana @ivkovi} Lektura i korektura: Olgica Raji} Prelom: Dragan Ninkovi}

[tampa: îgoja {tampa, Beograd, Studentski trg 13 @iro ra~un: 255-0012950102000-15

IZLA@EWE „KWI@EVNOG MAGAZINA“ POMA@E MINISTARSTVO KULTURE SRBIJE

kw

i`

evn

im

agaz

in

3

poezija

kw

i`

evn

i m

agaz

in

2

poezija

Tek zakora~io iz dje~a{tva, a postadoh vojak: Godina koje se ne sje}am rado. I mada je silan strojev korak Kako je alkohol gorak. Kako je smradno stado.

Potom u|em u grad stotine munara.Da u~im kako se ban~i i tumaraI usput malo pi{e a puno ~itaPa napustim grad ko sjetni eruditaBez para.

Od tada me tamo nema.A nije da me drugdje vi{e ima:Nov~anik puniji a o~i praznijeZlovoqa ve}a a ène mraznijePa suma {tima.

VOQA ZA PJESMU

Iz o~aja nad ìvotom jer ba{ je protiv pjesmeIz voqe da se svjedo~i u korist svakog ìvotaIz spoznaje da ìva tvar sva moè biti ugaqA ugaq tek ponekad dijamant

Iz udivqewa spram proste istineda su dobro pore|ane rije~i trajnije od piramideIz inata. Iz qubavi. Iz èqe da sePretraje sopstvena smrt

Iz djetiwe èqe da ugqeno liceUrese dijamantske nau{nice

SAVAMALA

Kosturi na brodskom grobqu, zovu seBira~, Ivawica, Lajkovac, sve vowa na Motorno uqe i ustajalu vodu. Iz gvo`|urije

{tr~eantene pecaro{a. To {to isu{eni budisti

ulove, u sebi nosiBolest kao poruku. Kraj stovari{ta

gra|evinskog otpada Ciganske uxerice rasko{nim ruì~wacima

spasavaju

Qepotu svijeta. Zapadna se svjetlost kroz krilca

Bezimene bube prelomi pod mostom, zaiskre dijamanti.

Na zaparloènoj ledini odmara kamion iz kojeg se pu{i

vru} katran. Musava radni~ka podlaktica sa sijedim

Maqama viri kroz prozor~e kabine. îtav ìvot

Izme|u rijeke i kolosijeka zaraslog u travu.Ovdje se sedamdesete polako drobe u ri|i prah.

Mje{anac naslonio uho na toplu {inu te `mirka

Zavaqen u {qunak izme|u pragova.Osmotrim li prizor wegovim pse}im o~imaUgleda}u stranca te{kog pogleda – kao da

je poslijeDugog skitawa stigao pred svoju sru{enu ku}u.

ÛVAR BAWI^KE [UME

Zlatan je zrak u decembarsku nedjequ, dan curi stazom

Ka istoku, crnoputi ~ovjek sa petogodi{wim sinom

Izme|u dva bulevara skupqa natrulo grawe na gomilu.

Kratko se osvrne za plavojkom – utegnuta u bijelu trenerku

Stopalom naslowena na drvo proteè noge. Malo vje`ba malo

Masira du{u alavim mu{kim pogledima. Elementarno lijepa

Ponosno frk}e dok veli~aj{i guzovi `va}u oznojeni pamuk

Pa otr~i daqe u bjeli~ast sumrak. Da zatvorimo o~i

ûli bismo wen kentaurski topot. Ali ne. ûvar bawi~ke {ume

Ne{to dobaci sinu koji potom {utne krti~wak. Pa svako

Svojim poslom, uskoro }e ve~e. Odnekud ipakznam:

Samo se pravimo da nismo vidjeli an|ela.

PET IDIOTA

Bjeàti iz Slavonije i ovdje odratstati, na zadwoj po{ti

Izgubqene dràve. Pet puta tridesetak spratova oko pijace

Nadomak stadiona i vojne bolnice. Koliko grozni~avih pri~a

O ludilu u Hrvatskoj i Bosni uz rakijske ~a{ice i gorki

Duvan. Ovdje odratstati sa o~evim tetejcem zamotanim

U masnu krpu. Zlokoban, lijep odsjaj cijevi, metak

Koji donosi olak{awe. Bjeì{ iz imperije koju Zasnova{e luzeri, na ulicu, pokreni mi{ice,

ve~eras }e{ uôporu loviti qude, gaziti ih ~izmama! Jedan

od wih }eMoliti da prestane{, udara}e{ ga me|u noge

sve dokSe ne upi{a. Onda }e{ sa ostalim zvijerima

lokati pivo uNekom podrumu. Ali bijes ne}e prestati. Ti

si posqedwi Izdanak slavne hajdu~ke loze, sveden na mr`wu

i dvije Ganglije – ostatak ostatka Jugoslavije.

350 DINARA

U ba{ti kod Crvenog krsta Beogra|anima hvalim

Fareta: On je nemilosrdan, tuàn i zaqubqenu detaq

Bosanac koji se borio jer je morao, pa sad kad pi{e

ne {tedi ni svoje ni tu|e

Potom taksijem ku}i. Taksista razdrqen, Sjedoprs, a o~i s makedonskih ikona. Vrluda kroz qetni mete` i nepozvan pri~a:

Kolegi zvanom Bugarin neki ludak ubio sinaPsihopata dao besu da }e upucati prvog ko nai|eIza }o{ka u dvomilionskom gradu i – tras!Treba ti snaga da preìvi{ smrt svog jedincaVeseli Bugarin vi{e ne pri~a viceve, tapaciraSjedi{ta i }uti

Da, ludaci vole kada lobawa prsne ja samU~estvovao u ovom ratu, u Mostaru Snajperom birao ruke ili noge, ali moj drugVlada, on je ni{anio ~elo, psovao je kada biPogodio grlo ili oko. Eno ga sada, metak mu

Kod Vlasenice sjebao mi{i}e na noziKre}e se ko ~i~a ali je ostao narodomrziteq

Kod Barajeva imam plac tamo sam jednomNa{ao pitbula, gladan i drhtav, nahranio sam gaPogledao me duboko u o~i. Pas stvoren da ubijaUmro bi od gladi, onako ostavqen, onako sam

A i moju @uju sam na{aoPolupreklanu pred haustorom – {atorsko kriloPreko zadweg sjedi{ta i na veterinarsku

hirurgijuDanas je ~etkam èninom ~etkom za kosuDo|em na plac obradujemo se jedno drugomSjednem na klupu i gledam u ravnicu koja gutaSunce. @uja mi nasloni wu{ku na krilo i da

je ma~kaRekao bih da prede – ne razumijem {ta

kaè aliTo je prava sre}a.

Poezija je suo~avawe sa nemogu}im:Zami{qam Fareta, Bugarina, Taksistu i

]opavog VladuNa placu u Barajevu. Pijuckaju i }ute. Pitbul

svakomeDuboko zagledan u o~i, a @uja prede.

BOZA

[iptarski slasti~ar nas je hranio {ampitamaWegovi sinovi nam bijahu bra}aTvrdi tabani zguqena koqena onakoMusavi nismo bili predvi|eni za pogubqewaOsim onog koji je prvi umro u ukradenom fi}iIpak smo svi odrasli taman za ratOd desetak trojica su pala Jedan je nestao Jedan ~eka tre}i sr~ani udar Jedan je u kolicimaDvojica u îkagu, A jedan u Australiji.

Preostadoh ja da zapi{em ovo: Kad gledam preko grobova i godinaSvaki trenutak divqe igre u~ini mi se kao

milost.A u milosti vaqda nema smrti – budu}i

invalid upravo Utr~ava u slasti~arnu i stavqa dvije banke naTezgu lepqivu od boze. Za wim se sjurimo i miEmigranti, Displaced Persons, mrtvi

pra{inari.

Dragoslav Dedovi}

CV U TRI STROFE

kw

i`

evn

im

agaz

in

5

pogledi

kw

i`

evn

i m

agaz

in

4

poezija

osledice Hladnog rata definisalesu budu}nost pobednika i gubitni-ka tog nadmetawa – Sjediwenih Dr-àva i Sovjetskog Saveza. Gubit-ni~ka zemqa je propala, okon~av-{i time sovjetski socijalizam irusko carstvo. Do sredine devede-

setih godina, posle otcepqewa neruskih repu-blika, ekonomske krize i rata u ê~eniji na kojisu Rusi, po tvrdwama Moskve, bili primoranizbog delovawa islamista (ali koji su ê~eni ve-li~ali kao antikolonijanu borbu), nekada{wauloga Sovjetskog Saveza kao globalne supersile~inila se poput ~udnog sna ve}ini Rusa. U naiv-nom cinizmu kome se ve}ina wih predala uo~ipropasti, poku{avaju}i da negiraju pro{lost ida se prikaù kao gra|ani (kapitalisti~kog)sveta, bilo je i prili~no rasizma. Neki od wihtvrdili su da su reìmi i pokreti u Tre}em sve-tu iskoristili Sovjetski Savez tako {to su – uzpomo} korumpiranih zvani~nika – prigrabilibogatstvo koje su stvorili obi~ni Rusi. Naga|a-lo se koliko je dato Nikaragvi, koliko Vijetna-mu, koliko PLO. Omiqena meta kritike bio je ju-`noafri~ki ANK. Posle dodele Nobelovih na-grada u Oslu, decembra 1993. godine, komentatorlista Izvestija je napisao da bi „bilo razumqi-vo da je [Nobelova] nagrada za mir dodeqena DeKlerku pre tri godine, kada je sopstvenim snaga-ma skrenuo kurs dràve od aparthejda. Ali, kakveveze je Nelson Mendela imao s tim? De Klerk jebio taj koji ga je oslobodio iz zatvora i omogu}iolegalizaciju ANK.“

[ta god da su Rusi verovali da vide u ru{evi-nama Sovjetskog Saveza, direktni ekonomski tro-{kovi intervencija na tu|em tlu nisu bili glav-ni uzroci sovjetske propasti. Tokom posledwihdeset godina na vlasti samo 2,5 posto od ukupnihtro{kova dràve ~inila je strana vojna i civil-na pomo}. Iako su ta sredstva tada prema{ivalapomo} bilo koje druge dràve, ne smemo smetnutisa uma da se najve}i deo tih tro{kova odnosio naAvganistan – otprilike pola te cifre. Realnaekonomska pretpostavka je da bi Sovjetski Savezlako mogao da nastavi sa stranim intervencija-ma, ~ak i u periodu stagnacije i opadawa, naro~i-to da se drào planske ekonomije.

Ono {to sovjetska ekonomija nije mogla dapodnese bila je ukupna cena uloge supersile. Ve-lelepna vojna postavka, koja je vredela tre}inu

dràvnih tro{kova, oslabila je sovjetsku drà-vu crpe}i resurse iz produktivnih ekonomskihoblasti. Kada se ukupni ekonomski rast usporio(po~ev od kraja sedamdesetih), prostor za mane-vrisawe u buxetu se sve vi{e suàvao, posebnopo{to je prihod Sovjetskog Saveza u stranoj valu-ti prete`no zavisio od izrazito nestabilnih ce-na sirovina na svetskom trì{tu. Sposobnostdràve da odgovori na pritisak sopstvenog sta-novni{tva – nikad velika, po bilo kom standar-du – opala je u isto vreme kada je zbog demokrati-zacije bilo izvesno da }e taj pritisak da raste.

Na taj na~in su intervencije uticale na glav-ni diskurs u vreme sovjetske propasti. Politi~-ke cene produènog angaòvawa u Africi, Azijii u Latinskoj Americi bile su katastrofalnovisoke u trenutku kada je stanovni{tvo u Moskvipo~elo da se pita koliko svaka od tih interven-cija ko{ta sovjetsku ekonomiju. Avganistanskirat postao je simbol te cene – u ìvotima i u po-tro{enim resursima. Sovjetske vo|e koje su i po-krenule intervencije smatrane su, pred krajosamdesetih, budalama ili lupeìma, a kritikerata i na~in na koji se vodi nagrizali su verumnogih u Sovjetski Savez. Zajedno sa ekonomskompropa{}u, nuklearnom katastrofom u êrnobi-qu i revolucijama u Isto~noj Evropi, imix silekoja je vodila neuspe{ne ratove i podràvala re-ìme osu|ene na propast uni{tio je legitimitetvlade, stvaraju}i utisak neuspeha i pogre{nogupravqawa zemqom. Kada su sledbenici Kremqamorali da odlu~e kako da se postave tokom pu~a uavgustu 1991. godine, okrenuli su le|a KPSS sa-mo iz tih razloga.

Za sovjetsku elitu, najve}a cena intervencio-nizma bilo je uni{tewe marksisti~ke teorije.Novi reìmi Tre}eg sveta sedamdesetih godinabili su vi|eni kao ogledalo socijalizma – kako jei bilo zacrtano – ali {to su zvani~nici KPSSvi{e gledali u to ogledalo, mawe im se svi|aloono {to su u wemu videli. Mnogi su smatrali dasovjetski saveznici prave lakrdiju od naprednogsocijalisti~kog humanizma koji su Sovjeti, posopstvenom vi|ewu, predstavqali. Ali, tako|esu tu ~udnu predstavu smatrali i odrazom odre|e-nih segmenata svoje ideologije i prakse. Krajemosamdesetih – u samoj sovjetskoj eliti – ogledalosocijalizma prikazivalo je sliku onog{to je pogre{no u vezi sa Sovjetskim Sa-vezom. Za pojedince u toj eliti socijali-

Arne Vestad

IMA LI KRAJA INTERVENCIONIZMU?

PLES SOMUNA

Pono} me mami, na tezgama pekara somuni ple{u

u rege-ritmu a moja djevojka se gola iz tame propiwe

Da dohvati mjese~ev srp. Iz crnog pupka curi joj moja

Bijela pqunka. Zagrizli smo jedno drugo i osta}emo gladni.

Odlazim kao mjese~ar niz ulicu za mirisima kanabisa i piva.

Skupqamo se u podrumu za {ankom da milujemo rosne klipa~e.

Tako ne stignem do pekare – sekta{i smo, volimo rije~i, a za ène

Ako pretekne. Jedan je mrtav, drugi bogat, tre}i slavan, ~etvrti lud,

A djevojka, ~ujem, smeùrana tufahija. Ovdje jeJo{ sasvim mlada mjese~arka, zaspala gladnaêkaju}i da joj dragan na guzu poloì vru}e

somune.

SOLUNSKA

Sreo sam je na Aristotelovom trguRasko{nu i dvadeset godina mla|uPonosan hod èna iz lu~kih ~etvrti,Profil poznat unutar granica {to ih je Makedonac davno, davno ocrtao ma~em.Izgubio sam je, ovaj put zauvijek, u gunguli naPija~ni dan: bademasto oko, te{ki gar u

osun~anoj griviObline violinskog kqu~a u gibawu na Pet osmina uz himnu sredozemnih gradova.Nije me prepoznala, govorila je gr~ki uSlu{alicu mobilnog maweg od wene male {akeIza we ostao miris soli, ribe i benzina.

Cimam bronzani no`ni palac velikom u~itequ i pitam –

Tada se zvala Senada a kako se zove sada

PIQAK

to bi more i nama u~inilo da smo mu se potpuno dali:prozirni, }utqivi, pitomi ~ak i na dlanu ~udovi{ta

P

Dragoslav Dedovi} ro|en je 1963. u Zemu-nu. Odrastao je u Kalesiji, gimnaziju zavr-{io u Tuzli. Nakon okon~anog studija ùrna-listike u Sarajevu, radio je kao urednik u tu-zlanskom „Grafi~aru“. Odlazi u Nema~ku1992. godine. Magistrirao je na interdisci-plinarnom odseku Europastudien Univerzitetau Ahenu. @ivio je u Nirnbergu, Regensburgu,Ahenu, Vangenu kod Bodenskog jezera, Kelnu iBerlinu, profesionalno se bave}i radij-skim novinarstvom. Prevodi liriku i prozusa nema~kog, a esejisti~ke i kwièvne tek-stove pi{e i objavquje i na nema~kom jeziku.Za zbirku pjesama Cafe Sumatra 2005. mu je do-deqena godi{wa Nagrada Dru{tva pisacaBiH. Wegova poezija prevo|ena je na nema~-ki, engleski, poqski i norve{ki. Zastupqenje u nekoliko reprezentativnih izbora bo-sanskohercegova~ke poezije kao i u antologi-jama srpskog pesni{tva 20. veka objavqenim uNema~koj i Poqskoj. Dragoslav Dedovi} tre-nutno ìvi u Beogradu.

Do sada objavqene kwige:Iza|imo u poqe, pesme, Sarajevo, 1988.

Cirkus Evropa, pesme, Tuzla, 1990. Von edlenMördern und gedungenen Humanisten, (O pleme-nitim ubicama i najmqenim humanistima),44 Gedichte/pjesme & 1 Essay/esej, Klagen-furt/Celovec, 1997. Kawasaki za Wukmana De-dowitscha, pesme, Sarajevo, 2003. Cafe Sumatra,pjesme, Sarajevo 2005.

Osim spomenutih pesni~kih kwiga Dra-goslav Dedovi} je potpisao i izbor savreme-ne pri~e iz BiH koji je u Klagenfurtu 1999.objavila izdava~ka ku}a Drava. U Austriji jekwiga iza{la pod nazivom Das Kind. Die Frau.Der Soldat. Die Stadt, a splitski Feral Tribu-ne je isti izbor objavio pod nazivom Evakua-cija.

VladimirVeli~kovi},

Ptica, 1987.

kw

i`

evn

im

agaz

in

7

pogledi

kw

i`

evn

i m

agaz

in

6

pogledi

zam je zna~io neprestanu nerazvijenost,dok je kapitalizam obe}avao uspe{nu mo-dernost. Izbor te druge vrste modernosti

podrazumevao je `rtvu, jer je ve}ina wih i daqerazmi{qala u socijalisti~kim okvirima. Alikada ih je poku{aj pu~a avgusta 1991. godine – imogu}i povratak staqinizma koji je pu~ nagove-{tavao – naterao na akciju, napustili su partijui socijalizam, otvaraju}i time vrata ruskog dru-{tva demokratizaciji i nevi|enoj pqa~ki nacio-nalnih i dràvnih resursa u devedesetim.

Dok je jedna supersila Hladnog rata propada-la, druga se vinula do poloàja hipersile na{egdoba. Novija istorija Hladnog rata ukazuje na toda }e budu}i istori~ari smatrati da su Sjediwe-ne Dràve po~ele da se izdvajaju kao hipersila udevedesetim godinama; vrlo je verovatno da }emnogi zakqu~ivati da je Amerika u tu fazu u{lapo~etkom ovog veka, a ne krajem prethodnog. Iztoga sledi da u hladnoratovskom dobu nikad nisupostojale dve supersile – jedna je bila mnogo su-periornija od druge, iako wena mo} nikad nijebila bezgrani~na. Amerika je, jednostavno re~e-no, imala vi{e svega: mo}i, razvoja, ideja, moder-nosti. Ekspanzija svih tih aspekata SjediwenihDràva vaàn je deo istorije Hladnog rata, naunutra{wem i na me|unarodnom planu.

Karl Marks je bio u pravu kada je predvideoda Sjediwene Dràve postaju glavna revolucio-narna snaga dvadesetog veka, snaga koja }e razbi-ti davno uspostavqene ekonomske, politi~ke ikulturne obrasce koji joj se ispre~e na putu glo-balne nadmo}i. Transformisala je trì{ta,stvaraju}i novi oblik svetske ekonomije. Pora-zila je svoje neprijateqe – Nema~ku, Japan, So-vjetski Savez – diktiraju}i uslove demokratskihrevolucija koje su preoblikovale wihove politi-ke i dru{tva. Inspirisala je temeqne promene uevropskim saveznicima, pomogav{i im da odbaceprivilegije i dru{tvene prinude i da stvoreotvorena dru{tva, pomaù}i proces transnacio-nalne integracije usmerene ka stvarawu Evrop-ske unije. Stvorila je novi oblik audiovizuelnekulture i obrasce potro{a~kog pona{awa koje jeta kultura stimulisala. I uspostavila je Tre}isvet, svojom potrebom za sirovinama i, prevas-hodno, svojom vizijom razvoja.

Pojedini istori~ari su u pregledima tih glo-balnih procesa promena bili skloni da pome{a-ju mo} i moralnost. Smatraju}i – na~elno – Sjedi-wene Dràve silom dobra u svetu, zakqu~ili suda je neotu|iva moralnost i uzrok i princip ame-ri~ke me|unarodne uloge. Tako kratkovido sagle-davawe moè se objasniti samo u ideolo{komkontekstu – identifikacija s vizijom budu}nostikoju Va{ington predstavqa toliko je sna`na damoralni kvaliteti te vizije zasewuju sve ostaleaspekte. Kako je vaìlo i za wihove komunisti~-ke protivnike, ciq je mnogo va`niji od prirodeakcija. Takav pristup ne samo da je intelektual-no neodrìv ve} je – kako pokazuje sovjetski pri-mer – opasan u ekstremnom tuma~ewu. îwenicada su Sjediwene Dràve – iz razli~itih razloga

– neizmerno privla~no dru{tvo mnogim qudima{irom sveta ne opravdava nasiqe kojim poku{a-vaju da uti~u na svet, posebno na Aziju, Afriku iLatinsku Ameriku.

Iz perspektive Tre}eg sveta, rezultati ame-ri~kih intervencija istinski su stra{ni. Ume-sto da budu sila dobra – {to su, nesumwivo, i na-meravale da budu – invazije Sjediwenih Ameri~-kih Dràva opusto{ile su mnoga dru{tva i u~i-nila ih mnogo podlo`nijim daqim katastrofamakoje su sama izazvala. Za sada se kombinacija sta-bilnog razvoja i stabilnih demokratija koje jeVa{ington navodno prièqkivao prime}uje u sa-mo dve poludràve (u Ju`noj Koreji i u Tajvanu),ali izostala je u tridesetak drugih dràva u ko-jima su Sjediwene Dràve intervenisale, di-rektno ili indirektno, jo{ od 1945. godine. Qud-ske tragedije – me|u saveznicima i protivnicima– koje stoje iza tog rezultata su nesagledive. Po-vrh toga, te tragedije ne prestaju u mnogim ze-mqama koje raspolaù bogatim rudnicima i ko-li~inom oru`ja dovoqnom za uni{tavawe ìvo-ta i u generacijama koje tek dolaze.

Jedan od najstra{nijih aspekata zavr{etkaHladnog rata jeste to {to je predaja komunizmaputem pregovora u Isto~noj Evropi i u Sovjet-skom Savezu zamutila rezultate decenija razor-nih intervencija u Tre}em svetu. Ako je komuni-zam propao barem delom zbog uspe{ne ameri~kepolitike, onda je za taj uspeh zaslu`no i ono {tose smatra neuspe{nim ameri~kim intervencija-ma, poput rata u Vijetnamu. Tuma~e}i istorijuunazad, neki su tvrdili da su antikomunisti~kimintervencijama u Tre}em svetu Sjediwene Drà-ve kupovale vreme za unutra{we kapitalisti~kepromene u oblastima poput Jugoisto~ne Azije. Tepromene su, onda, utrle put pravoj globalizacijifinansija i trì{ta devedesetih godina. Ame-ri~ki neuspeh je, drugim re~ima, omogu}io svimzemqama i pojedincima da se nadaju da }e postatideo posthladnoratovskog vrtoglavog razvoja. Da-kle, potpunim trijumfom u Hladnom ratu Sjedi-wene Dràve su podstakle one snage slobode kojebi – po svojoj voqi – transformisale svet u libe-ralne demokratije i trì{ne ekonomije.

Trijumfalizam je bio glavni razlog za{todevedesete – uprkos Zalivskom ratu, Somaliji iKosovu – predstavqaju relativno miran periodza ameri~ki intervencionizam. Uz to, naravno,nije bilo aktuelnih pretwi globalnoj ameri~kojnadmo}i i, posle ludila osamdesetih, ameri~kanacija zasitila se ratova. Sa ekonomijom, koja jenapredovala krupnim koracima, i konzumeri-zmom, koji je nudio vi{e proizvoda ve}em brojuAmerikanaca nego ikad ranije, ve}inu qudi uAmerici nisu zanimali sukobi i patwa u Tre}emsvetu. Kako je rekao specijalista CIA za Avga-nistan: „Da li nas je bilo briga o sudbini Nan-garhara na duge staze? Mo`da nije. A {ta se ondaispostavilo? Da nije.“ Klintonova administra-cija je te{ke zadatke – poput re{avawa du`ni~kekrize, problema pove}awa gladi u svetu i situa-cije u Koreji i u Palestini koja je svakog trena

mogla da plane u èstoke sukobe – prepustiladrugima. Po{to su stvari i{le svojim prirod-nim tokom u pravcu napretka Tre}eg sveta, mestapoput Nangarhara – jednog od mesta iz koga su po-tekli talibani – mogla su da ~ekaju. âk su posta-la nezanimqiva i ameri~kim obave{tajcima. Ka-ko je pripadnik CIA rekao u leto 2001. godine:„Operacije koje podrazumevaju svakodnevnu dija-reju se ne preduzimaju.“

Uprkos privremenom pozivawu na prirodnesile istorije u devedesetim, novi i èstoki in-tervencionizam ~iji smo svedok posle islami-sti~kih napada na Ameriku septembra 2001. godi-ne nije zaokret, ve} nastavak – u ne{to ekstrem-nijem obliku – ameri~ke politike tokom Hlad-nog rata. Glavna razlika je, naravno, u tome {tonema druge globalne supersile koja bi obuzdavalaameri~ke namere, kako je to, barem u nekolikoslu~ajeva, ~inio Sovjetski Savez. Ali ideologi-ja intervencionizma je ista, sa istim glavnim ci-qevima: Sjediwene Dràve odrà}e svoju bezbed-nost samo mewawem trì{ta i mi{qewa na glo-balnom nivou. Nova ofanziva, nesumwivo predu-zeta zbog èstoke provokacije, ima ambiciozneciqeve i wena poruka se ~uje glasnije nego ikadranije. Kako se portparol Stejt Departmenta Ri-~ard Bau~er izrazio u obra}awu povodom Dana za-hvalnosti u Londonu, godinu dana pre invazije naIrak:

„Izja{wavam se kao Amerikanac koji smelosagledava stvari na jednostavan na~in. Verujem daje sloboda pravo, odgovornost, sudbina, sila kojase ne moè poraziti. I, sa stanovi{ta mog posla,vi{e je od sudbine: sloboda je spoqna politika.Sjediwene Dràve brani}e slobodu bez milo-sti... za mene je to, jednostavno re~eno, su{tinastvari. Sjediwene Dràve se zalaù za slobodu,brane slobodu, pronose slobodu i pro{iruju dru-{tvo slobodnih, jer mislimo da je to ispravnastvar.“

Invazija predvo|ena Amerikancima i okupa-cija Iraka predstavqa najizraàjniji primertoga kako su sloboda i bezbednost bile i ostalepokreta~ka sila ameri~ke spoqne politike. Kao{to se ~esto de{ava kada najmo}nija zemqa ode urat, nivo bezbednosti opada po{to intervencijaodmakne i protivni~ka dràva pripremi otpor.Naravno, u slu~aju Iraka, smawewe nivoa bezbed-nosti preraslo je u farsu, kada nisu na|eniogromni arsenali hemijskog, biolo{kog ili nu-klearnog oru`ja koji su bili zvani~ni razlozi zapo~etak napada. Ostalo je ideolo{ko tragawe zaslobodom koje preti da Irak pretvori u no}numoru beskrajnog sukoba na isti na~in na koji seto de{avalo mnogim zemqama tokom Hladnog ra-ta.

Ima li kraja ameri~kom intervencionizmu?Smatram to malo verovatnim, ali ne i nemogu-}im. Ova kwiga pokazuje da su Sjediwene Dràvebile intervencionisti~ka sila u skoro svakomtrenutku svog postojawa, a po{to su se uzdiglekao globalna hipersila, intervencionizam jepostao normalno stawe stvari. Ali postoji i

druga strana Amerike, ona koju simbolizuju ot-por ratu u Vijetnamu, protesti protiv interven-cija u Sredwoj Americi i protivqewe invazijina Irak i wegovoj okupaciji. Taj antiinterven-cionisti~ki pritisak najsna`niji je kada uspeda pokaè kako ratovi u drugim zemqama sputa-vaju napredak kod ku}e. U ideolo{kom pogledu,jedini na~in da se raskine spona izme|u onog{to je Xeferson opisao kao intervencioni-sti~ke „sklonosti“ i demokratska „teorija“, ve-rovatno jeste – kako bi i trebalo da bude u svimdemokratskim politikama – pribliàvawe onom{to je najboqe za zemqu. To je rasprava koja je da-nas potrebna Americi zato {to }e, kako global-ni otpor ameri~kim intervencijama raste, wenodemokratsko pona{awe biti pod sve ve}im pri-tiskom kod ku}e. Bez pravog preusmeravawa wenespoqne politike, ameri~ka demokratija moglabi da doìvi istu sudbinu kao sovjetski socija-lizam.

Na kraju Hladnog rata otprilike jedna od ~e-tiri osobe u svetskoj populaciji ìvela je uoblasti u kojoj su se standardi ìvota unapre|i-vali. Danas je takvih sre}nika mawe – jedan od{est – pri ~emu taj odnos raste vrtoglavnom br-zinom. Dugoro~no gledano, bi}e nemogu}e za odu-miru}u privilegovanu mawinu da nametne svojeekonomske, politi~ke i vojne planove {irom sve-ta. Ako se tok procesa osiroma{ewa ne preokre-ne, osiroma{ena ve}ina }e po~eti da mewa tokbudu}nosti Sjediwenih Dràva i evropskog sve-ta, me{aju}i se u wihove poslove na isti na~inna koji su se ta dva entiteta vekovima me{ala uwihova posla. U takvom kontekstu, zlo~in protivqudi u Kulama bliznakiwama u Wujorku nije bioni ve}i ni mawi od zlo~ina nad stanovni{tvomLuande ili Kabula tokom Hladnog rata. U svetluistorije bliè pro{losti, najve}i {ok jedanae-stog septembra 2001. godine nastaje zbog ~iweni-ce gde se to desilo, a ne zbog samog monstruoznogpostupka.

Budu}nost u velikoj meri zavisi od toga kako}emo preina~iti na{e akcije da bismo smawilipotencijal za nasilne sukobe. Velika lekcijaHladnog rata jeste da unilateralne intervencijene donose dobro nikome, dok }e od otvorenih gra-nica, kulturne interakcije i pravi~ne ekonom-ske razmene svi imati koristi. To nije pacifi-sti~ki argument – ~vrsto verujem u pravo na sa-moodbranu napadnutog. Ali to je argument kojiprihvata da u svetu koji postaje ideolo{ki sveraznovrsniji, kako nas sistemi komunikacijezbliàvaju, jedini na~in da se spre~i narastaju-}i sukob jeste kroz stimulisawe interakcija, uzpriznavawe razli~itosti i, po potrebi, kroz za-jedni~ke napore da se preduprede katastrofe.Hladni rat ostaje stra{an primer za to kako svetizgleda kada se desi suprotno i zavladaju reìmiglobalne intervencije.

(Deo iz kwige Globalni Hladni rat koju objavquje Izda-va~ka ku}a Arhipelag)

S engleskog prevela Ana Je{i}

kw

i`

evn

im

agaz

in

9

pogledi

kw

i`

evn

i m

agaz

in

8

pogledi

a su moralni problemi u na{emdru{tvu u prvom desetqe}u XXI vi-jeka postali sve o~igledniji i tran-sparentniji, i da rasta~u samozado-voqstvo pojedinaca koji su brzo-metno stekli ekonomsku mo}, ali ionih slojeva dru{tva koji su se eta-

blirali u tom procesu osvajawa mo}i povezuju}ipoliti~ku vlast i ekonomsku mo}, svjedo~anstvo jeo vaspostavqawu kriti~ke svijesti u javnosti. Na-ime, pomjerawe javnog mi{qewa od sociolo{kihistraìvawa ka politi~koj filozofiji, od preg-nantnosti uvida u dru{tveno stawe ka opravdava-wu politi~ko-ekonomskih poteza {to iskazuju ak-teri politi~ke filozofije i wene pragmati~no-sti, stvorio je i ovaplotio onaj na~in mi{qewakoji i osnovne moralne norme humaniteta relati-vizuje do te mjere da im se gubi su{tina i zamjewu-je onim idejama {to ukazuju na neophodnost preva-ge politike nad duhovnom tradicijom. U intelek-tualnoj sferi dobili smo moralizatore a morali-sti su skrajnuti iz javnog komunicirawa sa etike-tom da oteàvaju normalne i potrebite posloveekonomskog razvoja. A to ne samo da rasta~e dru-{tvenu svijest, koju tuma~e kao mit i iluziju, ve}i samosvijest individue. Daglas Kelner u studijiMedijska kultura upozorava da su „...poststruktu-ralisti napali i sam pojam subjekta i identite-ta“, tvrde}i da „subjektivni identitet sam po sebipredstavqa mit, konstrukciju jezika i dru{tva,predeterminisanu iluziju da je li~nost zaista sa-dràjni subjekt, i da zaista posjeduje fiksiraniidentitet“. Tuma~e}i medijsku situaciju dana-{wice, Kelner ukazuje da se samo u kulturi izgra-|uju nove norme i vrijednosti pomo}u kojih je mo-gu}no kritikovati „tekstove, sadràje i uslovekoji promovi{u ugwetavawe i dominaciju“.

Djelatnost moralizatora, onih koji opravdava-ju poteze politike natuknicama politi~ke filo-zofije kao sankrosanktne nu`nosti, pokazuje seba{ tada u pravom svjetlu. Ali dvogubost kriti~-ke svijesti, dru{tvene i individualne, takva je dasamo kriti~ke studije koje istovremeno poku{ava-ju da poveù svoje teorije sa praksom i da razvijuopozicionu politiku ~iji je ciq da izazove pro-

gresivan obrt u savremenoj kulturi i dru{tvu tako{to }e potpomo}i razvoj kontrahegemonije u odno-su na konzervativisti~ku hegemoniju prethodnogdoba. „Kriti~ka perspektiva ukazuje na to da jekultura inherentno politi~ka i da, u mnogim slu-~ajevima, promovi{e specifi~ne politi~ke pozi-cije i potpomaè snage dominacije ili otpora“.Moralizatori su u slu`bi dominacije a morali-sti, jer im je te`wa za istinom va`nija, u slu`biotpora.

Naravno, obje te pozicije, i te{we, posmatrajudru{tvo kao popri{te sukoba interesa. „Zasniva-ju}i svoju politiku – smatra Kelner tuma~e}i tudvogubost, na postoje}im dru{tvenim snagama, onostavqa dru{tvenu teoriju i studije kulture u slu-`bu dru{tveno-kulturne kritike i politi~kihpromjena“.

Dobar primjer djelatnosti moralizatora upro{losti jeste wihova te`wa da odreknu Marksui wegovom pogledu na svijet eti~ku dimenziju. Onisu dokazivali da je Marksu bio stran svaki ideal~ovjeka i dru{tva i da je on smatrao ideal, i mo-ralni ideal ~ovjeka, kao filozofsku mistifika-ciju. Me|utim, kako vaqano obja{wava MarekFrichand u kwizi Eti~ka misao mladoga Marksa,na primjeru tekstova mladoga Marksa, a naro~ito uWema~koj ideologiji, moralisti govore o sebi, oupro{}avawu i iskrivqavawu ideja mislilaca ko-je se ne slaù sa prakti~nim ideolo{kim ciqevi-ma ideja koje oni zastupaju. Upravo je Marks govo-rio o ideologiji kao o iskrivqenoj svijesti. Na-ravno, da se, kao i danas, time name}e pitawe mo-ralnosti moralizatora.

A moralisti na osnovu svekolikog znawa i in-dividualnih saznawa teè ka istini i istinoqu-bivosti na osnovi Kantovog principa, izre~enogdrugim povodom, dezinteresnog svi|awa. „Zvjezda-no nebo nad nama“, govorio je on, „a moralni impe-rativ u nama“.

„Pametni qudi mogu biti veoma nerazumni: onimogu robovati svojim predrasudama i mogu mislitida od drugih nema {ta vredno da ~uju„ – tvrdi KarlPoper u kwizi Otvoreno dru{tvo i wegovi ne-prijateqi: “Prema na{em mi{qewu, me|utim, nesamo da na{ razum dugujemo drugima, nego nikada ne

moèmo nadma{iti druge na{om razumno{}u nana~in koji bi uspostavio zahtjev za autoritetom; au-toritarizam i racionalizam, u na{em smislu, tvr-di on, „dijametralno je suprotan onim modernimplatonskim snovima o hrabrim novim svjetovima ukojima bi rast razuma bio kontrolisan ili ’plani-ran’ pomo}u nekog nadmo}nog razuma. Razum kao inauka, raste putem obostrane kritike; jedini mogu-}i na~in ’planirawa’ wegovog rasta jeste razvoj ta-kvih institucija koje obezbe|uju slobodu ove kri-tike, to jest, slobodu mi{qewa“. Za razliku od mo-ralizatora, i s lijeva i s desna, Poper je mislio daje Marks bio prvi koji je raspravqao o uticaju eko-nomskog razvoja i ekonomskih interesa na zakono-davstvo i na ulogu zakonodavnih mjerila kao oru`-ja u klasnoj borbi i, posebno, kao sredstva za stva-rawe „vi{ka stanovni{tva“ i, time, industrijskogproletarijata: „Iz mnogih Marksovih pasusa vidise da su ga ova zapaàwa u~vrstila u uvjerewu da jepravno-politi~ki sistem samo ’nadgradwa’ dru-{tvenog, to jest ekonomskog sistema, teorija koja,mada kasnije opovrgnuta, ostaje ne samo intere-santna nego i sadrì zrno istine. Poznato je da suMarksova uvjerewa o liberalizmu i demokratiji,koji su, po wegovom mi{qewu, ni{ta drugo do ma-ska za diktaturu buròazije, daju vrlo adekvatnuinterpretaciju dru{tvene situacije wegovog vre-mena potkrepqenu àlosnim iskustvom. Jer Marksje ìvio, posebno u svojim mla|im godinama, u pe-riodu najsramnije i najsurovije eksploatacije“. Ikada danas razmi{qamo o moralistima i moraliza-torima, mogu}no je, i vaqano, imati na umu Popero-vu eti~ku pouku koja govori o onom vremenu, Mark-sove mladosti, ali se moè odnositi i na na{e vri-jeme, danas i ovdje, u vremenu restauracije kapita-lizma i „prvobitne akumulacije“ kapitala na novi,globalisti~ki na~in: „Ovu sramnu eksploatacijucini~no su branili licemjerni apologeni poziva-ju}i se na na~elo qudske slobode, na pravo ~ovjekada odre|uje svoju sopstvenu sudbinu i slobodnosklopi bilo koji ugovor koji smatra korisnim zasvoje interese“.

A svoje interese velike sile, velike dràvemo}ne ekonomije, tuma~ile su borbom za {irewemqudske slobode, demokratije, uspjeha pojedinca,slobodnim trì{tem i, dakako, ru{ewem totali-tarizma. „[to se ti~e demokratije“ – smatra ErihHobsbaum u kwizi Globalizacija, demokratija iterorizam – „svi znamo da su je jake imperije ~uva-le kod ku}e, samo su one koje su propadale prizna-vale tek onoliko malo demokratije koliko su mo-gle“. Dodao bih i – morale – da bi se odràle i op-stale i u opadawu. Hobsbaum dijagnosticira: „Im-perije su uvijek uspijevale da se opravdaju, ponekadsasvim iskreno, u moralnom smislu, bilo da su tvr-dile da {ire (svoju verziju) civilizacije ili re-ligiju neprosve}enima, bilo svoju verziju slobode`rtvama (ne~ijeg drugog) ugwetavawa, bilo danaskao poborci qudskih prava“. Koliko je to zaistabilo uspje{no mogli smo i sami provjeriti na sop-stvenoj koì upravo na raspadu Jugoslavije, a za-tim i na raspadu Srbije. Naravno, sve se to odigra-valo i na evropskom planu i do pada Berlinskog

zida, ali, naro~ito, poslije tog doga|aja za koji senaknadnom pame}u moè re}i da je bio zakonomje-ran, pogotovo sa ekonomskog stanovi{ta, na raspa-du planske privrede i wene necjelishodnosti, jersu se druge strane dràvne zajednice razvijalemnogo brè i efikasnije. Postupak velikih sila,a osobito SAD, bio je vazda isti ili sli~an: sti-mulisawe nacionalista pomo}u borbe za qudskaprava a zatim, u sqede}oj fazi, obarawe naciona-lista, privremenih saveznika, u ime demokratije inovih civilizacijskih mjerila koji, u slijede}ojfazi, dovode do globalizma i ujediwene Evrope. Tose vr{i i milom i silom, ponekad i vojnim inter-vencijama. Erih Hobsbaum tvrdi da je danas „najne-posredniji i najurgentniji zadatak“ te`wa da seizbjegne opasnost od velikog globalnog rata „kojase javqa vjerovatno zbog nevoqnosti SAD da pri-hvati pojavu Kine kao rivalske supersile, nijeopala, mada nije ni neposredna. Mogu}nosti da seizbjegne ovakav sukob ve}e su nego {to su poslije1929. bile mogu}nosti da se izbjegne Drugi svjet-ski rat. Me|utim, ovakav rat ostaje realna mogu}-nost u narednih nekoliko decenija.“ A u globaliza-ciji „po samoj svojoj prirodi izaziva neuravnote-èn i asimetri~an razvoj“. „A sada“ – smatra Hob-sbaum – „imamo ubrzano globalizovanu svjetskuekonomiju, zasnovanu na transnacionalnim pri-vatnim firmama koje daju sve od sebe da ìve vanopsega dràvnog zakona i poreza, {to ozbiqnoograni~ava mogu}nost ~ak i velikih dràva daupravqaju svojim nacionalnim ekonomijama“.

A jedan od posqedwih Mohikanaca marksizmaiz biv{e na{e zajedni~ke dràve, Milan Kangrga,govori o novom „kapitalisti~kom trendu koji sebori protiv svega {to bi dovodilo u sumwu kapi-talizam... Kapitalizam ima samo jedan svoj prin-cip: profit i superprofit. Ni{ta drugo ga ne za-nima, po principu, ako nam treba nafta, onda }emocio Irak raskopati“ a razmi{qaju}i o onome {tonas ~eka, danas i ovdje, Kangrga kaè: „Mi smo jed-na zaostala sredina. Ne samo eks YU, ve} i malo{ire. Ostali smo, mawe-vi{e, ne samo na nivoupredgra|anstva, ve} nosimo sa sobom rodovsko-ple-menske elemente i kad bismo se dobro pogledali uogledalu to bismo morali vidjeti... mi jo{ nismospremni da drugog priznamo kao ~ovjeka, a sami do~ovjeka nismo do{li. Sve se primitivno svodi naetnicitet... Evropska ideja je jedina mogu}a... Tu}e, vaqda, prije ili kasnije, jednom u}i sve ove dr-àvice. Pozitivno je da }e nas zbog vlastitog in-teresa oni pacifizirati u juridi~kom smislu“.Ma koliko bio radikalan Kangrgin stav, otvaraprobleme, ekonomske ali i moralne. Na{i mora-lizatori i moralisti, politi~ki analiti~ari, a ivojni, ekonomisti i politi~ari, mora}e da odgova-raju na ova otvorena pitawa. Nadajmo se: kao mora-listi a ne kao moralizatori.

Kultura }e biti popri{te i mjera tih odgovo-ra jer je kriti~ka svijest istorijska svijest. Onauvaàva pro{lo, ali kreira sada{we i budu}e.

Jo{ prije vi{e od pola pro{loga vije-ka Isidora Sekuli} je zapisala i objeloda-nila da veliki narodi ignori{u tradiciju

Vuk Krwevi}

MORALISTI I MORALIZATORINA OTVORENOM TR@I[TUTRANZICIJE

D

kw

i`

evn

im

agaz

in

11

poezija

kw

i`

evn

i m

agaz

in

10

pogledi

Ma~je ludilo me|u namai talasawe no}ikad sve o{trije sa pozadinevaskrsava pogorje starosti.

Orahe u sanduku za ìto broji{i {ta je sve ve} bilo.Kucam po sudu u podrumu,sumpori{em za novu pri~u.

Prazni~ni ~ar{av na posteqi,na wemu struèmo ren. Sa priborom ne`nosti, preko iznemoglostipije{ me ti, ja tebe jedem.

RAKOVI

U kristalu vino zvoni,u ~iniji crveni rakovi,mesec po morskoj povr{iniplete ~arobne niti.

Ja visim na tvojoj kiki.

Odse}i }u je.Rakovi sa kle{tima,ti crveni |avoli,nau~e te kako se voli.

PITKA PESMA

U podrum i sud ide {to bilo je breme loze,{to bilo je ju~e ki{a i znoj i zemqa,treba je pred rodnim suncem sakriti,u mrak, u mir i hlad. Tek onda oìvi,ime dobije, u ~a{i zadi{e, miri{e,opet nekome obuzme srce kolebqivo,u novi krug pozove nesta{no telo.Vino.

Vino su davni Iliri u svoj grob stavqali,meni je sa wim ve} na ovom svetu lepo.

PLAVO SEME

Do|e{ na svetda ìvi{, sawa{, u pamet slaè{,kao vrabac na ulici.Velika, prevelika je ova planetai sve vi{e luda.Stra{an. Upla{en svet.

Stisne{ ga u pesnici,u pesnici jagoda kleke,saose}ajna i plava.Kad ruku otvori{, razdani se,kad dlan zatvori{,u maju{nom bobu patuqak se javqa.

Kleka miri{e. Potom se iz rukuskotrqa, padne na kameno tlo. U zrnu sveta trojica:Trnova Ruìca, vetar, samorogI kad seme potera,opet }emo mi vrapci tu okolo.

PESMA BEGUNICA

Senka je izjutra duga i o{tra.Simetri~na sa senkom ~ovekaprema kraju dana.U svitawe pokazuje na crveni zapad,u smeru jutra gurne uve~e.

Duìna i smer su od sunca:gde i kuda u no}ni mir.Senka je zbuwena ovca,beì pred svetlo{}u,kao da je zver.

LEPTIR U OKVIRU

U okviru godina,u okviru oronule starostii uverewa,posustalog odu{evqewa.U okviru datih snaga,prilike i mogu}nosti,uz prose~nu pamet,u okviru dve ruke

Marko Kravos

USKR[WI REN

malih naroda. „Kod velikih naroda svoje ja– pi{e ona – suverenitet, ve} je odavno ne-{to apstraktno. Kod malih naroda suvere-

nitet zavisi sad od ne~eg {to je mutno i nespiritu-alno do tog stepena da je skoro samo fizi~ka nu-`da, a sad opet od neke rasne te`we koja Bog jedanzna dokle dopire“. Mi bismo danas, s pravom, reklida se nalazimo u situaciji da se vuku samo iznu|enipotezi iz ugroènosti, iz „fizi~ke nu`de“. „Svimali narodi“, tvrdi Isidora Sekuli}, „zato {to suusamqeni, nose u sebi jednu melanholi~nu stidqi-vost, koja rasta~e aktivnost. Sad su samouvereni,pobedni, sre}ni, sad su skru{eni pred sobom i predsvojim najgorim neprijateqima. Sad heroji, sad ro-bqe asketskog mentaliteta“. Zar u ovim procjena-ma nije prisutna slika i prilika na{ih politi~a-ra? A moralizatori i analiti~ari politi~ki na-laze mogu}nosti da ih u tim pritivurje~nostimaopravdavaju.

U kwizi Desimira To{i}a mogu}no je prona}iuzroke ovakvoga kolopleta. Kwiga Stvarnostprotiv zablude – srpsko nacionalno pitawe vas-postavqa ovakvu dijagnozu nali~ja demokratije:„Iz svega bi se dalo dosta lako zakqu~iti da mi,me|u Srbima, ~ak ni u Vojvodini i uòj Srbiji, gdepostoje najstarije tradicije politi~kih stranakau pore|ewu sa svima srpskim drugim i nesrpskimoblastima – nismo imali normalnog politi~ko-partijskog ìvota jo{ od 1929, pa samim tim sada-{we organizovawe politi~kih stranaka kod Srba

ide sa svim mogu}im te{ko}ama i iz toga razloga,{to mi nismo imali nekih {ezdeset godina pravipoliti~ki ìvot u na{em dru{tvu, u na{oj zemqi.Ako tome dodamo rat i okupaciju, potom gra|anskirat ve} u toj istoj 1941. i najzad jedan revolucio-narni, i policijski, i jednopartijski reìm posle1945, onda je razumqivo, bar delimi~no, sve {to sezbiva u dana{wem politi~kom ìvotu“.

A to je situacija iznu|enih poteza – prisjeti-mo se samo NATO bombardovawa Srbije i Crne Go-re. Na pitawe koje se neodlo`no postavqa o tomeda li je dràva „kqu~ni izvor nemorala u dru{tvuako je postavqena na principu vlasti i borbe zavlast, a ne na principu servisa gra|ana“, onda od-govor, ili odgovore, moèmo dobiti samo od anali-ti~ara sna`ne kriti~ke svijesti koja teì ka sa-mospoznaji. Jedan takav odgovor zapisao je u kwiziôvek i politika Milan Mati}: „Sejawe iluzijai poku{aji da se la`ne politi~ke veli~ine, mito-vi ili utopijske projekcije smi{qeno qudima nu-de kao zamena za politi~ke proma{aje i propalerazvojne projekte, samo su vidovi one ’visoke neod-govornosti’ koja svoje upori{te traì i {iri iz-van ’zbiqskih prostora ovozemaqskog qudskog op-stojawa’, izvan `rtava, morala i odgovornosti, uime laì i iluzija“.

Moral i odgovornost – dvije su rije~i koje suneraskidive – jer je zapravo su{tina du-hovnog qudskog djelawa u moralnoj odgo-vornosti.

LukijanBibi},

[uma podsnegom, 1930.

kw

i`

evn

im

agaz

in

13

poezija

kw

i`

evn

i m

agaz

in

12

poezija

RODOSLOVNA PESMA

@iveo jednom neki ~ovekbos i mr{av, nikada ne bi postao moj otacbez sinovqevih zasluga.Pre toga je sebi i otac,svoje dane, naravno,odabrao me|u precima deda.Onda je moj sin nekog maja,ne sasvim bez muka i bolova,izvukao bezbri`nog Marka iz raja,natakao mu je roditeqski ~in.Sad sam ovde. Brinem o ba{ti,i radujem se kad ne{to iz zemqe pogleda.Sam sebi sam deda i unuk,genitiv i generacija.Sam. Sam sa svojom bradom. Poreklo i dom. Stari {e{irnatu~en na de~ju glavu.

@iveo jednom neki ~ovekbos i mr{av...

Sa slovena~kog preveo Milan \or|evi}

i jednog srcado roka dospe}a:{to se ti~e probave,erekcije i alergije,u okviru razvojaklimatskih promenau sredini i vremenu.Okruèn od dosadnih qudi u susedstvu i od virusasa dalekog istoka,uz saglasnost naklowenih,u krugu porekla i srodstva,na ravni zvani~nih kontakata,u skladu sa obredom,u duhu spomenika.U okviru posteqe,u okviru stola,u okviru prozora i vrata.

Jo{ sam leptir,jo{ trepte krila?îoda me smiruje.

BANANA JE KRIVA

Sveto pismo novog vekao po~etku i kraju svetana jednom listu. Istorija, ~vrsto vezana, istina okovanau zlatni obrez. Na jednom listu.Ni leve ni desne strane,kona~na sredina,~ista jednina.Kraj po~etka, po~etak kraja,izvorni greh napiwe bela jedra:svaki dobar nos je lakih nogui slepi mi{ je dobrih zuba,o samo napred, o samo napred, moralu!Ko jo{ nije na pravom mestu?Uloga je va`na, mo} ima ~ovek,ko je trava, gwe~ena je.Istorija je dom vina,pse}a radost, ve~ita igra, tome nagrada, a tome krivda, svet se vrti kao banana.

Kome zemqa nije majka? Pro{lostjednoga pritiska, drugoga uznemiri. Onaj ispod vi{e dah}e nego {to di{e, dakle uìva.Onaj gore naglo izjavquje dok u znoju svog lica vlada: odgovornost je uàsna muka!Ne dolazi{ do vlasti bez te{ke savesti,i nigde opstanka, ni{ta zahvalnosti.Sredina uz hleb ìvi i svega se boji.A {ta kaè pam}ewe?Verni ìve na ulici

a krivi su ve~ni.Svet nije okrugao, nije aspirin.Svet je kriv. Kao banana.

KURJE OKO

Za boga miloga, kako grmi!Ki{e i boga se treba bojati.Ki{a donosi poplave,bog vreba kraj svog jablana.

Ma~ka igra `murke,|avo uzima tokaj i duvan.Kurje oko je vidovito,starost }e biti na{e crno zlato.

Berzanski kurs kao krst spasa,satelit – arhan|eo mira,a odanima mikro~ip u dupetuuìvawe i {tit od zla.

Slavimo kad padaju granicei krovovi jezika i doma!Ko }e kod te ku}e biti posledwi?Posledwi se najlep{e smeje.

Marko Kravos (1943) je slovena~ki pesnikiz Trsta. Diplomirao je slavistiku i posvetiose izdava~koj delatnosti u Trstu. Bio je docentna Univerzitetu u Trstu, potom slobodni kwi-èvnik. ^lan je Dru{tva slovenskih pisateljev(Dru{tvo slovena~kih pisaca) i me|unarodnekwièvne organizacije PEN, a izme|u 1996-2000. je bio je predsednik slovena~kog centraPEN.

Pi{e poeziju, objavio je 20 zbirki. Obja-vquje i esejistiku i prozu za odrasle i omladi-nu koja je iza{la u 11 kwiga.

Prevodi: sa italijanskog jezika, kao kwigesu iza{la dela L. Morandinija, S. Slataper, E.Vittorinija, M. Obit, L. Boqunija, R. Dedena-ro, kao i antologija mladih tr{}anskih pesni-ka; sa hrvatskog (S. Mihali}) i {panskog jezi-ka (H. O. Prens). Primio je nagradu Pre{ernove-ga sklada (Pre{ernov fond), italijansku dr-àvnu nagradu Astrolabio d’oro za poeziju i Pre-

mio Calabria, 2007. Preveden je na 20 jezika, ob-javqen u ~asopisima, samostalnim kwigama iantologijama.

Pesni~ke zbirke: êtrnaest (vi{e autora,1968), Pesma (1969). Trougaono jedro (1972).Obuvene i bose (1976), Paralele (1977), Tre}eoko (1979), Napisi i natpisi (1984), U znakucvr~aka (1985), Sredozemqe – Mediterraneo(vi{ejezi~no, 1986), Kad su karanfili mirisa-li (1988), Obzorje i trag (1992), Usred zemqeSredozemqe (izbor 1993), Il richiamo del cuculo(na ital. 1994), Krompir na srcu (1996), Vremeza pesna (slovena~ko-makedonsko 1998), Jasonovtrag – Le tracce di Giasone (vi{ejezi~no, 2000),Sui due piedi – Na obema nogama (slovena~ko-italijansko 2000), Pokucaj na urnu (2002), Qu-bavne (2003), Izme|u repa i glave (2008).

Na srpski jezik wegove pesme su prevodili:Marija Mitrovi}, Milan \or|evi}, NelaMarkovi} Bebler.

VasaDolova~ki,

U predve~erje,1993.

kw

i`

evn

im

agaz

in

15

poezija

kw

i`

evn

i m

agaz

in

14

poezija

SAN

Eh, da, pesnik sam i pred jutro sawao sam ~udan san kako su miu dnevnim novinama objavili pesme.Ali u wima re~i nisu bile ispravqene.Gre{ke su li~ile na ìve rane {to krvare.One su bile kao doma}e ìvotiwe,mirne zverke bez pojedinih udova,pili}i bez nekog krila i delova glave.Ali ovo nesavr{enstvo i te gre{keu pogre{no od{tampanim re~ima ipak su govorili o mom stawu~oveka-rawenika koji se oporavqa.Te pesme-invalidi bile su {tampanesa ~udnim re~ima u sebi i bile su dosta nerazumqive i jako mucave,ba{ ru`ne i nikom potrebne, pesmekoje samo opisuju mene i qude,ali i more, alge i trepqaste trave.

KAMEN

„Pola srce, pola kamen – To sam bio ja.To sam bio ja;Pola studen, pola plamen“,kaè pesnik Jovan Jovanovi} Zmaj.Ali meni je ào {to ceo nisam kamen.Da mi obi~ni qudski udarac, prijateqi,ba{ vi{e ni{ta zlo ne moè da uradi.Da me samo dodiruju i miluju tople ki{e,da me studeni pqusak qubi krupnim kapima.Ili da mi morski talasi mo`da oblikujuglatku i belu a kamenu i }utqivu koù.Da se pla{im samo hladnog ~elika ~eki}au ruci ~oveka {to divqa ili voli da razbija.Da, ba{ mi je jako ào {to nisam kamen.Mo`da bih samo tako upoznao ili osetio ve~nost i {ta gore ili tu dole raste, izbija.Iako ona, zapravo, ni za koga ne postoji.Zar ne, zar ne, zar ne, dragi na{ Boè?Voleo bih da sam kamen tvrdoga srcai, naravno, tvrdoga tela, glave i koè.Mo`da oblutak koji se spokojno kotrqa,mo`da belutak koji se na dnu mudro beli.Mojim telom da se grade i podiù ku}e,hramovi, gradovi i zidovi vla`nih ba{ta.

Da budan bdim nad svim i mo`da sva~im.Da budem rasko{na okamina koja ma{ta.Da bdim nad qudskim, zveriwim i biqnimkao nad naranxastim, crvenim i zelenim.Da kameno nem ali ~vrst i beo postojim.

ÎTAWE

îtam pesnikiwu i pesnike: Radmilu Lazi},Borislava Radovi}a, Slobodana Zubanovi}a,kao i Du{ka Novakovi}a ili Novicu Tadi}a.I starije: Rai~kovi}a, Hristi}a, Lazu Kosti}a,Raki}a, Du~i}a, Jovana Jovanovi}a Zmaja.I, naravno, prozne pisce: Miroslava Krleù, Entonija Barxisa, Akutagavu Rjunosukea,Vidosava Stevanovi}a ili Ernesta Jingera.U svom Kavkaskom dnevniku Jinger pi{e:„Posle podne povadio {argarepu, celer i

cveklui odneo u podrum. Rade}i tako u zemqi, ~ovekose}a kako mu se zdravqe vra}a.“ Nad ovim re~ima zamislio sam se jer sam daleko od

zemqe.Zdravqe mi se nekako vra}a, polako mravqimkorakom, ali tu su i nadawe i te{ko govorewe.Jedino {to kod mene caruje mawa gluvo}a.I postala je kona~na pa mi sluhom ba{ vlada.Da, mu~i me ova jako turobna zarobqenost.Sporo kretawe unutar mog preuskog kaveza.A kavez je i topla i sasvim udobna posteqa,doma}e sobno ali i moje no}no mu~ili{te.îtawe mi je oblik neobuzdane slobode,igrawe i lutawe izme|u zemqe i neba.Pro~itane re~i mogle bi ipak da poni{tesve muke, vidqive ili nevidqive patwei mom telu polako vrate blistave èqeusred crne ti{ine raweni~ke posteqe. Ho}u li vas dodirnuti, guste, jarke boje?Ho}e li mi svet ozariti vrhove prstiju?Mo`da }e ~equstima da me sameqe?Ili }e me svojim mrazom smrznuti?Odgovori se u nepro~itanom kriju.Kao u naru zrna, kao u satu minuti.

MRAVI

„Sve putem koji vodi slavikrenu{e kao vojske mraka.“kaè pesnik ali sada se se}am:moj greh prema wima jo{ je ve}i.I oni su mi, mrki i crni, naseqavalidetiwstvo, nadgledao sam ih s visine i {tapi}em ~eprkao po mraviwacimai sipao vodu „u no}i tu|eg mraviwaka.“ Ili sam im spaqivao uspani~ena tela{calupom usmeriv{i na wih zrak sunca.Se}am se i slatkog mirisa te paqevine.I skvr~enih mrava, sada bi}a tmine.„Svud ostaviv{i smrt i senke.“I kao da ose}am svetu vla`nost i nimalo laki miris neke ènke.

KARIKATURE

Predragu Koraksi}u

îtam iz enciklopedije o umetnosti,~itam iz velike kwige koju su objaviliJugoslavenski leksikografski zavodi Krleà u Zagrebu pre skoro pola veka,~itam {ta je sve to latinska re~ caricare{to zna~i natovariti, preterivati a

karikaturustvarati zna~i izobli~iti neke osobine qudi, pojava i doga|aja, pa namerno naglasiti jedno i uve}ati ne{to nasuprot drugoga.I ~ega su karikature ove sme{ne slike?Onog najr|avijeg u nama i onog najgoreg{to pokazujemo i drugim qudima ~inimo?Slike mo`da prikazuju duh jednog vremena ili osobine nekog mesta na planeti Zemqi?Smejemo se vide}i ove slike, smejemo se ali ponekad je sve to kao da sebe vidimou iskrivqenim ogledalima {to uve}avajuna{e glave i produùju nam ruke i noge.Va{a ruka, dragi Predraè, dodirivala jetu stvarnost, preobraàvala je u crteè i karikature, u sme{no i àlosno, tragedijui komediju {to su se pred nama odvijali.A govorili su i govore na{im o~ima i nama,govore svojim jezikom o ovom dobu u kome postojimo i u kome smo disali ili gorelikao male i velike vatre, truwe ili drve}e.

VODA

Sada su vrlo daleko od mene Atlantik,belina pene, kome{awe i plavet okeana.Ali okean je sve: }ivot, ova zelena ba{ta,ku}a, on je sred tawira, u komadi}ima hrane.Ipak toliko ne ùrim (nisam du{ina ta{ta)za „beskrajnim mirom plavih mora,iz kojih se crvene zrna korala,kao, iz zavi~aja, tre{we.“Znate, jo{ uvek me svojim sokom ja~a ma{ta.A i tre{we su sada tu i daleko od stvarnog

kalai gliba {to po meni penu{av prska sve be{we.Ni ti, moja ba{to, gde sam proveo pola veka,ni ti mi sad nisi potpuna radost ili uteha.Uteha bi mi bili {etawe i neka brza reka,slavqewe vidqivoga ili opipqivoga sveta,treperavih trava, borova, hrastova, belutakai dodirivawe telom beline, zelenila, obiqa,biqnih, ìvotiwskih ili lakih vodenih

pokreta.Ali i pamu~no meko a crno padawe mraka.Uteha bi mi bila da se sa ìvim telom spaja topla i hladna, bujna i kao pesak gola planeta.

NEZNAWE

Ne znam Sve i mnogo sam bliì neznawu.Kad bih Sve znao bio bih gospodar vremena,gospodar qudi, biqa, ìvotiwa i malih

insekata,osvetqavao bih mrakove, hranio sva gladna usta.Ali ne znam Sve, samo sam i jedino obi~an

~ovekkoji di{e, guta, gleda, dodiruje, govori i }uti.Druìo bih se sa svetlo{}u, doticao druge qude.Ponekad bih ono turobno i suvo po{kropio

rado{}u.Pa sad rastem kao biqna stabqika iz zemqe,

rastem iz svog dubokog neznawa i iz svojih dana i no}i.Sada sam izme|u onoga Ni{ta i obiqa onoga

Sve,izme|u modrine kristala leda i usijane

èravice,na putovawu od ravnodu{nosti do groznice,od beline ro|ewa do duboke tmine nestajawa.

Milan \or|evi}

POSLE UDESA

kw

i`

evn

im

agaz

in

17

tribina skd

kw

i`

evn

i m

agaz

in

16

tribina skd

Dobar dan, draga Vi-do. Ne treba previ{etraìti povoda za raz-govor sa Vama, ima ihonoliko, ali mislim dasvaki razgovor moè bi-ti boqi ukoliko je po-vod konkretan, upravokao sada. Objavili stedve nove kwige: zbirkuizabranih i novih pri~aPrava adresa i zbirkueseja Nasuprot proro-~anstvu. Pomalo zago-netni naslovi, zagonet-nost je i ina~e lepa oso-bina umetnosti, ali ne-}u o tome. Hteo bih dadanas razgovaramo o ne-kolikim temama koje suu znaku slova R, recimo o Radosti, o Razli~itosti,o Razlozima pisawa. Mo`da te re~i i ne}e bitikqu~ne u na{em razgovoru, ali hajdemo najpre tako,dok on ne krene gde se wemu ho}e, nekakav nam jeokvir potreban. U Pravoj adresi su sve Va{e anto-logijske pri~e, po~ev od „Otrovnog mleka masla~-ka“, „Starog sata“ i „Velikog ùtog leptira“ domeni posebno drage „Nostalgije“, a tu su i dve novepri~e, „Palindrom“ i ona koja zajmi naslov celojkwizi. Predlaèm da prvo govorimo o razlozima, opodsticajima za pisawe, o tome kad ste sebe uop{tevideli i prepoznali kao pripoveda~a. I kada ste topo~eli ozbiqno da shvatate? Verujem da nije suvi-{e te{ko pitawe.

Dobar dan, profesore. Drago mi je da popri~ams vama, mada mi po~etno pitawe ba{ i nije lako.Ali da prvo kaèm ne{to {to moè biti shva}enokao preambula na{em razgovoru. Odavno sam ve} po-~ela da uìvam u }utqivosti, recimo Ive Andri}a,ili Selinxera, pa poku{avam da odnegujem imix ta-kve osobe, ali mi to nikako ne uspeva. Naime, ~immi neko postavi kakvo pitawe ja dam „kratak“ odgo-vor na dve kartice bez proreda. No, kako je kwièv-nost marginalizovana i kako je postala svedena naoskudne kulturne rubrike i na sasvim kratke prika-ze, mo`da ni ne treba da se }uti. U stvari, èqnismo razgovora o literaturi...

A razlozi za pisawe? Ne znam ni sama. Nisampristalica arheologije postupka, arheologije pod-sticaja, niti dogodov{tina iz pi{~eve radionice,

pa ne mogu ta~no da odgo-vorim {ta sve moè dabude podsticaj. Zato od-govaram sofizmom: svemoè biti podsticaj, usvemu je razlog. Svakogtrenutka je pravi pisac,na primer kao vi, naoprezu, da ga ne mine ko-ja tema i da je zgrabi navreme. Ma, kaèm vam,sve su to sofizmi. Mi-slim da je vaàn nekakavutisak koji steknemo kaopredstavu o ne~emu, ilio nekome, pa razmi{qa-mo o tome. Zaokupi nasneka li~nost sa svimsvojim crtama... Kako jenedavno pojednostavila

taj odgovor Qudmila Ulicka u jednom intervjuu, imene najvi{e zanima ~ovek, a to je mo`da pro~ita-la kod Ive Andri}a koji je rekao: „ôvek je moj naj-omiqeniji pejza`“. To je i sa mnom slu~aj. Kao {touobraàvam da dobro pamtim imena qudi, tako do-bro pamtim i wihove likove i wihove ìvotne po-jave. Tako bi, u stvari, glasio moj odgovor: zagonet-ka ~ovek i wegove vidqive i nevidqive delatnosti,to su moji podsticaji.

Mislim da ne bi trebalo prekinuti tragawe zatim odgovorom, nego nastaviti daqe. Bez èqe daprevi{e insistiram, ali sa namerom da uporedimiskustva, recite mi da li imate jasnu predstavu otome da li je podsticaj i razlog pisawa racional-nog ili sluhovnog porekla? Da li se na neki podsti-caj odazivamo vi{e intuitivno, nemo}ni da ga dokraja osvestimo i da za wega damo puno obrazloè-we (kao da je samo pisawe davawe obrazloèwa!),ili on mora biti i pitawe razuma, da budem sasvimprecizan, na{eg razumskog stava prema onome {tonas ~ini osetqivim, {to nas iritira, {to nas, ukrajwu ruku, oblikuje. Kojem ste kqu~u skloniji?Koja Vam je koncepcija blià, racionalisti~kaili intuitivna? Prva nas vodi pri~i o individual-nom karakteru, o predisponiranosti nekoga da pi-{e, a druga pri~i o nadahnu}u, o primoranosti ne-koga da ~ini isto.

Pisac se, pretpostavqam, prepoznaje po tome{to ima izvesnu osetqivost, da ne kaèm rawivostprema stvarnosti koja ga okruùje, prema motivima

koji negde oko nas lebde, a drugi qudi ih ne zapaà-ju niti ih oni uop{te zanimaju. Tako da bi se moglore}i da je i poriv pisawa u su{tini pomalo neraci-onalan. Recimo da strogo racionalan ~ovek pro-nikne u neku stvar koja ga zanima i ide daqe. Nestvara od we opsesivnu temu, dovoqno mu je nepo-sredno saop{tavawe onoga {to je video ili ~uo. To,me|utim, nikako nije slu~aj sa piscima.

Da li to vaì za sve pisce?Mislim da vaì, ukoliko su zaista pisci. Malo

je onih koji tvrde da u svom zapisu samo prenose oti-sak onoga {to su ~uli ili videli. Verujem da takone{to zapravo i nije mogu}e. âk ni u reportaì.Svako pisawe po~iwe od neke individualne razlikeu vi|ewu. Sada odgovaram na va{e pitawe: {ta menepodsti~e da pi{em? Koji je razlog da sednem i to~inim? Taj po~etni razlog nije u potpunosti opi-siv. Javi se neki zvuk, kako ste vi rekli, kao {to sejavio Branku Radi~evi}u u onom ~uvenom stihu: „wevi{e nema, to je bio zvuk“. Da, neki zvuk, neka unu-tra{wa nervoza pokre}e potrebu za pisawem. Od teneuralgi~ne ta~ke kre}em, ono {to se daqe de{avamo`da mogu nazvati racionalnim, jer je za mene pi-sawe pre svega istraìvawe. Prepoznam negde nekuli~nost, iz ìvota, iz literature, ili je prona|enu svom se}awu i poèlim da je boqe i dubqe sagle-dam i upoznam. Pri~a je dobar na~in da to u~inim,da je predstavim sebi i onda, zapravo, zapisujem torazmi{qawe, to prou~avawe teme. Evo, recimo,pripovetka „Veliki ùti leptir“, ona je promatra-we izbliza jednog neobi~nog mladi}a, koji od svetaoko sebe opaà samo svoju majku i leptire koji zawega imaju posebno zna~ewe. Opsednut je tim insek-tima. S wima se ~ak poistove}uje. Ne mogu ta~no dase setim kad sam i kako do{la do te teme, mada nebih htela da se iz mog odgovora zakqu~i da smatramda je pisawe nesvesna reakcija na stvarnost, ilipodsvesni odgovor na neke izazove. Naprotiv. Odtrenutka kad me ne{to zainteresuje toliko da bihhtela da saznam {to vi{e o toj pojavi, li~nosti ilidoga|aju, i kada poèlim da o tome pi{em, ta aktiv-nost postaje racionalna.

Nameravam da sa~inim izbor Va{ih pri~a kojegovore o qubavi i jo{ o pone~emu, i mislim kolikoje kwièvnosti nastalo iz razloga neizre~ene ilineispuwene qubavi. I Vi o tome ponekad pi{ete,ali nipo{to ne}u da prenebregnem vedrinu i duho-vitost Va{eg pripoveda~kog glasa, osobine koje sunaizgled suprotstavqene melanholiji, tako|e va-`nom svojstvu Va{ih pri~a, a zapravo prirodno iduuz wu. Ve} sam pomenuo „Nostalgiju“... Ako je, kakorekoste, „Veliki ùti leptir“ studija jednog slu-~aja ili istraìvawe jedne pojave, automatski stebliì stavu da pisawe nije nikakva nesvesna ilipolusvesna radwa nego istraìva~ki, kreativanposao. To mi deluje sasvim razlo`no, ali ja u „No-stalgiji“ vidim jedan vi{ak spontanosti ili nemi-novnosti koji otkriva da je ta pri~a morala bitinapisana, vrag bi ga znao za{to. Ra{~inite mi ma-lo tu pri~u, u kojoj nalazim magi~an preplet tra-gi~kog i humornog vi|ewa ìvota. Odakle ste kre-nuli, otkud Vam podsticaji za wu, kako ste je pisalii kako ste na kraju shvatili da ste je napisali?

Nostalgija je i ina~e ose}awe koje me je oduvekzanimalo. To je veoma duboko ose}awe kojim se lite-ratura hranila i kojim se hrani. Kada biste zapita-li bilo kog prolaznika na ulici koji razume zna~e-we te re~i, da li je i nama danas i ovde to ose}awesvojstveno, i da li ga nosimo u sebi, verujem, svakobi vam potvrdno odgovorio. Zbog tih pojedina~nihseoba i grupnih egzodusa kojima smo savremeniciuvek prvo pomislimo na na{e qude i zemqu, ali zna-mo da je to ahasversko lutawe pojedinaca i narodapo belom svetu, bilo da je voqno, ili nevoqno, ima-nentno na{em vremenu.

U doba mog gimnazijskog |akovawa u SremskimKarlovcima, meni najzanimqiviji stanovnici toggradi}a bili su ruski emigranti. Oni su tada biline{to stariji qudi, a bilo ih je ve} nekoliko gene-racija izbeglica, ali za moje tada{we pojmove svisu bili prastari. Tako da sam se prema wima odno-sila kao prema Tolstojevim junacima. Prosto samih gledala kao da su do{li iz kwiga, kao da ih ~i-tam. Jedna gospo|a me|u wima, zvala se Na|a ZinaJurjevna Malahova, dràla mi je privatne ~asovefrancuskog. Da ne duìm mnogo, ono malo francu-skog {to sam od we nau~uila, izgovarala sam sa de-belim ruskim akcentom. Kad sam do{la na fakul-tet, lektor me pitao da li sam Ruskiwa. Sad znam dabi bilo boqe da me je Na|a Jurjevna u~ila ruski,ali ruski tada nije bio u modi, nikako. Posmatraju-}i te qude izbliza, shvatila sam da je nostalgija vi-{e od ose}awa, da je to jedan pogled na svet. Kadaìvite negde izme|u sveta iz koga ste izgnani i sve-ta u koji ste do{li, u nekom tre}em, pomerenomnimbusu, razvijete u sebi jedan poseban ose}aj. Tosam i sama za sebe kasnije otkrila, putuju}i i stran-stvuju}i.

Promenom sredine ostajemo na poseban na~invezani za kqu~ne doìvqaje iz ranijeg ìvota, zamesto gde smo najduè ìveli, za kraj za koji smonajvi{e vezani. Dakle, nije nostalgija samo ~e`waza domovinom, {to je osnovno zna~ewe te re~i. No-stalgija je, u stvari, ~e`wa za zaustavqawem jednogdoìvqaja ili doga|aja i za nastawivawe u wemu.Strah od zaboravqawa i udaqavawa. Taj doìvqajne mora biti vezan za rodno mesto.

Pi{u}i o Lizaveti Jurjevnoj zaista sam nasto-jala da nekako proniknem u finese tog ose}awa. Po-~ela sam od te moje mladala~ke fascinacije ruskimemigrantima. Ti qudi su uistinu i daqe ìveli poruski, u Rusiji, bez obzira na to {to su fizi~ki ì-veli daleko od we. Wihove nastambe, na~in ìvota,svakodnevni obi~aji, pijewe ~aja, navika pose}iva-wa, sastajawa, me|usobna povezanost, sve je bilopotpuno isto kao da ìve tamo. Ono {to ih je okru-ìvalo gotovo u potpunosti su ignorisali. @ivelisu u nekoj vremenskoj inverziji. Novu, karlova~kustvarnost, smatrali su nekim dalekim okvirom svogìvota, a najbliè okolnosti u wihovom razmi-{qawu bile su ruske.

Tako sam postavila i glavnu junakiwu moje pri~eza koju me pitate, posmatraju}i je o~ima qudi koji-ma je ona bila nedoku~iva i ~udna. Najpreopisuju}i na~in na koji wena sluàvka ~itai sebi tuma~i postupke, jezik i navike te woj

ZABORAVILI SMO DAPI[EMO S RADO[]USa Vidom Ogwenovi} razgovarao Mihajlo Panti}

Vida Ogwenovi} Mihajlo Panti}

TRIBINA „SKD KWIGA +“?

:

?

:

?:

?

:

kw

i`

evn

im

agaz

in

19

tribina skd

kw

i`

evn

i m

agaz

in

18

tribina skd

tako, ali tako nije pro~itano, i sad, {ta tu moèmo,nije to ni prvi ni posledwi put da me nisu razume-li. Qudi su hvalili i kudili tu kwigu iz drugihrazloga. A ja se samo u pisawu sluìm postupkomunutar postupka, pa govore}i o qubavi zapravo go-vorim i o pone~em drugom.

Nekoliko savremenih romansijera, {to stari-jih, {to mla|ih, razli~itih poetika, ~ak i razli~i-tih ideologemskih pozicija, reklo mi je da nije mo-gu}e napisati zanimqiv roman bez tragova qubavneintrige, ma o ~emu drugom on ina~e govorio, i ja bihse uvek malo lecnuo kada bih to ~uo, a onda bih se se-tio mnogih velikih romana i video da je zaista tako.To je, izgleda, u korenu ànra, anti~ki roman po~i-we pri~ama o qubavnim parovima, pa je, docnije, ro-man blizak pojmu romanse, i tako daqe. Koliko sa-vremena kwièvnost sa tim programski kalkuli{e,naro~ito ako na umu imam zahteve kwièvnog trì-{ta koje perfidno uslovqava i sam lik dana{wekwièvnosti? Najvi{e se pi{e o onom {to publi-ka najvi{e traì, u spletu nedoku~ivih odnosa in-teresa, konvencija i o~ekivawa. Ali, postavio bihpitawe na druk~iji, dubinski na~in: moèmo li uop-{te pisati, a da presko~imo qubav?

Mislim da ne moèmo. Ube|ena sam da je i ono{to smo nekada zvali ratnim filmovima, istorij-skim ili detektivskim romanima, koji su u jednommomentu, kasnih pedesetih ili ranih {ezdesetihgodina pro{log veka, bili veoma u modi kod nas, uosnovi proizvodi nekakve odbrane qubavi, ili bek-stva u wu, iako se ~inilo da je tu najmawe o woj re~.Ima li kwièvnosti bez qubavi? Nema. To je istokao kad bismo se pitali ima li ìvota bez vode. Ne-potpun je i surov ìvot bez qubavi, znamo. Qubav jekao i prolaznost, sastavni element celine bi}a. Paako je tako, kako bi pisawe moglo biti pravo bezqubavi, pa, na kraju krajeva, i bez qubavi za kwi-èvnost.

Napisali ste jednu nestandardnu esejisti~kukwigu, kwigu dobrog raspoloèwa i radosti u~e-stvovawa, kwigu prijateqstva. Posebno me je dota-kao Va{ pledoaje protiv iskqu~ivosti koja zaga|u-je na{e ìvote i na{u svakida{wicu. Kao da je ide-ologija danas dobila novi lik, lik {iroko raspro-strawene iskqu~ivosti. Nema vi{e nametawa jedno-obraznog na~ina mi{qewa, ali zato ima iskqu~ivo-sti, gde god se okrenete, eto we. Jedino i samo tako inikako druk~ije. Nikada svet, pa ni ovaj na{, nijebio raznolikiji i razli~itiji, ali to ne smeta is-kqu~ivosti da buja i metastazira, da ne uvaàva raz-like. Mogao bih pobunu protiv takvog stawa da pre-nesem i na politi~ku sferu Va{eg javnog delovawa,uvek ste teìli neutralisawu zadrtosti, ali bihipak ostao u kwièvnosti. Va{a kwiga govori i ovelikanima tradicije, i o Va{im saputnicima iprijateqima, prijateqstvo i radost dobar su povodpisawu. U woj se vidi {irina i raznolikost Va{ihinteresovawa i Va{ih vokacija. Mogao bih je za se-be nazvati kwigom „svih lica“ Vide Ogwenovi}.Vidite li sebe kao nekog ko traì nikad usposta-vqenu ravnoteù izme|u razli~itih interesovawa?Da li ste ikad bilo ~emu davali prioritet?

Prioritet je tako|e vrsta iskqu~ivosti. Hvala

vam {to ste me podsetili na taj deo. Kwigu sam na-slovila Nasuprot proro~anstvu, jer je i prorica-we vid iskqu~ivosti. Proro~anstvo izdvaja jednumogu}nost, jedan pravac, jedno re{ewe i zahtevabespogovornu aklamaciju. Mislim da je ~itavaumetnost, po{to po~iva na te`wi ka vi{ezna~no-sti, u stvari opozicioni odgovor na dogmatizovanomi{qewe, odnosno – iskqu~ivost. Mi smo iskusilivi{e varijanti dru{tvene, politi~ke, nacionalnei kriti~ke iskqu~ivosti. Od ideje totalne domina-cije, preko poeme o jednakosti, do terora sveznaju-}ih preporoditeqa. Iskqu~ivost je opresivno mi-{qewe, razgovor sa rukom na obara~u u kom prekisud zamewuje rasu|ivawe. U takvom izricawu sudovaima istovremeno neke ubila~ke tenzije i prgaveslabosti.

No, vratimo se kwizi eseja. Esej kod nas nikadanije bio {iroko rasprostrawena forma, pa nije nidanas. Meni je bliska montewevska koncepcija ~i-stog eseja, shva}enog kao otkrivawe i tuma~ewe sop-stvenih opsesivnih tema, pa otuda i ta raznolikostkoju pomiwete. Mogla sam, naravno, sa~initi kwigueseja samo o kwièvnosti. Ali, to ne bi bilo ono{to sam htela, a to je da u kwigu uvrstim raspravu o{irem krugu pitawa pojava i li~nosti koje me zani-maju, o kojima razmi{qam i o kojima razgovaram sadrugima i sa sobom.

I, eto, nisam, zaista, nikada davala prednostnijednom od svojih profesionalnih interesovawa,svejedno da li je re~ o pozori{tu, prozi ili eseji-stici. A ne pre}utkujem ni svoje delovawe u poli-tici. Naprotiv, smatram ga potrebnim, s tim {to,kao {to ste se ve} uverili, nikad nisam imala po-liti~kih ambicija. Ne zanimaju me politi~kefunkcije. Jednostavno, drìm da je va`no izboritise za mogu}nost da se uti~e na okolnosti u kojimaìvimo i radimo. Unutra{wi, li~ni, pasivni ot-por ne mewa stawe stvari, i pre je crta narcizmanego znak sudelovawa u nekom dru{tvu. Ako svojeli~no nezadovoqstvo dru{tvom ne udruìte sa jav-nim otporom, ne}ete mnogo doprineti promeni. Sa-mo }ete sebe umiriti da ste protiv stawa koje sma-trate lo{im. Smatram da je potrebno da se ume{a-mo, pasivnost je krajwe zaobilazan i neproduktivanna~in pobune.

Sad bismo ovaj deo razgovora mogli da rezimi-ramo re~enicom da je ~ovek obavezan da se bavi sop-stvenim ìvotom.

Upravo tako.I Borhes negde kaè da je ~ovek duàn da bude

vedar i odgovoran kada razmi{qa o svetu. Nasu-prot proro~anstvu nije zbirka nekakvih cepi-dla~kih eseja koji pretenciozno èle da posmatra-ne pojave kriti~ki izobli~e u naporu ekscentri~neinterpretacije, da ih izvrnu kao rukavicu ili, da-leko bilo, da ih naruè i ponize, nego da u wima ot-kriju i potvrde radost i lepotu. Da li je za Vas pi-sawe radost? Odmah }u Vas preduhitriti stavom daza mene jeste.

Ne bih mogla da kaèm da je pisawe neko veseqe,euforija sigurno nije. Ali, radosna sam nekada pi{em, nego sam radosna zato {to pi-{em, pisawe je otkrivala~ka delatnost i

veoma ~udne ène, a zatim susret sa milici-onerom Krmpotom, a taj se susret, znam, vamadopada. Poru~nik milicije sedi u svojoj kan-

celariji, odjednom, usred no}i, dovode mu ~udno obu-~enu staricu, koja pri tom govori ruski. On mislida sawa i doìvqava pravo otkri}e onostranog.

Moète li na osnovu onoga {to ste rekli da po-tvrdite kako svaka pri~a koju ste napisali mora daima u sebi makar deli} autenti~nog iskustva, ma ka-ko on ina~e kasnije bio prera|en u imaginaciji.Ho}u da kaèm kako nam, mo`da, ni{ta ne pada sMarsa, nego uvek dolazi iz na{eg najdubqe proì-vqenog iskustva i onda trpi preradu koju, uprkosvrlo racionalnom pristupu formi, ne moèmo daiskontroli{emo do kraja. Ono o ~emu pripovedamoima neku svoju voqu koju vi{e sledimo nego {to go-spodarimo wome.

Svakako da. I sama sam o tome vi{e puta govo-rila. Iskustvo ne moè bez umetnosti, i obratno.To je jedna strana medaqe. A drugo, mi zaista nika-da do kraja ne znamo, niti }emo ikada odgonetnutida li kwièvnost potkazuje stvarnost ili pakstvarnost opona{a kwièvnost, odnosno umetnost.Kako stvarnost dobija formu, ~ime se forma hra-ni? Ma{ta i realnost stalno se prepli}u, stalnozamewuju mesta, kako bi vi profesori to rekli...

To se naro~ito dobro vidi u ve}ini Va{ih dra-ma, u wima gotovo uvek postoji jedan dokumentarnisloj od kog se kre}e, da bi na kraju bio prevladan.Na primer, drame My name is Mitar, Jegorov put,Mileva Ajn{tajn zasnovane su na istori~nim pri-~ama koje onda trpe autorske intervencije i dobija-ju sasvim nov, fikcionalizovan oblik. Pre nego{to pre|emo na esejistiku, ja bih jo{ malo o prozii, ko o ~emu, o qubavi.

Mislila sam da }emo govoriti i o poeziji, viznate za{to...

Nemam ni{ta protiv. Razgovor o esejistici mo-èmo po~eti poezijom, jer je prvi tekst u Va{ojesejisti~koj kwizi posve}en odbrani poezije. Znamda ste, kakav sam i sam, pasionirani ~italac poezi-je. Prozni pisci, siguran sam, moraju u sebi imatiafinitet za poeziju, tim ve} i zbog ~iwenice da jesami ne pi{u. Ili se prave da to ne ~ine, kao IvoAndri}.

Nemam tome {ta da dodam.Dakle, imam mali problem, „qubav“ ne po~iwe

sa „r“, pa mi se koncepcija malo ru{i. Ho}u da ka-èm da se nikada niste libili da pripovedate o qu-bavi, ali u va{im najnovijim prozama to polako po-staje dominantna tema, mislim i na roman Prequb-nici i na dve ve} pomenute najnovije pri~e. Kolikoje tu re~ o unutra{woj naruxbi, o potrebi da govo-rite o qubavi, ili je do{lo onako s ruke, spontano?

Moè se gledati i tako, ali bih rekla da su toproze sa znatno {irom, ne samo qubavnom, temati-kom. Recimo da je qubav samo jedan rukavac, jednopripovedno sredstvo u Prequbnicima. Kqu~na tematog romana je, kako su ve} kriti~ari utvrdili, iden-titet, problem i pojam identiteta. I to je, kako mise ~ini, pomalo pomodna tema za svakovrsne raspra-ve – identitet pojedinca, identitet nacije, identi-tet grupe, identitet budu}nosti, sada{wosti i pro-

{losti. Dakle, toliko se stvari i pojmova, qudi, na-roda, politi~kih pogleda na svet neprestano iden-tifikuje, a s druge strane, svi mi znamo da je samoprolaznost trajna i stvarna, tako da su sve te iden-tifikacije podlo`ne stalnoj promeni. Eto, o tomesam htela da napi{em kwigu.

Uostalom, kad boqe razmislim, dolazim do za-kqu~ka da su sve moje kwige o qubavi. „Ako je to qu-bav“, da se posluìm va{im naslovom. Ukoliko, na-ravno, qubav razumemo kao intenzivnu ili upornuotkrivala~ku strast. Ili pasiju. Ili vezanost.

Nisam sugurna ni da je moj prvi roman Ku}a mr-tvih mirisa pro~itan u kqu~u u kom sam ga pisala.To, u prvom redu, jeste roman o opsednutosti, o ~ove-ku koji je kolekcionarski opsesivno vezan za miri-se, ali sam ja, koriste}i se tim sredstvom, zapravopisala roman o utopiji i distopiji. Utopiji iz kojesmo mi ba{ tada izlazili. Ona se obru{ila, a da ni-kada o tome nismo dovoqno ni razmi{qali, ni raz-govarali, ni pisali, ni analizirali wenu pojavu.Zato smo, u stawu distopije, poricali sve i sva{ta.Poricali smo sve {to je ikada imalo ikakve veze sautopijskim pogledom na svet koji je tako|e, kao iprolaznost, va`na konstanta ìvota. Pisala sam

?

:

?

:

?

:?

:

?

:

?

:

?

:?

:

\or|e Andrejevi}, Studija, 1949.

kw

i`

evn

im

agaz

in

21

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

20

tribina skd

prilazim joj sa rado{}u. S tim u vezi, pri-se}am se jednog sjajnog eseja Adama Zagajev-skog, mog omiqenog pesnika. Govore}i o

poqskoj kwièvnosti, Zagajevski kaè da su Poqa-ci zaboravili da pi{u s rado{}u i o radosti. Kaèda su wihove pesme i pri~e uglavnom lamentozne, dasu to tu`balice, zato {to su navikli da budu stal-no protiv ne~ega, da traè neke izlaze, da se su-protstavqaju, da pate od toga {to su prigu{eni,{to su deprimirani, {to su uskra}eni za ovo ili zaono. Rekla bih da sli~no vaì i za nas, i na{a kwi-èvnost je donekle lamentozna, ovda{we pisaweuglavnom je opisivawe gubitaka, mawkova i nedosta-taka. Otuda izgleda da mi pi{emo iz neke potrebeza sau~e{}em, iz neke tu`ne lage.

Ima Zagajevski i esej pod naslovom „Tri isto-rije“. Pi{e u wemu da istorija ~ove~anstva nijejedna, nego ih ima tri: istorija nasiqa, istorija le-pote i istorija patwe, pa kaè da su prve dve napi-sane, a tre}a nije. Tu se ne bih saglasila, polemisa-la bih sa mojim omiqenim pesnikom, jer mislim daje celokupna kwièvnost u stvari naro~ita istori-ja patwe.

A za{to nije napisana istorija radosti? Za{toje svet toliko optere}en nanosima tragi~ne isto-rije, za{to ìvi nakaznu politiku, me|uqudsku ni-skost i zlobu, za{to sve podre|uje interesu? Za{tonema vi{e studija o lepoti koja se uvek javqa u do-diru sa numinoznim, kao znak wegove objave? Lepo-ta nas upozorava na kona~nost, ali nam donosi iozarenost, i radost. Radost je deo lepote. Da progo-vorimo i poneku o prijateqstvu, mada ni ono nijena „r“. Va{a kwiga eseja ima i jednu, mo`da neho-ti~nu evokativnu crtu, ona je i pohvala prijateq-stvu i prijateqima. Neki od wih, naàlost, vi{enisu ìvi. Okupili ste ih u jedne korice, da tu na-stave da se druè sa Vama.

Prijateqstvo smatram va`nim upori{tem i zasvoja ose}awa i za svoje ìvotne okolnosti. Prija-teqstvo je izbor. Pri izboru prijateqa u stvari za-ista najvi{e pokazujemo svoju li~nost i manife-stujemo vlastite osobine. Mi ne moèmo da biramoro|ake, ali me|u wima moèmo da biramo prijate-qe. Ni naciju ne biramo pri ro|ewu, ni religiju,no, moèmo ih kasnije promeniti i tako donekleosvojiti jo{ jednu mogu}nost izbora. Prijateqstvo,me|utim, nije datost, nego jeste samo na{ izbor. Iupravo ~iwenica da taj odnos nije prisila, nije ni-kakav zavet na ve~nost, ~ini ga u stvari postojanim.Ja sam na prijateqski odnos upu}ena gotovo do zavi-snosti. Ne zato da bih imala nekog ko }e mi se na}iu nevoqi i ~ije mi je rame potrebno za plakawe, ani to nisu mali razlozi, nego, mo`da pre svega toga,zato {to je prijateq osoba s kojim proveravam svo-je stavove prema svemu, po~ev od osnovnih vrednostii uverewa koje delimo ili ne delimo. Ne teìm to-me da mi prijateqi budu sli~ni i da se u svemu sa-gla{avamo, to mi nije neophodno. Ali je potrebnoda postoji poqe punog me|usobnog poverewa, beztoga nema pravog prijateqstva.

U jednom intervjuu rekla sam da mi je prijateqonaj koji bi, kada bi u novinama pro~itao, na pri-mer, glupost da sam nervozno odgurnula neko dete

pod auto, odmah rekao: „To je nemogu}e, to je sasvimnemogu}e“. Upravo tako, smatram da mi je prijateqonaj ko me dobro poznaje i koji mi je, kako kaè u ne-koj svojoj dosetki Oskar Vajld, prijateq uprkos to-me.

Jednom ste mi rekli da se najboqe razumete sadecom, da se sa wima nekako najbrè prona|ete iusaglasite. Da li je to znak da niste odrasli?

Izgleda da jeste. Svoju pritajenu infantilnostpriznajem sa izvesnim snebivawem zato {to je upor-no prikrivam nekom pozom mrgodnosti, da bih iz-gledala ozbiqnija nego {to jesam. Ne, nije tako.Mislim da svoju infantilnost pomalo ~ak i negu-jem u sebi. Uìvam u tome {to se sa decom odli~norazumem, a to je zato {to od wih ne traìm da budu„mali qudi“, ve}, kao {to kaè Ivo Andri}, tra-ìm da budu mala deca, {to ona i jesu. Ra|e prila-zim wima, nego {to ih podsti~em da budu starmali.Mawe me fasciniraju deca-demonstratori raznihznawa, koja recituju i opona{aju peva~e, nego meprivla~i upravo wihovo nespretno iskreno de~je~itawe sveta. U stvari, privla~i me wihova otvore-nost za igru, a igra me i daqe zanima gotovo istokao {to me zaokupqala u detiwstvu. Sa decom je sveneposrednije, odu{evqewe je spontano kao i neza-dovoqstvo. Ne bih, me|utim, umela da pi{em za de-cu, niti sam se ikad usudila da im reìram u pozo-ri{tu, ili na radiju. U~estvovali su, ali sam odwih uvek traìla da rade {ta god ho}e, na uàs glu-maca. @ao mi je bilo da im kvarim wihovu de~juprirodnost.

Ponekad mislim o tome kako je nedarovita pre-ozbiqnost uzrok mnogog qudskog zla. Ne volim nipoliti~are, ni pisce koji se ne smeju, mada mi nizluradi, jalovo-cini~ni podsmeh nije potaman. Dali je ~ovek koji je sa~uvao sposobnost da se igra ikoji je ostao dete u sebi sposoban da gurne drugo de-te pod automobil ili da izmisli logor?

To je lepo pitawe, dovoqno za jednu veliku ese-jisti~ku raspravu. Preozbiqnost je isto jedna vr-sta iskqu~ivosti. I preozbiqnost je davawe najve-}e va`nosti onome {to neko misli. Zastupawe samojednog mi{qewa i jedne formule i sve {to ona nepokriva, ne smatra se ozbiqnim, odnosno smatra seneprijateqskim. Cinizam je u stvari odbrana{kaporuga gubitnika. Shvatam za{to vam nije potaman.To je dosta opasan misaoni daltonizam. Cinik ras-poznaje samo sopstvenu boju, sve druge su mu sive.Nasuprot svemu tome je igra. Igra je humanisti~kaintervencija u prirodi.

Naàlost, postoje i qudi koji se igraju devi-jantnih igara tu|im ìvotima. To su oni {to izba-cuju decu iz zahuktalog voza da vide kako lete. Tenakazne igre sigurno su i posledica animalnih po-treba i preuveli~ane, hipertrofirane ozbiqno-sti. To su qudi svetlosnim godinama udaqeni od hu-manih poriva koji podsti~u pravu igru.

U ime humanih razlika ja Vas srda~no pozdra-vqam i zahvaqujem Vam se na ovom i svakom budu}emrazgovoru. Mislim da }e, kada dobije pisanu formu,biti jo{ boqi, a i ovako je bio nadahnut.Uìvao sam u wemu. Hvala vam, draga Vido.

Hvala i Vama, dragi profesore.

ma lepe smelosti u tome {to jeVida O. pro~itala Pisma iz Nor-ve{ke Isidore Sekuli} kao qu-bavni roman. Putopis kao qubav-ni roman. Kao pismo, kao pismoJovanu Skerli}u. On je u kwizi oIsidori Sekuli} napisao da wen

autor „ima maglu u glavi i maglu u izrazu“. Ta ra-na pekla je Isidoru Sekuli} ceo ìvot.

Jovan Skerli}, „vo| i orator“ nacionali-zma, pohvalio je prvu kwigu Isidore Sekuli},ali mu je i tada zasmetalo to kosmopolitskoime, Isidora, a sad jo{ i Norve{ka u naslovudruge kwige. „Doista u vreme nacionalizma, ja-kog i iskqu~ivog nacionalizma... krajwe neugod-na slika i neugodan zvuk...“ A nacionalizam?„Nacionalizam je velika i opasna stvar, ne pi-ta, ne}e da zna da je kosmopolitizam naj~e{}epitawe kulture.“

Isidora je dva puta videla Skerli}a. Prviput na nekom mitingu, i drugi put na Kalemegda-nu. U razgovoru s }erkom, govorili su francu-ski. „Ti si odvratan kosmopolit, a veliki naci-onalist, eto, govori u porodici i sa jedinim svo-jim detetom tu|im jezikom“.

U predgovoru za drugo izdawe Pisama, 40 go-dina docnije, Isidora kaè da se tad znalo daSkerli} odlazi za poslanika u Pariz. U tome gaje smrt spre~ila. I onda jedna stra{no ta~na di-jagnoza pona{awa srpskih intelektualaca. TaIsidorina dijagnoza vredi i danas: „Skoro popravilu daroviti Srbijanci napu{taju stranku,profesiju, dar i idu u politiku.“ Ni Skerli}nije odoleo.

A da su Pisma iz Norve{ke qubavni roman ida je Vida O. u pravu vidi se ve} na po~etku tihpisama. Vidi se da se Isidora obra}a nekom li~-no. Da je to adresa Skerli}eva. I to kako:

„I znam, o najboqe znam kako je kod tebe, kodnas. U dva sata popodne, je li, greje sunce u Top-~ideru, lagano i dugo se kida list platana i nig-de nikog nema.“

I vidi se kako ta melanholija, severna me-lanholija prelazi u fantastiku, u fantastikuli{}a, u qubav: „Ovde je ipak druk~ije. Sunce jeipak svetlo, kao oko grozni~ava bolesnika, alitoplih sun~anih zraka dobijamo samo toliko ko-liko kroz prsten s moje mr{ave ruke moè dapro|e. A suho li{}e ne prole}e i ne pada, negocuri i zaliva, veje i zatrpava... Gde god kap ki{emoè da padne, pada i suho li{}e. Na talase fi-

jura i u dnu ~amca, na {e{ire qudi i u kose è-na, na {kolske torbice de~aka, i u kolica beba.I preko svega toga opet pada, ùrno i gusto pa-da, i dawu i no}u pada, ako ga dodirne – pada, pa-da ako ga pogleda.“

U pravu je Vida O. da to jeste qubav. Qubav utom ritmu, u tom slapu li{}a. I jo{ u finalupada ako ga pogleda.

Ali sam i ja u pravu da su Pisma iz Norve-{ke fantasti~ni roman. Putopisi kao fanta-stika, kao katalog fantastike.

Pa, evo, fantastika qubavi: „Kad je HalteHildu izneverio dragu, ona mu je opkolila i za-palila kolibu i ~ekala da u woj ìv izgori“.

Fantastika svakodnevice: „I kuda god u|e-te... sve je sveè i ~isto kao da je mese~inomoprano i oribano.“

Fantastika vode: „Hitra planinska reka Ti-so {umela je oko kamewa... U rano jutro na tomkamenu spavaju galebovi.“

Fantastika svetlosti: „Vazduh je vidovit nana{e o~i... svaku pojavu vidi ~ovek sa mnogo ~ud-nog lelujavog kretawa. ôvek se ~isto boji mo-`da }e kroz tu novu svetlost ugledati kako se ze-mqa vrti, ili otkuda smrt leti.“

Fantastika smrti: „Nalaze se po {umi le-{evi divqih irvasa, po o~ima im se vidi da suna mah, zadavqeni bili silinom vetra“.

Fantastika mirisa: „Severnije oko varo{i-ca Namosa i Bodea gde na sve strane nekako tu-`no miri{e sveè pose~eno, poluìva jela.“

Fantastika neba: „Nebo nikad ne spava naSeveru i ne da Zemqi da zadrema ili umre.“

Fantastika ludila: „To nije ni u najgoremslu~aju ludilo koje dolazi iz ludnice nego, even-tualno, na putu za ludnicu“.

Fantastika sunca: „I svaka norve{ka ku}aima mesto gde se do~ekuje i oboàva sunce.“

Fantastika kazne: „U ~oveku zlo~incu kojije bio osu|en da se smrzne i posle stoji zale|enu santi leda, a qudi da ga gledaju i da ga se gro-ze.“

Fantastika ulice: „A kad do|e duga zima...neka slepa svetlost tapka po ulici.“

Fantastika meseca: „S obe strane meseca pojedan mesec.“

Fantstika Uskrsa: „Sve{tenik tada ima puneruke posla da krsti svu decu koja su se preko zimerodila, da ven~a sve parove koji su se pre-ko zime uzeli i posahrawuje sve smrznutemrtvace koji su ko zna otkad mrtvi.“

Boò Koprivica

VIDA O. ILI FANTASTIKA PUTOPISA

I

?

:

?

:

?

:

?

:

kw

i`

evn

im

agaz

in

23

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

22

esej

`noj Norve{koj, bio je u tim, ve} prili~no po-deranim, dubrova~kim cipelama.

A kad je re~ o stopalu, mogu li da se nasme-{im tada? I u Kova~evoj prozi va`no je stopa-lo. I sve ovo o Hamsunu pri~ao mi je Mirko Ko-va~, moj prijateq, na{ prijateq, 28. decembra1993. na wegovoj mansardi u Beogradu. I jo{ jekao veliki {eret dometnuo kako je on Hamsunovpotomak. Tih kasnih tridesetih wegova majka,jednom sedmi~no, i{la je u trgovinu na dubro-va~ku pijacu. I to je kraj fusnote.

Sad opet u {etwu. U Bergenu bile su na ri-bqoj pijaci, pa su obi{le nema~ku ~etvrt koja senije ne{to naro~ito promenila. Slu{ale sukoncert za ~elo i orkestar Armea Nurhajma, bi-le u Modernoj galeriji i na premijeri Porodi~-nih pri~a Biqane Srbqanovi}.

„To bi bilo mawe-vi{e sve {to Vam u Berge-nu mogu pokazati, a da ranije niste videli.“

Ne znam kako se to moglo desiti da ne odu uneku mornarsku kr~mu (to kaè Milo{ Crwan-ski), u ku}u velikog kompozitora Griga. Grig jeposledwi deo ìvota proveo u Bergenu. @iveoje u jednoj vili u zalivu, okruènoj {umom. Kaùda je bio sre}an. Stoji i sad, wegov klavir i no-te sonate u E–molu. Dole u steni pokraj vode jeGrigov grob, i wegove ène. Neobi~no je tiho utoj ku}i, ne ose}a se ni{ta od ustajalog vazduhakoji se udi{e u takvim muzejima. Vrata na toj vi-li kao da su uvek otvorena i Grig kao da je tekiza{ao.

Malo je poznato da Gunar Grin (~uveni se-verni trio Gre–No–Li, Grin, Nordal i Lid-holm) kao tinejxer dolazio na letwe ferije uBergen kad je dolazio u ku}u Eduarda Griga. Svi-rao je de~a~ki poletno Grigovu sonatu u E–molu.U onoj ti{ini, koja podse}a na ti{inu u poezijijednog mladog pesnika sa juga ostao je wegov za-pis o fudbalu. O driblingu: „Putopis je dri-bling, od oka do oka putuje oblak.“

Posledwu utakmicu u reprezentaciji [ved-ske Grin je odigrao u junu, 29. juna 1958. u finaluSvetskog prvenstva protiv Brazila. U polufi-nalnoj utakmici sa SR Nema~kom postigao je od-lu~uju}i gol, drugi gol i [vedska je pobedila sa3:1. Na toj utakmici Grin je bio kapiten, a kapi-ten SR Nema~ke bio je Fric Valter. Grin i Val-ter ro|eni su istog dana, istog meseca i iste go-dine.

Ove stvari o Grinu ispri~ao mi je jedne let-we ve~eri u Kotoru u bifeu „Beograd“, FilipOgwenovi}, ~ijoj je seni posve}ena kwiga Pu-tovawe u putopis Vide O.

O TOME DRUGI PUT, ILI LUD JE PAMETAN,

TO JE [TAMPARSKA GRE[KA

O Sowi Heni, toj najboqoj kliza~ici svihvremena (ona je na prvoj Zimskoj olimpijadi

u [amoniju 1924. bila posledwa), i Isidorinompreziru osredwosti: „Ako, dakle, nisi roman-tik, ostavi severnu svetlost drugima, a ti idi

ve~eraj i spavaj“. O Rusu Stara~inu, koji je na[picbergenu proveo 30 godina i onom distihuPaula Celana „Vrijeme je da bude vrijeme/ vrije-me je“, o tome drugi put. O pesniku Vergolandu ibajci Oskara Vajlda „Sre}ni princ“. O Milo{uCrwanskom koji je najsre}niji u ìvotu bio ta-mo na severu i Balagrundu, o Ivaru Balagrundu,olimpijskom {ampionu u skijawu („Deca u Trom-zeu ne znaju sv. Olafa, ali svi znaju Ivara Bala-grunda. Klizaqke u wegovom izlogu, od sjajnog~elika, svetle kao ma~evi“). O tome drugi put. Otome je li Isidora bila (i) na jednoj fudbalskojutakmicu (Jugoslavija–Engleska, 1939)? Bila,ili nije bila, svejedno. Ovako se ona osvrnula nasport: „Jahawe, sankawe, klizawe, to su sporto-vi, koji zanose kao vino. Neka oproste futbale-ri“, i o tome drugi put. O onom distihu iz PerGinta (taj distih „Krava u ìce papkom svojimlupa/ uz wu krma~a u ga}ama cupka“), i pesmi Le-onarda Koena o Normanu Majleru, i pesmi „Mu-zika se do{uwala kraj nas“. O Arneu Brustadu,levom krilu norve{ke reprezentacije koji je naOlimpijadi u Berlinu reprezentaciji Poqskedao sva tri gola (na toj utakmici bili su Ham-sun, Hitler, Gebels i Gering) i Norve{ka jeosvojila bronzanu medaqu, i tri losa, ona {to suu podne {etala u vrtu na{e ambasade u Oslu, aVida O. u pismu Isidori napisala „Volim da po-smatram wihove tragove u snegu, izgledaju mikao note“.

A ja volim onaj distih iz Per Ginta, iz togdistiha isplivao je i ovaj tekst. „Ne ~ita se dase guta/ ve} da se na|e {ta nam treba“. I evo zakraj, da ne odem opet u fusnotu, i}i }u, i}i }emou Vinstru. Obe}ala je Vida O. da }e ovog letai}i, opet, u Vinstru na pozori{ni festival ida }e Isidora i ona videti predstavu Per Gint.A taj Per Gint na jezeru Gule je peto~asovnispektakl sa trista u~esnika i orkestrom kojiizvodi Grigovu muziku. U toj predstavi farmeriigraju farmere, deca decu, ribari ribare, aglumci ostale uloge. A ja }u igrati lica dugma-di. Znate li onaj song Leonarda Koena „I}i }u uVinstru“, jer: „ôvek je nomad po srcu svom, pomisli svojoj i po idealima svojim...“ I}i }u, i}u}u ja u Vinstru da ~ujem onaj ton harlekina:

„U San Francisku kopao sam zlato, Grad be{e pun ma|ioni~ara,Jedan je nogom svirao na violini.“

Ili

„ûdna je stvar cela ìvotna gu`va,ìvot ko {to kaù lisicu za uhom ima,Ushte{ li je {~epat, teta lija sko~i,Pa {~epa{ ne{to drugo ili ba{ ni{ta.“

P. S.Ovaj tekst napisao sam ~itaju}i kwi-

gu Vide Ogwenovi} Putovawe u puto-pis.

Pa i ta Pisma po~iwu kao fanta-sti~ni roman, kao bajka, a po~iwu ovako:„@iveo u staro vreme jedan kraq koji se

zvao Gilfi i desilo se jedared da je kroz wegovuzemqu prolazila ~udna neka èna koja ga je svo-jim ~arobnim ve{tinama zabavqala i zanela.Kao nagradu obe}ao joj je kraq onoliko zemqe odsvoje kraqevine koliko ~etiri vola uzmognupreorati za jedan dan i jednu no}.“

Zemqa gde su se mitski bogovi delili samona bogove leta i zime, pla{ili se jedni drugih,propasti sveta koje je imalo da do|e onda kadkurjak Fenrir proguta mesec i sunce...

Prvi Asi, Odin i wegova bra}a, raskomadalisu telo xina Imira i od trupa Imirovog stvori-li zemqu, od krvi more, od lubawe nebo, od raz-valina mozga oblake, od smrskanih kostiju kame-war.

Ali se delovi izmrcvarenog xina nisu pod-jednako pravilno razleteli i rasporedili. Doksu Danska i [vedska velikim delom ravnica, pu-ne trave i svetlo zelenog drve}a, mozak i kostiImirovi zadràli su se naro~ito u dana{wojNorve{koj, u zemqi koja je vajarska fantazijagolog kamena i vode, zelenih zimskih mese~ina ikratkih pomra~enih dana, mo}nih jelovih {umai lala usred zime...

Zemqa te{kog i trudnog ìvota u koji se bezherojstva ne zara|uje ni hleb, ni kultura, ni ra-dost.

A KAD JE RE^ O STOPALU, MOGU LI DA SE NASME[IM TADA

Vida O. nije htela, nije joj se htelo da pi{enova pisma iz Norve{ke. Ili druga pisma iz

Norve{ke. Zato {to bi to bilo neukusno, glupoi besmisleno. Zato {to to prosto ne bi bilo go-spodski. I tako je sebi ostavila luft za jedanleèrniji, opu{teniji, gotovo mangupski ton uodnosu prema Isidori. I to je odli~no prona|enton. Nema usplahirenosti, divqewa, usiqeno-sti, patetike ili idolopoklonstva. Ali ima na-vija~ke strasti, dràwa figa. Ima naklonosti.Umesto da pi{e pisma iz Norve{ke. Vida O. jeodlu~ila da pi{e pisma Isidori. Tako je (i) do-putovala u wen putopis. I krenula wenom sta-zom od Osla do Tromzea. Tri hiqade kilometa-ra.

Ona obave{tava Isidoru {ta se doga|a u we-nom kupeu, tuda {vrqa neki de~ak, pa malo za-stane da bi objasnila Isidori ne{to oko kom-pjutera i obave{tava je o promenama koje su sedesile u tih sto godina od kad se nisu videle.

A o novim Norveànima? „Ono {to mene kodwih zadivquje jeste ~iwenica da je wihova vr-hunska, jednostavna prirodnost zapravo kultur-na tekovina i dostignu}e.“

Vida O. vodi Isidoru i na svetski KongresPEN centra u Tromzeu. I tu hitro otvaram fu-snotu, fusnotu o cipelama. O Knutu Hamsunu. Toje, Vido, Va{ omiqeni pisac. Kongers PEN cen-tra odràn je 1938. u Dubrovniku. Na tom sastan-

ku bio je i Knut Hamsun. I ostao je jo{ {est me-seci u Dubrovniku.

Imao je tada 79 godina. Bio je to krepak sta-rac, malo nagluh, ali vitalan i u dobroj snazi,kao kakav stari razvratnik osvrtao se za mla-dim curama, skidao je {e{ir i pozdravqao svelepe ène. Voleo je {etali{te Boninovo. Tu bise poduè zadrào i gledao more. Obi{ao je svecrkve, kapele, pala~e i letwikovce. O svemu to-me pone{to je i zapisao, a posebno mu se dopaoletwikovac „Sko~ibuha Bonda“. âk je i u svojubiqe`nicu uneo povijest te gra|evine.

Sada iznosim jedan neobi~an i mawe poznatdetaq. To je pri~a o Martinu Egeu, norve{komslavisti i profesoru slavenske kwièvnosti uOslu. Knut Hamsun je u Dubrovniku kupio lepe iudobne cipele. Dugo su mu potrajale.

U wima je posetio Adolfa Hitlera 26. juna1942. godine. Tu je sedeo i Gebels. Taj je imao iobi~aj gledati sugovornika u noge. Sagnuo se iprstom pritisnuo Hamsunovo stopalo.

Knut Hamsun je jedan od retkih, ako ne i jedi-ni koji je prekidao Hitlera i rukom odmahivaona wegova blebetawa. Kada je uhi}en, 14. juna1945. na svom imawu Norholu u Sorlandetu, u ju-

Nikla Be{evi}, Portret ~ene, 1937.

kw

i`

evn

im

agaz

in

25

www

kw

i`

evn

i m

agaz

in

24

www

zabrana djela Slobodana [najderakoja je krajem pro{le godine objavilaizdava~ka ku}a „Prometej“ izZagreba nedavno su javno predstavqe-na. U devet kwiga objavqeno jenajva`nije i najboqe {to je [najderobjavio u svojih 40 godina kwièvnog

rada i 60 godina ìvota. Bio je to i povod za ovajrazgovor sa [najderom

Jeste li zadovoqni {to ste jedan od rijetkih hr-vatskih dramati~ara ~ija se djela igraju u inozem-stvu?

– Za{to ne bih bio? S tim u vezi vaqalo bi raz-likovati one hrvatske uspjehe na strani koji su uisti-nu bili postali sastavnicama kazali{nog ìvota re-spektivnih zemaqa u koje su se uspjeli izvesti, koji sudospjeli do kase i tantijema. Oni se, usprkos medijskojbuci koja se u nas stvara, mogu izbrojati na prste jed-ne ruke. Svakako je to Josip Kosor, s dramom, Poàrstrasti. Onda je to Krleà, u prijeratnoj Poqskoj teu poratnom SSSR–u; potom Milan Begovi}. U novijedoba, jedino Bre{an. To je zamalo sve. Ipak postojikontinuitet hrvatske drame u europskom kazali{tu.Tu su i mladi autori. Prije dvije godine u Berlinu, uokviru Berlinskih teatarskih susreta, najva`nije inajuglednije manifestacije wema~koga teatra, na na-tje~aj je do{lo {esto tekstova na svim europskim je-zicima, gdje su od ~etiri istaknuta teksta dva nagra-|ena bila hrvatska, jedan Nine Mitrovi}, a drugi Si-bile Petlevski.

îme se bave ti tekstovi?– U tekstu Nine Mitrovi}, igran je u Rijeci, ri-

je~ je o susretu ~ovjeka na umoru i jedne mlade ène.Rije~ je, recimo, o dijalogu u svijetu koji je izigraogeneracijski sporazum. Tekst Sibile Petlevski Lede-ni general neka je vrst projekcije u budu}nost koja sebavi perzistencijom krivwe.

Koliko se u Europi percipira ta perzistencijakrivwe kao posqedica ìvota koje smo ìvjeli, kaoposqedica blokova, komunizma?

– Unutar svih naroda postoje strane koje su se kri-vo opredijelile, zaigrav{i naj~e{}e iz oportuni-sti~kih razloga na kartu trenutnih gospodara. U svihje naroda tako, hrvatski po tome nije nimalo specifi-~an. Dakle, svi imaju ne{to {to na neki na~in èleostaviti po strani i svi imaju qude koji ba{ na topodsje}aju, kao {to je to 1968. u~inila moja generaci-ja u Wema~koj. Ona je podsjetila generaciju svojih o~e-va na ono {to su radili u ratnoj pro{losti.

Kako izi}i iz toga?– Na~ini na koje se izlazi na kraj s pro{lo{}u

razli~iti su. Ako potiskivawe pro{losti vodi wezi-nu ponavqawu, moraju se traìti drugi izlazi, potpu-no suprotni. U psihoanalizi suprotno od potiskiva-

wa jest naprosto – izgovoriti pro{lost. Je li hrvatska pro{lost najgora?– Imali smo pro{lost koja je bila kakva je bila,

ja sam dosta ronio po toj pro{losti kao tamni roni-lac bez neke posebne opreme i za{titnih mreà, tesam mislio sve do najnovijega vremena da je hrvatskapovijest najgora, da nema naroda tako traumati~ne po-vijesti. Onda sam ~itao poqsku povijest i shvatio dasmo mi ìvjeli u gotovo sretnom kutku Zemqe.

Gdje je nastao spor u hrvatskom prostoru kad je ri-je~ o stvarima koje do danas nisu ra{~i{}ene?

– Problem je {to je nakon razdobqa zla uslijedi-lo razdobqe potiskivawa, koje je po mom mi{qewutrajalo koliko i razdobqe socijalisti~ke vlasti. Ni-tko nije htio, dodu{e iz suprotnih motiva, da se otvo-re sve rupe i dobro prebroji {to su sve one trebalesakriti.

Mo`da se nije smjelo?– Jedni nisu smjeli, a drugi nisu htjeli pa se dogo-

dilo potiskivawe pro{losti. Pro{lost je kao voda.Dok se zrak moè stisnuti, vodu ne moète ni uz kakvatehni~ka pomagala bitno stla~iti. Krv, za koju kaè-mo da nije voda, u tom smislu – da je ne moète stla~i-ti, i da se te{ko bri{e – podsje}a na vodu.

Za{to se danas, kada se sve moè, opet kao rele-vantne uzimaju samo jedne ~iwenice?

– Ho}ete re}i da se kao relevantne uzimaju samo~iwenice iz antifa{isti~ke borbe, a da se potiskujuone iz fa{isti~ke borbe. Meni se ~ini, s iznimkomrijetkih osamqenika, da se potiskuju upravo ~iweni-ce antifa{isti~ke borbe.

Da, samo {to je hrvatski antifa{izam bio i

ostao `rtva boq{evizma i titoizma.– To je problem desnog korpusa i wihove, recimo,

podzastupqenosti u politi~kom ìvotu. Naravno, ni-kako se ne mogu sloìti da bi na{ antifa{izam bio`rtvom titoizma, no, razgovarajmo daqe.

Slaète li se da su partizani ~inili zlo~ine?– Naravno i naàlost jesu. Povijest ne ~ine an|e-

li. Ima jedna razlika, usta{e su ~inile zlo~in odo-bren u ime dràve.

A partizanski je bio u ime ideologije, {to je jed-nako opasno, ako nije opasnije?

– Ne}emo se mo}i sloìti, to se ne da izjedna~i-ti.

Kad nekoga ubijate u ime ideologije, tada ne ubi-jete naciju, rasu, vjeru, nego ~ovjeka, koji je vi{e odsvega spomenutog.

– Ono {to bismo se morali vi{e potruditi razu-mjeti motivi su tih qudi koji su ginuli kao partiza-ni. Motive mogu boqe razumjeti i objasniti umjetni-ci nego povjesni~ari, pa zvali se oni i Ivo Banac.Motivi koji su qude otjerali u {umu nisu bili pri-marno ideolo{ki, oni su o tome malo znali. Oni suoti{li u {umu jer su imali zajedni~koga neprijateqa,uqeza u svom prostoru, koji nas je iznutra èlio podi-jeliti i pobiti. I koji bi, da nije bilo Titova pokre-ta, u tome i uspio.

A nisu li bili izmanipulirani kao {to se danass nama manipulira, naime i onda se vladalo na{improstorom odnekud kao i danas?

– Vaqalo je po{tovati motive qudi koji su se od-metnuli u {umu, koji nisu imali ni{ta osim patwe.Usput re~eno, u biografijama delegata moète, akoho}ete, na}i podatak da ih je ve}ina doìvjela mu~e-wa kraqeve policije. Postoji tako|er ne{to {to sezove usta{ki idealizam, stanovit broj mladih zavede-nih qudi, i o tome bi trebalo pisati. Golema je ve}i-na krenula za gospodarima, i za gospodare. Privla~namo} komunizma u onda{wem smislu rije~i meni je pot-puno razumqiva. Da sam ìvio u onom vremenu, i jabih to isto bio. Oni su bili bez po{tenih, stvarnih{ansi u dru{tvenom bitku, bili su parije, dakle qu-di koji su doslovno nevidqivi.

I onda su protivnike u~inili nevidqivima. Vodili dana{we vrijeme globalizacije i manipulacije ta-kvoj vrsti revolucionarnosti?

– Volio bih da vodi, ali bojim se da ne vodi. Za{to?– Zato {to dana{wi gospodari svijeta nisu tako

konkretni. To mo`da nisu ni osobe, ne vidimo ih. Go-spodari svijeta u me|uvremenu su razvili strategijekako iza}i na kraj s protivnicima, a da ostanu potpu-no nevidqivi. Najboqi noviji primjer jest ru{eweBlizanaca 11. rujna: stvarni su akteri svakako insaj-deri. Do danas su oni potpuno zamra~eni, i sve istra-ge u vezi s tom katastrofom, koje danas jo{ poti~u go-tovo iskqu~ivo ro|aci onih koji su u Twinsima strada-li, vode daqem zamra~ivawu.

A za{to inteligencija ne reagira na taj oblikmanipulacije i zatupqivawa?

– Postoji niz izvora koje nitko ne ~ita. Imate vr-lo pametnih europskih analiza, a neke sam i sâm u„Novom listu“ recenzirao. Sad vi ho}ete pitati za-{to ti uvidi nemaju prakti~nu vrijednost.

Ne, nego za{to to ne dopire u {iroke mase?– Slaèm se da je to pitawe. Breht bi kazao da su

krivi oni koji imaju ideje, a ne znaju ih poslati daqe.Breht je vjerovao da se svijet moè mijewati.

I vi ste u doba komunizma vjerovali da se svijetmoè promijeniti.

– Kojeg komunizma...? Jugoslavenskoga.– Slu`beno je to bio socijalizam, Staqin je 1937.

proglasio da je SSSR pro{ao komunizam i u{ao u so-cijalizam.

Ma nemojte?– Ne rugam se. Dobro znate da smo ìvjeli u komunizmu, u siste-

mu gdje je bila slobodna jedna ideologija, a ne ~ovjek.To je ~iwenica.

– To je ~iwenica koju ja ne potpisujem. Mislim daje to bila naprednija zajednica od ove u kojoj danas ì-vimo. Danas ìvimo u politi~kom neolitu, u mla|emkamenom dobu. Qudi se samo jo{ ne ubijaju sjekirama.No eto, ~itaju}i o Koradeu, vidim da nismo daleko niod toga. Mi smo htjeli socijalizam s qudskim licem,ali bilo je odve} potpuno bezli~nih tipova u vlasti.Kapitalizam, dakako, uop}e si ne postavqa pitawe onekakvu licu, pa ni qudskom.

No, odgovorite, jeste li vjerovali da se svijet mo-è promijeniti?

– Ja sam 1968. izi{ao na ulicu, a ne bih iza{ao danisam vjerovao kako se barem ne{to moè promijeni-ti. Danas bih bio sretan da promijenim prometneuvjete u gradu Zagrebu. Za globale su zaduèni drugiqudi.

Mislite li da se ’68. nije ni{ta dogodilo u Hr-vatskoj?

– Sigurno to ne mislim, naprotiv. No hrvatskaslu`bena povijest po~iwe ’71, ’68. je potpuno potisnu-ta iz pam}ewa.

[to je najve}a smetwa dana{woj hrvatskoj kwi-èvnosti da bude suvremena, da govori o onome {toìvimo, a ne da se bavi arheologijom i opona{awemstranih trendova...

– Mislim da hrvatska kwièvnost ne stoji takolo{e kako vi mislite. îni mi se da se pi{e velikaproza, kvantitativno. Meni se ~ini da je svaki drugiHrvat pisac, a ono izme|u redateq ili intendant...Mo`da sam paranoi~an, ali neobi~no je ve} i to {tose toliko qudi odlu~uje realizirati pisawem. Zar tonije ~udno? Uvijek kad se dogodi takvo {to kao Domo-vinski rat treba pro}i neko vrijeme da se o tome pi-{e. Umjetnost dolazi ne{to kasnije, ali su wezinasredstva mo}nija. Kad pro|e vrijeme sedimentacije ikad zahtjevi porastu, kad se vi{e ne pi{e izravno ustroj, a kad ~ovjek ipak nekako zadrì svjeìnu prvo-ga dojma, onda nastaju umjetni~ka djela. Zato mislimda hrvatska kwièvnost nije u nekoj posebnoj defen-zivi u odnosu na teme.

Ipak, Domovinski rat i wegove `rtve potiskujuse ili se o wima pi{e negativno.

– Ja ih ne potiskujem. Ja sam o tome napisao reci-mo zbirku pripovijedaka 505 sa crtom.

Oni koji pi{u uglavnom se bave onima ko-ji su bjeàli i koji iz raznoraznih razloganisu htjeli prihvatiti raspad Jugoslavije jer

Slobodan [najder

JA SAM POLU@IVI PISAC

I

kw

i`

evn

im

agaz

in

27

www

kw

i`

evn

i m

agaz

in

26

www

je to bila ideja koju su zastupali. I vi ste nakoncu oti{li iz Hrvatske za vrijeme rata.

– Ja sam morao oti}i. Za{to?– Jer mi je re~eno da je pametno da odem. Tko vam je to rekao?– Dobar prijateq mojeg oca, tada na vlasti. Ime

ne èlim re}i jer je mrtav. Ali i da mi nije re~eno,bio bih oti{ao jer sam analiziraju}i uzroke rata do-{ao do zakqu~ka da se rat mogao izbje}i.

Hrvatska ga nije mogla izbje}i.– Oni koji su tada uzeli Hrvatsku pod svoje mogli

su izbje}i rat. Kako?– Npr. nisu smjeli i}i u srpska sela pod insigni-

jama pod kojima su ti qudi u Drugom svjetskom ratu ~e-tiri godine ubijani.

Mislite na grb? Pa to je nacionalni hrvatskigrb.

– Usta{ki su grbovi grbovi nacionalnih izdajica,to nikako nije hrvatski grb.

A koji je hrvatski?– Pa onaj gdje {ahovnica po~iwe crvenim poqem. I po~iwao je crvenim poqem.– Znamo o ~emu govorimo. Ne moète tvrditi ne{to {to nije bila slu`be-

na hrvatska politika i {to velikosrbi i danas govo-re.

– Slu`bena politika? Pa komu vi to govorite?Postojalo je slu`beno glumatawe, a stvarnost je i{laposve drugim kolosijekom. Kvazielite htjele su rat zaciqeve koji su danas jasni, dakle da mawe-vi{e spre-me na stranu ono {to su spremili. Dodu{e, masovnanesre}a nije bila ura~unata, ali rat uvijek ima lo{uosobinu da izmakne kontroli.

Mislite da su svi jednako krivi u tom ratu?– Ne mislim da je krivwa jedne i druge strane

ista, to nikad nisam rekao. Srbi su imali vi{e oru`-ja pa su po~inili ve}e zlo. Tu se odmah moèmo sloì-ti.

Znate li kojim su se motivima rukovodili Srbi?– Prema onome {to znam na temequ povijesnih iz-

vora, ne govorim sada kao umjetnik nego vi{e kao ne-realizirani povjesni~ar, jugoslavenske elite; srpska,hrvatska, slovenska, nisu vjerovale u Jugoslaviju ive} su se od {ezdesetih spremale za tu vrst razlaza.Pitam za{to su se tako dugo spremale, zar to nisu mo-gle prije napraviti?

Nisu bile okolnosti...– Okolnosti ~ine qudi. O~ito nije bilo hrabrih kao {to je to bio Milo-

{evi}.– Onda se slaèmo. Da je Hrvatsku poveo Gotovac

umjesto Tu|mana, mi bismo danas bili u Europi. Bili bismo taoci velikosrpske politike. Europa

i danas oteè s na{im ulaskom u EU zato {to nas ho-}e ugurati u vlak sa Srbijom.

– To nije najgora stvar na svijetu. Sa Srbima ratujemo sedamdeset godina, od ubija-

wa na Markovu trgu 1918, o ~emu je pisao i Krleà. – To nije to~no. Jeste li vi ìvjeli u istoj zemqi

gdje sam ja ìvio? Ipak mi se ne ~ini da smo nas dvo-jica ìvjela, ja sam eto i ostario, u istoj zemqi. Hr-

vatska je imala puni nacionalni identitet. Imala jesvoje institucije, bila je republika, unutar ve}e za-jednice, kakva }e biti i sada unutar EU.

Nije imala pravo na svoj, hrvatski jezik.– Otkuda to? Jezik Hrvata i Srba jedan je jezik,

koji, citirat }u Krleù iz 1938, „Hrvati zovu hrvat-skim, a Srbi srpskim.“ Kanite li vi biti pametnijiod Krleè?

Hrvatski i srpski sli~ni su kao {to su sli~nirecimo ~e{ki i slova~ki, bugarski i makedonski, alinisu jedan jezik. Za{to bi to bio jedan jezik?

– Jer je Bog na visini tako htio. Kao {to znate,Bog je neke jezike pomije{ao kako bi sprije~io onekoji su se gradwom babilonskog torwa odve} uzoholi-li da ga dotaknu. U Hrvata i Srba nije bilo te opasno-sti za Boga, pa im je ostavio jedan jedini jezik.

Parafrazirate Krleù, koji se u jednom va{emtekstu izvla~i da citira Supila.

– Ne znam na koji moj tekst aludirate. Ja sam vamcitirao Sveto pismo. Jasno da je postojalo unitari-sti~ko presezawe na jezik, osobito u JNA i diploma-ciji, jer se hrvatsko-srpski ne moè govoriti. Govo-ri{ jednu ili drugu verziju. Kao {to govori{ austrij-ski, {vicarski , gorwowema~ki, bavarski i sli~no, ane moè{ sve te jezike govoriti istodobno, ~ak i kadbi na tebe si{ao Duh Sveti (po Bibliji u tom trenut-ku ~ovjek po~ne govoriti jezike koje nikada nije u~io).

Zgodno, ali neuvjerqivo. – @ivjeli smo u istoj zemqi, a imamo razli~ita

iskustva. Naravno da ih imamo. Vi ste branili tu tvorevi-

nu i zato ste bili privilegirani.– Privilegiran? Zato {to sam cijeli ìvot ra-

dio, i za druge, i nisam bio ~lan Partije. Nisam imaonikakve ideolo{ke naklonosti, osim ’68, kad smo sepotpuno razi{ao s tada{wom dràvom, osobito pak sTitovom represivnom i makijavelisti~kom pedagogi-jom. Derao sam klupe Praxisovih seminara, no moj jemarksizam potpuno zapadwa~ki, dakle, antistaqin-ski. Da, velika mi je povlastica bila slu{ati GajuPetrovi}a, Kangrgu, ali i Pejovi}a....

U pogledu onoga {to sve ideologija moè u~initi~ovjeku bio sam, kao autor, oduvijek na oprezu, i tu }ubiti slobodan uputiti vas na svoje kwige. Ali moratese sloìti da umjetnost moè pripremiti procese ko-je Hrvatska jo{ nije pro{la. I to mora raditi kwi-èvnost koja to ne radi.

Za{to ne radi?– Jer je opasno, jer nitko ne zna {to }e iz toga

proiza}i. U osnovnoj {koli i gimnaziji imali smo na-oko golemu koli~inu povijesti, ali ona nije bila pra-va. Nitko to nije htio istraìti. Primjer je toga imoj nevoqeni komad koji se zove Hrvatski Faust. Po-javio se 1981, na vlasti su bili komunisti, vi bistetako rekli, i ~im je pokazan u Splitu iskopani su ro-vovi koji postoje do danas. Ta drama, kao ni pet drugih,do danas nema pravo gra|anstva. To je, zar ne, privile-gij sasvim posebna kova.

Slaète li se da svaki kwièvnik vrijedi onoli-ko koliko se bavi svojim okru`jem?

– [to bi bilo okru`je? Ono odakle pisac potje~e i gdje ìvi...– Korijeni vrijede samo u zubarstvu. Korijeni ni-

su zanimqivi kao ne{to {to bi nas trebalo potpunoodre|ivati...

Ne potpuno, ali od toga sve po~iwe.– U jednom trenutku svi si postave takvo pitawe,

pa i ja. Kad su svi i{li svom krdu ili stadu, i ja sammorao shvatiti {to zna~i Schneider u mom prezimenu.

Je li vam jezik Ku}a Bitka?– Apsolutno, tu bismo se mo`da mogli sloìti.

To sam otkrio u dugim iskustvima inozemstva kad sambio urowen u jezik koji sam u~io. Ja se zafrkavam dasam Nijemac, ne{to sam malo wema~ki znao od ku}e,ali sam ga ipak u~io. Kad do|e do bitnih stvari, kadte boli, kad ne ide u qubavi, kad ti ne ide uop}e, ondabjeì{ natrag u materinski jezik. Ja mogu vje{to nawema~kom re}i razne stvari, ali nikada ne bih mogaopropisati na wema~kom. Mislim da je jezik u tom smi-slu ku}a bitka u kojoj se ne osje}am uqezom. Dakle, bezobzira {to poku{avali ~initi mom jeziku, kako gazvali i koga iz te ku}e protjerivali, ja }u biti u tojku}i kao netko tko nije gost. A gotovo svagdje drugdjegostujem.

U svojim dramama ~esto crpete teme iz ba{tine ipovijesti: Hrvatski Faust, Drì}ev san, Kamovsmrtopis, Gema Boi}. Volite li toliko ba{tinu ilivam ona do|e kao zgodna metafora?

– Pisawe je ~in osame, kao i ~itawe, i onda tra-ìm po srodnosti ili kontrastu. Nisam uvijek biraoone s kojima bih rado ìvio, ali vam moram re}i dabih rado popio pi}e ili pojeo lokarde u Omi{qu naKrku s Jankom Poli}em. S malo suvremenika bih totako rado u~inio.

Za{to vas je Kamov tako opsesionirao, za{to jeu{ao u vas?

– Zato {to mu je ìvot bio tako kratak, saètopregledan, tragi~an i dovr{en. Iako je ìvio kratko,Kamov je svoj projekt ispunio. S poezijom, s feqtoni-ma, s Isu{enom kaquòm, on je jo{ ispred nas. Da vampravo velim, od svojeg ìvota intenzivno prisutnosam ìvio, kad je politika u pitawu, ~etiri-pet dana,u tzv. Lipawskim gibawima; to je sav moj ìvot u po-litici; kao Kamov, ali mi je nezamislivo da Kamovizgleda kao ja danas. Kao neki la`ni bidermajerskikrleìjanac s trbu{~i}em.

Mnogi govore, [najder imitira Krleù. Pa ~ak iu strahu da ga se ne ~ita.

– Kad sam bio kod Krleè, rekao sam mu: Dragi Kr-leà, mnogi govore, da je Kamov poìvio, bio bi dru-gi Krleà. Krleà se uhvatio za glavu i veli: Pa Hr-vati jedva ìve s jednim. Sad zamislite da ja, [najder,budem tre}a replika.

U mnogim ga pogledima opona{ate...– Osim {to je Krleà bio preblizu dràvi, ja sam

se toga jako ~uvao. Moète mi re}i bilo {to, ali mi-slim da bi mi se trebalo priznati da nisam nikadabio u nekom poretku mo}i.

Ni 2000, kad je Ra~an pobijedio? Jako ste navija-li za wega.

– Navijali smo svi, to je bio op}i plebiscit. Za{to ste navijali?– Za promjenu. Mislim da je za zemqu u tranziciji

poput Hrvatske promjena uvijek boqa od idemo daqe.Bez obzira tko bio na vlasti. Navijao sam za promjenui za dva mjeseca bio sam u sukobu s Ra~anom jer nisu is-

punili dio svojih izbornih obe}awa. Ra~ana sam u ì-votu sreo samo jednom, molim da se zna.

Smije li pisac biti navija~ neke ideologije?– Za pisca je oporbeni status najboqi. Uvijek.

Ali opet se moram uskromniti pa re}i kako ovih de-vet kwiga o kojima govorimo ne bi izi{lo bez potpo-re Ministarstva.

Tko vam je najboqi hrvatski pisac?– Krleà. A od ìvu}ih?– Sa ìvima je znatno teè, pogotovu kad preten-

diramo na iste arkade. Svakako sam po{tivao moder-nitet Antuna [oqana.

A Slobodan Novak?– Novak je velik prozaik. Mawe sam odu{evqen

wegovom involucijom u nekim stvarima, ali to je pi-tawe razgovora koji se nikada nije dogodio iako samwegovo kum~e (po wemu se zovem kako se zovem). Cije-nim Pricine drame, pa Bre{anove... Ima jedan zabo-ravqeni autor, {to pokazuje kako se u Hrvatskoj brzozaboravqa, i sam }u biti zaboravqen, a to je IvanBakmaz. U biblioteci koju sam ure|ivao postoji nizautorskih opusa koji su mimo teatra. Hrvatski teatarnesposoban je za reakciju na dramsku ponudu te genera-cije. Hrvatski teatar danas je mrtav paprika{.

A od mla|ih pisaca, koga cijenite?– ̂ itao sam Feri}a, to je ratna proza za koju veli-

te da je nema. U isti ànr ide i kwiga proze TatjaneGroma~a Crnac; jako proìvqena kwiga odaje i ne-dvojbeni literarni nerv spisateqice. Od esejisti~keproze vaqa svakako ~itati Lidiju Vuk~evi}, nekakonepravedno gurnutu u stranu.

Jeste li ~itali @ive i mrtve Josipa Mlaki}a?– Nisam, ali pogledat }u. Ima nekoliko qudi koji

su na neki na~in teorijski spremni kao generacija„Razloga“, a nadareni kao {to su bili krugova{i. Toje sretan spoj. Ne mislim da je stawe u kwièvnostilo{e kao u teatru, gdje je katastrofalno.

[to vam ne vaqa?– Ne vaqa to {to dràva ho}e kontrolu kao 1945.

Nema neke razlike izme|u onoga {to rade prikrivenikadrovici SDP–a i HDZ–a kad vaqa progurati neko-ga, po wihovu sudu podobnoga ili kooperativnoga, na~elo ovog ili onog teatra; a isto je radio Agitprop1945.

[to biste sve promijenili?– Recimo natje~aje putem kojih qudi dolaze u tea-

tar u~inio bih stvarno javnim i stvarno natje~ajima.Zna~i, osigurao bih postupak u kojem struka ne{to go-vori. Evo, na~in na koji si gospari dodjequju poslovena Dubrova~kim qetnim igrama degutantan je.

A da su vas stavili na repertoar, bili bi dobri?– Mislim da bi bilo prirodno da su me stavili i

s obzirom da sam napisao dramu o Drì}u, koja bi mo-`da pristajala uz Drì}evu obqetnicu.

Je li vam kazali{te industrija zabave, kako najednom mjestu citirate Petera Schumanna?

– Teatar mi danas silom prilika zna~i mawe negoju~er.

Za{to mawe?– Zar nije neobi~no da postoje ~etiri mo-

ja dramska teksta u devet kwiga koja nikad ni-su igrana u Hrvatskoj? Moète li zamisliti

kw

i`

evn

im

agaz

in

29

teme

kw

i`

evn

i m

agaz

in

28

www

da postoji ijedan tekst Du{ana Jovanovi}a ko-ji nije igran na slovenskom ili neki tekstMire Gavrana? Tako imate apsurd da Mini-

starstvo financira objavqivawe mojih tekstova, alioni se ne izvode. Ja sam u neku ruku poluìvi pisac;kwige da, ali predstave ne.

Za{to se ne igraju va{e drame?– One nose stanovit rizik koji ~inovnici ne è-

le zato {to je gesta teatra ja~a od kwige. Kwiga jestvar osame, a teatar je dru{tvena ~iwenica. To je natragu onoga {to smo govorili. Ne èli se da pro-{lost pro|e, nego se ona samo potiskuje i odga|a.

Mislite da bi va{e drame pomogle dijelu pro-{losti da pro|e?

– Da, ali stvarnim vlasnicima hrvatskoga kazali-{ta savr{eno odgovara da teatrima vladaju ~inovni-ci koji prihva}aju wihove projekte, a oni onda marnoinkasiraju. Op}i vlasnici hrvatskoga glumi{ta nekasu vrst inkasatora, koji u doba kad se pi{u programisilaze na svoja pojila, namire se, a onda trube na savglas kako nema mladih redateqa.

I vi ste kao ravnateq ZKM–a igrali svoje tek-stove.

– Igrao sam dva svoja teksta nakon {to me desetgodina nije bilo u Hrvatskoj.

Nije li nepristojno stavqati na repertoar svojetekstove?

– Zaboga, Peymann je reìrao pola repertoaraBurghteatra, od wega se to o~ekivalo.

On je redateq, a ne dramski pisac.– Trebali bismo se dogovoriti {to je intendant,

ra~unovo|a koji zbraja ra~une ili ~ovjek programa. Je li nepristojno igrati svoje komade? – Ne razumijem {to ho}ete re}i. Zna~i, ja sam ~e-

tiri godine, koliko je trajao mandat, moj prvi i po-sqedwi, morao prestati biti dramski pisac. Igraosam dva svoja komada od 25 premijera. Kamova sam da-rovao, a Peto evan|eqe pisao sam za glumce i to je bi-la osim toga wema~ko–hrvatska koprodukcija. Ali toide u koncepciju koja danas vlada da ~ovjek koji vodine smije biti ~ovjek programa, nego ~inovnik. Za me-ne je bilo porazno ~uti gluma~ki sud o jednoj aktual-noj i o~ito vrlo uspje{noj ravnateqici, koja dakakonema ama ba{ nikakvih problema s natje~ajima, kakoje wezina glavna prednost u tome {to ni{ta ne zna.

Preferirate li politiku u teatru?– Potpuno obrnuto. Sve moje drame sluè da poli-

tika kao takva postane suvi{na. Politike je toliko una{im ìvotima da je se moramo bojati. Jedna je stvarimati distancu prema vlasti, a druga je stvar bavitise politikom pa i vla{}u. To je radio i Moli~re kad jebio najpodjarmqeniji kao pla}enik i glumac kraqa.Ja sam dramski pisac koji je upu}en na kolektiv kojimu se uskra}uje.

Za{to u Hrvatskoj svi odobravaju la` kao neka-kav ideal i siguran putokaz u EU?

– Pa to je uvijek udobnije.To je i Krleìn problemako ho}ete, to je i wegova muka. ôvjek mora biti eko-nomski nezavisan da bi bio slobodan. U nas slabo uspi-jeva tip slobodna ~ovjeka. Uistinu slobodnih qudiuvijek smo imali stra{no malo. Kao da svi jedva ~eka-ju da se nekamo upi{u. Slobodan je recimo bio Kamov.Wegov je program sloboda. Takvih je qudi malo. Krle-

à je bio slobodan do 1945. âk i pod usta{ama, kadamu je ìvot bio ugroèn, bio je slobodan. Nije tostvar reìma, nego objektivne situacije, u kojoj nijeni{ta o~ekivao osim metka: slobode za smrt. Hvalabogu, to se nije dogodilo. Evo mi sada u ovoj to~ki raz-govora doti~emo ne{to {to }e biti drugi dio Hrvat-skog Fausta, koji }u kad–tad napisati. Tema }e bitiKrleà. Ne Afri} i glumac, nego Krleà i vlast.

[to je autenti~ni hrvatski teatar, o kojem vjero-jatno sawate?

– Situacija koju sam pomalo imao i u ZKM–u ispa-la je neautenti~na. O~ito nisam imao dovoqno snage,spremnosti ili, to je najbliè istini, lukavosti...Autenti~na bi situacija bila ona koju si je priu{tioGavella osnovav{i Dramsko kazali{te sa skupinomistomi{qenika u jednom kinu. Uzajamne i qudske od-govornosti u ZKM–u nije bilo.

Nije se mogla napraviti?– Ja je nisam na{ao, a ona je minimalan uvjet za ne-

{to maksimalno. To bi onda bilo i nacionalno. Ja samto opisao pod {ifrom TMK, Teatar Miroslav Krle-à, mislio sam i jo{ mislim da bi se to moglo poku-{ati realizirati u dijelu Zagreba koji je kulturnoprazan. Ali ispada da je i to teè nego {to se misli-lo.

Ve} ste odustali?– Nisam, ali se bojim da jo{ nema, kako se to eufe-

mizmom kaè, politi~ke voqe. Prvo je na redu ruko-met.

Je li EU opasnost za hrvatski identitet?– Nikako. Mislim da je EU {ansa da se sa~uva

identiteta koliko se jo{ moè podnijeti. [to je vama hrvatski identitet?– To je A = A. [to s tim? Meni sve po~iwe od raz-

like. Mene zanima ono {to nisam ja, {to nije Hrvat.Identitet mi se najvi{e poklapa s jezikom koji govo-ri kroza me. U tom smislu identitet bi me na neki na-~in ispuwavao.

Gdje je {ansa na{ega kazali{ta?– [ansa je u deregulaciji. Da teatre vode qudi s

programom, pa makar i propali. Da politika radikal-no i za sva vremena makne ruke od teatra.

Odve} idealisti~no. Postoji li kompromis?– Taj se kompromis nikada nije isku{ao, ali bi se

ostvario kad bi teatar vodila osoba programa u surad-wi s nekim tko je vrlo sposoban ra~unovo|a. A nikakoda ra~unovo|a obavqa programsku funkciju kao {toje sada slu~aj. Pogledajte, mi nemamo uredan institutnatje~aja ni za jedno kqu~no mjesto. Natje~aj za ZKM ukojem je gospo|a Dubravka Vrgo~ obnovila svoj mandatobavqen je u punoj tajnosti, a kad su mene tjerali, pro-mijenili su ~ak odbor za imenovawe da bi osiguralirezultat. Cijela se zemqa digla na zadwe noge. Vi i neslutite {to sve oni rade. Jedino {to se na{em teatrune smije dogoditi jest ~ovjek koji ima i ho}e neki pro-gram. Tako oni misle i rade. I onda dobijemo ravnate-qicu koja se sje}a svoje gimnazijske lektire, a kad jepotro{i, onda reìraju oni koji su oro|eni s nekimva`nim festivalom. To je sva repertoarna mudrosthrvatskoga teatra.

Vijenac, broj 371, 22. svibwa 2008.

Razgovarao Andrija Tuwi}

O IZGUBQENIM RO\ACIMA

Umom pripovedawu o transilvanijskom graduHerman{tatu ili Sibiu, kao da se sve pore-

dane i iskazane wegove teme svode na jednuosnovnu i odavno ustaqenu – onu o potrazi za iz-gubqenim ili zagubqenim ro|acima, koji su utom gradu ìveli, a mo`da jo{ i sada ìve: Te-mu sa odabranih listova mog rukopisa, pa i salistova jo{ nenapisanih ili nedovoqno uobli-~enih. Ali u kojima se skoro svaka tema, pa i onao ro|acima – makar i sa razli~itim ili proti-vure~nim smislom – odnosi, zapravo, na samo ne-koliko pojmova i ~iwenica. Pojmova i ~iweni-ca koji me pronalaze i pozivaju na suo~avawa,kao {to i ja pozivam na suo~avawa sve {to mi se,u ukupnom ovom kazivawu, ~ini najva`nijim. Iuz privremeno moje zanemarivawe drugih pojedi-nosti i pretpostavki, koje bi mogle da me odve-du na stranputice, sve udaqenije i razu|enije.

Osnovna moja tema nalik je i nekom nedovoq-no obrazloènom krunskom svedo~ewu, otvaraju-}i niz upitanosti, mo`da i retori~kih, jer pra-vi odgovori, po svemu, ovde i ne postoje. Izme|uostalih, i upitanost o tome – ko su zapravo mojiro|aci? Da li su to one iste osobe davno upozna-te, koje su se nalazile na proputovawu kroz mojgrad? Osobe sa svojim pravim imenima i prezi-menima, ali koje sam, usled mog nemara ili pro-ma{enih okolnosti da ih zapamtim, morao ka-snije da nadomestim onim izmi{qenim? Ili suposredi osobe – sada, nakon toliko minulih go-dina – nadasve imaginarne, pa i mawe od toga? I~iju su tvarnost i sve ostalo u vezi sa wima, na-knadno uobli~ile samo moje pretpostavke iupornost. Pretpostavke, prema kojima je do ne-kada{weg pojavqivawa ro|aka u stvari, do{logotovo slu~ajno, a mo`da i pod znakom wihovogmisaonog uve`bavawa, uskla|ivawa i priprema-wa za ne{to izuzetno {to nameravaju da u~ineili da izbegnu. Ali koje razloge, svrhovitost iokolnosti, nisam mogao ni da shvatim, niti da seu wih udubim.

Zatim mi se ukazalo i to da verovatno nisamprona{ao pravi na~in za otkrivawe ro|aka. Jerza sve vreme mog boravka u Herman{tatu, povre-meno sam ih zami{qao – ne bez izvesne podsme-{qivosti, usmerene i prema samom sebi – kao dase nalaze na vrhu neke, za mene nevidqive, osma-tra~nice. One, iz koje se, u izmewenim ulogama,svojim pogledima usmeravaju prema mestima nakojima se, u pojedinim trenucima, upravo ja na-lazim ili kre}em; umesto da je meni – osobi ko-ja ih traì – omogu}eno da se usmeravam prema

wima. A uz to {to su me osmatrali, oni su mo`dapratili i moje postupke, nastoje}i da primete, azatim da svedu i saberu, sve oma{ke kojima sam,po wihovom shvatawu, podlegao. Oma{ke, koje }e,u nekoj prilici, poku{ati da obznane, pa i da is-koriste.

Wihovo se usmeravawe i pra}ewe odvijalo,me|utim, na neobi~no sli~an na~in jednom de-{avawu, koje sam i ja usmeravao. I kada sam, zavreme kratkog predaha, u hotelu „Kod rimskogcara“, gde sam odseo, usputno, ali i pa`qivoosmotrio – sa uveli~avaju}im staklom, ponu|e-nog gostima za ~itawe sitno {tampane Biblije,~esto prisutne u starovremskim apartmanima –izvesno mogu}no kretawe. Kretawe, dodu{e nemojih srodnika; nego, vaqda umesto wih, nekoli-ko prolaznika snimqenih na mojim, istog dananabavqenim razglednicama. Pri ~emu su ro|aci,~ak i ako su posredi samo wihovi odrazi – osta-li i nadaqe bezbedni u svom skrovi{tu, kao {tosam bezbedan bio i ja, za vreme mojih hotelskihosmatrawa. I upore|ivawem postupaka, kako ro-|aka, tako i mojih, donekle sam postigao, izme|uwih i mene, izvesnu odmerenu ravnomernost ipravednu usagla{enost.

Vra}am se upitanosti i o tome da li je vrede-lo i da li je uop{te imalo smisla {to sam seupustio u ovda{wi moj dolazak i potragu? Mo-`da je bilo boqe da sam ro|ake strpqivo sa~e-kao da se – premda sa malo verovatno}e da se toi ostvari – ponovo pojave, kao pre mnogo godina,u mom gradu. I kada bih uznastojao da vi{e ne iz-mi~u, ili da mi na razne na~ine ne protivure~e;a pre svega bez ponavqawa moje potrage, naliksada{woj u Herman{tatu. Dodu{e, ja sam seobezbedio odstupnicom, prema kojoj moji obila-sci susedne zemqe obuhvataju i razne druge gra-dove i predele, dok grad mog naro~itog boravkaostaje, prema toj konstrukciji, samo jedan od us-putnih, i bez bilo kakve prednosti i posebnostiu odnosu na ostale. Ovo ponovqeno oslawawe naodstupnicu nije, me|utim, bilo dovoqno da bihse odbranio od uo~avawa vlastitih neostvare-nih mogu}nosti. I ne samo mogu}nosti oko pro-nalaèwa srodnika, nego i drugih, pri ~emu oveosobe predstavqaju, u jo{ jednoj mojoj konstruk-ciji, samo primere li~nih, izdvojenih i svestra-nih preispitivawa.

Ali, mo`da se ro|aci, ukoliko zaista pono-vo nai|u, ne}e predstavqati pod vidom odrazaili emanacije, nego pod vidom osoba pravih,stvarnih i prisutnih. I kada bismo, za-jedno i dobronamerno – uz prevazilaè-we obostranih razo~arawa – zatvorili

Jovan Premeru

NOVE TEME IZ HERMAN[TATA

kw

i`

evn

im

agaz

in

31

teme

kw

i`

evn

i m

agaz

in

30

teme

strane rukopisa, u kojima sam pri~ao obezuspe{nim mojim nastojawima i poku-{ajima. Dok bi ovaj susret ozna~avao ne-

{to novo, ujedno preovladavaju}i ~ak i na{e ro-|a~ke veze; i koje bi se tada ukazale nekim svo-jim pro{irenijim, ubedqivijim i trajnijimsmislom. Me|utim, i u tim zami{qenim trenu-cima mogu}eg vi|ewa, verovatno }u u sebi i na-daqe zadràti ne sasvim prevazi|ene nedoumi-ce. Nedoumice – da li bi ponovo prisutni ro|a-ci zaista predstavqali one prave, ili bi posre-di bila poseta, nadasve obmawuju}a, wihovihpreru{enih dvojnika ?

NEOÊKIVANO PODSE]AWE

Prime}ujem, po ko zna koji put, da je ovaj gradnaro~ito otvoren za asocijacije koje nudi pose-tiocu i u trenucima kada ih on uop{te ne o~eku-je. Posredi su, me|utim, i asocijacije koje nad-ma{uju ~ak i one uskla|ene sa odgovaraju}imokruèwem, iako, u stvari, sve one proizilazeiz jedne zajedni~ke pojmovne osnove.

Me|utim, u okolnostima o kojima pi{em –jedna je asocijacija naro~ito prevazi{la okvi-re neposrednog i poznatog, mogu}eg i uporedi-vog. Pri ~emu je vratila zaboravqene ili zamet-nute pojedinosti i okolnosti odre|enog doga|a-ja – i mimo ostalih mojih razmi{qawa ili ve}ispisanih stranica o Herman{tatu. Stranica,kojima se i ina~e s vremena na vreme vra}am, sanamerom da ih {to boqe poveèm u jednu zaokru-ènu celinu. A ukoliko za podse}awe postoji ine{to stvarno, pa makar to bio i neki neo~eki-vani i izdvojeni predmet, ili i onaj sasvim obi-~an i neugledan – tada }e mo`da i sam taj pred-met nagovestiti niz svojih novo–starih asocija-cija, koje podjednako mogu da budu verodostojne ipouzdane.

Tako se, za vreme jednog mog prolaèwa her-man{tatskim uli~icama i prolazima, pojaviostarinski znak nekada{weg kqu~arskog cehaili esnafa. Znak, koji se, u obliku iskrivqenogi produènog tankog vaqka, i sam nalik kqu~u,neposredno nadovezao na izloènu tablu iznadjedne radionice sa ispisanom davna{wom godi-nom svog osnivawa. Godinom, kada su, u gradu, uzdruge zanatlije, i kqu~ari verovatno uspe{norazvijali poslove i predstavqali svoja ume}a.

Sada je do{lo i do pomenute asocijacije,izazavne ovim kqu~arskim znakom. Pa i do izve-snog opredme}ivawa, u kojem je znak – upravozbog nepravilnosti i iskrivqenosti – vratiounazad mnoge moje godine. I kada me, kao u~eni-ka prvog razreda osnovne {kole, jedna prijate-qica ili ro|aka mojih roditeqa, za vreme pose-te podu~avala kako da ispisujem }irili~no maloslovo „c“. S tim da bi ovo podu~avawe vaqdapotpuno palo u zaborav – kada ni pomenuti ce-hovski znak ne bi bio vaàn, ili bi bio vaàn unekom drugom smislu – da mi ovo slovo nije, ru-kom posetiteqke, bilo predo~eno i ispisano, ivi{e puta, u mojoj {kolskoj svesci. Me|utim, is-

pisano sa jo{ jednim dodatnim, nepotrebnim ipogre{no produènim i iskrivqenim produ-ètkom. I kada sam, premda nevi~an, postojaweovog produètka odmah uo~io, ali i uz izbegava-we, vaqda iz obzira prema go{}i, da na ovo is-kaèm bilo kakvu primedbu; dok je o~igledno umeni zaostalo nenamireno du`ni~ko ose}awezbog neodgovarawa na jednu oma{ku. I kada jeupravo herman{tatski cehovski znak povratio ioìveo nekada{wi prizor ovog podu~avawa;prizor, ~ak jasniji i neposredniji od mnogihdrugih, podjednako ranijih mojih iskustava kojami se povremeno vra}aju.

Nakon {to sam se, u prolazu, zaustavio ispodizloènog kqu~a, suo~io sam se sa nekoliko upo-rednih neobi~nosti. Prva je bila u tome {tosam se uop{te i prisetio takve sitnice, kao{to je nekada{we ispisivawe jednog slova. Dru-ga neobi~nost ogledala se u tome {to sam, izgle-da, morao da prevalim ~itav jedan put, kako bihu stranom gradu ponovo doìveo izvesnu asoci-jaciju, a koja bi ina~e i nadaqe ~amila negde umom pam}ewu. I uz nedoumicu da li bih se ikadasvega setio da nisam nai{ao na ovaj starinskipredmet, i to u uli~ici, kroz koju sam pro{aosasvim slu~ajno? Ali i uz pitawe da li bi i sampostoje}i znak, da nije bio iskrivqen, mogao daizazove pomenuto podse}awe?

Dodatna neobi~nost bila je i u tome {to samse, premda ne znaju}i vi{e ni ime nekada{wego{}e, iznenada prisetio da je bila omalena ida je imala ri|u kosu, uredno za~e{qanu ispodmale sme|e ili zelene kape. Dok mi se, iznadsvega, jo{ jednom pojasnilo da odgovaraju}e mo-gu}e asocijacije i wihova me|usobna poveziva-wa lebde, zapravo svugde oko nas – razu|eno i uz-nemireno, iako u isto vreme neprimetno i skro-vito, opredme}uju}i se samo u naro~itim prili-kama i okolnostima. Okolnostima sli~nim poja-vqivawu jednog cehovskog znaka, uo~enog u pro-bu|enom dosluhu sa mojim dotada{wim nepam}e-wem.

U PAROHIJSKOJ CRKVI

Popodne sam se na{ao u parohijskoj goti~kojcrkvi, koju stanovnici grada nazivaju katedra-lom. Ali dok su bogomoqe, koje sam ranije u to-ku dana obilazio, odisale nekom pritajenom rav-nodu{no{}u – a jo{ vi{e mojim razo~arawem{to ni u wima, niti na drugim mestima, nisamna{ao ono {to sam najvi{e traìo – ova crkvau~inila mi se druga~ija. I kao da je nagovestilamogu}nost da pod wenim svodovima ipak susret-nem moje srodnike. Pri ~emu sam se jo{ jednompodsetio i wihove davna{we usputne pri~e o to-me kako pose}uju koncerte koji se u crkvi povre-meno odràvaju, ali i odabrane propovedi i dru-ge skupove i de{avawa.

Zamislio sam, zatim, skoro u pojedinostima– premda u brzom i usputnom wihovom promica-wu – i tok jednog ovakvog mogu}eg susreta. Susre-ta, koji bi ~ak mogao da bude srda~an, i nad kojim

bi lebdela re~ „napokon“, kao ravnopravan u~e-snik. Ponovo sam zamislio i to, kako se svugdeionako de{avaju razne nepredvidqivosti, pa iiznenadna otkri}a i susreti. A i susreti, koji sumo`da i u ovoj katedrali priblièni i dohva-tqivi, ali za koje ostvarewe je neophodan naro-~iti napor svih u~esnika zami{qenog prepo-znavawa; napor, koji bi nadasve bio jednostavan,neusiqen i neposredan, ali mo`da i odlu~an ihrabar.

Nakon {to sam se podsetio srodnika, posve-tio sam se, mnogo vi{e, drugim utiscima, nasto-je}i da {to paìvije osmotrim pojedine delovebogomoqe. Pri tom sam o~ekivao da }e mi olta-ri, freske, stubovi, uzani crkveni prozori, kaoi kamenita obele`ja i natpisi – svojom drevno-{}u, a naro~ito nataloènim iskustvom nepre-kidnog susretawa sa sve duìm nara{tajima po-setilaca – omogu}iti da nakon boravqewa uovom zdawu, sa jo{ vi{e o~ekivawa re{avam nizzami{qenih, ali i stvarnih zagonetki; one, ko-jima sam, u ovom gradu, i ina~e stalno okruèn,a mo`da i ucewen. I kada sam se oslonio na mo-gu}e saobraàvawe i proìmawe sa prisutnimpojedinostima; proìmawe, u kojem se javqala ijedna izuzetna duhovnost, premda bez uobi~aje-nih naslaga sumwe i nade, a nadasve bez nekog od-re|enog verovawa: Duhovnost koja nije ni usta-qena, niti smisleno i kona~no uobli~ena, alikoja se svestrano i uverqivo predstavqa – i mi-mo mogu}ih tuma~a i posrednika, a naro~itoonih neèqenih i nepozvanih.

Mo`da se moje saobraàvawe pojavilo i sto-ga {to pose}ujem jednu goti~ku crkvu. Crkvu, unizu i drugih, koje su za mene oduvek imale nekiosobit zna~aj. I kada sam ih doìvqavao kao za-mr{ene lavirinte, ali i naklowene posetiocu,i uz postepeno sti{avawe wegove mogu}e nela-godnosti zbog sve produènijeg susretawa sa go-tovo oìvqenim kamewem, wegovom drevno{}u,dimenzijama i neobi~nim uobli~avawem. Lavi-rinte, u kojima je mogu}no, i pored sloènostiokruèwa, jedno raznoliko i neometano kreta-we, i sigurno nailaèwe na izlaz. Ali, dok su semoja razmi{qawa, otkrivawa i povezivawa od-nosila, u ostalim sli~nim crkvama, i na ono,{to nisam mogao – i pored obezbe|enog i sigur-nog izlaza – da boqe razumem ili prihvatim,herman{tatska katedrala delovala je pomirqi-vo i prisno, pregledno i celovito, ~ak i prija-teqski. Ovo vaqda i stoga {to ona nije ni suvi-{e velika, niti arhitektonski preterano slo-èna. Pri ~emu je uo~avawe skoro svega u woj –{to je ina~e u mnogim goti~kim crkvama oteà-no ili nedostupno – omogu}eno i neposrednimsusretom sa nizom sakralnih predmeta kojima se,kao i onim u drugim odabranim mestima – i ne-hotice ponekad poveravamo, upravo zbog wihoveneposrednosti, kao predmetima privrènim, amo`da i pokroviteqskim.

Za mene je ova bogomoqa – daleko od velikihuzora iz udaqenijih zemaqa i krajeva – bila zna-~ajna i stoga, {to sam se u woj ose}ao smireno i

sabrano, bez mogu}eg nametawa i nemu{tog do-{aptavawa nekoga sa strane. Tako sam uo~io nizfresaka, me|u kojima se isticalo, nad glavnimoltarom, veliko „Raspe}e“ Johanesa fon Rozena-ua, majstora iz petnaestog veka; a zatim i vi{eoslikanih poliptiha, nadgrobnih plo~a i spo-menika. I kada sam, sa posebnom pa`wom, susreoi znala~ki izra|ene kamenite lukove i stubove,kao i veliku bronzanu krstionicu postavqenuna istaknutom mestu, gotovo u sredini bogomo-qe. Krstionicu, koju je, kako pi{e u propratnojlegendi, uz ta~no preno{ewe zapisa iz tada-{weg vremena – „sa dvesta dvadeset i osam bron-zanih medaqona, ukrasio majstor Leonhardus, uGodini Gospodwoj 1483, kada je grad opsedalaturska vojska“. Bila je to krstionica privla~nai zbog svoje neposredne i potpuno jasne vidqivo-sti, vaqda i usled neometane dnevne svetlostikojom je bila okruèna. Iako je svetlost naila-zila, kako je izgledalo, samo kroz visoke i uzaneprozore, otvoreni glavni portal, i kroz jedansporedni ulaz na suprotnoj strani bogomoqe.Me|utim, kao da se radilo, uz onu uobi~ajenu, io nekoj novoj i sna`noj svetlosti, u svom poja-vqivawu naizgled niotkud, i koja je, iako samokroz izvesno kra}e vreme, postojano sabirala,poja~avala i pro{irivala uo~qivost – ne samokrstionice, nego i sveukupnog crkvenog okruè-wa. A kada sam ovu, gotovo materijalizovanusvetlost i neposredno primetio, u~inilo mi seda je nameravala da predstavqa i ne{to vi{e idrugo, nego samo jednu svakodnevnu prirodnu po-javu.

Sagledavawe bogomoqe uslovilo je moje, jo{jedno neo~ekivano, saose}awe. Ono, koje nije bi-lo povezano samo sa odabranim posve}enim pred-metima, nego, mo`da i vi{e, sa skromnim polu-sasu{enim cve}em u jednostavnim vazama, posta-vqenim po }o{kovima, ali i zbuwenim letomjedne ptice, zarobqene me|u visokim stubovimai svodovima.

Me|utim, kada su postepenim nailaèwemve~eri, gotovo svi posetioci oti{li, ~uvar meupozorio, i po drugi put, tiho i obazrivo, da jedo{lo vreme da se udaqim, kako bi pravovreme-no mogao da zatvori i zabravi oba portala. Ali,ovo upozorewe ili, boqe, podse}awe, ja i nisamdoìveo kao ne{to neo~ekivano, prisilno iliuznemiruju}e. Jer crkva, kako je ~uvar naglasio,bi}e otvorena i pristupa~na – ve} rano slede}egjutra. Bio je to, istovremeno, i iskaz neke suzdr-àne wegove dobronamernosti, na koju se uskla-|eno nadovezala ti{ina, sada ve} praznog cr-kvenog dvori{ta, a i ti{ina obli`weg uli~nogdrvoreda. Na samom kraju posete, sa iznena|e-wem sam primetio da su me napustile – kako mo-je pomenute herman{tatske zagonetke, tako i go-ti~ki crkveni lavirinti. Kao i da na moje srod-nike, osim prilikom ulaèwa, nisam, za sve vre-me boravka u crkvi – uop{te vi{e pomi{qao, apodjednako ni o mogu}nosti da ih tamosusretnem, prepoznam i oslovim.

(nastavi}e se)

kw

i`

evn

im

agaz

in

33

se}awe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

32

se}awe

ejan Medakovi}, akademik, premi-nuo je 1. jula. Ako se za nekoga moère}i da je autenti~ni polihistoronda je to svakako Medakovi}. Po-kazalo se da su ga mnogi ispratilina onaj svet nazivaju}i ga renesan-snim ~ovekom koji je zalutao u ovo

na{e dehumanizovano vreme. Te{ko je i nepotrebno nabrajati Medakovi}e-

vu bibliografiju, jer se ona moè na}i u go-di{wacima Srpske akadmeije nauka i umetnosti~iji je bio ~lan 27 godina, i za to vreme obavqaomnoge va`ne funkcije, od sekretara Odeqewaistorijskih nauka, preko generalnog sekretara,do predsednika,

U senci monumentalnog nau~nog opusa ostaoje Medakovi}ev kwièvni rad, iako je petok-wi`je Efemeris, koje je skromno ozna~io kaohroniku jedne porodice, odavno od znalaca pre-poznato kao najboqe memoarsko delo srpskekwièvnosti. To svedo~anstvo o jednom pre-te{kom vremenu na momente je pisano u roma-nesknoj formi te izmi~e svakoj preciznoj àn-rovskoj definiciji.

Kada se, 1990. godine, pojavio prvi tom te „po-rodi~ne hronike“ u izdawu jednog od najugledni-jih i najve}ih izdava~a one stare SFRJ –BIGZ–a, za kratko vreme je postao literarnasenzacija po{to je, ugledni, priznati, u svetu ce-weni akademik i neprikosnoveni stru~wak zaistoriju srpske umetnosti 18. i 19. veka, podastrona uvid javnosti intimnu pri~u o svojoj porodi-ci, samim time i o sebi.

Nije se libio da pri~a o malim i velikim po-rodi~nim tajnama, ~esto o neskladnim odnosimame|u ~lanovima najuè, ali i {ire porodice a uzto, da do~ara neka davno prohujala vremenaspretno „{etaju}i“ kroz ceo devetnaesti i prvedve decenije dvadesetog veka. Potom, nastaviqapri~u kao wen neposredni svedok i u~esnik doDrugog svetskog rata. Toplina, seta, ne`nost,epiteti su koji od prve kwige prate petotomniEfemeris. Nije slu~ajno da je za naslov odabraore~, koja prema re~niku starogr~kog jezika imaslede}a zna~ewa: dnevnici, periodi~ni spisi,astrolo{ki godi{waci u kojima su izra~unatepromene koje }e nastupiti u poloàju nebeskihtela. Zna~i, ne{to {to je efemerno, prolazno,promenqivo, zabeleèno usput, {to je podlo`nopromeni...

îtala~ka publika brzo je bila op~iwena

Medakovi}evim pripovedawem. To su pokazalitiraì Efemerisa mereni desetinama hiqadaprimeraka, a ni kritika nije {tedela pohvale.Za prvi tom dobio je Oktobarsku nagradu.

îwenica je da je Medakovi} hronikom o srp-skim Budenbrokovima otvorio tabu temu iz orto-doksnih komunisti~kih vremena u Jugoslaviji – opropasti gra|anske klase, o nestajawu jednogdru{tvenog sloja koji je u Austrijskoj carevinisa~uvao i razvio srpski nacionalni identitet.

U drugom tomu posve}enom periodu Drugogsvetskog rata pisac, kako je primetio prof. drRadivoje Miki}, „pretvara pri~u o sebi i svojojporodici u pri~u o sudbini svog naroda u jednomizuzetno dramati~nom trenutku“. Posebnu pa`wuautor posve}uje raspravama o sistemu vrednostikoji se ru{i, dok novi tek treba da se stvori.

Prema re~ima Miki}a kwiga je „jedno suptilnosvedo~anstvo o ko{maru kroz koji prolazi ne sa-mo kaziva~ i wegova porodica ve} ~itav srpskinarod“.

Razumqivo je da je Sentandrejska srpska za-du`bina „Jakov Igwatovi}“ prepoznala da jeEfemeris, posle objavqivawa drugog toma 1991,lament nad svetom koji nestaje, i Medakovi}a na-gradila nagradom za ìvotno delo.

Nisu se svi obradovali i ose}ali prijatno,kada su se prepoznali u tre}em tomu sage o Meda-kovi}ima i svetu oko wih, jer opisuje zbivawa po-sle oslobo|ewa ali, na primer, akademik Miro-slav Panti} nije {tedeo re~i pohvale o „ zna~aj-nom delu srpske kwièvne istorije“.

Medakovi} je ovoga puta pokazao da ume da na-slika (uvek je tvrdio da nije slikar) nenadma{nufresku o tegobnom, tragi~nom, neveselom vreme-nu kada se moralo govoriti da hrlimo u svetlubudu}nost u kojoj je galerija likova (mnogi su ve-oma dobro poznate li~nosti iz politi~kog, jav-nog i kulturnog ìvota), ali se pisac, uvek, poj-avaqivao samo u ulozi svedoka (slikara) a nika-da sudije (kriti~ara). Tre}i tom je oven~an na-gradom izdava~ke ku}e BIGZ.

Kada se u najgorim danima srpske novije isto-rije (1993) pojavio ~etvrti tom, prof. Miki} jepribeleìo da je „autor ovoga puta jo{ ~vr{}epovezao li~nu, porodi~nu pri~u, sa dru{tvenimi istorijskim okvirom u kome su sabrane sveva`ne crte jedne epohe... i da je on, slikaju}iposrtawe jedne u srpskoj istoriji veoma va`neporodice, teìo da to posrtawe poveè op{timsmerom istorijskog procesa“. Po{to je u ovomtomu obuhva}ena i prelomna dekada zapo~eta1968, uvr{teni su mnogi dokumenti (o studenti-ma, o su|ewu prof. Mihajlu \uri}u) koji najboqeilustruju kako je delovao jedan naopako posta-vqen sistem.

Kada se pojavio posledwi, peti tom (1994),prof. Miroslav Egeri} je celinu ozna~io kao„hroniku reku“ koja u finalu otkriva kome supripadali „tragovi koji su ostajali po napada-lom snegu“.

Kada se, danas, baci pogled na na celinu Efe-merisa vidi se da je pisac na hiqade stranicauneo velik deo svog obimnog znawa o istorijiumetnosti, starim zdawima, slikama, gravurama,o baroku, klasicizmu, o tome kako su nastajalewegove kwige, studije i rasprave, o poeziji koju jepisao ~itavog ìvota (posledwi stihovi su na-stali u bolesni~koj posteqi pred smrt).

Koliko je Efemeris bio omiqen pokazuje po-datak da su razna izdawa katalogizirana 32 puta.Ina~e, u elektronskom katalogu Biblioteke Ma-tice srpske moè se na}i 426 biblite~kih jedi-nica u kojima je Dejan Medakovi} autor ili koau-tor.

Mo`da wegov kwièvni rad ne}e izdràtiprobu vremena, me|utim, niko mu, jo{ za ìvota,nije mogao osporiti da je jedan od najve}ih isto-ri~ara umetnosti celog balkanskog regiona, kojije otvorio ~itavo novo poglavqe u srpskoj isto-

riji umetnosti. Dovoqno je pogledati bibliografiju o srp-

skoj umetnosti 18. i 19. veka koja je postojala preMedakovi}a i shvatiti da je to bila skoro „tabu-la rasa“, ako se izuzmu kwige Veqka Petrovi}a iMilana Ka{anina o srpskoj umetnosti u Vojvodi-ni, i kwiga Miodraga Kolari}a o srpskoj grafi-ci i slikarstvu 18. veka.

Od wegove doktorske disertacije o „Graficisrpskih {tampanih kwiga 15-17. veka“ 1954. godi-ne, kre}e prava lavina velikih sinteza – Putevisrpskog baroka (1971), Tragom srpskog baroka,Srpska umetnost 18. veka, Srpska umetnost 19.veka...

Wegov kolega na Odeqewu za istoriju umetno-sti u SANU, Vojislav J. \uri}, jedan od najve}ihznalaca srpske sredwovekovne umetnosti, zapi-sao je, 1992. godine, da je Medakovi} „svestraniistraìva~ srpske umetnosti koji nikada nije gu-bio iz vida wenu celinu“. \uri} mu je odao pri-znawe da je, uz Lazara Trifunovi}a, „nesumwivoutemeqiva~ studija novije jugoslovenske, odnosnomoderne umetnosti, jer one nisu do wihovog na-u~nog stasawa ni postojale na Beogradskom uni-verzitetu po{to su wihovi prethodnici smatra-li sredwovekovnu srpsku umetnost svojom ma-ti~nom disciplinom“.

Pomiwu}i wihova zajedni~ka, mladala~ka lu-tawa po bespu}ima Balkana, kada bi obilazilimanastire, \uri} je kazao da se Medakovi}, idu}itragom svojih mentora, istori~ara RadoslavaGruji}a i Viktora Novaka, „zagwurio u pro{lostzapadnog srpstva onog u Slavoniji, Hrvatskoj,Lici i Dalmaciji, osvetliv{i pro{lost Srba sadruga~ijeg stanovi{ta nego oni, koriste}i meto-de istori~ara umetnosti“.

\uri} se oglasio u javnosti i kada je u Be~uobjavqen nema~ki prevod Medakovi}eve kwigeSrpski barok (1991), sa predgovorom austrijskogslaviste profesora Univereziteta u Gracu, Sta-nislava Hafnera, jer je smatrao da treba „ube-leìti crvenim slovima u kalendar srpske isto-riografije retke prevode, na svetske jezike, kwi-ga srpskih nau~nika o srpskoj pro{losti, bilo dase odnose na istorijska zbivawa bitna za svetskuistoriju, ili na doprinos Srba evropskoj kultu-ri“.

Prema oceni \uri}a, prevod ove zna~ajnekwige, najboqi je dokaz da su nau~ni svet ne-ma~kog govornog podru~ja i evropski slavi-sti~ki krugovi odavno zapazili sredi{wu uloguMedakovi}a u prou~avawu srpske umetnosti 18. i19. veka, a posebno kqu~nog razdobqa posle Veli-ke seobe.

Poru~iv{i da }e ova kwiga dugo igrati ulogumosta razumevawa izme|u Be~a i Srbije, on jezakqu~io da }e Dejan Medakovi} ostati zapam}enkao oli~ewe jednog tipa sredweevropskog inte-lektualca, sve re|eg me|u nama“.

Akademik Dinko Davidov, kome je Medakovi}bio u~iteq i uzor, i ~ijim putem nasta-vqa da hodi kada istraùje barokne gra-fike ili sremske manastire, zabeleìo

ODLAZAK POSLEDWEG POLIHISTORA

D

Dejan Medakovi} (1922–2008)

kw

i`

evn

im

agaz

in

35

se}awe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

34

se}awe

je da Medakovi}eve studije objavqene uzbornicima uglednih evropskih simpozi-juma odrànih u Briselu, [tokholmu,

Be~u, Parizu, Minhenu... „imaju izuzetnu nau~numisiju u afirmaciji srpskog umetni~kog nasle|au Evropi“.

Prof. dr Miodrag Jovanovi}, koji sa iskre-nim ponosom isti~e da je imao ~ast da nasledi ka-tedru od Medakovi}a, smatra da treba posebnoukazati na wegov doprinos izu~avawu srpskeumetnosti novijeg doba. „Bavqewe modernomumetno{}u Medakovi} je obeleìo dugim plovid-bama kroz duboke vode moderne“, zapisao je Jova-novi}.

Verni saradnik na poslovima „Vukove za-du`bine“ u ~ijem je osnivawu Medakovi} aktiv-no u~estovao pre dve decenije i ostao na wenom~elu do smrti, dr Miodrag Maticki, povodom we-govog osamdesetog ro|endana, pribeleìo je da jeMedakovi} naveo kao najvrednije u wegovom opu-su monografije o Hilandaru, Sentandreji, leto-pis Srba u Trstu, te kwigu Srbi u Be~u.

„To su dela koja su mi pomogla da utvrdimokvir srpskog kulturnog prostora i shvatio samda to nisu samo centri duhovnog ruba ve} ne{tosu{tinski daleko zna~ajnije za na{ narod... ovicentri duhovne snage ~ine vaàn okvir u kome sejo{ uvek ose}amo najsigurnije“, rekao je tom pri-likom Medakovi}.

Wegov ìvotopis bi ostao nedore~en ako sene bi pomenuo wegov veliki trud da zaìvi i na-preduje „Vukova zadu`bina“ koju je doìvqavao ikao svoje zave{tawe jer je uvek sledio Vukovtrag: da bude odan svom narodu, wegovoj kulturi iprosve}ivawu, kao i afirmisawu te kulture pred

svetom. U svakom se broju lista „Zadu`bina“ mogao

na}i neki wegov prilog na najrazli~itije teme, aobavezno je pisao i za godi{wak „Danica“. Svakasve~ana beseda kojom su po~iwale godi{weskup{tine Zadu`bine bila je puna mudrih poru-ka, predloga, opomena, jer mu je nebriga za nacio-nalnu kulturu, posebno za kwigu, zagor~avalaìvot.

Zadu`bina mu je, pro{le godine, podarila za86. ro|endan Zbornik koji }e biti trajni spomenkoliko je sebe Dejan Medakovi} ugradio u tu na{ukulturnu instituciju, koja je osvojila onaj duhov-ni prostor srpskog naroda o kome je on rado govo-rio i koji daleko prema{uje granice Srbije.

Zadu`bini je, iz bolesni~ke posteqe, poslaorecenziju za zbornik o slojevima kulture u Bana-tu, na~inio je pregled istoriografije Banata,prilog o Pavlu Sofri}u za slede}i broj „Za-du`bine“ i rukopis uvodnog izlagawa za okruglisto koji }e „Zadu`bina“ organizovati tokom Vu-kovog sabora u septembru na temu „AktuelnostVukovih poruka“.

Naslu}uju}i da mu se bliì biolo{ki kraj,Medakovi} je, novembra pro{le godine u inter-vjuu za „Ve~erwe novosti“ rekao: „Danas, kada seosvrnem unazad vidim da su neke stvari za menezakqu~ene, neke velike kwige sam napisao, aliimam ose}aj da bih mogao jo{, da nije sve re~eno.Samo, ja ne}u kukati {to moram da odem. Vervat-no }u oti}i u granicama neke unutra{we mir-no}e. U svakom slu~aju ne}u oti}i nezadovoqan.âk i da nisam ni{ta napisao imao sampun i zanimqiv ìvot“.

Vera Kondev

Dejan Medakovi} ro|en je u Zagrebu 7. jula1922. godine. Gimnaziju je zavr{io u SremskimKarlovcima, 1941. godine. Za vreme rata ìvikao izbeglica u Beogradu, gde je, 1942. godine,stupio kao asistent-volonter u tada{wi Muzejkneza Pavla (dana{wi Narodni muzej).Diplomirao je na Filozofskom fakultetu uBeogradu na grupi za istoriju umetnosti. Naistom fakultetu je odbranio doktorsku dis-ertaciju i drào predavawa do 1982. godine,kada je oti{ao u penziju. Bio je predsednikSrpske akademije nauka i umetnosti od 1998. Zaredovnog ~lana Evropske akademije nauka iumetnosti sa sedi{tem u Salcburgu izabran je1995. godine. Bio je redovni ~lan dru{tvaLeibnicz societe i Honoris causa Rumunske akademi-je od 2001. godine, i predsednik Vukovezadu`bine od 1997. godine. Pored niza studija ipriloga iz struke, Medakovi} je objavio ikwige: Beograd u starim gravirama, 1950;Grafika srpskih {tampanih kwiga XV–XVIIveka, 1958; Srpski slikari XVIII–XX veka, 1968;Putevi srpskog baroka, 1971; Tragom srpskogbaroka, 1976; Manastir Savina, 1978;

Hilandar, 1978. (koautor sa DimitrijemBogdanovi}em i Vojislavom J. \uri}em);Srpska umetnost u XVIII veku, 1980; Srpskaumetnost u XIX veku, 1981; Sentandreja, 1982, (saDinkom Davidovim); Svedo~ewa, 1984;Istraìva~i srpskih starina, 1985; LetopisSrba u Trstu, 1987. (sa \or|em Milo{evi}em),Izabrane srpske teme, 1996; Pisma, 1996...Objavio je kwige pesama: Motivi, 1946;Kamenovi, 1966; Umir, 1987; Niska, 1989, i Znakna kamenu, 1994, kao i kwigu izabranih pesamaZave{tawe, 1995. Pod zajedni~kim naslovomEfemeris objavio je pet kwiga autobiografskeproze. Dobitnik je Sedmojulske nagrade zaìvotno delo, austrijske Gindeldz nagrade iHerderove nagrade za 1990. godinu, Oktobarskenagrade grada Beograda za 1990. godinu, nagrade„Milo{ Crwanski“ i BIGZ–ove nagrade.Dobitnik je nagrade „Jakov Igwatovi}“ izBudimpe{te. Godine 1994. dobio je izvanredni„Zlatni beo~ug“ Beograda i nagradu Narodnebiblioteke za naj~itaniju kwigu u Srbiji.Izabran je za po~asnog gra|anina SremskihKarlovaca...

Dejan Medakovi}: Mo`da bi bilo najboqe daovaj na{ razgovor o Hilandaru i Hilandarcima,zapo~nemo tako {to }e nam profesor Vojislav \u-ri} ispri~ati kako je prvi put stigao u Hilandar.

Vojislav J. \uri}: U jednu ki{nu zimsku no},sa ekipom Saveznog instituta za za{titu spomeni-ka kulture u kojoj su bili Vlado Ma|ari}, direk-tor, i istaknuti saradnici tog Instituta, Mi{aVuwak, hemi~ar i Aca Toma{evi}, slikar-konzer-vator, uz dvojicu arhitekata od kojih je jedan bioSlobodan Nenadovi}, a drugi Jakov Nenadovi}, we-gov saradnik, iza{li smo iz autobusa koji je stigaona obalu, pred granicu Svete Gore, probijaju}i sejednim putem koji to i nije bio, kroz re~na korita,preko vrleti. Stali smo pred usamqenu ku}u u ko-joj je gorela sve}a i u kojoj je bivstvovao jedan ~o-vek. Pitali smo ga – kako }emo uop{te do}i doSvete Gore. On kaè, imam ja trabakulu, ko{ta}evas toliko i toliko, dove{}u vas do jednog prista-ni{ta gde }u vas ostaviti, pa vi se posle prebaci-te do centra Svete Gore kako god znate. Tako je ibilo. Ve} je zahvatila dobra no}, talasi su biliveoma gadni, izgledalo je kao da }emo se svakog ~a-sa potopiti. Iskrcali smo se u karejsko pristani-{te, Dafni. U to vreme to je bilo naseqe starihRusa, emigranata, koji su trgovali pozamanterijom,sve}ama, prodavali su uqe i usoqenu ribu, a radwesu im bile prepune, od igle do lokomotive. Tu jebilo i preno}i{te ~iji je krov ve} bio popustio,voda je curila na sve strane. U wemu je bila kolek-tivna soba, sa gvozdenim krevetima, gde su nam da-li }ebad mokru od juga, mediteranskog, sa vla`nomposteqinom. Preno}ili smo i sutradan se nekakosporazumeli, uz pomo} kurira i policije, sa na-{im predstavnikom u Kareji, koji se zvao otac Ni-kanor. On je, drugog dana, predve~e, poslao dvana-est mazgi na koje smo se posadili sa svom opremom.Namera nam je bila da ostanemo nekoliko mesecina Svetoj Gori.

Krenuli smo uz dosta veseqa, jer smo se oslobo-dili tog, kako nam je izgledalo, mra~nog bavqewa uDafni, u tu zimsku, stra{nu no}. Do}i na SvetuGoru, tada, zaista je bio podvig.

Obreli smo se, dakle, u Hilandaru, u januarumesecu odmah posle Boì}a, i ostali dva meseca,sve dok nas nisu vlasti sklonile sa Svete Gore, jerim je bilo dosta na{eg boravka. U stvari, sav tajboravak odigrao se na zahtev jugoslovenske vlade,~iji je ministar inostranih poslova u to vreme,ili pred to doba, bio Ko~a Popovi}, ~ija je supru-ga, Lepa Popovi}, zajedno s wim, bila u prijateq-skim odnosima sa tada{wim ministrom inostra-nih poslova Gr~ke, Averofom, ~ak u veoma li~nim,srda~nim odnosima. Ona je uspela da obezbedi na{boravak na Svetoj Gori koji je do{ao nakon preki-

nutih boravaka ekspedicija Srpske akademije nau-ka, koja je tamo slala, od 1952. godine, nekolikoekipa, u kojima su bili akademici Svetozar Radoj-~i} i \or|e Radoj~i}, sa fotografima, i \ur|eBo{kovi} i Aleksandar Deroko, sa saradnicima.Jedni su prou~avali kwige i slikarstvo, a drugi sebavili arhitekturom manastira Hilandara. Me|u-tim, usled nera{~i{}enih politi~kih i drugihodnosa, izme|u zapadnog sveta i Jugoslavije, te eks-pedicije nisu obezbedile neki trajniji ostanak, paje ovo bila novina – da se moè duè ostati, da semoè raditi na konzervaciji, sistematizaciji ipublikovawu starina manastira Hilandara.

Hilandar je u to vreme bio stra{no zapu{ten.Delovao je veoma ruinirano. Ru{ile su se zidine,otpadali krovovi, zaru{avali konaci, curili supokriva~i na sve strane. Prava je radost bio na{susret sa manastirskom bratijom. Bili su zaistaradosni {to smo do{li. Oni su teìli, svim sila-ma, da se ostvari takav jedan kontakt, susret sastru~nom ekipom iz Jugoslavije, kako bi se popra-vile stvari koje su izgledale jadno: ikone su bileposlagane uza zid ili umetrene, kao drva, u prosto-riji ~iji je pod bio crvoto~an, a tavanica propala,iznad stare trpezarije. Tu su se nalazili i sandu-ci prepuni dela primewene umetnosti, tuje bio i Jefimijin diptih, zamotan u no-vinsku hartiju. Izgledali su, ti sanduci,kao gusarski – kad bi se otvorili blesnulo

PRIÂ O HILANDARU

Kada je redakcija „Kwièvnih novina“,povodom 800. godina manastira Hilandar,pripremala broj posve}en toj proslavi,zamolila je akademike Vojilsva V. \uri}a iDejana Medakovi}a, vrsne poznavaoce man-stira Hilandara, da u me|usobnom razgov-oru, jo{ jednom, osvetle Hilandar iHilandarce, govore}i o wihovim dugogo-di{wim susretima s monasima, radu i vre-menu koje su tamo proveli, o generacijamakoje su svoj nau~ni vek uloìle da bipro{irile na{a saznawa o Hilandarau,wegovom mestu u vremenu, na{oj istoriji ikulturi.

[tampamo ovaj razgovor i kao svo-jsvrsnu poruku mla|ima, kako se moè naosoben na~in pri}i nacionalnim temama ikako se, u obi~nom razgovoru, mogu {iritividici i proveravati nau~na saznawa. Nekato bude i mala zahvala za sav doprinos na{adva nau~nika i se}awe na akademika DejanaMedakovi}a koji nas, u ovom letu, napustio.

kw

i`

evn

im

agaz

in

37

se}awe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

36

se}awe

hvatio kao prisnog sagovornika.Dejan Medakovi}: Posle toga Sava je ubrzo

umro. Moj posledwi susret s wim bio je kada samradio sa Dimitrijem Bogdanovi}em, on na opisurukopisa, dok sam ja radio {tampanu kwigu. Poja-vio se otac Sava, taj mistik; tada je ve} bio veli-koshimnik. Znaju}i {ta je velikoshimnik, ja ga ni-sam ni traìo, da ga ne uznemiravam. Znam da je ve-likoshimniku potrebna samo}a, da je u woj uvek, umeditaciji i molitvi. Me|utim, on je do{ao, nose-}i obele`je velikog shimnika, i zatraìo da ga po-setim. Tako sam dobio dozvolu. Do{ao sam posled-wi dan, da se oprostim i da, istovremeno, to budejedina poseta. Bio je u svojoj }eliji prepunoj kwi-ga. Odmah sam video da su te debele kwige kojima jebio okruèn ruska izdawa ìtija svetih. On se ob-radovao i nimalo shimni~ki upustio u razgovor.Upitao sam ga {ta ~ita, on odgovori – ìtija sve-tih. Onda ja, konvencionalno, pitam kako mu to iz-gleda i {ta o tome misli. Sava je odgovorio da je uìvotu celog veka ~itao, da je pro~itao sve glavneromane svetske kwièvnosti, a da je tek sada, podstare dane, otkrio pravu literaturu. Sve {to susvetovwaci napisali, kaè, sve je to bledo premaonome {to govore ìtija svetih, jer, u wima su sviromani koje qudska ma{ta moè da izmisli. A po-tom je dodao da mu je ào {to ne}e imati dug vek dasve to i{~ita.

Vojislav J. \uri}: Takvi, stari duhovni oci~itali su za neke budu}e generacije. Oni su biliisto~nici mudrosti.

Dejan Medakovi}: Vrati}u se opet na po~etak,Sveta Gora, u koju smo mi dolazili. Rodona~elniktih dolazaka je, za mene, bio Voja \uri}, moj prija-teq i kolega. On je mene doveo na Svetu Goru, nijeme, dakle, doveo moj profesor Radoj~i}. Te dolaskeshvatio sam kao podvizavawe. Za put sam imao ne-ku, kako bih rekao, predspremu, ono {to je govori-la nauka, kwige, putopisi, a znao sam i stariju li-teraturu od Dimitrija Avramovi}a po~ev{i. To jesve druga~ije kada sami doìvqavate; morate samipro}i kroz jedno iskustvo duhovnog karaktera, pada vam se sve otvori, ili ne. Moète pro}i krozSvetu Goru, a da zapravo ni{ta niste videli. Akone shvatite tu duhovnu dimenziju, ono {to su nasla-gali vekovi na razne na~ine, ~ak bih rekao i u jed-noj jako rusti~noj varijanti, va{ dolazak nijeuspeo. Sigurno da sredwovekovna duhovnost nijeopstala u izvornoj ~isto}i i dubini, dospela je donas u drugoj formi, protawenoj, ali opet, to je au-tenti~no.

Mo`da zbog toga {to je Sveta Gora bila zatvo-rena, nije bila lako dostupna. Autobus koji nas jedovezao, na primer, bio je sklepan od raznoraznihrazli~itih delova drugih autobusa, vojnih vozila,xipova. A Jerisos, izgleda kao da je iz italijan-skih neorealisti~kih filmova, kao nekakva peri-ferija Milana sa ku}icama od pleha. Danas je toluksuzno letovali{te. Po~ela je, dakle, turisti~-ka opsada Svete Gore. Prvi prodor turizma je bioautoput Solun–Jerisos koji je putovawe skratio nadva-tri sata. Kada smo mi dolazili kretao je iz So-luna u {est ujutru i stizao u {est uve~e, pod uslo-

vom da stigne. Drugo, danas se dolazi i velikimbrodovima. A onda su vozili ribari, la|ari. Poslobodnoj pogodbi oni bi vozili u la|icama ma-snim od uqa, sa ostacima riba, sa mreàma... Kao dasmo putovali sa Odisejevim mornarima, tako su uo-stalom i izgledali. Sve su to bile dodatne emoci-je. Dolazili smo sa pristani{ta. Svi svetogorskimanstiri imaju svoje arsane, pristani{ta, ~ak ioni u brdima, Kastamonit, na primer, imaju svojuluku, izlaz na more. Deo manastira je vrlo vezan zamore, ribarewe, preradu i su{ewe ribe. U hilan-darskoj arsani radio je Grk, Nikifor. Tada okolonije bilo ni~ega, ~ak ni vinograda.

Vojislav J. \uri}: Bio je jedan stari vinograd,~uvao ga je stari Arnaut, i umro je ~uvaju}i ga. Anovi vinograd, hilandarski, podignut je {ezdese-tih godina. Zasadio ga je Dobrica ]osi} zajedno saocem Nikanorom i ocem Mitrofanom, lozom iz@upe i gr~kom lozom. Sadili su ga neprekidno,petnaest-dvadeset dana, od jutra do mraka, inten-zivno. Napravili su lep, ogroman vinograd, zaslu-gom jednog pisca, zahvaquju}i wegovom ve} tankompoznavawu vinogradarstva.

Dejan Medakovi}: Trebalo bi spomenuti jo{jedan momenat, Voja \uri} je to nagovestio. Kakosu se zasnivala prijateqstva sa tim qudima. Govo-rim o na{im, srpskim, monasima. Koliko god iz-gledalo da su oni izolovani, bili su sjajno obave-{teni. Oni su na neki svoj, poseban na~in, prera-|ivali sve vesti.

Vojislav J. \uri}: Imali su nasle|enu zrelostìvqewa u stranom svetu.

Dejan Medakovi}: Do wih su vesti stizale izsvih izvora. Prvo zvani~ni, gr~ki izvor, zvani~nagr~ka politika prema Svetoj Gori, zatim drugi ka-nal, konzulat – posebna pri~a. Potom retke posetehaxija iz zemqe, zatim emigracija, razne novine.Bombardovali su ih iz emigracije raznim publika-cijama, zatim gr~ke novine. Oni su sve to prire|i-vali, ~ak i te kontradiktorne, haoti~ne vesti, la-`ne vesti. Na{i qudi su ~esto opaki u inostran-stvu, skloni da jedni druge denuniciraju, te je ko-munista, te je monarhista, te ovaj je ovakav, onajonakav...

Sve su to oni primali i na wihovim licima ni-ste prime}ivali nikakve reakcije. To je o~iglednougra|eno u wihov nenapisan kodeks prihvatawa iprerade vesti, sve su to na svoj na~in savla|ivalii qude merili vrlo precizno, prema pona{awu. Je-dan broj na{ih qudi bio je sklon da ih prevari ti-me {to se po~ne pretvarati, u èqi da im se {topre pribliì, familizira. Na{i qudi su ~estonetakti~ni, prenaglo èle da ostvare srda~nost,kao da su polagali pravo na to {to su sada tu, u ma-nastiru, {to je „wihovo“. Tu su Hilandarci imalinepogre{iv odnos. Onda, posebna provera premareligioznim trenucima, da vide koliko je koiskren u varijanti neke svoje duhovnosti i pobo-`nosti, ne mora to biti ona klasi~na, crkvena va-rijanta. Samo da vide koliko je ~ovek du{evno raz-vijen. I tu su imali sjajne parametre i bi-li veliki majstori da razlu~e ono {to jela`no, pritvorno, {to je imitirawe pobo-

je zlato, dragocenosti, dela primeweneumetnosti, zlatnici anti~kog i vizantij-skog vremena. Sve je to bilo nepopisano,

samo sa~uvano. Ideja starog bratstva je bila – {tovi{e sa~uvati za neka budu}a i sre}nija vremena,kada }e do}i qudi koji }e znati da cene ono {to jesa~uvano. Hilandarci su tada bili qudi koji su ve-rovali, za razliku od potowih generacija, u nauku– onoliko koliko su se uzdali u Boga. Bili su neo-bi~no trezveni, iako je, mo`da, to posledwa gene-racija velikih sredwovekovnih kalu|era koji susvoja duhovna dobra sticali s kolena na koleno, odsvojih duhovnih otaca. Nisu bili iskvareni civi-lizacijom, do{li su kao mladi i koristili su zna-wa svojih prethodnika do te mere da je, na primer,jednom profesor Radoj~i} rekao kako mu je jedantada{wi Hilandarac, Avakum, nenadano rekao jed-nu lepu filozofsku misao. On prosto nije mogaoda veruje da je taj, naoko prost kalu|er, do{ao dotakvog saznawa; profesor je kasnije prona{ao ma-lo poznati spis svetog Jovana Zlatoustog u kome jenai{ao na tu misao. Vratio se ocu Avakumu i upi-tao ga da li je taj spis ikada ~itao. Ja sam, veli Ra-doj~i}, shvatio da je to ~itao neki wegov dalekiprethodnik i duhovni otac, i da je ta misao, shvata-we ìvota i sveta, stigao do wega drugim putem, ane li~nim iskustvom, ~itawem. To je sad sasvimprekinuto. Do{le su nove generacije koje ne sti~utim putem svoja znawa, a imaju i druga merila sakojima su ve}, obrazovani, stigli na Svetu Goru.Nestalo je duhovnog kontinuiteta me|u generaci-jama, bez obzira {to se mnogi trude da ga odrè ida nekako nakoknade to {to je savremena civiliza-cija stigla i tamo, sa svim svojim neminovnostima,prednostima, ali i manama.

Dejan Medakovi}: Mislim da se iz ovog kaziva-wa profesora \uri}a vidi koliko je jasna predsta-va potpunog otvarawa, ne samo Svete Gore u celi-ni, nego i monaha koje smo tamo sretali. U po~etkumalo nepoverqivi, oni su imali odre|ene rezerve,to su bile prirodne posledice politi~kih prome-na koje su se desile u na{oj zemqi i u samoj Gr~koj,dakle, jedna za wih neproveriva politi~ka situa-cija. Monarhija kao garant kontinuiteta se sru{i-la, tako da je wihov odnos, u po~etku, bio vrlo ne-poverqiv, ali se prime}ivalo postepeno otvara-we tih qudi naro~ito prema stru~nim qudima, kao{to je, eto, profesor \uri}, koji je uspeo da pro-na|e kqu~ za „otvarawe“ te generacije, {to ho}uposebno da naglasim. To je pomoglo mnogima koji sukasnije dolazili. Prilikom mojih deset boravakau Hilandaru (jubilarni deseti bio je vrlo drama-ti~an iz zdravstvenih razloga), ose}ao sam da jedandeo tog poverewa koje su oni imali prema Voji \u-ri}u, prenose na one koji dolaze sa wegovom prepo-rukom.

Vojislav J. \uri}: Ovo {to pri~a akademikMedakovi} zanimqivo je stoga {to govori o kalu-|erima, o jednoj od wihovih provera qudi koji sudolazili u manastir Hilandar. Oni su vi{e vero-vali delima nego re~ima, ali su ipak cenili {ta}e ko u kom trenutku i re}i. Se}am se, otac Sava,koji je bio u to vreme bibliotekar, i koji je mene,

zaboravih da kaèm da je sa nama bio Dragoqub Ka-ì}, fotograf, i wega stalno pratio – kako se po-na{amo u crkvi Sv. Arhan|ela, gde smo radili nasnimawu ikona i rukopisa. Sedeo je tu, u predvorju,za svaki slu~aj, da mi ne{to ne izreèmo, novi smoqudi, da uop{te vidi kako se pona{amo u odnosu naikone i na crkvena dela. Jednoga dana pita nas dali nam je zima. A mi smo, naravno, usred zime, uzimskim kaputima, u toj crkvici. Zatim mi kaèkako bi mogao da mi da dve kwige, za no}as. Mi smoimali velike lampe, na stolu u }eliji, tako da sammogao da radim. Onda jedne no}i neko kuca. Ulazion, ja sedim za rukopisom, i pruà mi kwigu – Ana-tol Frans: Taida, roman. Roman o jednoj svetoj è-ni egipatske pustiwe. Zamolio me je da pro~itam ikaèm svoje mi{qewe. Ja pro~itam, ne potraja du-go, jedne no}i Sava do|e opet. Anatol Frans je utom romanu pokazao, vrlo delikatno, pobedu quba-vi dvoje pustinoìteqa nad zavetom. Oni su, obo-jica, bili u pustiwi, on ~ak na stubu oko koga seformiralo naseqe trgovaca koji su unov~avaliwegovu svetost, podvig. On je jedne no}i nestao,~uv{i kako ona umire. I stigao je u manastir, gdeje ona umrla na wegovim rukama. Izme|u wih pono-vo je vaspostavqen odnos humane, zemaqske qubavi.A otac Sava pita: „I“? Sad, ja znam na {ta misli,ne smem da mu odgovorim. Sjajno je opisana, kaèm,atmosfera, dobro je prikazana dolina Nila za vre-me velikih podvi`nika ranog hri{}anstva... On}uti, pa kaè odlu~no: „Nije smeo da napi{e takavkraj kwige“. Sava je, eto, proveravao {ta mislim oonome {to je za wega, kao podvi`nika i monaha,bilo bitno; nije se sa mnom sloìo, ali me je pri-

kw

i`

evn

im

agaz

in

39

se}awe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

38

se}awe

`nosti. Imali su smisao da prave qudeprihvate, zavole i sa wima postanu prija-teqi. Sve sam to gledao na pona{awu oca

Mojsija, velikog Hilandarca, koji je bio li~niprijateq Voje \uri}a. Nepokretan, dugo je predkraj leào u Beogradu, le~en, stalno smo ga pose-}ivali, i to je prijateqstvo ostalo do kraja. Bio jeneopisivo zanimqiv ~ovek, pametan, a bio je kaomladi} najobi~niji trgova~ki pomo}nik. Otac Sa-va je bio profesionalni {ofer, vozio je autobus uSrbiji. Oni su strahovito brzo sazrevali u toj sve-togorskoj izolaciji, kao duhovnici, do{av{i kaomladi}i u manastir.

Vojislav J. \uri}: Mi koji smo ~esto dolazilina Svetu Goru, mi smo te velike kalu|ere ~ijih seimena moramo setiti – otac Danilo, otac Dositej,otac Mihajlo, otac Sava, otac Mojsije, otac Nika-nor – gledali sa èqom da na{e diplomate imajutu trezvenu procenu prilika i takav odnos premazemqi kakav su oni imali. Wihova osnovna ideja, usvim komplikovanim situacijama, koje su bile mno-go komplikovanije nego na{a situacija u zemqi, ubilo kom trenutku, bila je – ne raskinuti sa ze-mqom ili, kako su oni govorili – ne ostati, nika-ko, na suvoj grani. Uspeli su da o~uvaju manastir, dataj brod uvedu u mirne vode i da ga predaju zajednosa Dimitrijem Bogdanovi}em (obradio je kwige,srbuqe, stare {tampane kwige iz manastirskezbirke). Na{ rad bio je, kad je re~ o vizantologi-ji, veoma zapaèn u vizantolo{kim centrima usvetu. Mi smo, nekako, me|u prvim vizantolozima,po~eli sistematizovano da se bavimo umetno{}u istvarala{tvom na Svetoj Gori, tako da su se istra-ìva~i i bogoslovske literature i umetnosti vi-zantijskog sveta, pozivali na primer na{e nauke ipreporu~ivali ga drugim nau~nim sredinama. Te-{ko}e su bile velike, i sa putovawima, i sa razu-mevawem crkvenih vlasti za poslove nauke, i sa po-licijom koja nije volela duè boravke na Svetojgori, jer su mogli biti zloupotrebqeni, ali ipakmi smo bili primer koji su sledili nau~nici izGr~ke i drugih sredina.

Dejan Medakovi}: Imao bih jedno generalno za-paàwe. Na{a generacija zapo~ela je svoj rad u po-liti~ki krajwe osetqivom vremenu, u odre|enimantagonizmima, rekao bih, nacionalnog porekla.Svi su na to podozrivo gledali. [ta }e re}i Bugar-ska, {ta Gr~ka. Pojavqivao se i makedonski pro-blem kao deo jugoslovenskog problema, naime di-plomatija je branila integritet Jugoslavije, {toje Srbiji stvaralo odre|ene te{ko}e i izazivaloodre|ena podozrewa. Jedan od najboqih rezultatabio je, kako je to u svetu prime}eno, objektivnost ipo{ten stav srpske nauke. To nam je najvi{e otva-ralo vrata. Na{e kolege u Gr~koj imale su u nas ve-liko poverewe, a mi smo stekli izvestan kreditkod qudi, kod Bugara, na primer, s kojima su biliantagonizmi nacionalnog tipa. Hilandar je treti-ran kao bugarski manastir. Istina jeste da je ondvesta godina bio u bugarskim rukama, u smisluimovinskom, ali je ~iwenica i to da su Bugari Hi-landar odràli u ìvotu, oni su propatili posle-dice gr~kog ustanka.

A to opet ne zna~i da tada u wemu nije bilosrpskih monaha. Uprava je bila bugarska, ona je bi-la bitna.

Kako antagonizam napreduje na Balkanu sastvarawem nacionalnih dràva, tako se situacijakvari, pravoslavna civilizacija se parceli{e unacionalnim kategorijama. Dolazi do katastro-falnih sva|a, sukoba. Prvu malu monografiju Hi-landara napravio je jedan bugarski monah, rodom izPlovdiva, i on kaè – „na polzu serbov i bolga-rov“, to smatra normalnim.

Nigde Bugari, u 18. veku, nisu rekli da je mana-stir podigao neki Asen, ili da je to bugarski ma-nastir. Oni kaù da je to uradio Sveti Sava, da jeto srpski manastir.

Mislim da je, izme|u ostalog, i to jedna teko-vina, {to je srpska nauka mogla da ~ista obrazastane pred svet, da nau~ni problem ne zamuti ne-kim nacionalnim, pseudonacionalnim optere}e-wem. Na{a kwiga, monografija Hilandar, koja jei{la na nekoliko jezika, autori smo bili Dimi-trije Bogdanovi}, Voja \uri} i ja, prihva}ena je usvetu i nikakvih nau~nih primedbi nije bilo.

Mo`da bi trebalo upozoriti preko novina, avi ste, evo, prvi koji tu ko~nicu vu~ete, da je 800godina Hilandara tu, a da nismo primetili, u na-{oj sredini, da se o tome ne{to vi{e govori. Mo-`da je bilo nekih sastanaka, ali mislim da nemamoprevi{e vremena. Trebalo bi, u „Kwièvnim no-vinama“ u~tivo i blago upozoriti da je jubilej ve}sutra.

Vojislav J. \uri}: [ta jo{ treba za taj jubilej,udarno, pripremiti? Uraditi novu monografiju ijo{ nekoliko kataloga i, onda, ono {to je najbit-nije: o~istiti freske u manastirskom katolikonu.Kada one budu bile o~i{}ene, dobi}e novo osve-tqewe umetnost ranog 14. veka u celom vizantij-skom svetu, a mi, kao srpska nauka, dobi}emo podat-ke koji su bitni za prou~avawe manastira Hilan-dar – kad je crkva podignuta i kad je ìvopis zavr-{en. âk ni natpis kraqa Milutina koji o tomegovori nije o~i{}en. Ni istorijski portreti nisuo~i{}eni. Da ne govorim o tome da je umetni~kavrednost fresaka, i ne samo umetni~ka nego i teo-lo{ka, na najvi{em nivou koji je tada{wi, pravo-slavni svet, imao.

To se mora uraditi, apsolutno, do 1998. godine,kako bi crkva zasijala i unutra{wo{}u i sazna-wima.

Moraju se dovr{iti poslovi oko izdavawa na-u~nih kataloga, o~istiti i urediti sve ikone. Tre-ba, tako|e, urediti Muzej narodnog stvarala{tva,kultnih stvari i predmeta poznog vremena, u onomdelu manastira koji je za to odre|en, a to je Ruskamala. Mora se u~initi tako da nedovr{eni poslo-vi ove generacije, bar kako smo ih mi sagledavali,budu do tog praznika dovr{eni, i da posao predamou ruke novoj generaciji, neka produbquje i pro{i-ruje saznawa o pro{losti manastira Hilandara io wegovoj ogromnoj ulozi u srpskoj istoriji u pra-voslavnom svetu.

Priredio S. Zubanovi}

ajve}a literatura napisana je, ~inimi se, od onih divnih staraca, koji susmogli snage da se priberu i da se, saolovkom u ruci, sete onog svog ìvo-ta, koji ni najsavesniji istori~ar,ni odabrani kwièvnik, ne bi mogaoda i{~upa iz svih podataka koje pru-

à svet.Mislim da poga|ate, to su memoari. Ostala

mladi}ka literatura je la`na, to je polovina lite-rature, to je borba za ulogu, to je vapaj unesre}enih.Jedino memoari imaju monopol nad zbivawima jed-nog ìvota, jedne vatre, nad svim slojevima {to sukipeli jedan preko drugog.

Memoari su onaj posledwi treptaj ì{ke poslekoje je sve jasno. Memoari su ono {to je ostalo po-sle jednog gorewa; oni su pojeden mesec, oni su crnapaqevina, oni su zgari{te po kom {etamo. I uko-liko vi{e kostiju, vi{e konzervi, sanduka, hartija,ma~aka od krpe i katanaca vidimo u jednom novompore|ewu, oni su utoliko divniji. [...]

* * *

Po~ev{i bez reda, kao {to malo dete po~iwe sajelom, poku{ao sam da Toline memoare ispi-

{em umesto wega. Ako ste na{li da je wegov ìvotnepotpuno opisan, i ako pred vama od {ibqike ni-je izraslo granato zeleno drvo (kao {to je znalo daipreda mnom izrasta) ni sad nemam opravdawa.

Negde krajem januara 1967, povezli smo se TolaManojlovi} i ja taksijem od Instituta za TBC pre-ma Ateqeu 212. Dotle se nismo nas dvojica vaqda nivozili nikako taksijem! Tolu je jo{ uveliko prati-la mira bolni~ke sobe br. 5, onih iskrzanih, paromzagrevanih bolni~kih hodnika u kojima je meseci-ma, i godinama, ka{qao, dokono se {alio, naduga~-ko pripovedao i povazdan pu{io jeftin duvan. Ni-jednog ~etvrtka i nedeqe nisam odolevao dvo~asov-num susretu s wim – ili koliko su ve} trajale tebolni~ke posete. Za lep{ih dana izlazili bismo ubolni~ki park, {etaju}i izme|u travwaka, drve}a,krovova i oblaka u kojima su se o~itavali zdravqei visina. Uglavnom je samo on pri~ao, i to tako pri-~ao da smo wegova èna Nevena (koja je katkad pote-zala ~ak iz Nemeniku}a pod Kosmajem) i ja ubrzo za-boravqali kako je wegovo ìlavokrhko telo prikraju, uvereni tvrdo da je samo kod drugih bolesni-ka, i wihovih poseta, poti{tenost, bolest!

Kad je seo prvi put u taksi, Toli je bila {ezde-set i druga tek, a zemqosana, propala koà nagu-`vano mu je visila s jagodica lica, i jabu~ice grla,da je debelo, ~ojano (staja}e) {umadijsko odelo, po-put naba~enog oklopa, odista spasonosno ukrivalo

daqe taj àlosni prizor. Od wegove toliko ruini-rane prilike okretali su glave ~ak i oni {to nastanicama izdaju najneuglednija preno}i{ta. Uhodniku Reumatolo{ke klinike sreo ga je jednom(ba{ kad mu je otkrivena i „trideset i druga“ bo-lest), se}am se, neki nepoznati, sredove~ni lekarprvi put, i pre no {to se izgubio sasvim pometen,procedio je, vi{e za sebe, ganuto: „î~a, {to si to-liko bolesitan!?“

Ali, „~i~a“ je, svem saàqewu uprkos, evo,upravo grabio sjajnim autom kroz {arenu, preletnugradsku no}, neskriveno, glavnim ulicama, na svomvanrednom, i makoliko kratkotrajnom, ipak od le-kara odobrenom, izlasku! Ravno prema pozori{tu!Sve~ano zametnut, na predwem sedi{tu kao da semalo~as nije izmotao iz bolni~ke pixame, li~io jena ve~itog, neskra{enog kolovo|u, koji ni za ìvuglavu ne bi „da propusti dana{wi va{ar“. Iako jeve} hripao, i maramicom upijao hlad znoja pod kru-tim obodom svog odavno pregolemog {e{ira, dote-rivao je svoje ojedene brke.

Najednom, okrete se meni, pozadi, i dok mu jesme{kom treptalo mrko lice, zra~e}i nekakav obe-{ewa~ki naum, upita va`no: „A jel’ ta upravnicapozori{ta, Mira, jel’ ona, bogati, udovica?“

Kako besmo mal~ice poranili, kod slu`benogulaza Ateqea 212, jo{ uvek utonulog u mrak,zatekli smo samo uniformisanog portira.Ne izlaze}i iz svoje staklene kabine, za-

Moma Dimi}

O TOLI (I BEZ WEGA SAMOG)

N

Moma Dimi} (1944–2008)

kw

i`

evn

im

agaz

in

41

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

40

se}awe

traìo nam je propusnice. Naravno, nismoih imali. A na nesre}u ni pomalo otsutniportir ni{ta nije znao (ili se samo pravio

da ne zna!) da je za ve~era{wu premijeru predvi|e-no i prisustvo ìvog junaka, seqaka i penzioneraiz [umadije ~iji je ìvot i posluìo kao model zamonodramu! Portir je ~ak bio siguran da smo to mipogre{ili adresu ili pak da smo ovaj nedovoqnolukavi trik smislili samo da se nekako na|emobliè ~uvenim glumcima. Uostalom, kad je to bilo,rezonovao je, verujem, podozrivi portir, da u pozo-ri{te dolaze stvarna, istinska lica, takore}ipravo sa ulice?!

Kako vi{e nije vredelo raspravqati, nervoznosmo {etkali sami i prepu{teni sebi, kraj velikih,izve{anih fotografija majstora scene. Tola izne-nada zastade pred fotosom cele figure, u prirod-noj veli~ini, glumca u kostimu, i ulozi, Vladimiraiz „Godoa“ S. Beketa. Privu~en nekakvim magne-tom, dugo je tu stajao na svojim kao {ip~ice tanu-{nim nogama, i po{tapqen, zagledaju}i sa svihstrana svaku crtu beznadne ~ekalice Vladimira –Didija; to poslovi~no crno, ishabano odelo, uzicuumesto kai{a, halbcilinder. One o~i, puste, raz-roga~ene. O~i – dugmad. [ta li sad vidi, pitao samse, ta suva, jo{ wi{u}a, grana ~oveka, iz bespu}asvojih bole{tina, ba{ u tom licu, tom spaqenomdrvcetu?!

Ho}e li mu se podsmehnuti, ili odmah zaboravi-ti pale}i novu cigaru? Zure}i jo{ celi tren uonog nemog, iskonskog besku}nika na slici, Tolasamo nabra usne, zabaci mal~ice {e{ir i re~e:„Ovog ~oveka od negde poznajem!“

Nedugo potom, pristiza{e i pozori{ni qudi.Na sceni, te ve~eri, prikazana je i monodrama

„@iveo ìvot Tola Manojlovi}“, prvi put.Moje zanimawe za Svetozara – Tolu Manojlovi-

}a (1905–1969), kova~a, kamenoresca, zemqodelca ipenzionera iz sela Nemeniku}a pod Kosmajem, ni-kako se nije smawivalo. U kwigama nisam ni na jed-nom mestu govorio o zavodqivosti wegovog pripo-veda~kog dara. Zbog wega se nisu posebno iskupqa-la prela i posela niti zakazivale priredbe. Pro-sto, gde bi se zadesio, ~im bi dozreli trenuci doko-lice, on bi stao da odmotava to svoje beskrajnoklupko pri~a. I umesto da raspreda i gun|a o svo-jim prikra}enostima i nesre}ama (kako to na{„zdravi“ seqak naj~e{}e i ~ini) Tola se predavaodrevnosti, svakako rasko{nijoj i beznade`nijoj no{to bi bio nekii svakida{wi povod za razgovor.Pri~awe, koje ga je izrana uzelo pod svoje, sad je go-spodarilo i wegovim slu{aocima. Bez obzira nadubinu no}i, osipawe slu{alaca, nepribranost izamorenost onih koji su ga jo{ slu{ali, Tola jeznao da se pri~a po svim pravilima mora zavr{itii, razume se, nekom drugom pri~om opet nastaviti...Ba{ kao {to se kod patrijarhalnih obi~aja ~a{amora popiti ili sve jelo s trpeze pojesti! Pa i odjela i pi}a pri~a je, ~ini se, nepresu{nija, ~ak i odtvr|e qudske snage i ìvot–nosti.

To „poigravawe“ s mo}ima pripovedawa i mo}i-ma wegovih slu{alaca davalo je nekakvu dijabo-li~nu magiju ~itavoj Tolinoj pojavi, wegovom kazi-

vawu i obra~unavawu smisla. Koliko puta, se}aju sewegovi iz familije, do~ekivao je belu zoru jednakopripovedaju}i iskupqenim uku}anima. Svi bi re-dom o kasnom satu klonuli i pozaspali, svi osimwega i poneke besane sna{e {to bi, slu{aju}i najedno uvo i jedno oko, svu no} prela, {trikala ilimotala klubad. I kad bi minula jedna ovakva ~arob-na no}, o svem wegovom bavqewu u pri~ama, seqacibi imali da kaù onim drugim, qubopitqiviim se-qacima: „Opet nas lagao Tola!“ ili „Laè, laè,pa ne zna {ta je dosta!“ U stvari, nemo}ni, divilisu mu se. Ovakve ozaruju}e „laì“, od kojih su punausta i srca, najboqe su vaqda {to se jednom pripo-veda~u mogu pri{iti.

Uska lica, rano osedele, guste kose, sa kojih ~e-trdesetak kila „ìve vage“, u jednu nogu sakat ionesposobio u levo oko, sav koà i kost (uz celispisak drugih telesnih falinki) u {umadijskomodelu {to je nalik na hrastovu koru, Tola je ro|e-ni sabrat izvanredniih, anonimnih srbijanskihusmenih narodnih pripoveda~a (slepi Vi{wi} bo-qe i uverqivije o patwi narodnoj pevao je nolidvesta wih okatih). Pri~e je popamtio iz detiw-stva; ne{to je i{~itao iz kwiga {to su selom kru-ìle (~itao je i Andri}eve kra}e stvari), a ne{tose zapeklo u wemu dok je zanat u~io, rade}i ili pu-tuju}i po drugim krajevima Srbije. Sredinom tri-desetih godina radio je na izgradwi avalskog spo-menika; tu, me|u divovskim skulpturama Me{tro-vi}evim, {to su odisale krepko{}u narodnosti,Tola je, verujem, ponajdubqe pojmio mo} simbola.Uostalom, i jedan od wegovih zanata, kamenoreza~-ki, odoma}io ga je sasvim s tajnama i pri~ama gro-baqa i grebena vremenskih, sa svakovrsnim zbiti-jima izme|u zemqe i neba, neodvojivih od da}a, pro-slava, slava, sahrana, spomenika.

Da je ovaj Tola bio ro|eni pripoveda~ sudim ipo tome jer je kao retko ko umeo pa`qivo da saslu-{a tu|a kazivawa. Nikad drugome nije upadao u re~,ali je umeo da je uvek nadoveè. I ovo pa`qivooslu{kivawe svog sagovornika bilo je upoznavawes budu}im slu{aocem, trud i cena kojom je obe{te-}ivao svoju docniju pripoveda~ku neponovqivost.Jedan jedini put bio je u pozori{tu. Te ve~eri slu-~ajno se prikazivao komad „Ko se boji VirxinijeVulf“. Vi{e no o~ito bilo je da je dramu „razumeo“sasvim, po{to je na pitawe „kako mu se sve to ~i-ni?“ odgovorio kako je „to jako lepo“, ali je odmahdodao „da bi on na pozornici, samo da mu daju jednubabu za partnerku, izveo mnogo uzbudqiviju pri-~u“! Koliko puta sam ga ostavqao na ~as-dva po be-ogradskim, novosadskim ili sarajevskim kafanamada me pri~eka dok ne bih na strani obavio kakavposao. I uvek po povratku zaticao sam ga u dru{tvus nekim novoprona|enim kolegom – sagovornikom.

Qude je privla~ilo i osvajalo wegovo kazivawejer je sezalo u nekakva de~ja, za{ti}ena prostran-stva, izvan privatnih briga zrelih qudi i svako-dnevnih priliika i poslova. Zapravo, wegovi raz-govori i monolozi behu ispuweni nekom pesni~komza~u|eno{}u, iznenadnim i lakim razot-kri}em tajni i razmrsivawem ~vorova ko-jima su sve sudbine protkane.

6.

U Liriku Itake, objavqenu 1919, u{la je i pe-sma „Eterizam”, po svoj prilici pisana iste

godine. Razlog za ovakvo datovawe pomenute pe-sme, kao {to }emo ne{to kasnije pokazati, krijese u posveti („Drugu Ivi Andri}u”). Ona je tako-re}i programskog karaktera. Pesnik se opetobra}a izvesnoj devojci i iznosi joj svoj eteri-sti~ki vjeruju:

„Moja je bajka:da se u snu dok se spavadobra ~ine, i da ni{tanije java.Nismo znali a imali smo~edo u daqini.”

U navedenoj prvoj strofi Crwanski iznositri va`na stava eterizma. Ve} u prvom stihu pe-snik svoje uverewe, eterizam dakle, naziva baj-kom, i to nagla{eno: „mojom” bajkom. Ovde se „mo-ja bajka” ima razumeti u zna~ewu individualnekosmi~ke vizije, kako je sam pesnik to razjasniokada se u „Obja{wewu ’Sumatre’” pozvao na sle-de}i Aristotelov stav – „kad smo budni imamosvi isti svet, kad sawamo, svaki svoj”.5 Svet Cr-wanskog u snu (bajka, vlastita kosmi~ka vizija)jeste eterizam. U tre}em i ~etvrtom stihu se ka-è da je ìvot san („ni{ta nije java”), {to je po-navqawe starog pesni~kog i filosofskog uvidakoji }e se provla~iti i kroz potowa wegova dela,naro~ito Kod Hiperborejaca. Posebno vaànstav je onaj iskazan u drugom i tre}em i u posled-wa dva stiha: da postoje daleke stvari koje su po-vezane sa nama ili ih ~inimo a da mi to i ne zna-mo. Taj stav o skrivenim vezama u svetu posta}esredi{wi u sumatraizmu.

U drugoj strofi se eksplicira funkcionisa-we eteristi~ke stvarnosti, koje ve} poznajemo izranijih pesama:

„Reko sam ti cvet jedan lakispuni}e tvoje misli.Sve osmehe koji su od bola svisli,sa~uva}e zraknegde u daqini.”

Jedan eteri~ki cvet („cvet jedan lak”) ispu-wava misli. Kao {to je u pesmi „Vetri” dah bio

zale|en u zvezde i tako sa~uvan, i ovde se kaè ka-ko }e zrak u daqini sa~uvati sve osmehe koji supomrli od bola. To je na~in na koji se u eteri~-kom svetu savladava prolaznost i smrt. Sve,ukqu~uju}i i na{ glas, osmeh, {apat ili poqu-bac, ostaje sa~uvano negde u daqini. Sve ono {toje pro{lo i {to za nas postoji samo u na{em var-qivom se}awu zapravo je trajno sa~uvano, negde ubezbednoj daqini. Samo smo mi kao telesna bi}aprolazni, smrtni.

U zavr{noj, tre}oj strofi, pesnik savetujesvoju dragu da ne àli za ovim te{kim i surovimtelesnim svetom, {to je uostalom i intencijaeterizma:

„O ni~eg nek Te nije ào.Zato sam Ti tu misao daotu`noj goloj i beloj,neveseloj.”

Sugeri{e joj da ìvi u eteri~koj stvarnosti,na eteri~ki na~in:

„Gledaj u jesen mirno,kako se gubi dani qubi.”

Pesnik je podse}a da joj je on eteri~ku misao,svoj credo, saop{tio tako|e na eteri~ki na~in,blago:

„Blago kao jedno zvonoda zazvoni u daqinimi{qu tom sam Te dodirno.”

Moè izgledati neobi~no da pesmu pisanu jed-noj devojci pesnik posve}uje svom drugu. Ali ovonije bilo koja pesma nego programska pesma ete-rizma i taj drug nije bilo koji drug nego pisaczbirke pesama u prozi naslovqene Ex ponto (1918).Crwanski je 1919, naime, napisao dva prikazaAndri}eve kwige prvenca, a u op{irnijem odwih dotakao se i pitawa eterizma.

„On (Andri}, I. M.) mi se ~ini od one vrste,koja se ne brine o tom, kome govori, no govori sadubokom verom, da negde ima du{a koje su vezaneza wih, i kojima su oni obavezni, kao krstono{eHristovom grobu, preko gora i mora, mada ga nikad ne sagleda{e. Ja bi ih nazvaoeteriste jer su im glavne osobine qubav

Ilija Mari}

ETERI^KI SVET MILO[A CRWANSKOG (2)

kw

i`

evn

im

agaz

in

43

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

42

esej

oblaka, vidika, uspomena i zvezda.”6

Ovde vaqa naglasiti da su, prema Cr-wanskim, glavne osobine eterizma: qubav

prema oblacima (nebu), zvezdama (beskraju svemi-ra), vidicima (horizontima, daqinama, zemnim, ane samo nebeskim) i uspomenama (ono {to je pro-{lo u stvari je sa~uvano, ne samo u na{em se}awu,koje je ionako privremeno i smrtno, nego je traj-nije zabeleèno u bezbedno dalekoj prirodi, gde}e postojati i kada nas ne bude bilo; u tom smi-slu, za Crwanskog, smrti nema). Isto tako, qud-ske du{e su povezane na daqinama, iako se nikadne}e sresti: ono {to jedna du{a ~ini ovde imauticaja na ìvot du{e negde daleko a da to i nezna.

„Oni su kao vetar, bez zakona, bez puta, i bes-krajno verni samom sebi. Fanatici bola, puto-vawa i nade u daqinu.”7

Pore|ewe eteriste sa vetrom, omiqenim sta-novnikom eteri~kog sveta Crwanskog, ovde imadubqe zna~ewe. Kao {to se pesniku ~ini da vetarduva po svome, kad mu se ho}e, kako ho}e i kuda ho-}e, tako bi trebalo da ìvi i eterista. Za eteri-stu ne vaè qudski zakoni (on je anarhista) i bes-krajno je veran samom sebi (on je individuali-sta). Eterista ìvi u svom umetni~ki oblikova-nom svemiru kojim vladaju zakoni koje je sam pro-pisao, a svaki umetnik ima druga~iji svemir. Za-qubqen u nebo, zvezde, vidike, uspomene, on je fa-natik putovawa (u daleke predele), bola (zbog su-koba sa qudskom stvarno{}u kao i zbog prolazno-sti svega qudskog) i nade u daqinu (pesnik se na-da da lekovita daqina ~uva uspomene i tako omo-gu}ava besmrtnost). Ovde je besmrtnost mi{qenapo modelu slave. Kao {to slavne qude zbog wiho-vih dela pamte potowe generacije i onda kadaslavnih muèva odavno nema, tako se negde u da-qini ~uva uspomena na na{ ìvot kada smo miodavno ve} mrtvi. Gde se to de{ava iskazao je Cr-wanski u pesmi „Slava”:

„Kad se oblaci roje...i li{}e pada, sa grawa svela,i svi boli, u jeseni, za}ute...Kud oblak ne na|e vi{eputeve zasute,

lete o~i moje.”

„Po~eli su kod rasko{nog stiha, a sve vi{enagiwu neokovanim slogovima i nevezanom, umor-nom {aputawu.”8

Eteristi napu{taju kanone pevawa na starina~in i traè vlastite puteve koji se ogledaju unevezanim stihovima i „umornom {aputawu” du-{e.

„Uzalud on veruje, ho}e da veruje svom silomnapa}enog srca, i uma, on ipak ne vidi to pokole-we, taj novi sjajni svet, on gorko ose}a samo, dawegovu du{u èle neka bi}a, koja zavise od wego-vih snova, a da li su ta bi}a na Kalimegdanu iliu Polineziji, jesu li ta bi}a qudi ili grawe, ilireka kakva, to on u svome napa}enom bolnomosmehu tuge ne pita.”9

Me|usobnu vezu du{a Crwanski ovde pro{i-

ruje na vezu du{a i drugih bi}a, ne samo qudskihnego i ostalih prirodnih bi}a (reka, biqa itd.).Uz to se ponovo nagla{avaju veze me|u udaqenimbi}ima, koja se mogu nalaziti bilo gde u svetu (naKalemegdanu ili u Polineziji).

Ne{to daqe prikaziva~ pomiwe i KnutaHamsuna kao i wegovu qubav prema biqkama i ve-trovima, koji su privilegovani predmet qubavieteriste Crwanskog. Za na{u temu je, me|utim,posebno vaàn onaj odeqak prikaza gde se o An-dri}evom prvencu kaè:

„... ali ovaj ose}aj, da mo`da biqe i li{}e i{ume poznaju jedan sre}niji oblik ìvota, pa ovavera da ono {to mi ne ostvarimo, moè mo`daostvariti jesen, pa sve bezbrojne veze koje nas ve-zivaju za oblake, male i bele, {to tr~e, kao jagan-ci u proqe}e na nebu, ova duboka vera u pravdu ze-mqe i dobrotu {uma, koja razume na{e bole, ovoje novo i u svetu i kod nas, ma da je staro. Japanskalirika je pre hiqadu godina osetila ìvot tica,grawa i cve}a, koji je sla|i no na{.”10

Svojstva koja se obi~no vezuju za ~oveka i qud-ski svet, jer se ti~u prakti~ne, moralne sfere –kao {to su dobrota, pravda ili smisao ìvota –eterista pripisuje prirodi i wenim razdobqima(kao {to je jesen).

Nadaqe, vidi se da je jo{ 1919. Crwanski ~i-tao japanske pesnike koje }e naredne decenijeprevoditi i prvi kod nas objaviti kwigu pesamastarog Japana. Ali je eterizam Crwanskog po svojprilici stariji od wegove lektire stare japan-ske poezije.

Ako bi se traìli prethodnici eterizma,na{ pesnik navodi jednog kao „poglavicu” (rodo-na~elnika) eterizma – francuskog pesnika Bo-dlera. „Oni su najposle imali dobrog poglavicu:Bodlera.”11 Crwanski, po svoj prilici, ima u vi-du Bodlerovu pesmu „Correspondances”, koja se ina-~e uzima i za ishodi{te simbolizma. Bodler je{ire obrazloèwe ove pesme dao u tekstu „Ri-hard Vagner i Tanhojzer u Parizu” (1861). Povo-dom slu{awa Vagnerove muzike Bodler navoditekst Franca Lista12 i vlastiti doìvqaj13 te za-kqu~uje da i kod Vagnera i kod Lista i kod wegasamog postoje neki zajedni~ki elementi: „U trituma~ewa nalazimo ose}awe duhovnog i fizi~kogblaènstva; usamqenosti; posmatrawa ne~egbeskrajno velikog i beskrajno lepog; jake svetlo-sti koja veseli o~i i du{u do besvesti; i najzadose}awe prostora koji se pruà do posledwihshvatqivih granica”.14

Ali ne govori o eterizmu Crwanski samo kadpi{e o literaturi, on ga se doti~e i u svojoj li-kovnoj kritici. Tako za sliku „Kajmak~alan” Mi-lo{a Golubovi}a pesnik kaè da je ona „jedan deodu{e pun belih oblaka zanavek sumornih nadbqeskom veselim ogoleleog kr{a”,15 {to je jednaeteri~ka slika. Govori i o „eteri~nim vizijama”slika koje je radio Sibe Mili~i}.16 A o slikar-stvu Petra Dobrovi}a opet kaè da se tu sre}e„jedan ruì~ast talas tonova od rascvetanih tre-{awa na wegovom Prole}u, koji }e vam pokazati,koliko je duboke sre}e u doga|ajima prirode, du-

bqe od na{ih”, gde on vidi prirodu kao „ve~nu ineprekidnu vezu materija”, a na Dobrovi}evimslikama vidi „veru u svaku stvar i svaki lik” i da„smrti nema”. Pesnik na Dobrovi}evim platnimavidi „bezdane vode i bezdana neba” i da je, kao urenesansi, „svrha ìvota slast”.17

Me|utim, u drugom, {irem eseju o slikarstvuPetra Dobrovi}a18 Crwanski iznosi najcelovi-tiji program eterizma. Izlo`ba Petra Dobrovi-}a je bila u zimu 1919/1920, ali je pitawe kada jebilo sumatraisti~ko otkrivewe Crwanskog?19

Ono je vezano za putovawe vozom iz Zagreba, na-kon koga je napisao „Sumatru”. Nama su poznatadva wegova neposredno posleratna putovawa izZagreba za Novi Sad. Jedno je bilo u drugoj polo-vini decembra 1918, a drugo u aprilu 1919.20 Po-menuto „sumatraisti~ko” putovawe moralo se de-siti u prole}e, jer se u „Obja{wewu Sumatre” go-vori o zelenim brdima, mokroj travi i rumenimtre{wama u zavi~aju, {to upu}uje da je re~ o pu-tovawu za Vaskrs, aprila 1919, kada se kratko za-drào u Zagrebu.

„Obja{wewe Sumatre” ovako zavr{ava: „Po-

sle, u Novom Sadu, u jednoj hotelskoj sobi, napra-vio sam od svega toga jednu pesmu”.21 Ne kaè sekoliko vremena posle. Ako je to bilo odmah na-kon dospe}a u Novi Sad,22 onda pesma nije bila od-mah i dovr{ena. Jer, tog prole}a Crwanski pre-daje svom izdava~u Cvijanovi}u zbirku LirikaItake, a me|u pesmama nema „Sumatre”. êtiridecenije kasnije, u kwizi Itaka i komentari(Beograd, 1959), pesnik navodi da je „Sumatra” na-pisana u Beogradu, u wegovom stanu (Bra}e Nedi-}a, 29), 1920. godine. Po svoj prilici, prva verzi-ja pesme zapisana je u hotelskoj sobi u Novom Sa-du 1919, ali je zavr{ni oblik zadobila u beograd-skom stanu 1920, nakon objavqivawa Lirike Ita-ke (1919), ali najverovatnije i nakon teksta o Do-brovi}evom slikarstvu (po~etkom 1920).

Pesma „Sumatra” i „Obja{wewe Sumatre”{tampani su u oktobraskom broju Srpskog kwi-èvnog glasnika, 1920. „Obja{wewe Sumatre” jeCrwanski napisao na zahtev Bogdana Popovi}a,urednika Glasnika i pesnikovog profesora kwi-èvnosti na fakultetu. Najverovatnije je tekovaj naknadno pisani tekst doveo do pune svesti osumatraizmu kao vlastitom pesni~kom programui od tada Crwanski vi{e ne govori o eterizmu.Iste 1920. godine, tako|e u stanu u ulici Bra}eNedi}a 29, pesnik daje zavr{ni oblik romanuDnevnik o ârnojevi}u, ~iji glavni junak za sebesada kaè da je sumatraista (a ne, recimo, eteri-sta). Stoga pomenuti prikaz Dobrovi}evog sli-karstva moèmo dràti za jedan od posledwihtekstova Crwanskog iz perioda eterizma. Godinapo~etka Prvog svetskog rata, doga|aja koji koin-cidira sa zapo~iwawem wegovog rada na Maski inastankom prvih pesama koje }e u}i u LirikuItake, s jedne strane, i pomenuto putovawe vo-zom iz Zagreba, u prole}e 1919. i pisawe „Obja-{wewa Sumatre” 1920, s druge strane, vremenskiuokviruju period eterizma kod na{eg pesnika.Sumatraisti~ko otkrivewe Crwanskog iz aprila1919. zadobija svoje osve{}ewe i terminolo{kufiksaciju tek po~ev od teksta „Obja{wewe Su-matre” iz 1920. i utoliko moèmo re}i da je okogodinu dana sumatraizam neosve{}eno prisutankod eteriste Crwanskog – ne moè se povu}istroga vremenska granica izme|u ova dva pesni~-ka programa.

Pesnik Lirike Itake najpre podvla~i pante-izam kod Dobrovi}a: „Wegova ìva bi}a sva su su-morna kad su sama. To je konsekvencija velikogpanteizma wegovih slika, na kojima je svud pri-roda sretnija i veselija od ~oveka”.23 U nastavkuon panteizam, prema Spinozinoj formuli Deus si-ve Natura, pripisuje ~itavom pokoqewu, ukqu~uju-}i tu o~igledno i sebe: „Pejsaì Dobrovi}evi tosu jedna nova priroda jednog novog pokoqewa.Priroda jedini Bog, i jedina majka postala jeopet draga – na celom jednom pokolewu”.24 I na-stavqa u prvom licu mnoìne, ne dvoje}i vi{eslikara od ~itave generacije: „Ispovedamo veli-ku radost {uma, neoskrvqenu la`ju zako-na, besmrtnost materije mesto besmrtno-sti du{e”.25

kw

i`

evn

im

agaz

in

45

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

44

esej

I na ovom mestu vredi dati {ire izvo-de iz pesnikovog teksta jer tu nalazimoeksplicirane stavove eterizma:

„I poqe, i ìvot brda, milije nam je za umet-ni~ko delo nego istorija, nego slava kraqeva iveli~awe dru{tvenih pojava. Tajanstvene slastidrve}a u prole}e dostojnije su, nego veze koje spa-jaju qude.”26

To, drugim re~ima, zna~i da je eterizam iska-zan i u ciklusu „Vidovdanske pesme”, ali na jedannihilisti~ki, negativan na~in, ru{ewem onoga{to je dru{tveno, politi~ko, istorijsko.

„U {umama me|u krvavim le{inama, u vrtlo-gu Svetskog rata, nau~ili smo da preziremo zako-ne, i qude, dru{tva, i gledaju}i sram i stid ~ove-kov, nau~ili smo da bezumno verujemo u {ume, po-qa, brda. I otud eto rascvetana jedna breskva ilitre{wa, oranica u kojoj ni~e usev, ili bolesnojedno drvo u jesen, sjaji u boji u kakvoj je dosad o~igledale nisu”.27

Zakoni koji se u eterizmu preziru i odbacujujesu zakoni qudski, a ne prirodni. Ovde se ne is-poveda vera u transcendentnog Boga otkrivenereligije niti u qude i wihovu istoriju, nego uprirodu kao jedinog Boga.

„Ne, za nas je sve u etiru (I. M.), u {umi, u dr-ve}u. Nije qudski oblik najvi{i oblik, ne, na{optimizam je ne radi du{e nego radi zvezda, drve-}a i brda. Win ìvot je {to nas puni nadom, winìvot je va`niji i win oblik je sretniji od na-{eg.”28

Ovde Crwanski eksplicitno kaè da je va-`niji i sre}niji ìvot zvezda, drve}a i brda ne-go ìvot qudski, nego ìvot du{e qudske. I onaj„stepen vi{e” du{e iz „Prologa” ne govori o ne-kom ezoterijskom usponu nego zna~i zapravo pri-bliàvawe du{e prirodi, onome {to je vrednijei sre}nije od we – ne samo zvezdama i nebu nego idrve}u i {umama.

„Bedne {arene ruè, poqa sa rumenim bulka-ma, ba{te u kojima se {etaju varo{ani nestalesu. Na Dobrovi}evim se slikama diù vidici nadbeskrajnim stepenicama Prirode. Pojedine poja-ve Svemira: drva, senke, ku}e, oblaci sve je to da-to monumentalno, sa beskrajnom gradacijom mate-rije. Ni{ta mu to ne smeta da rascvetane tre{wegleda tako we`no kao jedan Japanac iz {kole Ka-no. I sve to vodi nekud u beskraj gde se radost ivedrina ve~no me{a sa nebom. Na jednom predgra-|u Pe~uja oblivenom suncem vi osetite da je ma-terija drve}a, zemqe, zidova ìva i isto tolikozna~ajna u to podne kao ìvi stvorovi, i sve ono{to ste dosad gledali banalno: daleka poqa i br-da otkrivaju vam sebe i u wima nalazite smisaoìvota.”29

Umesto lestvica uspiwawa du{e, o ~emu govo-ri ezoterija, Crwanski ovde uvodi „beskrajnugradaciju materije” i „beskrajne stepenice pri-rode”. Pri tome stepenovawu materije on se osla-wa na francuskog filosofa Bergsona, koji je biovaàn izvor ideja za beogradsku pesni~ku avan-gardu nakon Prvog svetskog rata (mogu}i uticajVinavera, koji je jo{ pre rata slu{ao Bergsono-

va predavawa u Parizu pa je svoje odu{evqewefrancuskim filosofom preneo i beogradskimprijateqima, me|u kojima je bio i Crwanski).Posebno vaqa naglasiti da se za Crwanskog smi-sao ìvota ne nalazi u qudskoj istoriji niti ueshatolo{koj transcendenciji (hri{}anska re-ligija) nego u onome {to qudi posmatraju kao ne-{to banalano – u prirodi (dalekim poqima i br-dima).

7.

Eterizmom je proèta ~itava Lirika Itake,preciznije dva wena ciklusa: „Nove senke” i

„Stihovi ulica”. Teè ga je na}i, videli smo, je-dino u prvom ciklusu („Vidovdanske pesme”), {toje i razumqivo – wihova tema je konkretna isto-rija i politika, a za eteristu je priroda iznadistorije. Mi smo u dosada{wem izlagawu izdvoji-li samo karakteristi~ne primere koji su na nekina~in ugaoni za oblikovawe eterizma kao poet-skog stanovi{ta, ali smo mogli isto tako navodi-ti i mnoge stihove drugih pesama.

Uzmimo, na primer, tre}u strofu pesme „Tra-dicije” u kojoj se qubavi prema prirodi daje pred-nost u odnosu na qubav prema èni:

„Pod gorom visokom u ve~eri jasne,{apta}e{ mi re~i plahe strasne,i nuditi nedra najeèna bela.Ali }e iz moja oba oka neveselajurnuti da grle pogledi ùdniplaninski jedan strm,ili bor, ili jelu, ili {umu rascvetanu,ili koji mra~an grm.”

Ili tre}a strofa pesme „Bele ruè”, strofakoja u svojoj eteri~nosti zvu~i kao haiku:

„O, gle ruè {to se sagle beleod nevinosti,ispod one plave jorgovanske magle.”

U pesmi „Nove senke” opet je u sredi{tu ete-ri~nost kao takva – nove senke su pesnikove rukeo kojima se kaè:

„One sve sen~e drago i ne`no,i qube sve {to se gubi,u nebo mutno, beskrajno sne`no,u sneg {to sahrawiva, kad qubi.

Senka je wina kao pau~ina tanka,{to drhti nemo}no, meko.Ja sam na svetu svemu uspavanka,a mir je moj daleko.”

Opet, u pesmi „Qubav”:

„Ve} prvi put mesto da slu{ahu zori kako se topi{ kao sneg,ja jurnuh u {ume gde upada breg,i grane {to pokrjah jecahu

kao moja du{a.

U wih sam krio obraze mojetople od tvojih grudi.Ne`nije no ruke tvojebiqke sam pozno po stisku.

Strasnije nego na tvoje grudipao sam na wih,u bludnom, bezumnom vrisku.”

Ili zavr{ni stihovi pesme „O~i”:

„Razo~aran od tvog umornog tela,radoznalo milujem bludne i mekevelike o~i biqa.”

8.

Svet eteri~kog Crwanski je u programskoj pe-smi „Eterizam”, nipo{to slu~ajno, nazvao

bajkom. Time je odmah u prvom stihu dato na zna-we: jedno je na{a svakida{wa stvarnost, a drugoje wegov umetni~kom imaginacijom proizvednisvet. Onaj prvi je surovi svet qudskih stvari –dru{tvo, politika, istorija, stvarnost sa~iwenaod egoizma, mr`wi i ratova, svet kojim vladajusurovi zakoni ekonomije i politi~kog nasiqa,neumitnosti koje nadilaze snagu pojedinca. Ovajdrugi svet je pak bajka, ali ne bilo koja, nego baj-ka Milo{a Crwanskog, bajka koju on druga~ijenaziva i eterizam.

Eteri~ki svet je lep. On nije lep samo stoga{to je naslikan na umetni~ki veoma uspeo na~in,na~in koji se prema estetskim kriterijumima mo-è visoko vrednovati, nego je lep kao takav, posebi. Drugim re~ima, ta bajka je ontolo{ki pri-vla~na (lepa). U ~emu je lepota te bajke, nezavi-sno od umetni~kih sredstava kojima je iskazana?

Prvo, to je svet daqina. One neumitnosti(ekonomske, socijalne, politi~ke pa i psiholo-{ke) koje na{u svakida{wu stvarnost ~ine te-{kom do surovosti, na daqinama su neprepozna-tqive, gube se. Daqine kao da su li{ene teìnena{e uobi~ajene stvarnosti. Te daqine ili vidi-ci (perspektive) {ire se u dve dimenzije: i povertikali (nebo) i po horizontali (daleki ze-maqski predeli). Na nebu su oblaci, zvezde i ve-tar, a na zemqi je pusti (bezqudni) svet leda, br-da i biqa. Nije, dakle, eteri~ki svet samo nebe-ski, on je tako|e i zemaqski, ali osoben. Eteri-sti su fanatici „nade u daqinu”.

Drugo, to je svet gotovo bez qudi, u tome je we-gova osobenost. Ako se i pojavquju, qudi su samou uspomenama, se}awima, a ne u neposrednoj komu-nikaciji ili je komunikacija takva da se nagla-{ava kako je ona nièg reda od odnosa prema pri-rodi (qubav prema biqu je ve}a nego qubav premaèni). Kao {to u pesmi pesnik, po slutwi ve}mrtav, posredstvom vetra peva serenatu svojojdragoj. Jer qudi su ti koji nanose bol, zlo, ne-pravdu, donose nesre}u. Eterista veruje da „mo-`da biqe i li{}e i {ume poznaju jedan sre}niji

oblik ìvota”, on veruje u „pravdu zemqe i do-brotu {uma, koja razume na{e bole”. Druga~ijekazano, pesnik ne veruje u sre}an oblik ìvota uqudskoj zajednici, ne veruje u dobrotu i pravduqudi. Bajke su nemogu}e u qudskom svetu ili ete-rizam je nemogu} me|u qudima.

Tre}e, eteri~ki svet je anarhi~an, bez zakona,bez nu`de i to je wegova osnovna ontolo{ka raz-lika od stvarnog sveta nu`nosti. Eteristi su„kao vetar, bez zakona, bez puta”, veli Crwanski.Niti kojima su stvari i doga|aji povezani u tombajkovitom svetu nisu kauzalno determinisane.Wihove veze su ~isto estetske, u svakom slu~ajusu akcidentalne. U svojoj neobaveznosti daju ose-}aj lako}e, besteìnskog stawa, lepote jedne baj-ke. Eteri~ki svet, oslobo|en nu`nosti i zakonana{e svakida{we stvarnosti, ne obavezuje nas nina {ta, on nam se podastire kao jedna slika u ko-joj estski uìvamo. Da nije izraèna tako estet-ski uverqivo, ona bi se doimala kao detiwastosnatrewe, kao pusti neostavrqivi san ili povr-{no brbqawe qubiteqa putovawa (turiste).

5 Crwanski, M., Lirika, Beograd, 1993, str. 291. Pesnik,verovatno, po se}awu navodi ovaj Aristotelov stav, bez po-drobnijih uputa gde ga je Stagiranin izrekao. Nama nije po-znato takvo mesto, ali ako ga i ima ono nije wegov izum. Mno-go ranije ga je iskazao Heraklit (B89): „Qudi kad su budni,poseduju jedan jedini i op{ti svet; {to se ti~e onih {to spa-vaju, svako se povla~i u svoj posebni svet” (Markovi}, M., Fi-lozofija Heraklita Mra~nog, Nolit, Beograd, 1983, str. 64).

6 Crwanski, M., Eseji i ~lanci, I, str. 274.7 Ibid.8 Ibid.9 Ibid.10 Ibid., str. 276.11 Ibid., str. 274.12 List na jednom mestu kaè: „U po~etku je to {iroka

mreà sawive melodije, magloviti etar koji se {iri (pod-vla~ewa Bodlerova)...” (Bodler, [., Romanti~na umetnost,Prosveta, Beograd, 1954, str. 150).

13 Bodler pi{e: „Osetih se oslobo|en svih veza teìne iu se}awu prepoznadoh izvanredno uìvawe koje kruì po uz-vi{enim predelima ... Onda potpuno shvatih misao du{e kojase kre}e u jednoj svetloj sredini, jedne ekstaze stvorene oduìvawa i saznawa, koja lebdi u vazduhu i vrlo daleko od pri-rodnog sveta” (Bodler, [., Romanti~na umetnost, str. 151).

14 Ibid., str. 152.15 Crwanski, M., Eseji i ~lanci, str. 441.16 Ibid., str. 432.17 Ibid., str. 444.18 Crwanski, M., „Petar Dobrovi}”, Dan, 20. III 1920, str.

197–201.19 Ovog pitawa se indirektno i uzgred dotakao, ali ga ni-

je razmatrao Nedeqko Je{i} (Je{i}, N., Mladi Crwanski,Narodna kwiga, Beograd, 2004, str. 54).

20 Videti: Popovi}, R., Crwanski – dokumentarna bio-grafija, Prosveta, Beograd, 1993, str. 26–46.

21 Crwanski, M., Lirika, str. 293.22 U razgovoru sa novinarem Kostom Dimitrijevi}em u

Londonu Crwanski je potvrdio da je pesma napisana „u jednomstarom novosadskom hotelu” (Dimitrijevi}, K., Vreme zabra-na, Beograd, 1991, str. 175).

23 Ibid., str. 447.24 Ibid., str. 448.25 Ibid.26 Ibid.27 Ibid.28 Ibid.29 Ibid.

kw

i`

evn

im

agaz

in

47

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

46

esej

3. ÎTAOÊVA SLOBODA. PROTIVMI[QEWE

I INTELEKTUALNA KATARZA

Biraju}i najmawe o~igledne ideje i krajwe ihpoja~avaju}i, ja istovremeno nastojim da wima

ne pritiskam ~itao~ev um. Ne èlim da se ideja-parija mojim naporima pretvara u ideju-despota.Despotizam individua nije toliko opasan kao de-spotizam ideja, ~ije `rtve mogu biti hiqade i mi-lioni qudi. Ne samo u svom izvoru nego i u rezul-tatu ~itave argumentacije, ideje treba da ostanukrotke, da se ne name}u ~itaocu. „Pi{em, ne zatoda bih bila u pravu“ – prime}uje Gertruda Stajn.Najvi{e se bojim opsednutosti nekom idejom, we-nog pomamnog ugne`davawa u ne~iji mozak, magijesamoponavqawa i bajawa. I gotovo nikad se nevra}am temama iz nekada{wih radova, smatraju}ida je dovoqno ono {to je jednom re~eno. Moj posaoje da izrazim misao, predloìm, pretpostavim, po-{to ~itaocu predo~im slobodu izbora. Razume se,kao autor sam zainteresovan za to da se ~italacsloì sa mnom, ali istovremeno èlim da ga izba-vim od hipnoze te ideje koju poku{avam da donesemdo wega. Pri ~emu ulazim u protivre~nost sa sa-mim sobom. Ali, ~ini mi se da tamo, gde postoji mi-sao, ima mesta i za protivmi{qewe.

Obi~no se smatra da je pi{~ev zadatak da ulije~itaocu svoju predstavu o svetu, da pobudi slagawesa sobom. Za sebe bih druk~ije odredio zadatak: dapobudim efekat slagawa–neslagawa, o~i{}ewe odjednostranosti, misaonu katarzu (po analogiji saonom emocionalnom katarzom, u kojoj Aristotelvidi ciq tragedije). îtalac odjednom doku~uje dase moè misliti i ovako i onako, da mi{qewe sa-drì unutar sebe i protivmi{qewe, a time sepro{iruje i sama sfera zamislivog. Zaista, katar-za, momenat o~i{}ewa u takvom doìvqaju i po-staje „mislivost“, koja ni u jednoj odre|enoj misline moè biti svedena, zato {to svaka odre|ena mi-sao pretpostavqa svoje mogu}no negirawe ili al-ternativu.

U nekim mojim tekstovima, pogotovu esejisti~-kim, iskazane su ideje koje ~itaoca uveravaju u is-toj meri u kojoj ga i razuveravaju. Dobijeni efekatkao da je nulti, ali u toj nuli je skrivena figurabeskona~nosti. îtalac se vra}a na po~etnu ta~ku,ne onakav kakav je iza{ao iz we: u{ao je u sloèn,dramski odnos s idejom. Uvereno–razuvereno stawe

uma vi{e odgovara puno}i ideje nego prosto ube|e-we. Jer puna istina je paradoksalna, ona sadrìsopstveno opovrgavawe. I jedino se tom sumom (sa-mo)opovrgavawa ustanovqava ideja, koja istinskiuzbu|uje, pa ~ak i ~udi ~ovekov um. Ideja u mojimtekstovima nije samo nedokaziva, ona se uporno do-kazuje – upravo zato da bi se wena ubedqivost i ne-ubedqivost spojile u krajwoj ta~ki perspektive.Kao rezultat postiè se svojevrsna katarza, spaja-we dve linije: uveravawa i razuveravawa.

Dokazujem, na primer, da je savremena tehnikanajpotpunije ovaplo}ewe romanti~arskog ose}awasveta. Ova strana tehnike obi~no se pre}utkuje, za-ostaju}i za otrcanom predstavom o wenoj antiro-

manti~koj, pragmati~noj su{tini. Ali, zar tele-fon nije op{tewe an|eoskih glasova, bestelesnihbi}a koja su priqubqena jedno uz drugo du{ama idahom? Zar avion nije otkidawe od zemaqske opne,da bi se odozgo gledalo u wu „kao {to du{e gledajus visine na telo koje su odbacile?“ Svi qubavnidoìvqaju savremenog ~oveka ispuweni su tehni~-kim sredstvima za savladavawe; i sama tehnika, vi-talnim poletom qudi u me|usobni susret telom,glasom i sve{}u, oli~ava qubavni zanos.

To je tema jednog mog eseja, „Romantizam u teh-nici“. A, naravno, u tom letimi~nom izrazu ~ita-lac zapaà usiqenost. Osnovna ideja izgleda ta~naali i – nije ta~na. Tehnika savladava ~ovekovu fi-zi~ku ograni~enost, ali – tehni~kim sredstvima.Tehni~ka sredstva, razvijaju}i se sama od sebe, ot-krivaju prazninu i siroma{tvo te sadrìne, kojuprenosimo pomo}u wih. Ako su junaci iz starihpri~a iznurivali kowe, kako bi se za trenutak su-sreli sa dragom i uspeli da joj {apnu ne{to na ra-stanku, onda, moglo bi se re}i, koliko mora bitija~i emocionalni poriv koji pu{ta u pogon lete}uùdwu u hiqadama kowskih snaga! Ipak, radi ~egaputuje kroz vazduh na{ junak, koji uzle}e iznadoblaka i s visine gleda wihovo srebrnasto nali~-je, kuda ga vodi taj visoki an|eoski put? Hiqaduputa uve}ane, tehni~ke mogu}nosti nikako ne uve-}avaju snagu wegovih ose}awa, i on sa svojom dra-gom odlazi u restoran ili u bar – ta dominacijatehnike nad emocionalnim mogu}nostima ogoqavasiroma{tvo ~ovekove prirode. Tako da tehnika –uop{te nije qubav, nego, pre }e biti – parodija naqubav, jer parodija – i jeste dominacija formalnihsredstava nad sadrìnom. Tehnika, sa svojim an|e-oskim glasovima i romanti~nim zanosima jeste iapoteoza, i farsa nebesko–prozirnog sveta quba-vi.

Dakle, uzeti tehniku za naj~istiji romantizam,kao {to sam poku{ao u svom eseju – o~igledna jeusiqenost. Pa, eto, ima puno tih usiqenosti u mo-jim esejisti~kim tekstovima, ~iji je zadatak –stvarawe poqa usiqenosti, slagawa–neslagawa iz-me|u sebe i ~itaoca. To i jeste luk, iz koga se oda-piwu strele. Istina je nepoznata, autor ne preten-duje da je izrazi, nego koristi sve oblike odstupa-wa od istine da bi ozna~io istinu. Izvijenost lu-ka i stvara hitac. Strela se kre}e samo zato {to setetiva odbija od luka, misao se odbija od istine,ali kretawe strele i jeste energija wihovog spaja-wa.

Tekst upu}uje na istinu gestom odstupawa odwe. Mesto istine ne moè zauzeti neka ideja, alimoè se ozna~iti procep izme|u izraène ideje ineizraène istine. Tekstovi treba da privla~eonoliko koliko i odbijaju ~itaoca, da ga ne zavodeonom istinom koja ne postoji u wima. Po tome setekst razlikuje od usmenog govora, koji se de{avaovde i sada. Govornikov zadatak je da nagovori, jerli~no on, puno}om svog prisustva, i jeste istina, iwegove re~i govore o istini, izraàvaju je u celi-ni. Ali, pisac odsustvuje u onom {to pi{e, i istotako odsustvuje istina. Pro|u stotine i hiqade go-dina, a napisani tekst jo{ ìvi – u odsustvu pisca,

na rastojawu od istine. Eto za{to pisac ukazuje naistinu gestom rastanka, gestom oneobi~avawa, ne-mogu}nosti da je potpuno predstavi ovde i sada.

4. OMOGU]AVAWE. POTENCIOSFERA

Lav Tolstoj ima bele{ku: „Jahao sam na kowu,gledao ku}e, firme, du}ane, ko~ija{e, prola-

znike, i odjednom mi je bilo jasno da ~itav ovajsvet sa mojim ìvotom u wemu jeste samo jedna odbezbrojnih mogu}nosti drugih svetova i drugih ì-vota i da za mene postoji samo jedan od bezbrojnihstadijuma kroz koji, ~ini mi se, prolazim u vreme-nu“ (Dnevnik, 1. januara 1900. g.).

To ose}awe je, verovatno, poznato svakom, alito nije samo ose}awe. U savremenoj fizici sve ve-}u teìnu sti~e „vi{esvetna“ interpretacijakvantne mehanike, koju je predloìo ameri~ki fi-zi~ar Hju Evert 1950–ih godina (jo{ jedan primeruve}avawa u po~etku sasvim neprimetne, „ba~ene“ideje, koju sada, po nedavnoj anketi, deli dve tre}i-ne vode}ih fizi~ara). Evert je pretpostavio dasvaki mikroobjekat istovremeno postoji u mno-{tvu primeraka, od kojih svaki spada u svoju poseb-nu paralelnu vasionu. Nisam pristalica teoret-skog umnoàvawa vasiona, ali smatram da je va`noumnoàvawe mogu}nosti i verovatno}e u na{emuniverzumu. Umnoàvawe univerzalija pri skra-}ivawu univerzuma stvara ontolo{ki najbogatijii modalno najraznovrsniji svet. Svoj zadatak huma-nitarca vidim u tome da opisujem ne samo postoje-}e (kulturne, znakovne, tekstualne) objekte, nego iu tome da rekonstrui{em svet wihovih alternati-va, mno{tvo objekata koji su samogu}ni pored wih.Ako je predmet mog interesovawa – odre|eni kwi-èvni pravac ili ànr, poku{avam da ozna~imdruge pravce i ànrove koji su mogu}ni pored wih,samim tim modalno pro{iruju}i stvarnost kultu-re, ukqu~uju}i je u oblast mogu}nog. Ovaj metod na-zivam potencijacijom ili omogu}avawem. Tako,sredinom 1980–ih godina opisao sam pesni~ke po-krete metarealizam, konceptualizam i prezenta-lizam u wihovoj korelativnosti: jedan je omogu}a-vao drugi. To je bila delimi~no deskriptivna, de-limi~no kreativna poetika – sa zadirawem u bu-du}nost poezije, u oblast wenog potencijalnog raz-voja. Teorija ne samo {to opisuje i analizira svojpredmet, nego i sinteti{e samogu}ne predmete, ko-ji postaju deo kulture.

Mogu}no nije samo – nepostoje}e, to je posebnamodalnost, koja dubinski uti~e na sve {to postoji,zadaju}i i preobraàvaju}i smisao postoje}eg. Za-pravo, kultura – i jeste oblast mogu}nosti: opisi-vosti, mislivosti, imaginativnosti. Smisao svakepojave zadaje wena potenciosfera – sfera mogu}-nosti okruèwa, mno{tva druk~ijosti. Na primer,smisao Oktobarske revolucije odre|uje se samo ukontekstu onih alternativnih puteva kojima je mo-gla da krene ruska istorija u jesen 1917. godine.Pri ~emu se u ta~ki realizacije svake mogu}nostide{ava wihovo novo granawe, tako da se po-tenciosfera postupno {iri u istoriji:sve vi{e jedinica mogu}nog dolazi na jedi-

Mihail Ep{tejn

MOJE UNIVERZALIJE. LI^NI KODI OGLED SAMOOPISIVAWA (2)

Stanko Ze~evi}, Uqe na platnu

kw

i`

evn

im

agaz

in

49

esej

kw

i`

evn

i m

agaz

in

48

esej

nicu postoje}eg, de{ava se potencijacijasvih oblasti kulture. Ovaj prelazak „biti“u „bi“ i „kao da“ ose}ao se u vazduhu

1980–ih, {to se odrazilo u kwièvnosti: tema pa-ralelne istorije, doga|ajnih ra~vawa u pro{lostii sada{wosti postala je vrlo popularna u postso-vjetskoj Rusiji. Kao presedan posluìo je roman V.Aksjonova Poluostrvo Krim, zatim su usledilitekstovi V. [arova, V. Peqevina, A. Kabakova i D.Bikova.

Humanisti~ke nauke ne treba da ostaju po stra-ni od te smene modalnosti. U teoriji, kao i u isto-riji, pojavquje se kowuktiv, i on zahteva prestro-javawe ~itavog sistema nau~nog mi{qewa. Svakaanaliti~ka odredba pretpostavqa postojawe onog{to je pograni~no s onom {to se odre|uje, odno-sno, sadrì u sebi posredno ukazivawe na korela-tivni, pograni~ni, virtuelni predmet, koji se sle-de}im, sinteti~kim ~inom mi{qewa, uvodi u sa-stav kulture. Na primer, razmatraju}i pisanu de-latnost i wen osnovni uslov – postojawe margine,fona pisma – tom poqu pridajem status znaka i,stavqaju}i ga pod navodnike, uvodim ga u sistempisma „ “ (znak beline). Zatim „ “ , kao alternati-va ~itavoj porodici pisanih znakova i, istovreme-no, kao po~asni ~lan te porodice – moè se razma-trati kao prare~, filosofski znak apsoluta, ~i-stog bi}a, koje se otkriva na granici jezika i neiz-recivog (na jeziku postoje}ih znakova, „ “ odre|u-je se ograni~eno i iskrivqeno kao „Ungrund“,„tao“, „apsolutni duh“, „egzistencija“, „differance“itd.). Uporedo sa postoje}im disciplinama, kaowihovo drugo i mogu}no, stvara se ansambl hipote-ti~kih disciplina, nauka u kowuktivu. Kao alter-nativa fenomenologiji zasniva se mogu}nost tegi-menologije (lat. tegimen – pokrov) – nauke o pokri-va~ima, omota~ima, pakovawima, koja prou~avamnogobrojne slojeve predmeta u vezi s tim {ta onipokrivaju. Alternativa seksologije – erotologija,humanisti~ka nauka o qubavi, o kulturnim i stva-rala~kim aspektima erosa. „Drugo“ kulturologije– hororologija (lat. horror – uàs), nauka o samora-zara~kim mehanizmima civilizacije, koji je ~ineosetqivom za sve vrste terorizma, ukqu~uju}i ibiolo{ki, kompjuterski i informaconi. „Drugo“teosofije i antroposofije – tehnosofija, kojaprou~ava „mudrost“ tehnike, wenu ulogu u moralnoji religioznoj evoluciji ~oveka. Sve te paralelnediscipline ulaze u sastav potenciosfere, a u skla-du sa wihovim obradama i usvajawem spajaju se sa„realnim“ disciplinama, integrisanim u sistemintelektualnih profesija, nau~nih institucija,studijskih kurseva. Zato bi bilo ispravnije govo-riti ne o paralelnim nego o vertikalnim usa|eno-stima diskursa, koji se seku, jedan drugom ulaze usastav. Ali, ~ak i ako sli~ne hipo–discipline(hypo–disciplines, odnosno. hipoteti~ke, „nedokaza-ne“) ne budu daqe obra|ivane, sama wihova mogu}-nost odre|uje procese obrazovawa smisla i obra-zovawa znakova u „realnim“ naukama. Kao {to lin-gvistika omogu}ava silentiku (nauku o }utawu, opauzama i belinama kao strukturnim jedinicamaorganizacije govora), tako i silentika moè uz-

vratno oboga}ivati lingvistiku, na primer, unose-}i u wu gore spomenuti znak „ “.

O toj potenciosferi, koja posebno naglo rasteu posttotalitarnoj eposi u istoriji i kulturi, na-pisane su moje kwige u XXI veku: Filosofija mo-gu}nog (SPb, 2001) i Znak beline. O budu}nostihumanisti~kih nauka (Moskva, 2004). U svetlu togmogu}nog pristupa mewa se i sam status humani-sti~kog istraìvawa: ono se ne zatvara na svom ob-jektu, prisutnom u kulturi, nego projektuje i pro-izvodi nove objekte, koji ulaze u strukturu zna~e-wa date kulture, kao oblast wene rastu}e potenci-jalnosti. Teorija prelazi u sumu praksi, koje dopu-wavaju, dogra|uju wen predmet. To je svojevrsni sa-znajno-proizvodni konceptivizam, mi{qewe kaoza~etak pojmova, termina i teorija, koje pro{iru-ju oblast mislivog i govorqivog.

To se najo~iglednije ispoqava na nivou jezika,kako specijalnog, terminolo{kog, tako i op{tena-rodnog, govornog. Analiziraju}i jezik, otkrivamalternative postoje}im terminima, semanti~ke igramati~ke praznine, beline, koje se popuwavaju u~inovima sinteze novih jezi~kih jedinica. Tom za-datku jezi~ke sinteze posve}ena je kwiga Projek-tivni filosofski re~nik (u redakciji G. L. Tul-~inskog i M. N. Ep{tejna, SPb., 2003), i moj mre-`ni projekat Dar re~i. Projektivni leksikon ru-skog jezika.1 Do sada (mart 2007) u leksikonu jepredstavqeno oko 2000 re~i (1200 mojih i 800 re~idrugih autora) – onih kojih jo{ nema, ali koje mogubiti. Neke od wih postepeno ulaze u govor, {to do-kazuje lako prebrojiva u~estalost wihove upotre-be na internetu. Jeziku se ni{ta ne sme nasilnonametati, ali moèmo i treba da predlaèmo – no-ve re~i, termine, pojmove, gramati~ke oblike ipravila, odgovaraju}i na rastu}e potrebe noosfe-re i semiosfere. Projektivni leksikon (a on je igramtikon) potencira strukturu ruskog jezika,„topografski“ mu razvla~i leksi~ko poqe, demon-strira semanti~ku i gramati~ku elasti~nost we-govih zna~ewskih elemenata – korenova i ostalihmorfema, koje ulaze u nove osmi{qene sklopove.Savremeni ruski (i svaki prirodni) jezik, kako gaja shvatam – samo je jedan presek jezi~kog kontinu-uma, koji se prostire u pro{lost i budu}nost, te uwemu virtuelno postoji na hiqade re~i, jo{ ne-shva}enih, neizgovorenih, ali prizivanih u govoru skladu sa {irewem istorijskih svesti naroda, isa svoje strane {ire re~. Posao filologa je da nasvaki na~in doprinese tom strukturnom i smisao-nom „rastezawu“, omogu}avawu jezika. Projektivnai konstruktivna filologija popuwava jezi~ke za-lihe kulture, mewa joj genofond, na~in da se mislii radi „na zna~ewu re~i“, umnoàvaju}i kako wiho-va zna~ewa, tako i same re~i, kao i na~ine wihoveupotrebe i spajawa.

5. UTOPIZAM I POSIBILIZAM. LI^NI KOD ME\U IMENIMA

I UNIVERZALIJAMA

Ovde nad mojom mi{qu opet vitla avet utopije,o ~emu sam govorio na samom po~etku. Ali,

èlim da istaknem razliku izme|u utopizma, kojije prokr~io put XX veku, i onog potencijalizma,posibilizma koji nas kre}e u XXI. Utopizam skici-ra neke lepe mogu}nosti i – zahteva wihovu reali-zaciju, zbog ~ega se osiroma{uje bi}e, vi{evari-jantnost mogu}nosti ga skra}uje do jedne obavezne,a zatim i raspoloìve varijante, dok se sve drugevarijante odsecaju, revolucionarno ispra`wuju.Eto za{to je u utopijama najstra{nije, kao {to jeprimetio N. Ber|ajev – to {to se one ostvaruju.Posibilizam, koji ja ispovedam, pretpostavqa, na-protiv, ontolo{ko {irewe bi}a, mno{tvo mogu}-nih svetova u sastavu na{eg univerzuma, mno{tvomogu}nih jezika u sastavu na{eg jezika. Svakipredmet, svaka re~ razvija lepezu svojih mogu}no-sti, na~ina za svoju druk~ijost, transcendenciju,bivstveno bogatstvo inostvari, inomisli, inore-~i.

Utopizam je realizacija mogu}nog (ili poèq-nog, uzetog za mogu}no), wegovo skra}ivawe i su-àvawe u skladu sa realizacijom, odsecawe svihalternativa jedinom idealu. Posibilizam je omo-gu}avawe realnosti, granawe wenih varijanata,umnoàvawe alternativa, razrastawe zna~ewa.Posibilizam zadràva u sebi duh utopizma, alipri tome kao da ga modalno preobraàva, ulaz iizlaz mewaju mesta, put se {iri a ne suàva. Disa-we vazduha mogu}nosti, ìvot u veri, nadi, qubavi,ma{ti, zamisli, predose}awu, predvi|awu, nadah-nu}u, poga|awu – emocionalna je osnova posibili-zma, koja poja~ava wegove intelektualne strategijei ocrtava rastu}u mnoìnu perspektiva XXI veka,vi{evarijantnost wegovog kulturnog i tehni~kograzvitka. Ro|en sam u centru najmo}nije i najne-podno{qivije utopije XX veka, u Moskvi 1950. go-dine, i nadam se da duh utopizma, posle svih svojihkrahova i razo~arawa, ne}e pasti do bele{keplitkog pozitivizma i empirizma, nego }e se sampreobraziti i svoju preobraàjnu energiju prene-ti posibilizmu.

Kao {to je ~italac primetio, op{irno tuma-~im pojam li~nog koda, ne pribegavaju}i wegovojdetaqnoj semioti~koj formalizaciji (u sistemubinarnih opozicija, diferencijalnih obele`jaitd.). Li~ni kod – ukupnost je onih jezi~kih znako-va i kulturnih koncepata, koji su, svojim jedinstve-nim skupom i sklopom, karakteristi~ni upravo zadatog autora. U ovom ~lanku ja, u stvari, i poku{a-vam da obelodanim osnovne elemente tog koda, nakojem proizvodim saop{tewa u obliku svojih kwi-ga i ~lanaka. Komponente tog koda su, o~igledno,ne toliko znakovi prirodnog jezika koliko ele-menti vi{eg nivoa – znakovi jezika kulture i we-nog teoretskog opisa: kategorije, koncepti, uni-verzalije, znakovi metoda, pravaca, pogleda nasvet, postupaka i tipova mi{qewa. Utopijsko,mikromegati~ko, strogo i neobi~no, zanimqivo,intelektualna katarza, protivmi{qewe, omo-gu}avawe, konceptivizam, posibilizam – sve oveop{te kategorije, seku}i se i srastaju}i, obrazujuono {to ja ose}am kao svoje, „ep{tejnovsko“. Ukup-nost tih znakovnih jedinica i pravila za wihovospajawe, uslovno govore}i, i ~ine moj li~ni kod.

Pri tome stepen „li~nosnosti“, {to zna~i iinovativnosti, „neologi~nosti“ kod svih tih zna-kova uop{te nije jednak. „Strogo“ i „neobi~no“ sukolokvijalne re~i, ali u mom kontekstu se termi-nizuju, postaju znakovi teoretskih pojmova („stro-go utemeqewe neobi~nih tvrdwi“). „Utopijsko“ i„zanimqivo“ su op{teprihva}eni termini, ali„zanimqivo“ se kod mene odre|uje kao korelacijaverodostojnog i neverovatnog, odnosno, predsta-vqa semanti~ki neologizam. „Protivmi{qewe“ i„posiblizam“ se krajwe retko upotrebqavaju, a ni-kad – u onom zna~ewu koje im ja pridajem: to je ne-{to izme|u semanti~kih i leksi~kih neologizama.A pojmovi kao {to su „omogu}avawe“ i „koncepti-vizam“ – zaista su leksi~ki neologizmi, odnosno,sami ti znakovi se prvi put uvode u jezik. Po svojoj„idiostilnosti“ pribliàvaju se vlastitim ime-nicama. „Omogu}avawe“ – termin je personalan ko-liko i ime wegovog autora, i postoji u vezi sa wim;zajedni~ka imenica }e postati tek kada ga buduusvojili drugi istraìva~i. Tako da izme|u dva po-la li~nog koda: autorovog imena i sistema znakovakoje on koristi (univerzalija, kategorija, koncepa-ta, termina) – moèmo izdvojiti niz prelaznihstupweva, intervale vlastitosti–op{tosti.

Dakle, li~ni kod se ovde ocrtava kao snop op-{tih kategorija, spojenih imenom svog nosioca.Ali, to je posledica teorijskog samoopisivawa. Upraksi ja iz sve snage nastojim, naprotiv, da se izta~ke „ep{tejnovskog“ razilazim na sve mogu}nestrane, da generi{em {to je mogu}no vi{e konce-pata (mislivosti, ose}ajnosti, govorqivosti), ko-ji bi se mogli primeniti na najrazli~itije pojavei neo~ekivano ih osvetqavati. Ta uzajamna pulsa-cija li~nog koda i op{tih kategorija, stezawe zna-kova-pojmova u vlastito ime i wihovo ra{trkava-we od imena i ~ini tu dinamiku semiosfere, o ko-joj sam govorio na po~etku ovog ~lanka.

Kao zakqu~ak podvla~im: u principu, svakoli~no ime je kodno, korelativno sa mno{tvom op-{tih kategorija, ~iji se jedinstven sklop sa svojestrane prevodi obratno tim imenom, mada ostaje dokraja i neprevodivo. Po mi{qewu P. Florenskog,„ime – najvi{a je vrsta re~i i nikakvim kona~nimbrojem re~i ne moè biti razvijeno u potpunosti.Pojedine re~i nam samo skre}u pa`wu na wega“.2

Svaki ~ovek ima svoje ime (koje mu je poznato) isvoj (~esto wemu nepoznat) sistem pojmova i uni-verzalija, kojima karakteri{e svoj svet i kojimasvet moè da karakteri{e i wega samog. U stvari,zadatak humanisti~kih nauka i jeste u tome da vr-{e tu operaciju prevo|ewa sa jezika individua najezik univerzalija, kako bi svaki ~ovek mogao bitidoku~en istovremeno kao unikum (sa svojim ime-nom) i univerzum (sa samo wemu svojstvenim sku-pom univerzalija).

1 Dar re~i izlazi od 17. aprila 2000. g. jednom nedeqno uvidu elektronske po{te, koja ima tri hiqade pretplatnika.Naslovna stranica: http://old.russ.ru//antolog/intelnet/dar0.html

2 Florenskiü P. A. Imena, v ego So~. v 4 tt., t. 3 (2),Moskva, Mäslå 2000, s. 175. a

S ruskog prevela Radmila Me~anin

kw

i`

evn

im

agaz

in

51

poezija

kw

i`

evn

i m

agaz

in

50

poezija

EZRA PAUND(1885 – 1972)

Hajde, moje pjesme...

a od vas, moje pesmezahtevam da posedujete

1. lepotu devojaka koje ulaze u ve~ezawihanim hodom stabqika kukuruza

2. dobrotu mirisa hleba iz pekarapored kojih skitnice prolaze nikuda.

3. bistrinu od koje se blago smu}uje

4. iskrenosti {iknule krvi, sru~eneoluje, buknule vatre

5. smelosti trave da nikneslede}eg prole}a

6. ne`nu snagu porodiqaiz pepela, iz raspadawa

7. stroge mudrosti spaqenih kwigakoje raznose vetrovi

8. qubavi o~ajnika, izgnanika, samotnikazalutalih, slabih

9. otkri}a kontinenata radosti

10. svetlosti junskih svitaca baremali svetlosti

11. sli~nost predelu ove zemqe

12. veliku nadu, svakom ~elusjajnu zvezdu na uzglavqe

13. re~ koja iz temeqa quqa, podriva

toliko za danas, moje pesmemoète na posao

[ETWA

iz stabalazvuk dasaka(kad padaju jedna na drugu)

ispuwava sluhpenzionisanim pilanskim radnicima(doìvotno)

neobran cvet zôvemaj~inski prekoreva mirisom ~aja(u zimskim ve~erima)

pod stopalima(malo dubqe)zri glina

namewena proizvodwi cigle(gra|evinske i druge keramike)a tu misao

(jedino vrednu ove {etwe)zalutala p~elanehotice blagosiqa

dok mesto za temeq ku}esaop{tava let pticeu pravcu dràve

koju danas osniva jedna re~na listu papira(dovoqnom i za ovu pesmu)

sama {etwane bi bila to {to jesteda rupa

(iz koje }e biti iskopana glina)ne opomiwe ve}zatvarawem kruga

PAKLICA „DRINE“

tek na~etavidi se: dobro nagaènarecimo: ispala iz zadweg xepa pantalonaverovatno: nekome u ùrbiu lokvi jezaostalog posle pquskao~ito: nikog nije namamilada je podigne

cena tog serijskog artiklamasovne potro{wezacelo: formirana je od koli~ine sirovinetro{kova transportadorade i proizvodwe u fabricidistribucijemarè (sa PDV–om) na kiosku

vrednost paklicepouzdanije }e procenitiposve druga~ijim sistemomna primer: zidar na visokoj skelipredvidqivo: onaj sa Ginzbergovimgorkim ustimai plu}ima koje spopada è| za duvanomkad ustanovi da xep mu je prazan

POJAVA PTIÎCE

sred razgovora(o Poloku, o Hoperu)

vidi, pti~icauzviknula je

boè!i hitro pri{la balkonskim vratima

ne dole}e ve} dugone znam otkadgrudvica sivog perjana balkonu ~etvrtog sprata

odsko~i s ograde naodloènu starudiju, pa opet na ogradu

oglasi ses dva-tri cvrkuta

i pre no stigoh re}ipa qubav je u{la u ku}u

odlepr{a(s Polokom, sa Hoperom)

VARIJANTA BELE[KE O PISCU

u detiwstvuonako slaba~kogbleduwavog

mati me razneènove} gledalakako stojim u belom mantiluna vratima apoteke

a otac da }u biti dràvni ~inovniks onim navlakama od glotana rukavimaradno vreme od 7 do 14 satiredovna plata

a ni{tani{ta od tog ne be{e

i pomre{eobojeu brigama{ta }u jai kako }u

jer

bio sam~emu la`na skromnostpiskaralo op{te prakse br. 1u lokalnim novinamaza podsmeh i zavistba{ onakvih }atica

i pesme pisaote }o{kaste pilulerazbacivao ih ovde-ondeu nadi da od wihnikog ne}e spopastigr~evi u stomaku

al {ta to vredi

taj teg ne preteè

Luka [tekovi}

ZAHTEVI (ILI: PROBNI PROGRAM)

kw

i`

evn

im

agaz

in

53

~itawe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

52

~itawe

Jovan Qu{tanovi}

PISCI I WIHOVE MAJKE

Mirjana Stefanovi}, Katarina Granata-Savi},Moja majka (Pisci govore o svojim majkama), Zmajeve de~je igre, Novi Sad 2007

Jedna od naj-uzbudqivi-

jih kwiga au-tobiografskeproze obja-vqena posled-wih godinakod nas – Mojamajka – izra-sla je iz radi-o f o n i j s ko gprojekta kojisu, od druge polovine 1989. go-dine do prvih meseci 1990. go-dine, za Prvi program Radio-Beograda realizovale MirjanaStefanovi} i Katarina Grana-ta-Savi}. One su razgovarale s~etrdesetak istaknutih pisaca„iz beogradsko-novosadskogkruga“ o wihovim majkama. Ceoprojekat pokrenula je MirjanaStefanovi} inspirisana„francuskom kwiùrinom“ ukojoj su sakupqeni iskazi {e-zdesetak svetski poznatih pisa-ca o wihovim majkama, tako|ekazani u mikrofon francuskogradija.

Kao svojevrsna dopuna ono-ga {to je emitovano na radiju, ukwizi Mirjane Stefanovi} iKatarine Granate-Savi}, na-{li su se i tekstovi pisaca ko-ji su o svojim majkama pisali urazli~itim prilikama pre inezavisno od ovog radijskogprojekta. Tako su u kwigu u{lii odlomci Ranih jada DanilaKi{a, Efemerisa Dejana Meda-kovi}a, i deo Biografije o dru-gima Borislava Mihailovi}aMihiza.

Kwiga je, sticajem na{ih(ne)prilika, vi{e od decenijui po ~ekala na objavqivawe. Todugo ~ekawe danas se pokazuje ikao svojevrsna igra kontekstua-lizovawa i promene recepcij-skih uslova – polovina pisaca

koji su kazivali o svojim majka-ma nije vi{e me|u ìvima, u vi-dokrug ~italaca u{lo je isku-stvo ratnih devedesetih i tran-zicionih godina novog mileni-juma – {to je dalo jednu osobenupatinu svedo~ewima koja su, poprirodi stvari, po{to su sve-do~ili pisci ro|eni do 1940.godine, usredsre|ena na periodu ~ijem je sred{tu Drugi svet-ski rat i period neposrednopre i posle wega.

Kada se pogledaju imena pi-saca u ovoj kwizi, moè se vide-ti da je zahva}en samo deo kwi-èvne scene, kao i to da ni sviautori nisu istog kwièvnogugleda i recepcijskog statusa.Jedna od prire|iva~ica kwige,Mirjana Stefanovi}, u predgo-vorima }e objasniti da mnogiod pozvanih pisaca iz razli~i-tih razloga nisu èleli da go-vore o svojoj majci (bilo zbogsvog delikatnog odnosa s maj-kom, bilo zbog efemernosti me-dija kao {to je radio). Ipak,broj od ~etrdesetak vi{e ilimawe uglednih pisaca, dovoqanje da stvori dinami~an mozaikli~nih, sasvim unikatnih isku-stava, ali i da se sva ona saberuu odre|eno semanti~ko poqeoko majke kao centralnog pojma.Zahvaquju}i tome, pred nama jezanimqiva zbirka kratkih au-tobiografskih kazivawa (me-moarskih short story) u kojoj su po-jedina~ne pri~e zanimqive ilepe, a, istovremeno, imaju isvoje psiholo{ke i kulturolo-{ke zajedni~ke imeniteqe.

Sama tema oko koje su oku-pqena ova kazivawa izvanrednoje izabrana. Majka je kapija ì-vota, mitsko bi}e svakog detiw-stva, prvo, izuzetno va`no i ~e-sto i protivre~no socijalnoiskustvo. Uz to, majka je i kul-turni simbol u svim dru{tvimaod kada je sveta i veka... Zbogtoga se ona u ovoj kwizi pokazu-je kao izuzetno semanti~ki re-aktivan, polivalentan pojamoko koga se sabira qudski iden-titet i qudsko iskustvo. Samimtim, tema kwige pokazuje se kaosvojevrsni projektivni test,koji se moè podavati psihoana-liti~kim tuma~ewima, ali ikao na~in da se otputuje u sop-stvenu pro{lost, kao prilika

da se eksponiraju socijalne ma-ske, ali i da se zaviri iza wih.Kazivawa o majci, istovreme-no, pruàju mogu}nost da se nasvetlo dana izvuku tanane, ne-pouzdane koprene se}awa, da seispri~a istina o sopstvenomìvotu, ali i da se stvori fik-cija o wemu... Sve je to doprine-lo da se me|u koricama ovekwige na|e raznovrsno, vi{eili mawe zanimqivo tkivo au-tobiografskog kazivawa, ~estouzbudqivo po svojoj ìvotnojfaktografiji, oneobi~eno svo-jom rekonstrukcijom pro{lo-sti koje vi{e nema a nekada jepostojala, pro{losti koja imane samo li~na, psiholo{ka, ve}i socijalna i istorijska zna~e-wa. Otuda se ova kwiga, izme|uostalog, moè ~itati i kao pra-va memoarska proza, i kao svoje-vrsna sinegdoha istorije svako-dnevnog ìvota kod Srba u vre-menu uo~i, za vreme i neposred-no posle Drugog svetskog rata,ali i kao beletristi~ka fik-cija koja koristi autobiograf-sku gra|u...

Te{ko je pohvatati sve mre-è zna~ewa i kwièvnih po-stupaka koje se pletu unutarove kwige. Kako govoriti osvojoj majci: jednostavno rekon-struisati uspomene, ulaziti uta~ku gledi{ta deteta i poku-{ati da se ispri~a sve iz neka-da{we vizure, ili naknadnoprocewivati ne{to {to jepro{lo? Da li pri~ati samo omajci, ili ulaziti u {iri po-rodi~ni kontekst i pri~ati po-rodi~nu istoriju u kojoj je maj-ka samo jedan od u~esnika? UMojoj majci ima – u razli~itimrazmerama – svega pomalo. Ta-ko, na primer, Bo{ko Petrovi}promi{qa {ta je to mati naapstraktan, skoro spekulati-van na~in, kazuju}i veoma malokonkretnih ~iwenica o svojojmajci. I u kazivawu Ivana V.Lali}a po~etak je uop{ten, acelo wegovo kazivawe, i kadapo~iwe da se konkretizuje, nijerealisti~ki portret majke ve}je vi{e izlu~ivawe jasne, aliobespredme}ene ose}ajnosti,pri ~emu majka postaje samo ne-ka vrsta pesni~kog katalizato-ra. Ima vi{e uzbudqivih rat-nih pri~a zasnovanih na odre-

|enoj ìvotnoj faktografiji.Tako, na primer, Filip Davidpripoveda izuzetno uzbudqivupri~u, u kojoj majka po svaku ce-nu {titi bebu koja pla~em oda-je partizane i uspeva da se samaprobije kroz usta{ki obru~ naFru{koj gori. Aleksandar Ti-{ma, koji s odre|enom iron-~nom distancom govori o svojojmajci, tako|e opisuje uzbudqivtrenutak kada wegova majka,rizikuju}i i sopstveni ìvot,uspeva da doturi hleb logora-{ima. Na drugoj strani, Bori-slav Mihailovi} Mihiz ispi-suje kratku istoriju prvo maj-~ine pa potom svoje porodiceda bi zaseban maj~in portretizrastao u svojoj puno}i, kroznekoliko upe~atqivih ratnihslika, tek na kraju teksta. Na-suprot tome, kazivawe Mihai-la Lali}a usredsre|eno je samona jedan kratak trenutak, na za-sek motike na grumenu zemqeoko koga se sabira tra~ak wego-vog se}awa na rano preminulumajku...

Ima pisaca koji se u ovojkwizi, po sili stvarala~kog iqudskog narcizma, vi{e bavesobom nego sopstvenim majkama,kao {to ima ima onih kojiupravo pi{u}i o svojoj rodite-qici koriste priliku da bri-`qivo rekonstri{u minulovreme, ali i da na dokumentari-sti~koj gra|i razviju odre|enepripoveda~ke strategije, da uautobigrafskom kqu~u smewujupripoveda~ke glasove.

Nesumwiva je izuzetna li-terarna vrednosti pojedinihtekstova u ovoj kwizi, ali netreba zaboraviti ni wenu doku-mentarnu pa i istoriografskustranu. Iz we se mogu saznati,na primer, interesantni poda-ci o me|uqudskim odnosima upartizanskim {tabovima, ozbegovima po Fru{koj gori, oìvotu u okupiranom Beograduu prole}e 1944. godine, o spro-vo|ewu logora{a iz Bora u Ma-|arsku, o politici komunisti~-ke vlasti prema „klasnom ne-prijatequ“... Ipak, tekstovi uovoj kwizi su, pre svega, prilogistoriji svakodnevnog ìvota.Iz ove kwige mogla bi se, reci-mo, rekonstruisati uloga {iva-}e ma{ine „singerice“ u isto-

riji qudskog krpqewa i trpqe-wa i svekolikog preìvqava-wa, pre, za vreme i posle Dru-gog svetskog rata.

Moja majka je zanimqiv mo-zaik autenti~nih qudskih sud-bina, i fragmentarna istorijasvakodnevnog ìvota u Srbijiod dvadesetih do pedesetih go-dina 20. veka, i svojevrsnazbirka hibridne, dokumentar-no-fikcijske proze. Ta wenaraznolikost i vi{ezna~nostdonose radost ~itawa i ~inedobru osnovicu budu}ih razno-likih biografskihkwièvnih istraìva-wa.

Mileta A}imovi} Ivkov

TRADICIJA I POEZIJA

Borislav Radovi}, Jo{ opesnicima i o poeziji,„Zavod za uxbenike“, Beograd, 2007

Pored tek-sta ras-

prave îta-ju}i Vergili-ja koja se pretri godine po-javila kao sa-m o s t a l n akwiga u Ba-waluci, Bo-rislav Rado-vi}, jedan odnajboqih pesnika i esejista ko-je na{a kwièvnost danas ima,u sastav nove kwige ukqu~io jejo{ sedam kra}ih eseja ~ije suteme, kako wen naziv kaè, pe-snici i poezija, dok je rasponvremena u kome su zahva}enirazmatrani autori i pojave, im-presivno velik. Od Homera iVergilija, preko Bodlera i Pa-unda, do opisivawa sloènostii zamki prevodila~kog posla apotom i, danas pomalo skrajnu-tog, poetskog u~inka OskaraDavi~a. Na taj je na~in on, po-novo, pokazao ne samo {irinusvojih ranije iskazanih inte-lektualnih i stvarala~kih in-teresovawa i znawa, ve} i ne-svakida{wu voqu, spremnost i

doslednost u naumu da se o nemi-novnim doticajima i susretimapoezije sa silama nemerqivimminulog i savremenog sveta, od-nosno o wenim istinskim mo}i-ma pred silama istorija i tra-jawa, sabrano i razlo`no raz-mi{qa i uverqivo svedo~i. Ito tako da se na~in wegovog is-kazuvawa autonomno oblikuje isamopotvr|uje na osetqivojgranici izme|u na~elne neoba-veznosti esejisti~kog, o~ekiva-ne preciznosti analiti~kog, ilako}e i zavodqivosti pripo-veda~kog govora.

Na taj na~in Radovi} je sa-mosvesno oblikovao podlogu sakoje se posmatra i razumevaprisustvo i zna~aj poezije u sa-vremenosti. Govor o vrednosti-ma tradicije zbog toga postajeneophodan, budu}i da se samo uukr{taju tradicionalnog i mo-dernog moè oblikovati repre-zentativan i pouzdan pogled nasudbinu poezije. Na taj na~in serasprava o Vergilijevoj poezi-ji u prvom, najobimnijem, tek-stu kwige u kojoj se skrupulo-zno, a ~esto i pipavo, ~ini sa-mosvesni „uzmak u najdubqupro{lost“, oblikuje i kao pou-zdan, posredan, uvid u stvari sa-vremenosti. Tako da taj samoi-zabrani interpretativni na~inne legitimi{e samo bitna svoj-stva jednog uzornog esejisti~-kog pristupa, ve} ukazuje i nanaro~ito iskazanu stvarala~kusamosvest koja ne prestaje da seobrazuje na vrednostima koje sujednako potrebne i bitne u svimvremenima, u svim, {to bi jedandrugi pesnik-esejist u naslovujedne svoje kwige kazao, rokovi-ma poezije. A te eminentno po-etske vrednosti, opet, ovaj ese-jist uo~ava i beleì u svimepohama nad ~ije je poetske plo-dove umno nadnesen i u kojimasu one, {to se i na nekoliko me-sta u veoma inspirativnom tek-stu eseja „Uz jednu novogodi{wu~estitku“, i direktno dozna~u-je: „u ovim prilikama pogubnimza umetnost“. Zbog toga onda imoè da se razume kako, pi{u}io Vergilijevim Bukolikama,Radovi} ne propu{ta da prime-ti da je ovaj „povu~eni i snebi-vqivi“ pesnik iz Oktavijano-vog doba uo~io da su, izme|u

kw

i`

evn

im

agaz

in

55

~itawe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

54

~itawe

ostalog, te wegove tvorevine,„pokazale istan~an smisao zapovezivawe tradicionalnihmotiva sa sloènim dru{tve-nim prilikama.“ Jer, ne{tosli~no, nastojao je da ~ini isam esejista, i to sabrano, mir-no i veoma razlo`no. Sa anali-ti~kom postupno{}u koja insi-stira na opisu pojedinosti, ko-liko i na {irim, uop{tavaju-}im osvrtima i zakqu~cima pokojima moè da se delimi~norekonstrui{e i slika odre|eneepohe.

To je posebno vidqivo utekstovima koji su posve}eniHomeru i Vergiliju. I kadaopisuje nastajawe Eneide, i ka-da je posve}en razmatrawu jed-nog poeti~kog aspekta i{~ita-nog iz epizode o Demodokovompevawu u Odiseji Radovi}, jed-nim delom, ispituje i odnos au-tora sa stvarima zemaqskim.Sa iskustvom koje je sasvim li~-no i kojim je poezija, odvajkada,diferencijalno obeleèna. Utakvoj hermeneutici platonov-sko shvatawe o inspiraciji ipodsticajnom uticaju muza napesni~ko stvarawe, mada mimo-gred razmatrano i katkad pod-razumevano, u ovim se tekstovi-ma u potpunosti prevladava.Ali se, pri tom, vazda ima naumu i saznawe kako „Svako delo(...) ìvi od onoga ~ime ga snab-deva ~italac“. To je posebnoefektno dozna~eno u tekstu„Naknadna bele{ka o Vergili-ju“, u kojem se moè uo~iti ijo{ jedna lepa osobenost pi-{~evog stila – fina, negovananaracija. Jer u tom se dijalo-{kom tekstu pripoveda o dola-sku slavnog pesnika klasike pi-scu u san i o disputu koji oni, utoj nesvakida{woj situaciji –disovski re~eno: izvan qudi,iluzija; izvan ìvota – zainte-resovano i ìvo vode. Otuda se~ini da su kultura i pam}ewenajdominantnije vrednosti okokojih se pokre}e i oblikuje Ra-dovi}ev iskaz. Na to ukazuje iepsko pevawe/povedawe o juna-cima, oru`ju i delima, kakvo jenesumwivo Eneida, ali sa u we-govu osnovu upisanom ~iweni-com da je i ono ostvareno izperspektive i pozicije ~ovekaodre|enog doba, duhovnog i sa-

znajnog horizonta i, sasvimkonkretnog, iskustva. Kao i sa,taj se aspekt zbog wegove ideo-lo{ke prirode katkad zaposta-vqa, sasvim odre|enim stvara-la~kim aspiracijama i namera-ma. U Vergilijevom slu~aju, zapouzdanost i relevantnost ta-kvog nauma Homer je, na koga seovaj pesnik ~esto poziva, ga-rant i zalog, jer i wegovo peva-we je ~esto svojevrsna „rekon-strukcija“ homerske situacije.Dok je, na drugoj strani, ~iwe-nica da je imperator OktavijanAugust bio prvi ~italac i, pod-razumevaju}i, korektor Vergi-lijevog speva i, do toga Rado-vi}, se}amo se wegove prethod-ne esejisti~ke kwige, izrazitodrì – wegov naru~ilac, kazujeda je ne samo sklop nego i samasudbina pesni~kih dela ~estopodstaknuta i/ili usmerenarazlozima koji ne proizilazeiz wene prirode, a koji ~estoimaju presudnu ulogu za wenozasnivawe i trajawe.

Ponekad se, u predo~avanomtrajawu, sudbina poezije i pe-snika iskazuje i na sasvim neo-bi~an na~in. Takva je sudbinaEzre Paunda za koga je jo{ T. S.Eliot zapisivao kako je „vi{eno iko drugi, odgovoran za pre-vrat u poeziji XX veka“ u suge-stivnom, u osnovi biograf-skom, eseju koji pored lucidnihuvida i smelih (neo~ekivanih)analogija, obiluje i veomaefektnim u plasti~nim opisi-ma. U narativnim slikama kojepodse}aju i ukazuju na wegovusasvim posebnu „genijalnost inaivnost, majstorstvo i pad“,zbog ~ega „u wegovom slu~aju,ima neke neprolazne sveìne“ –a to je ona ve} iskazivana ve~i-ta sveìna sveta koju autenti~-na poezija neponovqivo posre-duje i sadràva. U woj su zapam-}ene i sudbine pesnika i wiho-vog dela. Posebno onih neobi~-nih, neponovqivih. A takav je,u srpskoj poeziji, Oskar Davi-~o.

Ako se u Paundovom slu~ajusudbina sa wim delimi~no poi-gravala, jer su neda}e kojih jedopao, jednim delom, bile po-sledica wegovih vanvremen-skih ideja i koncepcija, kao ina wima osnovanih javnih ge-

stova: koketirawa sa fa{i-zmom i otvoreni antisemiti-zam – u ~emu se iskazivala od-re|ena egzistencijalna para-doksalnost – u Davi~ovom slu-~aju taj se paradoks, Radovi}kaè „raskol“, o~itovao u we-govoj poziciji izme|u dva „dog-matizma“. Nadrealizma, na jed-noj, i „proleterske kwièvno-sti“, na drugoj strani. Ali we-gova samosvojna potraga za „ne-vino{}u re~i“; potraga takosre}no imenovana ovom sintag-mom u jednom wegovom autopoe-ti~kom eseju urodila je, u jed-noj wegovoj stvarala~koj fazi,vanrednim rezultatom. Tim sa-znawem podstaknut, Radovi} jeu wegovim najuspelijim stiho-vima, a takvi su, najpre, upisa-ni u poemi Hana, promi{qenonastojao da prepozna i poste-peno, uzorno, opi{e ono tradi-cijski osve{tano „jedinstvosvega {to pesma glasi i zna~i,koje kra}e nazivamo ~istotomili neposredno{}u“ i koje –toje tipi~no radovi}evski pre-cizno i dalekose`no iskazanozapaàwe proizi{lo iz minu-cioznog ra{~itavawa – „ne po-stiè se racionalno.“

Da kwièvna umetnost ra-~una sa znatnim ulogom ve{ti-ne koja nije do kraja racional-no analiti~ki ra{~lawiva,primerno pokazuje „umetnostsnalaèwa“ vidqiva dok se is-trajno re{ava „problem prepe-va“. Jer, pi{e otvoreno Rado-vi}–prevodilac u eseju: „Maliprilog o umetnosti snalaè-wa“, „kad smo se opredelili daprepevamo ne{to, dali smo se-bi pravo na odstupawe od izvor-nika“. Me|utim, i to „pravo“ uokviru prevodila~ke ve{tineoro~eno je znawem i sve{}u oprirodi, domenima i granicamasame umetnosti. U ovom slu~aju– poezije. Kao i uplivom, me-stom i vredno{}u tradicije nakoju se svaka vaqana poezija, pai ona sasvim moderna, ipak,oslawa. Re~ je i ovde, dakle, oodre|enom jedinstvu.

A o tome se potanko, str-pqivo i polako, raspravqa ueseju koji je posve}en Bodlero-voj pesmi „Neprijateq“. Isti-~u}i kako je „idejno i tematskojedinstvo iskaza“ bila vajkada-

{wa briga ovog pesnika, Rado-vi} je, implicitno, ukazao i najedno od svojstvava sopstvenepoetske prakse. I taj, takav,signal nije u ovoj kwizi usa-mqen. îtalac wegovih iz-abranih esejisti~kih tekstovamoè, sa dozom podrazumevaju}erelativizacije, sebi da izvesnoomogu}i i olak{anije razume-vawe wegove poezije. U Radovi-}evoj stvarala~koj poetici re~je, dakle, o vidnoj sistemati~-nosti i ucelovqenosti ideja,misli, postupaka, zna~ewa...Zbog takvog stava i ova se kwi-ga zavr{ava temama kojima je ipo~eta. A to su teme iz klasi~-ne starine: Ovidije i Homer.

U zavr{nom eseju: „Odisejevpla~“ i „Belozubi vepar“ u ko-me je reprezentativno demon-strirana ve{tina implicitnogtuma~ewa kwièvnog teksta za-snovana, pre svega, na pa`qi-vom i minucioznom i{~itava-wu pojedinosti i, potom, izvo-|ewu neupitnih zakqu~aka iuvida, Radovi} je, jo{ jednom,direktno ukazao na vremeni-tost, obuhvatnost i vrednostneuporedive umetnosti poezije:„sve {to se zna i {to se pamtiklasifikovano je i sistemati-zovano u okviru nekih pesni~-kih tvorevina“.

Oslawaju}i se na Homeraon u ovom tekstu ispisuje i svo-jevrsnu odbranu poezije. Po-sebno potrebnu i bitnu u sa-vremenom, neherojskom, dobu ukome se toliko o~igledno i ne-povratno, kako i pi{e u jednojwegovoj odli~noj pesmi, „ra{-~iwen svet u re~nik seli“ i nakoga neprestano, puno}om smi-sla i sloèno{}u zna~ewa, vi-{estruko reflektuju wegovizna~ewski polivalentni pe-sni~ki, i pronicqivi eseji-sti~ki tekstovi. âk i ondakada su vidno i vanredno obre-meweni duhom modernisti~kognepristajawa i latentne, koro-zivne sumwe. Zbog ~ega su, ovipotowi, realizovani i kao uz-budqivo, ~ak zanosno {tivo. Ato je majstorsko svojstvo do ko-ga doseù retki. Otuda i moèda se konstatuje kako se u takvedanas, svakako, ubrajaesejista Borislav Rado-vi}.

Natalija Ludo{ki

DETABUIZIRAWESTAROSTI

Dubravka Ugre{i}, Baba Jaga je snijela jaje,Geopoetika, edicija „Mitovi“, Beograd, 2008

PoveritiDubravki

Ugre{i} u~e-{}e u inter-nacionalnomi z d a v a~ ko mprojektu re-interpreti-rawa mitolo-{kog nasle|abio je potezkoji iskqu~u-je rizik. Re~ je naime o autorkikojoj je literatura predmet in-teresovawa ne samo u profesi-onalnoj sferi slavisti~kih is-traìvawa ve} bitan refe-rentni okvir kako beletri-sti~kog, tako i esejisti~kogopusa. Tako|e, znaju}i weno in-teresovawe za specifi~no èn-sku problematiku – dovoqno jesetiti se samo kultnog naslova[tefica Cvek u raqama ìvo-ta – moglo se sa sigurno{}uslutiti (kao, uostalom, i u slu-~aju Margaret Atvud koja je edi-ciji „Mitovi“ podarila Pene-lopijadu) da }e i nova proza Du-bravke Ugre{i}, naru~ena zaovu seriju kwiga, tematizovatineki od ènskih arhetipova.

Prepoznatqivost wenogspisateqskog rukopisa: provo-kativnost, razbijawe stereoti-pa, ironi~nost, angaòvanost...ukazivala je da }e se u ovom slu-~aju opredeliti za jednu od èn-skih figura koje u pojmovnomsistemu zasnovanom na mitskojpredstavi parova elemenatastoje na strani mraka, negati-viteta, tajne. Tako se iza wenihjunakiwa i u ovom, najnovijemromanu, imenovanih kao lutke(Beba, Kukla, Pupa) kriju „ve-{ti~ja“ svojstva; me|utim, jed-ne osobene, delikatnije, ambi-valentnije ve{tice iz sloven-ske, preciznije, ruske, mitolo-gije – Baba Jage (iliti Baba Ro-

ge, kako je imenovana u srpskojprethri{}anskoj mitologiji).

Nepristajawe kao ìvotnistav Dubravke Ugre{i} re-flektuje se ~ak i u slu~aju ka-da je pristala na zadatost tran-sponovawa mitske gra|e. LikBaba Jage preuzet je iz ànrabliskog mitu – iz sveta bajke,~iji su akteri mawe shematizo-vani, skloniji transformaci-jama, vi{edimenzionalniji. Ta-ko|e bitno distinktivno obe-le`je optimisti~nosti sadr-àja bajke u odnosu na mit (nakoje autorka ra~una) je i obave-zni happy end.

Roman se sastoji iz tri re-lativno samostalne celine pi-sane iz razli~itih narativnihpozicija, i u druga~ijim àn-rovskim okvirima. Uvodni deoromana („Po|i tamo – ne znamkamo, donesi to – ne znam {to“),pisan u prvom licu, zasnovan jena pseudodokumentarnom prose-deu. Naratorka opisuje dotraja-vawe ro|ene majke, koja, usa-mqena i bolesna, bliè}i sedevedesetoj, ìvotari u svomnovozagreba~kom stanu. Sredi-{wi deo romana („Pitaj, samoznaj, svako pitawe ne vodi do-bru“) dat je iz fokusa sveznaju-}eg pripoveda~a i doìvqavase kao beletrizovana sudbinajunakiwa iz kruga zagreba~kihprijateqica naratorkine maj-ke, spisateqice koja radwu svo-ga {tiva locira u jedne ~e{ketoplice. Za razliku od stariceiz prvog dela romana, koja upr-kos svesti o ispraznosti sop-stvenog ìvota zazire kako odpojavnih oblika tako i simbo-li~kih predstava smrti, u epi-centru radwe drugog dela roma-na nalazi se lik Pupe, lekarke(ne slu~ajno ginekologa) u pen-ziji, koja vegetira u invalid-skim kolicima, nastoje}i da,uprkos naporima svoje }erke dajoj produì vek, prizove sop-stvenu smrt. Tre}a celina(„[to vi{e zna{, brè sta-ri{“), pripisana peru jedne odjunakiwa iz prvog dela romana,Abe Bagaj, nosi razre{ewesvih konotacija iz prethodnogdela romana. U wemu su u for-mi pojmovnika ekspliciranazna~ewa relevantnih tema, mi-tova i mitema (Baba Jaga, baba,

kw

i`

evn

im

agaz

in

57

~itawe

kw

i`

evn

i m

agaz

in

56

~itawe

sestra, èna, bawa, jaje, sta-rost...), a wihova simbolika da-ta u opaskama u kojima, mladaBugarka, Aba Bagaj, folklo-ristkiwa, na molbu urednikadovodi u vezu tekst wegove au-torke s mitsko–folklornimpredlo{kom. Iz fingirawa au-tobiografskog i romanesknog,tom zavr{nom celinom kwigaprelazi u pseudodiskurzivniànr, ~ime Dubravka Ugre{i}(poput kakve Baba Jage koja jenaumila da pomrsi konce poten-cijalnim interpretatorima),oteàva posao kritici (~emuposredovawe kada je sve u samomromanu de{ifrovano?). Timeje, unekoliko, zavodqivost, i stim u vezi intrigantnost, ovekwige – ne samo za literarnesladokusce ve} i {iroku ~ita-la~ku publiku, koja proisti~eiz stalnog koketovawa s trivi-jalnim ànrovima – upravo ufinalu romana, koji pretposta-vqa klimaks, unekoliko svede-na. S druge strane, ovaj triptihotvara prostor najpre za istra-ìva~e iz sfere studija roda, apotom i srodnih humanisti~kihdisciplina – lingvistike, an-tropologije, kulturologije...

Paradoks, kao jedan od pre-poznatqivih postupaka obliko-vawa proznog izraza DubravkeUgre{i}, nagove{ten je ve} na-slovom sazdanim od dva rela-tivno transparentna simbola.Baba Jaga je ènsko antropo-morfno bi}e, starica–~arob-nica, ve{tica, ~ije se funkcijemewaju od bajke do bajke. Izra-slu na mitolo{kom tlu, kaospecifikum formirana u ru-skim narodnim bajkama, neki jesme{taju me|u bogiwe. (To pa-gansko boànstvo iz vremenamatrijarhata, u patrijarhalnodoba trebalo je, pretpostavkaje, radikalno devalorizovati.)Baba Jaga simbolizuje vlastnad qudskim sudbinama i mo}nad silama prirode. VladimirProp smatra je gospodaricom{umskog, ìvotiwskog sveta,sveta mrtvih i sve{tenicominicijacije. „Ukratko, Baba Ja-ga je epizodni karakter, ali suwezine intervencije u bajcikqu~ne, i te{ko da se o woj mo-è bilo {to re}i, a da se pritom ne spomene wezino mjesto

unutar bajke i wezine veze sdrugim likovima. Baba Jagineuloge unutar bajke promijenqi-ve su: ona negdje pomaè glav-nom junaku ili junakiwi da do-|u do svog ciqa, a drugdje glav-nim junacima postavqa prepre-ke,“ zakqu~uje Aba Bagaj, juna-kiwa romana ~ije ime krijepermutovane grafeme central-nog simbola ovog romana. Drugikqu~ni pojam u naslovnoj sin-tagmi, jaje, predstavqa po~etaksvih po~etaka, simbol je plod-nosti, vitalnosti. „Slaveni suvjerovali,“ pi{e DubravkaUgre{i}, „da je cio svijet gole-mo jaje.“

Tako je ve} naslovom {i-frovano sugerisana tema: raz-bijawe kli{ea dominantnogkulturnog modela zapadnog sve-ta baziranog na opsesiji fi-zi~kim izgledom i finansij-skim uspehom, ~iji su imperati-vi: mladost, lepota, dugove~-nost, profit! Stoga osnovnusmisaonu intenciju kwige ~inidetabuizirawe starosti, i tone kao univerzalne kategorijejednako vezane za oba pola, ve}upravo starosti ène, kroz pa-rodirawe kqu~nih fantazamamoderne ma~isti~ke civiliza-cije. (Mr. Shake, ameri~ki indu-strijalac, bussiness man, kojisvoju imperiju gradi na pomamiza food suplementima, neo~eki-vano umire poko{en sr~animudarom na golf terenu, dokMevludin, izbeglica iz Bosne,seksepilni mladi}, doìvqavasebe kao ratnog invalida zbogkonstantne erekcije uzrokova-ne {okom od praska granate).Parodirane su ne samo funkci-je likova ve} i toposi. Miqebawe, ili pomodno – wellnesscentra, priziva atmosferuKunderine proze koja zauzimazna~ajno mesto u lektiri i navrednosnoj skali DubravkeUgre{i}.

Pisana osobenim rukopi-som koji odlikuju intelektual-nost i duboko promi{qawestvarnosti i literature, pritom „upakovana“ u zavodqiveobrasce popularnih ànrova,nepretenciozna, humorna, in-ventivna, bez odlika prena-pregnutosti konstrukcije kojaoptere}uje dobar deo korpusa

poststrukturalisti~ke proze, sretkim ose}ajem za jezik i poi-gravawima na verbalnoj ravni,roman Dubravke Ugre{i} BabaJaga je snijela jaje potvr|uje za-sluèno visoko mesto ove au-torke ne vi{e samo na hrvatskoji ju`noslovenskoj kwièvnojsceni, ve} u me|unarod-nom kulturnom kontek-stu.

Vasa Pavkovi}

DODIR I STRAST

Tatjana Simonovi} Ovaskainen: Zgazi mene`no, Rad, Beograd,2007

Posle dvepesni~ke

zbirke, Tatja-na Simonovi}Ovaskainenobjavquje pr-vu proznukwigu u kojojsu jedne dodrugih krat-ke, minimali-sti~ke pri~e,novinske iprave pri~e, da tako kaèm.Mada se s podjednakim uspehomsluì pripovedawem u prvomlicu, kao i pripovedawem utre}em licu (sa sveznaju}im na-ratorom) prozaistkiwa neke odsvojih proza ispisuje kao krat-ke dnevni~ke odlomke ili fin-gira epistolarni oblik. Raduje{to se bez obzira na ànrovskioblik pripovedawa, Tatjana Si-monovi} Ovaskainen uvek vrlodobro, ponekad i odli~no sna-lazi, te u kwizi od 24 pri~e ne-ma nijedne koja ne bi zavredila~itala~ku pa`wu. I naklonost,tako|e.

Centralna figura ovih ur-banih pri~a je figura mlade,relativno dobro situirane è-ne, negde u ~etvrtoj decenijiìvota. Ona je udata, ima jednoili dvoje dece koje voli i brineo wima, ponekad ima i ku}nogqubimca, izvestan profesio-nalni anga`man, paralelan sulogom doma}ice, supruge, maj-ke, kao i k}eri... ali je nezado-

voqna. Nervozna, nespokojna.Rastrazana izme|u karijere iku}e, izme|u nade i pelena, iz-me|u iluzija i supruga (ili qu-bavnika) koji joj je dosadio.Uvijam se u svoju nemo}, kaè ju-nakiwa pri~e Poklon. Dok ju-nakiwa ârobnih stvari rezo-nuje: Odre}i se snova i bitimajka. Hijat izme|u ma{tawa ostrasnoj vezi i prozai~nost we-nog trenutnog, otrcanog obli-ka, pojednostavqeni je opis uz-roka ose}aja osuje}enosti (uDobroj devojci). Otuda se mnogeakterke ~esto posmatraju uogledalu (âsovi engleskog),odlaze u neplanirane kupovine(Min|u{ice i U tesnim far-merkama), kroz prozor ili saterase posmatraju grad u kojemsu po~ele da se gube vrele vizi-je mladosti koje su ih usmerileka nezadovoqavaju}em ìvotu(u pri~ama @abe i Prozor).Otuda je ponekad izlaz u ma-{tawu o dodiru (âsovi engle-skog) ili u personifikovanojzameni ([i{arka)...

Tatjana Simonovi} Ovaska-inen je muzi~arka i taj bitnideo wenog autorskog anga`ma-na, vrlo je sre}no iskori{ten udramati~nim pri~ama koje te-matizuju usamqeni~ko, trauma-tiziraju}e {kolovawe u Dan-skoj, u Glavi u WC {oqi i pri-~i Nevidqiva). Sudbina umet-nice pak dobro se prikazuje uCrvenoj haqini, a iskustvo ra-da s decom u muzi~koj {koli, saubedqivom atmosferom {kol-skih hodnika, pustih u~ionicaitd. u Znacima i slovima.

Re|e, junakiwe pri~a su de-vojke koje mu{karci istovreme-no i privla~e i odbijaju, u ve~i-to uznemirenoj statici polniho~ekivawa i relacija.

U jednoj od najboqih pri~aMaj~ice mila, Tatjana Simono-vi} Ovaskainen, tematski po-tvr|uje nu`nu razliku izme|uènskog i mu{kog pisma, odno-sno pogleda na stvari intime,opisuju}i hororno iskustvopreranog poro|aja u tipi~nosrpskom porodili{tu. Vrloefektno autorka je tu mra~nupredstavu uokvirila ne`nimopisom ro|ene bebice, koja le-ì kraj porodiqe posle bola iponièwa.

Ovim opisom nisu dotaknu-te sve teme kojima se autorkabavila u svojoj prvoj, zreloj iuspeloj proznoj kwizi, ali }unapomenuti da u zahtevnim mi-kro pri~ama, svojevrsnim ski-cama karaktera pokazuje ne ma-we talenta. Posebno u Inteli-genciji, Plavoj krpi, Dvasti iBaba–Beli luk. Mo`da jednare~enica iz uvodne pri~e âso-vi engleskog najboqe opisujeemotivnu poziciju autorke i

wenih junakiwa u isto vreme:Qubav se ~esto i ne rodi, a sa-ma strast izbledi i nestane.

U kao i obi~no dosta skrom-nom nizu pripoveda~kih kwiga,Zgazi me ne`no Tatjane Simono-vi} Ovaskainen odska~e kakocelinom od ~ak 24 interesantnepri~e, tako i nekolicinom an-tologijskih ostvarewa. Izdvo-jio bih âsove engle-skog, @enu s gre{kom,Maj~ice mila, Vrata...

Boà Ili}, Koka, petao i ribe, 1971.

kw

i`

evn

im

agaz

in

59

iz sveta

kw

i`

evn

i m

agaz

in

58

iz sveta

Buenos Ajresu smo ostavili navija~a„Boke“ koji svojom majicom, kao i ma-jicom svoje dece na tom jednom bici-klu, obrazuje boje svog omiqenog ti-ma dok tako neumorno pedala po SanTelmu.

U Barseloni smo ovog prole}avideli friìder koji je ve} i fabri~ki obojen u bo-jama dresa „Barse“.

U gradu najrazigranijeg neimarstva videli smomnogo toga jo{.

Videli smo ~ak i izlo`bu slika Zorana Mu{i-}a, i to u ~uvenoj Gaudijevoj La Pedreri. Kao {tove} znamo, Antoni Gaudi je, zajedno sa Quisom Dome-nekom i Muntanerom, te @uzepom Pu|om i Kadafal-kom, upravo najistrureniji predstavnik tog razigra-nog neimarstva sa po~etka XX veka, poznatog i kaoArt Nouveau, Modern Style ili Jugendstil, ~ije su odlikeprevlast krivih nad pravim linijama, ornamental-no bogatstvo, pokret i asimetrija, kao i sklonost kavegetalnim motivima i oblicima preuzetim iz or-ganske mudrosti prirode uop{te, pri ~emu se isto-vremeno odlikuje i vrhunskim estetskim rafinma-nom. Me|u predstavnicima takvog pristupa gradi-teqstvu, koje kao da se protivi zakonima gravitaci-je – dok sam Gaudi nije pravio ~ak ni stati~ke prora-~une – svakako vaqa pomenuti i Salvadora Valeri-ja Pupuruqa, ~ija je Casa Comalat tako|e primer raz-livenog marcipana kojim se qudi nasla|uju ~vrstostanuju}i u wemu, kao i kad jednostavno takvu arhi-tektonsku poslasticu posmatraju sa ulice.

Mawe je poznato ko je pa Zoran Mu{i}, kome jeizlo`ba likovnih radova prire|ena, uz prate}eprograme i filmske projekcije na kojima je uvek bi-lo puno sveta, pa i sred prole}nog dana u Barseloni,upravo u Pedreri, o ~ijim se kulturnim programimave} poduè brine najve}a katalonska {tedionica ijedna od najve}ih banaka [panije, La Caixa. ZoranMu{i}, ~ija je izlo`ba naslovqena „Od Dahaua doVenecije“, ro|en je 1909. u Gorici, tada{woj Austro-ugarskoj ili sada{woj Italiji, kako pi{e u katalo-gu. Likovnu akademiju zavr{io je u Zagrebu, odakleje po{ao u Madrid, da na licu mesta prou~i razdiru-}e radove El Greka i Goje. Kad je 1936. godine u [pa-niji izbio gra|anski rat, Mu{i} je pre{ao u Dalma-ciju. Potom se otuda vratio svom rodnom gradu, da bi1943. ipak bio odveden u logor. Radi golog, a najprepsihi~kog opstanka, i tamo je nastavio kri{om dacrta. Po oslobo|ewu trajno se nastanio u Trstu, de-lom i iz veoma li~nih, da ne kaèmo bra~nih razlo-ga. Ali je od ste~enog iskustva neposredne smrti ustvarnosti, nadaqe crtao ili slikao tako da mu nig-de nema ukrasa, nigde vi{ka; jo{ mawe rasko{i. Bi-lo da su posredi dalmatinski pejzaì ili autopor-

treti, Mu{i} je nakon logorskog iskustva na sop-stvenoj koì nastavio {to ogoqenijim, dakle, sred-stvima, da istraùje su{tinu prirode samog ~oveka.Samo belo na belom, i pokoja crna, vazda kao senka.Ili drhtaj senke. Senke ìvota u ve~itoj pri~i.

Nekada{wi mariborski gimnazijalac, koji je doposledweg trena negovao prijateqstvo sa svojim is-pisnikom Pe|om Milosavqevi}em, umro je u Vene-ciji 2005, prethodno ipak oven~an jo{ i pariskomslavom marketin{kih sladokusaca.

Barselona i Qubqana su se ina~e posestrile,ili kao gradovi pobratimili, dok je Emona jo{ bi-la u sastavu nekada{we Juge: otuda mo`da upravoopisana izlo`ba, a i spomiwana katalonska banka.Deèla se potom prva izdvojila iz balkanske paeqei sada pratimo jedni druge, odavde, na tre}im trpeza-ma. No, to nije kraj ìvopisnim jelovnicima: jedna~etvrt Barselone ho}e sada da se otcepi od grada...

êtvrt Grasija, koja je kao zasebno naseqe 1867.pripojena glavnom gradu Katalonije, sada kada je sveve} i komunalno, i administrativno, i infrastruk-turno, i tehnolo{ki isprepleteno (ukqu~uju}i, iz-me|u ostalog, i metro) ho}e da stekne – i ona – sop-stvenu nezavisnost. U tom smislu, izdaje i sopstvenenovine, ~iji bi naziv na katalonskom u prevodu nasrpski upravo glasio „Nezavisni“. U tim veomatrendi novinama, dodatno {to su besplatne, izlazipodroban opis ne samo Kuda ve~eras po toj ina~e odi-sta ~arobnoj ~etvrti sa malim trgovima na svakomraskr{}u, punim ne samo kom{ija, nego i zalutalihturista – u Barselonu pristiglih i zbog andaluzij-skog flamenka i/ili koride, tj. borbe ne sa, negoprotiv bikova, koje se Katalonci osnovano gnu{aju– ve} i iscrpan pregled slobodnih mesta po obdani-{tima – kojih, naravno, u Grasiji kaù da nema do-voqno – kao i raspodele poreskih prihoda svih gra-|ana po ~etvrtima. Pitawe koje bi se u vezi s timmoglo postaviti ~ak i nije vezano za pred{kolskiuzrast, do te mere je prosto: ko to tamo pokriva tro-{kove besplatnih novina, ako se neumoqivo opore-zuju i gra|ani ostalih ~etvrti i drugih op{tina togina~e gostoprimqivog grada?

Gostoprimqivog ~ak i prema bli`wem ili, ufrojdovskom zna~ewu, istovetnom; gostoprimqivogi otvorenog, pre svega prema svakoj svojoj ~etvrti. Ousvajawu malih Afrikanaca ili Kineza me|u barse-lonskim i, uop{te, katalonskim bra~nim parovima,da sada i ne govorimo: to je ve} poodavno ustaqeno.Ipak, u Barseloni smo jo{ mnogo toga videli.

Videli smo, tako, i Srbe. Srbe koji nisu u neka-kvom putni~kom paketu; Srbe koji tamo, u Barselo-ni, o~igledno ìve svoj ìvot, {ta god to zna~ilo,to „svoj“. Tek, ~uli smo ih, na ulici, nezavisno od to-ga {to smo i sami svra}ali u ku}e raznih drugih, na-

{ih, koji su tamo itekako ceweni, ~ak u naknadnimstrukama. Me|utim, prednost smo, vaqda od silnepameti, opet prepustili ostatku sveta. Neka se tajostatak bak}e sa korama, kajmakom i ajvarom. Godina-ma svi ispod mi{ke po me|unarodnim aerodromimanosimo tih pet tzv. artikala, me|u koje treba dodatijo{ i kiseli kupus i ~ajnu kobasicu, a vekovima go-vorimo da bi bilo krajwe vreme da se otvori neka„Balkan–Ekspres“ bakalnica, bar tamo gde je opetneka kolonija na{ih. Na{ih kolonija ima po ra-znim mestima u svetu, sa razli~itim datumima ber-be. U Barseloni je sasvim brojna i pozivarska berbaiz na{ih devedesetih. Avaj, sada na{i – koji su dotleotuda jaukali da nas ipak nema jo{ dovoqno za ren-tabilnu prodavnicu – naveliko kupuju i tanke i de-bele kore, navodno jo{ i zgodnije jer se ne lome, kodbarselonskih Libanaca...

Tako|e smo videli, pa ~ak i sami gradom razno-sili, reklamne materijale novopostavqene mini-starke odbrane u sedmom mesecu trudno}e. Vojska se,od tog postavqawa, ose}a jo{ pozvanijom na borbenugotovost: ho}e svoju ministarku da za{titi, ~ak i odma~isti~kih ~estitki onih koji, kao Silvio Berlu-skoni, kolegi Sapateru uzgred postavqa pitawe damu vlada nije malo previ{e oti{la na pink? Sapa-tero je, kao {to tako|e znamo, u ovom mandatu posta-vio osam ministara. I devet ministarki. Od kojihjedna, ona za nacionalnu bezbednost, tek treba da odena porodiqsko bolovawa. Ostali [panci su, dodat-no, ustali u odbranu svoje trudnice. Koja je ina~epravnica.

Dok Katalonci Karmi âkon zameraju to {to jepre postavqawa uzvikivala „@ivela Katalonija!“da bi sada, kad je u vladi, vikala „@ivela [pani-ja!“...

Po obi~aju, u Barseloni smo videli i neku Dali-jevu postavku u Gotskoj ~etvrti. Pikaso ina~e imasvoj muzej u Ulici Monkada, u toj istoj ~etvrti. U tojistoj ~etvrti gde se nalazi i kowani~ki spomenikkatalonskom vojskovo|i Ramonu Berengeru koji jenakon presudne bitke u XII veku, prstima koji ve} isami naveliko krvare, jo{ jednom pre{ao prekozlatnog {tita: tako je nastala katalonska zastava,sa ~etiri crvene pruge preko ùte podloge. Dok bla-gorodni Miro ima svoju fondaciju malo daqe odistorijskog jezgra, tamo gde ipak ima vi{e drve}a. Ana wima i dnevnih i no}nih ptica, kao i mese~inesame. U svim bojama nasmejanog sna.

Ovoga puta, postavka Salvadora Dalija odnosi-la se na wegove vajarske i druge radove iz sedamde-stih godina. [to kaù, pro{log veka. A Dali je jo{onda bio, u svemu, ispred vremena. Bio je, uz to, traj-no vezan za osun~ane predele svog mediteranskogpriobaqa, kao {to se uvek iznova napajao izvornompromu}urno{}u katalonskog seqaka. Dali, koji sepostavio u odnosu prema svojoj sudbinskoj delatno-sti kao {to se prema {ahu postavio Bobi Fi{er,koji je svojom zanetom predano{}u drevnoj igri mu-drosti cenu uspeo da podigne do sveop{teg po{tova-wa, u osnovi ipak nije nikako znao da trguje, ma ko-liko se upravo time javno razmetao. Kako bilo, me|uizloènim radovima mogu se pak videti i porculan-ski tawiri sa horoskopskim znakovima, i faksimi-

li ilustracija za „Maldororovo pevawe“, i foto-grafije Dalijevih ~etkica na radijatoru. Za~udo,bilo je dozvoqeno slikawe i tih vajarskih radova,koji svih ovih godina nisu bili izlagani. Me|u timradovima, za koje je zvani~no re~eno da ih je Mae-stro uradio u naponu snage, bez igde pomo}nika idrugih posrednika, posebno pleni Gala kao „Atom-ska Leda“, ali u tri do pet dalijevskih dimenzija uprostoru, kao i Merkur, bog trgovine, kao savr{enoraspolu}eni oblik, mo`da nipo{to slu~ajno.

Pitawe bi u ovom slu~aju moglo da glasi, a gde sudo sada bili ti radovi, ukoliko ih je wihov autorikad i video...

Tek, u Barseloni smo se, naravno, videli i sa ne-kim izdava~ima.

Ne zato {to su izdava~i, nego zato {to su to po-stali, kao Kortasarovi poklonici.

O tom, svakako, potom.A i Dan kwige u Barseloni smo najzad doìveli.

Dan kada je samo u Barseloni, te radne srede, proda-to kwiga u vrednosti od dvadeset miliona eura. Togdana se u rodnom Servantesovom mestu Alkala deEnares uru~uje i nagrada „Servantes“, najuglednijakwièvna nagrada za stvarala{tvo na {panskom je-ziku, koja je ove godine dodeqena argentinskom pe-sniku Huanu Helmanu.

U Kataloniji, me|utim, toga dana se slavi i sve-ti \or|e, za{titnik {estomilionske zajednice ko-ja govori jezikom starijim i od {panskog, dok se ì-teqi wenog glavnog grada slivaju na ulice da kupekwigu i ruù, zajedno sa klasjem ìta. Po predawu,naime, hri{}anski mu~enik koji je u IV veku stradaozbog svojih verskih uverewa, za ìvota jekao lutaju}i vitez spasao bespomo}nu devoj-ku iz ~equsti a`daje iz ~ije je krvi, potekle

Silvija Monros Stojakovi}

SVE BOJE BARSELONE

U

kw

i`

evn

im

agaz

in

61

ogledalo

kw

i`

evn

i m

agaz

in

60

iz sveta

nakon smrtonosnog uboda kopqem, nastao bu-sen crvenih ruà. Sveti \or|e je pokrovi-teq Engleske, Gr~ke i Rumunije, izme|u

ostalih, ali po{to je, opet prema predawu, a`dajuubio upravo nadomak Barselone, najzna~ajnije usta-nove u tom gradu obeleène su wegovim likom, a ge-nijalni neimar Antoni Gaudi posve}uje mu ~ak ~ita-vu jednu zgradu, ~uvenu Casa Batlló, o ~emu svedo~e gu-{teroliki oblici fasade, a naro~ito krova, na ~i-jem vrhu se upravo nalazi i krst sv. \or|a, koji se poJulijanskom kalendaru kod nas pak slavi dve nedeqekasnije, na \ur|evdan.

Jo{ od sredweg veka obi~aj je da na Svetog \or-|a mu{karac u Kataloniji izabranici svoga srcapokloni ruù. Vremenom je Diada de Sant Jordi objedi-nila i Dan zaqubqenih i Dan kwige. Toga dana ènana ruù i klasje ìta, kojim se isti~e zna~aj pro-le}nog obnavqawa prirode, uzvra}a poklawaju}ikwigu.

Tog dana, iako smo neminovno i sami pazarili,veoma smo uspeli da sa~uvamo i pazar, i nov~anik, ifotoaparat. Oni su nestali pre ili posle, delom izbog li~nih propusta. Smetnuli smo s uma, naime, daEU Rumuni itekako svoj „posao“ dobro rade na svestrane, posebno kad ni drugde ne mogu tek tako dobi-ti pravi posao.

Svejedno, pre ili posle tog Dana – ta~nije, pre-te`nim delom na{eg boravka u gradu uskla|enom saritmom, kako prirode, tako i napretka – mi smo svo-je unutra{we mandale pratili i po kwiàrama.

Do{li smo tako do kwige Urugvajke koja se Huli-ju Kortasaru desila kao deveti podelak, ili ku}icaNeba, u wegovim ìvotnim {kolicama, u ~iji setrag ulazi preko nedavno kona~no objavqene Hulio-ve pri~e, opet iz sedamdesetih. Kad je kod autora[kolica, iz 1963, Maga ve} bila iz Urugvaja...

Jo{ ranije smo do{li do stvarne osobe, da kaè-mo, koja je autoru prevratni~kog romana o vi{estru-kim potragama dala podstreka da se na samom wego-vom po~etku zapita: „Ho}u li na}i Magu?“

Mi smo sada u Barseloni prona{li i kwige Uru-gvajke, sada nastawene u gradu prelamawa, koja ipaknije bila Maga. Koja je velikana svetske kwièvno-sti ~ak i odbila. Ali koja i sama ubita~no pi{e:„Boli me ovde, ovde, boli me otaxbina“.

Kristina Peri Rosi, naime, u Barselonu je do-{la za vreme urugvajske vojne hunte, ranih sedamde-setih. Za zbirku pesama o izgnanstvu dobila je ~ak inagradu nazvanu, kao i Dan kwige 23. aprila u Barse-loni, po svetom \or|u, koji a`dahu kod nas ubija svedo \ur|evdana, kad sam se npr. ja rodila, jednog {e-stog maja. I ne samo to. Nego, Kristina voli ma~ke ilutaju}e pse, kao ja, a voli, isto tako, i Erika Sati-ja. „Ko ga pa ne voli?“, upitao me je kortasarovskiizdava~ u Barseloni, kad sam mu ispri~ala da samu{la u kwiàru FNAC ne bih li i tamo nastavilasvoje potrage. Kad tamo ja, sred kwiga, za~ula i kla-vir.

Ne, nisam tamo kupila jo{ i klavir. Kupila sam{estostruki CD sa sto nezaobilaznih klavirskihdela, u izvo|ewu nekolicine izuzetnih reprodukti-vaca, {to je itekako vrsta vrhunskog stvarala~kogludila, za svega devetnaest i po eura. Sve i da je taj

CD sa Martom Arheri~, [ostakovi~em i ostalomekipom, {to ovih, {to onih, bio i triput skupqi,opet bih ga kupila. I zbog [umana, podrazumeva se,kao i zbog Rahmawinova, ali i zbog ukupnog doì-vqaja u kwiàri u kojoj tragamo za kwigama ène ko-joj je Kortasar, pored toga {to je u vezi s wom napi-sao najzad objavqenu pri~u ]ao, Verona, posvetiojo{ i tri pesme iz svoje zbirke, pod naslovom Izuzevzalaska.

Po povratku ku}i, tamo u Barseloni, iza zala-ska, preko interneta se ispostavilo da ta spisate-qica i sama prevodi, te da je tako prevela i KlarisLispekrtor, kao i ja. Obe smo i tu ~udesnu brazilskukoleginicu ukrajinskog porekla, tu pesnikiwu, au-torku silnih kuvara, novinskih ~lanaka i de~ijihpri~a, obe smo je nekamo prevodile na svoje mogu}ejezike, jer Klaris ina~e govori o kriku onih kojiglasa nemaju.

Dok Kortasar, u pomenutoj kwizi pesama ispisa-nih dahom, a objavqenih na izdisaju, izme|u ostalogkaè:

„Halo, ne traìm vaqda mnogo.Samo tvoju ruku,skupqenu kao malu àbu na mom dlanu/... / Dok laticai pahuqica obavqajusvoj krug smrti:jedan prestaje,drugi nastaje./.../ opet arhitektura ~ovekau potrazi za zvezdanim putem.Koji se i Veneciji de{ava kao poplava.Kao ruàme|uru{evinama“.

I dok po Barseloni, ovog prole}a na severnojpolulopti, opet ki{a pada, kao i na jugu Juga, zaista,kao svaki put kad se iz Beograda ode u toplije kraje-vime; i dok je sunce i tamo, u Barseloni, uverqivozasijalo upravo na Dan kwige, kad su se uve~e sasta-jali jo{ i igra~i „Barse“ i „Man~ester ju-najteda“.

Silvija Monros-Stojakovi}

ovoqno je bilo dobrom i mudrom go-spodinu âpeku da samo pomisli naEnglesku, pa da mu se u se}awu javi cr-vena ku}ica u Kentu, stari gospodinkoji podseca oko we naraslu ìvuogradu i devojka koja okre}e pedalesvoga bicikla; na Francusku – i od-

mah je tu seqak u {irokoj plavoj bluzi koji preddrumskom kafanom sedi i lagano ispija ~a{u belogvina dok ga ~eka sna`ni normanski kow upregnut ukola sa dva to~ka; [panija – to je ozbiqna crnookabeba koju drì crnokosa majka nalik Madoni; Itali-ja – ~ovek u vozu koji ùqevitom rukom lomi komadov~ijeg sira i nudi saputniku, a Nema~ka – po{tova-wa dostojna zdepasta gostionica koja podse}a nakvo~ku kada dremucka u jamici koju je na~inila u to-ploj pra{ini.

Kad ja, pomislim, recimo, na Pariz, {ta se meni,na primer, javi u se}awu? Trokadero, kojim prolazimsvaki dan odlaze}i od ku}e? Trg Vandom gde je nekadstanovao [open? Oblaporni labudovi u Bulowskoj{umi kojima bacam komade kifle? Beli „oldtajmer“parkiran uz trotoar u ulici Franklin Ruzvelt? Podposut strugotinom u jednom bistrou kao u vreme kadaje sitnim koracima kroz Grad svetlosti promicaoTuluz–Lotrek? Sve to, ali pre svega ulica Des petitscarreaux u kvartu Rochechoire jednog kasnog jutra okto-bra meseca po~etkom {ezdesetih.

* * *

Stigla sam na Gare de Lion dok je padala ki{a, ivoze}i se do poznate adrese ìvo razgovarala na

mom {kolskom ruskom sa taksistom, emigrantom prvegeneracije, posle 1917. I tada, mnogo od onoga o ~e-mu sam ~itala, {to sam zami{qala i ve} unapredznala, videla sam uìvo oko sebe, iz tog taksija vrte-}i se na sedi{tu i piqe}i levo i desno kroz prozo-re. A onda je po~elo sve po utvr|enom redu mojih do-ma}ina: {etwa Jelisejskim poqima, obilazak muze-ja, poseta Monmartru sa pogledom na Mulen Ru`, pre-pri~avawe za ve~erom onoga {to mi se u toku danadogodilo, utisci i zapaàwa. I sve tako dok mi jed-ne ve~eri prijateq koji je tu ve} koju godinu nijepredloìo: „Ho}e{ li da te upoznam sa naj{areni-jim dru{tvom kakvo se samo u Parizu moè sresti, akoje se skupqa u jednom potkrovqu? Tu je tu, blizu (zapariske pojmove). Bi}e i moja sestra, udata za Islan-|anina“. To je bilo dovoqno, jer ìvog Islan|aninanikad nisam videla (Pjer Loti, „Ribar sa Islanda“),a {ta me je ~ekalo, nisam mogla ni da slutim.

Od galame niko nije ni primetio da smo do{li. Uneobi~nom prostoru sastavqenom od uskih hodnikamalo kao nagnutih ka zami{qenoj osi kruè}i oko

kupole negde po wenom najizbo~enijem delu a da imse kraj ne zna, ne{to kao u bazilici Svetog Petra uRimu, kad neko lud ho}e da odozgo baci pogled na unu-tra{wost velelepne gra|evine pa se pewe do nebauskim kosim hodnikom (tek sam posle videla da jedankrak vodi u kuhiwu a drugi u lo`nicu, ali o tome ka-snije), tu, dakle, na jednostavnim klupama postavqe-nim du` zidova ofarbanih ulavnom crno (bilo je tovreme @ilijet Greko) sedelo je, stajalo, ~u~alo, jaha-lo, jato mladih qudi i èna koji su svi uglas govori-li, svi francuski, i skoro svako sa druga~ijim nagla-skom. Francuski sam znala dovoqno da bih bar done-kle mogla pratiti razgovor, dabome, kad bi ga uop-{te bilo. Kroz nadvikivawe i smeh razaberem u jed-nom trenutku glas koji pri~a neku povezanu pri~u,opisuje neki doga|aj, glas je pun strasti, izraàjan,lep, i polako se sve sti{a i svi ga slu{aju. Shvatimda je moj prijateq uo~en i da se pri~a o poseti ostr-vu Mqetu gde je wegova majka lekar i kod koga su oni,pretpostavqam wih nekolicina, bili u gostima pro-{log leta. Pokretima i mimikom narator do~aravavetar koji je, po wegovoj pri~i, duvao Mqetom dani-ma, tako da oni, siroti, nisu mogli iz ku}e nida iza|u, a kamoli da se okupaju. „Dawu nikadnisu bili budni – kaè mi moj prijateq {a-

Svetlana Nenadovi}

PARIZ

D

VeqkoStanojevi},

UlicaMutard,

Pariz, 1956.

kw

i`

evn

im

agaz

in

63

naslovna strana

kw

i`

evn

i m

agaz

in

62

ogledalo

a nastankom i razvojem istorijeumetnosti, jo{ Velflinova istra-ìvawa pokazuju da su ogledi iz psi-hologije, istorije kulture i ~istevizuelnosti, a zatim i problemi raz-voja stila u modernoj umetnosti, bi-tan preduslov za razumevawe struk-

ture umetni~kog dela. Osnovne pojmove predstavqapet simbola ~iste vizuelnosti, kroz koje je svakipojam stvaran kao spona dva suprotna termina. Raz-vojem od linearnog do pitori~nog, od vizije povr-{ine do vizije dubine, od otvorene do zatvorenaforme, od mnogostrukosti ka jedinstvu i od apso-lutne jasno}e do relativne jasno}e, stvoren jeosnovni izraàjni korpus. Korespondencija na ni-vou umetnik – posmatra~ odvija se u okviru te`wiza pribliàvawem pojednom umetni~kom delu. Iakomnoga traè, ve} svojom pojavom, poseban fizi~kiugao gledawa, umetni~ka dela u okvirima istorijevizuelnih simbola zapravo ukazuju na poni{tavaweograni~enih vizura jer nas to upu}uje na istorijuvidova „ukusa“, tj. istoriju vidova kulture.

U kritici moderne i savremene umetnosti,primena vizuelnih simbola odre|uje koncentraci-

ju forme, insistiraju}i na apsolutnoj vrednostiodnosa apstraktnih oblika, nezavisnih od svojeose}ajne sadrìne ili svog prikazivawa predmeta.Istorija u~i da promene ukusa ne zavise od logike.Umetnost srpskog podnebqa prolazila je kroz ra-zne faze na putu samoostvarivawa. Da bi izborilamesto na evropskom planu, suo~avala se sa kriti-kom svoga postojawa redefini{u}i iznova sop-stveni smisao. Kada se sa pionirskim po~ecimasrpskog impresionizma hvatao prikqu~ak sa na-prednim francuskim idejama, za Srbe su one mogledelovati odve} daleko. Me|utim, duh stvarawa do-kazao je da je te`wa za apsolutnim u Bi}u Umetno-sti, pa je stoga karika koja je nedostajala ubrzoprona|ena i srpsko slikarstvo na{lo se predotvorenim izazovom maltene preko no}i. Put kojije delovao uzano, najednom se otvorio toliko da susrpski autori po~eli umetni~ke manifestacijezadovoqavati u okvirima tematski, kompozicionoi idejno samosvojnih i slobodnih pitawa. Poku{a-mo li da povu~emo paralelu izme|u dela Veli~ko-vi}a, i prvih srpskih pejzaìsta, na prvi poglednalazimo malo ili gotovo nimalo zajedni~kog.Ali ukoliko razvojnu genetiku posmatramo kao pu-rifikaciju motiva sa zna~ewem simbola koji seizdvaja iz prostorne {irine primarnog stvarawa,postaje jasno da ono {to je na po~etku osloba|awaideje bilo samo intimna realnost, postaje postva-rivawe instikta. Manifestacije kolorita pre-{le su najrazli~itija isku{ewa do potpunog oslo-bo|ewa koje je pratila i samorealizacija formeunutar forme. Apsolut kome su slikari teìli,tako, pokazuje da duh genija samo poprima razli~i-ta obli~ja bez obzira na svoj formalni izraz.

U tom smislu, razlike izme|u stilova prepredstavqaju vi{edimenzionalne odgovore na ose-}ajni upit, nego doslovna fizi~ka ograni~ewa.Izvesno je da je tema, motiv, pojam, slepo ujarmqi-van u pravcu dru{tveno-kulturnih normi ali jed-nom oslobo|en, dokazao je da raznolikost u jedin-stvu predstavqa istinitiji odgovor od jednoobra-znosti u mno{tvu. Ideja kojom su se kretali srpskiautori od stvarawa mimeti~kog realnog, do dekom-pozicije stvarnosti i primarnog impulsa ogoqenestrukture, potvr|uje zajedni~ko svojstvo umetno-sti istovremeno sa mogu}no{}u gra|ewa indivi-dulanog i nadindividualnog. Sposobnost uose}ava-wa, tako, postaje svojevrsna lozinka za ko-minikaciju u sferi {iroj od pojma ili mo-tiva.

Jasmina Petkovi}

KRITIKA APSOLUTA- TEMA, MOTIV, POJAM

S

patom – prespavali bi sve do no}i, a onda pi-li mqetsko crno, sve do jutra, pa opet u kr-pe“. Svejedno, pri~a je bila lepa, jo{ lep{e

ispri~ana, i ja, tako|e {apatom, kaèm mom prijate-qu: „Ovaj je ro|eni glumac“. Odmah on glasno saop-{ti svima {ta je „Betsa“ rekla i svi se smeju. Neznam {ta im je. Pa on i jeste glumac, kaù, igrao je unekom pozori{nom komadu, kritika je bila povoqna,{ta }e daqe biti ne zna se. Uo~ena sam, dakle, i ja, inarator me gleda milim okom. Ime mu je Ser` Mer-len. Ukopa mi se to u pamet. Sad se nazdravqa meni.Po{to se sve u ku}i popilo i pojelo, nekakvi {page-ti sa prelivom od sva~ega {to se u kujni, tako|e cr-noj, po policama na{lo i sve zgotovqeno na plin-skom re{ou, tik do tu{a zaklowenog samo kao na ki-{obranu razapetom zavesom, nad slivnikom kolikoda omawi ~ovek stane i plakne se, po|emo, dakle, nasnekoliko koji smo jo{ ostali, da dove~eramo u nekojkafanici u Halama koje, na moju sre}u, jo{ postoje.Ispadne da nas je samo ~etvoro: moj prijateq, ja,Ser` Merlen i crnpurasti îleanac, kerami~ar ko-ji sa wim stanuje. Jedemo, naravno, ~orbu od luka (ni-je ne{to naro~ito) i opet, vino. Ja sam dosta popilai po~iwem da pla~em se}aju}i se malog {arenog {te-neta u izlogu jedne radwe koja prodaje ku}ne qubim-ce, a koga niko ne}e da kupi. On cvili i grebe staklo.Ja to ne mogu da podnesem, ceo dan na to mislim i sa-da, eto, molim wih da sutra, ~im se otvore radwe, odui kupe ga. Odjednom dobro govorim francuski i vrlosam ubedqiva. Pod uticajem vina vra}a mi se sve {tosam kod moje Francuskiwe Ide Azario u detiwstvunau~ila. Oni razneèni, ali nada mnom, psi} im nina pamet ne pada. I tako ve~e traje, dok se u neko do-ba moj prijateq digne i kaè: „Ja odoh, a ti gledaj {ta}e{, metro ti je oti{ao“, i daqe u moje razroga~eneo~i: „Sestro, nisi dete, a {to se wih ti~e, ne brini,ti im ni na pamet ne pada{“. Razumem, i sasvim pri-rodno polazim sa wima wihovoj ku}i. Opet tamo, uono potkrovqe.

Prvo svratimo u podrum da vidim îlean~evupe} i kojoj pe~e svoje razne posude i figure (lakopodse}awe na Landrija i prisilna misao: {ta ako meovde raskomadaju i ispeku, ne}e mi se ni grob znati),pa onda opet u one hodnike koji nas ovoga puta dovedudo jednog ovalnog pro{irewa na ~ijoj sredini, kao nanekom podijumu, stoji odar prekriven belim plete-nim prekriva~em. Zidovi su jarko crveni. Kao, naprimer, qubav. Ili bar strast. Qupkim pokretomSer` Merlen mi poèli laku no} i ode nekud. Pri-znajem da sam bila preko svake mere iscrpqena i dasam, pokrivena sopstvenim mantilom, jer mi se nijeuvla~ilo u tu|u posteqinu, odmah zaspala. Ne znamni koje je doba no}i ili jutra bilo.

Kako sam naglo i iznenada zaspala tako sam seisto naglo i iznenada probudila i odmah se ma{ilaslu{alice telefona, tu, odmah pored kreveta. „Gdesi, zaboga, da ti se nije ne{to desilo nikad ni{ta otebi ne bismo doznali!“ ponavqa prijateqica mojuno}a{wu muwevitu primisao. „Nemam pojma“, odgo-varam, „ali, ne brini, na ve~eru stièm“. Obla~immantil–pokriva~, izvla~im se iz sobe sa odrom i naprstima prolazim pored alkova ugra|enog u zid hod-nika iz koga vire pospane glave glumca i kerami~ara.

„âj ili kafu?“ pita glum~eva glava. „Rien du tout“ isa prstom na ustima, {to zna~i „Spavajte vi samo idaqe“ izlazim iz stana, pa na ulicu koja je, sada po da-nu zapaàm, pokrivena sitnim drvenim kockama. Od-jednom, znam gde sam. Kvart je Rochechoire, ulica je Despetits carreaux, a sve to zajedno nalazi se u romanima@orà Simenona kojima lagano hoda inspektor Me-gre u potrazi za detaqima mozaika koji }e se na kra-ju sloìti i objasniti sve {to se na po~etku romanadogodilo. Prepodnevna vreva, otvorene piqarnice,kom{ije se pozdravqaju nose}i zembiqe preko ruke,dan dancati. Neumivena prolazim kroz ovaj film@aka Tatija i mislim da li je mogu}e da niko od ovihqudi ne zna kako se samo dvadesetak metara iznad wi-hovih glava odvija jedan sasvim druga~iji ìvot, daneko mo`da danima ne}e iza}i na ovu ble{tavu okto-barsku svetlost koja se razliva nad sitnim drvenimkockama u kvartu Rochechoire? I {ta je tu uop{testvarnost, a {ta san?

* * *

Pro|e mnogo godina. Ponekad, posve}enima, is-pri~am svoj doìvqaj iz vremena kada su jo{ po-

stojale Hale koje je Zola zvao „trbuh Pariza“, i svepolako tone u zaborav.

A onda stigne u na{e bioskope francuski film„ûdesni ìvot Amelije Pulen“ i dok se svetla pa-le, ja, koja ina~e ne gledam odjavne {pice jer me ime-na glumaca ne zanimaju, pa`qivije posmatram ekran,ve} osvetqen, pa se slova jedva vide, i na samom po-~etku, dakle, me|u nosiocima glavnih uloga, pro~i-tam ime: Ser` Merlen. Taj stari slikar koji pomaèAmeliji da svoj ~udesni ìvot u stvarnost dovede je,dakle, moj davni prijateq sa tavana u ulici Des petitscarreaux!

I {ta je sad tu stvarnost a {ta je san?

* * *

I misli mudri i dobri gospodin âpek, u predve-~erje Drugog svetskog rata pred pometenom

Evropom {aqu}i qubazni pozdrav starom gospodinukoji podseca englesku ogradu, francuskom seqaku{to ispija belo vino, ozbiqnoj {panskoj bebi, put-niku Italijanu i zdepastoj gostionici usred Nema~-ke, kako ne treba bogzna koliko re~i da bi bilo do-bro me|u qudima: neka samo oni, svako na svom jezi-ku, izmene pokoju sa wim, gospodinom âpekom, kojibi se nekako na{ao u isto vreme sa svakim od wih, ibio bi svuda mir i dobra voqa.

U isto vreme zna gospodin âpek da je to nemogu-}e, „pa ti zato do|e voqa da se nikad vi{e ne makne{od ku}e“ i da „zakqu~a{ vrata i zatvori{ kapke naprozorima“, govore}i sam sebi sve te re~i pozdrava,tiho, sasvim tiho.

Znam i ja da u ovome trenutku, dok pi{em ove re-dove, Ser` Merlen nema pojma da ja uop{te postojim,a kamoli da se se}a one no}i u Halama kada ga je ne-ko iz Beograda nagovarao da kupi {areno {tene izradwe sa ku}nim qubimcima.

Ipak, ne zatvaraju}i kapke na prozoru,tiho, sasvim tiho, govorim re~i pozdrava,Serù Merlenu, Parizu i mladosti. Qubodrag Jankovi}, Mese~na 2, 2003.

kw

i`

evn

i m

agaz

in

64

to~ak

FABRIKA RADOSTI

Ne tako davno, fali jedna godina do decenije,sirene su zavijale na{im ulicama, svetla su

ga{ena i silazilo se u podrume. Najbolniji trago-vi rata u kojem „nismo u~estvovali“, izgubqeniìvoti, podse}a}e nas na jedno izgubqeno vreme ipogre{nu politiku, sve dok smo ìvi. Onda }eostati u dokumentima, zapisima. îta}e se kao{to se istorija ~ita.

Kada izgovorimo televizija u Aberdarevoj, za-uvek }emo ostati zapitani za{to, i nemo posma-trati jedan otvoreni grob. Kada pro|emo Nemawi-nom ulicom pita}emo se {ta su garnizoni traìliu centru grada i u jednoj arhitekturi videti krva-vu reku koju je proslavila jedna bitka.

To su obele`ja koja ne smeju nestati, ni u ìvo-tu, ni u pam}ewu. Ne smemo ih obeleàvati tako{to }emo ih sru{iti, prodati nekom za hotel ilimarket, ili zakloniti velikim platnima sa kojihzra~i lepa budu}nost. Nema ve}e ironije od pogle-da na uru{eni zgradu MUP-a, na kojoj lepr{a jedanod simbola zemqe ~ije su bombe padale oko na{ihporodili{ta. Reklama za Coca Colu, sa tekstom fa-brika radosti, veselo i u ìvim bojama, vila sepreko tmurne ru{evine, kao da èli da sakrije deona{e, nesre}ne, istorije u kojoj je, slu~ajno, i onau~estvovala.

ASTOG

Ukoliko je zasluàn da ostane u uspomeni po-tomstva, posle smrti, ime umetnika ostaje za-

{titni znak. Dovoqno ga je izgovoriti i, odmah,ugledati wegov lik i muwevito sagledati ono ~imese bavio, bio to pisac ili glumac, novinar ilislikar. Tako se ostvaruje poverewe u budu}nost.

Pokolewa se odabranima oduùju na razne na-~ine, naj~e{}e diù}i im spomenike, ili plo~e saimenima na mestima gde su ìveli i radili, daju}iim nazive ulica i trgova, otvaraju}i wihove lega-te. I u tome, naravno, ima preterivawa. êsto sede{ava da morate imati ogromno znawe da biste sesetili ko je taj ~ovek u ~ijoj ste se ulici na{liili, ~ime se bavio onaj pred ~ijom bronzanom fi-

gurom stojite. Be~, na primer, neguje lep obi~aj obeleàvawa

mesta gde su zaslu`ni, ne samo umetnici, proveliovozemaqske ~asove. Na takvim mestima iznad ma-le table sa osnovnim podacima vijori mala zasta-va Austrije, bez obzira da li je uglednik bio wendràvqanin. Tako su obeleèni i Vuk, i Radi~e-vi}, i Dositej. U Trstu se moète slikati sa Xoj-som, ~ija figura dominira mostom koji je svako-dnevno prelazio.

Beograd se svojim velikanima oduùje ad hoc,tromo i sa upornom nedosledno{}u, kao da ne volida neguje doma}i kult. Nemarniji smo u tome oddrugih. Pro|e podosta vremena dok se, naj~e{}edru{tvo prijateqa i sledbenika, ne seti da i osta-le podseti na zna~ajnogsavremenika i sugra|a-nina. Organizuju se izlo-`be ili sve~ane akade-mije tek oko nekog datumazna~ajnog za umetnika,dok se ulicama daju ime-na pokojnika sa velikimka{wewem.

Nedavno je na plo~ni-ku ispred bioskopa „Balkan“, postavqena plo~a saimenom velikog pozori{nog i filmskog majstora,Danila Bate Stojkovi}a, s wegovim potpisom. Bezobzira {to je taj lep gest „fotokopiran“ iz jednedruge kulture i obi~aja, pokazuje napor da se kodnas uvede obi~aj ~uvawa. Ne samo uspomene negostvarawa ose}aja posebnog priznawa onima koji sudonedavno kora~ali s nama. Utoliko vi{e ~udi je-dan, ne bi se reklo propust, sitnica na toj plo~ikoja, bar onima koji se bave slovima i umetno{}ure~i, smeta. Naime, ime umetnika upisano je }iri-li~nim pismom, a wegovo zanimawe, glumac, lati-nicom: Actor. Onaj koji zastane, ~itaju}i, moèshvatiti da je to nekakav nadimak ~uvenog glumca.Danilo Bata Stojkovi}. Astog.

KOTLI] CRWANSKI

Novine pi{u kako }e se, u Srpskoj Crwi, u okvi-ru Dana \ure Jak{i}a, odràti boemski dani.

U tome, naravno, nema ni~eg lo{eg. Naprotiv,uklapa se u oreol one tradicije {to lebdi oko pe-snikove glave u obliku duvanskog dima i kafan-skih mirisa. Organizatori vele, bi}e sluèno ijelo, koje imenom, osim na mesto gde }e se gotviti,podse}a i na onog pisca, Bana}anina, koji sa \uri-nom boem{tinom ima veze koliko baba s devojkom.Ali, mo`da }e to biti nov podstrek istraìva~i-ma za pisca koji je izme|u seoba retko stizao da na{poret stavi ni{to kuvano. Kotli} cr-wanski.

Slobodan Zubanovi}

OBELE@JA I DRUGE PRIÊ

broj 85-86 jul-avgust 2008 sadr`aj w - skd.rsskd.rs/wp-content/uploads/2016/12/85-86.pdf3 poezija...

Documents