Časopis stomatolog 82

8/4/2019 ČASOPIS STOMATOLOG 82

http://slidepdf.com/reader/full/casopis-stomatolog-82 1/56

T E M A B R O J

A

Vol.15 Br.2 Stomatolog 1



2 Stomatolog Vol.15 Br.2



T E M A B R O J

A




T E M A B R O J

A


Poštovane kolege, po ko zna koji put, naša nezain-teresovanost i pasivnost su nas doveli u veliki prob-lem. Nažalost uvođenjem fiskalizacije, otvorena su

mnoga pitanja na koja smo mi kao udruženje privatnihstomatologa stalno ukazivali, a stomatološka javnost,pre svega misleći na ministarstvo zdravlja, institucije tipa

Stomatološke Komore i Stomatološki fakultet, ostali nemi.

Kada je postalo jasno da fiskalizacija, neopravdana i

ishitrena, a kao jedinstven primer u Evropi, mora na silubiti primenjena, konačno je izazvala reakciju svih relevant-

nih stomatoloških institucija. Da bi se uveo red u poslo-vanje privatnih stomatoloških ordinacija, koje sada već

pokrivaju više od 70% usluga, konačno se mora definisatikoji je to opseg usluga koji može pružiti opšti stomatolog,a koje usluge pruža specijalista. Sadašnji zakon pravi ra-zliku između opšte i specijalističke ordinacije, a nejasan

pravilnik pravi zabunu i dozvoljava široko tumačenje štopredstavlja odličnu podlogu za korupciju i selektivnu pri-menu zakona.

Po starom pravilniku, starim više od dvadesetak godi-

na, opšta stomatološka ordinacija može da daje usluge izoblasti bolesti zuba, dopunjene oblastima iz preventivnestomatologije i vađenjem zuba, dok specijalistička ordi-

nacija sme da sprovodi samo specijalističku delatnost iništa više. Ovaj zakon, kao što znamo, nikada nije zaživeo upraksi i svi smo ga selektivno pirmenjivali. Da bi zakon bio

primenjiv, on mora da prati stvarne potrebe, kako stoma-

tologa tako i pacijenata. Treba znati da je stomatologija po-livalentna i da ne može biti uredjena zakonom po ugleduna medicinu, kao što je to sad slučaj. Stomatolog posle

završenog fakulteta, staža i položenog stručnog ispita os-posobljen je za samostalno obavljanje stomatološke delat-nosti. Međutim, to podrazumeva osnovnu stomatološku

delatnost, ali ne i visoko specijalizovane terapijske proce-dure. Koji nivo edukacije će svako od nas odabrati; da li

će se baviti polivalentnom opštom stomatologijom ili ćese usavršavati putem predavanja, kurseva, seminara ili nakraju specijalizacija, ostaje na stomatologu; a na pacijen-

tima ostaje da ocene i izabeu da li će stomatološku uslugudobiti od opšteg stomatologa, stomatologa koji se za tuuslugu usavršavao putem kurseva i sl. ili od specijaliste te

oblasti.

Stomatologija je u

poslednjih 20 godinau velikoj ekspanziji,

kako u načnom tako iu tehnološkom smis-lu, što pred stoma-

tologa postavlja sta-lan cilj kontinuiranogusavršavanja kako bi

ostvario napredak ipratio korak sa raz-

vojem struke i nauke.Uvođenjem licenci,zakonski smo obave-

zani na kontinuiranuedukaciju tako da jeovaj cilj donekle i pro-

pisan. Saznanja kojastomatolog dobija

neće moći primeniti u svojoj praksi jer je postojeći pravilnik restriktivan, tako da je k ontinuirana edikacija stomatologaobesmišljena. Čemu usavršavanje ukoliko zakon nedozvol-

java protetičaru da endodontski zbrine zub, ortodontu daizradi skeltiranu protezu ili opštem stomatologu da zbrinegnojni apsces… Rešenje je u promeni zakona i pravilnika.

Moraju se doneti novi propisi koji će precizno i adekvatnourediti stomatolšku delatnost po meri stomatologa i paci-

jetna.

Restrukuriranje stomatološkezdravstvene zaštite

Svedoci smo strukturalnih i institucio-

nalnih promena u stomatologiji koje se

dešavaju u ovom ternutku, i moramo se

što pre i što intenzivnije uključiti i uticati na način na koji je stomatološka delatnost

organizovana, ili ćemo u protivnom kao

nemi posmatrači gledati sa strane kako se

donose propisi koji su od vitalnog značaja

za struku.



T E M A B R O J A


Da bi se organizovali na pravi način i bili na usluzi pacijentima, možemo se informisati i pogledati kako su ova

pitanja rešena u uredjenim zemljama Evrope.

Stomatolog je u pravom smislu polivalentan, a njegova

obučenost kroz kontinuiranu edukaciju mu omogućavaodređeni stepen stručnosti u raznim stomatološkim dis-

ciplinama. Ova obučenost kroz razne kurseve, seminare,letnje škole, work shop-ove i na kraju kliničke specijal-izacije, su jedina preporuka pacijentu u izboru terapeuta.

Tržište i konkurencija određuju razliku u ceni usluga. Takona primer keramička kruna ne košta isto ako je izrađenjaod strane opšteg stomatologa ili specijaliste protetike. Sa

druge strane, zakon štiti pacijenta od eventualne stručnegreške stomatologa, i posebna pažnja se posvećuje zaštitipacijenata od neadekvatnog lečenja, tako da je pacijent

maksimalno zaštićen, a lekar odgovoran za učinjenu terap-

iju. Time je regulisano da se dečiji stomatolog uglavnomne upušta u mukogingivalnu hirurgiju, opšti stomatolog usinus lift operaciju a maksilofacijalni hirurg u postavljanje

fiksnog ortodontskog aparata.

Ovakvim pristupom koji je operataivan u dugogodišnjem

periodu u Evropi, obezbeđuje se otvoreno tržište, velikakonkurentost i dostupnost stomatoloških usluga sa jedne

strane, a stalna zainteresovanost za stručno usavršavanjei praćenje novih trendova i ulganje u opremu i znanje sadruge strane. Sve ovo na kraju vodi smanjenju rada na

crno i povećanju poreskih prihoda uz visoku zaštitu pravapacijenta. Ovakav pozitivan pristup razvoju stoamtološkeslužbe, uticao bi i na razvoj zdravstvenog turizma koji

pokazuje veliku tendenciju rasta, što bi dodatno unapre-dilo našu struku i privredu. Ovo su primeri koje vrlo brzo

možemo sprovesti u delo i za koje nisu potrebna velika

finansijska sredstava. U njima dominira stručnost i rad, ane restriktivnost zakonodavca. Ukoliko stomatologija os-

tane regulisana postijećim zakonom, došlo bi do još većegpomeranja stomatoloških usluga u zonu crnog tržišta, siveekonomije i sumnjive tretmane.

Pored ovoga bi trebalo na pravi način rešiti pitanja

dopunskog rada, elektronskog kartona i osnovnog pak-eta usluga, a samim tim i pristup fondu kao dokaz prizna-vanja aktivnog ućešća privatnih stomatoloških ordinacija

u zaštiti zdravlja stanovništva.

Dr Tomislav Živanovićpredsednik Udruženja privatnih

doktora stomatologije Srbije

Praktikum o fiskalizaciji

Kako je izmenom propisa predviđena fiskalizacijazdravstvene delatnosti, počev od 01.06.2009. godine, ovim

Vam ukazujemo na obaveze koje proističu iz fiskalizacije idajemo potrebna uputstva i objašnjenja:

1. Potrebno je da do 01.06.2009. godine, izvršite fiska-lizaciju tako što ćete kod izabranog ovlašćenog servisera

za fiskalne kase potpisati i overiti zahtev za fiskalizaciju(na propisanom obrascu koji se, zajedno sa kasom pod-nosi u nadležnu poresku upravu radi unošenja podataka

ordinacije-poslovno ime, pib i sedište ordinacije, ID brojkase i modula); o izvršenoj fiskalizaciji poreska upravadonosi i dostavlja odgovarajuće rešenje. Nakon ovoga,

preuzimate kod servisera fiskalnu kasu, zajedno sa garan-cijom i korisničnim uputstvom. Serviser je dužan da obučilice iz ordinacije koje će rukovati k asom da daje potrebna

objašnjenja i istu održava. Ako ne nabavljate novu kasu,obavezno tražite dokumentaciju kase od prodavca i kon-

taktirajte servisera, radi provere ispravnosti kase. Ako jesve u redu, sprovodi se postupak fiskalizacije, kao i kodnove kase.

2. Od dana izvršene fiskalizacije, a najkasnije od

01.06.2009. godine, više nećete izdavati račune izvršeneusluge iz BLOK računa, kao do sada, već štampanjem fiska-lnog isečka iz kase.

3. Kasa se uk ljučuje na početku radnog dana, pri čemutreba obratiti pažnju na indikacije - blinkanje lampice GPRS

uređaja. Ukoliko lampica blinka, dužni ste da Poreskoj up-ravi dostavite dnevni izveštaj predhodnog dana, po pro-

ceduri iz korisničnog uputstva za kase. Napominjemo dakasa, a preko GPRS-a i Poreska uprava registruje i vremeizdavanja računa, pa treba izbegavati da se računi kucaju

na kraju radog dana. Takođe, ukoliko kasa nije uključena

nekoliko radnih dana i nije registrovana privremena odjavaobavljanja delatnosti kod APR-a, Poreska uprava izvršićekontrolu rada ordinacije.

4. U fiskalnu kasu sami unosite šifre, opis i cene uslugakoje treba da odgovaraju cenovniku usluga Vaše ordi-nacije. Unete podatke možete menjati (nivelacija cena) i



T E M A B R O J

A


dopunjavati novim šiframa. Važno je znati da za jednu teistu uslugu možete uneti više šifara sa različitim cenama

i da jednim fiskalnim isečkom možete naplatiti više stavkiusluga. Sve promene koje unosite samostalno u kasu i svenove šifre koje dodate u kasu, moraju biti identične sa cen-

ovnikom ordinacije, koji prikazujete pacijentu odnosnokontrolama.

5. U vezi PDV-a ukazujemo da su zdravstvene uslugei dalje oslobođene istog, te se za fiskalnu kasu kao stopa

za obračun PDV-a. unosi “0”. Isto tako, ukoliko u toku 12meseci ostvarite promet preko 4.000.000. dinara, dužniste, kao i do sada, da podnesete evidencijsku prijavu za

PDV oporezivanje, ali i dalje isti ne obračunavate, niti im-ate pravo na odbitak predhodnog ulaznog PDV-a (PDV kojiste platili po primljenim računima za nabavljenu dobra i

usluge).

6. Pored fiskalne kase, treba istaći upozorenje “UZMITERAČUN”, koje se može nabaviti u knjižarama koje prodaju

obrasce. Istovremeno, treba kupiti knjigu dnevnih izveštaja

(obrazac DI), nalog za ispravku (obrazac NI) i blok “FISKA-LNI RAČUN”.

7. U slučaju nestanka električne energije, ili nošenja

kase kod servisera na popravku za naplaćene usluge dužniste da izdajete propisani “fiskalni račun” iz istoimenogbloka.

8. Za izvršene usluge izdajete fiskalni isečak u momen-tu naplate, što znači da, ukoliko nakon delimično pruženeusluge (više tretmana) istu niste i naplatili, već naplatuodložili do završetka intrvencije, nema ni izdavanja fiska-

lnog isečka.

9. Za naplaćeni iznos gotovog novca, promet preko

fiskalne kase se evidentira u opciji “gotovina”, a uslučajevima primljenog čeka, platne kartice ili izdavanja

predračuna za uplatu, tekući račun ordinacije pod opci- jom “ček”. Ukoliko je ugovoreno plaćenje usluge “na rate”,obustavu iz zarade korisnika usluge (preko sindikata,

preduzeća i slično), račun izdajete preko kase, danom

završetka intervencije u opciji “ček”.

10. Ako ste pogrešno uneli šifru ili količinu i odštampali

isečak kase, više ne možete menjati račun. Ispravka se radina nalogu za ispravku (obrazac NI), upisivanjem poda-taka o broju isečka, pogrešno unetom i ispravnom iznosu

i ličnim podacima pacijenta (prezime i ime, adresa i brojlične karte ), a izvršena ispravka evidentira se u knjizi DI

(knjiga dnevnih izveštaja), u odgovarajućoj koloni upisom

broja izdatog naloga za taj dan. Kopija naloga za ispravku,ostaje u bloku naloga.

11. Za izdati fiskalni isečak na zahtev pacijenta, dužniste da izdate i račun uz koji prikačite fiskalni isečak ( kao

kada Vi kupujete bilo šta u radnjama). Ovo se praktikuje uslučajevima kada pacijent podnosi dokaz o plaćenim us-

lugama za potrebe refundacije plaćenog iznosa od stranenjegovog poslodavca, Fonda i slično.

12. Kako kasa nema fioku, treba obezbediti prostor zanaplaćeni novac, kojim rukuje ovlašćeno lice.

13. U k asi možete imati samo onoliko novca koliko ste iotkucali po izdatim računima, što se najčešće kontroliše od

strane inspekcije (u momentu kontrole odštampa se “pre-sek stanja”kase i prebroji gotov novac).

14. Dnevni izveštaj kase, štampa se na kraju radnogdana i odlaže u foliju džep knjige DI, u koju se upisuju

odštampani dnevni izveštaji, broj izdatih fiskalnih računa ibroj datih naloga za ispravku.

15. Evidentirani promet, po dnevnom izveštaju kase,upisuje se, kao i do sada, u knjigu KPO ( za paušalce),odnosno, PK-1 (za one koji su u obavezi da vode poslovne

knige), sa pozivom na broj dnevnog izveštaja.

16. Naplaćeni i evidentirani novac u dnevnom izveštajuuplaćujete, kao i do sada, na kraju radnog dana, a najkas-nije narednog dana na tekući račun ordinacije opštom up-

latnicom: - svrha:uplata pazara, šifra plaćanja: 165.

17. Pazar možete uplatiti u dva navrata (tog ili nared-nog dana) tako da novac koji niste uplatili možete koristiza vraćanje “kusura” na početku narednog radnog dana.



T E M A B R O J A


18. Podizanje gotovine sa tekućeg računa je u istomrežimu, kao i do sada. Na osnovu naloga za isplatu koji se

podnosi banci, s tim što se za iznose do 100.000 dinaradnevno, svrha podizanja gotovine prema banci, ne moradokumentovati. Paušalci ne vode evidencije rashoda, te

podignutu gotovinu ne pravdaju ni poreskoj upravi.Onikoji su u obavezi da vode poslovne knjige potrebno je

da uz nalog za isplatu podnesu odgovarajuće račune radiknjiženja utrošenih sredstava.

19. U slučaju da izvršene usluge naplaćujete u iznosuviše od 15.000 Eura, u dinarskoj protivvrednosti na dan na-plate, jednokratno ili sukcesivno od istog lica, uplatu ne

možete primiti u gotovini, već morate izdati račun za up-latu na tekući račun ordinacije. Ovo je novi propis koji jestupio na snagu 27.03.2009. godine, a u cilju sprečavanja

“pranja novca”.

Poreska opterećenja stomatologa

Lično doktor-osnivač ordinacije, u obavezi je da plaćasledeće:

Ove obaveze plaćaju se na osnovicu koju utvrdi Poreskauprava svojim rešenjem ili oni za one koji vode poslovneknjige, na osnovicu koju sami prijave u Poreskoj prijavi na

kraju poslovne godine.

Obaveza doktora za uposlene:

Porez- bruto osnovica se umanji za 5.938.00 dinara, što

je neoporeziv deo i na razliku se plaća porez od 12%.

Doprinosi, kao i za doktora:

Takse, firmarine – plaćanje

Firmarina se plaća mesečno i iznosi su različiti zavisno

od zone u kojoj se ordinacija nalazi:

Prilikom otvaranja ordinacija plaćaju se takse:

-Zdravstvena inspekcija: 22.100 RSD + 1.350 RSD

-Radna inspekcija - zavisno od veličine ordinacije:

i druga administrativna taksa za zdravstvo:

- Ekološka inspekcija: 870 RSD

Doktor, osnivač ordinacije, treba da ima zaključen ugo-vor sa:

-Zavodom za hitnu medicinsku pomoć, bez naknadeili sa najbližim domom zdravlja, (ukoliko se javi potreba za

ovom uslugom, intervenciju plaća pacijent);-Gradskom čistoćom - za odlaganje medicinskog ot-

pada.

-U ordinaciji do 100 m², treba da se nalazi jedan

protivpožani aparat S-6, a u ordinaciji preko 100 m²,obavezna su dva takva aparata.

Za rukovanje ovim aparatima dovoljno je slediti uput-

stva sa aparata, nije obavezna obuka, a ukoliko neko želida se obuči za rukovanje protivpožarnim aparatom, možese obratiti g. Stakić Draganu, šefu odseka za nadzor ob-

jekata na tel. 011/ 27 61 143 pri MUP-u Srbije.



T E M A B R O J

A


Pismo predsedniku Vlade Srbije

Objavljujemo i pismo Dr Tomislava Živanovića pred-sednika Udruženja privatnih doktora stomatologije Srbijeupućeno Predsedniku Vlade Srbije, povodom uvođenja

fiskalizacije.

Napominjemo da tekst pisma objavljujemo u celosti ina ćiriličnom pismu u originalu.

УДРУЖЕЊЕ ПРИВАТНИХ ДОКТОРА СТОМАТОЛОГИЈЕ СРБИЈЕ

11000 Београд, Кнеза Милоша 9/IТел/факс 011/ 32 31 397е-пошта :[email protected]

www. komdent.com

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Немањина бр. 11.Б е о г р а д

за: Председника Владе др Мирка Цветковића

ПРЕДМЕТ: Уредба којом се одређују делатности кодчијег обављања не постоји обавеза евидентирања прометапреко фискалне касе ( Сл. Гласник РС бр.18/2009 )

Поштовани господине Председниче Владе,

Обраћамо Вам се овим дописом у име Удружења

приватних доктора стоматологије Србије, којим Вампреносимо став, мишљење и захтеве преко чланова

Удружења, а поводом Владине Уредбе којом се одређујуделатности код чијег обављања не постоји обавезаевидентирања промета преко фискалне касе ( Сл.

Гласник РС бр.18/2009 ).

Наиме, Влада Републике Србије је донела Уредбу

којом се одређују делатности код чијег обављања непостоји обавеза евидентирања промета преко фискалне

касе ( Сл. Гласник РС бр.18/2009 ) којом се сада, ( иакото никако не произилази из њеног наслова и већег делачланова – садржине ) и лица која обављају делатности

до сада изузетих од обавезе евидентирања промета

преко фискалних каса обавезују да у изузетно краткомроку ( мање од 2 месеца) отпочну евидентирање сваког

појединачно оставреног промета преко фискалнохкаса . Од 31. маја / 01. јуна 2009. године, сходно члану4. предметне Уредбе, ту обавезу би требало да почну

да испуњавају и сви који обављају делатност подшифром 851 – Здравствена заштита становништва, осим

здравствених услуга које се обезбеђују из средставаобавезног здравственог осигурања. Ту наравно спада ипружање стоматолошких здравствених услуга у „другим

облицима здравствене заштите“ у коју опет спадајуприватне стоматолошке ординације.

Из напред наведеног се одмах, осим питања како једоносилац предметне Уредбе „замислио да се за непуна

2 месеца реализује један веома озбиљан и технички

захтеван поступак, постављају и следећа питања:

а) Шта се сматра „ сваки појединачно остваренипромет“ приликом пружања услуге лекара стоматолога,

било на ком нивоу и било које специјалности испецифичности?

б) када в ећ није омогућено лекарима стоматолозимакоји своје услуге пружају у регистрованим приватним

ординацијама да накнаду за своје услуге, баремна примарном нивоу или у оквиру пакета основнездравствене заштите обезбеде из средстава

здравственог осигурања, зашто се већ поред наведенедискриминације и стављања у неравноправан положајса пружаоцима здравствених услуга које се обезбеђују

из средстава обавезног здравственог осигурања,увођењем обавезе евидентирања сваког појединачно

оствареног промета преко фискалних каса, уводи још једна дискриминација.

Зашто се толико журило са доношењем предметнеУредбе о одређивању делатности код чијег обављањане постоји обавеза евидентирања промета преко

фискалне касе, односно у одређивању / обавезивањуделатности које неће убудуће бити изузете, па иста

Уредба није донета сагласно одредби чл. 3, став 4, Законао фискалним касама којим је јасно прецизирано даВлада Републике Србије може то учинити на заједнички

предлог Министарства финансија и Министарстватрговине, а који заједнички предлог је у овом случајуизостао.

Уредба је донета противно одредби чл. 3, став 4,

Закона о фискалним касама јер техничке и функционалнекарактеристике фискалне касе и специфичностделатности лекара стоматолога, као и специфичност

рада са пацијентима током пружања стоматолошкездравствене услуге ( трајање, рад – услуга која сеобавља у више фаза, свака фаза - услуга се састоји из

више специфичних активности...) су неспојиви и не самода не омогућавају лекару стоматологу да испуњава

обавезе предвиђене Законом о фискалним касама, већга ометају у савесном и мирном професионалном радуиспуњавању примарне дужности – пружању коректне

здравствене услуге пацијенту.

Програмирање фискалних каса у стоматолошким

ординацијама је како технички тако и функционалнонеизводљиво , обзиром на специфичнос т услуге која

се пружа, интерес пацијента, дужину трајања пружањауслуге ( неки пут и по неколико месеци), немогућностпацијената да одмах плате услугу, обавезу лекара

стоматолога да увек и сваком правовремено пружиздравствену услугу и право лекара стоматолога да својууслугу наплаћује примерено платежној способности

пацијента и општим економским условима.

Непостојање универзалних дијагностичких и

терапеутских протокола онемогућава формирањешифрарника стоматолошких услуга ( непостојање

јединица мере за одређене фискалне стопе ).



T E M A B R O J A


Како фискална каса мора имати програмску,оперативну и фискалну меморију, а база података

оперативне меморије мора обавезно садржавати једнозначно и недвосмислно идентификован називуслуге, цене јединице мере, назив јединице мере

па и ознаку прописане пореске стопе, техничке ифункционалне карактеристике фискалне касе не

омогућавају израду програмске, оперативне и фискалнемеморије.

Није се водило рачуна да набавка фискалнихкаса, редовно програмирање и усклађивање, каои сервисирање, само повећава трошкове лекара

стоматолога, односно таква инвестиција ће погодитипацијента кроз повећање цене услуге.

Такође се није водило рачуна о ризику повреде иоткривању лекарске тајне издавањем фискалног рачуна,

па макар дијагноза била означена шифром. Тиме сенарушава приватност пацијента и његово достојанство

приликом лечења.

Рад са пацијентима је тежак и изузетно стресан

посао и да би га добро и савесно обављао сваки докторстоматологије са својим тимом указује максимум својихстручних, професионалних способности, вештина и

знања, приликом пружања својих услуга а за добробитпацијента. Изузетна специфичност посла и високаодговорност коју имају стоматолози требало би да

резултира општим ставом да та професија, што је могућевише, буде поштеђена додатних административнихи бирократских ангажмана и стресова, како би

се максимално посветила пацијенту и пружањуздравствених услуга.

Упоредно правна решења у земљама ЕУ не познајуобавезу евидентирања промета преко фискалних

каса за лекаре стоматологе приликом пружања услугелечења пацијенту.

У већини европских земаља делатност пружањастоматолошких услуга није фискализована јер за то

постоје оправдани друштвено економски и социјалноздравствени разлози.

Акција увођења фискалних каса у стоматолошке

ординације које послују и пружају своје услуге каолегална пракса, притом уредно извршавају своје порескеобавезе, на посредан начин замагљује чињеницу

постојања огромног броја нелегалних стоматолошкихординација ( око 3000 ) које послују не само у сферисиве економије већ у оквирима криминалних радњи,

вам домашаја било здравствене било финансијскеконтроле, директно угрожавајући здравље и живот

пацијената.

Уместо да се олакша рад приватној стоматолошкој

пракси и пружи подршка и могућност да се пацијентимада што квалитетнија, савремена стоматолошка услуга,увођењем фискалних каса се беспотребно повећавају

административни послови који ће стоматолошкуделатност додатно оптеретити и довести до затварања

мањих стоматолошких ординација. Као последицатога повећаће се број нелегалних стоматолошкихординација које раде без контроле и не плаћају порез.

Имајући у виду све напред наведено и образложенонезадовољство чланова Удружења приватних доктора

стоматологије Србије верујемо да ћете уважитинаше аргументе и стоматолошку делатност, заједно

са осталим здравственим делатностима, ослободитиобавезе евидентирања промета преко фискалних каса,те да у циљу заштите својих права и права и интереса

пацијената нећемо бити приморани да покренемопоступак за оцену уставности донете Уредбе, тетражити њену измену и/или стављање ван снаге, као

и на предузимање других мера за заштиту интереса иположаја здравствених радника – лекара стоматолога.

У Београду,

дана 18. маја 2009 годинеза Удружење приватних доктора

стоматологије Србије

Др Томислав Живановић



T E M A B R O J

A





Rezultati

Širina pukotine i otpornost na pritisak zavise od vrstemehaničko-hemijske pripreme. Rezultati izmerene širine

pukotine (Slika 3a i 3b) pokazuju (A (x=88-105 µm) > B =C (x=68-86 µm) >D (39-66 µm)) da je pretpostavaka o ho-mogenim promenljivim opravdana. To potvrđuje da postoje

statistički značajne razlike između sve četiri grupe uzorka(Test homogenosti promenljivih, ANOVA). (Tabela 1 i 2) Re-zultati merenja otpornosti na pritisak takođe pokazuju razlike

između uzoraka (A(3200 N/mm2)<C(5800 N/mm2)<B(6000

N/mm2)<D(6050 N/mm2).

Diskusija

Na osnovu dobijenih rezultata može da se zaključi da de-bljina i širina pukotine zavise od vrste i mehaničke pripremepovršine zuba. Mikroskopsko ispitivanje pokazuje da ne pos-

toji statistički značajna razlika između ishrapavljenih modela ionih ovlaženih monomerom, ali da postoji statistički značajnarazlika između ishrapavljenih i monomerom ovlaženih mode-

la i onih neobrađenih. Modeli koji su u pripremi ishrapavljeni

i navlaženi monomerom imaju najhomogeniju strukturu i na- jmanju pukotinu. (Slika 4) Granične površine pokazale su da

obrađeni uzorci često imaju nedostatke, poput poroznosti, inesklad između graničnih površina, što se snažno odražavana kvalitet veze između veštačkog zuba i baze proteze.

Debljina pukotine posledično ima uticaj na mehaničkeosobine uzorka. Naime, oni su inverzno povezani - što je većaširina pukotine to je niža otporna moć na pritisak veštačkog

zuba i polimerne baze modela.

Zahvalnost Rad je deo Slovenačkog projekta br. L2-7096, Bilateralnog

projekta Sloveniaj/Srbija BI-CS/06-07-031 i EUREKA programa

E!3555 DEN-MAT. Autori se zahvaljuju Ministarstvu visokogobrazovanja, nauke i tehonologije i Slovenačkoj istraživačkojagenciji.

Literatura

1. R. Sedej: Tehnologija protetičkog gradiva i postupaka, Ljubljana

1996, 1. izdanje

2. Lazarini F., Brenčič J.: Opšta i anorganska hemija, DZS, Ljubljana 1989

3. Exner H.E., Hougardy H.P.: Quantitative Image Analysis o Micro-

structures; DGM Inormationsgesellschat, Oberrusel, 1988

4. Digiscan - FDC: Operators Manual, July 1984

Slika 3a i 3b: Snimak merenja širine pukotine

Slika 2: Uređaj za simulaciju okluzalnih odnosagornjih i donjih zuba u ustima

Tabela 1: Test homogenosti promenljivih dimenzija pukotine

Tabela 2: ANOVA test

Slika 4: Granične površine

N A U Č N I R A D O V I



T E M A B R O J

A





Beljenje je procedura u stomatologiji koja, možda, najviše

utiče na promenu ponašanja pacijenata. Kada izbele svoje

zube, pacijenti počinju da se interesuju za asete, zamenu starih

ispuna, zatvaranje diastema i druge estetske procedure.

Gordon Christensen 1997

Uosnovi diskoloracija zuba stoje zičke i hemijskereakcije između hromogenih supstanci i čvrstih zub-nih tkiva. Prema lokalizaciji i etiologiji razlikuju se eg-

zogene i endogene diskoloracije. Kao najčešći uzroci egzo-genih diskoloracija navode se konzumiranje prebojene hrane,katran iz duvana i sl. Intenzitet diskoloracija se povećava sa

starenjem. Za razliku od egzogenih, endogene diskoloracijese javljaju unutar gleđi i dentina kao posledica prisustva

hromatogenih materija. Endogene prebojenosti se, premauzroku i vremenu nastanka, mogu podeliti na preeruptivne(endemska uoroza, dentinogenesis i amelogenesis imper-

fecta, posledica krvnih diskrazija i tetraciklinske prebojenos-ti) i posteruptivne (trauma, endodontska terapija i sl.).

Korekcija diskoloracija zuba može se postići različitimstomatološkim tretmanima, od izbeljivanja, preko izrade

kompozitnih ili keramičkih faseta, do krunica. Izbeljivanjezuba predstavlja neinvazivnu terapijsku metodu, kojom sepostižu izvanredni estetski efekti. Uzevši u obzir podatak da

je još kasnih 80-ih, pronađen bezbedan i brz način izbelji-vanja zuba kod kuće, kao i na činjenicu da svest pacijenatao estetici zuba značajno raste poslednjih godina, sve više

stomatologa teži primeni ove metode.

Na tržištu se danas nalaze različiti proizvodi na bazivodonik - peroksida i karbamid - peroksida. Pored ovih sred-stava, mogu se primeniti i dietil-etar u kombinaciji sa vodonik

peroksidom, hlorovodonična kiselina i perborati.

Sredstvima za beljenje mogu se tretirati vitalni i avitalnizubi. Izbeljivanje vitalnih zuba je tehnika spoljašnjeg izbelji-vanja, prilikom koje agens za izbeljivanje sa površine gleđi

prodire u zubna tkiva. Tretman se može vršiti ambulantno ilikod kuće, što određuje vrstu i jačinu koncentracije sredstvaza beljenje, kao i dužinu trajanja tretmana.

Tehnika izbeljivanja avitalnih zuba može biti spoljašnja

i unutrašnja, pri čemu „unutrašnja“ tehnika podrazumeva

prodor agensa za izbeljivanje iz komore pulpe u zubna tkiva.Takođe, razlikuje se ambulantno i kućno izbeljivanje.

U daljem tekstu će biti opisane tehnike izbeljivanja vital-nih zuba. Mehanizam delovanja preparata na bazi karbamid

– peroksida i vodonik – peroksida, zasniva se na oksidaciji.U oba slučaja, aktivna supstanca je vodonik – peroksid, koji

disosuje na radikale (kiseonik, perhidroksilne i hidroksilneradikale). Slobodni radikali reaguju sa hromatogenimnezasićenim organskim supstancama, menjajući njihovu

molekularnu strukturu.

Kućno izbeljivanje

Kućno izbeljivanje zuba podrazumeva aktivno učešće

pacijenta, koji sam, po preporuci stomatologa, aplikuje

sredstvo za izbeljivanje zuba. Postavljanjem ove folije sa

izbeljivačima na zubni niz jedne vilice u toku nekoliko satiomogućuje višesatno dejstvo izbeljivača bez mogućnostinjegovog ispiranja od strane pljuvačke.

Kao materijali za kućno beljenje zuba, mogu se prime-niti preparati karbamid – peroksida različitih koncentracija,

od 10%, do 22%, pojedinačno, ili u kombinaciji, zavisno odslučaja. Na našem tržištu se u poslednje vreme, zahvaljujućirmi Discus Dental, čiji je zastupnik rma Novodex, mogu

naći preparati Nite White®, koji se već duže vreme primenjujuu SAD.

U prvoj poseti se, nakon uklanjanja čvrstih i mekih nasl-aga, uzima anatomski otisak. Na osnovu otiska se izrađuje

folija koja se u sledećoj poseti predaje pacijentu.

Folija se adaptira tako da intimno naleže na zube, neprelazeći preko ivice gingive. Prilikom predaje folije, pacijentu se daje jedan špric preparata za izbeljivanje. Pacijentu

S T R U Č N I R A

D O V I




se daju instrukcije o upotrebi preparata. Naime, preparat seiz šprica nanosi na unutrašnju površinu folije koja odgovara

vestibularnim površinama zuba. Višak preparata, koji se izlijenakon postavljanja folije na zube, potrebno je ukloniti sagingive. Kontrolni pregled se zakazuje kada pacijent potroši

špric i, po potrebi, predaje mu se drugi.

Takođe, potrebno je upozoriti pacijenta na mogućnostpojave osetljivosti zuba na različite nadražaje, kao što su hlad-no i slatko, koja će nestati po prestanku upotrebe preparata.

Ukoliko je osetljivost izražena, preporučuje se primena pre-parata Relief®ACP, koji sadrži ACP (amorfni kalcijum – fosfat),

5% KNO3 i uor. Dokazano je da ACP umanjuje osetljivostzuba. Navedeni preparat može da se nanosi ujutro, nakonuklanjanja folije i pranja zuba, ili se, pak, pomoću iste folije

može držati na zubima jednu noć. Potrebno je naglasiti pacijentu da izbegava prebojenu hranu i napitke, kao i pušenje.

Preporučuje se da se ne izbeljuju obe vilice istovremeno,

prvenstveno radi mogućnosti da pacijent uoči prave efektebeljenja, kao i da bi se izbeglo podizanje zagrižaja. Procesbeljenja zuba jedne vilice traje između 10 i 15 dana. Nakon

završetka postupka izbeljivanja, ne preporučuju se nikakverestaurativne metode u narednih 14 dana. Ovaj period jepotreban za stabilizaciju boje zuba.

Po potrebi, postupak se može ponoviti za godinu dana(„refreshment“), te je potrebno naglasiti pacijentu da čuva

dobijene folije.

Izbeljivanje zuba u ordinaciji

Ambulantni tretmani izbeljivanja zuba podrazumevaju

jednoseansnu primenu većih koncentracija izbeljivača (25%do 38%). Gore navedeni proizvođač nudi i, na našem tržištudostupan, preparat pod nazivom Zoom!2®. U ovom slučaju,

potrebna je aktivacija preparata za izbeljivanje usko - foku-siranim svetlosnim snopom, čija talasna dužina ne dovodi do

podizanja temperature u komori pulpe već samo na površinizuba.

Ceo postupak ordinacijskog izbeljivanja zuba traje oko 90

do 120 min, zavisno od dužine trajanja pripreme pacijenta.

Samo izbeljivanje traje 45 minuta.

Priprema pacijenta podrazumeva zaštitu usana i okolnekože preparatima sa zaštitnim faktorom 30.

S T R U Č N I R A

D O V I




Nakon izolacije sluzokože usne duplje i jezika kompre-sama i gazama, pristupa se zaštiti gingive Liquidam-om, koji

predstavlja svetlosno – polimerizujući preparat na bazi kom-pozitnih smola.

Prvi postupak u samom procesu izbeljivanja predstavljapretretiranje gleđi preparatom koji pojačava efekat izbeljivača

i smanjuje osetljivost zuba (sadrži vodu, kalijum – hidroksid idinatrijum-fosfat).

Izbeljivač (25% vodonik – peroksid) se nalazi u dvostru-

kom špricu, pri čemu su odvojeni vodonik – peroksid i inici- jator sa ACP (amorfni kalcijum – fosfat). Prva trećina prepara-ta se meša u posudici i četkicom nanosi na zube obe vilice

Snop svetlosti se usmerava pomoću nastavka na lampikoji odgovara ekarterima. Nakon aktivacije, lampa počinje da

odbrojava 15 min.

S T R U Č N I R A

D O V I




Po isteku vremena, zubi se čiste od sloja materijala za

izbeljivanje i postupak se ponavlja. Izbeljivanje se vrši u triserije, u trajanju od po 15 minuta.

Nakon završenog procesa izbeljivanja nanosi se sredstvo

koje sadrži amorfni kalcijum-fosfat (Relief® ACP), u cilju sman- jenja osetljivosti zuba.

Svako dalje konzervativno ili protetsko zbrinjavanjepreporučuje se nakon 14 dana, zbog stabilizacije postignute

boje zuba.

Preporučuje se da se napravi foto-dokumentacija, s

obzirom da u ovom slučaju, za razliku od kućnog beljenja,pacijent nije u situaciji da sam kontroliše promenu boje.

Zaključak

Izbeljivanje vitalnih zuba je kozmetski tretman. Većinapacijenata koja želi ovaj tretman nema značajnijih diskolo-

racija, u smislu uoroze, tetraciklinskih ili prebojenosti nas-talih nakon upotrebe preparata gvožđa i sl., nego samo žele„blistaviji“ osmeh.

Na osnovu našeg iskustva opisane tehnike su više negoprimenjive u stomatološkoj praksi, s tim što se, u slučaju

kućnog beljenja, pacijent manje vremena zadržava ustomatološkoj stolici. Takođe, kada se u obzir uzme nansi-

jski momenat, ovaj metod izbeljivanja zuba je dostupniji širojpopulaciji. Metod ordinacijskog beljenja, pak, ima tu pred-nost da se efekti postižu mnogo brže i istovremeno u obe

vilice.

Uz određena ograničenja, tehnike izbeljivanja vitalnih

zuba mogu se primeniti kod većine pacijenata. Kontrain-dikacije za izbeljivanje zuba su teška opšta oboljenja (imu-

nokompromitovane osobe, AIDS, nekontrolisani diabetesmelitus), parodontalna oboljenja, karijes, ispuni sa lošim rub-nim zaptivanjem, preosetljivi zubi, brojni ispuni u regiji pred-

njih zuba. Takođe, s obzirom da nije ispitan uticaj izbeljivanjazuba na trudnice, kontraindikovano je beliti zube u ovom pe-riodu, kao i u periodu dojenja.

REFERENCE

1. M Lenhard, G Gomez (2001). Tooth whitening manual 1.0,

Liechtenstein

2. S Friedman (1997). Internal bleaching: long-term out-

comes and complications. J Am Dent Assoc 128(4): Suppl:51-55

3. DA Garber (1997). Dentists monitored bleaching: A dis-

cussion o combination and laser bleaching. J Am Dent Assoc

128(4) Suppl:26-30.

4. RA Feinman, G Madray, D Yarborough (1991). Chemical,

optical and physiologic mechanisms o bleaching products: Areview. Pract Periodontics Aesthet Dent 3(2):32-37.

5. FF Demarco, ML Turbino, AG Jorge, E Matson (1998).

Inuence o bleaching on dentin bond strength. Am J Dent

11(2):78-82

S T R U Č N I R A

D O V I




Minimalno interventna stomatologija:Preparacija kaviteta

Graham J Mount, AM, BDS, DDSc, FRACDS

Visiting Research Fellow, The University of Adelaide, Adelaide, South Australia

Minimal intervention dentistry: cavity preparation

Abstract:

It must be recognised at this time that cavity designs and the equipment required or preparation have

progressed to a considerable extent in recent years. The discussion in previous papers considered the

progress o the new carious lesion and emphasised the act that it is possible to prevent development

o a cavity in the rst place or to heal it in the early stages. I the lesion progresses, however, then some

limited degree o surgical intervention is required and this should be undertaken with care and discre-

tion. Remaining tooth structure, even though demineralised to some extent, should be retained as ar

as possible and the strength o the remaining crown preserved.

Key words:Tooth preparation, tooth cavity, minimally invasive dentistry.

S T R U Č N I R A

D O V I




3. Vrlo visoka brzina

250.000 – 450.000 okretaja u minuti

Tungsten karbidna svrdla su najučinkovitija u ovom ra-sponu, no dijamantna svrdla su također vrlo korisna. Podmaz-

ivanje je obvezno dok je obilan vodeni mlaz najučinkovitiji zakontrolu temperature. Tungsten karbidna svrdla režu dentin

vrlo glatko pod uvjetom da nisu oštećena ili ekscentrična.Također mogu izraditi ni rub na caklini iako valja napomenu-ti da režu glađe duž ruba gdje rotirajuće svrdlo ulazi u kavitet.

Suprotni, izlazni rub vjerojatno će se brže raspuknuti. Budućida su to načelno svrdla za lateralno brušenje, ne bi se trebaline bih ih trebalo koristiti za otvaranje nove lezije kroz zdravu

caklinu. Također režu stare metalne radove.

Dijamantna svrdla su svestranija i dijamantno svrdlohrapavog vrha najbolje je svrdlo za otvaranje nove lezije iliodstranjivanje viška cakline, iako će ulazni i izlazni rub biti rel-

ativno grubi, zavisno o veličini zrnaca koja se koristi. Promjersvrdala za ovaj raspon brzine je od 2 mm do 0,5 mm.

Ovim rasponom brzina najbolje se postiže početno ot-varanje većine lezija, prvobitne preparacije za ekstrakor-

onalne ispune i odstranjivanje starih ispuna. Taktilni osjet jeminimalni i moguće je prekomjerno brušenje ako je vidljivostograničena. Valja koristiti brzine samo za opsežno odstranji-

vanje zubnog tkiva i zatim se vratiti srednje visokoj brzini zadaljnju obradu kaviteta.

Može se smatrati da obilan vodeni mlaz predstavljanajučinkovitije hlađenje no može “pasti u drugi plan” u teško

dostupnim područjima. To znači da kombinirani zračno-vodeni mlaz predstavlja najbolje hlađenje i sredstvo za pod-mazivanje pri visokim brzinama, no po želji se može koris-

titi i pri manjim brzinama. Odabir odgovarajućeg svrdla zapotrebnu funkciju je važno jer niti jedan od navedenih tipovainstrumenata nije univerzalan i svaki ima svoju primjenu

[Slike 3.1-3.3].

1. Čelična svrdla

Ta su se svrdla prvobitno koristila kad su se prije više odstotinu godina razvili rotirajući brusni instrumenti. Još suvažni za odstranjivanje karijesa i izradu retencijskih elemena-

ta u dentinu te su namijenjeni niskim brzinama ispod 5.000okretaja u minuti. Svako svrdlo obično ima osam oštrica, aneki od njih imaju pozitivni kontrakut koji olakšava brušenje

dentina ili odstranjivanje karijesa. To ih međutim čini relativ-no lomljivima i podložnima otkrhavanju duž vodećeg ruba i u

uobičajenoj praksi ne očekuje se njihov dugi vijek trajanja.

Mala okrugla svrdla od mekog čelika, koja se okreću pri

brzini od otprilike 2.000 okretaja u minuti, su najbolji instru-ment za odstranjivanje zaraženog dentina oko ruba novoot-vorenog kaviteta s ciljem izlaganja zdravog dentina koji je

potreban za dobru adheziju i pečaćenje kaviteta. Zanim-ljivo je napomenuti da zaraženi dentin ne pokazuje bolnost

na svrdlo ili ručni instrument, pa često nije potrebno koris-tili lokalnu anesteziju u početnom oblikovanju kaviteta, abolnošću se može kontrolirati proširenje kaviteta.

Čelična svrdla su također pogodna za izradu retencijskih

kanala i utora, a završno poliranje izvodi se pri niskim brzina-ma kako bi se problem stvaranja topline sveo na minimum.

Slika 3.1.Standardni komplet dijamantnog svrdla pogodan za uobičajenu

minimalno interventnu preparaciju kaviteta.Dijamantna zrnca su veličine 80 µ, operativna duljina iznosi 5,0 mm.

Malo konusno svrdlo je br. 200, konusno svrdlo je br. 168,a cilindrično br. 156.

Slika 3.2.Standardni komplet svrdla s nijim zrncima od 25 µ koji se koristi

za završnu obradu rubova cakline i poboljšanje adhezije.

Slika 3.3.Dva standardna svrdla od mekog čelika u usporedbi s cilindričnimdijamantnim. Okruglo svrdlo je standardno «okruglo br. 5», a dugo

je «konusno surno br. 701».

Okruglo svrdlo je za čišćenje ruba dentina za adheziju,a konusno svrdlo za izradu kanala i utora za retenciju.

S T R U Č N I R A

D O V I




2. Tungsten karbidna svrdla

S razvojem kolječnika visoke brzine stvorila se potreba začvršćim čeličnim svrdlima koja bi izdržala više sile i produžilanjihovu uobičajenu trajnost. Tungsten karbidna svrdla uvi-

jek valja koristiti u kolječnicima jer je koncentričnost nužnai učinkovito bruse samo pri vrlo velikim brzinama. Zapravo

do brzine od 100.000 okretaja u minuti ne mogu postićiučinkovito rezanje, a najbolje rade pri brzinama većim od300.000 okretaja u minuti. Jedan od najvažnijih razvoja kod

ovih svrdala posljednjih godina je povećati broj oštrica inegativni kontrakut oštrica. Svrdlo obično ima šest oštrica inegativni kontrakut za bolju potporu reznom rubu. Iz istog

razloga mnoga imaju i radijalni razmak. Dobro režu metal identin no mogu uzrokovati mikropukotine u caklini i timeslabljenje površine kaviteta. Vjerojatno samo novo svrdlo

bit će doista koncentrično, jer svaki gubitak oštrice, ili čak dijela oštrice promijenit će ravnotežu tako da će samo sva-

ka treća ili četvrta oštrica doista doći u kontakt sa zubom iodstraniti dio tkiva. To znači da je klinička trajnost obično vrlo

kratka. međutim, tungsten karbidno svrdlo s brojem oštricapovećanim na dvanaest ili više može biti vrlo učinkovito zapoliranje.

2. Dijamantni kamen

Dijamantna brusila abradiraju zubno tkivo više nego garežu ili trgaju i stoga su učinkovitija pri većim rasponima br-zine i manje vjerojatno će otkrhnuti ili slomiti sebe ili zub.

Najučinkovitija su kad se koriste na tvrdim materijalima kaošto su caklina i keramika, iako su vrlo na dijamantna brusila

izvrsna za otklanjanje cakline i dentina kod nog poliranja. Pr-vobitno su dijamantna svrdla bila pokrivena velikim dijamant-nim zrncima i smatrala su se prilično hrapavima ostavljajući

završenu površinu s indeksom površinske hrapavosti do Rt.50 µm. U posljednje vrijeme bilo je značajnih poboljšanjau metodama uključujući dijamantna zrnca u metalu glave

svrdla tako da duže traju i mnogo je bolji raspored veličine

zrnaca. Velika zrnca osiguravaju brzo odstranjivanje cakline

i dentina no ostavljaju grubu površinu. Fina zrnca ostavljajune ogrebotine i sad je moguće izraditi poliranu površinu zacaklinu ili dentin do indeksa površinske hrapavosti od Rt. 4

µm. U međuvremenu postoje različite veličine zrnaca koje semogu odabrati sukladno zadatku [Slike 3.4 – 3.7].

Slika 3.4.Slika površine caklinskog ruba pod stereoelektronskim mikrosko-

pom nakon završetka izrade kaviteta dijamantnim svrdlom veličinezrnaca 80µ. Valja obratiti pozornost na hrapavost i usporediti sa

Slikom 3.5. Hrapavost je dovoljna za interferenciju s adhezijom jer može biti mjehurića zraka između stijenki kaviteti materijala za ispun.

Slika 3.5.Slika sličnog ruba kaviteta pod elektronskim mikroskopom nakon

blagog poliranja dijamantnim svrdlom veličine zrnaca 25 µ.Usporediti sa Slikom 3.4. i obratiti pozornost na relativnu glatkoću i

povećanu mogućnost adhezije bez mjehurića zraka.

Slika 3.6.Standardno cilindrično dijamantno svrdlo veličine zrnaca 80µ koristi

se uz vrlo veliku brzinu te zračni i vodeni mlaz za odstranjivanjestarog ispuna i poboljšanje rubova.

Slika 3.7.

Isti kavitet prikazan na Slici 3.6. završno se obrađuje i polira dijamantnim svrdlom veličine zrnaca 25 µ srednjom brzinom uz zračnii vodeni mlazo. Caklinski rub će se završno blago zakositi ovim

svrdlom što omogućuje mikromehaničku adheziju s kompozitom.

S T R U Č N I R A

D O V I




Budući da se adhezija značajno poboljšava kod glatkihpovršina, smatra se obveznim završno obraditi sve rubove

kaviteta nim dijamantnim kamenom veličine zrnaca 25 µmili manje pri otprilike 40.000 okretaja u minuti.

Vjerojatno najveći rizik pri uporabi rotirajućih instrume-nata je odstranjivanje više zubnog tkiva nego je potrebno. Što

je veća brzina okretanja, to je slabiji taktilni osjet i nepovrat-no se može odstraniti previše cakline. Zbog brzine odstranjivanja zubnog tkiva osobito je opasno koristiti kolječnik sa

zračnim rotorom pri vrlo velikoj brzini kako bi se nastojalopoboljšati oblik kaviteta. Očito, što je veći kavitet, to je slabijipreostali dio zuba i jedan od glavnih ciljeva minimalno inter-

ventne stomatologije će se brzo izgubiti.

Preporuča se vrlo veliku brzinu koristiti samo za odstranjivanje starih ispuna i za opsežnije otklanjanje zubnog tkiva upočetnom stadiju preparacije kaviteta veličine 3 ili većih.

Srednje visoka brzina je vrlo korisni raspon brzine, jer

postoji vrlo ni taktilni osjet dok se istodobno promptnoprovodi odstranjivanje zubnog tkiva. Pri 100.000 okretaja uminuti mali kavitet može se odmah otvoriti uz minimalne vi-

bracije i bolnost, kao i postići maksimalna kontrola dubineprodiranja i proširivanja. Uporaba nog dijamantnog svrdlapri 30-60.000 okretaja u minuti moguća je za vrlo precizno

no zakošenje caklinskog ruba.

Lasersko rezanje tvrdih tkiva

Laser je skraćeni naziv za “Light Amplication by Stimu-

lated Emmision of Radiation” (pojačanje svjetlosti stimulira-nom emisijom zračenja). Dentalni laser je u biti medicinskiuređaj koji stvara preciznu zraku koncentrirane svjetlosne

energije. Svojstva lasera temelje se na stopama apsorpcijenjegove valne duljine u tvrdim ili mekim tkivima i drugimdentalnim materijalima. Određene valne duljine imaju a-

nitet prema crvenim pigmentiranim strukturama koje ih čineosobito učinkovitima za uporabu u oralnoj šupljini s obzirom

na meka tkiva, dok su druge valne duljine pogodne za tvrdatkiva.

Neugodnost za pacijenta može se umanjiti laserimai smanjiti potreba za lokalnom anestezijom, no ne u pot-

punosti eliminirati. Neki postupci mogu se završiti brže od

uobičajenog, no točnost i preciznost mogu biti kompromisniosobito s obzirom na preparaciju kaviteta u tvrdim tkivima i

teško dostupnim područjima.

Valna duljina lasera određuje brojna njegova svojstva

i mogućnosti, jer različite valne duljine apsorbiraju tkiva urazličitoj mjeri. Specične valne duljine mogu omogućiti

bolju preciznost i točnost i istodobno svesti na minimummogući rizik oštećenja lateralnog tkiva. Laseri su dostupniu različitim valnim duljinama od argonskog lasera, s valnom

duljinom od 488 nm do 514 nm do ugljično dioksidni laser svalnom duljinom od oko 10.600 nm.

Trenutačno je jedan od izabranih lasera za preparacijukaviteta laser Er:YAG [Erbium Yttrium Aluminium Garnet] s

valnom duljinom od 2940 nm. Ova se valna duljina potpuno

apsorbira u vodi i pogodna je za selektivno odstranjivanjekarijesa i za oblikovanje kaviteta u ograničenim situacijama.

Sami laser se stvara u stroju i zatim vodi putem niza zlatnihogledala kroz kolječnik za emisiju s vrha vodenog mlaza. En-

ergija oslobođena kroz vodu proizvodi brušenje, a vođenje sepostiže crvenom svjetlosnom zrakom vodilicom. Stopa snagei pulsa lasera varira, a vrsta tkiva koje se odstranjuje može se

odrediti pomoću zvuka pulsiranja. Tijek odstranjivanja zubamože se odmah pratiti, osobito uz povećanje, a izrađeni dnokaviteta i stijenke mogu biti dovoljno hrapavi za prihvaćanje

adhezije s akrilatom bez jetkanja.

Iz ovoga proizlazi da je laser najkorisniji za manje lezije namjestu 1 i mjestu 3 gdje je pristup jednostavan i u mnogimslučajevima nije potrebna lokalna anestezija. Preparacija

većih kaviteta može biti naporna i dugotrajna s malim dobit-kom sa stajališta pacijenta.

Mora se napomenuti da iako je Er:YAG laser namijenjenrezanju tvrdog tkiva također će rezati meko tkivo i stoga se

mora paziti u svako doba da su usne, jezik i sva okolna mekatkiva zaštićeni. Budući da se radi o laseru tkivo neće krvariti,pa oštećenje može neopaženo proći ako se operater ometa.

Zračna abrazija

Zračna abrazija, također poznata kao “mikroabrazija”, je ubiti pjeskarenje, pri čemu se ni mlaz aluminij oksida abraziva

nanosi pod visokotlačnim zrakom iz nog mlaza u kolječniku.To utječe na zubnu površinu i skida je. Općenito što je tvrđetkivo brže se odstranjuje, no učinkovitost može varirati

korištenjem različite veličine zrnaca u abrazivnom prašku.

Danas postoji nekoliko uređaja no neki od njih su vrlo sk-upi i potrebno je dosta prethodne obuke. Tehnika može bitikorisna za poštedno otvaranje sura, za početno otvaranje

kaviteta u minimalno interventnoj stomatologiji i za odstranjivanje starih kompozitnih ispuna. Međutim, valja paziti zboggubitka taktilnog osjeta što dovodi do mogućeg prekomjer-

nog širenja u dentin.

Prednosti su sljedeće –• može biti poštedan za zubno tkivo

• smanjena potreba za anestezijom

• smanjuje se buka, vibracije i stvaranje topline

Nedostaci uključuju –• prekomjerno prskanje abraziva je neuredno

• zrnci aluminij oksida mogu biti opasni za pacijente ili opera-

tere s problemima dišnog sustava• nužan je koferdam i opsežno odstranjivanje

• početni troškovi su visoki

• potrebna je prethodna obuka.

To nije nova tehnika budući da je prvo razmatrana 40-ihgodina. Popularnost joj je rasla i padala i čini se da su jojmogućnosti ograničene iako je ponovno predstavljena uz

mnogo sosticiraniju opremu.

S T R U Č N I R A

D O V I




Literatura

Hartley JL. Comparative evaluation o newer devices and

techniques or the removal o tooth structure. J. Prosthet. Dent.

1955;8 :170-182.

Hudson DC. Cutting properties o dental burs. National Bu-

reau o Dental standards. Technical News bulletin. J. Am. Dent.

Assoc. 1955;39: 154-156.

Mount GJ, Hume WR. Preservation and restoration o tooth

structure. Mosby, London, 1998. Chapt. 6.

SchuchardA, Watkins CE. Thermal and histologic response

to high speed and ultra high speed cutting in tooth structure. J.

Am. Dent. Assoc. 1965; 71: 1451-1458.

SchuchardA, Watkins CE. Comparative efciency o rotary

cutting instruments J. Pros. Dent. 1965; 15: 908-923.

Thompson EO. Clinical application o the washed eld tech-

nique in dentistry. J. Am. Dent. Assoc. 1955; 51: 703-713.

Watkins CE. Cutting eectiveness o rotary instruments in a

turbine handpiece. J. Prosthet. Dent. 1970; 24: 181-185.

Woods RM, Dilts WE. Temperature changes associated with

various dental cutting procedures. J. Canad. Dent. Assoc. 1969;

35: 311-314.

Graham J Mount,

AM, BDS, DDSc, FRACDSVisiting Research Fellow,

The University of Adelaide,13 MacKinnon Parade,North Adelaide,South Australia 5006

<[email protected]>





Alternativni minimalno-invazivnipristup u rekonstrukciji nedostajuceg

gornjeg lateralnog sekuticaPrikaz slucaja

Dr. Kamen Kotsilkov

Department of Periodontology, Faculty of Dental Medicine, Medical University-Soa

Alternative approach in the reconstruction o the missing lateral incisorA case report

Abstract:

Patient, 27, presented with with hypodontia and missing right maxillary lateral incisor. Due to the orth-

odontic treatment reusing by the patient, a gingivoplasty procedure was selected to create space or

the ovate pontic and to achieve proper gingival contour. A temporary adhesive restoration was placed

or three months. The restoration was perormed with the ovate pontic design in ordrer to contribute

to creation o the missing interdental papillas and gingival margin. The minimal invasive approach

with zirconium-ceramic restoration was selected or the restoration o the missing incisor in order to

limit the amount o sound tooth structure. In the limitations o the presented case the ovate pontic

design with gingival recontouring improved sot tissue appearance in the region and contributed to

better aesthetic result. The minimal invasive approach saved as much as possible tooth structure thus

improving the prognosis o the neighbored teeth.

Key words:

Fixed prosthetic restoration, ovate pontic design.

I Z K L I N I Č K E

P R A K S E




Pacijentkinja stara 27 godina javila se u ordinaciju u ciljusanacije hipodoncije zuba #12.

Nakon analize i postavljanja plana terapije, predložen je ortodontski tretman u cilju stvaranja uslova za ugradnju

dentalnog implantata. Pacijentkinja je odbila ovu opciju uzobrazloženje da je već prošla kroz šestogodišnju neuspeluortodontsku terapiju, priloživši radiografsku dokumentaciju

na kojoj se jasno vidi da prethodnim tretmanom nije postig-nuto stvaranje dovoljnog prostora, niti povoljne distanceizmeđu korenova zuba #13 I #11.

Jednostavna procedure gingivoplastike je odabrana uovom slučaju, u cilju kreiranja adekvatnog prola I konturemekog tkiva, tzv. ovate pontic design, za potporu budućoj

protetskoj restauraciji.

Privremena adhezivna kruna postavljena je u predeonedostajućeg lateralnog sekutića.Privremena kruna je ostav-ljena tri meseca, kako bi se postiglo adekvatno oblikovanje

i maturacija okolnog mekog tkiva. Treba napomenuti da jeprivremenoj restauraciji zadat tzv. ovate pontic dizajn, čiji jezadatak da doprinese kreiranju nedostajućih interdentalnih

papila i ivice gingive.

Nakon tri meseca, postignuta je zadovoljavajuća konturamekog tkiva.


P R A K S E




U protetskoj rehabilitaciji, odabran je minimalno invaziv-ni princip adhezivne krunice od cirkonijum keramike u cilju

maksimalnog očuvanja zubne supstance susednih zuba.

Nakon izrade, nalna restauracija je cementirana.

Šest meseci po cementiranju nalne nadoknade, vidimozadovoljavajuči estetski izgled okolnih mekih tkiva.

Uz sva ograničenja prezentovanog slučaja, možemo

zaključi da je “ovate pontic” dizajn s kreiranjem gingivalnekonture doprineo nalnom izgledu mekih tkiva u estetskoj

zoni, što je rezultovalo zadovoljavajućim estetskim rezulta-tom, stabilnom u dužem vremenskom periodu. Minimalnoinvazivni protetski pristup s maksimalnim očuvanjem zubnesupstance omogućio je čuvanje, a, samim tim i bolju prog-

nozu i dugotrajnost susednih zuba.

Reerence:

1. Landau, Mark J. Atlas o Cosmetic Dentistry: A Patient’s

Guide, Quintessence, 2004.

2. Chiche, Gerard J. and Aoshima, Hitoshi. Smile Design: A

Guide or Clinician, Ceramist, and Patient, Quintessence, 2006.

3. Zitzmann NU, Marinello CP, Berglundh T. The ovate pontic

design: a histologic observation in humans. The Journal o pros-

thetic dentistry. 2002 Oct;88(4):375-80.

4. Chiun-Lin, Steven Liu, Use o a modied ovate pontics inareas o ridge deects – a report o two cases. Journal o Esthetic

and Restorative Dentistry, 2004.


P R A K S E



T E M A B R O J

A





Adper™ Easy One je samonagrizajući adheziv odnedavnopredstavljen i u Srbiji na zadovoljstvo stomatologa koji ko-riste najsavremenije kompozitne sisteme. Iako je u evropskim

zemljama lansiran početkom 2008, proleća 2009. je stigao uSrbiju.

Da je u pitanju proizvod vrhunskog kvaliteta,svedočii ocenjivanje od strane Dental Advisora, svetski poznatog

nezavisnog glasila, specijalozovanog za stomatološke ma-terijale. Prilikom ocenjivanja u izdanju iz maja 2008.godineDENTAL ADVISOR je za Adper ™ Easy One adheziv dao najviše

ocene. Kao najvažnije osobine istaknuti su: jasne i precizneinstrukcije, inovativno pakovanje i izuzetno laka upotreba.

3M ESPE-ov jednokomponentni samonagrizajući ad-heziv Adper™ Easy One razvijen u okviru Adper™ porodice

i počiva na dugoj tradiciji tehnologije adheziva ali i uvodi

novine u adhezivna rešenja. Adheziv 7-me generacije se ko-risti za vezivanje direktnih kompozitnih ispuna, desenzibili-

zaciju dentina kao i za cementiranje indirektnih nadoknadau kombinaciji sa RelyX™ ARC Adhezivnim Kompozitnim

Cementom.

Adper™ Easy One je dostupan u dva oblika: bočica sa

četkicama i u obliku jednokratnog L-Pop ™sistema .

U izdanju iz maja prošle godine DENTAL ADVISORA, 3MESPE proizvod je dobio najviše ocene. Šesnaest urednika je

testiralo ovaj adheziv na više od 400 ispuna, i tom prilikom

zaključilo da zaslužuje pet zvezdica, najvišu ocenu koju dajeDENTAL ADVISOR.

Primećeno je da oba seta, i bočica od 5 ml kao i doze za jednokratnu upotrebu sadrže precizno i jasno ilustrovano

uputstvo. Takođe sadrže i sve neophodne dodatke.

Primena pojedinačnih doza je ocenjena od većine ure-

dnika kao pogodna i laka za upotrebu: potrebno je pritis-nuti veći rezervoar, što će dovesti do izlivanja u komoricu sa

četkicom kojom ćemo pokupiti adheziv i izvući je spremnuza korišćenje.

Ukupno Adper™ Easy One je ocenjen sa odličnomocenom zahvaljujući uputstvima, pakovanju i kompletnostisetova. Takođe su lako nanošenje i primena materijala dobili

visoke ocene. Ovo se odnosilo na prednosti ’’jedan bočica-

jedan sloj ’’ sistema.

Ostale prednosti koje su istakli procenitelji su: samo 35sekundi za primenu oba sistema, otpornost na vlagu bez

obzira da li se radi o vlažnom dentinu ili gleđi, i snažna ad-hezija.

Činjenice da bi 87% ispitanih stomatologa preporučiloAdper™ Easy One kolegama a čak 67% je reklo da će preći sa

drugih, pokazuju da je 3M ESPE još jednom uspešno razvioproizvod koji odgovara potrebama i željama stomatologa.

3M ESPE

3M ESPE AG sedište se nalazi u Seefeldu, pored Minhena.Uovom trenutku razvija, proizvodi i prodaje preko 2,000 proiz-voda za stomatologiju i zubnu tehniku.

Kompanija snabdeva stomatologe i zubne tehničare širom

sveta sa širokim spektrom proizvoda vrhunskog kvaliteta ba-ziranih na 3M-ovim inovativnim tehnologijama.

3M, ESPE, Adper, L-Pop i RelyX su zaštićeni znaci 3M ili 3M ESPE AG.

Vreme je za ocene:5 zvezdica za Adper ™ Easy One

A K T U E L N O S T I



T E M A B R O J

A





Početkom godine izdata je knjiga “Parodontologija i

oralna medicina” autora Prof. dr sci Bešira Ljuškovićau izdanju Vojnoizdavačkog zavoda u Beogradu.

U aprilu je održana promocija na Vojnomedicinskoj aka-

demiji u Beogradu ispred Klinike za stomatologiju, gde jeautor proveo najveći deo svog profesionalnog i naučno-istraživačkog staža.

Reklo bi se da su domaći visokoškolski udžbenici većponudili više radova iz ove veoma široke oblasti. Listan- jem i čitanjem ove knjige shvatićemo kako je ona uspela da

spoji znanje i lakoću prihvatanja tajni u ovoj oblasti. Na 367strana kvalitetnog masnog papira u tvrdom povezu nalazi

se 498 slika i tabela u boji. Daljim pregledom uočavamoda su sva važna poglavlja, naslovi, inicijalne rečenicei značajniji pojmovi na prigodan način zatamnjeni ili

drugačije obojeni tako da ptostaknu fotografsko memori-

sanje određenih delova teksta.Knjiga je podeljena u dve velike oblasti: parodon-

tologija i oralna medicina .Parodontologija je podeljena u 18 podnaslova i počinje

od anatomije i funkcionalne fiziologije da bi se prelila upatologiju sa razložnom etiologijom. Nesumnjivo nastav-lja da nas zaokupira patogenezom parodontopatijama,

njenom raširenošću, rentgenskom i diferencijalnom dijag-nozom. Prognoza i plan terapije je nešto što nas uvek do-

vodi u dilemu, a u knjizi nam daje tačne smernice delovanja. Kada nas sačeka sanirana i umirena bolest, ortodontsko– protetsko–potporna terapija u štivu pojednostavljuje

dileme i nepoznanice u daljem održavanju postignutog

stanja.Oralna medicina je podeljena na 16 celina. Pored

anatomije, histologije i funkcije u prvom poglavlju, nas-tavlja se u postulate kliničke obrade promena sa faktorimaodbrane usne duplje. Upuštajući se dalje u probleme pre-

poznavanja oboljenja i njene evaluacije moramo dobroda se zagledamo u izuzetne slajdove koji nas vode u sig-

urno rešenje problema. Detaljno su opisane promene nausnama, sluzokoži, u ukusu, pljuvačnim žlezdama, samepljuvačke itd. Tekst sa slikama nam ne dozvoljava da lu-

tamo i da diferencijalno-dijagnostički svedemo grešku nanajmanju moguću meru kako bi odgovarajućom terapi- jom, koja je ponuđena u tekstu, pomogli pacijentima.

Ova knjiga predstavlja sublimaciju profesionalnogkliničkog iskustva i stručnog znanja profesora Ljuškovića

iz raznih segmenata parodontologije i oralne medicine.Struktura same knjige je vrlo logično koncipirana i post-avljena i zato je prihvatljiva za one koji od nje traže samo

praktičnu pomoć u rešavanju problema, do onih doktorastomatologije koji se bave naučnoistraživačkim radom.

Knjiga je namenjena:- prvenstveno stomatolozima praktičarima;

- studentima stomatologije;- specijalistima parodontologije i oralne medicine;

- oralnim higijeničarima. dr Darko Stamatović

Parodontologija i oralna medicinaPrikaz knjige

Autor:

Prof. dr sci Bešir Ljušković

Izdavač: Vojnoizdavački zavod, Beograd A K T U E L N O S T I




U junu se u Srbiji pojavilo nekoliko slučajeva obolelihod virusa svinjskog gripa (H1N1). S obzirom da jeSvetska Zdravstvena Organizacija proglasila pan-

demiju gripa početkom juna, pojava gripa u našoj zemlji semogla i očekivati. U ovom članku vam prenosimo preporuke

o prevenciji i kontroli zaraze koje smo pronašli na internetstranama zdravstvenih institucija te vrste.

Najrelevantnije informacije o prevenciji svinjskog gripase nalaze u dokumentu Američkog Centra za kontorlu zaraza(Center for Disease Control). Uglavnom su preporučene mere

i preporuke koje bi trebalo već da znamo i upražnjavamo, ali je uvek dobro podsetiti se.

Izdvojili smo neke od najvažnijih preporuka, a ukratko,

moramo biti posebno oprezni s pacijenatima koji imaju respi-ratorne infekcije.

Kontrola inekcije tokom tretmana pacijenata:

-Pacijente sa akutnom respiratornom infekcijom bi trebaloizdvojiti u čekaonici tako da se ne nalaze u istoj prostoriji sadrugim pacijentima.

- Ponuditi jednokratne hirurške maske za pacijente kojikašlju.

-Bolesnu osobu posavetovati da nosi hiruršku masku kada jeizvan ordinacije.

-Zaposleni u ordinaciji, u slučajevima lečenja pacijenta sumn-

jivim na grip, bi trebalo da nose jednokratne hirurške maskeza lice, ne-sterilne rukavice, ogrtač i zaštitne naočare kako bise spriečio direktan kontakt i izloženost kože i konjuktive.

Šta ako sumnjate da je pacijent oboleo od svinjskog

gripa?

-Ukoliko primetite da pacijent ima simptome koji ga čine

suspektnim na svinjski grip (simptomi uključuju groznicu,svrab kože, kijavicu, upaljeno grlo, mučninu, povraćanje ili

dijareju), stomatološki tretman bi trebalo odložiti, a pacijentabi trebalo uputiti lekaru opšte prakse.

Šta ako zaposleni u ordinaciji sumnja da je bolestan?

-Ukoliko neko zaposlenih u ordinaciji ima simptome gripa(groznica sa ili bez kašalja, upaljeno grlo, bol mišića) nikako

ne bi trebalo da rade i budu u kontaktu sa pacijetnima.

-Ukoliko su zaposleni u ordinaciji bili u bliskom kontaktu, bezzaštitne opreme, sa osobama za koje se zna ili na koje se sum-

nja da su oboleli od svinjskog gripa (H1N1 virusa), onda bitrebalo da prime hemoprolaksu.

Takođe je preporuka da zaposleni obavezno prime i sezn-sku vakcinu protiv gripa.

Ceo dokument možete preuzeti sa www.cdc.gov.

Đ.M.

Protokoli za prevenciju i kontroluH1N1 virusa





Predstavnici Evropske akademije za dečju stomatolog-

iju (EAPD) sastali su se u Atini novembra 2008. go-dine da bi usaglasili Protokol o primeni uorida kod

dece. Stručnjaci dečje stomatologije iz 25 evropskih zemalja

učestvovali su na simpozijumu koji su “darežljivo“ sponzo-risali P&G. Protokol je nastao posle sistematičnog pregleda

dostupne literature, kako nedavno objavljene, tako i istori- jskih studija. U obzir su uzete i neanalitičke studije, kao što suprikazi slučajeva i mišljenja eksperata.

Predloženi Protokol jednoglasno su odobrili članovi Veća

Evropske akademije za dečju stomatologiju tokom godišnjegsastanka, održanog u Helsinkiju od 14 – 16. maja, a posle

šestomesečne diskusije u cilju postizanja visokog stepena

konsenzusa. Ažurirani Protokol ubrzo će se pojaviti na inter-

net sajtu Evropske akademije za dečju stomatologiju (eapd.gr) i biće štampan u zvaničnom žurnalu Akademije, Evrop-

skom arhivu za dečju stomatologiju.

Postignut je konsenzus da nivo uorida u pastama za

zube kod dece starosti od 6 meseci do 2 godine bude niske

Saglasnost Evropske akademije zadecju stomatologiju sa ažuriranim

Protokolom o primeni fuorida

Evropska akademija želi da ohrabri

stomatologe da roditeljima daju savet

kako da izbegnu štetno ponašanje koje

potpomaže rano prenošenje Strepto-kokus mutansa i uvodi izmene u Protokol

o primeni uorida kod dece.





koncentracije i to 500 ppm uorida. Nivo uorida u pastamaza zube kod dece starosti od 2-6 godina treba da bude 1000

ppm uorida i više, a kod dece starije od 6 godina 1450 ppmuorida. Deca mlađa od šest godina, prema preporuci stoma-tologa, treba da koriste količinu paste za zube veličine zrna

graška, a oni stariji od šest godina ne veću količinu od 1-2 cmpaste za zube.

Dr Vesna Živojinović iz Srbije primetila je sledeće: “Postojizabuna oko primene uorida kod dece u cilju sprečavanja

karijesa, a mi smo kao pan-evropsko naučno udruženje sma-trali da postoji potreba da se da savet o optimalnim nivoimauorida. Smanjenje prevalence karijesa u većini zemalja u

razvoju može se pripisati uglavnom upotrebi pasti za zubesa uoridima.

Međutim, i dalje veliki broj dece boluje od ovog oralnogoboljenja koje se može sprečiti jednostavnim merama spro-

vedenim u kući. Stoga smo smatrali da je bilo neophodnonapisati i ažurirati postojeći Protokol o primeni uorida, a

posebno o primeni pasti sa uoridima kod dece. Ne samo daće se na taj način pomoći proizvođačima, nego će omogućitistomatolozima i lekarima širom Evrope da daju precizne

savete svojim paci jentima“.

Evropska akademija za dečju stomatologiju takođe sezalaže za sledeće predloge o načinu sprečavanja karijesa u ra-nom detinjstvu, a koji se mogu naći na internet adresi: http://

www.eapd.gr/Guidelines/index.htm.

Najpre je potrebno oceniti stanje oralnog zdravlja kod

dece u toku prve godine života. Zatim, zube odojčeta i malog

deteta, od trenutka kada niknu, treba redovno, svakog dana,prati pastom za zube, nanesenom u obliku razmaznog slojana četkicu za zube. Na kraju, profesionalna primena lakova sauoridima preporučuje se u mlečnoj denticiji kod one dece

sa visokim rizikom za nastanak karijesa u ranom detinjstvu.

Evropska akademija želi da ohrabri stomatologe da

roditeljima daju savet kako da izbegnu štetno ponašanje kojepotpomaže rano prenošenje Streptokokus mutansa. Takođe,

roditelje treba obučiti da ne daju često svojoj deci zaslađenapića, pogotovo pre spavanja.





N

akon skupa “Savremeni protetski koncepti na zubima

i implantima”, održanog u modernom zdanju Hotela

Zira, u Beogradu, možemo reći da Udruženje privat-nih doktora stomatologije Srbije ponovo utire put razvoju

kvalitetne stomatologije. Drugi put za redom, moto organi-zatora: “Nauka u službi prakse”, se pokazao uspešnim. Ovakav

koncept u potpunosti zadovoljava očekivanja kliničara, i nanajbolji način doprinosi razvoju struke i podizanju kvaliteta

stomatologije. “Nauka u službiprakse” ima za cilj da sažmesavremena naučna saznanja i

prenese moderne protokole iterapijske procedure, kao ino-vativne materijale u naš sva-

kodnevni rad sa pacijentima.

Stoga, na ovom skupu smokao predavače imali priliku da

čujemo uglavnom mlada lica koja će u narednim godinama

biti nepresušan izvor savremenih i praktičnih informacija.

Udruženje se pobrinulo da se pored pitanja vezanih zaklinički rad na dnevnom redu nađe i problem nastao ishitren-im uvođenjem iskalizacije, tj. obaveze o evidetiranju prome-

ta putem skalnih kasa u stomatološkim ordinacijama, koji je napravio veliku pometnju i uznemirio mnoge kolege. Oovome ćete više pročitati u temi broja.

Razvoj implantologije predstavlja točak zamajac razvoja

stomatologije danas. Sveobuhvatan dinamičan razvoj im-plantologije (istraživački, klinički, industrijski i marketinški),svrstava implantologiju u stomatološku svakodnevicu. Prote-

tika, kao kruna stomatološke terapije, posebno je interesant-na kada u svojoj osnovi ima nadoknade na implantatima.Proces planiranja

ugradnje implantata

uslovljen planiranimprotetskim rešenjem,

vrste/izbor pro-tetskih konstrukcija,

estetska rešenja, pro-cena uspešnosti tret-mana, specičnosti

održavanja oralnehigijene su samoneka od pitanja na

koja stomatolog krozsvakodnevni rad

mora dati odgovore

u cilju postizanjadugoročno stabilnih

rezultata.

Skup je svečanom rečju otvorio dr Tomislav Živanović,

predsednik Udruženja privatnih stomatologa. Prepodnevnomsesijom, prevashodno fokusiranom na hirurški aspekt implan-

tologije, predsedavao je prof. dr Milan Jurišić. Prvi predavač je bio Ass. Dr Vladimir Koković sa temom – Protetski vođenaugradnja implantata. Dr Koković nam je predstavio komple-

tan pregled savremenih dijagnostičkih sredstava i principa zauspešno planiranje i uspešnu ugradnju implantata. Takođe jepredočio optimizovan pristup planiranju implantata u vidu

hirurških vođica za ugradnju, koje je pristupačan za svakod-nevni rad. Svakako smo zapamtili da je implantologija multi-

Savremeni protetski konceptina zubima i implantatima

16.05.2009, Hotel “ZIRA”, Beograd, Srbija

Koncept predavanja: ”Nauka u službi

prakse” još jednom se pokazao izuzetno

uspešnim. Prepun konerencijski cen-

tar modernog Hotela Zira, svedoči dasu kolege, pre svega one mlađe, izuzet-

no zainteresovane za savremene tok-

ove struke i kvalitetna predavanja sa

praktičnom vrednošću.





disiplinarna grana stomatologije i da jedino zajedno hirurg i

protetičar, mogu adekvatno isplanirati, a nakon toga i restau-rirati pacijenta.

Sledeće predavanje jeodržala Ass. Dr Aleksandra

Špadijer Gostović, na temu- Novi aspekti opterećenjaimplantata. Danas se uveliko

redeniše stari tzv. Brane-markov koncept opterećenjaimplantata, a na ovom pre-

davanju smo imali prilike dasaznamo nešto više o tome.

Faktori rizika za izvođenje iodržavanje postignutih rezul-tata na osnovu koji procenju-

jemo i predviđamo uspeh tretmana su takođe bili tema pre-davanja doktorke Špadijer. Očekivanja pacijenta, mogućnostiterapeuta i saradnika, biološke osnove, prisustva štetnih

navika pacijenta predstavljaju faktore koje je neophodnousaglasiti kako bi i mi i pacijenti bili zadovoljni postignutimrezultatima.

Racionalizacija tretmana uvek predstavlja interesantnutemu. Smanjenje neophodnog vremena za izvođenje inter-vencije, smanjenje ekonomskih troškova pacijenta, korišćenje

maksimalnih kapaciteta date biološke osnove su neki odsavremenih trendova. Dr Nikola Vasilić nam je predočio in-teresantan, a kod nas ne tako poznat terapijski modalitet

“ALL ON FOUR”. Reč je o pristupu koji pacijentu omogućavarehabilitaciju ksnim protetskim radom na osnovi od četiriendoosealna implantata u jednoj vilici. Postavljanje implan-

tata pod specičnim uglovima (do 35º) u cilju zaobilaženjaanatomskih ograničenja (mandibularni kanal, maksilarni

sinus) i proširenja raspona implantne osnove predstav-lja zaštitini znak i specičnost ovok terapiskog modaliteta.

Protetska rehabilitacija se zasniva na postojanju specičnih

implantnih suprastruktura (abutment) koje daju mogućnostindividualnog podešavanja inklinacije u datom slučaju. Uzobiman pregled literature, dr Vasilić je upotpunio ovo pre-

davanje i brojnim slučajevima iz prakse, što je i rezultovalovelikim interesovanjem prisutnih kolega za ovu savremenu

proceduru.

Nakon pauze i odlične zakuske, nastavilo se sa popod-

nevnom “protetskom” sesijom, kojom je predsedavala prof.dr Kosovka Obradović - Đuričić.

Kao cenjen i drag gostviše puta u Beogradu,

predavanje na temu - Es-tetski principi i protokolisavremene protetike, je

održao dr Paul Gerloczyiz Mađarske. Kursevi i

tečajevi dr Gerloczy-ja,možemo slobodno reći,predstavljaju sinonim za

uspešan ulaz u tajne svetabezmetalnih (potpunokeramičkih) nadoknada.

Poštovanje bioloških prin-cipa, vreme neophodno za planiranje i izvođenje intervencija,

mogućnosti rukovanja privremenim nadoknadama, precizanrad pod lupama i mikroskopom, su neke od usputnih stanica

koje vode do objedinjenja vrhunskih estetskih i funkciona-lnih rezultata. Ovo jednočasovnopredavanje je zaista bilo izuzetnovredno i spada u red onih koja

se pamte dugi niz godina i kojastimulišu na uvođenje inovacijau sopstvenom radu. Moramo na-

pomenuti da je ovoj uspešnoj pr-ezentaciji doprineo i odličan pre-

vod sa engleskog od strane dr IveMilinković.

U sklopu predavanja - Menadžment periimplantnog

mekog tkiva u postizanju optimalnog estetskog rezultata,Dr Đorđe Miketić je predstavio mogućnosti modelovanja tj

kreiranja mekog periimplantnog tkiva. Putem modikovanja





kontura privremenih nadoknada, kao i posebnim hirurškimi protetskim tehnikama, mogu se postići visoki estetskih idugoročno stabilni funkcionalni rezultati. Kroz savremenu,

izuzetno ilustrovanu prezentaciju utemeljenu na dokazanimnaučnim saznanjima, dr Miketić nam je pokazao uspešnu ipredvidivu integraciju najnovijih principa u svakodnevnom

radu. Postepeno kreiranje/modelovanje kontura privremenihnadoknada, kao i stabilizacija postignute konture mekog tki-

va su svakako neki od najinteresantijih detalja.

Dugogodišnje iskustvo

sa najrazličitijim vrsta-ma implantnih sistemadr Darko Stamatović je

pretočio u iskreno i sveo-buhvatno predavanje.

Izuzetno praktično saobiljem detalja vezanih zakliničke procedure, korak

po korak, dr Stamatovićnas je proveo kroz procesplaniranja i realizacije re-

konstrukcije upotrebommini implantata u svrhu re-

tiniranja totalnih proteza.Saniranje bezubosti donjevilice predstavlja težak,

često i nerešiv zadatak bez upotrebe implantata. Dok ugrad-nja endoosealnih implantata promera većeg od 3.5mm čestozahteva pripremne hirurške intervencije i značajno podiže

troškove rehabilitacije ugradnja implantata dijametra užegod 2.9 mm potpomaže sanaciju na jednostavan, praktičan,minimalno invazivan, brz način. Prednosti i nedostatci

mini implantata provereni kroz dugogodišnju praksu dr

Stamatovića svakako predstavljaju neke od najkavlitetnijihinformacija koje su se mogle čuti na ovom skupu.

Dr Fedor Marijanski je izuzetan kliničar koji je poštenoprikazao veliki broj slučajeva iz svoje dugogodišnje prakse,

kako upešne, tako i one manje uspešne, iz čega se najbolje

uči. Nakon toga, Dr Tamas Kovacs je prikazao moderan prist-up dizajna mosta tzv. ovate pontic design u cilju postizanja

boljeg estetskog rezultata kroz nekoliko svojih slučajeva.

Diskusija koja je sledila,bila je kruna uspešnogdana i najbolji završetak

nakon velikog brojaodličnih predavanja. Dis-kusije, često zapostavljene

na skupovima u našojzemlji, imaju izuzetnu

praktičnu vrednost tokomkoje su rasvetljene sveeventualne nedoumice

nastale tokom predavanja.Poseban kvalitet su dalimoderatori prof. Kosovka

Obradović-Đuričić i prof. Milan Jurišić, jer su kroz svoja ličnai dugogodišnja iskustva, a pre svega naučni kredibilitet,znalački razvijali i usmeravali diskusiju. Veliki broj pitanja i ko-

mentara samo potvrđuje neophodnost postojanja okruglihstolova na kojima se najlakše uočavaju problemi koji nastaju

u svakodnevnom radu.

Za kraj skupa je ostav-ljeno pitanje skalizacijestomatološke delatnosti.Potreba države da prati

poslovanje nije spornaali su način, nedostatak

specičnih obaveštenja,vreme predviđeno za us-vajanje procedure, zakas-

nelo i neadekvatno rea-govanje Stomatološkekomore Srbije bili samo

neka od značajnih pi-

tanja. Po ko zna koji putpokazala se velika dozaneobaveštenosti među




T E M A B R O J

A


kolegama ali i zbunjenost usled nedostatka informacija neo-phodnih za uspešno uvođenje skalne tehnologije u praksu.Uvođenje skalne tehnologije bez denisanja preciznih

pravila u specičnoj delatnosti poput stomatologije kojaobuhvata širok spektar izrazito različitih usluga, udruženosa odsustvom bilo kakvih podsticajnih programa/olakšica

predstavlja veliko opterećenje za esnaf. Udruženje privat-nih doktora stomatologije Srbije nastaviće i dalje da ukazuje

na neophodnost aktivnijeg individualnog uključivanja sva-kog pripadnika esnafa u cilju uticanja na suštinska pitanjastomatološke prakse.

U večernjim satima organizaovana je i svečana večera urestoranu Hotela Zira koji su se pobrinuli za specijalitete in-

ternacionalne kuhinje, dok su se za odličnu atmosferu i dobarprovod pobrinuli “Intermezzo” gudački kvar tet i “Amaro del”

sastav. Ovo je bio pravi završetak uspešnog dana i još jednogkvalitetnog skupa “Nauka u službi prakse”. Budite informis-

ani, pošto se u decembru planira još jedan veliki međunardni

skup.

M.U.




Svake druge godine međunarodni sajam u Kelnu tokom

četiri dana postaje stomatološki mikrokosmos, ogled-alo najsavremenijih tehnologija, mesto na kome seprati razvoj stomatologije, poslovna berza, šansa za promo-

ciju, prodaju, povoljne kupovne aranžmane, nepregledni iz-vor najrazličtijih informacija. Organizatori su se pobrinuli daizlagačima i posetiocima sajma ponude apsolutnu podršku

koja obuhvata interaktivnu internet stranicu sajma, presscentar, izuzetno funkcionalan i organizovan sajamski pros-tor, sveobuhvatan štampani materijal i ljubazno osoblje na

usluzi. Pored savršenog organizacionog koncepta na samomsajmu organizator je za sve posetioce obezbedio i besplatano

korišćenje javnog gradskog saobraćaja tokom sajma čime sepovećava pokretljivost posetilaca, a grad Keln postaje prava

turistička košnica.Sajam nudi za svakoga po nešto. Internet stranica nudi

mogućnost pregleda svih izlagača, grupisanja izlagača po

specičnostima delatnosti, ekasno pravljenje plana posete

sajmu, ugovaranje razgovora sa izlagačima, kontakte, svevrste “korisnih informacija” (smeštaj, prevoz, zabava…) i

naravno “on line” registraciju i kupovinu štampanih sadržaja

sajma. Drugim rečima sve što je neophodno za ekasnoplaniranje posete moguće je unapred izvršiti uz pomoć in-ternet stranice sajma. Za stomatologe koji su se na sajam

IDS 2009 (International Dental Show)Medunarodni sajam stomatologije

24-28. mart 2009, Keln, Nemačka

Svake druge godine međunarodni sa-

jam u Kelnu tokom četiri dana postaje

stomatološki mikrokosmos, ogledalo na-

jsavremenijih tehnologija, mesto na komese prati razvoj stomatologije, poslovna

berza, šansa za promociju, prodaju, po-

voljne kupovne aranžmane, nepregledni

izvor najrazličtijih inormacija.





uputili sa namerom da “pazare” uvek su prisutni značajnisajamski popusti i promocije, ali ponekad i razočarenje kad

neki od interesantnih proizvoda nije moguće direktno kupiti.

Za kupce iz Srbije situaciju značajno otežava nepostojanjezastupnika određenih proizvoda u Srbiji čime se otežava ili

čak onemogućuje pribavljanje i integracija u rad mnogih in-teresantnih proizvoda.

Izlagače je moguće grupisati u više kategorija. Najp-rimetljiviji su oni najjači i najbolji. Velika količina sredstava

uložena u razvoj i promociju proizvoda ih svakako stavlja nalistu onih koje ne smemo da propustimo. Razvoj najsavre-menijih implantnih sistema, sistema za registrovanje, prenos

informacija, integrisanu kompijutersko-mašinsku obradu

materijala, adhezivnih sistema, rekonstruktivnih materijala,

dentalni mikroskop, i mnogo toga drugog, daje nam najnovi- je-najsavremenije informacije i praktična rešenja. U cilju pre-

poznavanja i izdvajanja u masi pojedini izlagači se grupišupo zemljama porekla i tu se ističu proizvođači iz USA i JužneKoreje. Predusretljivost, poslovnost, međusobna saradnja

su kvaliteti koji uz povoljnije cene za kvalitetne proizvodeprivlače izuzetnu pažnju posetilaca. Posebnu uslužnost i sar-adnju je moguće ostvariti sa proizvođačima iz Južne Koreje

koji za naše korisnike trenutno pružaju najbolji odnos cene i

kvaliteta ponuđenih proizvoda.

Razvoj sistema za registrovanje – skenera, računarski pre-nos informacija i mašinsku obradu poznatijih kao CAD-CAM

sistemi obećava njihovu apsolutnu integraciju u svakodnevnirad u narednoj deceniji čime će se uz upotrebu savremenih ma-terijala postići maksimalna preciznost i uspeh stomatološkog

rada. Velika pažnja se poklanja razvoju računarske komu-nikacije i prenosa podataka na relaciji stomatolog – tehničar.

Kada se prevaziđe cena kao jedan od najvećih nedostatakaovih sistema u nekoj skorijoj budućnosti, nadamo se, otiski-vanje i otisci će postati istoriski terapijski koraci.

Razvoj sistema za vizuelizaciju u vidu mikroskopa i

moćnih digitalnih vizuelnih sitema svako će od stomatologijenapraviti manje napornu profesiju sa značajnim podizanjemkvaliteta intervencija. Slika stomatologa koji prijatno isprav-

ljenih leđa sedi i na ekranu posmatra svojih ruku delo u ovomtrenutku, više nije naučna fantastika nego sveobuhvatan ifunkcionalan koncept. Nije moguće uraditi ono što se ne vidi,

a uvećanja koja se mere desetinama puta uz ekasne kon-

cepte osvetljena svakako šire i izoštravaju naše “vidno polje”

dajući šansu za uspešan tretman. Mogućnost fotograsanjai realizacije video zapisa daje novu dimenziju u formiranjumedicinske dokumentacije i edukativnih materijala. Primena

ovih sistema je posebno značajna u endodonciji, rekonstruk-tivnoj stomatologiji i hirurgiji.





Organizatori sajma su izuzetno zadovoljni ovogodišnjim

sajmom, što najslikovitije prikazuje rečenica “Stomatološkaindustrija nadjačava globalnu krizu “. Sajam je ove godineposetilo 106000 posetilaca kojima je predstavljeno 1100

novih proizvoda od strane 1820 izlagača iz 57 zemalja. Uodnosu na prethodni, sajam beleži prosečan porast od 5-7

% u svim parametrima (broj posetilaca, broj izlagača…). Zarazliku od prethodnog sajma kada je bio prisutan samo jedanizlagač iz Srbije ove godine su svoje proizvode predstavili

dva izlagača Čeda pres i Tehnodent. Organizator već upućuje

poziv za naredni sajam koji će se održati od 22-26 marta 2011.godine. Širok izbor povoljnog smeštaja i povoljan avionski

prevoz na relaciji Beograd- Keln (Dizeldorf) sajam čine bližimnego ikad, a jedinstven sajamski doživljaj i bogati turističkisadržaji grada Kelna, uz šta svakako treba dodati i čuveno

kelnsko pivo i kobasice, svakako predstavljaju kombinacijuna koju treba računati.

M.U.





korisne savete za svoju buduću praksu. U implantološkomdelu, zanilmljiva su bila predavanja na temu augmentacije

sinusa, prezervacije ekstrakcione rane, kao i menadžmentamekog tkiva oko implantata. Mnogi proizvođači su pokušali

da prezentuje svoje inovacije i nove proizvode u smisluimplantoloških sistema različitog dizajna i površina, različitih

biomembrana i koštanih zamenika. Drugod dana kongresa,naši predstavnici su takođe bili na programu. Prof. V. Leković je održao predavanje na temu „Savremeni koncepti u terapiji

furkacija“ u specijalistikoj sesiji iz parodontalne terapije, dok su se mlađe kolege predstavile s pet postera. Ass. Dr T. Divnićpredsetavala je sesijom iz parodontalne medicine koja se

bavila halitozom.

Poslednji dan skupa obeležila je zaista fantastična ses-ija predvođena ocem parodontologije, Prof. J. Lindhe-om,koji je, nakon svog, i predavanja mlađih kolega, uspostavio

sveobuhvatnu i krajnje zanimljivu diskusiju na temu oduke

i preciznog planiranja parodontološke,oralno-hirurške iimplantološke terapije. Prof. Lindhe je pozvao mnoge emi-

nentne stručnjake iz publike da se uključe i odbrane svojestavove koji su posledica njihovog dugogodišnjeg rada, te je zaista podrobnom analizom, kritičkim mišljenjem i ot-

varanjem ključnih pitanja još jednom dokazao i potvrdio svojnaučni i stručni autoritet.

Osim naučnog dela, učesnici su pronašli malo vremenai da uživaju u lepotama čudesnog glavnog grada Švedske,

koji se nalazi na 14 ostrva, i sa svih strana je okružen vodom.

Njegov srednjovekovni centar, Gamla stan, nezaobilazna jedestinacija svakog turiste, kao i brojni muzeji, ostali kulturno-

umetnički sadržaji i vožnja brodićem uz obilazak arhipelaga.

Diamond Sponsors - Nobel Biocare, Biomet 3i and Procter &

Gamble

Platinum Sponsors - Straumann, Mis, Zimmer Dental, Friadent,

Philips, Johnson & Johnson, Colgate and Unilever

Gold Sponsors - Biohorizons, Acteon, Geistlich Biomaterial, Den-

taid, Sunstar, BTI Biotechnology Institute, Gaba International,

Keystone Dental and Neoss Sponsors have already signed the

contract.Publishing partners - Blackwell Munksgaard and Quintessence

they will participate actively in the promotion o the congress.

Dr Iva Milinković

HALITOSIS-neprijatan zadah

Na šestom kongresu Evropskog udruženja parodontologa (EFP) koji

je održan u Švedskoj u Štokholmu 4-6. juna ove godine je, pored

tema vezanih za parodontologiju i implantologiju, dosta pažnje

posvećeno problemu vezanim za neprijatan zadah (halitosis).Na sim-

pozijumu u okviru kongresa posvećenom ovoj tematici, predavanjasu održali professori C. Scully, J. Greenman , D Herrera, M Quiryen.

Veći deo predavanja bio je posvećen kliničkim aspektima halitoze

kao i ulozi biolma u etiologiji ovog problema.

Danas je poznato da se neprijatan zadah može javiti kod osoba

svih uzrasta. Većina istraživanja koja su se bavila ovim problemom

su utvrdila da se neprijatan zadah javlja u čak 30-50 % populacije,

da se ovaj problem javlja tri puta češće kod muškaraca i da se rizik

za nastanak neprijatnog zadaha povećava sa godinama starosti. In-

teresantan je podatak koji su predavači izneli, a to je da su tokom

svojih istraživanja utvrdili da čak i veliki broj stomatologa takođe ima

neprijatan zadah.

Iako pojava neprijatnog zadaha u velikom broju slučajeva dovodi doneprijatnosti, poremećaja interpersonalne komunikacije i drugih so-

cijalnih problema, ona ne mora predstavljati uvek i simptom nekog

oboljenja. Neprijatan zadah se tako može javiti ujutru, prolaznog

je karaktera i rezultat je povećane metaboličke aktivnosti mikroor-

ganizama tokom sna. Ovo se javlja zbog smanjenog protoka salive

kao i mirovanja orofacijalne muskulature, tj. nedostatka procesa

samočišćenja tokom sna. Gladovanje, s jedne strane, ali i uzimanje

određenih (odoriformnih) namirnica (beli luk, kupus i dr.) i alkohol-

nih pića, mogu dovesti do oslobađanja isparljivih sumpornih jed-

injenja koja mogu biti oralnog porekla ili nastati tokom respiracije.

Duvan sadrži sumporna jedinjenja koja su bar delom odgovorna za

pojavu neprijatnog zadaha kod pušača. Izbegavanje konzumiranja

alkohola, duvana, odoriformnih materija, uz adekvatno održavanje

oralne higijene i zdravlja oralnih tkiva je najbolja preventivna meraza sprečavanje nastanka ovog tipa neprijatnog zadaha.

Istraživanja su pokazala da je kod 85% slučajeva neprijatan zadah

poreklom iz usne duplje (foetor ex oris). Smatra se da nastaje usled

kompleksne interakcije mikroorganizama usne duplje i specičnog

supstrata (slobodnih aminokiselina) čijom biotransformacijom nas-

taju isparljiva jedinjenja, kao što su vodonik suld, metilmerkaptan,

indol, putrescin i kadaverin. U jednom kontrolisanom kliničkom ispi-

tivanju kod svih ispitanika kod kojih je dijagnostikovan neprijatan za-

dah na dorzumu jezika pronađena je bakterija Solobacterium solei.

Osim ove bakterije i većina drugih se smatra odgovornim za nastanak

neprijatnog zadaha (tabela 1). Većina ovih bakterija je bila prisutna

na jeziku ispitivane grupe pa je zaključeno da broj i vrsta bakterija

(pretežno anaerobnih) koji su prisutni u usnoj duplji mogu biti pov-ezani sa pojavom neprijatnog zadaha kod inače zdravih osoba.





Mnogo češće je neprijatan zadah simptom oboljenja oralnih tkiva

kao što su karijes i parodontopatije, zatim infekcije oralnih tkiva.

Smanjeno lučenje pljuvačke, loša oralna higijena kao i prisustvo

protetskih radova u ustima mogu biti predisponirajući faktori za nas-

tanak neprijatnog zadaha poreklom iz usta.

Mnogo ređe se neprijatan zadah javlja kao simptom poremećaja i

oboljenja koja primarno ne zahvataju usnu duplju (ekstaoralnog

porekla). Na prvom mestu su tu oboljenja respiratornih i gastroin-

terstinalnih organa. Interesantno je da su neke studije pokazale da

Helicobacter pylori u interakciji sa supstratom može proizvesti ispar-

ljive sumporne sastojke koji izdahnuti kroz nos ili usta dovode do

neprijatnog zadaha.

Oslobađanje ketonskih jedinjenja tokom dijabeta, uremija i drugištetni produkti koji nastaju tokom oboljenja bubrega, ali i produkti

nastali usled oboljnja jetre samo su neki od metaboličkih poremećaja

koji mogu dovesti do neprijatnog zadaha.

Pojava neprijatnog zadaha može biti i genetski determinisana.

Trimetilaminurija je jedan vid ovog tipa poremećaja. Obolele osobe

osim neprijatnog zadaha iz usta i nosa i poremećaja čula ukusa imaju

neprijatan miris celog tela koji podseća na miris koji se oslobađa

tokom truljnja ribe stoga je ovaj poremećaj dobio naziv “sh odor

syndrome”. Nedostatak enzima odgovornih za metabolizam ovog

jedinjenja je jedan od faktora koji dovode do njegovog nagomila-

vanja u tkivnim tečnostima i izdahnutom vazduhu.

Mnogo ređe se neprjatan zadah može javiti kod upotrebe lekova kojisadrže sulde, kao što su amfetamini, citotoksični agensi, nitrati, ni-

triti, fenotiazini i dr.

Psihogeni i psihosomatski faktori mogu kod nekih pacijenata

povećati rizik za nastanak neprijatnog zadaha, tako se kod osoba

koje pate od anksioznosti u organizmu povećava količina isparljivih

sumpornih jedinjenja. Pseudo-halitoza i halitofobija su psihogeni

poremećaji vezani za pojavu neprijatnog zadaha kod osoba kod

kojih se objektivno ne može dokazati da on zapravo postoji. Ovi

pacijenti su uvereni da imaju neprijatan zadah i vrlo retko pristaju

da posete psihijatra.

Drugi deo predavanja tokom simpozijuma bio je posvećen

mogućostima terapije i elminacije neprijatnog zadaha. Terapijski

modaliteti kao i uspeh, zavise od uzroka koji je doveo do neprijatnogzadaha. Lečenjem i stavljanjem pod kontrolu osnovne bolesti dolazi

do redukcije neprijatnog zadaha bilo da se radi o zadahu ekstraoral-

nog odnosno oralnog porekla. Da bi se postigao rezultat i eliminisao

neprijatan zadah u potpunosti, vrlo često je potreban multidisup-

ciplinaran pristup . Kada je reč o halitozi oralnog porekla koja se

javlja kod inače zdravih osoba, akcenat se stavlja na sprovođenje

adekvatne oralne higijene, higijene zuba i interdentalnih prostora,

uz redovno čišćenje dorzalne površine jezik a. Pacijentima se savetuje

upotreba paste za zube koja sadrži triklosan (Colgate Total®) i može

ekasno kotrolisati dah u periodu od 12 sati. Isto tako se savetuje

upotreba rastvora na bazi hlorheksidin glukonata (Curasept ADS®)i cetilpiridinijum hlorida (Oral B®). Najekasnijim do sada se poka-

zao rastvor hlorheksidin glukonata sa niskim koncentracijama cinka

(manjim od 1%).

Profesor KP Wilhelm je predstavio kliničku studiju sprovedenu na 174

zdrava ispitanika kod kojih je organoleptičkom metodom utvrđeno

postojanje neprijatnog zadaha. Novi rastvor na bazi amin uorida/

kalaj uorida sa 0,2% cink laktata i 0,12% supstanci za neutralizac-

iju isparljivih jedinjenja sumpora (Meridol®) , se pokazao jednako

ekasan u poređenju sa rastvorom na bazi hlorheksidina u redukciji

neprijatnog zadaha kao i redukciji isparljivih jedinjenja sumpora u

izdahnutom vazduhu.

Iako se upotrebom ovih rastvora neprijatan zadah može kontrolisati,

nažalost njihov pozitivan efekat traje onoliko dugo koliko se rastvor

upotrebljava. Upravo zbog toga su redovni kontrolni pregledi ovih

pacijenata kod stomatologa neophodni radi praćenja postojećeg

stanja, otkrivanja potencijalnih predisponirajućih faktora za nas-

tanak neprijatnog zadaha kao i sprovođenja kontinuiranih terapi-

jskih mera.

Dr Tihana Divnić-Resnik

Literatura:

1. Adler I, D enningho VC, Alvarez MI, Avagnina A, Yoshida R, Elsner B.

Helicobacter pylori associated with glossitis and halitosis. Helicobacter

2005;10:312-7.

2. Calil CM. Inuence o anxiety on the production o volatile sulur

compounds. Lie Sci 2006;79:660-4.

3. Scully C, Porter SR. Halitosis. Clin Evid 2005;14:436-7.

4. Scully C, Greenman J. Halitosis (breath odor). Periodontology 2000

2008; 48:65-75.

5. Van der Broek AM. A review o the current literature on management

o halitosis. Oral Dis 2008; 14: 30-9.

Tabela 1.

Mikroorganizmi koji su najčešće izolovani kod osobasa neprijatnim zadahom





Grad Varna najveći je primorski grad i letovalište naobali Crnog mora u Bugarskoj. Takođe, Varna je treći

po veličini grad ove zemlje, nakon Soje i Plovdiva.Ovaj lepi predratni grad, osim što je glavni turistički centar,predstavlja i jedan od poslovnih i univerzitetskih bugarskih

centara, kao i luku i sedište bugarske mornarice.Varna je bila ovogodišnji domaćin XIV Kongresa Balkan-

skog Stomatološkog Udruženja, BaSS, održanog 7.-9. maja uPalati Sporta i kulture.

Balkansko Udruženje Stomatologa, BaSS, zvanično jeosnovano na Drugom zasedanju zemalja članica održanom

u Beogradu, 3. aprila 1996. godine. Udruženje predstavlja

naučnu, profesionalnu, neprotnu organizaciju, koja ima za

cilj povezivanje i saradnju stomatologa iz svih zemalja re-giona.

Ovog maja, u prijatnom ambijentu najvećeg i najpoznati- jeg bugarskog turistčkog centra, tzv. bugarske prestonice na

moru - Varne, okupili su se stomatolozi iz 10 balkanskih zem-alja na još jednom skupu koji je imao za cilj razmenu znanja,

iskustva, ali pre svega da uspostavi i poboljša međusobnukomunikaciju kolega iz našeg dela Evrope.

Ceremonija svečnog otvaranja 14-tog balkanskog kon-

gresa u Varni je bila organizovana veče pre početka radnogdela kongresa, uz bogat kulturno zabavni program u sklopu

kojeg su se organizatori prestavili i pozdravili učesnike.Sledeća 3 dana su bila obeležena velikim brojem preda-

vanja, oralnim prezentacijama, poster sesijama i interesantim

diskusijama iz svih oblasti stomatologije. Najposećenija sesija je bila ona iz oblasti protetike.

Kvalitet predavanja, kao i znanje engleskog jezika, koji je zvaničan jezik kongresa, je varirao i neretko je bio ispod

14-ti Kongres BaSS-a(Balkanskog Stomatološkog Udruženja)

7-9. maj 2009, Varna, Bugarska

U Varni je ove godine održan 14-ti Kon-

gres Balkanskog Udruženja Stomatolo-

ga. Učestvovali su stomatolozi iz svih

regionalnih zemalja, a veoma zapažene prezentacije imali su učesnici iz Srbije.

I N F O




očekivanog, mada bilo je i veoma interesantih predavanja,zbog kojih je svakako vredelo doći. Bez želje da hvalisamo

i veličamo izlagače iz Srbije, moramo reći da je zaista bilaosetna razlika u kvalitetu radova između naših predavača,pogotovo fakultetskih nastavnika, i ostalog što se moglo čuti

od kolega iz regiona.

Očito je da na našim naučno-nastavnim institucijamanauka napreduje brže i da je na jednom višem nivou nego

u regionu, i ta razlika se itekako primećuje. Zadovoljstvo jekada se možemo, bez preteranog hvalsanja ali i lažne skrom-nosti, pohvaliti ovakvim uspehom domaće nauke ali i struke

uopšte.

Uz dobar provod, lepe plaže i hotele, divnu prirodu,kulturne znamenitosti i, podrazumeva se, odličnu hranu i

poznato bugarsko gostoprimstvo, Varna se predstavila nanajbolji mogući način, i dala nam je odličan razlog za pon-

ovni dolazak.

Sa nestrpljenjem očekujemo sledeći kongres BaSS-a, koji

će biti održan u maju 2010, u Solunu.

I.M.

I N F O




Učenje danas, više nego ikad ranije, postaje ličnaodgovornost koja obavezuje i oplemenjuje. Svakood nas pojedinačno mora da prihvati odgovornost za

svoje znanje i delovanje ali i da razmišlja na koji način će stećiveštine i sposobnosti neophodne za obavljanje svog posla.

Važno je da se svaki novi pomak u znanju sačuva, analizira,dograđuje i prenosi drugim ljudima kako bi se ono unapre-dilo - znanje se množi kada se deli. Kvalitet našeg rada sve

više zavisi od naših sposobnosti da razumemo, upravljamo

i izvlačimo koristi iz informacija koje nam stoje na raspo-laganju kao posledica sve prisutne globalizacije. Zbog togamožemo da tvrdimo kako se veština usvajanja novih infor-

macija pretvara u nova znanja koja se koriste za generisanjenovih vrednosti. Jedno je sigurno - učenjem se stvara nova

vrednost! Ove vrednosti mogu se materijalizovati na tržištu jer ih kupci ( pacijenti ) prepoznaju, prihvataju i cene zbognjihovog aktivnog učestvovanja u postizanju ličnog osećanja

zadovoljstva. Zbog toga je važno, gotovo neophodno da seomogući što većem broju lekara, stomatologa i farmaceutada se upoznaju sa informacijama važnim za složene procese

njihovog društveno-korisnog rada. Transformisanje infor-macija u novu vrednost je moguće samo ako se svima njimapruži mogućnost da više znaju, jer je to jedini način da u

sadašnjim turbulentnim društvenim okolnostima više urade( čitaj zarade ).

U našoj sredini prepoznajemo organizacije koje uče,

što svakako predstavlja ohrabrenje za spremnost i sposob-nost konkurentske borbe na farmaceutskom tržištu koje se

u nas rasplamsava. Organizacije koje uče su aktivne i zato

mogu da daju kreativne odgovore u dinamičnom okruženjuspecičnog farmaceutskog i zdravstvenog tržišta.

Međutim, dinamika tranzicionih promena kao i složenastruktura aktuelnih sistemskih promena u zdravstvu, ćesenegativno odraziti na one farmaceutske poslovne sisteme

koji nedovoljno upravljaju kvalitetom, ne prepoznaju pravaznanja i ne idu u susret promenama. Među prvim složenim

organizacijama koje su to shvatile i usvojile, svakako je i Ga-lenika.

Kompanija Galenika a.d., najstarija i jedna od najvećihfarmaceutskih kuća na Balkanu, je rma sa jasno denisa-nom strateškom orjentacijom, marketinški orjentisana kom-

panija koja posluje po svetski priznatim standardima i odli-kuje se vrlo prepoznatljivim brendom. Okrenuta svojoj viziji

i kreativnosti ide u susret promenama, spremna da reaguje

pre nego što se one dogode. U kontekstu strateškog razvoja

kompanije, njen top menadžment je prepoznao da su part-nerski odnosi i poverenje u poslovanju veoma značajni za

Galenika dental - Pogled u napred

Štand Galenike Dental na Sajamskoj manifestacijiROMOEXPO - DENTA 2009.

I N F O




organizacije orjentisane na utvrđivanju i sledstvenom ispun- javanju zahteva kupaca radi povećavanja njihovog zado-

voljstva. Poverenje i partnerski odnosi zahtevaju učenje te jeto bio dovoljan razlog za donošenje važne odluke - Galenikamora biti eksibilna, prilagodljiva vremenu i okruženju a is-

tovremeno, uporedo sa promenama, mora sačuvati sebe i totako što će pronaći nove opcije i tehnologije, te na taj način

obezbediti moderno poslovanje i progresivno napredovanjekompanije!

Sprovođenje te odluke počelo je nadgradnjom imeđusobnim povezivanjem dokumenata već uspostavljenogintegrisanog Sistema upravljanja kvalitetom kako bi dobio i

zvaničnu verikaciju putem sertikacije od strane renom-iranog sertikacionog tela. Verikaciju je izvršila nemačkakompanija iz Minhena TÜV SÜD, ocenivši da je naš Sistem

menadžmenta kvaliteta u potpunosti usaglašen sa zahtevimaStandarda ISO 9001: 2008. Na taj način Galenika a.d. dokazu-

je sposobnost da dosledno obezbeđuje proizvode koji ispun- javaju zahteve korisnika i odgovarajućih propisa. Galenika

a.d. tako garantuje i dokumentuje da se svi poslovni procesiodvijaju po denisanim procedurama, koje obezbeđuju da se

kontinuirano isporučuju korisnicima proizvodi speciciranogkvaliteta, odgovarajuće bezbednosti i usklađenosti sa zahte-

vima važeće zakonske regulative. Svakako da ova dimenzijadaje dodatnu vrednost poverenju kupaca na svim tržištimatim pre što je u sve tačke farmaceutske delatnosti ugrađen

set uputstava iz oblasti Dobre proizvođačke prakse-GMP (Good manufacturing practice ).

Pored toga, dobijena je pozitivna ocena za ispunjenjesvih specičnih zahteva, vezanih za proizvodnju i puštanje u

promet medicinskih sredstava, koje predviđa i nameće ISO3485:2007 datih u direktivi Evropske unije MDD/93/42/EEC.Ovim se postiže ispunjenje svih preduslova za označavanje

proizvoda iz Dentalnog programa CE znakom( ConformiteEuropenne ) i stavljanje istih u promet zemalja Evropske un-

ije. Posedovanje ovog znaka značiće mnogo programu Gale-nike Dental za plasman svojih proizvoda na ino tržišta jer jeCE znak obavezujuća oznaka za sve proizvode koji se plasira-

ju na evropsko tržište. Naravno da i u ovom slučaju poverenjei zadovoljstvo kupaca u bezbednost proizvoda predstavljadodatu vrednost što je očigledna zasluga implementacije in-

tegrisanog Sistema menadžmenta kvalitetom.

Zahvaljujući jasnoj viziji trajnog održavanja pozicije lide-ra u medicinskom snabdevanju domaćeg zdravstva, Galenika

a.d. od svog osnivanja izgrađuje i usavršava sistem poslovanjai kvalitetnog rada, istovremeno dosledno sprovodeći politiku

stalnog unapređenja svojih procesa. Time ona sledi osnovnuideju da je jedini način da stekne i zadrži konkuretsku pred-nost da uči više i brže od svoje konkurencije u svim oblastima

svog delovanja. U središtu ovog koncepta jeste svest o tomeda najveći potencijal Kompanije predstavljaju ljudi koji šaljuporuku svima onima spremnim da uče da je vreme za osmeh

i siguran nastup.

Spec.dr Milorad Pantović

I N F O




Sastanku je prisustvovalo preko stotinu lekara stoma-

tologa iz Smedereva i gradova u okruženju. Multidis-ciplinarni skup je otvoren predavanjem Doc.dr Ivice

Stančića koji je govorio o subtotalnoj krezubosti, dilemama i

rizicima pri zbrinjavanju tog tipa pacijenata. U okviru preda-vanja istakao je značaj očuvanja preostalih zuba i izboru na-

jprihvatljivijeg protetskog rešenja u odnosu na broj, rasporedi biološku vrednost preostalih zuba. Prof dr Ljiljana Tihaček Šojić održala je predavanje pod nazivom “Priprema potpornih

tkiva za prihvatanje parcijalne skeletirane proteze”. Kako je

jedan od terapijskih izbora zbrinjavanja krezubih pacijenata,

parcijalna skeletirana proteza, ona je istakla značaj pripremepreostalih zuba i potpornih tkiva za prihvatanje PSP. Samo

adekvatna priprema potpornih tkiva daće sa biološkog, funk-cionalnog i estetskog aspekta vrednu i kvalitetnu zubnu na-doknadu . Doc.dr Angelina Nikodijević Latinović je govorila o

“Ortodontskoj terapiji u satavu kompleksnog stomatološkog

zbrinjavanja”, i tom prilikom istakla o neophodnoj tesnoj sara-dnji različitih specijalnosti stomatologije u cilju zbrinjavanja

komlikovanih i zahtevnih pacijenata. Prikazala je slučajeve iz

svoje dugogorišnje prakse, od dijagnoze do završenog tretma-

na, čime je ostavila dobar utisak na slušaoce što je istaknuto udiskusiji.

Prof.dr Mirjana Vujašković je u svom predavanju ”Endo-

tretman u preprotetskoj pripremi” iznela savremene principeendodontske terapije, posebno se osvrćući na dijagnostiku,a pre svega primenu savremenih tehnika obrade i opturacije

kanala korena. Svojim predavanjem razrešila je brojne dilemekako u endodontskom tretmanu obolelih zuba tako i u pre-

poruci kako taj endodontski lečen zub dalje tretirati u smislu

konzervativne ili protetske rekonstrukcije. Predavanjem pod

nazivom “Rekonstrukcija endodontski lečenih zuba” ass.dr Tat- jana Puškar sa novosadskog fakulteta je prisutnim kolegama

ukazala na karakteristike endodontski lečenih zuba i na fak-tore koji utiču na adekvatan način rekonstrukcije endodontskilečenih zuba, kao i na prednosti i nedostatke različitih restau-

rativnih procedura.

Iako su svi predavači produžili svoja predavanja mimoplaniranog vremena, pažnja slušalaca je bila na nivou. U kraćoj

diskusiji posle predavanja ista su pohvaljena, a domaćini suistakli želju da ovaj skup bude tradicija u Smederevu. Predavačii slušaoci su za učešće na skupu dobili adevatne potvrede.

Nakon predavanja predavači su sa domaćinima obišlimuzej grada Smedereva kao i srednjovekovni grad, i u nefor-

malnoj atmosferi nastavili diskusiju. Sekcija za stomatološkuprotetiku se zahvaljuje svim predavačima na dobrim i stručnimpredavanjima, a domaćinima na sjajno organizovanom skupu.

Posebnu zahvalnost izražavamo dr Vesni Jeremić Dragojević,dr Gordani Stanković, dr Gordani Perić I dr Vojislavu Pantiću nauloženom vremenu i trudu da ovaj stručni skup u potpunosti

ispuni očekivanja.Mr sci. dr Rade Živković

Krajem maja Sekcija za stomatološku

protetiku SLD-a u saradnji sa po-

družnicom Srpskog lekarskog društva

Smederevu je organizovala stručni sas-tanak pod nazivom “Doktrina savremene

stomatologije” u Smederevu.

Doktrina savremene stomatologije

17. april 2009, Smederevo, Srbija

I N F O




I N F O




U prepunom amteatru VMA održano je predavanje satemom, “MINI IMPLANTATI – ISTORIJA I PERSPEKTIVE”.

Predavanju su prisustvovali brojni profesori i uglednistručnjaci iz oblasti oralne hirurgije i implantologije, ali i ve-

liki broj opštih stomatologa i mladih kolega.

Predavači su bili ugledni implantolozi dr Ronald Bulard,USA i dr Ady Palti, Nemačka.

Dr Ronald Bulard je profesor na Univerzitetu u Okla-homi i suosnivač Imtec Korporacije, globalnog svetskog

proizvodjača implantata. Kreator je Hexed-Head implantat-nog sistema 1986. god. 1988. god. patentirao je modikaciju

SENDAX MDI sistema uvodeći O-Ball koncept, koji se koristido danas. Autor je brojnih naučno-istraživačkih radova, a udugoj karijeri je hirurški i protetski obradio preko 6000 en-

dosealnih implantata.

Dr Ady Palti je profesor na Univerzitetu u Bostonu, Pred-

sednik Nemačke Asocijacije Oralnih Implantologa, pocasničlan Evropske Akademije za Oralnu Implantologiju, au-

tor brojnih naučnih radova, naročito na polju imedijatnog

opterećenja implantata. Glavni je urednik časopisa Compen-dium Implantology.

Predavači su nam predstavili istorijat i razvoj SENDAXMDI implantatnog sistema koji pruža brojne mogućnosti

rešavanja problema u specijalnim indikacijama. Pre svegastabilizaciju totalnih proteza, ksnih nadoknada kod de-citarnih koštanih grebenova, a primenjujući minimalno in-

vazivne hirurške tehnike, lake i za terapeutaiI za pacijenta, uz

izuzetno povoljne ekonomske zahteve.

Predavanja su bila izuzetno interesantna, sadržajna i izaz-

vala su veliku pažnju publike. Nesvakidašnja je prilika bila da jednu izuzetno interesantnu temu auditorijumu predstavi

sam tvorac implantatnog sistema koji, nesumnjivo i na našemtržištu ima veliku perspektivu.

A.K.

Komercijalno predavanje na VMA o

mini implantima privuklo je veliki broj

zainteresovanih kolega, a predavanje je

držao tvorac sistema.

Mini implantati - istorija i perspektive

17. april 2009, Vojno Medicinska Akademija, Beograd, Srbija

I N F O

Časopis stomatolog 82

Documents