Časopis stomatolog 81

8/4/2019 ČASOPIS STOMATOLOG 81

http://slidepdf.com/reader/full/casopis-stomatolog-81 1/37

T E M A B R O J

A

Vol.15 Br.1 Stomatolog 1

Strah od stomatologa ili stomatološke intervencije

široko je rasprostranjen u našem društvu. On ne zaobilazi

ni jednu socijalnu seru i od njega pate stari i mladi, žene

i muškarci, bez obzira na zanimanje ili obrazovni proil, pa

čak i s ami stomatolozi.

Jedan vrlo šarmantan tekst o poseti stomatologu iz ugla

pacijenta, očekivanog naziva, autorke Jelice Greganović,

naveo nas je da se ozbiljnije pozabavimo ovom temom. Uz

dozvolu autorke, prenosimo vam ga u celosti, preuzetog

sa bloga na internet s ajtu Radio Televizije B92.

Bol

»Gospođo Greganović, božeštavamje, siđite s plafona...«

odklim

»Gospođo Greganović, to su nam glanc nove plafon-

ske ploče, povredićete ih noktima, ‘ajte siđite nećemo vam

ništa...« odklim

»Gospođo Greganović, vi’te što imam sedativčić...jak k’o

grom...«

mahanje repom

»Gospođo Greganović, eto...samo polako...pazite na lus-

ter...takooo...evo, sedite...mali, ali jak, samo za vas...nećete

ništa osetiti...«

Tu negde su me prevarile. Za razliku od onih koji su se

milionima godina ranije prevarili pa sišli s drveta da vire

preko visoke trave, ja sam ponovo legla u stolicu. Zelenu. Sa

plastikom u dnu. Da se ne iskalja. Kojoj su materijalistički

podlaci ukinuli rukohvate. Nema čovek za šta da se dohva-ti i s kim da podeli posledice naivnosti, dok mu u oči blješti

bela svetlost, pljunuta ona sa kraja tunela koji vodi u večita

lovišta. Tamo i nazad. Sa ledenim plavim okom u sredini. D ok

u pozadini žubore psihološki dokazano umirujući talasi i val-

jaju nevidljive kamenčiće po kompjuterskom žalu, na radost

svake vredne bešike.

Mrzim bol. Zubarski. Ostale bolove i nekako mogu da pod-

nesem. Čak sam povremeno dobijala i verbalne medalje od

lekara, u francuskoj književnosti zvanih ženskim krojačima,

za podnesenu bol. Poput one posle carskog reza. Kada se

probudiš iz anestetičkog mrklog mraka, pokušavajući da se

setiš iz koje srednjevekovne bitke si se upravo reinkarniralai koje đubre neprijateljsko te dimiskijom, jednopotezno pre-

seklo na pola. I dok ubrzano shvataš da su ti i obrve povezane

sa trbušnim mišićima, pojavljuju se plave sestre i komanduju

ustajanje. Toga u filmovima nema. Tamo presečeni smeju

da ostanu da leže na bojnom polju, na radost i veselje, kako

svoje, tako i pobednika. U ovom slučaju pomenute sestre

oduzimaju jastuk i veštim potezom bolničara sa prve linije

fronta, podižu te u zagrljaj brdsko-planinskih folklornih ig-

ara. Jedino što gornja polovina prati akciju, a donja ti ostaje

negde pozadi, sa nogama koje nikako da uspostave teleko-

munikaciju sa mozgom. Koji je doduše još uvek u traganju

za prošlim životom i u kajanju što nismo više vežbali borbu

mačevima na otvorenom polju. Gornju i donju polovinu, dok medicinske radnice veselo čavrljaju, povezuje bol boje žara.

Daklem, to može, tri puta su me veštiji od mene, kao u

najočekivanijim scenama pešačkih borbi, presecali žetelački.

Taj bol i ja smo postali skoro prijatelji. Jeste da sam od njega,

na stravu mog Žmua, privremeno zrikavila, ali smo uspevali

da ostvarimo simbiozu.

Bol u zubnim predelima ostao mi je večita strava, a Zub-

na vila ravna manijaku na slobodi. Ko normalan skuplja zube

i onaj večiti trag bola oličen u golom korenu?

Nad mene se naginjala Zubarčica-komšinica. Sa pa- pirnom kapom na kojoj je, prevarantski, cvetalo livadsko

Dentoobija

Strah od stomatologa i stomatološke interevencije



T E M A B R O J A

2 Stomatolog Vol.15 Br.1

cveće. Sa obećanim sedativom. Malim, braon čepićem, koji

je trebalo da nadoknadi ono što dve inekcije pre toga nisu

uspele. Lepo smo se dogovorile, kao i uvek. Tražila sam sve,

sve sedativno, ošamućujuće. Neka mi čeljust postane hrast,

nek olistam na proleće, daj šta imaš. Duplo. Ovaj put nije po-

moglo. Zubarčica je napipala prokleti koren. Šta će ljudima

korenje? U kome seva bol takvom jačinom koja Peruna šalje

na popravni ispit za pravljenje gromova i kresanje munja.

Plava sestra, saučesnica Livadske zubarke, naginjala se

nad mene srdačno se smešeći. Zubarčica mi je u zum unosila

braon čepić i zujala hipnotički. Dovoljno da naivno otvorim

usta i napravim prostor za njena tri prsta, jaka kao klješta.

Čudo jedno kako tako mala žena, pa još sa kapicom na cveće,

može da ima jak stisak. Ko poreski inspektor ili bar piton.

Moj susret sa zemljinim jezgrom se desio u trenu. Livada-

zubarčica je obećanim sedativom, kroz koren zuba, prikucala

i mene i stolicu podamnom za užareno srce planete. Usput

smo srele pokojnog Žila Verna i sedam patuljaka sa fenjeri-

ma, doživevši vatreni šok koji spaljuje grlo vulkana.

Makar je održala obećanje. Naizgled. Braon čepić je

zaustavio celu desnu stranu planete. Sestra nebeske boje i

cvetna kapica su veseljem arheologa kopale po mom kore-

nju, govoreći na zubarskom esperantu, koji rezultirao ubrza-

nim dodavanjem turpija, turpijica, turpičica...Cvetna kapica

je veselo zujala, seckala, palila, kopala, rendala. Srkalica je

nepristojno grgotala, a ja sam mozga pretvorenog u sedi-

ment gledala u plavo hladno oko na kraju tunela. Poprav-

ljenog korena, vukući za sobom srce zemlje, pregazila sam

dva čekača, sleđena od straha pri pogledu na mene-zombija.

Prošla kroz dvoja zatvorena vrata.

Izdajnički čepić je prestao da radi za sat vremena. Inekcije

su za sobom ostavile osećaj i elastičnost vekovnih sekvoja.

Tek tada sam shvatila Pinokija. Već dva dana čekam Plavu

vilu. Žmu uživa u tišini. Braon čepić j e na duže vreme blokirao

moje verbalne sposobnosti. Vršim fotosintezu. Noću tu i

tamo zastenjem škripom drveća u Sibiru. U dnu korena kljuca

magma i vuče mi ogluvelo desno uvo ka Majci Zemlji.

Tako mi i treba, što sam silazila s plafona...

Zašto se bojimo stomatologa?

Istraživanja su pokazala da je 50-85% osoba koje se plaše

stomatologa u detinjstvu imalo negativno stomatološko

iskustvo. Ono ostaje kao pokretač straha i kasnije prilikom

svake nove posete stomatološkoj ordinaciji. Osobe koje su

kao deca prvi put osetile strah od stomatologa najverovat-

nije će se bojati određenih intervencija, instrumenata ili

mirisa koji mogu pobuditi negativne asocijacije.

Osim loših ličnih iskustava, izvor straha od stomatolo-

ga mogu biti i priče drugih ljudi. Tom uticaju su posebno

podložna deca koja nisu uvek u stanju da razlikuju šta bi

moglo biti istinito, a šta lažno iskustvo. Neretko se događa

da mališani u predškolskom ili mlađem školskom uzrastumeđusobno prepričavaju doživljaje iz stomatološke or-

dinacije, često ih preuveličavajući kako bi ispali hrabriji.

Ovakve i slične priče izazivaju strah i negativne asocijacije,

pa se roditelji moraju potruditi da svoju decu uvere da su

one neistinite i pokušaju da im objasne kako zaista izgleda

poseta stomatologu. Mališani koji su je obavili već u peri-

odu nicanja prvih mlečnih zuba (najkasnije do navršene

prve godine života) i od tada idu na redovne kontrole, ređe

veruju u ovakve priče jer su njihova iskustva uglavnompozitivna.

Neistinitim pričama prijatelja, rodbine i bližnjih o

strašnim stomatolozima mogu poverovati i odrasli. Kod

njih je situacija znatno ozbiljnija jer teže priznaju sebi da

u tako nešto veruju. Stoga radije pribegavaju kojekakvim

“narodnim” lekovima, poput tretiranja pulpitisa žestokim

alkoholnim pićima i sl. Zbog toga, kada ipak nek ako stignu

do ordinacije, imaju narušeno oralno zdravlje, brojne kar-

ijese i upaljene desni, što samo povećava strah od bilo

kakve intervencije.

Pojačan strah od stomatologa prisutan je i kod žena

i dece koji su (bili) žrtve zlostavljanja. Oni mogu izbega-

vati stomatološke zahvate jer im izazivaju negativne aso-

cijacije. Zbog toga bi se prema takvim pacijentima trebalo

ophoditi sa posebnom pažnjom i strpljenjem kako bi stekli

poverenje. Psihičko (emocionalno) zlostavljanje, posebno

ako je udruženo sa negativnim iskustvom u stomatološkoj

ordinaciji, dodatno pojačava strah. Njega može izazvati i/

ili uvećati sam stomatolog nepažljivim pristupom i hlad-

nim, nepoverljivim reagovanjem. Ako pacijent primeti da

ga stomatolog ne sluša i ignoriše upozorenja o osećajubola, vrlo brzo će, ugrožen i uplašen, izgubiti poverenje,

što će samo uvećati strah.

Osobe koje pate od posttraumatskog stresnog

poremećaja (PTSP), nezavisno od uzroka, takođe mogu da

imaju pojačan strah od stomatologa. Ponekad on može

poprimiti i karakter obije, praćene noćnim morama u koji-

ma glavnu ulogu ima stomatolog.

Dentalna anksioznost, strah i obija

Strah je subjektivna kategorija koju je nemoguće

vrednovati i potom upoređivati. Neko će strah opisati kaoneugodan osećaj, dok će kod drugog samo spominjanje



T E M A B R O J

A


stomatologa izazvati slabost i osećaj mučnine. Uprkos

tome, pod pojmom „strah od stomatologa“ razlikujemo:

dentalnu anksioznost, dentalni strah i dentalnu obiju.

Anksioznost je reakcija na nepoznatu opasnost i javlja

se vrlo često. Mnogi ljudi su iskusili dentalnu anksioznost

nekog stepena, posebno pre izvođenja stomatoloških zah-

vata koje nisu ranije iskusili, ne znajući šta ih čeka. Den-

talna anksioznost je najblaži oblik straha od stomatologai prilično lako se može izbeći ili umanjiti inormisanjem

pacijenta pre zahvata. U predstojeće procedure i postupke

može nas uputiti sam stomatolog, ali i drugi izvori (novine,

časopisi, internet).

Dentalni strah je reakcija na poznatu opasnost jer se

pojavljuje kod osoba koje već imaju određeno (negativno)

iskustvo i misle da će se ono ponoviti. Dentalni strah je vrlo

čest kod dece, posebno one koja su kod nas pr vi put došla

tek kada ih je zaboleo zub, pa je svaki zahvat u tom stanju

manje-više morao da izazove određenu nelagodnost ili

bol. Zato je najbolje redovno posećivati stomatologa, sva-

kih tri do šest meseci, i pre nego što se pojavi potreba zabilo kakvom intervencijom. Ako dentalni strah već postoji,

tada stomatolog, odnosno roditelji moraju da ulože dodat-

ni trud i objasne detetu kako je strah bezrazložan, te kako

i zbog čega nastaju neprijatne senzacije i bol.

Dentalna obija je najintenzivniji oblik straha od stom-

atologa. Iako se pojavljuje kod dece, veći je problem kod

odraslih osoba. Naime, pravilnim pristupom i primenomodgovarajućih tehnika korekcije ponašanja, dete sa

izraženim strahom postaje kooperativan pacijent. Nažalost,

kod odraslih to nije uvek moguće jer ih najčešće objekti-

van razlog tera u paničan strah. Dentalna obija može biti

toliko izražena da inače racionalnu i razumnu osobu, u tre-

nutku pretvori u iracionalnu, koja je zbog straha doslovce

spremna da pobegne iz stomatol oške ordinacije. To je često

psihološki problem koji može ostaviti ozbiljne posledice

na oralno, ali i celokupno zdravlje. Naime, takvi ljudi izbe-

gavaju bilo kakav oblik stomatološke zaštite uprkos bolu i

drugim smetnjama koje su posledice (patoloških) promena

u usnoj duplji. Lečenje dentalne obije može biti dugotra-

jno i mukotrpno, zahteva stručnost, ali i strpljivost.

Kako prevazići strah od stomatologa?

S obzirom na to da su loša lična iskustva najčešći ra-

zlog straha, da bi ga umanjili ili prevazišli potrebno je da

pronađemo stomatologa kojem verujemo. On mora imati

razumevanja za pacijentov osećaj nelagodnosti i strah, do-

voljno vremena, ali i znanja. Poželjno je pacijentu unapred

objasniti svaki predstojeći zahvat kako bi mogao da se

psihički pripremi za ono što ga čeka. Osim toga, prilikom

rada ne bi trebalo izbegavati primenu lokalnog anestetika,

naravno ako za to ne postoje kontraindikacije. Postizan-

jem bezbolnosti brzo se smanjuje i strah.

Nije poželjno nekritički verovati u tuđa negativna

iskustva, često pogrešno interpretirana i izvađena iz kon-

teksta, te na osnovu takvih priča stvarati predrasude i

pogrešnu sliku.

Ako vam predstoji neki s loženiji zahvat, poželjno je da

se kod stomatologa detaljnije raspitate o samoj interven-

ciji, njenom trajanju, bolnosti, komplikacijama, troškovima

i slično. Kao izvor inormacija mogu poslužiti stručni

časopisi, internet i inormativni kontakti sa drugim stoma-

tolozima. Na taj način se predstojeći zahvat lakše vizualiz-

ira, što može bitno umanjiti strah.

Kako se izboriti sa strahom?

Iako strah može da postoji, on ne sme biti razlog za iz-

begavanje poseta stomatologu. Naime, neodlaskom, po-

tencijalni oralni problemi postaju sve složeniji. Što pre se

obavi poseta, razlozi za strah će biti daleko manji. Međutim,kako se osmeliti na taj korak? Ako znamo da su određeni

mirisi, zvukovi, pokreti i sl. okidači iracionalnog straha,

stomatologa treba zamoliti da ih izbegava. Isto tako, ako

je bol glavni uzročnik, trebalo bi upozoriti na to i zamoliti

da se, ako ne postoje kontraindikacije, intervencija radi u

lokalnoj anesteziji.

Ponekad je dobro neposredno pre zahvata koji izazi-

va nelagodnost otići u kratku šetnju ili se baviti nekom

aktivnošću koja će vam skrenuti misli, jer strah često

nestaje ili biva znatno smanjen nakon što počne inter-

vencija, odnosno čim počne da deluje lokalna anestezija.

Od pomoći može biti i relaksirajuća muzika koju možemoosim preko zvučnika, da slušamo i slušalicama, čak i tokom

zahvata. U bolje opremljenim ordinacijama postoje video




N A U Č N I R A D O V I

Uvod

Topljenje i livenje predstavljaju najznačajnije postupke u

zubotehnici. Pri tom, radi se o topljenju dentalne legure i uli-

vanju istopljenog metala u kalupnu šupljinu, gde je smešten

model od voska. Ovo je tvz. postupak livenja sa isparljivim

modelima1. Ova vrsta livanje pripada grupi preciznog liv-

enje. Delimično se razlikuje od opštih pravila u livenju i to

u pripremi livene orme; u upotrebi mase za ulaganje um-

esto livarskog peska i u livenju jako malih odlivaka dentalne

legure, reda veličine nekoliko grama. Zbog male mase is-

topljene legure i tankih preseka odlivaka potrebna je dodat-

na sila, koja bi potisnula istopljen metal u sve delove ulivnog

sistema, što je sa stanovištva zubne protetike i najznačajnije.

Pri tome, veoma veliki uticaj ima površinsko naprezanje, čija

je težnja da se očuva što manja površina istopljenog metala;

posledica toga su sitne kapljice istopljene dentalne legure,

u kuglicama. Zbog velikog površinsog naprezanja dentalnihlegura na bazi zlata (~ 1,120 N/m2)1, male mase i zahtevanog

oblika odlivaka, metalna konstrukcija zubnih nadoknada ne

može se uspešno proizvesti gravitacionim livenjem. Potreb-

na dodatna sila može se dobiti sa pritiskom pare ili pritiskom

vazduha, vakuumom i pritiskom vazdiha ili centriugalnom

silom.

Upravo poslednja predstavlja najčešću metodu livenja

i poznata je kao centriugalno – horizontalno livenje. Pri

ovom livenju deluje centriugalna sila, koja zavisi od mase is-

topljenog metala, od poluprečnika rotacije i kvadrata brzine

(F=m×r×ŵ2), što znači da je zavisna od karakteristika ulivnog

sistema.

Centriugalno livenje ima tu prednost, da primese sa

manjom masom kao npr. moguće nečistoće i gasovi, pri de-

lovanju centriugalne sile zaostaju, što kao posledicu izaziva

taloženje u ulivnim kanalima. Na taj način, moguća je posred-

na garancija čistoće odlivka.

Topljenje i livenje je povezano sa osnovnim zahtevima

odlivka. Odlivak mora biti potpuno zapreminski i po obliku

Topljenje i livenje dentalnih legurasa visokim procentom Au

Dr sci Rebeka Rudol *

Dipl.ing.met Dragana Stojić **

Pro. dr Dragoslav Stamenković ***

*Univerzitet u Mariboru, Fakultet za mašinstvo, Institut za tehnologiju materijala - Maribor, Slovenija

**Zlatarna Celje d.o.o. Rankeova 4, Beograd, Srbija

***Klinika za Stomatolšku protetiku, Stomatološki akultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija UDK: 616.314-089.29:669.215

Melting and casting o dental alloys with high au-content

Key words: melting, casting, Au dental alloy, testing

Abstract:

This paper deals with the melting and casting o the dental alloys with high Au-content into three tooth bridgework. These two processes repre-

sent the most important process in the eld o the dentistry praxis. The melting o the dental alloy and the casting o the melt into the orm on the

eliminated wax are known as precision casting and are essential dierent as standard casting methods. The main dierences are: the preparation

o casting orm, the use o plaster instead o casting sand and the casting o very small quantity o dental alloy (some grams). The very important

act in the precision casting is the infuence o the surace stress, which has tendency that the melt has the surace so small as possible. Because

the dental alloys with high Au content have very high surace stress (~ 1,120 N/m) and because the tooth castings usually have very small quantity

and very complicated shaped requirements the dental alloys can not be cast gravitational. The required additionally orce can be acquired with

the vapour or air pressure, vacuum and air pressure, or by using the centriugal orce.

In this paper we present some results o investigations, dealing with the monitoring o the infuence o the dierent kind o plaster and the quality

o individual dental alloy charge and combination o both on the quality o the tooth casting. The remelted dental alloy with high Au content wascentriugally cast into the shaped orm o three tooth bridgework. For the examination o the quality o the tooth casting specimens the optical

microscopy (OM), scanning electron microscopy (SEM-Jeol JSM 849 A) and EDX microanalysis (Link analytical AN 1000) were used.

On the basis o the received results and analyses the ollowing conclusions can be summarized: the infuence o the dierent type o plaster on

quality o the tooth casting is very important; with the using o dierent type o plaster the tooth casting have various gold colour; the size o

casting cone depends on the type o plaster using or the production o the cuvette and nally the quality o the tooth casting depends on the

initial chemical composition o the dental alloy.





jednak voštanom modelu; površina odlivka mora biti glatka

i bez livnih grešaka, odlivak ne sme biti porozan. Pre ulivanja

potrebno je dentalnu leguru istopiti, pri čemu se može koris-

titi više različitih postupaka: direktnim plamenom, elektro-ot-

porno i elektro-lučno topljenjem kao i sa visoko-rekventnim

indukcionim topljenjem. Kod elektro-otpornog topljenja,

koje se najčešće upotrebljava u zubotehničkoj praksi, radi se

o topljenju male količine dentalne legure u C-retorti, koja žariisto kao grejno telo (metalna spirala od Cr-Ni legure).

Ugljenik, pri temperaturi topljenja legure oksiduje u

CO i CO2,2 i posredno štiti dentalnu leguru od kiseonika iz

vazduha. Na taj način, stvara se zaštita od oksidacije dentalne

legure, koja je potrebna, i koja na drugi način ne bi bila iz-

vodljiva.

U članku su predstavljeni rezultati istraživanja, koji su

dobijeni ispitujući uticaj dve različite mase za ulaganje na

bazi gipsa, na kvalitet odlivaka. Za livenje je upotrebljena un-

apred oblikovana livna orma mosta od tri člana. Praćenjem

ulivanja, proveravan je uticaj vrste mase za ulaganje od gipsai kvaliteta svake šarže dentalne legure Au, kao i međusobnu

kombinaciju na kvalitet odlivka. Za ocenu kvaliteta odlivaka

upotrebljena je svetlosna mikroskopija (NIKON Epiphot 300),

elektronska mikroskopija (SEM-Jeol JSM 840A) sa elektron-

skom mikroanalizom (EDX-Link Alalytical AN 1000) 3,4.

Eksperimentaln rad

U zubotehničkoj laboratoriju praćeno je livenje mosta od

tri člana od dentalne legure na bazi zlata. Okvirni sastav den-

talne legure prikazan je u tabeli 1.

Za izradu kiveta upotrebljene su dve različite mase za ula-

ganje od gipsa: P i N, u koje su odlivene dve različite šarže

dentalne legure Au1 i Au2:

-uložna masa od gipsa P i Au1 dentalna legura

-uložna masa od gipsa N i Au1 dentalna legura

-uložna masa od gipsa N i Au2 dentalna legura.

Mase za ulaganje od gipsa P i N su mineralne, precizne

uložne mase, za brzo i postupno predgrevanje. Uložna masa

P je osatna uložna masa posebnih osobina; njeno delovanje zasniva se na bazi otvrdnjavanja osata; koristi se u pre-

ciznom livenju originalnih prevlaka, ksno-protetičkih kon-

strukcija i metalnih kućišta za porcelansku tehniku. Uložna

masa N je standardna uložna masa. U okviru istraživanja, u

prvom stadijumu, elektronskim mikroskopom pregledane su

obe mase za ulaganje od gipsa.

Na uzorku od svake gipsane mase, urađeno je više kvali-

tativnih EDX-hemijskih analiza (slika 1). Rezultati dobijenih

EDX-analiza pokazuju, da su u gipsanoj masi P prisutni sledeći

elementi: C, O, Mg, Si i P, a u gipsanoj masi N identikovali

smo: C, O, Si, S i Ca. Razlike su prepoznate već u hemijskom

sastavu; gipsana masa P pored standardnih elemenata (C, O,Si) sadrži još Mg i P, dok gipsana masa N pored standardnih

elemenata sadrži Ca i S.

U drugom koraku istraživanja, želja je bila da se ustano-

vi da li Au dentalna legura ima konstantan kvalitet. Ovo se

prvenstveno odnosi na hemijski sastav bez obzira na broj

šarži. Za eksperiment su upotrebljene dve različite šarže

dentalne legure i to nova (Au1) i stara šarža (Au2), koja je već

u zubotehničkoj labaratoriji izazvala mnogo problema pri

topljenju i livenju.

Pripremljene su kivete za mostove od tri člana, koje su

potom ulivene po jednom u uložnu masu P i dva puta u

uložnu masu N. Nakon 20 min od ulaganja gipsane mase u

kivete, kivete su u peći u kojoj je postignuta temperatura od

750°C. Kivete su izotermalno žarene na toj temperaturi u vre-

menu trajanja od 1,5h. Po završetku žarenja i hlađenja kiveta,stavili smo ih u centriugalni ulivnik. U isto vreme, priprem-

ljena je C-retorta, koja je zagrejana na temperaturu od 910°C

Okviran hemijski sastav dentalne legure wm.%

Slika 1. Kvalitativna EDX analizamasa za ulaganje od gipsa P

Slika 1. Kvalitativna EDX analiza

masa za ulaganje od gipsa N




(otporno grejanje Degussa, I= 19 A, U= 23 V), i time garan-

tovali temperaturno područje intervala topljenja za istražene

Au dentalne legure. Pretapanje je u skladu sa predviđenim

eksperimentalnim kombinacijama. U prvoj azi u C-retorti is-

topljeno je 10g detalne legure Au1, veći problemi nisu uočeni

(u izlivenoj leguri nastalo je lepo »oko«).

Pretopljena legura izotermalno je grejana na toj tem-peraturi oko 60 s i nakon toga je centriugalno ulivena u već

pripremljenu kivetu napravljenu od uložne mase P. Kiveta je,

nakon ulivanja, lagano ohlađena na vazduhu do sobne tem-

perature. Potpuno ohlađena kiveta nakon toga, je stavljena

u vodu, čime je prečeno nastajanje praha pri odklanjanju

ulivnika. Ostatci mase za ulaganje na odlivku odstranjeni su

peskiranjem (Al2O3, sa veličinom zrna od 100 do 250 m).

Pri pregledu C-retorte, nakon ulivanja uočeno je da nije os-

talo ništa od dentalne legure Au1. Isti postupak pretapanja

urađen je u drugoj azi eksperimenta, s tim da je kiveta u

ovom slučaju od uložne mase N. Pregledom, nakon ulivanja

pokazano je da i u ovom primeru u C-retorti nije ostalo ništa

od dentalne legure. U poslednjoj azi u kivetu je, iz gipsanemase N uliveno je 10 g dentalne legure Au2. Problemi su se

pojavili već pri topljenju, (na površini istopljene legure Au2

primećene su bele grudve, koje nisu istopljene), a nije nas-

talo ni značajno tvz. «oko«. Nakon centriugalnog ulivanja u

C-retorti uočeni su ostatci legure i iste izmerili .Vaga je poka-

zala 0,4g ostatka legure Au2, što je oko 4% čistog gubitka

dentalne legure pri pretapanju.

Rezultati i diskusija

U trećem koraku israživanja sproveden je makro pregled

izlivenih mostova. Prve dve vrste odlivaka mostova od tri

člana od dentalne legure Au1 prikazani su na slici 2, dok je

most od tri člana od dentalne legure Au2 prikazan na slici

4. Sa slike 2 uočeno je da su odliveni mostovi zlatno žute

boje, bez bilo kakvih uključaka na površini. Pri detaljnijem

pregledu mostova vidi se da most, kod kog je upotrebljena

uložna masa P ima svetliju zlatno žutu boju. Razliku među

mostovima moguće je uočiti u veličini šiljaka mosta (vidi ta-

belu 2)

Kod mosta koji je liven u kiveti sa uložnom masom P,

nastao je šiljak mosta sa većim prečnikom i manjom visi-

nom, dok je kod mosta ulivenog u kivetu iz uložne mase N

nastao šiljak mosta sa manjim prečnikom i većom visinom.

Uzrok za nastale razlike u veličini šiljka moguće je objasniti

na osnovu delovanja gipsanih masa različitog hemijskog sas-

tava. Kivete za obe uložne mase rađene su istim postupkom

(ista radna temperatura, mešanje, predgrevanje, hlađenje). U

toku istog procesa izrade kivete, zbog različitog hemijskog

sastava uložnih masa i ekspanzije tečnosti dolazi do različite

ekspanzije. Posledica toga je različito vremena otvrdnjavanja

mešanice, do različitog uticaja temperature predgrevanja naveličinu pojedinog livnog kanala kivete, itd.

Svi navedeni uticaji indirektno su prouzrokovali da su u

svakoj kiveti nastali livni kanali sa različitim prečnikom, što je

omogučilo, da livni šiljci i mostovi budu po veličini različiti.

Dimenzije šiljaka

Slika 2. Most od tri članaa) dentalna legura Au1 + uložna masa Nb) dentalna legura Au1 + uložna masa P

Slika 3. EDX analiza posmatrane površine mosta od Au1 dentalne

legure, izrađene upotrebom uložne mase: a) N i b) P.





Da bi bio proveren mogući uticaj uložne mase na hemi-

jski sastav odlivka, na površini oba mosta izvršeno je više

kvalitativnih EDX-analiza (slika 3).

EDX-analize na površini mostova su u oba primera pored

standardnih elemenata sadržanih u Au dentalni leguri pot-

vrdile i prisustvo sledećih elemenata: Al, Si i Ca. Kako je sadržajelemenata sličan, ne može se zaključiti da li pojedinačna

uložna masa utiče na izmenjen hemijski sastav površine i

unutrašnjost odlivka. Prisustvo Al, Si i Ca na površini može se

objasniti na osnovu kontakta istopljenog metala iz C-retorte

ulivenog u kivetu pri temperaturi od 910°C, što lokalno izazi-

va diuziju Al, Si, Ca iz mase za ulaganje na površinu odlivka

tj. pri peskiranju sa Al2O3. Pri detaljnom pregledu površina

oba odlivka od Au1 dentalne legure nisu uočeni veći deekti

(poroznost, nehomogenost, ljuskavost, i dr.).

Na slici 4. prikazan je most od tri člana od Au2 dentalne

legure, koji je uliven u kivetu od uložne mase N. Makro pogle-

dom ustanovljeno je da je na površini odlivenih zuba nastala

obloga boje duge. Ovakva obloga se pojavljuje u primeru,

kada dentalna legura sadrži nečistoće. U postupku preta-

panja dentalne legure, koja nije čista, javlja se kora (iz oksida

nastlog rastopa, koja pokriva istopljeni metal), koja pliva po

površini istopljenog metala. Kada se centriugalno lije most,

deo kore ostane zarobljen u ulivnim kanalima, a deo ostane

na dnu C-retorte. Onaj deo kore koji ostane uhvaćen u ulivnim

kanalima, prilikom očvršćavanja se u većini primera stvrdnena površini mosta, što se pokazuje kao obloga obojena bo-

jom duge, takođe i po izvedenom peskanju odlivka Al2O3

delićima, a preostali deo kore se stvrdne na dnu C-retorte i

predstavlja ostatak pri pretaljivanju.

U toku vizuelnog praćenja topljenja Au2 dentalne legure,

moguće je uočiti prisustvo kore (bele grudve koje se nisu is-

topile i koje plivaju na površini istopljene dentalne legure),

zbog čega nije nastalo ni tkz. lepo oko. Zbog toga, već u azi

topljenja očekivano je, da odlivak neće biti zadovoljavajućegkvaliteta. Očekivanja su potvrđena i time, da su po završetku

centriugalnog ulivanja u C-retorti registrovani ostatci. Na

odlivku od dentalne legure Au2 izmerena je dimenzije nas-

talih šiljaka mostova (vidi tabelu 2). Iz nekih dimenzija šiljaka

vidljivo je, da su dimenzije slične kao kod šiljki od dentalne

legure Au1, koji je bio uliven u kivetu iste uložne mase, N.

Površina odlivka od dentalne legure Au2 pregledana

je elektronskim mikroskopom. Pregled je pokazao, da su

na pojedinim delovima uočljive rupe i druge nepravilnosti

(ljuskavost, nehomogenost, poroznost, i sl. – slika 5b). Na

tim mestima urađeno je više EDX analiza sa kojima je identi-

kovan posebno visok sadržaj elemenata C, O, Si, Zn, Cu, i Cr

Slika 5. a) EDX analiza posmatrane površine odlivka

od dentalne legure Au2

Slika 5. b) mikro-snimak posmatrane površine odlivka

od dentalne legure Au2 (rupa)

Slika 4. Most od tri člana: legura Au2 + uložna masa od gipsa N





(slika 5a). Zaključeno je da su na površini odlivka prisutni

različiti oksidi, što im daje značajnu boju duge i slabiji kvalitet

odlivka.U nastavku, detaljnije je pregledan ostatak Au2 le-

gure, koji je ostao pri pretapanju u C-retorti. Na površini os-

tatka urađeno je više EDX-analiza, koje pokazuju povećan

sadržaj elemenata O, Si, Cr, Cu i Ca (slika 6). Na osnovu toga,

zaključeno je da su ostatci pri ulivanju dentalne legure Au2

bili različiti oksidi.

Zaključak

Na osnovu urađenih analiza zaključeno je sledeće:

• uložne mase od gipsa, P i N značajno utiču na kvalitet odlivka;

Au odlivci imaju sa upotrebom različitih uložnih masa drugačiji

odsjaj zlatno žute boje:

• izrada kiveta zavisi od hemijskog sastava uložne mase i vrste

ekspanzijske tečnosti;

• da veličina dobijenog šiljka dobijenog odlivka zavisi od vrste

uložne mase, koja je bila upotrebljena za izradu kivete;

• kvalitet odlivka zavisi od izlaznog hemijskog sastava dentalne

legure (ukoliko je hemijski sastav neodgovarajući, na odlivku se

pojavljuju nehomogenost i greške, koje nije moguće otkloniti

tokom daljeg postupka izrade);

• praćenje ulivanja mostova mora biti povezan sa tekućom kon-trolom hemijskog sastava dentalne legure; jednostavnu kontrolu

predstavlja topljenje, gde promene kao što su pojava kore i »

nepravilnost oblikovanog oka« znače nastajanje nekvalitetnog

zubnog odlivka.

Literatura

1. R. Sedej: Tehnologija protetičkog gradiva i postupaka, Ljubljana

1996, 1. izdanje

2. Lazarini F., Brenčič J.: Opšta i anorganska hemija, DZS, Ljubljana

1989

3. Exner H.E., Hougardy H.P.: Quantitative Image Analysis o Micro-

structures; DGM Inormationsgesellschat, Oberrusel, 19884. Digiscan - FDC: Operators Manual, July 1984

Slika 5. b) mikro-snimak posmatrane površine odlivkaod dentalne legure Au2 (rupa)




T E M A B R O J A


Oboljenja potpornog aparata zuba rezultiraju

destrukcijom i gubitkom potpornih tkiva, uključujući

cement, alveolarnu kost i periodontalna vlakna.

Koncept regenerativne terapije parodontopatije baziran je

na ideji kompletne regeneracije izgubljenih tkiva. »Prava»

regeneracija parodoncijuma podrazumeva stvaranje novog

cementa, nove alveolarne kosti i novog periodontalnog liga-

menta na delu korena zuba nakon hirurške intervencije1.

Pod konceptom regenerativne terapije parodontalnih

tkiva, treba imati u vidu dva pristupa:

1. Koncept pasivne regeneracije, koji obuhvata up-otrebu koštanih zamenika i vođenu regeneraciju primenom

biomembrana

2. Koncept aktivne regeneracije, koji podrazumeva

primenu aktora rasta

Pasivna regeneracija primenom koštanog matriksa

(koštanih zamenika) ima za cilj stabilizaciju i popunjavanje

deekta, sprečavanje urastanja epitelnog tkiva, kao i čuvanje

prostora za stvaranje novog tkiva. Pod ovim konceptom

podrazumeva se primena autologe kosti, ksenogratova,

alogratova, kao i aloplastičnih materijala.

Beta-trikalcijum-osat (β-TCP) je aloplastični materijal.To je sintetski, neorganski, biokompatibilni i/ili bioaktivni

koštani zamenik koji poseduje osteokonduktivni potencijal.

Ovaj materijal se karakteriše izuzetno brzom resorptivnošću,

pa je regeneracija parodontalnih tkiva nekompletna u smislu

ormiranja novog acelularnog cementa i alveolarne kosti.

Ipak, smatra se da ovaj materijal primarno deluje kao nosač

za očuvanje prostora parodontalnih deekata.2

Nosioci aktivne regeneracije, aktori rasta (growth ac-

tors - GF) su prirodni biološki medijatori koji regulišu ćelijske

procese krucijalne za regeneraciju tkiva. Faktori rasta od

značaja za parodontalnu regeneraciju su: trombocitni aktor

rasta-PDGF, transormišući aktor rasta-TGFβ1 i TGFβ2, aktor

rasta sličan insulinu-IGF, broblastni aktor rasta-FGF, epider-moidni aktor rasta-EGF, osteogeni protein 1- BMP-7, koštani

morogenetski protein-BMP-2, BMP-3 i angiogenetski aktori

rasta.

Trombocitni aktor rasta (PDGF), jedan je od glavnih

humanih aktora rasta. Iako prvo opisan u ala granulama

trombocita, otkriveno je da ga sintetišu i ostale ćelije, kao

što su makroagi i ćelije endotelijuma3. Brojne studije, kako u

medicini, tako i u stomatologiji, potvrdile su njegov pozitivni

eekat na zarastanje rane. Smatra se da je on jedan od prvih

aktora prisutnih u rani, koji započinje proces zarastanja okol-

nih tkiva4. U studijama iz oblasti parodontalne regeneracije,

uočeno je da PDGF vrši mobilizaciju ćelija iz okolnog matrik-sa, kao i da utiče na hemotaksu i prolieraciju ćelija periodon-

talnog ligamenta i kosti. On takođe pospešuje regeneraciju

Kombinacija primene trombocitnog aktorarasta i ß-trikalcijum osata u terapijiinrakoštanih parodontalnih deekata

Dr Iva Milinković *Dr Tihana Divnić –Resnik *Doc. dr Zoran Aleksić *Doc. dr Saša Janković *Pro. dr Božidar Dimitrijević *Pro. dr Vojislav Leković *

* Klinika za Parodontologiju i Oralnu medicinu, Stomatološki akultet, Univerzitet u Beogradu

UDK: 616.314-008.13-085

Combination o platelet-derived growth actor and beta-tricalcium phosphatein periodontal regenerative treatment o inrabony deects

Key words: periodontal regeneration, growth actors, PDGF

Abstract:

The main goal o periodontal regeneraton is to achieve new cementum, alveolar bone and periodontal ligament ormation. A new therapeutic

product, that consists o recombinant human platelet derived growth actor (PDGF) combined with a biocompatible, osteoconductive synthetic

scaold, beta-tricalcium phosphate (β-TCP) was used in treatment o deep inrabony deects, compared to standardized open fap debridment

procedure. 12 months results ollowing the surgery show that PDGF growth-actor enhanced β-TCP matrix (GEM 21S®) positively infuenced bone

growth and periodontal ligament regeneration ollowing device implantation into periodontal deects, incorporating parameters such as radio-

graphic bone ll, bone deect resolution, change in pocket depth and change in clinical attachment level.



T E M A B R O J

A




T E M A B R O J A


kosti, periodontalnog ligamenta i cementa, delova potpor-

nog aparata koje je najteže regenerisati.

U jednoj od prvih studija na ovu temu, pokazano je da

aplikacija 0,15mg/ml PDGF-a i 0,15mg/ml IGF-a rezultuje

značajnim poboljšanjem ispunjenosti deekta novom kosti,

u odnosu na konvencionalnu hiruršku terapiju6. Takođe je

dokazano da aplikacija 0,5 – 1 mg/ml PDGF u kombinaciji salogratom, za rezultat ima regeneraciju kosti, periodontal-

nog ligamenta i cementa, što je potkrepljeno i histološkim

nalazom7.

Jedan od novih preparata na tržištu, nastao je kom-

binacijom rekombinantnog humanog PDGF i sintetskog

β-trikalcijum-osata (TCP) kao nosača (GEM-21S, BioMimet-

icTM, CA, USA), namenjen je za regenerativnu terapiju paro-

dontopatije.

Cilj ovog rada je da prikaže učinak ovog preparata na

periodontalnu regeneraciju kod terapije inrakoštanih de-

ekata, nakon perioda praćenja od 12 meseci.

Testirani preparat: Preparat se sastoji iz dve komponente,

odvojeno upakovane, čiji se sadržaj meša neposredno pre

implantacije.

•Sintetski beta-trikalcijum-fosfat (β-TCP), visoko porozan,

resorptivni, osteokonduktivni matriks, koji stvara osnovu za

urastanje nove kosti, pomaže u sprečavanju kolapsa mekih

tkiva i obezbedjuje stabilizaciju koaguluma.

•Visoko prečišćen, humani faktor rasta poreklom iz trom-

bocita (rhPDGF-BB). PDGF je prirodni protein, sastojak krvnih

pločica. To je tkivni aktor rasta koji se oslobađa u rani tokom

ormiranja koaguluma.

Metodologija

Pacijenti podvrgnuti ovom terapijskom konceptu trebalo

je da zadovolje sledeći kriterijum: prisustvo bar dva kontral-

aterana inrakoštana deekta. Svi pacijenti su dali pisanu sa-

glasnost za podvrgavanje opisanom tretmanu. Jedan deekt

popunjen je testiranim preparatom, dok je deekt na suprot-

noj strani zbrinut klasičnim otvorenim hirurškim debridma-

nom.

U ovom radu biće prikazan reprezentativan slučaj sani-

ranja inrakoštanih deekata kod pacijentkinje s agresivnom

ormom parodontopatije, starosti 27 godina. Prehirurška

priprema pacijenta podrazumevala je detaljnu obradu, stru-

Slika 2a. Preoperativna merenja

- region #23 distalno (eksperimentalna strana)

Slika 2b. Preoperativna merenja


Slika 2c. Preoperativna merenja

- region #13 distalno (kontrolna strana)

Slika 1. OPT pre hirurgije

Slika 2d. Preoperativna merenja

- region #45 mezijalno (kontrolna strana)



T E M A B R O J

A


ganje i poliranje površina korena, kao i adekvatnu evalu-

aciju i dokumentaciju stanja parodoncijuma . Evaluacija je

vršena pomoću prethodno pripremljenih hirurških stentova

(vođica) od akrilata, s ugrađenim aluminijumskim pločicama

kao graničnicima, kako bi se adekvatno i s umanjenom

mogućnošću greške pratili rezultati pre i nakon tretmana. Me-

reni su sledeći parametri: dubina parodontalnog džepa, nivo

pripojnog epitela, kao i veličina gingivalne recesije. Praćen je,

takođe, indeks zarastanja rane, kako bi se na osnovu znaka i

simptoma operisane regije utvrdio uticaj primenjenog pre-

parata na zarastanje. Pre hirurške intervencije, pacijenti su

podvrgnuti CT rendgenskom snimanju (Accuitomo, Morita),kao i izradi OPT ili intraoralnih digitalnih radiograma, kako bi

se radiološki utvrdili nivo marginalne kosti, veličina koštanih

deekata, ispunjenost koštanih deekata i njihova rezolucija.

Kliničke otograje su izrađene pre, tokom, nakon hirurškog

tretmana, kao i na svim kontrolnim pregledima, radi praćenja

postignutigh rezultata. Kontrolni pregledi su izvršeni 1, 3, 6 i

12 meseci nakon intervencije.

Hirurška procedura: Eksperimentalna strana je tretirana

ispitivanim preparatom prema protokolu predloženom od

strane proizvođača. Po administraciji lokalne anestezije (Li-

dokain 2%), odignut je mukoperiostalni režanj i izvršena

intaroperativna merenja postojećeg deekta pomoću k-snih tačaka na akrilatnom stentu. Dubina deekta u regionu

#23 iznosila je 13mm, što je bilo u saglasnosti s merenjima

Hirurška procedura – eksperimentalna strana, region #23

Slika 3. Izgled deekta

Slika 2e. CT merenja

Slika 2. CT merenja


Slika4. Intraoperativna merenja


Slika 5. Biomodikacije povrsine koena aplikacijom EDTA


Slika6. Priprema preparata



T E M A B R O J A


izvršenim na CT radiogramu. Nakon detaljnog struganja i

glačanja, izvršeno je nagrizanje površine zuba rastvorom

EDTA radi biomodikacije korenske površine. Preparat je

pripremljen prema uputstvu za upotrebu. Po pažljivoj irigaci-

ji i sušenju regije, aktor rasta je aplikovan na površinu ko-

rena, nakon čega je aplikovana pripremljena kombinacija

obe komponente ispitivanog preparata (PDGF + β-TCP). Po

završenoj implantaciji ispitivanog materijala, režanj je repon-

iran i ušiven pojedinačnim šavovima.

Na kontrolnoj strani je izvršena tzv. otvorena obrada

parodontalnog deekta, pod direktnom kontrolom oka. Po

administraciji lokalne anestezije, odignut je mukoperios-

talni režanj i izvršena intraoperativna merenja inrakoštanog

deekta. Nakon pažljivog struganja i glačanja, kao i detaljne

provere, režanj je reponiran i ušiven pojedinačnim šavovima.

Pacijentima su ordinirana postoperativna uputstva, kojapodrazumevaju primenu antibiotika, analgetika i ispiranje

rastvorom 0,12% Hlorheksidin diglukonata.

Šavovi su uklonjeni 7 – 10 dana nakon hirurške interven-

cije.

Kontrolni pregledi pacijenata su zakazivani 1, 3, 6 i

12 meseci postoperativno, radi kliničkog i radiograskog

praćenja postignutih rezultata.

Dvanaest meseci nakon hirurške intervencije, izvršena

su klinička merenja eksperimentalnog i kontrolnog regiona

pomoću postojećeg akrilatnog stenta. Nova dubina par-odontalnog džepa u regionu #23 iznosila je 6mm, što ukazuje

na znatno poboljšanje. Na rendgenskim snimcima, uočava

se signikantna ispujenost koštanih deekata, pogotovo u

regionu #23, s rezolucijom približnom rezoluciji normalne

kosti.

Zaključak

Ovaj rad prikazuje jednogodišnje rezultate primene no-

vog preparata na bazi aktora rasta poreklom iz trombocita,

PDGF. PDGF se pokazao pogodnim i pouzdanim sredstvom u

regenerativnoj terapiji inrakoštanih deekata, bez neželjenih

dejstava. Rezultati ukazuju da PDGF u značajnoj meri do-prinosi popunjavanju koštanog deekta, smanjenju nivoa


Slika6. Priprema preparata


Slika 10. Postavljeni šavovi


Slika7. Aplikacija PDGF


Slika 8. Aplikacija kombinaci je PDGF i -TCP


Slika 9. Aplikovan preparat



T E M A B R O J

A


pripojnog epitela i dubine parodontalnog džepa. Na osnovu

subjektivnog iskaza pacijenta, kao i na osnovu objektivniha

parametara Indeksa zarastanja, u smislu izgleda, boje i krva-

renja okolnog mekog tkiva, pokazalo se da PDGF poboljšava

proces zarastanja, a da pozitivno utiče na postoperativni tok

i izgled operisanog regiona.

Diskusija

Postojeći rezultati ukazuju na pozitivan terapijski učinak

primenjenog preparata. S obzirom na veličinu deekata

koji su ovim putem zbrinuti, treba imati u vidu da je ishod

ovakve terapije bio prilično nepredvidljiv. 12 meseci nakon

hirurške intervencije, radiograski i klinički su verikovana

značajna poboljšanja u eksperimentalnoj regiji po pitanju

svih ispitivanih parametara. Na zubu broj #23 je takođe bioprisutan izvestan stepen labavljenja, kao posledica obimnog

deekta na njegovoj distalnoj površini. S obzirom da je reč o

Hirurška procedura – kontrolna strana, region #13

Slika 11. Incizija

Slika 15a. Intraoperativna merenja 12 meseci

nakon hirurške terapije


Slika 15b. Intraoperativna merenja 12 meseci



Slika 15c. Intraoperativna merenja 12 meseci


- region #13 distalno (kontrolna strana)

Slika 15d. Intraoperativna merenja 12 meseci


- region #45 mezijalno (kontrolna strana)


Slika12. Intraoperativna merenja


Slika 13. Dekortikacija


Slika14. Postavljeni šavovi



T E M A B R O J A




T E M A B R O J

A


očnjaku, značajnom zubu potporne zone, a imajući u vidu i

starost pacijentkinje, od esencijalnog značaja je bio pokušaj

spašavanja ovog zuba. Treba napomenuti da se stepen labav-

ljenja smanjio s 2 na 0, prema Indeksu labavljenja zuba, dvan-

aest meseci nakon intervencije.

Preparat na bazi PDGF pokazao se kao adekvatno i pouz-

dano sredstvo pri ovim terapijskim indikacijama. Lak je za ru-kovanje, manipulaciju i aplikaciju, a dodatno olakšava post-

operativni tok i ubrzava zarastanje.

Istraživanja vezana za savremenu regenerativnu terap-

iju parodontopatija i dalje tragaju za najboljim rešenjem u

terapiji dubokih inrakoštanih deekata i poboljšanju prog-

noze za pojedine zube. Kombinacije različitih preparata, a

samim tim i koncepta pasivne i aktivne regeneracije, dale su

zadovoljavajuće rezultate.

Treba napomenuti da, uz primenu i poboljšanje preparata

dostupnih na tržištu, budućnost regenerativne terapije leži u

daljem razvoju tkivnog inžinjeringa, koji već predstavlja real-nost u pojedinim segmentima, što ovaj rad pokazuje.

Dalji ciljevi predstavljaju pokušaje stvaranja celokupnih

ćelijskih kultura koje će, nakon implantacije, in vivo, u kom-

binaciji s različitim aktorima rasta u potpunosti obnoviti

izgubljeno i destruirano tkivo potpornog aparata, stvaran-

jem novog cementa, periodontalnog ligamenta i kosti, i tako

ostvariti vrhunski cilj regenerativne terapije – restitutio ad

integrum.

Literatura:

1. Rose LF, Mealey BL, Genco R, Cohen W. Periodontics,

Medicine, Surgery and Implants. St Louis, Missouri: Elsevier

Mosby, 2004.

2. American Academy o Periodontology. Ann Perio-

dontol 1996;1:629–634.

3. Giannobile WV. Periodontal tissue engineering by

growth actors. Bone 1996;19(1 Suppl):23S–37S.

4. Antoniades HN, Galanopoulos T, Neville-Golden J,

Kiritsy CP, Lynch SE. Expression o growth actor and recep-

tor mRNA in skin epithelial cells ollowing acute cutaneous

injury. Am J Pathol 1993; 142(4):1099–110.

5. Hiwell TH, Fiorellini JP, Paquette DW, Oenbacher S,Giannobile WV, Lynch SE. A phase I/II clinical trial to evalu-

ate a combination o recombinant human platelet-deriver

growth actor-BB and recombinant human insulin-like

actor–I in patients with periodontal disease. J Periodontol

1997; 68:1186-1193

6. Camelo M, Nevins ML, Schenk RK, et al. Periodon-

tal regeneratin can be achieved in human class II urcations

using puried recombinant human platelet-derived growth

actor (rhPDGF-BB) with bone allograt. Int j Periodontics re-

storative Dent. 2003;23:213-225

Slika 16a. Izgled operisanih regiona 12 meseci

nakon hirurške intervencije

Slika 16b. Izgled operisanih regiona 12 meseci


Slika 16c. Izgled operisanih regiona 12 meseci


Slika 16d. Izgled operisanih regiona 12 meseci




T E M A B R O J A


Antikoagulantna terapija se primenjuje kod pacijenata

kod kojih postoji opasnost od nastanka tromboemboli-

jskih komplikacija. U ovu grupu spadaju pacijenti koji su

već imali epizode tromboembolije ili oni kod kojih, zbog prom-

ena na krvnim sudovima ili venske staze, postoji predispozicija

za njen nastanak. Antikoagulantna terapija može da se primenjuje privremeno (u sklopu nekih hirurških zahvata), povremeno

(pacijenti na hemodijalizi) ili dugotrajno (inarkt miokarda, cere-

brovaskularni insult, plućna embolija, venska tromboza).

U antikoagulantnoj terapiji najčešće se primenjuju heparin i

kumarinski preparati. Kada se želi postići brz eekat, a indikova-

na je kratkotrajna terapija, primenjuje se heparin. Ovaj preparat

postoji u dva oblika, kao visokomolekularni i niskomolekularni

heparin. Primenjuje se parenteralno, brzo deluje, ali i kratko-što

je dobro kod povremene primene. Ako se administrira duže od

pet dana, može da prouzrokuje trombocitopeniju, pa je u tom

slučaju potrebno kontrolisati broj trombocita.

Kada se žele ostvariti dugotrajni, kontinuirani eekti anti-koagulantne terapije, primenjuju se oralni antikoagulansi. U

ovu grupu lekova spadaju inhibitori biosinteze protrombina, a

najčešće se primenjuju kumarinski preparati (Sintrom®, Farin®,

Vararin®). Zbog svog kompetitivnog vezivanja za II, VII, IX i X ak-

tor koagulacije umesto vitamina K, poznati su još i kao antago-

nisti vitamina K.

Primenom antikoagulantne terapije smanjuje se mogućnost

neželjene intravaskularne koagulacije, ali istovremeno povećava

rizik od krvarenja, koje može nastati spontano (najčešće u gas-

trointestinalnom traktu i bubrezima) ili na manju traumu. Da bi

se izbegli ovi neželjeni eekti potrebno je redovno kontrolisati

aktivnost antikoagulantne terapije. Ranije se za merenje ove ak-tivnosti određivalo protrombinsko vreme, a od 1983.g se ko-

risti INR (International Normalised Ratio), koji predstavlja odnos

protrombinskog vremena pacijenta i kontrolne grupe. INR se u

početku primene terapije kontroliše svakodnevno dok se vred-

nost ne stabilizuje u terapijskim granicama od 2 do 4, a kasnije na

svakih 30 do 45 dana. Padom ispod donje terapijske granice um-

anjuje se eekat primenjene terapije i povećava rizik od nastankaintravaskularne tromboze. Porast INR-a preko gornje terapijske

granice takođe ne bi trebalo dozvoliti jer se na taj način ne do-

prinosi antikoagulantnom eektu, ali se zato povećava rizik od

nastanka krvarenja. Naime, kod većine pacijenata indikovano je

održavanje vrednosti INR između 2 i 3, sem kod pacijenata s ugr-

adjenim veštačkim valvulama, gde se preporučuje intenzivnija

antikoagulantna terapija, a INR održava u rasponu od 3 do 4,5.

Visinu INR određuje lekar, a ona zavisi od indikacije i stepena riz-

ika. Doziranje je individualno, po određenoj šemi.

Sve hirurške intervencije, a samim tim i oralnohirurški zah-

vati kod pacijenata na antikoagulantnoj terapiji nose rizik od

obilnijeg ili produženog krvarenja u toku same intervencije ilipostoperativno. S druge strane, ukidanjem terapije povećava

se rizik od tromboembolijskih komplikacija, jer pacijenti po

nekoliko dana ostaju bez odgovarajuće antikoagulantne zaštite.

Zato se danas savetuje da se terapija ne prekida, nego samo ko-

riguje, odnosno da se vrednost INR-a spusti ispod 2,5. Postoje

različiti protokoli koji se primenjuju pre hirurške intervencije u

zavisnosti od težine same intervencije. Ako su indikovani veći

hirurški zahvati, pacijenti se prevode na niskomolekularni ili

visokomolekularni heparin uz odgovarajući monitoring paci-

jenta. Manji oralnohirurški zahvati mogu se izvesti bez obustave

ili izmene terapije, ako je INR u terapijskim granicama (INR 2-4).

U ovu vrstu zahvata spadaju sledeći zahvati: ekstrakcija do tri

zuba, alveoloplastika i gingivalna hirurgija bez pravljenja visokihrelaksacionih incizija. Ukoliko je indikovana ekstrakcija više od tri

Ekstrakcija zuba kod pacijenatana antikoagulantnoj terapiji

Doc. dr Snježana Čolić *

* Klinika za oralnu hirurgiju, Stomatološki akultet, Univerzitet u Beogradu

UDK: 616.314-089.87-085.273.53

Tooth extraction in patients undergoing anticoagulant therapy

Key words: minor oral surgery procedures, anticoagulant therapy

Abstract:

All surgical procedures, including oral surgical interventions, increase the risk o extensive postoperative bleeding in patients receiving antico-

agulation therapy. On the other hand, any kind o anticoagulant medication interruption is associated with higher risk o thromboembolic events.Although the risk is low, the outcome is serious. Several protocols have been established or presurgical, surgical, and postsurgical patient care,

depending on the oral-surgical procedure complexity. Thereore, it has been advocated continuing the anticoagulation therapy during minor oral

surgical procedures. Simple extraction o up to three teeth can be saely perormed with the INR within the therapeutic range (2.0 – 4.0). Most

cases o postoperative bleeding can be successully managed by local haemostatic measures.casting cone depends on the type o plaster using or

the production o the cuvette and nally the quality o the tooth casting depends on the initial chemical composition o the dental alloy.



T E M A B R O J

A


zuba, treba je izvršiti u više poseta, tako što se vade po 2-3 zuba u

jednoj poseti. Postekstrakciono krvarenje se kontroliše merama

lokalne hemostaze, pre svega aplikovanjem lokalnih hemosta-

tika u alveolu i postavljanjem hemostatskih šavova. Optimalna

vrednost INR-a za ekstarkciju zuba je 2,5, jer je pri ovoj vrednosti

najmanji rizik od tromboze s jedne, kao i od krvarenja, s druge

strane. Kada je vrednost INR ispod 2,5 nije potrebna primena

lokalnih hemostatika. Najbolje bi bilo da rezultati INR ne budustariji od 24 sata, ali kod pacijenata kod kojih su ove vrednosti

stabilne u dužem vremenskom periodu, prihvatljivi su i rezultati

mereni u poslednjih nekoliko dana. Pacijente koji imaju INR veći

od 4, ne bi trebalo podvrgavati oralnohirurškim zahvatima bez

konsultacije sa njegovim ordinirajućim lekarom. Takođe, treba

naglasiti da kod pacijenata na antikoagulantnoj terapiji može

da postoji i dodatni rizik od pojave postoperativnog krvarenja

(vulnerabilni krvni sudovi, dijabet, hipertenzija) što treba imati

na umu pri radu sa ovim pacijentima.

Brojna istraživanja su potvrdila da se posle ekstrakcije zuba

kod pacijenata na antikoagulantnoj terapiji ne javljaju ozbiljnija

krvarenja koja nije moguće kontrolisati merama lokalne he-mostaze. S druge strane, pojava ozbiljnih tromboembolijskih

komplikacija, pa čak i letalni ishod posle obustave terapije pre

vađenja zuba, učvrstili su brojne autore u stavu da oralnu anti-

koagulantnu terapiju ne treba obustavljati niti redukovati kod

manjih oralnohirurških zahvata.

Ekstrakcije zuba kod pacijenata na antikoagulantnoj terapiji

treba uraditi u ranim jutarnjim časovima kako bi se ostavilo više

vremena za dodatnu intervenciju ako se u toku dana pojavi

neposredno postekstrakciono krvarenje. Takođe se savetuje da

se ovi pacijenti zakazuju za intervenciju početkom nedelje, jer je

poznato da se odložena krvarenja pojavljuju posle 24 do 48 sati.

Ekstrakciju zuba treba uraditi pažljivo, uz minimalnu traumu

okolnog tkiva. To podrazumeva primenu inltracione anestezije

kad god je moguće, a pre svega intraligamentarne, ako se može

obezbediti adekvatna bezbolnost. Ukoliko rutinska ekstrakcija

zuba nije izvodljiva preporučuje se separacija korenova kako

bi se maksimalno sačuvalo koštano tkivo i istovremeno izbeglo

odizanje mukoperiostalnog režnja. Periapikalne lezije, ukoliko

su prisutne, neophodno je iskiretirati, kao i ukloniti okolno gran-

ulaciono tkivo. Takođe je neophodno zaobliti oštre koštane ivice

i ukloniti zalomljene delove kosti koji nisu vezani za periost, a

koji bi se mogli ponašati kao sekvestri i biti uzročnici sekundar-nog krvarenja.

Posle obrade ekstrakcione rane, u alveolu se aplikuje lokalni

hemostatik za kontrolu periodontalnog i koštanog krvarenja.

(Slika 1) Posle toga se postavljaju hemostatski šavovi za pre-venciju krvarenja iz mekih tkiva (Slika 2). Preporučuje se svileni

konac debljine 3-0, postavljen u obliku osmice, nakon čega paci-

jent čvrsto zagrize tampon gaze u trajanju od 15 do 30 minuta.

Ako primenjene mere nisu dovoljne, krvarenja iz mekih tkiva

mogu se zaustaviti primenom kauterizacije.

Kada je u pitanju izbor lokalnog hemostatik,a brojna

istraživanja su pokazala da je većina hemostatika podjednako

ekasna i da ne postoji evidentna prednost jednog u odnosu

na ostale. Iz tog razloga se preporučuju primena želatinskih

preparata (Gelatamp® Gelaspon®) ili derivata celuloze (Sorba-

cel®, Surgicel®), hemijskih preparata, koji se nalaze u svakoj

bolje opremljenoj ordinaciji. Ovi hemostatici su jednostavni za

primenu, ne izazivaju lokalne komplikacije i relativno su jetini.(Slika 3. a, b)

Slika 1: Aplikacija lokalnog hemostatika (Surgicel®) u alveolu

Slika 3. Lokalni hemostatici: a) Gelatamp® i b) Surgicel®

Slika 2. Postavljen hemostatski šav posle aplikovanja lokalnog

hemostatika u alveolu



T E M A B R O J A


Mnogi autori poslednjih godina zagovaraju primenu -

briskog lepka, višekomponentnog biološkog preparata koji se

sastoji iz humanog brinogena, goveđeg trombina i antibrino-

litika, koji su podeljeni u dva odvojena pakovanja, a mešaju se

neposredno pre upotrebe (Tissucol®, Beriplast®). Iako je brinski

lepak vrlo moćan hemostatik, zbog visoke cene, magućnosti

senzibilizacije ili transmisije virusa, nema opravdanja za njegovu

primenu u kontroli postekstrakcionog krvarenja kod pacijenatana antikoagulantnoj terapiji.

Pojedini autori savetuju i ispiranje postekstrakcione rane

rastvorom antibrinolitika, jer se na ovaj način smanjuje

mogućnost brinolize i pojave sekundarnog krvarenja, ali se

smatra da se istovremeno povećava opasnost od izbacivanja

ormiranog koaguluma iz alveole. Preporučuje se i kombinova-

na primena antibrinolitika sa drugim lokalnim hemostaticima,

mada se time ne povećava značajnije hemotatski eekat, a pro-

cedura se nepotrebno komplikuje i poskupljuje.

Posle završene obrade ekstrakcione rane, procenjuje se

eekat primenjenih mera hemostaze i po potrebi ponavlja pro-

cedura. Ukoliko je hemostaza uspešna, pacijent ostaje u am-

bulanti još pola sata, nakon čega se, ako nema dodatnog kr-varenja, otpušta, daju instrukcije za higijensko-dijetetski režim

u postekstarkcionom periodu i kontakt teleon lekara. Pacijen-

tima se savetuje primena mekše, prohlađene hrane i izbega-

vanje zičkih napora. Postoperativno se, u slučaju pojave bola,

preporučuje primena analgetika koji nemaju uticaja na agreg-

aciju trombocita i koagulaciju, kao na primer paracetamol i kae-

tin. Primena aspirina, kao analgetika, je kontraindikovana zbog

njegovog poznatog antiagregacionog delovanja. Sličan eekat

imaju i drugi nesteroidni antiinfamatorni analgetici (Bruen®,

Nimulid®), s tim da je za razliku od aspirina, koji ima ireverzibilni

eekat na agregaciju, njihov eekat prolaznog karaktera i gubi se

posle par sati.

Iako je primena aspirina, kao analgetika, apsolutno kon-

traindikovana, činjanica je da pacijenti na antikoagulantnoj

terapiji često kombinovano uz ovu terapiju koriste i aspirin kao

antiagregacionu terapiju. Istraživanja su pokazala da se ovim

kombinovanjem ne povećava rizik od krvarenja, ali samo poduslovom da su doze aspirina manje od 100 mg. Kada se aspi-

rin koristi kao analgetik primenjue se najčešće u dozi od 500

mg, čime se značajno utiče na agregacionu sposobnost trom-

bocita i povećava mogućnost postekstrakcionog krvarenja.

U tom slučaju ekstrakciju zuba treba odložiti za najmanje 2-3

dana. Kontrolni pregledi se zakazuju po potrebi u slučaju pojave

sekundarnog krvarenja, a hemostatski šavovi uklanjaju posle 4

do 7 dana.

Literatura1. Morimoto Y, Niwa H, Minematsu K: Hemostatic management o

tooth extractions in patients on oral antithrombic therapy. J Oral Maxil-

loac Surg 66:51-57, 2008.2. Pototski M, Amenabar JM: Dental management o patients re-ceiving anticoagulation or antiplatelet treatment. Journal o Oral Sci-ence 49(4):253-258. 2007.

3. Scully C, Cawson R: Medical problems in dentistry, Reed educa-tional Proessional Publishing, 4th edition, 1998.

4. Scully C, Wol A: Oral surgery in patients on anticoagulant thera-py. Oral Surg Oral Med Oral Pathol 94:57, 2002.

5. Wahl MJ: Myths o dental surgery in patients receiving anticoagu-lant therapy . J Am Dent Assoc 131, 2000.

6. Yasaka M, Naritomi H, Minematsu K: Ishemic stroke associatedwith brie cessation o wararin. Thromb Res 118:290, 2006.



T E M A B R O J

A


Uvod

U poslednje vreme pojam “minimalno interventne stom-

atologije” koristi se za opis novog pristupa u lečenju rane kar-

ijesne lezije. Model pojave karijesne lezije i njen razvoj kroz

gleđ i dentin poznat je dugo godina i određivao je metode

korišćene terapije. Međutim, čisto hirurški pristup kontroli

karijesa, prema učenju GV Blacka1 danas se smatra previše

destruktivnim za upotrebu

kao prvi korak terapije. Rela-

tivno je neekasan jer ne

leči bolest te je glavni prob-

lem da može da dovede do

stalnog procesa u restaura-

tivnoj stomatologiji pri kojem

kavitet postaje sve veći te

je ispun izložen sve većem

opterećenju i zub postaje

slabiji.

Minimalna intervencija znači da veći naglasak treba da se

stavi na obuku i usmeravanje pacijenata na samostalnu negu

sa primarnom namerom sprečavanja ili lečenja bolesti i ot-

klanjanja ili minimalizovanja potrebe za hirurškom interven-

cijom. Danas se lečenje lezije smatra mogućim pod uslovom

da nije uznapredovala do stadijuma površinskog kaviteta. Ne

podrazumeva se da je ovaj pristup lakši od tradicionalnog

hirurškog, ali omogućava znatno veće očuvanje zubnog tkiva

i znatno veću dugotrajnost zuba uopšte. Takođe se sugeriše

da je potpuno neprihvatljivo žrtvovati prirodno zubno tkivo

preparacijom relativno velikih kaviteta pod pretpostavkom

da će to u svakom slučaju da spreči dalji razvoj bolesti.

Znanje potrebno za prihvatanje ove nove lozoje priku-

plja se niz godina, a načela su već dovoljno korišćena u praksi

da mogu da se smatraju ispravnim. U naučnoj literaturi pos-

toje brojni članci u poslednjih 20 godina koji pridaju veću

važnost preventivnim merama i modikovanom oblikovanju

kaviteta te danas postoji barem tri udžbenika2,3,4 koji detaljni-

je obrađuju tu temu. Stari koncept “preventivnog proširivanja

kaviteta” nesumnjivo u ovom trenutku treba odbaciti, ali

potvrđeno je da postoji potreba za daljim istraživanjem

načela oblikovanja kaviteta koja bi ga zamenila.

Razumljivo je da se ni jedan materijal za ispun ne možesmatrati trajnim te da će i dalje biti pucanja zubnog tkiva

ili ispuna. Svaka lezija sa ispunom izložena je riziku da pos-

tane veća, barem iz razloga što će preostalo zubno tkivo da

oslabi zbog preparacije kaviteta. Svakim ispunom ciklus će

brže doći do novog stadijuma pucanja i ispuna. Važno je na-

pomenuti da svaka promena okluzalne anatomije zuba, kaošto je postavljanje ispuna, može da promeni okluzalni sklad.

Minimalno interventna stomatologija:Klasifkacija kaviteta

Graham J Mount



T E M A B R O J A


Čak i manja promena okluzalne anatomije može da izazove

preveliko opterećenje na ostale nagibe kvržice razvoj pre-

ranih nagiba i unkcionalno otvorenih kontakata – sve to će

ubrzati slabljenje okluzije i izazvati i parodontalne probleme.

Zato je logično u prvom redu da se očuva što više prirodnezubne krune i lečiti leziju na vrlo pažlj iv, ‘’ štedljiv ’’ način.

Nova klasifkacija

Koncept minimalno interventnog oblikovanja kaviteta

ne bi trebalo da bude teško prihvatiti i zamisliti kao zamenu

tradicionalne GV Blackove klasikacije. Uostalom ona pred-

stavlja klasikaciju kaviteta pri čemu je oblikovanje kaviteta

specično za svaku leziju pod pretpostavkom da će amalgam

biti glavni materijal izbora za ispun. Međutim, poslednjih

godina poznavanje procesa razvoja karijesa i materijala koji

se koriste za ispune lezija značajno se promenilo te je sada

prihvaćeno da zarazna bolest ne može da se leči hirurški.

Ako se minimalna intervencija prihvati kao lozoja,smatra se da postoji potreba za potpuno novom klasikaci-

jom koja će određivati lezije umesto kaviteta. Nije potrebno

ni poželjno da se posebno ističe, specikuje bilo koji oblik

kaviteta koji bi trebalo da se izradi za ispun glatke površine

zubne krune. U prvom redu je poželjno da se odredi lezija

pre izrade kaviteta tako da se može lečiti remineralizacijom i

zatim kontrolisati dok ne zaceli. Međutim, prihvaćeno je da je

u slučaju gubitka površinskog integriteta i kaviteta potrebna

hirurška intervencija. Međutim, ta intervencija treba da obuh-

vati jednostavno odstranjivanje površinskog kaviteta i osigu-ra da materijal za ispun dobro zapečati rubove sprečavajući

moguće rubne pukotine. Preostala bakterijska inekcija u

kavitetu izoliraće se i dalje širenje će da se spreči, što dovodi

do stagnacije unutar lezije. Stoga samo položaj i veličina lezi-

je određuju oblik kaviteta i materijal koji se koristi za ispun, a

ne prethodno određeni geometrijski oblik kaviteta.

Problem GV Blackove klasikacije uvek je bio što određuje

leziju i preporučuje potrebni oblik kaviteta bez obzira na

njenu veličinu. Konačan rezultat je da se bez obzira na

veličinu lezije odstranjuje standardna količina zubnog tkiva

bez obzira je li bolesno ili ne. To znači da je početni kavitet

često veći nego što je potrebno, pa ispuni postaju sve veći.Takođe treba napomenuti da GV Blackova klasikacija ne uz-

ima u obzir tu progresiju i struci je teškoda dobije priznanje

sve veće složenosti koju zahteva ispun proširene lezije. Taj je

problem uzet u obzir u predstavljenom novom pristupu u ko-

rist pacijenata i struke.

Sledeća klasikacija prvi put predstavljena je u članku

u Quintessence International 1997. godine i posle toga

proširena u udžbeniku2, a zatim modikovana u drugim

člancima i pismu uredniku5. Koncept je dostavljen Federation

Dentaire International za odobrenje i prihvaćen je u nekoliko

zemalja u svetu. Trenutno se predaje paralelno s GV Blacko-

vom klasikacijom, jer će još mnogo godina biti potrebno da

se potpuno razumeju oba sistema za pravilno lečenje pacije-

nata. Očigledno će uvek da postoji potreba za restaurativnom

stomatologijom, pa će se i kavitetima koji se temelje na GV

Blackovom oblikovanju baviti još duže vreme.

Mesto lezije

Karijesne lezije nastaju samo na tri različita mesta na

površini zubne krunice .

Mesto 1 – jamice i sure na okluzalnoj površini zadnjih

zuba i ostala oštećenja inače glatke gleđne površine.

Mesto 2 – kontaktno područje između bilo kojeg para

zuba, prednjih ili zadnjih.Mesto 3 – cervikalna područja vezana za gingivna tkiva

uključujući izložene površine korena.



T E M A B R O J

A


Veličina lezije

Zanemarena lezija nastaviće da se širi kao područje de-

mineralizacije u odnosu na jedno od gore navedenih mesta.

Širenjem se povećava složenost ispuna. Veličina može odmah

da se odredi kako sledi:

Veličina 0 – početna lezija na bilo kom mestu koja se možeutvrditi, ali još nije rezultirala površinskim kavitetom – moguće

je lečenje.

Veličina 1 – najmanja minimalna lezija koja zahteva op-

erativnu intervenciju. Kavitet više ne može da se leči putem

remineralizacije.

Veličina 2 – kavitet umerene veličine. Još uvek ima do-

voljno zdravog zubnog tkiva za očuvanje integriteta preostale

krunice i prihvatanje okluzalnog opterećenja.

Veličina 3 – kavitet treba modikovati i povećati kako bi

se preostala kruna zaštitila od okluzalnog opterećenja. U bazi

kvržice već postoji pukotina i ako se ne zaštiti verovatno ćeda

se raširi.

Veličina 4 – kavitet je proširen zbog gubitka kvržice zadnje

zuba ili incizalne ivice prednjeg zuba.

Opis oblika svakog mesta i veličine uključiće se u nastavne

članke, ali treba da se razmotre sledeća zapažanja.

Leziju mesta 1, veličine 0 karakteriše primarno okluzalna

sura na novoizniklom zubu koji još nije kariozan. Ova situ-

acija može da zahteva oprezne kliničke odluke, jer je okluzalna

površina zadnjeg zuba vrlo osetljiva na opterećenje prilikom

žvakanja sa mogućnošću potiskivanja bakterijskog plaka

duboko u suru. Anatomija sure je uopšteno vrlo krivudavai odstranjenje plaka nije jednostavno, pa su ta područja vrlo

osetljiva na brz napad karijesa kod pacijenata sa aktivnim

karijesom. Ovo upućuje da pečaćenje sura bez hirurške pre-

paracije može odmah da se opravda . S druge strane u odsut-

nosti bolesti rizik je minimalan i lečenje ne mora da bude

opravdano. Zato je racionalno ispitati pacijenta na osetljivost

prema karijesu.

Do vremena kada lezija mesta 1 postigne veličinu 1 neki

oblik ispuna je obvezan, jer će te lezije biti pod stalnim okluzal-

nim opterećenjem i teško ih je održati bez nakupljanja plaka.

Vrlo mala pukotina u sistemu sura može da izazove brzo i

opsežno zahvatanje dentina.Lezija mesta 2, veličine 0 s druge strane načelno ne zahteva

ispun u ranom stadijumu, jer ta površina nije pod okluzalnim

opterećenjem. Najveći rizik za tu leziju je ispitivanje oštrom

sondom, jer ona može da ošteti površinu, koja je već demin-

eralizovana te će ispun biti jedina metoda njenog pečaćenja.

Rana lezija bele mrlje treba oprezno da se leči i treba sve da

se preduzme da lezija zaceli uz pomoć edukacije pacijenta i

remineralizacije.

Lezije veličine 1 i veličine 2 na sva tri mesta načelno pred-stavljaju početne lezije i u mnogim slučajevima mogu da se

leče korišćenjem minimalnih oblika kaviteta i ispunom iz

jednog ili oba adhezivna materijala za ispun koji su trenutno

dostupni. Kad lezija dostigne kategoriju veličine 3 ili više, go-

tovo sigurno treba da se primeni “restaurativna stomatologija”

te će čvršći materijal za ispun često biti indukovan. Kod lezija

mesta 1 i mesta 2 većih veličina biće potrebna zaštita ili ispun

kvržica te to zahteva složenije restaurativne tehnike. Treba da

se istakne da ova klasikacija, za razliku od GV Blackove klas-

ikacije, priznaje veću složenost i time doprinosi boljim rezul-

tatima za teže tehnike.

Prednosti

Postoji niz prednosti koje se mogu postići prihvatnjem ove

klasikacije.

1. To je jednostavni brojčani sistem koji odmah može da se

prilagodi računskoj evidenciji.

2. Snima prisutnost karijesne lezije kao i relativnu veličinu

od najranijeg stadijuma.

3. Snima povećanu složenost tehnika koje su potrebne za

ispun karijesne lezije.

4. Snima lezije bez specikovanja oblika kaviteta potreb-

nog za ispun lezije tako da je oblik prepušten veštini i znanju

stomatologa.

5. Iz tih razloga priznaje se i podstiče upotreba tehnika

minimalne intervencije u obradi lezije.

Međutim, istovremeno treba da napomenemo da nije

moguće da potpuno napustimo GV Blackov sistem klasikaci-

je kaviteta. Taj sistem je univerzalan već tako dugo da će da

se primenjuje još mnogo godina. Zato ta dva sistema treba

podučavati i pratiti paralelno. Međutim, s obzirom na jed-

nostavnost i tačnost novog sistema verovatno će da postane

dominantan i sistem izbora u bliskoj budućnosti.

LITERATURA

- Black GV. A work on operative dentistry; The technical procedures in

lling teeth. Medico-Dental Publishing Company, Chicago, 1917

- Mount GJ, Hume WR. Preservation and restoration o tooth structure.

1998, Mosby, London.

- Roulet JF, Degrange M. Adhesion: the silent revolution in dentistry.

Quintessence Publishing Company, Paris 2000

- Wilson AD, McLean JW, Glass-ionomer cement (Quintessence: Lon-

don 1988).

- Mount GJ. Letter to the Editor, Quint. Int 2000; 31: 375

Graham J Mount

AM, BDS, DDSc, FRACDS Visiting Research Fellow,

The University o Adelaide, 13 MacKinnon Parade,North Adelaide, South Australia 5006

<[email protected]>

VELIČINA

kavitet 0

jamica/sura

kontaktno

područje

cervikalno

minimalni

kavitet 1

srednji

kavitet 2

veći

kavitet 3

prošireni

kavitet 4MESTO

1 1.1 1.2 1.3 1.4

2 2.1 2.2 2.3 2.4

3 3.1 3.2 3.3 3.4



T E M A B R O J A


Pacijentkinja stara 54 godine javila se u ordinaciju u cilju

zamene starih protetskih nadoknada. Iako je postojeći

protetski rad bio star samo 2 godine, pacijentkinja je

zahtevala bolje estetsko rešenje.

Oko krunica je bila prisutna umerena, a na pojedinim mes-

tima i izražena gingivalna infamacija uzrokovana prevelikim

obimom i neadekvatnim rubnim naleganjem nadoknade.

Zubi 12, 34, 44, 45 su bili indikovani za reviziju endodontskoglečenja, a zub 34 je pokazivao umeren stepen labavljenja zbog

izraženog inrakoštanog deekta.

Procedura

Nakon kompletnog kauzalnog tretmana i prolaksne

terapije, stare krunice i mostovi su uklonjeni, zubi dobrušeni a

privreme krunice izrađene u ordinaciji.

Nakon perioda od 2 meseca, napravljen je denitivan pro-

tetski plan, uvažavajući želju I determinisanost pacijentkinje da

se rekonstrukcija cele vilice izvrši konzervativno - bez ugradnje

implantata.

Pacijentkinja je oduvek imala dijastemu između centralnih

sekutića, koja se poslednjih godina proširila. Odlučili smo da

privremenim krunicama pokušamo da zatvorimo dijastemu,

s namerom da steknemo uvid u ovakvo estetsko rešenje.

Uobičajen postupak je izrada tzv. wax-up-a, idejnog rešenja

protetskog rada u vosku od strane tehničara.

Međutim, u ovom slučaju smo se odlučili za postepenu i

direktnu modikicaiju privremenim krunama do konačnog

oblika zuba. Prvo je na postojećim krunicama dodat kompozit

radi zatvaranja dijasteme, a onda preko toga uzet otisak zaprivremene krune.

Ovakve privrene krunice su cementirane i poslužile su

za direktnu modikaciju i oblikovanje zuba po potrebi i

želji, sve do oblika koji je estetski zadovoljio pacijentkinju.

Ovakve, konačno modikovane privremene restauracije, su

otograsane i preko njih uzet otisak koji će poslužiti tehničaru

kao uzor pri izradi deniivnog rada.

Rekonstrukcija celokupne denticijebezmetalnim (cirkonijum) krunama

Prikaz slucajaDr Paul GerloczyPrivatna praksa, Budimpešta, Mađarska

Slika 1. Početno stanje

Slika 4. Zatvaranje dijastema kompozitom

Slika 2. Dijastema medijana i gingivitis okolnih zuba

Slika 5. Uklonjene stare kruniceSlika 3. Početno stanje na OPT-u



T E M A B R O J

A


Otisci su uzeti po kvadrantima u različitim terminima, tako

da se nije nalazilo više od 4 zuba po otisku, a zatim su poslati

u laboratoriju. Sve krunice su izrađene od cirkonijum oksidnog

jezgra osim mosta u regionu 34-36, koji je izrađen od jezgra u

zlatu. Celokupni tretman je trajao jedanest meseci.

Estetski rezultat je zadovoljavajući i doprinosi većem

samopouzdanju pacijentkinje, a biološki oblik i harmonija na-

doknade sa okolnim tkivom doprinosi njegovoj dugotrajnosti

i lakšem održavanju.

O autoru

Dr. Paul Gerloczy, stomatološki akultet je završio na UCLA, Ka-

liornija, SAD na kome je kasnije bio angažovan kao stariji saradnik u

nastavi. Svoju privatnu ordinaciju 1990. god seli u Budimpeštu, u kojoj

i danas radi. Autor mnogobrojnih članaka iz oblasti estetske stoma-

tologije i protetike. Predavač je po pozivu na mnogim međunarodnim

skupovima i član Britanskog i Evropskog udruženja estetske stoma-

tologije. Ovog predavača, ali pre svega izuzetnog praktičara, imaćemo

prilike da čujemo u Beogradu, 16. maja na skupu “Savremeni protetski

koncepti na zubima i implantatima”.

Slika 9. Adaptacija mekog tkiva privremenim krunama

Slika 10. Izgled denitivnog protetskog rada

Slika 11. Zatvorena dijastema

Slika 12. Prirodan izgled pacijenta

Slika 6. Privremene krunice

Slika 7. Modikovane privremene krunice

Slika 8. Konačan izgled privremenih krunica kaobudući uzor denitivnog rešenja



T E M A B R O J A


Stomatologija počinje oralnom higijenom i njome

se završava. Nepoštovanje principa oralne higijene

najčešće vodi ka problemu, obezvređujući trud i rad

stomatologa. Kada dete učimo zdravim navikama, zadovoljni

smo ako usvoji četkanje zuba. Tinejdžere već ubeđujemo ko-

liko je važna upotreba konca za zube, a kako godine odmiču,

spisak neophodnih sredstava za održavanje oralne higijene

je sve duži. Konac za zube, interdentalne četkice, interdental-

ni stimulatori, tečnosti za ispiranje usta, posebne „medicin-

ske“ paste za zube i irigatori su glavni delići slagalice koja

se slaže trudom pacijenta uz uputstva stomatologa. Naša je

želja da pacijentima pružimo najjednostavnije rešenje kojim

će pouzdano sačuvati oralno zdravlje. Iako znamo da su te-

melji oralne higijene korektna tehnika pranja zuba i upotreba

zubnog konca (interdentalnih četkica), u nekim specičnim

kliničkim situacijama (nemotivisanost pacijenta, nedostatak

manuelne sposobnosti za održavanje higijene) neophodnanam je pomoć.

Poslednjih četrdesetak godina hlorheksidin-diglukonat

se pokazao kao najsigurniji partner stomatološke prakse.

Tokom svog „životnog puta“ prošao je korake dokazivanja

uspešnog rada, suverenog vladanja, suočavanja sa nedost-

acima, usavršavanja i danas predstavlja „aršin“, zlatni stan-

dard, sa kojim se upoređuju svi njegovi konkurenti.

Za svakog stomatologa, prva asocijacija na hlorheksidin

je parodontologija i oralna higijena. Iako tu ima najznačajniju

ulogu, hlorheksidin ostavlja pečat u gotovo svim granama

stomatologije. Želja nam je da ovim redovima podsetimo na

najbitnija svojstva i koncepte upotrebe hlorheksidina, kao i

da spomenemo one manje poznate, ali sve bitnije kliničke

indikacije. Širok spektar primene će sigurno uzrokovati „pro-

puste“ u nabrajanju indikacija za upotrebu hlorheksidina, ali

ćemo ipak pomenuti one najvažnije.

Katjonska priroda hlorheksidina zaslužna je za širok an-

timikrobni spektar koji obuhvata gram pozitivne i negativnebakterije, gljivice, kao i neke viruse, dok mu zanemarljivo

niska toksičnost (ka ćelijama sisara) omogućava primenu u

humanoj medicini. Snažnu sposobnost vezivanja za kožu i

sluzokožu, takođe duguje katjonskoj prirodi, a zahvaljujući

toj karakteristici, usnu duplju pretvara u svojevrstan rezer-

voar koji mu omogućava produženo antimikrobno delovan-

je. Koncentracija hlorheksidina određuje i njegove antimik-

robne sposobnosti: pri nižim pokazuje bakteriostatsko, a sa

povećanjem koncentracije, baktericidno dejstvo.

Hlorheksidin i parodontologija

Iako jedno ispiranje usne duplje hlorheksidinom dovodido redukcije bakterijskog ekosistema za 90%, u ustima os-

taju milioni bakterija sposobnih da u kratkom vremenskom

periodu izvrše rekolonizaciju i stvore uslove za narušavanje

oralnog zdravlja. Potentno, kratkotrajno, antimikrobno

svojstvo nije ono što hlorheksidin čini suverenim sredstvom

protiv plaka. Po pojednostavljenom modelu, nakon ispiranja,

hlorheheksidin pretvara usnu duplju u „rezervoar“ vezujući

se za sve strukture usne duplje (sluzokoža, zubi, pljuvačka).

Količine dovoljne za promociju bakteriostatične sredine u

ustima zadržavaju se i do dvanaest časova. Postoje nesug-

lasice u vezi sa nedoumicom da li antiplak eekat ispoljava

hlorheksidin direktno vezan za zub (pelikulu, plak), jer ova

količina čini najmanji deo takozvanog „rezervoara“, ili onajvezan za sluzokožu i pljuvačku (za koji se pretpostavlja da vrši

Hlorheksidin: juce, danas, sutra



T E M A B R O J

A




T E M A B R O J A


„otpuštanje“). Evaluacija kliničkih protokola u kojima je hlo-

rheksidin kroz promenu koncentracija i količine, upotreblja-

van kao tečnost za ispiranje usta, gel ili sprej, podržava pret-

postavku da antiplak eekat ispoljava hlorheksidin direktno

vezan za zub. Bakteriostatična sredina koja ometa ormiranje

plaka otežanom adsorpcijom bakterija na površine zuba iliusporavanjem potpune rekolonizacije usne duplje, uspostav-

lja se jednim ispiranjem (adekvatne koncentracije) i traje do

dvanaest časova.

Drugo bitno pitanje je aplikacija dovoljne količine hlor-

heksidina jednim ispiranjem. U upotrebi su koncentracije

0,05%, 0,12% i 0,2%. Koje od ovih koncentracija, na koji način

i u kojoj količini obezbeđuju adekvatnu količinu za ormiranje

„rezervoara“? Istraživanja pokazuju da je neophodna količina

kojom se usna duplja mora snabdeti 40mg, a to se postiže

ispiranjem usta sa 10 ml 0,2% rastvora, tokom jednog minuta,

dva puta dnevno. Smanjivanje koncentracije povećava neo-

phodnu zapreminu rastvora za ispiranje usta, a za koncen-

tracije ispod 0,12% zahteva količine koje je moguće aplikova-

ti samo irigatorima, jer se one penju i preko 300 ml rastvora.

Kao alternativa tečnostima za ispiranje usta mogu se

koristiti sprej, lak ili gel. Kao gel se upotrebljava u toku

četkanja zuba ili aplikacijom gela u kašici. Upotreba gela u

toku četkanja zuba je preteča integracije hlorheksidina u

pastu za zube (čemu ćemo više pažnje posvetiti kasnije) dok

se aplikacija kašikom i upotrebom spreja pojavila kao racio-

nalizacija kod medicinski institucionalizovanih ili mentalno

hendikepiranih pacijenata. Sprej se aplikuje barem jednom

dnevno u količinama od 1,5 – 5ml u koncentraciji od 0,2%,dok se u „individualnim“ kašikama aplikuje kao 1% gel.

Proteklih godina smo na stručnim skupovima mogli da

čujemo stav o inaktivaciji hlorheksidina od strane anjonskih

suraktanata prisutnim u drugim sredstvima za oralnu higi-

jenu. Ovakav stav je svoju potporu nalazio u obilju literature,

sve do najnovijih radova koji ukazuju na potrebu za njego-

vom revizijom. Radovi koji su podupirali tezu o inaktivaciji,

ispitivali su inaktivaciju hlorheksidina aplikovanog nakon

anjonskog suraktanta u vidu tečnosti za ispiranje. Grupa

istrazivača iz Amsterdama (Van Strydonck i saradnici, 2006)

pretpostavila je kao realniji model onaj u kojem se ispiranje

hlorheksidinom vrši nakon četkanja zuba pastom sa anjons-kim suraktantom. Njihovi rezultati pokazuju da u tom slučaju

ne postoji značajna inaktivacija dejstva hlorheksidina.

Diskoloracije zuba predstavljaju najčešću neželjenu po-

javu upotrebe, pre svega tečnosti za ispiranje usta sa hlor-

heksidinom. Iako je reč o promenama boje koje je moguće

ukloniti standardnim prolaktičkim sredstvima one su uvek

neugodne za pacijenta. Izbegavanje konzumacije obojene

hrane i pića (kaa, vino, čaj) nakon korišćenja hlorheksidina

smanjuje mogućnost prebojavanja jer je vezivanje pigme-

nata iz hrane i pića od strane hlorheksidina navodeno kaoosnovni uslov za razvoj pigmentacija.

Pojednostavljivanjem higijenskih protokola, inte-

gracija hlorheksidina u pastu za zube predstavlja jedan od

očekivanih i željenih koraka. Četkanje zuba omogućava

produženu vremensku aplikaciju u odnosu na ispiranje usta,

ali i ravnomernu raspodelu terapeutskog sredstva na zube.

U prilog ovome ide i tvrdnja da je za antiplak eekat hlorhek-

sidina odgovoran onaj njegov deo koji se nakon upotrebe

direktno vezuje za zube. Nakon četkanja, uklanjanjem plaka,

smanjuje se količina proteinskih jedinjenja na samim zubima

čime se učvršćuje vezivanje za zub i antiplak eekat hlorhek-sidina (sprečavanjem adherencije novih bakterija i rekoloni-

zacije preostalih). Integracija hlorheksidina u pastu za zube

pruža mogućnost dodavanja pojedinih jedinjena (joni cinka)

čime se utiče na smanjenje diskoloracija, ali i daje šansa

proizvođačima da novim kombinacijama sastojaka prevaziđu

negativne interakcije sa anjonskim jedinjenjima.

Hlorheksidin i endodoncija

Savremena endodoncija zasniva se na obeskličenju ka-

nalnog prostora preciznom instrumentacijom kanala korena

zuba koja omogućava ekasnu aplikaciju antiseptika – irigan-

sa a potom preciznu i pouzdanu opturaciju kanalnog sistema.

Najekasniji irigans u endodonciji je svakako natrijum-

hipohlorit. Potentno antimikrobno dejstvo uz sposobnost

razlaganja zaostalog pulpnog tkiva (bilo ono nekrotično iline), temelj je njegove upotrebe. Razlaganje tkiva omogućuje

obeskličenje onih delova složenih kanalnih sistema kod kojih



T E M A B R O J

A




T E M A B R O J A


nije moguća ekasna instrumentacija. Najveću ekasnost na-

trijum-hipohlorit pokazuje pri koncentraciji od 5%, ali je pri-

mena irigansa u ovoj koncentraciji ograničena obaveznom

upotrebom koerdama, koji kod nas još uvek nije u širokoj

upotrebi. Primenom nižih koncentracija smanjuje se mogući

toksičan eekat na periapikalno tkivo, ali se i značajno sman-

juje antimikrobna aktivnost.

Kao alternativa natrijum-hipohloritu u endodontskom

tretmanu, a posebno kod upornih inekcija bakterijom En-

terococcus aecalis i gljivicom Candida albicans, u poslednje

vreme predlaže se upotreba hlorheksidina u svojstvu irigansa

i interseansnog uloška. Tvrdnje o ekasnosti hlorheksidina su

neusaglašene, ali je značajno veći broj studija koje govore u

korist njegove upotrebe Za upotrebu u endodonciji predlaže

se rastvor hlorheksidina u koncentracijama 0,2%, 2% kao irig-

ans, 2% gel kao irigans i kao interseansni uložak. Povećanje

ekasnosti rastvora hlorheksidina, prevashodno koncen-

tracije od 0,2%, vrši se dodavanjem deterdženata čime se

pospešuje penetrantnost rastvora (zaštićene abričke ormu-

lacije) kao i njegova sposobnost uklanjanja debrisa, dok se

mešanjem hlorheksidina sa kalcijum-hidroksidom postiže

pojačano interseansno delovanje. Gel hlorheksidina apliko-

van kao interseansni uložak potpuni eekat postiže tek nakon

trećeg dana delovanja.

Bez sumnje upotreba hlorheksidina kod svih stoma-

tologa koji ne koriste koerdam stvara manje neprijatnosti

za pacijenta, ređu pojavu iritacije, a antimikrobni eekat bilo

0,2% ili 2% supstrata je značajan u odnosu na 0,5% natrijum-hipohlorit i ziološki rastvor. Kod slučajeva s nezavršenim ras-

tom korena zuba niska toksičnost hlorheksidina omogućuje

upotrebu uz postizanje značajnog antimikrobnog eekta.

Laka dostupnost hlorheksidina dodatno olakšava njegov iz-

bor za irigaciju kanala.

Upotreba hlorheksidina ne potiskuje natrijum-hipohlorit,

EDTA i druge iriganse jer istraživanja pokazuju da kada se

poredi upotreba različitih iriganasa i ostvarivanje uslova za

ekasnu opturaciju, kombinacija natrijum-hipohlorita i EDTAodnosi pobedu. Drugim rečima, supstrati hlorheksidina nam

daju još jedan adut i mogućnost izbora u tretmanu upornih

inekcija kanala korena zuba.

Hlorheksidin i oralnohirurške intervencije

Usna duplja je visoko kontaminirana sredina, što pred-

stavlja rizik za izvođenje oralnohirurških intervencija, pa se

stoga denišu protokoli kojima se moguće postoperativne

komplikacije svode na minimum. Hlorheksidin se upotreblja-

va kao preoperativni irigans kao i za dezinekciju pomoćnih

hirurških sredstava koje nije moguće sterilisati na visokim

temperaturama. Preoperativno ispiranje hlorheksidinom

može redukovati bakterijsku mikroforu i do 90% nakon jed-

nominutnog ispiranja 0,2% rastvorom. Redukcija bakterijske

mikrofore smanjuje mogućnost postoperativnih inekcija,

učestalost alveolita nakon ekstrakcije mandibularnih trećih

molara, postekstrakcione bakterijemije, kontaminacije loka-

lno sakupljenih koštanih opiljaka.

Pojedina istraživanja pokazuju da oko 30% oralnih hiru-

rga koji u svojoj hirurškoj praksi koriste implantološke vođice(stentove), upotrebljavaju hlorheksidin kao sredstvo za dez-

inekciju zbog nemogućnosti sterilizacije vođica na visokim



T E M A B R O J

A


temperaturama. Iako kao dezincijens hlorheksidin poka-

zuje značajno dejstvo, neophodno je razmotriti i upotrebu

drugih, potentnijih sredstava, poput visoko koncentrovanih

alkohola.

Lokalno sakupljeni koštani opiljci prilikom preparacije

mesta za ugradnju oralnih implantata su izvrstan izvor au-

togenog koštanog supstituenta koji umanjuje ili eliminišepotrebu za dodatnim hirurškim intervencijama u cilju

obezbeđenja koštanog supstituenta ili pak upotrebu skupih

veštačkih zamenika. Ipak, sakupljanje takozvanim „suction

trap“ sistemima nosi mogućnost kontaminacije koštanih

opiljaka. Kao prevencija kontaminacije i postoperativnih

komplikacija savetuje se preoperativno ispiranje usta rast-

vorom hlorheksidina (0,2%), razdvajanje sistema aspiracije

salive od sistema „suction trap“ i preventivna administracija

antibiotika.

Poseban značaj upotreba hlorheksidina ispoljava u

danima neposredno nakon hirurške intervencije kada je

održavanje oralne higijene otežano ili onemogućeno. Njegovantiplak eekat uz redovne kontrole i pomoć stomatologa/

hirurga omogućuje održavanje oralne sredine koja pogoduje

pravilnom zarastanju rane.

Jedino veliko pitanje koje u ovom tekstu nije rasvetljeno

je upotreba hlorheksidina kao antikarijes sredstva. Upotreba

za ovu namenu se zasniva na činjenici da hlorheksidin ispolja-

va značajno antimikrobno dejstvo na Streptococcus mutans.

Dejstvo na nju je neosporno, ali u mnoštvu radova na ovu

temu ostaje nejasno koje količine/koncentracije hlorheksidi-

na bi trebalo aplikovati i na koji način. Sigurno je da do daljn-

jeg hlorheksidinu možemo pripisati pomoćnu ili sinergističku

upotrebu u ovom polju, uz ipak suverene fuoride.

Uz to, ispiranje usta pacijenta rastvorom hlorheksidina

pre stomatoloških intervencija koje uključuju značajno emi-tovanje aerosola, smanjuje opasnost po terapeuta i pomoćno

osoblje, kao i kontaminaciju radne sredine.

Za kraj, šta možemo očekivati od hlorheksidina u

budućnosti? On će još dugo ostati jedan od najpouzdani-

jih partnera stomatološke prakse, a njegova upotreba će se

ukoreniti i u drugim granama stomatologije (endodoncija).

Proizvođači će sigurno pružati nove ormule koje prevazilaze

nedostatke i pospešuju rezultate u pojedinim indikacijama

(npr. paste za zube). Ekonomska opravdanost dugotrajne up-

otrebe nalazi se samo u mogućnosti integrisanja i primene u

zubnim pastama, dok za kratkoročnu upotrebu možemo da

se oslonimo na tečnosti za ispiranje usta sa adekvatnim kon-centracijama hlorheksidina.

M.U.



T E M A B R O J A


Već dugo vremena je postojala potreba za kn-

jigom iz oblasti dentalne patologije. Nova saznanjao prevenciji karijesa i napredovanju karijesnog pro-cesa, o tehnološkom raz-voju materijala za zubneispune, zatim saznanja inapredak u pogledu in-strumentacije u restau-rativnoj stomatologijizahtevali su jedan novipristup pripremi zuba zarekonstrukciju. Upravo natim osnovama je bazirana

nova knjiga - Dentalna pa-tologija.

Knjiga je srednjegormata (B 59), ima 220stranica i u tvrdim kori-cama. Pisana je jasnim irazumljivim stilom, a uzto je i bogato ilustrovanasa 220 otograija u boji,što ima veliki značaj za ra-zumevanje materije kojuobrađuje. Pored toga, kn-

jiga sadrži najsavremenijasaznanja iz oblasti den-talne patologije što do-prinosi njenom kvalitetu.Štampana je na najkvalitetnijoj hartiji i tehnički je iz-vanredno pripremljena pa deluje pregledno, čitljivoi olakšava lako razumevanje iznete materije.

Celokupna materija u knjizi Dentalna patologija je podeljena u tri dela. U prvom delu su sagledani

osnovni pojmovi i biološke karakteristike zubnihtkiva, klasiikacija i dijagnostika karijesa i uvod upreparaciju kaviteta. U drugom delu su detaljno

obrađeni i analizirani klasični i savremeni pristupi

preparaciji kaviteta, propraćeni velikim brojemodabranih ilustracija u vidu otograija, crteža i šema,

što omogućava brže sh-vatanje ove materije. Utrećem delu su izloženarazmatranja o očuvanjupulpo-dentinskog kom-pleksa, sa akcentom nadijagnostici, preparaciji iterapiji dubokog karijesa.Obrađene su promenena čvrstim zubnim tki-

vima u vidu nekarijesnihoštećenja različitog stepe-na i lokalizacije, terapijskemogućnosti tih oštećenja,kao i značaj primene pre-ventivnih mera. Takođe jeizložen pristup zbrinja-vanju endodoski lečenihzuba i njihova pripremasa aspekta restaurativnestomatologije.

Na kraju knjige dat jeindeks pojmova i spisak odabrane literature.

Nema sumnje da će

ovu knjigu moći da koriste ne samo studenti re-dovnih i postdiplomskih studija, već i stomatolozi ukliničkoj praksi.

doc. dr sc. Milica Popović

Dentalna patologijaPrikaz knjige

Autori:

Pro. dr sc. Ankica Jakovljević

Pro. dr sc. Nebojša Ristić



T E M A B R O J

A




T E M A B R O J A


Udruženje stomatologa Jugoslavije je kao posledicu

premene naziva državne zajednice, promenilo svoje

ime u Udruženje stomatologa Srbije i Crne Gore. Ovo

udruženje je trajalo do 2006. god jer se nakon razdvajanja

država članica, konačno pristupilo ormiranju Udruženja stom-

atologa Srbije.

Na inicijativu Dekana stomatološkog akulteta u Beogradu

pro.dr Dragoslava Stamenkovića sredinom 2008. godine

sazvan je sastanak predsednika svih stomatoloških sekcija i

udruženja u Srbiji u cilju nastavka rada Udruženja stomatologa

Srbije. Na ovom sastanku određen je inicijativni odbor u sas-

tavu od pet članova koji su pripremili i sazvali skupštinu koja je

održana 22. januara 2009. god u amteatru u Rankeovoj ulici.

Glasanjem na ovoj redovnoj godišnjoj izbornoj skupštini

oormljeno je Udruženje stomatologa Srbije koje je pravni

naslednik predhodnog USSiCG. Skupštini je prisustvovalo oko

devedeset delegata, koji su izglasali predsedništvo, etički i na-

dzorni odbor.

Izabrani predsednik udruženja je pro.dr Obrad Zelić sa

Stomatološkog akulteta u Beogradu a podpredsednik doc.

dr Zoran Lazić sa Vojno Medicinske Akademije; predsednik etičkog odbora je pro.dr Aleksa Marković. U predsedništvu se

nalaze i članovi čiji je zadatak neposredna veza sa FDI (Svetska

stomatološa organizacija) u čije je članstvo udruženje stoma-

tologa Srbije već prihvaćeno.

Takođe, naše nacionalno odruženje biće glavni koordina-

tor u saradnji stomatologa iz Srbije sa Udruženjem stoma-

tologa Balkana (BaSS-om). Delegat USS u komunikaciji sa FDI

i odgovoran za hitro aktiviranje članstva našeg udruženja, je

pro. dr Momir Carević. Izabrani na sve unkcije imaju mandat

četiri godine. Na skupu je donet statut USS a dat je i nansijski

izveštaj o radu predhodnog USSiCG.

Osnivači udruženja su sve stomatološke sekcije i podružnice

SLD-a u Srbiji kao i strukovna udruženja bez obzira na pripad-

nost državnom ili privatnom sektoru. U svom radu Udruženje

se ne dotiče sa radom Stomatološke komore Srbije.

Jedan od zadataka Udruženja je da svake druge godine or-

ganizuje kongres stomatologa i da utiče na podizanje kvaliteta

stručnosti svih stomatologa kroz niz drugih skupova. Interes

Udruženja je isključivo usavršavanje, motivisanje i omasovljen-

je članstva. Naročita pažnja će biti posvećenja stomatolozima

u privatnoj praksi; kao i stomatolozima u državnoj službi koji

rade u malim domovima zdravlja i ambulantama.

Udruženje stomatologa Srbije će se nansirati preko kon-

gresa i na druge načine. Registracija članova će se vršiti preko

sajta koji je u pripremi. Mnoga ostala pitanja u vezi sa unk-cionisanjem rada Udruženja stomatologa Srbije će uskoro biti

denisana.

Kontakt adresa Udruženja je Dr Subotića 8 a broj teleona

011/ 26 82 984.

S.R.

OormljenoUdruženje stomatologa Srbije



T E M A B R O J

A


Zahvaljujući angažmanu Dekana Stomatološkog Fakulteta u Beogradu, pro. dr Dragoslava Stamenkovića, napravljen je

raspored najznačajnijih stomatoloških skupova za sledeću 2009 godinu. Motiv je bila želja da se uvede red o ovoj oblesti, pre-

venira preklapanje termina, izbegne konuzija i konačno podigne kvalitet skupova.

U ovom broju vam prezentujemo raspored za drugu polovinu godine.

KALENDAR NAUCNO – STRUCNIH SKUPOVA ZA 2009. GODINU



T E M A B R O J A


Prva nedelja maja je rezervisana za regionalni kongres

balkanskog udruženja stomatologa. Nakon proslogodišnjeg

sunčanog i dalekog Kipra, i ove godine će se stomatolozi iz

10-tak okolnih zemalja okupiti u gradu na moru. Zastavu or-

ganizatora kongresa BaSS-a, na svečanoj ceremoniji zatvaranja

skupa u Limasolu, preuzele su kolege iz bugarskog udruženja

stomatologa, i odneli je u Varnu. Ovaj ljubak gradić na Crnom

moru, koji je poslednjih godina postao prava hit destinacija sa

sve više modernih sadržaja, pokazaće svoje lice kao ovogodišnji

organizator ovog značajnog stomatološkog skupa.

Kongres će biti mesto razmene znanja i najnovijih iskusta-

va kolega iz ovog dela Evrope, ali takođe i mesto za druženje

i poboljšanje komunikacije između okupljenih stomatologa.

Ove godine se, takođe, očekuje veliki broj učesnika i predavača

iz naše zemlje kako sa akulteta, instituta i domova zdravlja,

tako i iz privatne prakse.

S.R.

14.-ti Kongres BaSS-a(Balkan Stomatological Society)

Varna, Bugarska 6-9. maj 2009.



T E M A B R O J

A

Časopis stomatolog 81

Documents