celija - biologija celije

8/17/2019 Celija - Biologija Celije

1/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloUVODNO O ĆELIJI1

Upoznavanje građe i funkcije ćelije pred!avlja onovu za vako du"lje prou#avanje "iologiji i $edicini% &rana "iologije koja e "avi prou#avanje$ ćelije naziva e ci!ologija% 'ezul!aprou#avanja ćelije doprinoe poznavanju i nor$alnog i pa!olo(kog !anja organiz$a%

Ćelija je onovna gradivna i funkcionalana jedinica vakog )ivog "ića* oi$ virua% prirodi po!oje "rojni organiz$i #ije e !elo a!oji iz jedne ćelije* kao (!o u "ak!erije* pra)ivo!injeneke alge i gljive% +a druge !rane vi(ećelijki organiz$i $ogu i$a!i vi(e $iliona* "iliona* kvadrilion

ćelija% ,ako e u organiz$u odralog #oveka nalazi oko 1- 1. ćelija% Iako e ve !e ćelije $eđuo"nrazlikuju po!oje neke oo"ine koje u zajedni#ke vi$ ćelija$a/

ra!enje do veli#ine koja je karak!eri!i#na za da!u vr!u ćelije0 o"avljanje određeni zada!aka 2funkcija* uloga30 pri$anje ignala iz polja(nje redine na koje ćelija na određeni na#in odgovara0 )ivo! ćelije zavr(ava e ili deo"o$ ili ćelijko$ $rću0 pri deo"i ćelija daje nove ćelije0 jedin!ven e$ijki a!av* o #e$u će ne(!o kanije "i!i vi(e re#i0 jedin!vena građa%

4avaljujući razvoju !enike i in!ru$ena!a aznanja o ćeliji u po!ala veća i po!punij ,enika $ikrokopiranja je dana dovedena koro do avr(en!va 5 pronalako$ razli#i!i vr$ikrokopa 2elek!ronki* fazni i dr%3%

I 6E7IJ+8I +9+,9V ĆELIJE

6e$ijki ele$en!i koji ulaze u a!av ćelija )ivi "ića nazivaju e "iogeni ele$en!i% Od :prirodna ele$en!a a$o < ele$ena!a 5 =* 6* N* O* > i + 5 ulazi u a!av i #ini oko ::? )ivog !kiva% Oelel$en!i i$aju određene povoljne oo"ine 2kao (!o u $ali i laki a!o$i* elek!roni "lizu nukleupoo"ni da for$iraju #vr!e i !a"ilne veze3 z"og koji u !oko$ !varanja )ivo!a oda"rani kaele$en!i koji će izgrađiva!i )ivu ćeliju% &o!ovo vi e javljaju u a!avu jedinjenja%

>re$a koli#ini u kojoj u priu!ni u ćeliji "iogeni ele$en!i e dele na $akroelel$en!e$ikroelel$en!e 2gr#% macro= $nogo0 micro@ $alo*i!no3% 7akroelel$en!i u O* 6* =* N* =a* +* >* 8$eđu nji$a i$a najvi(e oni koji e u prirodi o"i#no nalaze u gaovi!o$ !anju% 7ikroele$en!i nalaze u zna!no $anji$ koli#ina$a od $akroele$ena!a* ali je njiovo priu!vo u )ivi$ "ići$

neopodno za nor$alno odvijanje )ivo!ni procea% ,akvi u npr% =u* J* Ar* 7n* B i dr% 4na#aj vi !po )ivo! va)ni ele$ena!a! najlak(e je o!kri!i u lu#aju kada i u okolnoj redini nedo!aje ili e nalazu izo"ilju% ,ada u organiz$u "iljaka* )ivo!inja i #oveka na!aju pro$ene koje e naj#e(će ipoljavaju vidu defor$acija ili neki drugi nedo!a!aka u građi !ela%

I Neorganka jedinjenja i ele$en!i

VodaVoda pred!avlja najrapro!ranjenije jedinjenje u organiz$i$a i neopodan ulov z

njiov op!anak% Voda je jedna od glavni ko$ponen!i )ivi i!e$a* koja #ini #ak C-:C? !e)inćelije% Oi$ u a$oj ćeliji* voda e nalazi u $eđućelijki$ pro!ori$a i krvi )ivo!inja% 8od $ladli!ova* !a"ala i korenova voda #ini -:-? ve)e $ae* a kod o#ni plodova 2kra!avaca* lu"eniceparadajza3 #ak preko :-?% +e$ena adr)e vega oko 1-? vode* a ponekad a$o C? 2e$

kikirikija3% U !elu neki ni)i "eki#$enjaka nalazi$o preko :-? vode 2kod dupljara* idre na pr%3% Okdve !rećine* odnono* oko


2/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloendogena voda 2la!% endo @ unu!ra3 ili $e!a"oli#ka voda% +ve )ivo!inje i "iljke )ive od vode kouglavno$ a$e !varaju% Endogena voda e za!i$ razla)e u !kivi$a i kori!i u razli#i!e vre%

Uloge i zna#aj vode• Ona je univerzalni ra!vara# (!o zna#i da e u njoj ra!vara najveći "roj $a!erija% 7a!eri

ra!vorljive u vodi nazivaju e hidroflne 2FF vole voduFF3* a one koje e ne ra!varaju hidroobne 2FF"oje e vodeFF3%

• >ogodna je redina za odvijanje vi "ioe$ijki reakcija !j% $e!a"oliz$a% 7e!a"oliza$ ukupan pro$e! $a!erije i energije 2o nje$u će kanije "i!i vi(e re#i3% +ve e$ijke reakcije odvijaju u uko$ raponu p6* iz$eđu < i 2izuze!ak je varenje u )elucu #oveka i )ivo!inja* ko

e odvija pri p6 oko ;3% Gi!a voda i$a p6@H 2neu!ralna je3%•Voda i$a oo"inu da e jonizuje 5 na 6+ i O6− jone% U #i!oj vodi "roj 6 jona je jednak "roju jona O6

'a!vor koji i$a vi(e jona 6 je kieo* dok je ra!vor a vi(e jona O6 "azan% 8ieli ra!vor i$a p6 $anod H* "azni iznad H* dok je neu!ralan a p@H%

• ,ranpor!na uloga vode ogleda e u lako$ preno(enju $a!erija koje e u njoj ra!vara2a$inokieline* (ećeri* pro!eini3 kroz a$u ćeliju i iz jedne ćelije u drugu%

• Voda i$a ulogu i u !er$oregulaciji 2odr)avanju !alne !elene !e$pera!ure kod p!ica i iara4nojenje$ e ni)ava !elena !e$pera!ura% Oko 1*C l vode za ;. #aa #ovek izgu"i prekznoja% 8ao "ez"ojna !e#no!* voda propu(!a vidljivi deo +un#evog pek!ra* a apor"uje deinfracrvenog zra#enja* pa je !oga do"ar !oplo!ni izola!or%

• Voda u#e!vuje u o$oregulaciji 2odr)avanje !alnog o$o!kog pri!ika3% 8ada u ćelija$#oveka* a pre vega u krvi* dođe do gu"i!ka vode povećava e o$o!ki pri!iak 2pri!iak ora!voreni u vodi3* jer e povećala koncen!racija oli% 8rv zgunu!a za 1?* koja kroz kapilar

pri!i#e u $ozak* izvodi iz ravno!e)e nervne ćelije cen!ra u ipo!ala$uu% +ledi nekoliknervni reakcija i onda oe!i$o )eđ%

• Ailjke iz ze$lji(!a koreno$ ve $a!erije uvajaju ra!vorene u vodi%

Neorganke oli

Neorganke oli u !akođe veo$a za!upljene u ćelija$a* a njiovi ka!joni i anjoni neopodni za odr)avanje "iolo(ki !ruk!ura 2gradivna uloga3 i "iolo(ku ak!ivno! jedinjen2$e!a"oli#ka uloga3% Najza!upljeniji ka!joni u 8* Na* =a* a $eđu anjoni$a u !o loridkar"ona!i* "ikar"ona!i i fofa!i% Na i 8 o"ez"eđuju polarizovano! $e$"rana nervni i $i(ićnćelija* a !i$e i njiov nor$alan rad% 7eđu anjoni$a najva)niji u fofa!i jer pred!avljaju onovno"like iz koji e kori!i energija 2izgrađuju 9,> 5 adenozin!rifofa!3% 8ar"ona!i ii "ikar"ona!i i$aulogu pufera* odnono* reguli(u !alno! p6 vredno! vodenog ra!vora% 2>ri padu p6 vrednoi ipod

#ovek $o)e da )ivi a$o nekoliko $inu!a%37ineralne $a!erije organiza$ ne !vara a$ * već i unoi rano$% 'adi razu$evanja zna#aja ovi $a!erija "i

navedene uloge neki naj"i!niji/• Be 2gvo)đe3 je veo$a va)an a!ojak e$oglo"ina0 nedo!a!ak gvo)đa u organiz$u o$e!a nor$al

!varanje crveni krvni zrnaca* (!o prouzrokuje $alokrvno! 5 ane$iju 2$ada za ovu "ole! po!oje i druuzroci3

• =a i > grade kalciju$fofa!e koji u glavni a!ojci ko!iju• + ulazi u a!av neki a$inokielina• Na* 8 i =l u#e!vuju u o$oregulaciji• B pre#ava karije zu"a0 =o je a!avni deo vi!a$ina AΚΛ i!d%

II Organka jedinjenja

Organka jedinjenja o"avezno adr)e ugljenik 2=3 i njiovi$ razlaganje$ e olo"ađ$anja ili veća koli#ina energije 2razlika u odnou na neorganke $a!erije3% 'azlikuju e . grupe ov jedinjenja/

ugljeni idra!i lipidi pro!eini nukleinke kieline

U&LJENI 6ID'9,I 2(ećeri3

,o u najrapro!ranjenija jedinjenja u )ivo$ ve!u% >re$a !epenu lo)eno!i dele e n$onoaaride* oligoaaride i poliaaride%

www.bionet-skola.com2


3/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo7onoaaridi 2pro!i (ećeri3 e idrolizo$ ne $ogu razlo)i!i na pro!ija jedinjenja% >re$

"roju ugljenikovi a!o$a dele e na !rioze* !e!roze* pen!oze*ekoze*ep!oze% Pentozama 2a Ca!o$a3 pripadaju ri"oza 2ulazi u a!av 'N83 i dezokiri"oza 2izgrađuje DN83% U heksoze padaglukoza 2glikoza3 i fruk!oza% &lukoza je glavni izvor energije i onovni !ranpor!ni o"lik (ećera organiz$u ki#$enjaka%

Oligoaaridi 2gr#%oligos @ $alo po "roju* iro$a(no3 u izgrađeni od ;1- $onoaaridNajzna#ajniji u diaaridi 2od ; $onoaarida3 koji$a pripadaju $al!oza* lak!oza i aarozDiaaridi* kao npr% aaroza lu)e kao !ranpor!ni (ećeri kod "iljaka%

>oliaaridi u $akro$olekuli na!ali povezivanje$ velikog "roja $onoaarida u duga#k

lance 2$ogu da adr)e na !o!ine i iljade $onoaarida3% >re$a "iolo(koj funkciji e dele nrezervne i !ruk!urne poliaaride% 'ezervni poliaaridi pred!avljaju $olekule u koji$a e #uv2kladi(!i3 e$ijka energija% Najrapro!ranjeniji rezervni poliaaridi u skrob 2kod "iljaka3 i glikoge2kod )ivo!inja3% +kro" i glikogen e a!oje od većeg "roja $olekula glukoze% +!ruk!urni poliaariu#e!vuju u izgradnji ćelijki delova% 7eđu nji$a u najrapro!ranjeniji/ celuloza 2glavni je a!ojaćelijkog zida "iljaka3* hitin 2izgrađuje kele! zglavkara3 i agar 2adr)e ga alge3%

Energe!ka uloga ugljeni idra!a i inulin&likogen e kod ki#$enjaka 2!i$e i kod #oveka3 kladi(!i u je!ri i $i(ići$a% 8ada e

krvo!oku pojavi vi(ak glukoze* je!ra od glukoze in!e!i(e glikogen 2!o je pod kon!rolo$ inulina3% 8adnivo glukoze u krvi padne* u je!ri dolazi do razgradnje glikogena u glukozu* koja za!i$ prelazi krvo!ok% Iz krvo!oka glukoza prelazi u ćelije* (!o je pod kon!rolo$ or$ona inulina 2lu#i ga pankreaU ćelija$a e razlaganje$ glukoze olo"ađa energija neopodna za njiov nor$alan rad% 8ada o"opankrea pa e inulin nedovoljno izlu#uje* dolazi do nago$ilavanja (ećera u krvi* dok i!ovre$en

ćelije FFgladujuFF* !j% ne$aju dovoljno glukoze% O"oljenje na!alo uled !oga je dija"e!e 2(ećern"ole!3 5 $r!onona "ole!* ako e ne le#i% Dija"e!i#ari inulin ne uzi$aju oralno 2preko u!a3* po(!"i* kao pro!ein* "io razlo)en u crevi$a%

LI>IDI 2$a!i3

Lipidi u jedinjenja koja e ne ra!varaju u vodi% +adr)e $nogo vi(e energije od ugljenidra!a% >re$a građi e $ogu podeli!i na pro!e i lo)ene $a!i% >ro!i lipidi e a!oje od !ri $oleku$ani kielina i alkoola glicerola% +lo)eni lipidi pored glicerola i $ani kielina adr)e jo( nekko$ponen!u* kao (!o npr% fofolipidi adr)e fofa!nu grupu%

Uloge lipida/Energe!ka uloga lipida ogleda e u !o$e (!o e njiovi$a razlaganje$ olo"ađa velik

koli#ina energije% +kladi(!e e u ćelija$a $anog po!ko)nog !kiva* odakle e pre$a po!re

organiz$a $ogu kori!i!i% >od dej!vo$ or$ona $ane ćelije vr(e idrolizu 2razlaganje3 $a!ilo"odne $ane kieline% 7ane kieline prelaze u krv* a za!i$ u ćelije koje i kori!e kao izvoenergije% Vi(ak (ećera u krvi e privre$eno kladi(!i u o"liku glikogena* a za!i$ e !rajno #uva o"liku $a!i% 8ada e energe!ke po!re"e organiz$a ne $ogu zadovolji!i rano$* prvo dolazi drazlaganja rezervi glikogena* a za!i$ e razla)u $a!i%

&radivna uloga odnoi e na !o (!o e deo $a!i kori!i za izgradnju i o"novu ćelija i njendelova% Najpozna!iji !ruk!urni lipidi u/

• osolipidi koji grade ćelijke $e$"rane0• holesterol koji pripada !eroidi$a 2deriva!i $a!i3 i !akođe gradi ćelijke $e$"ran

2oi$ kod "ak!erija30• voskovi koji o"razuju za(!i!ni loj na ko)i* krznu* perju ili li(ću i plodovi$a "iljak

2najpozna!iji je p#elinji voak od koga p#ele prave aće3%'egula!ornu ulogu i$aju or$oni koji u !eroidi% +!eroidni or$oni #oveka u po

or$oni i or$oni kore nad"u"re)ne )lezde* dok u o!ali or$oni uglavno$ pro!eini%4a(!i!nu ulogu i$aju $ano !kivo koje okru)uje "u"rege i po!ko)ni loj $a!i ko

pred!avlja !oplo!ni izola!or%6ole!erol pripada !eroidi$a% >roizvodi e u je!ri pri #e$u e vi(ak zadr)ava u )u#i* gde $o)e izazva!i o"razovan

)u#ni ka$enova% 8 od !ariji ljudi ole!erol o"razuje $ane nalage na unu!ra(nji$ zidovi$a krvni udova* (!o izazivnjiovo u)avanje i za#epljenje% >oledice !oga $ogu "i!i povi(eni krvni pri!iak* r#ani i $o)dani udar%

>'O,EINI 2"elan#evine3



4/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo>ro!eini pred!avljaju za )ive i!e$e najzna#ajnije organke $olekule* o #e$u* uo!alo$

govori i a$ njiov naziv 5 gr#% proteus* (!o zna#i prvi* najva)niji% ,e(ko je izdvoji!i neku funkciju organiz$u ili ćeliji* a da e ona odvija "ez po$oći pro!eina%

Izgrađeni u od* naj#e(će* velikog "roja a$inokielina koje e povezuju pep!idni$ veza$9$inokielina adr)i !ri grupe/ a$ino grupu 2N6Λ 3* kar"okilnu 2=OO6 3 i "o#nu grupu 2radikal ili grupa3% 9$ino i kar"okilna grupa u i!e za ve a$inokieline* dok e "o#ne grupe razlikuju korazli#i!i a$inokielina 2peciK#ne u3% >ep!idna veza e o"razuje iz$eđu dve a$inokieline !ako (!e a$ino grupa jedne a$inokieline i kar"okilna grupa druge a$inokieline pove)u uz izdvajan$olekula vode 2vidi (e$u3%

9$inokieline povezane pep!idni$ veza$a grade duga#ke polipep!idne lance 2 poly @ve"roj3* koji pred!avljaju poli$ere* dok u a$inokieline $ono$eri% Aroj* vr!a i redoled a$inokielinu polipep!idno$ lancu pred!avlja pri$arnu !ruk!uru pro!eina% Ova !ruk!ura je određena geni$+vi pro!eini e grade ko$"inacija$a ;- razli#i!i a$inokielina 2;- a$inokielina $o)e ko$"inova!i na neograni#en "roj na#ina3% Ailjke u jedini organiz$i poo"ni da !varaju vneopodne a$inokieline% ivo!inje i #ovek $ogu da in!e!i(u a$o neke a$inokieline* dok o!a$oraju da unoe rano$% ,e a$inokieline e nazivaju eencijalne 2"i!ne3% 24a #oveka eencijalna$inokieline u npr% arginin* valin* leucin idr%3

+vaki polipep!idni lanac do"ija dalje određenu !ruk!uru 2vidi (e$u3% >re$a o"liku $ogu razlikova!i dve onovne vr!e pro!eina/ K"rilarni i glo"ularni% Bi"rilarni pro!eini u izdu)enoo"lika* dok u glo"ularni lop!a!og o"lika 2kao za$r(eno klupko3% Većina enzi$a* or$ona i an!i!ela

glo"ularne građe%

>ro!eini e* oi$ po o"liku* $ogu podeli!i i pre$a a!avu na pro!e i lo)ene% >ropro!eini e a!oje a$o od a$inokielina* dok lo)eni pored pro!einkog i$aju i neki drugi de2naziva e pro!e!i#na grupa3% ,ako je pro!e!i#na grupa u glikopro!einu (ećer* a u lipopro!einu lipid%

Uloge pro!eina


pri$arna !ruk!ura

ekundarna!ruk!ura

!ercijarna !ruk!ura

kva!ernerna!ruk!ura

!ruk!uraro!eina

1% ;% a$inoki%


5/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloOi$ (!o izgrađuju ćeliju i njene delove* pro!eini o"avljaju i ve onovne funkcije

organiz$u% >o"rojaće$o a$o one najpozna!ije/• gradivni 2!ruk!urni3 pro!eini daju ćeliji veli#inu* o"lik i u#e!vnuju u ćelijki

pokre!i$a i $eđuo"no$ povezivanju ćelija0 najpozna!iji u kera!in 2u ko)i3* ela!in 2u liga$en!i$akolagen 2u !e!iva$a3

• or$oni 2gr#% hormon @ pokrenu!i3 i$aju ulogu regula!ora $e!a"oliz$a0 koro dne$a procea u organiz$u #oveka koji nije neporedno ili poredno pod u!icaje$ jednog ili vi(or$ona0 izlu#uju i endokrine )lezde u krv* kojo$ dopevaju do organa na koji deluju0or$oni pe$ijko$ a!avu $ogu "i!i pro!eini* deriva!i a$inokielina ili !eroidi

• an!i!ela u za(!i!ni 2od"ra$"eni3 pro!eini0 ona !upaju u reakciju a veliki$ $olekuli$koji u !rani organiz$u 2an!igeni3 i pre#avaju njiovo delovanje0 an!igen $o)e da "ude nek"ak!erija* viru ili o!rov0

• enzi$i u "iolo(ki ka!aliza!ori0 vi enzi$i u pro!eini 2o nji$a će "i!i vi(e govora okviru $e!a"oliz$a3

• !ranpor!ni pro!eini u poo"ni da ve)u određene $olekule i da i prenoe kroćelijke $e$"rane ili krv0 !ako e$oglo"in prenoi kieonik od pluća do vi !kiva* a u upro!no$pravcu prenoi ugljendiokid0 al"u$in iz krvne plaz$e prenoi $ane kieline0

• kon!rak!ilni pro!eini u onovni ele$en!i u $i(ićni$ ćelija$a koji$a e po!i)kon!rakcija 2kraćivanje3* kao (!o u ak!in i $iozin

• rezervni pro!eini e nago$ilavanju u e$eni$a i jaji$a i i$aju ulogu kladi(a$inokielina koje e kori!e za ra! i razvoj e$"riona%

NU8LEIN+8E 8I+ELINE

Nukleinke kieline u noioci nalednog $a!erijala 2gena3% Naziv u do"ile pre$a jedr2la!% nucleus3 u ko$e u najvi(e za!upljene* $ada i i$a i u ci!oplaz$i% >o!oje dve vr!e ovkielina DN8 i 'N8%

Dezokiri"onukleinka kielina 2DN83

DN8 je onovni gene!i#ki $a!erijal koji određuje !ruk!uru pro!eina* i na !aj na#in i oo"in jedinke% Onovna jedinica građe DN8 je nukleo!id* koji e a!oji od po jednog $olekula dezokiri"ozfoforne kieline i azo!ne "aze% Dezokiri"oza 2(ećer pen!oza3 i foforna kielina u i!i u vi

nukleo!idi$a% Nukleo!idi e $eđuo"no razlikuju po azo!noj "azi koju adr)e% 'azlikuju e dve vr!azo!ni "aza 5 purinke 2veće "aze3 i piri$idinke 2$anje "aze3% U purinke "aze padaju adenin 29guanin* a u piri$idinke 5 ci!ozin 2=3 i !i$in 2,3 5 vidi (e$u%


+ 5 dezokiri"oza0 > 5 fofornaki%

vodoni#ne


6/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloNukleo!idi e $eđuo"no povezuju gradeći polinukleo!idni lanac% DN8 e a!oji od dv

polinukleo!idna lanca koji u po!avljeni paralelno jedan drugo$% Lanci e povezuju vodoni#niveza$a preko napra$ni "aza koje u $eđuo"no ko$ple$en!arne 2podudarne3% Uvek e ve) jedna purinka 2$anja3 i jedna piri$idinka 2veća3 "aza i !o uvek adenin jednog lanca za !i$drugog lanca 2i o"rnu!o3* odnono* ci!ozin jednog za guanin drugog lanca 2i o"rnu!o3% O"polinukleo!idna lanca u uvijena u vidu dvo!ruke pirale 2vidi (e$u3% Ovaj $odel građe DN8 u 1:Cg% dali Vo!on i 8rik i za !o do"ili No"elovu nagradu%

Linearni delovi DN8 u geni i oni adr)e upu!!vo za in!ezu pro!eina% Upu!!vo je nnukleo!ida koji određuje koje će e a$inokieline i po ko$ redoledu poveziva!i u polipep!idne lanc+ve ćelije jednog organiz$a adr)e i!u DN8* odnono i!e gene%

DN8 i$a poo"no! a$odupliranja ili replikacije 2la!%replika @ kopija3% 'eplikacija proce pri ko$e od jednog $olekula DN8 na!aju dva po!puno i!a $olekula DN8% Lanci DN8 e prvrazdvoje !ako (!o e pokidaju vodoni#ne veze iz$eđu nji% 4a!i$* vaki od rodi!eljki lanaca lukao kalup pre$a ko$e e !vara novi lanac DN8% Novi lanci e in!e!i(u po principko$ple$en!arno!i 5 napra$ adenina rodi!eljkog lanca po!avlja e !i$in novog lanca* a napra

guanina 5 ci!ozin 2i o"rnu!o/ napa$ ,@9 i =&3 5 vidi (e$u%

'i"onukleinka kielina 2'N83


azo!ne "aze

dezokiri"ozei

vodoni#na veza

nukleo!id

Vo!on8rikov $odel građe

foforna

DNK

i'N8

t'N8 a$inokieli

replikacij


7/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo'N8 e* kao i DN8* a!oji od $eđuo"no povezani nukleo!ida% 4a razliku od DN8* 'N8

izgrađena a$o od jednog polinukleo!idnog lanca% Nukleo!id 'N8 e a!oji od (ećera ri"oze* fofornkieline i azo!ne "aze% >urinke "aze u 'N8 u i!e kao u DN8* dakle* adenin i guanin* a piri$idinku ci!ozin i uracil 2u$e!o !i$ina3% >o!oje !ri vr!e 'N8/ infor$aciona 'N8 2i'N83* ri"ozo$ka 'N2r'N83 i !ranpor!na 'N8 2!'N83% Infor$aciona 'N8 adr)i upu!!vo 2infor$aciju3 o in!ezi pro!ein ,ranpor!na 'N8 prenoi a$inokieline do ri"ozo$a 2organele u koji$a e vr(i in!eza pro!eina'i"ozo$ka 'N8 izgrađuje ri"ozo$e% U vi$ ćelija$a jednog organiz$a u rrN8 i!e* dok e i'N8!'N8 razlikuju%

+ve vr!e 'N8 na!aju prepiivanje$ a gena u DN8% ,aj proce e naziva !rankripc

2la!% transkriptio@ prepiivanje3% Lanci DN8 e razdvoje pa jedan od nji lu)i kao kalup pre$a ko$e ređaju ko$ple$en!arni nukleo!idi 'N8 2pre$a adeninu iz DN8 po!avlja e uracil 'N8* a pre$guaninu DN8 5 ci!ozin u 'N8 i o"rnu!o3% 8ada e prepi(e ceo gen* novo!voreni lanac 'N8 e odvoji* lanci DN8 e poje u dvo!ruku piralu% Aioin!eza pro!eina naziva e !ranlacija 2lat. translatioprevođenje3 jer e redoled nukleo!ida DN8 2gena3 preko i'N8 i !'N8 prevodi u redolea$inokielina u pro!einu% Upu!!vo za in!ezu pro!eina je zapiano u geni$a 2DN83* pa e !o upu!!vprvo prepi(e na i'N8* a za!i$ !'N8 !o upu!!vo a i'N8 prevede u redoled a$inokielina polipep!idno$ lancu 2pro!einu3% vidi (e$u na pre!odnoj !rani%

II 7E,9AOLI497 ĆELIJE

U )ivoj ćeliji e neprekidno odvija ogro$an "roj e$ijki reakcija% =elina vi e$ijkprocea* odnono* ukupan pro$e! $a!erije i energije naziva e $e!a"oliza$% 7e!a"olizakarak!eri(u dva onovna procea/ ana"oliza$ i ka!a"oliza$% 9na"oliza$ pred!avlja in!ezu lo)en jedinjenja iz pro!i* uz po!ro(nju energije 2fo!oin!eza* in!eza pro!eina i!d%3% Energija je poo"novr(enja rada% >o!re"no je ulo)i!i rad da "i e dva pro!a $olekula pojila u jedan lo)en* drugi$re#i$a reakcije in!eze za!evaju energiju% 8a!a"oliza$ u reakcije razgradnje lo)eni jedinjenja npro!a* uz olo"ađanje energije 2dianje* varenje3%

>o(!o e ana"oliza$ neprekidno odvija 2ćelija neprekidno in!e!i(e pro!eine* (ećere* $aidr%3 ćelija i$a !alnu po!re"u za energijo$% iva ćelija* "ez o"zira na vr!u organiz$a* energido"ija okidacijo$ organki jedinjenja* !j% njiovi$ agorevanje$ 2(!o pripada ka!a"oli#kiprocei$a3% Organka jedinjenja e polako i po!upno okidi(u !ako da e energija iz nji o!pu(!poro* deli$i#no u vidu !oplo!e* a delo$ i kao e$ijka energija 29,>3 koju ćelija $o)e da kori!i ana"oliz$u%

>o na#inu do"ijanja organki $olekula* koji lu)e kao izvor energije )iva "ića e dele dve velike grupe/ au!o!rofe i e!ero!rofe% 9u!o!roK u poo"ni da vr(e fo!oin!ezu* da un#evenergiju ikori!e za in!ezu organki $a!erija koje će i$ lu)i!i za do"ijanje energije% 6e!ero!rouzi$aju go!ove organke $a!erije rano$ i agorevanje$ !i $a!erija o"ez"eđuju po!re"nu energij6rana e!ero!rofa direk!no ili indirek!no po!i#e iz organki $a!erija na!ali fo!oin!ezo$%

9denozin !rifofa! 29,>3

Najzna#ajnije jedinjenje "oga!o energijo$ u ćeliji je adenozin !rifofa!* koji po voje$ijkoj građi pada u nukleo!ide% 7olekul 9,>a e a!oji od adenina* ri"oze i !ri fofa!ne grup

2vidi (e$u3% Dve krajnje



8/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolofofa!ne grupe vezane u kovalen!ni$ veza$a koje u "oga!e energijo$ 2ozna#ene u na (e$znako$ ∼3% 8ada e !e veze razgrade olo"ađa e rela!ivno velika koli#ina energije% 8ada e iz 9,>olo"odi jedna krajnja fofa!na grupa na!aje adenozin difofa! 29D>3* izdvajanje$ jo( jedne krajnfofa!ne grupe iz 9D> na!aje adenozin $onofofa! 297>3% Bofa!na grupa koja e olo"odila iz 9,>ili 9D>a* je "oga!a energijo$ i vezujući e za neko jedinjenje ona i njega o"ogaćuje energijo2proce e naziva foorilacija3% Na !aj na#in e energija iz 9,>a kori!i u procei$a ana"oliz$O"navljanje 2in!eza3 9,>a vr(i e vezivanje$ fofa!ni grupa prvo za 97>* pri #e$u na!aje 9D>*za!i$ od njega 9,> 2vidi (e$u3% Ovo je o$ogućeno parni$ reakcija$a u koji$a u reakcije koje !ro(

energiju 2ana"oli#ke3* vezane za reakcije koje olo"ađaju energiju 2ka!a"oli#ke3% Energija koja olo"ađa u ka!a"oliz$u kori!i e za ponovnu in!ezu 9,>a iz 9D>a% +!oga i!e$ 9,>9D> lu)i kauniverzalan na#in za raz$enu enrgije* koji e kreće iz$eđu reakcija u koji$a e olo"ađa energijareakcija u koji$a e ona !ro(i%

>i >i

9 5 ' 5 >i ∼ >i ∼ >i → 9 5 ' 5 >i ∼ >i → 9 5 ' 5 >i >i 5 fofa!na grupa9,> ← 9D> ← 97>

>i >i

9,> na!aje kao glavni energe!ki proizvod procea razgradnje a!ojaka rane proceookidacije%% Jedan deo energije koji e o!pu(!a u ovi$ procei$a e a#uva u vidu 9,>a* a o!a!ak gu"i u vidu !oplo!e% Ovako do"ijeni 9,> e kori!i za vr(enje vi o"lika rada u ćeliji% +vega oko 1a,>a !ro(i e za reakcije ana"oliz$a% O!ala koli#ina energije e !ro(i na kre!anje* $i(ićnkon!rakcije* !ranpor! $a!erija kroz $e$"ranu ćelije i!d%

EN4I7I 2fer$en!i3

'eakcije u ćeliji odigravaju e veliko$ "rzino$* (!o je o$ogućeno priu!vo$ prirodn2"iolo(ki3 ka!aliza!ora 5 enzi$a% Odlika ka!aliza!ora je da u"rzava e$ijku reakciju i u$erava nje!ok* ali e !oko$ !e reakcije ne !ro(i% Enzi$i u"rzavaju "ioe$ijke reakcije !ako (!o ni)avaenergiju ak!ivacije koja je po!re"na da "i o!po#ela određena reakcija% Aez enzi$a je ne$ogućraz$ena $a!erije i energije u ćeliji%

Enzi$i u veliki i lo)eni globularni proteini koji i$aju jedan ili vi(e polipep!idnlanaca%Deo enzi$a odgovoran za njegovo dej!vo je ak!ivni cen!ar 2$e!o3% 9k!ivni cen!ar udu"ljenje #iji je o"lik veo$a precizno pode(en pre$a up!ra!u* li#no kao klju# pre$a "rav+up!ra! 2$a!erija na koju enzi$ deluje3 ulazi u ak!ivni cen!ar i vezuje e za njega pri #e$u nagradi ko$plek enzi$ 5 up!ra! 2po principu FFklju#"ravaFF3% +up!ra! e razlo)i na određenproizvode* a enzi$ iz reakcije izlazi nepro$enjen 2vidi (e$u3%


ak!ivnicen!ar

Na (e$i je pred!avljeno dej!vo enzi$a na up!ra! 2diaarid $al!oza30 "r%; nagrađen je ko$plek enzi$up!ra!0 "r%M $al!oza je razlo)ena na dva$olekula glukoze* a enzi$ je iz reakcije iza(ao nepro$enjen


9/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo4avaljujući priu!vu ak!ivnog cen!ra enzi$i pokazuju oo"inu peciK#no!i* (!o zna#i d

vaki enzi$ deluje a$o na jedno jedinjenje ili grupu li#ni jedinjenja 2pr% ureaza razla)e ureu* pro!einaze pro!eine3% Enzi$i o"i#no do"ijaju naziv pre$a up!ra!u na koji deluju* !ako (!o e na nazup!ra!a doda na!avak 5aza% Na ak!ivno! enzi$a u!i#e !e$pera!ura* p6* koli#ina up!ra!akoli#ina a$og enzi$a% 8ada u ovi ulovi op!i$alni 2najpovoljniji3* ak!ivno! enzi$a je najveća%

Podela enzima>re$a građi e dele na pro!e i lo)ene% >ro!i enzi$i e a!oje a$o od pro!eina* dok lo)e

pored pro!einkog i$aju i nepro!einki deo% +lo)eni enzi$i 2oloenzi$i3 * dakle* e a!oje oapoenzi$a 2pro!einki deo3 i nepro!einkog dela koji $o)e da "ude koenzi$ ili pro!e!i#na grup

Najva)niji koenzi$i u oni koji u#e!vuju u procei$a okidacije* kao (!o je npr% N9D 2niko!ina$idadenindinukleo!id3* N9D> 2niko!ina$idadenindinukleo!idfofa!3% 7nogi koenzi$i u vi!a$ini 2"i!ia!ojci* koji e $oraju unoi!i rano$3%

>re$a $e!u gde e !varaju* a gde deluju dele e na endoenzi$e i egzoenzi$e% Endoenzi$deluju u a$oj ćeliji u kojoj e !varaju* a egzoenzi$i deluju van ćelije u kojoj e !varaju% Neki enzi$e in!e!i(u kao neak!ivni 5 proenzi$i i ak!iviraju e a$o kada u po!re"ni* o"i#no po$oću drugoenzi$a% ,akvi u* npr% enzi$i pankreaa koji u#e!vuju u varenju rane i izlu#uju e u neak!ivno$o"liku 2da ne "i razlo)ili ćelije koje i in!e!i(u3* a ak!iviraju e !ek kad dopeju u !anko crevo gde varanu%

Enzi$ke "ole!i 2enzi$opa!ije3Urođene gre(ke u $e!a"oliz$u pred!avljaju po!puni ili deli$i#an gu"i!ak dej!va neko

enzi$a% Uled gre(ke u neko$ genu ne dolazi do !varanja enzi$a* (!o prouzrokuje o"oljen

zajedni#ki nazvana enzi$opa!ije% Jedna od enzi$ki "ole!i je al"ini za$% Uled nedo!a!aka jednoenzi$a* kod al"ino oo"a ne dolazi do !varanja pig$en!a $elanina% 4"og !oga u ko)a* koa 2o"rv!rpavice3 i $re)nja#a oka po!puno "ez"ojni%

III EVOLU=IJ9 ĆELIJE 5 >'O89'IO,E I EU89'IO,E

Veruje e da u vi organiz$i i ćelije koje i #ine na!ali od zajedni#kog pre!ka% Iako evolu!ivni procei nedovoljno pozna!i i o"ja(njeni* ipak e na onovu poda!aka koje pru)aju foiluporedno izu#avanje dana(nji ograniza$a $o)e pre!po!avi!i kako je evolucija !ekla%

Izra#una!o je da je +un#ev i!e$ na!ao pre oko .*< $ilijardi godina i pozna!o da od plane!a !og i!e$a )ivo! po!oji a$o na 4e$lji 2nije iklju#eno da na drugi$ plane!a$a u galakpo!oji )ivo!3% +$a!ra e da je pojavi )ivo!a na 4e$lji pre!odio dug period e$ijke evolucije% >rv

ćelija na!ala je pre* o!prilike* M*C ili . $ilijarde godina% Naj!ariji do ada o!kriveni foili nađeni u !ena$a !ari$ M*. $ilijarde godina u Ju)noj 9frici% Ovi foili* vidljivi a$o po$oću elek!ronko$ikrokopa* li#ni u dana(nji$ prokario!a$a 2"ak!erije i $odrozelene alge3% Na onovu !og$o)e$o pre!po!avi!i da je )ivo! po#eo veo$a rano* u prvoj $ilijardi 4e$ljine i!orije%

Nalazi foila* !akođe* ukazuju da je pre oko 1*< $ilijardi godina do(lo do prelaka prokario!a kzna!no lo)eniji$ eukario!ki$ ćelija$a% Dana je najpriva!ljivija i$"io!ka !eorija koja o"ja(njavna!anak eukario!ki ćelija% >o !oj !eoriji e $a!ra da u prokario!e FFu(leFF u ćeliju eukario!apo!ale njene organele 2$i!oondrije i loropla!i3% ,ako je na!ala i$"ioza u kojoj je eukario!kćelija o"ez"eđivala ranu* a prokario!ka energiju% Ova !eorija e po!vrđuje građo$ $i!oondrijaloropla!a koja je li#na građi prokario!ke ćelije* ali i$a i nedo!a!aka 2 ne o"ja(njava npr% pojavunu!ra(njeg ćelijkog kele!a u eukario!koj ćeliji3% >ored i$"io!ke po!oje i druge !eorije kopoku(avaju da o"jane evoluciju prokario!ke u eukario!ku ćeliju% U vako$ lu#aju* dogod !o n"ude $oglo da e u ekperi$en!u doka)e* "iće $oguće a$o pre!po!avlja!i kako je ovaj proce

!ekao% Evolucija ćelija je !rajala od M. $ilijarde godina* dok u e o!ali o"lici )ivo!a* kaonajavr(eniji* razvili u periodu od FFa$oFF od acelularni$ e podrazu$evaju oorganiz$i koji niu do!igli nivo ćelijke građe* kakvi u virui* dok u o!ali organiz$i ćelijke građ>re$a lo)eno!i građe ćelije vi celularni organiz$i e dele na prokario!e i eukario!e% >rokario!a$ www.bionet-skola.com9


10/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolopripadaju "ak!erije i cijano"ak!erije 2$odrozelelne alge3* dok u eukario!e vi o!ali jednoćelijkvi(ećelijki organiz$i%

>rokario!ka ćelija (grč. pro @ pre0 karyon @ jedro0 FFpre jedraFF3>rokario!ke ćelije u $ale* jedno!avne građe* opkoljene ćelijki$ zido$ i $e$"rano$*

ne$aju jedro ni!i ćelijke organele* oi$ ri"ozo$a% Njiov gene!i#ki $a!erijal 2DN83 e nalalo"odan* u delu ci!oplaz$e koji e naziva nukleoid 2FFli#an jedruFF* za!o (!o nije odvoje$e$"rano$ od o!alog dela ci!oplaz$e3% DN8 je u o"liku pr!ena 2kru)na DN83* i naj#e(će jednprokario!ka ćelija i$a jedan $olekul DN8 2jedan ro$ozo$3% 7olekul DN8 je vezan za pro!eine * a!a veza nije !ako #vr!a i !a"ilna kao kod eukario!a% Nukleoid je veo$a dina$i#na !ruk!ura* (!o j

verova!no povezano a !i$e da e prokario!ke ćelije dele na vaki 1C;- $inu!a% 'az$no)avaju pro!o$ ćelijko$ deo"o$% 7i!oza i $ejoza kod nji ne po!oje%

>ored !oga (!o ne$a pravo* diferencirano jedro* prokario!ka ćelija ne adr)i ni ćelijkorganele* oi$ ri"ozo$a u koji$a e in!e!i(u pro!eini% 'i"ozo$i prokario!a u i!niji od eukario!kiozna#avaju e kao H-+ 2+ je koeKcijen! edi$en!acije* !j% !alo)enja* koji određuje veli#inu i o"lik neko$olekula0 naziva e jo( i +ved"ergova kon!an!a3% Iako je "ez ćelijaki organela ova ćelija o"avlli#ne funkcije kao i eukario!ka i !o u određeni$ delovi$a ćelije% Ćelijko dianje o"avlja e po$oćniza enzi$a 2repira!orni lanac enzi$a3 koji u vezani za ćelijku $e$"ranu% Oi$ !oga za $e$"ran je* naj$anje na jedno$ $e!u* vezana DN8*a vezani u i enzi$i koji u#e!vuju u replikaciji i deo"i% D"i e ukupna povr(ina $e$"rane povećala* a !i$e i in!ezi!e! procea vezani za nju* dolazi do"razovanja uvra!a $e$"rane nazvani $ezozo$i% 8od cijano"ak!erija* koje $ogu da o"avljafo!oin!ezu* za uvra!e $e$"rane u vezani pig$en!i i enzi$i koji u#e!vuju u fo!oin!ezi%

Ćelijki zid je jedin!ven po a!avu jer adr)i $ura$ijku kielinu% 4a razliku od "iljak

eukario!a* prokario!ki ćelijki zid nikada ne adr)i celulozu%

U a$oj prokario!koj ćeliji ne$a ćelijkog kele!a ni!i kre!anja ci!oplaz$e 2ciklozia3 kao ( je !o lu#aj a eukario!i$a% 'azlike iz$eđu prokario!ke i eukario!ke ćelije da!e u u narednoj !a"eli

oo"ine prokario!ka ćelija eukario!ka ćelija

1% diferencirano jedro ao$o!a#e$ ne$aju i$aju

;% DN8 jedan pr!ena!i $olekul$e(!en uci!oplaz$i 2nukleoid3

dva i vi(e linearni $olekulaorganizovani u ro$ozo$e $e(!eni u jedru

M% ćelijke organele i$aju a$o ri"ozo$e 2H-+3 i$aju.% repira!orni lanac enzi$a i fo!oin!e!i#ki enzi$i

vezani za ćelijku $e$"ranu $e(!eni u $i!oondrija$ai loropla!i$a

C% veli#ina ćelije 11-µ$ 1-1--µ$


11/34


12/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo8od )ivo!injki ćelija e za pro!eine polja(nje povr(ine $e$"rane vezuju poliaari

2(ećeri3* gradeći glikopro!eine i glikolipide% Oni grade o$o!a# nazvan glikokalik 2FFla!kiFF o$o!a#Uloge glikokalika u da (!i!i $e$"ranu od o(!ećenja* pri$a ignale iz okolne redine* upo!avlko$unikacije iz$eđu ćelija i dr% >od elek!ronki$ $ikrokopo$ e vidi kao o$o!a!* $aljav o$o!aprilju"ljen uz povr(inu ćelije 2vidi liku3%

'az$ena $a!erija a okolino$

Ćelijka $e$"rana je elek!ivno propu!ljiva (!o ćeliji o$ogućava da kon!roli(e raz$en$a!erija #i$e (!i!i !alno! a!ava unu!ra(nje redine% >o!oje dva onovna na#ina koji$a ćelio"avlja raz$enu $a!erija a okolno$ redino$/

1% !ranpor! $ali $olekula kroz $e$"ranu 2kroz kanale u pro!eini$a ili po$oću pro!einnoa#a* koji e ne $o)e uo#i!i pod $ikrokopo$0

;% uno(enje i iz"acivanje krupni $olekula u #e$u a$a $e$"rana ak!ivno u#e!vuje* (!o $o)e uo#i!i pod $ikrokopo$0 procei e nazivaju endoci!oza i egzoci!oza%

,ranpor! $a!erija kroz $e$"ranu

,ranpor! $a!erija kroz $e$"ranu $o)e "i!i ak!ivan i paivan%>ri paivno$ !ranpor!u $a!erije e kreću kroz $e$"ranu zavaljujući razlici u koncen!rac

a jedne i druge !rane $e$"rane* odnono iz sredine sa većom u sredinu sa manjokoncentracijom (niz hemijski gradijent), pri čemu se energija ne troši% O"lici paivno!ranpor!a u o$oza* difuzija i olak(ana difuzija%


glikokalik na povr(inieri!roci!a


13/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloDiuzija je !ranpor! $a!erija kroz $e$"ranu iz redine a većo$ u redinu a $anjo

koncen!racijo$ ve dok e koncen!racije ne izjedna#e% 7a!erije ra!vorljive u lipidi$a i $alo$olekula prolaze "rzo kroz $e$"ranu slobodnom (prostom) diuzijom 2!ako e prenoe gaovi Oi =O; u plući$a i !kivi$a3% 7a!erije koje niu ra!vorljive u lipidi$a prolaze proceo$ olak(andifuzije% !lakšana diuzija je !ranpor! $a!erija* koje e ne ra!varaju u lipidi$a* niz e$ijgradijen!* ali po$oću $olekula noa#a % 7olekul noa# je pro!ein koji u redi(!u i$a idroKlan kanalkroz koji e $a!erije !ranpor!uju% Olak(ano$ difuzijo$ e !ranpor!uje glukoza% Ovaj na#in !ranpor!

reguli(u or$oni pa !ako olak(anu difuziju glukoza reguli(e inulin 2vidi

liku3%!smoza je difuzija vode kroz $e$"ranu% 7olekuli vode e kreću iz redine a $anjo

koncen!racijo$ 2!u je vi(e vode3 u redinu a većo$ koncen!racijo$ ra!voreni $a!erija 2!u je vod$anje3% >ri!iak koji je po!re"an da "i e pre#ila o$oza je osmotski pritisak % O$o!ki pri!iak veći (!o je koncen!racija ra!vora veća i o"rnu!o% 9ko e ćelije nalaze u ra!voru* voda će !e)i!i d

prođe kroz ćelijku $e$"ranu u cilju da e izjedna#e koli#ine vode a o"e !rane $e$"rane% ,akoako ćeliju !avi$o u ipo!oni#an ra!vor 2ra!vor koji je $anje koncen!racije u odno na a$u ćelijudoći će do ula)enja vode u ćeliju* do njenog "u"renja i prkanja% U iper!oni#no$ ra!vo2koncen!rovaniji od ra!vora u a$oj ćeliji3* voda će izlazi!i iz ćelije i ona će e $e)ura!i% 4"og !og

je veo$a va)no da e odr)ava !alan o$o!ki pri!iak* odnono koli#ina vode u organiz$u (!o naziva osmoregulacija% 8od iara e o$oregulacija vr(i preko "u"rega 5 vi(ak vode iz krvi prelau $okraću%

"ktivan transport e vr(i naupro! e$ijko$ gradijen!u 5 $a!erije e !ranpor!uju redine a $anjo$ u redinu a većo$ koncen!racijo$* po$oću pro!eina noa#a i uz u!ro(a


olak(ana difuzija glukoze

pro!ein

spolja

unutra

vanćelijki pro!or

pro!ein

+ 9,>

ak!ivan !ranpor! jona Na 2λ3 iz

ćelije

Na* 8 pu$pa


14/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloenergije% Energija za odvijanje ak!ivnog !ranpor!a do"ija e idrolizo$ 9,>a u 9D>% >ro!eini noarade kao pu$pe i kao enzi$i 9,>aze 2adenozin !rifofa!aze3 jer ka!alizuju razlaganje 9,> a% Naj"oljprou#ena je #a $ % pumpa koja naupro! e$ijko$ gradijen!u* ak!ivno ipu$pava Na iz ćelije*upu$pava 8 u ćeliju% 2Na je vanćelijki jon 5 i$a ga vi(e van* nego u ćeliji0 8 je o"rnu!ounu!arćelijki jon3% vidi gornju (e$u% Na!riju$kaliju$ pu$pa i$a glavnu ulogu u !varan$e$"rankog po!encijala )ivo!injki ćelija% 2 7e$"ranki po!encijal ili po!encijal $irovanja je elek!ri#ni napon kpo!oji iz$eđu unu!ra(nje 2nega!ivno naelek!riana3 i polja(nje !ane 2pozi!ivno naelek!riana3 $e$"rane nervne i $i(ićnćelije u !anju $irovanja* odnono pre njiovog nadra)ivanja% 8ada e ove ćelije nadra)e* onda po!encijal $irovanja po!aakcioni po!encijal 5 nervi i$pul* pri ko$e e o"rće polarizovano! $e$"rane !ako da unu!ra(nja !rana po!aje pozi!ivnopolja(nja nega!ivno naelek!riana%3

D!'!*" &+*!'!*"

7akro$olekuli kao (!o u pro!eini* poliaaridi* polinukleo!idi ili #ak #i!ave ćelije 2np"ak!erije3 ne $ogu prolazi!i kroz $e$"ranu ni jedni$ od navedeni !ipova !ranpor!a% Uno(enjeizlu#ivanje veliku $olekula o"avlja e ak!ivni$ u#e(će$ $e$"rane pri #e$u ona o"razuje vezikula procei e nazivaju endoci!oza i egzoci!oza%

>roce uno(enja $akro$olekula i ra!vora naziva e endocitoza* dok e iz"acivanpeciK#ni proizvoda ćelije ili neki drugi $a!erija u vanćelijku redinu naziva egzocitoza% >endoci!ozi dolazi prvo do udu"ljenja na $e$"rani* u koje ulazi $a!erija koja !re"a da e unee ćeliju% Udu"ljenje e ve vi(e pu(!a u unu!ra(njo! ćelije* a za!i$ e ivice $e$"rane poje i okune!e $a!erije e o"razuje vezikula 2kanije u okviru organela "iće govora (!a e de(ava a !o$ vezikulo$

Endoci!oza o"uva!a dva procea/ fagoci!ozu i pinoci!ozu% Uno(enje krupni #e!ica je agocitoz2gr#% phagein @ je!i3* a ra!voreni $a!erija je pinocitoza 2gr#% pino = pi!i3% Dok koro ve vrćelija neprekidno unoe !e#no!i i ra!vorene $olekule pinoci!ozo$* fagoci!ozu $ogu da vr(e a$poe"ne ćelije 5 fagoci!e 2npr% leukoci!i vr(e fagoci!ozu "ak!erija3%

>roceo$ egzoci!oze u vanćelijku redinu dopevaju $a!erije koje ćelija !re"a da od!ra2upro!no endoci!ozi3% ,akvi u or$oni i enzi$i #ija e funkcija ipoljava izvan ćelije koja i jin!e!iala* kao (!o npr% ćelije pankreaa izlu#uju inulin% Oko $a!erije* koja !re"a da e iz"aci iz ćelije o"razuje vezikula% Vezikula e kreće ka povr(ini ćelije* njena $e$"rana e ujedinjuje a ćelijko$$e$"rano$* a adr)aj vezikule "iva iz"a#en%

+$a!ra e da u $nogi$ vr!a$a ćelija endoci!oza i egzoci!oza $eđuo"no povezani proceda na !aj na#in ugrađivanje $e$"rane vezikule ne dovodi do povećanja povr(ine ćelijke $e$"ranVezikule pred!avljaju !ranpor!ni i!e$ i u a$oj ćeliji !ako (!o e prenoe iz$eđu razli#i!

organela%

-&./0%& !1+"#&.& $ 2#21"3#/& 4&4B1"#&


endoci!oza 5 elek!ronka$ikro raK a


15/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo

U odnou na zapre$inu eukario!ke ćelije* plaz$a $e$"rana na povr(ini ćelije je uvi(e $apovr(ine za $e(!aj enzi$a neopodni za o"avljanje vi )ivo!ni funkcija% Uled !oga e unu!ra(njo!i ćelije o"razuje #i!av i!e$ $e$"rana koje dele ćeliju na odeljke za o"avljanje razli#i!funkcija% ,i odeljci u ćelijke organele% Ćelijke organele $ogu "i!i o"avijene jedno!ruko$ dvo!ruko$ $e$"rano$* $ada i$a i organela i !ruk!ura u ćeliji koje ne$aju $e$"ran=i!oplaz$ine organele e $ogu grupia!i pre$a rodno!i njiovi funkcija u ćeliji na/

• organele koje u#e!vuju u procei$a in!eze0 pripadaju i$ ri"ozo$i* endoplaz$a!i#re!ikulu$* &old)ijev ko$plek

• organele u koji$a e odvijaju procei razgradnje 2razlaganja30 !o u/ lizozo$i* perokizo$vakuole "iljne ćelije

• organele u koji$a e in!e!i(e 9,>/ $i!oondrije i loropla!i

=i!ool i ci!oplaz$a

=i!oplaz$a pred!avlja unu!ra(nji adr)aj ćelije* odvojen od jedra* u ko$e e nalaze ćelijkorganele% =i!oplaz$u* dakle* #ine ci!ool i ćelijke organele% =i!ool je deo ci!oplaz$e van ćelijkorganela koji zauzi$a oko CC? ukupne ćelijke zapre$ine%

U ci!oolu e nalaze/• na hiljade enzima koji učestvuju u ćelijskom metabolizmu0

• niz razli#i!i pro!einki vlakana koja grade ci!okele! 2ćelijki kele!0• granule 2zrnca3 ipunjene rezervni$ $a!erija$a* kao (!o u granule glikogena u ćelija$

je!re i $i(ića ili velike kapljice $a!i u $ani$ ćelija$a0• veliki "roj ri"ozo$a na koji$a e in!e!i(u pro!eini ci!oola i enzi$i koji u#e!vuju

ćelijko$ $e!a"oliz$u%

1B!*!4

'i"ozo$i u ćelijke organele "ez $e$"rane u koji$a e vr(i in!eza pro!eina% ,o u jedinorganele priu!ne i u prokario!koj i u eukario!koj ćeliji% Oi$ u ci!oolu* nalaze e i na $e$"rana$endoplaz$a!i#nog re!ikulu$a* u $i!oondrija$a i loropla!i$a%

Izgrađeni u od dve podjedinice 2u"jedinice3 5 velika i $ala% >rokario!ki ri"ozo$i u H-+*njiove u"jedinice u C-+ 2velika3 i M-+ 2$ala3% 'i"ozo$i eukario!a u -+* a u"jedinica$a re$a upu!!vu koje je adr)ano u i'N8* !ranpor!na 'N8 donoi a$inokieline dri"ozo$a gde e one povezuju u polipep!idni lanac%


velikau"jedinic

$alau"jedinic

poliribozom1 5 i'N80 ; 5 velika u"jedinicaM 5 $ala u"jedinica0 . 5 polipep!idni

1

;

M

.

ribozom

i'N8


16/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloD!5."*4#" 41&6" ( 1&%2.24)

+a!oji e od $e$"rana koje ograni#avaju unu!ra(nje pro!ore 2ci!erne3 i pru)aju e kr#i!avu ćeliju 2popu! $re)e pa o!uda i naziv la!% reticulum @ $re)a3% >olovinu od ukupni $e$"ranaćeliji #ine $e$"rane endoplaz$a!i#nog re!ikulu$a% >ru)a e od jedra* od njegove polja(n$e$"rane* pa kroz ćeliju do polja(nje ćelijke $e$"rane% Onovna uloga ove organele 2dalje !ek!u "iće ozna#ena kao E'3 je sinteza različitih materija i njihov transport kroz ćeliju7

>re$a građi i ulozi razlikuju e dva o"lika E'a / rapavi 2granularni &E'3 i gla!ki 2agranularna&E'3 E'%

1apavi endoplazmin retikulum odlikuje priu!vo poliri"ozo$a na povr(ini $e$"rane ko je okrenu!a ka ci!oolu 2o!uda naziv rapavi ili granularni* jer la!% granulum @ zrno3% Njegov$e$"rane o"razuju plo#e koje u naj#e(će po!avljene paralelno 2vidi liku3% Ovaj o"lik E'a gra

polja(nju $e$"ranu jedra% Na $e$"rana$a

rapavog E'a odvija e sinteza proteina u polizo$i$a%>ro!eini koji e in!e!i(u u rapavo$ E'u $ogu da e/

1% kori!e za izgradnju ćelijki $e$"rana0;% !ranpor!uju do drugi organela 2&old)ijevog apara!a* lizozo$a3M% iz"acuju u vanćelijku redinu proceo$ egzoci!oze 2ekre!orni pro!eini3%

+latki endoplazmin retikulum ne adr)i ri"ozo$e i u o"liku je cev#ica i vezikula% Uloge ovorganele u $nogo"rojne/

• sinteza lipida* ole!erola i fofolipida 2izgrađuju ćelijke $e$"rane3• in!eza !eroidni or$ona iz ole!erola• de!okikacija $nogi (!e!ni up!anci 2pe!icidi* konzervani* lekovi* kancerogen

$a!erije i dr%3 koju vr(e ćelije je!re* pluća* "u"rega* creva 2de!okikacija je pre!varanje o!rovn

$a!erija 5 !okina* u $anje (!e!ne i ra!vorljive u vodi !ako da e $ogu iz"aci!i iz organiz$a pu!e$

$okraće3• u $i(ićni$ ćelija$a i$a poe"nu ulogu u $agacioniranju jona =a koji je neopodan z

$i(ićne kon!rakcije0 u ovi$ ćelija$a e gla!ki E' naziva arkoplaz$a!i#ni re!ikulu$%


rapavi endoplaz$a!i#ni re!ikulu$1 5 ri"ozo$i i poliri"ozo$i0 ; 5 $e$"rane E'a M ci!erne

2

1

3

gladak endoplaz$a!i#nire!ikulu$


17/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloLekovi* kao (!o je npr% feno"ar"i!ol 2red!vo za u$irenje3* koje $ajka uzi$a !oko$ !rudnoće $ogu da o(!e!e orga

e$"riona% U ćelija$a je!re e$"riona e nalazi $ala koli#ina gla!kog E'a pa ćelije e$"riona ne$aju poo"no! da ovaj lerazgrade% 8od odralog #oveka feno"ar"i!ol u!i#e na povećanje koli#ine gla!kog E'a u ćelija$a je!re* #i$e e povećavkoli#ina enzi$a koji razgrađuje ovaj lek%

7a!erije koje u !vorene u E'u 2lipidi* pro!eini i dr%3 pakuju e u $ale vezikule* nazvanprenosne 2transportne) vezikule* i one e odvajaju od E'a i kreću do vog cilja/ do drugiorganela ili ćelijke $e$"rane* gde e* ili u nju ugrađuju ili iz"acuju u vanćelijku redinu%

+!.D6/& "5"1" (%!45.&%0 ili oblast)

O"razovanje pro!eina i lipida po#inje u E'u* ali e u nje$u ne odigrava do kraja% >ro!eini vokona#nu !ruk!uru 2kva!ernernu3 !i#u u &old)ijevo$ apara!u* (!o va)i i za lipide%

+a!oji e od niza pljo(!eni* dikoidalni keica 2la!% akula@FFkeicaFF3* koje u $eđuo"nkoro paralelno po!avljene 2kao nalagani !anjiri3 i na krajevi$a u pro(irene% Nekoliko akunalagani jedna na drugu #ine diktiozom 2gradivna jedinica &old)ijevog apara!a3% Uz nji e nalaz$anje ili veće vezikule 2$eurići3 u koji$a e nalaze proizvodi in!eze &old)ijevog apara!a 2viliku3%

7a!erije in!e!iane u E'u dopre$aju e prenoni$ 2!ranpor!ni$3 vezikula$a do &old)ijevoapara!a gde e vr(i njiovo azrevanje* o"ele)avanje i or!iranje da "i e u$erili ka !a#no

odredi(!u u ćeliji% &old)ijev apara!* dakle* upravlja kretanjem molekula u ćeliji% Iz E'a u &old)ijeapara! dopevaju/• ekre!orni pro!eini 2oni koje će ćelija egzoci!ozo$ iz"aci!i u $eđućelijki pro!or0 np

inulin u ćelija$a pankreaa30 !o je ekre!orna uloga• pro!eini i lipidi koji će "i!i pola!i u ćelijku $e$"ranu0• pro!eini 2enzi$i3 koji će o"razova!i lizozo$e%

• u "iljni$ ćelija$a u &old)ijevo$ apara!u e o"avlja in!eza proizvoda koji u na$enjevakuoli* ćelijko$ zidu i plaz$a $e$"rani%

.*!*!4


akula

pro(irenje na kraju


18/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloLizozo$i 2lisa = razlaganje; soma = !elo0 FForganele za varenjeFF3 u organele kea!og o"lik

o"avijene jedno!ruko$ $e$"rano$ 2vidi liku3% Ipunjene u enzi$i$a za unu!arćelijko varen$akro$olekula% >ozna!o je oko .- razli#i!i idroli!i#ki enzi$a koje lizozo$i $ogu da adr)2pro!eaze* lipaze* nukleaze* fofa!aze i dr%3% +vi ovi enzi$i u op!i$alno ak!ivni pri p6 oko C pa z"og !oga nazivaju kiele idrolaze% 8o$"inacija enzi$a koju adr)e određeni lizozo$i zavii od !ipćelije i !kiva u koji$a e nalaze%

Lizozo$i e dele na dve onovne vr!e/ pri$arni i ekundarni lizozo$% >ri$arni lizozo$i u !efor$irane keice 2vakuole3 ipunjene enzi$i$a% U pri$arni$ lizozo$i$a ne$a up!ra!a na koenzi$i deluju pa u oni neak!ivni% Oko up!ra!a* koji !re"a da "ude varen* o"razuje e vezikunazvana fagozo$ 2i$a up!ra! koji !re"a da e vari* ali ne$a enzi$e za njegovo varenje3% 8ada pri$arni lizozo$ poji a fagozo$o$* na!aje ekundarni lizozo$ u ko$e enzi$i deluju na up!rarazgrađuju ga%

8ada endoci!ozo$ u ćeliju uđe neki !rani krupan $olekul ili #i!ava ćelija 2npr% "ak!erija3* oknje e u#e(će$ ćelijke $e$"rane o"razuje vezikula 2fagozo$3% Bagozo$ e paja a pri$arnilizozo$o$ i na!aje ekundarni lizozo$ u ko$e e !rani $a!erijal razgrađuje%

Uloge lizozo$a u/

• odbrana ćelija od mikroorganizama 2virui u ćeliju ulaze pinoci!ozo$* a "ak!erfagoci!ozo$3 koji e u lizozo$i$a vare0 z"og !oga lizozo$a i$a puno u leukoci!i$a koji i$ajpoo"no! fagoci!oze0 proce je heteroagija8

&ranularni leukoci!i i$aju veliku $oć fagoci!oze "ak!erija i njiovog varenja u lizozo$i$a 2lizozo$i e u ovileukoci!i$a vide kao zrnca 5 granule3% 8ada dođe do povrede na neko$ !kivu* ovi leukoci!i "ivaju privu#eni $a!erija$a koje nalaze na povređeno$ $e!u% Oni napu(!aju krvni ud* provla#eći e iz$eđu ćelija krvnog uda zavaljujući poo"no!i d$enjaju o"lik 2a$e"oidno kre!anje3 i dolaze do $e!a povrede% Leukoci!i* za!i$* o"uva!aju jednu po jednu "ak!eriju* a kada fagoci!oza in!enzivna jedan leukoci! $o)e da zava!i i do dvadee!ak "ak!erija% O"i#no pole ovako jake fagoci!oze aleukoci! ugine* a o!aci povređeni ćelija* "ak!erija i a$i leukoci!a ozna#eni u kao gnoj% U neki$ lu#ajevi$a leukoci!i n$ogu da o!vare voju od"ra$"enu ulogu jer ne$aju odgovarajuće enzi$e za razlaganje zida neki "ak!erija 2npr% "acila lepi !u"erkuloze3% Oni izvr(e fagoci!ozu* ali ne $ogu da razlo)e "ak!eriju%

• varenje dotrajalih, oštećenih ili nepotrebnih molekula ili delova ćelije u kojoj lizozo$ nalazi proceo$ autoagije0 !ada e oko $a!erijala koji !re"a da "ude varen o"razuau!ofagozo$* koji e za!i$ paja a pri$arni$ lizozo$o$0 delove koji u na!ali ovi$ varenje$ ćeli

upo!re"ljava za nove in!eze u lu#aju gladovanja ćelija je prinuđena da lizozo$i$a razlo)i op!vendelove koji niu do!rajali0Već je po$enu!o 2vidi !r% ;-3 da pri uzi$anju feno"ar"i!ola e povećava koli#ina gla!kog E'a kod odra

oo"e% Ukoliko e pre!ane a uzi$anje$ ovog leka* onda lizozo$i razgrade u ćelija$a je!re ada !aj vi(ak gla!kog E'a% Gi!aproce !raje oko C dana i za !o vre$e e koli#ina enzi$a u lizozo$i$a poveća oko --?%

• autoliza sopstvene ćelije vr(i e onda kada e $e$"rana lizozo$a razori ili po!anpropu!ljiva za enzi$e* koji dopevaju u ci!oplaz$u i razla)u op!venu ćeliju0 pro$ena propu!ljivo$e$"rane lizozo$a i izlazak enzi$a u ci!oplaz$u $o)e da "ude poledica razni pa!olo(ki !an2"ole!i3 ili nor$alni ulova 2kao (!o je npr% priliko$ propadanja $le#ni )lezda iara pole od"ijan$ladun#adi3

Aole!i lizozo$a


jedno!ruka

ko$plek enzi$a


19/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo>o!oji #i!av niz "ole!i koje u neporedno ili poredno vezane a lizozo$i$a% Ule

nedo!a!ka nekog enzi$a u lizozo$i$a* $a!erije koje !aj enzi$ razla)e e nago$ilavaju (!o dovood pore$ećaja rada ćelije% Ukoliko nedo!aje enzi$ koji razgrađuje lipide* oni će e nago$ila!i nervni$ ćelija$a i dove!i do ,ej+akove "ole!i% Aole! e javlja kod (e!o$ee#ni "e"a* dovodi d$en!alne re!ardacije i $r!i oko pe!e godine )ivo!a% Ova "ole! je naledna i pripada enzi$opa!ija$2vidi !r% 1-3%

5&1!%0*!4

>erokizo$i u $ale* jedno!ruko$ $e$"rano$ okru)ene vezikule 2vidi liku3% +adr)e enzi$za okidaciju $ani kielina i a$inokielina* pri #e$u e kao poredan proizvod javlja vodoniperokid 2po !o$e u do"ili i$e3% O!rovan vodonikperokid e u nji$a razla)e na vodu i kieoni

>re!po!avlja e da je jedna od uloga perokizo$a

olo"ađanje !oplo!e kao proizvoda razgradnje $ani kielina koje u "oga!e energijo$ 2ne !vara 9,>* već e olo"ađa !oplo!a3%

>erokizo$i$a* koji u voj!veni )ivo!injki$ ćelija$a* odgovaraju gliokizo$i u "iljni

ćelija$a* $ada i do!a ci!ologa $a!ra jedno$ !e i!o$ organelo$% Okizo$i e nalaze u e$eni$koja u "oga!a ulji$a i o$ogućavaju ra! klice !ako (!o joj o"ez"eđuju energiju razgradnjo$ $ankielina%

4!9!#D1/&

7i!oondrije u organele a najvećo$ koli#ino$ $e$"rana% Njiov adr)aj je obavijedvema membranama 5 polja(njo$ i unu!ra(njo$* iz$eđu koji e nalazi $eđupro!or% +polja(n$e$"rana je gla!ka i u kon!ak!u je a ci!oplaz$o$% Unu!ra(nja $e$"rana gradi $noge uvraozna#ene kao kri!e 2pregrade3* uled #ega je njena povr(ina oko pe! pu!a veća od povr(inpolja(nje $e$"rane 2vidi liku3% Na njoj e nalaze enzi$i


enzi$i$a!rikaperokizo$a


20/34


repira!ornog lanca koji o$ogućuju !varanje 9,>a u proceu ćelijkog dianja% 4"og !oga $i!oondrije popularno nazivaju FFelek!ri#ne cen!raleFF%

Unu!ra(nji adr)aj $i!oondrija naziva e $a!rik% U nje$u e nalaze/1% ri"ozo$i* koji u i!niji od oni u ci!oplaz$i 5 H-+ 2li#ni u prokario!ki$ ri"ozo$i$a* #i$

e po!vrđuje i$"io!ka !eorija evolucije ćelije* o kojoj je ranije "ilo re#i30 nazivaju e mitoribozomi;% mitohondrijska D#% 2$DN83 koja je pr!ena!a 2li#na prokario!koj3 i i$a poo"no

da e replikuje nezavino od replikacije DN8 u jedru0 !i$e i $i!oondrije $ogu da e udvaja2a$oduplikacija3 nezavino od deo"e a$e ćelije0

M% enzimi koji učestvuju u ćelijskom disanju%

Ćelijko dianje 2repiracija3

Ćelijko dianje je proce u ko$e e organke $a!erije okiduju* pri #e$u kao krajnji proizvo

!e okidacije na!aju ugljendiokid* voda i energija u o"liku $olekula 9,>a% 4"irno jedna#inćelijkog dianja je/

':9;


21/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo+ra>a hloroplasta6loropla!i u o"avijeni dvojno$ $e$"rano$* polja(njo$ i unu!ra(njo$* iz$eđu koji

nalazi $eđupro!or% +polja(nja $e$"rana odvaja unu!ra(nji adr)aj loropla!a 2!ro$u3 od o!a!kci!oplaz$e% Unu!ra(nja $e$"rana gradi pljo(!ene* paralelno po!avljene keice nazvane !ilako2thylakos @ keica3 5 vidi liku% Na !ilakoidi$a e nalaze pig$en!i i enzi$i koji u#e!vuju u ve!loj fafo!oin!eze%

U !ro$i loropla!a nalaze e/1% ribozomi 2H-+3* li#ni prokario!ki$0

;% hloroplasna D#% 2DN83 koja i$a poo"no! udvajanja nezavino od udvajan jedarne DN8* pa i loropla!i $ogu da e dele nezavino od deo"e jedra 2ćelije30

M% granule skroba u koji$a e $agacionira glukoza !vorena u fo!oin!ezi0?7 mnogobrojni enzimi koji u#e!vuju u !a$noj fazi fo!oin!eze%

@otosinteza

Bo!oin!eza je onovni proce u prirodi za!o (!o o"ez"eđuje organke $a!erije za ve )ive organiz$+ve o!ale in!eze u )ivi$ "ići$a na!avljaju e na fo!oin!ezu% Odvija e kroz dve faze 5 ve!lu* zkoju je neopodna ve!lo!* i !a$nu* za #ije odvijanje ve!lo! nije neopodna% 4"irna jedna#info!oin!eze je/

+un#eva ve!lo!

=O; 6;O =a3% U ovoj fazi dolazi i do proizvodnje kieonika koji e olo"ađa

a!$oferu 2jo( jedan zna#aj fo!oin!eze3% ivo! na na(oj plane!i zaniva e na pre!varanju un#eve e$ijku energiju%

U !a$noj fazi e po$oću 9,>* !vorenog u ve!loj fazi* od neorganki 2=O; i 6;O3 in!e!i(organke $a!erije%

"%2!.&


polja(nja$e$"rana

unu!ra(nja


22/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo>ored pla!ida* vakuole u organele karak!eri!i#ne iklju#ivo za "iljnu ćeliju% O"avijene

jedno!uko$ $e$"rano$ nazvano$ tonoplast% Ćelija $o)e i$a!i 1; veće vakuole ili veći "ri!ni vakuola* (!o zavii od !aro!i ćelije% 7lade ćelije adr)e veći "roj i!ni * dok zrele ćelije i$aj jednu krupnu* cen!ralno po!avljenu vakuolu koja po!ikuje ci!oplaz$u uz ćelijki zid% Vakuole u "iljlizozo$i jer adr)e idroli!i#ke enzi$e% Oi$ !oga* uloga i$ je u kladi(!enju ranljivi $a!erijadavanju #vr!ine ćeliji 2ok u vakuoli odr)ava ćelijki !urgor 5 nape!o!3%

-&./0% 0%&.& ('!0%&.&)

=i!okele! je izgrađen od preko ;- vr!a ci!oplaz$a!i#ni pro!eina koji o$ogućavaju pro$eno"lika ćelije* kre!anje organela i a$e ćelije kao i $eđuo"no povezivanje ćelija%Onovni !ruk!urni delovi ci!okele!a u/1% $ikroKla$en!i 2la!% flamentum @ konac* ni!3 #iji je onovni a!ojak pro!ein ak!in0 $oleku

ak!ina e udru)uju u dva lanca piralno uvijena jedan oko drugog i grade ak!inki Kla$en! 2vidi likuu $i(ićni$ ćelija$a e nalaze i $iozinki Kla$en!i izgrađeni od $olekula pro!eina $iozina0 $iozinKla$en!i zajedno a drugi$ fak!ori$a 2joni =a* 9,> idr%3 o$ogućavaju klizanje ak!inkKla$ena!a (!o dovodi do kon!rakcije $i(ićni ćelija%


vakuola

jedro &old)ijev

&E'


23/34


;% $ikro!u"ule 2$ikrocev#ice3 u u o"liku (upljeg cilindra 2vidi liku na pre!odnoj !rani30 ćeliji e $ogu nalazi!i kao pojedina#ne ili grupiane u nopove0 izgrađene u od pro!eina !u"ulina0

>ro!eini ci!okele!a u rapoređeni !ako da grade re(e!ku 2$ikro!ra"ekularna re(e!ka3% Ono"avija ve organele i pro!ire e oko nji pro)i$ajući #i!avu ćeliju% 'e(e!ka ujedinjuje organeleci!okele! u jedin!ven i!e$ 2vidi liku3%

'1!*!4 – '1!.&


dva piralno uvijena lanca ak!inkog

$olekul

$olekuli!u"ulina

$ikro!u"ula

$i!oondrij

E'

plaz$a

$ikro!ra"ekularna


24/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloDeo ci!oplaz$e "lizu jedra koji adr)i par cen!riola* po!avljeni $eđuo"no pod pravi

uglo$* naziva e cen!rozo$% =en!rozo$ je organela koja ne$a $e$"ranu i nije priu!an u ćelija$"iljaka 2oi$ neku algi i ra!avića3 i jajni$ ćelija$a iara 2#oveka3% =en!riole i$aju o"lik cilindra # je zid izgrađen od : grupa po M $ikro!u"ule 2$ikrokopki i!ne cev#ice3 5 vidi liku% Uloga cen!riola u organizaciji deo"nog vre!ena koje

o$ogućava kre!anje ro$ozo$a za vre$e ćelijke deo"e%&rađu li#nu cen!riola$a i$aju cilije 2!replje3 i Pagele 2"i#evi3 5 duga#ke* !anke !ruk!ure ko

polaze a povr(ine $nogi eukario!ki ćelija i pokrivene u ćelijko$ $e$"rano$% &rađa i$ je i!a razlikuju e a$o u du)ini 5 Pagele u du)e% 2>rokario!i !akođe i$aju Pagele ali druga#ije !ruk!ure>o$oću nji e kreću jednoćelijki organiz$i 2"i#ari i !repljari $eđu prozoa$a3 kao i per$a!ozoi$nogi )ivo!inja pa i #oveka% U onovi vake cilije i Pagele je "azalno !ela(ce koje i$a i!i pre#nik kai cilija ili Pagela% ,replje i "i#evi izra!aju iz "azalnog !ela(ca !ako (!o e $ikro!u"ule la)u jedna n

drugu* ali e po jedna $ikro!u"ula u vakoj grupi gu"i% ,ako e cilije i Pagele

a!oje od : grupa po ; $ikro!u"ule koje for$iraju cilindar* a u njegovo$ cen!ru e nalazi jo( doda!par $ikro!u"ula 2vidi liku3%

/&D1! (#2'.&20)


par cen!riola

građa

grupa od M$ikro!u"ule

popre#an preek kroz "i#per$a!ozoida 2$ikrograKja3

par$ikro!u"ula

uzdu)ni preek

popre#anpreek


25/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloNajupadljivija* velika organela eukario!ki ćelija je jedro% +a$ la!inki naziv 5 nucleus 2jezgro

govori o zna#aju jedra za ćeliju% U nje$u e nalazi DN8 2geni3 u kojoj je zapiano ve ono (!o ćelij!re"a da uradi da "i e odr)ala u )ivo!u i prilagodila na pro$ene u okolini% Jedro reguli(e 2upravljave procee u ćeliji* u nje$u e o"avlja i in!eza DN82replikacija3 i vi vr!a 'N8 2!rankripcija3%

Ćelija naj#e(će i$a jedno jedro* $ada i$a i oni a vi(e jedara 2polinuklearne ćelije3* aveo$a re!ko ćelija "ez jedra 2!akvi u npr% eri!roci!i vi iara pa i #oveka3%

Jedro e a!oji od jedrove opne 2nuklearnog ovoja3 i jedrovog oka 2nukleoplaz$e3 5 vidi lik

Nuklearni ovoj je izgrađen od dve $e$"rane/ polja(nje i unu!ra(nje iz$eđu koji e nalaperinuklearni pro!or% +polja(nja $e$"rana e na!avlja na $e$"rane rapavog endoplaz$a!i#nore!ikulu$a i za nju u jo( vezani i ri"ozo$i% Unu!ra(nja $e$"rana o"avija nukleoplaz$u i za nju vezani pro!eini koji u#e!vuju u replikaciji% Nuklearni o$o!a# adr)i o!vore 2 nuklearne pore3 prekoji e o"avlja raz$ena $a!erija iz$eđu nukleoplaz$e i ci!oplaz$e ćelije% >reko nji u jedro ulazrazli#i!i joni i pro!eini koji u neopodni za procee replikacije i !rankripcije* a kroz pore izlaze

ci!oplaz$u !rN8* i'N8 kao i u"jedinice ri"ozo$a% Aroj pora je pro$enljiv i zavii od ak!ivno!i ćeli5 ćelije ak!ivne u procei$a in!eze i$aju veći "roj pora% +$a!ra e da e njiov "roj po jedno$ jedru ćelija$a iara kreće iz$eđu M --- i C ---%

Nukleoplaz$a je unu!ra(njo! jedra odvojena od ci!oplaz$e unu!ra(njo$ jedrovo$e$"rano$% U nukleoplaz$i e nalaze ro$ozo$i 5 ro$a!in i jedarce 2nukleolu3%

9romatin6ro$a!in e uo#ava u in!erfazno$ jedru 2!o je jedro ćelije koja nije u deo"i* već e nalazi

!zv% in!erfazi o #e$u će "i!i vi(e re#i u ćelijko$ cikluu3% On je u o"liku ro$a!inki vlakana koja

kada e o"rade određeni$enzi$i$a* vide kao nika perli 2vidi liku na !r%MC3% ,oko$ ćelijke deo"e dolazi do kondezovanjro$a!inki vlakana !ako da ona po!aju a$o!alna !ela(ca 5 ro$ozo$i% Naziv ro$a!in2ro$ozo$a3 po!i#e od gr#% chromos (!o zna#i "oja* odnono* lepo e "oji određeni$ "azni$ "oja$a


ro$a!in

nuklearne

nuklearn

ro$a!in perla!e!ruk!ure


26/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo>re$a ja#ini "ojenja razlikuju e dve vr!e ro$a!ina/ e!eroro$a!in i euro$a!i

9eterohromatin je kondenzovan 2piralni navoji DN8 u z"ijeni3 pa je z"og !oga !a$nije o"ojenlako e uo#ava u jedru% &uhromatin je difuzan 2raplinu! 5 $anje u z"ijeni navoji DN83 pa je ule!oga ve!lije o"ojen% Ćelije koje in!enzivno in!e!i(u neki pro!ein i$aju $alo e!eroro$a!ina* a do!euro$a!ina 5 njiova jedra u ve!lija%

0astav hromatina (hromozoma)6ro$a!in e a!oji od D#% * $ale koli#ine 1#% i dve vr!e proteina/ i!ona i nei!onk

pro!eiona%9istoni u "azni pro!eini z"og priu!va veće koli#ine "azni a$inokielina 2najvi(e lizina

arginina3% 'azlikuju e C klaa 2frakcija3 i!ona koji e o"ele)avaju kao 61* 6;9* 6;A* 6M i 6.% Opro!eini u veo$a li#ni kod razli#i!i eukario!ki organiza$a* (!o zna#i da e !oko$ evolucije )ivove!a niu $nogo $enjali pa e za !akve pro!eine ka)e da u konzerva!ivni 2o#uvani3% Oni u gradivpro!eini ro$a!ina jer u#e!vuju u FFpakovanjuFF DN8* koja e oko nji na$o!ava 2kao konac okkale$a3 da "i e ogro$na du)ina DN8 $ogla da $e!i u iću(no jedro% 4a!o e ro$a!in vidi kaperla!a !ruk!ura* gde u FFperleFF* u!vari* DN8 na$o!ana oko i!ona 2vidi liku3%

,elena ljudka ćelija i$a .< ro$ozo$a% 9ko e iz$eri ukupna du)ina DN8 u vi$ ro$ozo$a * do"ija e vrednood oko ;$% ,re"a i$a!i u vidu da je pre#nik jedra C1-µ$% 7o)da će jo( jedan pri$er !o "olje da ilu!ruje/ ukupna du)ina DN8vi$ ćelija$a ljudkog !ela iznoi ;⋅ 1-QQ k$* (!o je $nogo pu!a veće od o"i$a 4e$lje ili ra!ojanja iz$eđu 4e$lje i +unc4"og !oga DN8 $ora da e na$o!ava i na razli#i!e na#ine pakuje%

#ehistonski proteini u kieli pro!eini ro$a!ina i i$a i $nogo veći "roj vr!a neg

i!onki 2.- 5 - razli#i!i vr!a3% U nji padaju $nogo"rojni enzi$i koji u jedru u#e!vuju procei$a replikacije i !rankripcije% 9ko $o za i!one rekli da u gradivni* onda "i za nei!onk$oglo da e ka)e da u funkcionalni pro!eini ro$a!ina%

9romozomi6ro$ozo$i u !ela(ca karak!eri!i#nog o"lika koja e u jedru $ogu uo#i!i za vre$deo"e%Iz$eđu dve deo"e*!j% u in!erfazi* je ro$a!in rapro!ranjen po celo$ jedru kao difuzna $ada "i e u !oku pripre$e za deo"u kondezovao i nagradio ro$ozo$e 2vidi liku3%

4avaljujući !o$e (!o e lepo "oje* ro$ozo$i e $ogu u određenoj fazi deo"e po$a!ra!i pove!loni$ $ikrokopo$% Naj"olje e uo#avaju za vre$e $e!afaze $i!oze pa e nazivaju $e!afazro$ozo$i%

Aroj ro$ozo$a je !alan i karak!eri!i#an za vaku "iolo(ku vr!u i naziva e karioti ,elene 2o$a!ke 3 ćelije i$aju diploidan 2gr#% diploos @ dvo!ruk3"roj ro$o!zo$a 2o"ele)ava kao ;n3% 2,elene ćelije u ve one koje niu polne%3 Dipoloidan broj pred!avlja dve garni!uro$ozo$a* pri #e$u jedna garni!ura po!i#e od $ajke* a druga od oca% 6ro$ozo$i koji $eđuo"no li#ni* a po!i#u iz razli#i!i garni!ura 2jedan iz $aj#ine* a drugi iz o#eve3* e $eđuo"nparuju gradeći parove homologih hromozoma% Oi$ u !eleni$ ćelija$a dipoloidan "rro$ozo$a e nalazi i u oplođenoj jajnoj ćeliji 2zigo!u3% ,elena ćelija #oveka i$a .< ro$ozo$a www.bionet-skola.com26

DN8

AAperlaAA

i!oni

DN8 FFperleFF kondezacija ro$a!ina


27/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolodve garni!ure po ;M ro$ozo$a* pri #e$u jedna garni!ura po!i#e od $ajke* a druga od oca 5 o"razue ;M para o$ologi ro$ozo$a%

>olne ćelije ili ga$e!i 2kod #oveka u !o per$a!ozoidi i jajna ćelija3 adr)e upola $anji "rro$ozo$a u odnou na !elene ćelije* nazvan aploidan 2gr#% haploos @ jedno!ruk3 5 o"ele)en kan% 9ko !elena ćelija i$a dve* onda će polna ćelija i$a!i jednu garni!uru ro$ozo$a% Aroj ro$ozo$u polni$ ćelija$a #oveka je ;M%

+ra>a metaaznog hromozoma+vaki $e!afazni ro$ozo$ e a!oji od dve sestrinske hromatide i centrome

2pri$arnog u)enja3% Ove delove adr)e vi ro$ozo$i* dok e a$o kod neki javlja i ekundarn

u)enje% +e!rinke ro$a!ide e o"razuju replikacijo$ DN8 !ako da u po!pune jednake 2o!uda naze!rinke3% +vaka ro$a!ida je uzdu)na polovina ro$ozo$a i i$a jedan $olekul DN8* a cero$ozo$ i$a dva jednaka $olekula DN8% =en!o$era e vidi kao u)enje ro$ozo$a i ona povezuro$a!ide 2vidi liku3% =en!ro$era u$erava kre!anje ro$ozo$a za vre$e deo"e%U o"lacen!ro$ere nalazi e parna pro!einka !ruk!ura nazvana kinetohor 2gr#% kinetikos @ pokre!no3 zkoju e vezuju vlakna deo"nog vre!ena .3% U paru o$ologi ro$ozo$a e pored e!rinkrazlikuju i nee!rinke ro$a!ide% 6ro$a!ide dva o$ologa ro$ozo$a u $eđuo"no nee!rink5 niu jednake po geni$a koje adr)e 2vidi liku3%

/edarce (nukleolus3 Jeadrce e nalazi u nukleoplaz$i od koje nije odvojeno $e$"rano$% Vidljivo je u in!erfazno

jedru* dok prividno ne!aje za vre$e deo"e% O"razuje e u predelu ekundarnog u)enja ro$ozo$pa e !aj deo naziva organiza!ro jedarce!a% U jedarce!u e in!e!i(u delovi ri"ozo$a* pa je !oga onkrupno u jedru ćelija koje vr(e in!enzivnu in!ezu pro!eina% Jedro $o)e da adr)i jedno ili veći "r

jedaraca%

-&./0% '%.20

Ćelijki ciklu je )ivo! ćelije iz$eđu dve deo"e* pri #e$u je jedna deo"a uklju#ena u ciklu>re$a !o$e ćelijki ciklu e a!oji od dve faze 5 faze deo"e 2Dfaza3 i in!erfaze% In!erfaza o"uva!period u !oku koga e ćelija pripre$a za deo"u% >re deo"e ćelija $ora da udvo!ru#i voju $au* d"i ve voje delove podjednako podelila iz$eđu kćerkićelija% Baza deo"e kod eukario!ki ćelio"uva!a podelu jedra 2kariokineza3 i podelu ci!oplaz$e i njeni organela 2ci!okineza3% Ćelijki cikl


e!rinkero$a!ide

par o$ologi ro$ozo$a

nee!rinke


28/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloi$a razli#i!o vre$e !rajanja kod razli#i!i ćelija 2kod "ak!erija naj#e(će !raje ;- $in* a razli#i!ljudki i )ivo!injki ćelija od 1< 5 ;C a!i3%

#&1@"*"

In!erfaza 2la!% inter @ iz$eđu3 je period ćelijkog ciklua iz$eđu dve deo"e% Ona je najdu)

faza u )ivo!u ćelije za!o (!o e za vre$e !e faze o"avljaju o"i$ne pripre$e za deo"u%28ao (!o je vere#eno* ceo ćelijki ciklu ljudki ćelija !raje 1LI89=IJ93 DN8% +vaki ro$ozo$* koji je pre!odnoj &1 fazi i$ao 1 $olekul DN8* na kraju +faze izgrađen je od dva $olekula DN8 2dvro$a!ide3% U ovoj fazi e odvija i in!eza i!ona i dupliranje cen!riola 2od jednog na!aju dva pacen!riola koji e u deo"i rapoređuju na polove ćelije3% +in!e!i#ka faza !raje o!in!e!i#ka faza je period u ko$e e ćelija pripre$a da uđe u deo"u% >o(!o e odvija polreplikacije* u ovoj fazi je koli#ina DN8 u ćeliji duplo veća nego u &1 fazi% >ole &; faze ćelija ulazi

deo"u%8lju#ni procei u in!erfazi u/

• ra! ćelije do veli#ine karak!eri!i#ne za njenu vr!u0 ćelija koja ne do!igne određenveli#inu neće $oći da e podeli0

• replikacija DN8 koja o$ogućava da u deo"i kćerke ćelije do"iju $eđuo"no i!u koli#inDN8* odnono i!e gene0 e!rinke ro$a!ide u* u!vari* "udući ro$ozo$i kćerkićelikoje će na!a!i deo"o$%

Ćelijki ciklu e odvija od $o$en!a na!anka neke ćelije 2deo"o$ $ajkećelije3 pa ve d$o$en!a kada e !a ćelija deli na dve nove ćelije 2ada u one unukećelije one po#e!ne3% +$enćelijki ciklua 2$ajka → kćerke → unuke3 o$ogućavaju ra! i o"navljanje !kiva kod vi(ećelijkorganiza$a* dok kod jednoćelijki dovode do uvećanja "roja jedinki%


4!*"

+;

0

+


29/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloĆelije koje ne$aju poo"no! deljenja* kao (!o u popre#nopruga!e $i(ićne ćelije* nervn

ćelije ili* reci$o* eri!roci!i ulako$ u &1 fazu u njoj !rajno o!aju% >o(!o &1 faza i!ovre$enpred!avlja #i!av ćelijki ciklu ovi ćelija* ona e u !o$ lu#aju ozna#ava kao & # faza% Ćelije koje !oko$ celog vog )ivo!a nalaze u fazi nazivaju e necikli#ne ćelije% One voj )ivo!ni veokon#avaju ćelijki$ u$iranje$* a ćelije koje i$aju poo"no! deo"e zavr(avaju deo"o$ na novćelije%

@aza deobe

Ćelija koja je zavr(ila in!erfazu i pripre$ila e za podelu na dve nove ćelije* ulazi u deo"u>rokario!ke ćelije e dele a$i!ozo$ 2direk!no$ ili pro!o$ deo"o$3* dok e eukario!ke de$i!ozo$ ili $ejozo$% >ro$ene* koje e u ćeliji de(evaju za vre$e deo"e* $ogu e uo#$ikrokopo$ (!o a pro$ena$a !oko$ in!erfaze nije lu#aj%

4!*"

7i!ozo$ e dele o$a!ke ćelije a diploidni$ "roje$ ro$ozo$a* pri #e$u e koli#ina DNpravilno raporedi novona!ali$ ćelija$a% %ćerke ćelije dobijaju me>usobno jednak brhromozoma (obe su diploidne) i količinu D#%, a istovremeno imaju i jednak brhromozoma kao majka$ćelija (


30/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biolo• na polovi$a ćelije* oko parova cen!riola* $ikro!u"ule e zra#no rapoređuju gradeći !ruk!ur

nazvane a!eri 2na l% A o"ele)eni a C30• po#inje o"razovanje deo"nog vre!ena koga grade $ikro!u"ule nanizane jedna na drugu o

cen!riola ka ekva!oru ćelije 2l% A* ozna#ene a M30• ne!aje jedrova opna #i$e e adr)aj jedra $e(a a ci!oplaz$o$0• ne!aje jedarce%

4etaaza

"naaza

eloaza


U $e!afazi e ro$ozo$i naj"olje uo#avaju jeru $aki$alno kondezovani% De(avanja u ovojfazi u/• zavr(ava e o"razovanje deo"nog vre!ena0

konci deo"nog vre!ena e pru)aju odcen!riola na polovi$a ćelije do ro$ozo$ana ekva!oru ćelije0

• ro$ozo$i e nalaze na ekva!uru ćelije gdeo"razuju ekva!orijalnu ravan 2plo#u30 vaki

ro$ozo$ je* preko kine!oora* povezankonci$a deo"nog vre!ena i a jedni$ i adrugi$ polo$ ćelije0 2po(!o je kine!oorparan0 jedan e vezuje za jedan* a drugi za

9nafaza po#inje uzdu)no$ podelo$ cen!ro$ere#i$e e e!rinke ro$a!ide razdvajaju 5ro$ozo$ e podelio na dva nova ro$ozo$a6ro$a!ide* koje u ada novi ro$ozo$i* e

kreću ka polovi$a kraćivanje$ $ikro!u"uladeo"nog vre!ena% 24a kre!anje ro$a!ida kapolovi$a po!ro(i e nekoliko $olekula 9,>a%3 Odvakog ro$ozo$a jedna ro$a!ida odlazi na jedan* a druga na drugi pol ćelije 5 !i$e e napolovi$a nalazi podjednak "roj ro$a!ida% Uljudkoj ćeliji* #iji e .< ro$ozo$a podelilo na:; ro$a!ide* po .< ro$a!ida 2novi


31/34


4&/!*" (redukciona deoba)

Deo"a kojo$ e o"razuju polne ćelije naziva e $ejoza% >ri !o$e e jedna diploidna ćelija dvpu!a deli i na!aju #e!iri aploidne ćelije% + o"ziro$ da e "roj ro$ozo$a u kćerka$a ćelija$a odnou na $ajku ćeliju $anjuje na pola* ova deo"a e naziva i redukciona 2la!% reductio$anjenje3% 'edukcija "roja ro$ozo$a o"avlja e u prvoj deo"i* ozna#enoj kao $ejoza I* kada $ajkaćelija 2;n "roj ro$ozo$a3 podeli na dve kćerkećelije 2n "roj ro$ozo$a3% U drugoj deo"$ejozi II* e o"e kćerkećelije 2a n "roje$ ro$ozo$a3 podele !ako da na!aje ukupno . ćelije% >o( je $ejoza II u!vari $i!oza 2naziva e ekvaciona $i!oza3 !e . ćelije i$aju aploidan "roj ro$ozo$2vidi liku3%

4&/!*"

7ejozi I pre!odi in!erfaza u kojoj je* iz$eđu o!alog* izvr(ena replikacija DN8% +varo$ozo$ #elije koja ulazi u $ejozu I e a!oji od ; $olekula DN8 2dve ro$a!ide3% 7ejoza I a!oji od . faze/ profaze* $e!afaze* anafaze i !elofaze%

5roaza U njoj po#inje kondezovanje ro$a!ina pa e ro$ozo$i uo#avaju kao kon#a!e !vorevin

vezane voji$ k!ajevi$a za jedrovu $e$"ranu% 6ro$ozo$ e a!oji od ; ro$a!ide* ali u onprilju"ljene jedna uz drugu pa e ne uo#avaju% Dolazi do parivanja o$ologi ro$ozo$a !j% inap>ar o$ologi ro$ozo$a naziva e "ivalen! ili !e!rada 2gr#% tetra @ #e!iri* za!o (!o vaki "ivalei$a . ro$a!ide3% U nji$a e vr(i krosing$overa 2engl% crossing#over 3 koji pred!avlja razmen


,elofaza* zavr(na faza $i!oze 2gr#% thelos @ kraj3*o"uva!a/• ro$ozo$i e dekondezuju 2depiralizuju30• i(#ezavaju konci deo"nog vre!ena0• oko ro$ozo$a na polovi$a ćelije o"razuje e

jedrova opna0• o"razuje e jedarce0

•na ekva!oru ćelije e o"razuje deo"na "razdakojo$ e ravno$erno podeli ci!oplaz$a na dvekćerkećelije 2ci!okineza3

• kćerkećelije i$aju upola $anju koli#inuci!oplaz$e od $ajkećelije0 kada uđu u in!erfazu!oko$ perioda ra!a one će do!ići veli#inu$ajke ćelije

mejoza

ga$e!i

o$ologiro$ozo kroing

over

razdvajanjeo$ologiro$ozo$a

4ejoza 2ćelija a ;n@ ; ro$ozo$a deli e na. ćelije


32/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. biologenetičkog materijala iz$eđu nee!rinki ro$a!ida o$ologi ro$ozo$a% >ole izvr(enokroingovera ro$ozo$ iz $aj#ine garni!ure adr)i deo o#evog o$ologog ro$ozo$a i o"rnu2vidi liku na !r% .H33%

4etaaza

O"uva!a o"razovanje deo"nog vre!ena i $e(!anje parova o$ologi ro$ozo$a na ekva!ćelije* gde or"azuju ekva!orijalnu plo#u% 4a razliku od $i!oze* gde u na ekva!oru ćelije "pojedina#ni* u $e!afazi $ejoze I nalaze e parovi o$ologi ro$ozo$a% =en!ro$ere ro$ozo$a konci$a deo"nog vre!ena vezane za polove ćelije i !o !ako (!o je jedan ro$ozo$ iz para vezan z

jedan* a drugi ro$ozo$ za drugi pol ćelije 2vidi liku3%

"naaza 9nafaza je klju#na faza u $ejozi I jer e u njoj redukuje "roj ro$ozo$a% 8idaju e pojevi n

ijaz$a$a* o$ologi ro$ozo$i e razdvajaju i celi ro$ozo$i odlaze na upro!ne polove ćelije 2viliku gore3% 2Da e pode!i$o i uo#i$o razliku u odnou na $i!ozu 5 u anafazi $i!oze dolazi do podero$ozo$a !ako da njiove uzdu)ne polovine* !j% ro$a!ide* e razdvajaju i odlaze na upro!npolove ćelije%3 8oji će ro$ozo$ o!ići na koji pol ćelije #i!a je lu#ajno!% ,ako e na vako$ pol

ćelije ada nalazi polovina od ukupnog "roja ro$ozo$a 5 "roj ro$ozo$a e redukovao diploidnog na aploidan% 9ko e radi o ćelija$a #oveka onda po ;M ro$ozo$a odlazi na polovćelije* (!o pred!avlja jednu garni!uru ro$ozo$a% ,re"a naglai!i da !o nije "ilo koji ;M ro$ozo$već iz vakog od ;M para po jedan ro$ozo$%

,elofaza I


1 5 FF"eliFF $aj#in* a FFcrniFF jeo#ev ro$ozo$; 5 "ivalen! 2!e!rada3M 5 kroingover. par o$ologiro$ozo$a pole izvr(enogkroin overa

$e!afaza I 5 ; pararo$ozo$a na

cen!riole

anafaza I 5razdvajanjero$ozo$a 2na

!elofaza I 5 dve ćelije a upola$anji$ "roje$ ro$ozo$a2vaka ćelija a po dva


33/34

Biologija ćelije Snežana Trifunović, dipl. bioloOva faza o"uva!a o"razovanje jedrove opne oko ro$ozo$a na polovi$a* o"razovan

jedarce!a i podelu ci!oplaz$e% 4avr(eno$ !elofazo$ na!ale u dve ćelije a upola $anji$aploidni$ "roje$ ro$ozo$a%

4ejoza

>ole kra!ke in!erfaze * o"e ćelije na!ale $ejozo$ I ulaze u $ejozu II * koja je u!vari $i!ozOva deo"a e vr(i po već opiano$ redoledu de(avanja u $i!ozi i o"uva!a profazu II* $e!afazu anafazu II i !elofazu II% U $ejozi II e ro$ozo$i dele na ro$a!ide 2u anafazi II3 i na!aju . ćelije

aploidni$ "roje$ ro$ozo$a a vaki ro$ozo$ i$a jednu ro$a!idu 21 $olekul DN83%

4na#aj $ejoze7ejozo$ e odr)ava !alan "roj ro$ozo$a iz generacije u generaciju 2rodi!elji* njiova dec

unuci i!d%3% 8ada e "roj ro$ozo$a u polni$ ćelija$a ne "i redukovao* do(lo "i do njegovodupliranja u vakoj narednoj generaciji% Izra#una!o je da "i kod #oveka* u !o$ lu#aju* na kraju deegeneracije "roj ro$ozo$a iznoio ;MCC;%

+lu#ajan rapored $aj#ini i o#evi ro$ozo$a 2a$o (!o oni niu #i!o $aj#ini ili o#evi jer izvr(io kroingover3 u polni$ ćelija$a dovodi do ogro$ne gene!i#ke raznovrno!i po!o$!va% ,ak"roj $ogući ko$"inacija ;M ro$ozo$a u ga$e!i$a #oveka iznoi ;RS T --- ---* (!o zna#i d#ovek $o)e* pre$a ko$"inacija$a ro$ozo$a* da o"razuje --- --- razli#i!i polni ćelija%

&a$e!ogenezaO"razovanje polni ćelija 2ga$e!a3 #oveka naziva e ga$e!ogeneza 2genezis @ po!anak

'azlikuju e dva !ipa ga$e!ogeneze/ per$a!ogeneza 2o"razovanje per$a!ozoida3 i ovogenez2o"razovanje jajne ćelije* ovum@ jajna ćelija3% >ri per$a!ogenezi od jedne ćelije $ejozo$ po!aju per$a!ozoida i vi u funkcionalni 2i$aju poo"no! da oplode jajnu ćeliju3% U )enko$ polu o jedne ćelije !akođe na!aju . ćelije* ali je a$o jedna od nji funkcionalna 5 jajna ćelija* dok o!ale !propadaju%

$ejoza 5 (e$a!ki



34/34


celija - biologija celije

Documents