cetvrto predavanje iz predmeta sis

GRADSKE SAOBRAGRADSKE SAOBRAAJNICEAJNICEGRADSKE SAOBRAGRADSKE SAOBRAAJNICEAJNICE

Grad i saobraaj; Gradski saobraajni Grad i saobraaj; Gradski saobraajni j; jj; jsistemi; Programski i projektni uslovi; sistemi; Programski i projektni uslovi;

Saobraajnice primarne mree; Raskrsnice; Saobraajnice primarne mree; Raskrsnice; Saobraajnice sekundarne mree; Parkiranje; Saobraajnice sekundarne mree; Parkiranje;

Pratea opremaPratea oprema

Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Grad i saobraaj (1)

gradgrad ureeno ljudsko naselje koje je politiki, ekonomski ili

kulturni centar podrujap jprostorno ureenje savremenog grada poiva na

planskom razmetaju najznaajnijih gradskihplanskom razmetaju najznaajnijih gradskihsadraja stanovanje radne aktivnosti kolovanje centralne stanovanje, radne aktivnosti, kolovanje, centralne

funkcije, rekreacija, zabava

2

Grad i saobraaj (2)

uloga saobraajau oga saob aaja objedinjavanje gradskih sadraja, usmeravanje i

sinhronizacija aktivnosti, odreivanje ritma gradskog ivota

ograniavanje prostora za razvoj fizikih strukturagrad i saobraaj su jedinstven planersko-

projektantski kompleks sa istim vremensko-prostornim dimenzijama planiranje i projektovanje gradskih saobraajnica mora

biti ibiti povezano sa namenom povrina nemogue je odvojiti grad od zalea (dnevnog

gravitacionog podruja)

3

gravitacionog podruja)

Grad i saobraaj (3)

struktura gradskog saobraajastruktura gradskog saobraaja putniki

drutvene i line potrebe graana (rad, obrazovanje, kupovina, p g ( , j , p ,zabava, rekreacija i sl)

privredniproizvodne i trine veze (pojava i prisustvo u gradu se moe kanalisati u vremenu i prostoru primenom regulativnih mera,npr. zabrana ulaska teretnih vozila u pojedine delove grada, p p j g ,ogranieno vreme snabdevanja trgovina i sl)

4

Grad i saobraaj (4)

putniki saobraaj je najsloeniji i najdinaminijiputniki saobraaj je najsloeniji i najdinaminiji oblik saobraaja pokree sve vitalne gradske funkcije i po njemu se meri pokree sve vitalne gradske funkcije i po njemu se meri

efikasnost itavog urbanog sistema individualna i javna sredstva prevozaj p individualni saobraaj zahteva mnogo vie prostora i

izaziva sloenije uticaje na gradnormalno 15-20 % gradskog zemljita, u pojedinim zonama i do 40 %

i k ij d i d ij k bl veina akcija u gradovima se odvija oko problema regulacije individualnog saobraaja

5

Grad i saobraaj (5)

vremenska koncentracija saobraajne potranjevremenska koncentracija saobraajne potranje za sagledavanje fizikih razmera saobraajnih sistema i

dimenzionisanje njihovih objekata je neophodno utvrditi j j j j ppromene obima saobraaja tokom godine, nedelje i dana

godinja, sedmina i dnevna koncentracija potranjesaobraaja

karakteristike raspodele se razlikuju po vrstama i vidovima prevoza, gradskim i prigradskim podrujima

6

Grad i saobraaj (6)

karakteristine krive godinje sedmine i dnevne koncentracije

7

karakteristine krive godinje, sedmine i dnevne koncentracijesaobraajne potranje za gradsko podruje sa turistikim karakterom

i tipino gradsko podruje

Grad i saobraaj (7)

8

karakteristine krive godinje, sedmine i dnevne koncentracijesaobraajne potranje na mrei javnog gradskog prevoza

Grad i saobraaj (8)

tipini odnosi vremenske koncentracije potranje

9krive vremenske koncentracije za trgovaki centar

Grad i saobraaj (9)

prostorna koncentracija saobraajne potranjeprostorna koncentracija saobraajne potranje u najveem broju sluajeva kao uzronik nastajanja

nepovoljnih odnosa se javlja urbanistika struktura gradap j j j g zone visoke koncentracije radnih mesta i trgovinsko-

poslovnih sadraja imaju neuporedivo vei pritisak od stambenih zona

gustine dnevnih dolazaka putnikim automobilom

10

putnikim automobilomu zavisnosti od namene povrina u gradu

Grad i saobraaj (10)

ti i t d l l ih i t ik

11

tipina prostorna raspodela zaposlenih i stanovnikaza monocentrino kruno gradsko podruje


dnevna neravnomernost optereenja po smerovima saobraajnicaka i od centra grada

12


vremenska i prostorna neravnomernost dovode do e e s a p os o a e a o e os do ode dopojave da se mogunosti fiksnih elemenata saobraajnica (popreni profil) relativno slabo mogu j (p p p ) giskoristiti u prostoru i vremenu izgradnja kapaciteta prema maksimalnim zahtevima javni prevoz se lake prilagoava vremenskim i

prostornim promenama od individualnoguticaj na prostor

potreba za razgranatom mreom saobraajnica i prateih objekata

trajno zauzete povrine i povrine sa kontrolom i ogranienjem korienja

13

ogranienjem korienja


prostorna racionalnost povrinskih vidova prevoza

14ukupne potrebne povrine za istovremeni prevoz 1.000 putnika

Gradski saobraajni sistemi (1)

potreba postojanja spoljnjeg i unutranjeg nivoapotreba postojanja spoljnjeg i unutranjeg nivoa uravnoteenja postii sklad na relaciji urbani sadraji-saobraajna postii sklad na relaciji urbani sadraji saobraajna

osnovaformirati saobraajnu osnovu primerenu zahtevima i ogranienjima

uravnoteiti prostorno-funkcionalne karakteristike svih idvidova prevoza

formirati jedinstvenu saobraajnu osnovupoznavanje klasifikacije gradskih sistema za putniki prevozpoznavanje klasifikacije gradskih sistema za putniki prevoz, principa komponovanja mrea i karakteristika pojedinanih vidova saobraaja

15


16klasifikacija gradskih saobraajnih sistema za putniki prevoz


problem korienja zajednikih povrina od straneproblem korienja zajednikih povrina od strane razliitih korisnika

17

tradicionalan i savremen koncept prostorno-funkcionalneorganizacije saobraajne osnove grada


dananja praksaj pvie mrea razliitih funkcionalnih karakteristika i prostornih zahteva koje, kroz osmiljen nivo spajanja i razdvajanja vidova prevoza ine saobraajnu osnovu gradaprevoza, ine saobraajnu osnovu gradajasna podela na primarnu i sekundarnu mreu

18

podela saobraajnih mrea na nivou grada po vidovima prevozai po prostornom kriterijumu


koncepti segregacije u mrei javnog gradskog prevozap g g j j g g g pgradski nezavisni sistemi (metro, eleznica) u posebnom graevinskom nivou ispod ili iznad gradske putne mree (segregacija u vie ravni)(segregacija u vie ravni)povrinski vidovi (autobus, tramvaj, trolejbus) na izdvojenim povrinama za kretanje u okviru poprenog profila i u zoni raskrsnica i/ili stvaranje posebne zone i/ili poteza na kojima jeraskrsnica i/ili stvaranje posebne zone i/ili poteza na kojima je zabranjen automobilski saobraaj (segregacija u istoj ravni)povrinski vidovi (autobus, tramvaj, trolejbus) koji koriste iste

i k j k i iki bili li i j d ipovrine kretanja kao i putniki automobili, ali imaju prednost pri prolasku kroz raskrsnicu (vremenska segregacija)

koncepti segregacije u gradskoj putnoj mreikoncepti segregacije u gradskoj putnoj mreiprostorna segregacija u dve ili vie ravni ako to dozvoljavaju uslovi

k ij i ki k i i

19

vremenska segregacija na povrinskim raskrsnicama, primenom svetlosne signalizacije


koncepti segregacije biciklista i/ili peakap g g j prazdvajanje u poprenom profilu i na raskrsnicama i meusobna segregacija u istom nivoui d j j ili t i klj i k t j k i bi ikli tizdvajanje zona ili poteza za iskljuivo kretanje peaka i biciklista (po pravilu, u centralnom gradskom jezgru)stvaranje zona ili poteza za peako-biciklistiki i povrinski javni j p p p jprevoz uz zabranu automobilskog saobraaja (integracija u istoj ravni)formiranje celovitih delova grada sa dominantnom funkcijomformiranje celovitih delova grada sa dominantnom funkcijom stanovanja gde se putna mrea koristi za kretanje i mirovanje automobila, ali pod uslovima koje diktira peaki saobraaj (i t ij i t j i)(integracija u istoj ravni)

20


u gradskim podrujima nije mogue bilo koju mreuu gradskim podrujima nije mogue bilo koju mreu posmatrati nezavisno vai i za mree komunalnih instalacija koje prate uline vai i za mree komunalnih instalacija koje prate uline

koridore planirani zahvat u jednoj mrei se uvek mora posmatrati p j j p

na nivou svih prostorno i/ili funkcionalno zavisnih mrea

21


gradske mree nisu nezavisne od spoljnih sistemagradske mree nisu nezavisne od spoljnih sistema za daljinsko povezivanje direktne veze istih ili slinih mrea sa daljinskom i direktne veze istih ili slinih mrea sa daljinskom i

gradskom funkcijom (vangradska-gradska putna mrea, meugradska-prigradska eleznica)

vazduni i vodni saobraaj, meugradski elezniki saobraaj i drumska teretna vozila uspostavljaju vezu preko terminala, a za distribuciju se koriste drugi vidovi prevoza

t ht t f k i l i k t it t putna mrea zahteva prostorno-funkcionalni kontunuitet

22


gradska putna mreag ads a pu a e a kretanje i mirovanje svih vidova saobraaja obezbeenje pristupanosti urbanim sadrajimaj p p j smetanje vodova infrastrukture podela prema funkcionalnom znaaju i ulozi u prostornoj p p j p j

organizaciji- primarna (kretanje)

j iji l l i b j dnajvaniji element celovite saobraajne osnove gradamora se direktno povezati sa meugradskom putnom mreom i terminalima drugih sistemag- sekundarna (pristup urbanim sadrajima)posebna planerska i projektantska celina

23


24

raspodela brzina i tipova vozila na razliitim putnim mreama


25

principijelna ema povezivanja vangradske i gradskeputne mree u zavisnosti od funkcionalnih rangova


funkcionalna klasifikacija putne mreej pprimarna (gradska) mrea-obezbediti saobraajno povezivanje (masovno kretanje veim brzinama) za vie vrsta vozila

k d (l k l ) i t l k ij dsekundarna (lokalna) mrea-pristup lokacijama neposredno uz deonicu ulice koja, po pravilu, opsluuje putnike automobile, bicikliste i peakeveza se ostvaruje sabirnim ulicama-istovremeno pripadaju primarnoj i sekundarnoj mrei objedinjujui dva podsistema razliitih karakteristikarazliitih karakteristika

26


27

funkcionalna klasifikacija i osnovne programske karakteristikesaobraajnica gradske putne mree


primarna gradska putna mreap g p1. gradski autoputevi-GAdeonice daljinskih puteva u urbanizovanom podruju grada sa

i b j t ikveim brojem stanovnikadirektan kontakt grada sa meunarodnom, dravnom i meuregionalnom putnom mreomg psva obeleja autoputeva (kontinualni saobraajni tokovi, razdvojeni kolovozi, denivelisane raskrsnice)

d ki t d di i t j d k igradski standardi za prisustvo javnog gradskog prevoza i saobraajno-tehniku opremugrade se u slobodnom urbanistikom koridoru, bez frontalne g ,regulacije i podunih tokova peaka i biciklista u poprenom profilu

28


2. gradske magistrale-GMvisoko kapacitetne saobraajnice koje prolaze kroz aktivno gradsko tkivo i oslanjaju se na vangradske vezne pravcepovezivanje sadrajno razliitih celina gradapovezivanje sadrajno razliitih celina gradakontinualan protok, denivelisane ili povrinske raskrsnice, koordinirana semaforska signalizacija, razdvojeni kolovozi sa po dve saobraajne trakebez neposredne ivine izgradnjepoduno voenje peaka i biciklista je mogue unutarpoduno voenje peaka i biciklista je mogue unutar regulacionog pojasa uz odgovarajue odvajanje od protonog kolovoza za motorni saobraaj

29


3. gradske saobraajnice-GSpovezivanje pojedinih delova grada sa centrima i zonama aktivnostioslanjaju se na puteve regionalnog dometaoslanjaju se na puteve regionalnog dometakapacitetni potezi namenjeni prvenstveno javnom i individualnom putnikom saobraajupovrinske raskrsnice, koordinirana semaforska signalizacija, po dve saobraajne trake za oba smera vonjemogua je ivina izgradnjamogua je ivina izgradnjapoduno voenje peaka se smeta unutar regulacionog pojasa, a biciklistiki saobraaj se organizuje uz protoni kolovoz za motorni saobraaj

30


4. sabirne ulice-SUvezni element primarne i sekundarne mreedistribucija ciljnog i izvornog saobraajaf k ij l i j l k ijfunkcija opsluivanja lokacijeterminalni punktovi povrinskih vidova javnog gradskog prevozaivini sadrajiivini sadrajivoenje peaka neposredno uz kolovozparkiranje u profilu

31


sekundarna lokalna putna mreap1. pristupne ulice-PUnajbrojnija kategorija gradskih ulica koje direktno opsluuju

b d jurbane sadrajeiskljuivo individualni i snabdevaki saobraajprvi rang-ukupno dve vozne trake obostrane peake stazeprvi rang ukupno dve vozne trake, obostrane peake staze, mirovanje vozila, na njih se oslanjaju glavni kapaciteti parkiranjadrugi rang-potpuna integracija vidova saobraaja na jednom k lkolovozu

32


2. parkiralita-Psaobraajni objekti organizovani za obavljanje funkcije mirovanja motornih vozilanaroito bitno za putniki automobil 95 % vremena mirujenaroito bitno za putniki automobil-95 % vremena mirujeuz mesto stanovanja, uz mesto rada, javna parkiralita opte namene uz atraktivne sadrajemirujui saobraaj je danas najvei problem funkcionisanja grada

33


planerske karakteristike saobraajnica primarne i

34

saobraajnica primarne i sekundarne gradske putne mree


principi planiranja gradskih putnih mreap p p j g pusklaenje sa urbanistikom nadgradnjom-jedinstvena celinahijerarhijski princip organizacije-jedna saobraajnica ima

k i b j i k j j j d i ili iraskrsnicu sa saobraajnicom koja je za jedan rang vie ili nie po funkcionalnoj klasifikacijistanice javnog prevoza moraju pokrivati podruje i opsluiti j g p j p p j pnajvee koncentracije sadrajapotovanjem prirodnih uslova mrea se prilagoava osnovnim ogranienjima modifikuju se teorijski modeli i stvara organskiogranienjima, modifikuju se teorijski modeli i stvara organski sistem koji je usklaen i sa zahtevima i sa realnim prostorom

35


odnos prolazne saobraajnice i kompaktnog urbanog tkiva

36poloaj magistralne saobraajnice u odnosu na urbane sadraje


obezbeenje ujednaenog ritma raskrsnica na deonici primarne mree

37organizacija mirujueg saobraaja u odnosu na primarnu saobraajnicu


38

ilustracija planerskih principa kod formiranjagradske putne mree


javni gradski prevozjavni gradski prevoz saobraajni sistemi koji funkcioniu na principima

organizovane ponude prevoznih kapaciteta na prostorno g p p p podreenim trasama i u definisanim vremenskim periodima

dobro organizovani sistemi za kolektivni putniki prevoz mogu uspeno reiti prostorne, funkcionalne i ekoloke

bl d t ih i di id lprobleme gradova optereenih individualnom motorizacijom

problem atraktivnosti (velika uestalost komfor problem atraktivnosti (velika uestalost, komfor, pouzdanost, brzina)

39


urbanistike i regulatorne meregfiziko razdvajanje individualnog i javnog saobraajapribliavanje mestu stanovanja i koncentracije drugih aktivnostifavorizovanje regulatornim merama

bitna razlika od individualnog prevoza (vremenska komponenta ponude odreena kroz red vonje a trase ikomponenta ponude odreena kroz red vonje, a trase i stanice kroz formiranu mreu)

taksi je blizak individualnom prevozu a mogao bi se taksi je blizak individualnom prevozu, a mogao bi se prikljuiti sistemu javnog gradskog prevoza

40


povrinski vidovi javnog gradskog prevozap j g g g p1. autobusnajelastinije prevozno sredstvo linijskog javnog gradskog prevozakomponovanje linija po elji na postojeoj mreioko 6 000 putn/h/smer sa intervalima do 1 min i prevoznimoko 6.000 putn/h/smer sa intervalima do 1 min i prevoznim brzinama 15-20 km/h (zglobni do 9.000)primena ekonomski opravdana za godinja optereenja

500 000 t /1 k li ij< 500.000 putn/1 km linijezavisnost od dogaaja na putnoj mrei

41


2. trolejbusprevozne osobine sline autobusu, ali ima elektrini pogonvezan za odreene trase

ht di ti j j jzahteva predinvestiranje u mreu za napajanjeprimena ekonomski opravdana za godinja optereenja> 800.000 putn/1 km linijep jnaroito pogodan kada profil nije prezasien individualnim vozilimat h iki i k l t i i d t t k k t ji i j j ihtehniki i eksploatacioni nedostatak su ukrtaji i ravanja napojnih vodova

42


3. tramvajnajstarije gradsko prevozno sredstvoneelastino prevozno sredstvo inskog tipa

b k l ji t j l kt i ilposeban kolovoz, gornji stroj, elektro-oprema i vozilaprimena ekonomski opravdana za godinja optereenja> 1.000.000 putn/1 km linijep j6-12.000 putn/h/smer sa intervalima od 1,5 min i prevoznim brzinama do 18 km/h

43


nezavisni inski sistemi javnog gradskog prevozaj g g g p1. metroprostorno i funkcionalno nezavisan inski sistem

t t l k t kti i t k kpotpuno samostalne konstruktivne i energetsko-pogonske karakteristike i po pravilu podzemno voenjepokriva kompaktna urbana podruja sa visokim koncentracijama aktivnosti i stanovanja sa istovremenom funkcijom raspodele tokova sa irih prostoraoko 40.000 putn/h/smer sa intervalima od 1,5 min i prevoznimoko 40.000 putn/h/smer sa intervalima od 1,5 min i prevoznim brzinama do 45 km/hgarantovan red vonje

i k ki d dprimena ekonomski opravdana za gradove sa> 800.000 stanovnika i optereenja u prvoj fazi>15.000 putn/h/smer u vrnim asovima

44


2. brza gradska eleznica ili regionalni metroeleznica prilagoena za masovni prevoz putnika iz regiona i ireg gradskog podruja do znaajnih gradskih ciljevarazvija se po trasama postojeih eleznikih pruga a koristi i isterazvija se po trasama postojeih eleznikih pruga, a koristi i iste stanice na izdvojenim peronimaoko 50.000 putn/h/smer sa intervalima od 2 min i prevoznim brzinama oko 50 km/hpodruje primene su veliki gradovi sa disperznom urbanom strukturom i razgranatom mreom eleznikih prugastrukturom i razgranatom mreom eleznikih pruga

45

Programski i projektni uslovi (1)

saobraajno optereenjesaobraajno optereenje veliina, karakteristike vremenske i prostorne

koncentracije, struktura, vremenski periodi merodavni za j , , pdimenzionisanje

nivo uslugeg deonice sa slobodnim tokovima, deonice sa prekinutim

tokovima, javni gradski prevozj g pmerodavne brzine

osnovna raunska projektna osnovna, raunska, projektna

46


zbirni prikaz

47

zbirni prikaz projektnih uslova za gradsku putnu mreu


merodavna vozilamerodavna vozila primarna mrea-merodavna vozila za vangradske puteve

da bi se obezbedio kontinuitet tokova prisutnost drugih vozila uslovljava primenu raznih vrsta

merodavnih vozila u zavisnosti od ranga i namene povrina, za odreene delove mree ili projektna reenja pojedinanih deonica i vorova

ji k kt i tik i b j ht j d i j jsvojim karakteristikama i brojnou zahtevaju da se primenjuju kao merodavna, ak i ee od tekih teretnih vozila

48


osnovne dimenzije poprenog profila standardnih i posebnih

49

standardnih i posebnih vrsta vozila za gradsku putnu mreu


statike karakteristike merodavnih

50

statike karakteristike merodavnih vozila za deonice gradske putne mree

Saobraajnice primarne mree (1)

popreni profilpopreni profil sadraj poprenog profila zavisi od funkcionalnog ranga

poteza i/ili deonice, strukture korisnika i eksploatacionih p , ppokazatelja

osnovni elementikolovozne trake za razne vrste korisnika i razliita saobraajna stanjarazdelne trake za interno razgranienje saobraajnih povrinarazdelne trake za interno razgranienje saobraajnih povrina

51


52

karakteristini elementi poprenog profila potezaprimarne gradske putne mree


granini uslovi saobraajnog i slobodnog profila su g j g g podreeni dimenzijama teretnih vozila, gradskog autobusa ili trolejbusa

53

granini uslovi saobraajnog i slobodnog profilamerodavnog gradskog autobusa i teretnih vozila


54saobraajni i slobodni profili primarnih saobraajnica


55

geometrijski popreni profili za GA i GMd


56

geometrijski popreni profili za GMp i GS


57

geometrijski popreni profili za GS i SU


58

geometrijski popreni profili za SU


situacioni plansituacioni plan putna mrea u prigradskom podruju se projektuje kao

potez vangradske putne mree uz puno potovanje p g p p p jzahteva i ogranienja

gradska putna mreaGA, GMd velika slinost sa vangradskim putevima (kontinuitet toka)GMp GS SU niz specifinosti sa bitno drugaijim pristupomGMp, GS, SU niz specifinosti sa bitno drugaijim pristupom projektovanju (ivina izgradnja, struktura tokova, javni prevoz i peaci, komunalne instalacije, ...)SU, PU drugaiji koncepcijski pristup

59


osnovni programski uslovi i projektni pristup u zavisnosti

60

osnovni programski uslovi i projektni pristup u zavisnostiod funkcionalnog ranga poteza gradske putne mree


nivelacioni plannivelacioni plan tok nivelete je uslovljen zahtevima za potovanje

urbanistikog naslea i potrebama da se nivelacija g p jprilagodi planiranim arhitektonskim sadrajima i/ili komunalnim instalacijama (uklapanje u zadata

i j )ogranienja) u zonama povrinskih raskrsnica voenje nivelete se

d j i l i b b d d ij j b jpodreuje i uslovima za bezbedno odvijanje saobraaja u konfliktnoj zoni raskrsnice

najvei nagib nivelete glavnog pravca 2 5 %najvei nagib nivelete glavnog pravca 2,5 %Rv min Rv, za ekstremna prostorna ogranienja izuzetno 500 m

61


j i l t l i i k k ivoenje nivelete glavnog pravca u zoni povrinske raskrsnice

62tok nivelete sporednog pravca u zoni ukrtaja

Raskrsnice (1)

vorovi kroz koje se vri meusobno povezivanjevorovi kroz koje se vri meusobno povezivanje razliitih rangova saobraajnica i obezbeuje odranje odreenog nivoa usluge saobraajniceodranje odreenog nivoa usluge saobraajnice(kontrola pristupa i rastojanje raskrsnica) kod saobraajnica sa kontinualnim protokom (GA GMd) kod saobraajnica sa kontinualnim protokom (GA, GMd)

je neophodno ostvariti prostorno razdvajanje konfliktnih saobraajnih tokova-denivelisane raskrsnice

kod saobraajnica sa prekinutim tokovima (GMp, GS, SU) glavni uticaji se javljaju u zonama povrinskih raskrsnica, pri emu su dve velike grupe raskrsnice sa vremenskim razdvajanjem tokova i raskrsnice sa krunim tokom

63

tokom

Raskrsnice (2)

denivelisane raskrsnicedenivelisane raskrsnice zahvataju znaajne povrine i treba ih primenjivati izvan

najue centralne zone grada ili ih svesti na najmanju j g j jmoguu meru

osnovni vidovi u gradskim sredinamadenivelisane raskrsnice kao programski uslov-u kontinuitetu du putnog pravca (direktno usklaeno sa rangom saobraajnice)pojedinane denivelisane raskrsnice na ukrtajima poteza sapojedinane denivelisane raskrsnice-na ukrtajima poteza sa prekinutim tokovima gde se javljaju vea saobraajna optereenja, a prostorne karakteristike omoguavaju relativno j d t d i l ij (di kt ti j t ih d ti ijednostavnu denivelaciju (direktan uticaj prostornih pogodnosti i reenja)

64

Raskrsnice (3)

funkcionalna klasifikacijajA-preseci primarnih gradskih poteza priblino istih eksploatacionih karakteristika, kompletan program denivelacijeB k t ji t liit f k i l i i i t jB-ukrtaji poteza razliitog funkcionalnog nivoa i sistema voenja tokova (npr. kontinualni/prekinuti), kanalisane povrinske raskrsnice na sporednom pravcuC-ukrtaji deonica primarne mree bitno razliitog funkcionalnog ranga i saobraajnog reima, smanjen program veza

65

Raskrsnice (4)

66

podruje primene i klasifikacija denivelisanih raskrsnica

Raskrsnice (5)

principi komponovanjap p p josnovni principi su identini sa vangradskim putevima, ali se mora voditi rauna o razlikama u programu (npr. javni gradski prevoz peaci biciklisti i sl) i objektivno otrijim ogranienjimaprevoz, peaci, biciklisti i sl) i objektivno otrijim ogranienjima (npr. prostor, ivotna sredina, komunalne instalacije i dr)

funkcionalni elementiukrsni pravci (glavni-GP i sporedni-SP)izlivi/ulivi (I/U)rampe (R)-vezne (samo jedna struja) i prikljune (dve saobraajne struje, preko sekundarne povrinske raskrsnice)sekundarna povrinska raskrsnicasekundarna povrinska raskrsnica

67

Raskrsnice (6)

tipologijap g ju gradskom podruju je vea verovatnoa za pojavom netipinih reenja

j t j j k imanja rastojanja raskrsnicagradska mrea je gua i nepravilnijamanje su mogunosti za situaciono i nivelaciono prilagoavanjemanje su mogunosti za situaciono i nivelaciono prilagoavanje ukrsnih pravacaposebni zahtevi gradskih vidova saobraajaunikatno reenje sa specifinim modifikacijama tipskih reenjateiti tipizaciji raskrsnica

68

Raskrsnice (7)

69tipovi denivelisanih raskrsnica u gradskom podruju

Raskrsnice (8)

povrinske raskrsnicepo s e as s ce najbrojnija grupa raskrsnica gde se svi odnosi uesnika u

saobraaju reavaju na zajednikoj kolovoznoj povrini sredstva graevinske i saobraajne regulative funkcionalni nivoi

D-preseci glavnih gradskih saobraajnica priblino istog ranga, puno kanalisanje saobraajnih strujaE-preseci saobraajnica bitno razliitog funkcionalnog ranga iE preseci saobraajnica bitno razliitog funkcionalnog ranga i optereenja, redukovan program vezaF-preseci saobraajnica manjeg znaaja i optereenja, po pravilu, sa jedinstvenim kolovozom kanalisanje struja minimalno ili nesa jedinstvenim kolovozom, kanalisanje struja minimalno ili ne postoji

70

Raskrsnice (9)

71

funkcionalna klasifikacija povrinskih raskrsnica

Raskrsnice (10)

voenje presenih pravacaj p psvesti saobraajne odnose na normalnu meru trokrake ili etvorokrake raskrsnice

ti bl j t j lit j (k isvesti probleme presecanja struja na manevre preplitanja (kruni tokovi)sa poveanjem broja prikljunih krakova kod krunih tokova raste p j j p jmogunost pogrenih manevaraproblemi se reavaju u iroj pristupnoj zoni raskrsnice odgovarajuom korekcijom situacionog plana trasaodgovarajuom korekcijom situacionog plana trasavoenje pravaca do presecanja pod priblino pravim uglom

72

Raskrsnice (11)

73

primeri voenja presenih pravaca sa ciljem formiranjatipskih povrinskih raskrsnica

Raskrsnice (12)

74principi voenja trase sporednog pravca u zoni raskrsnice

Raskrsnice (13)

tipologijap g josnovni tipovi povrinskih raskrsnica su trokrake i etvorokrake-zasnovane na presecanju saobraajnih struja

k i k i d ik braskrsnice sa krunim podeonikom su posebna grupa-zasnovane na preplitanju saobraajnih struja (presecanje tokova u istom smeru kretanja)

75

Raskrsnice (14)

76

osnovni tipovi povrinskih raskrsnicasa presecanjem saobraajnih struja

Raskrsnice (15)

- nivoi kanalisanjaI-velika razlika u optereenjima pravaca, glavni tok ima dovoljno vremenskih praznina 6 s za obavljanje levih skretanja i uliv vozila iz sporednog pravca (SU/SU PU/PU PU/SU)vozila iz sporednog pravca (SU/SU, PU/PU, PU/SU)II-znaajna optereenja sporednog pravca tako da je potrebno kanalisanje srednjim ostrvom za fiksiranje konfliktne zone, na

l i d j j il k j k l (SU/GSglavnom pravcu se izdvajaju vozila koja skreu levo (SU/GS, GS/GS)III-visoka optereenja presenih pravaca, kompletno kanalisanje p j p p , p jstruja uz primenu semaforske signalizacije sa alternativom denivelisanja glavnog pravca i kanalisanja sporednog (D funkcionalni nivo)funkcionalni nivo)

77

Raskrsnice (16)

78nivoi kanalisanja saobraajnih tokova

Raskrsnice (17)

- raskrsnice sa krunim tokomprimena elemenata koji se bitno razlikuju od klasinih raskrsnicakruni podeonik je osnovni element koji prinudno usmerava putanje svih vozilaputanje svih vozila

osnovni elementi i

79

osnovni elementi i terminologija krunih raskrsnica

Raskrsnice (18)

tipologija krunih raskrsnica u gradovima sa obradom krunog podeonikai standardnim dimenzijama prenika upisane krunice

80

i standardnim dimenzijama prenika upisane krunice(mini-sekundarna mrea, kopaktna-F2, jedna ulivna traka-F2,

kombinovana 2+1 traka-E, D2, dve ulivne trake-D1, D2)

Saobraajnice sekundarne mree (1)

organizovan splet saobraajnica sa dominantnomorganizovan splet saobraajnica sa dominantnom funkcijom pristupa do urbanih sadraja i njihovog komunalnog opsluivanjakomunalnog opsluivanja

projektni elementi proizilaze iz potrebe da se saobraaj umiri (smanji broj vozila i njihova brzina)saobraaj umiri (smanji broj vozila i njihova brzina) integracija peaka i vozila po merilima i kriterijumima

peakapeaka preureenje lokalne putne mree, uvoenja dosledne i

efikasne regulativeefikasne regulativekod formiranja novih urbanih celina ovaj koncept je

mnogo lake i jednostavnije primeniti

81

mnogo lake i jednostavnije primeniti


klasifikacija pristupnih ulicaklasifikacija pristupnih ulica PU I-delimino razdvajanje peaka i vozila u kretanju i

mirovanju uz ogranienje brzine kretanja (do 30 km/h)j g j j ( ) PU II-potpuna integracija motornog saobraaja u kretanju

i mirovanju uz zajedniko korienje povrina pod uslovima prihvatljivim za peake

osnovni elementi se znaajno ne razlikuju, ali su PU II kompleksniji zahvat u sluaju rekonstrukcije

82


83

klasifikacija pristupnih ulica (a-PU I, b-PU II)


brzinu, odreenim merama, svesti na eljenubrzinu, odreenim merama, svesti na eljenu vrednost (do 30 km/h) suen popreni profil osmiljeno stvaranje prepreka u suen popreni profil, osmiljeno stvaranje prepreka u

obe projekcije, primenjeni projektni elementi

princip diskontinuiteta kao

84

princip diskontinuiteta kao sredstvo ouvanja prihvatljive brzine kretanja


transformacija profila i alternativna organizacija parkiranja

85

tipini primeri organizacije ulinog profilapo konceptu umirenja saobraaja


preporukepreporuke u najveoj moguoj meri zadrati karakteristike ivine

regulacione linije, odnosno pristupa ivinim sadrajima, u g j , p p j ,sve tri projekcije

rekonstrukcijom obezbediti efikasno slivanje voda ka najniim takama gde su smeteni ivinjaci

primeniti ivinjake manjih visina teiti nadgradnji i/ili minimalnom skidanju postojeih

povrina razmotriti prednosti primene elemenata za poploavanje

kolovoznih povrina

86


87

ilustracija optih preporuka za rekonstrukciju ulinog profila(a-postojee stanje, b-PU I, c-PU II)


razdvajanje smerova vonje kao element ogranienja brzinej j j g j

88standardni elementi za nivelaciono izdizanje kolovozne ravni


interne raskrsniceinterne raskrsnice konfliktna zona u ravni kolovoza (PU I/PU I) ili izdignuta

za visinu ivinjaka (PU I/PU II, PU II/PU II)j ( , ) po pravilu se ne primenjuje svetlosna signalizacija

tipska reenja

89

tipska reenja raskrsnica lokalne putne mree


tipovi raskrsnica sa izdignutom konfliktnom zonom

90


91

elementi krune raskrsnice u okviru lokalne mree


zatvaranje pojedinih poteza sekundarne mree zazatvaranje pojedinih poteza sekundarne mree za prolazak svih motornih vozila ili samo putnikih automobilaautomobila

92

dijagonalno zatvaranje bez i sa izdizanjem konfliktne zone


t j t ik t bil k t iupravno zatvaranje za putnike automobile sa okretnicom

generalni koncepti formiranja diskontinuiteta sa izdizanjem

93

diskontinuiteta sa izdizanjem povrine i samostalnim elementima

Parkiranje (1)

potreba za mirovanjem vozila je neizbean pratilacpotreba za mirovanjem vozila je neizbean pratilac svih vidova saobraaja po prostornim razmerama se izjednaava sa povrinama po prostornim razmerama se izjednaava sa povrinama

za kretanje vozila pri stepenu motorizacije od 1 automobila po porodici p p j p p

potrebe parkiranja individualnih vozila mogu da angauju ukupan prostor jednak polovini stambenih potreba

individualan saobraaj je krajnje neracionalan parkiranje je veliki urbanistiki problem

94

Parkiranje (2)

planerski konceptplanerski koncept parkiranje uz stan je neminovnost i njegove razmere se

ne mogu umanjiti merama selektivnog korienja g j g jputnikih automobila

parkiralite uz stan je sastavni deo opreme stana

parkiranje uz druge aktivnosti je posledica linog izbora korisnika i merama se zahtevi mogu svesti na odreen inivo

parkiralita na sopstvenoj lokaciji po unapred definisanim urbanistikim uslovimaizgradnja parkiralita izdvajanjem sredstava svih korisnika gradskog prostora uz obavezu rada na ekonomskoj osnovi

95

Parkiranje (3)

Tipine krive akumulacije parkiranja

96

Tipine krive akumulacije parkiranja(a-parking uz stanovanje, b-javni parking u centru grada,

c-parking uz radna mesta, d-parking uz stanice inskih sistema)

Parkiranje (4)

standardne projektne emestandardne projektne eme paralelna ema (=0)

u profilima slabije optereenih ulica relativno male regulacione p j p girinezahteva najvie manevarskog rada

upravna ema (=90)pogodna za garane objekte sa ortogonalnim rasterom noseih stubovastubovanajracionalnije reenje

kose eme (=45-90, standardno 45, 60 i 75)( , , )parkinzi koji se razvijaju u ogranienim uslovima lokacije i/ili u situaciji gde je potreban brz manevar ulaz/izlazi klj i j d i il i

97

iskljuivo jednosmerni prilazi

Parkiranje (5)

t d d j kt ki j i d i di ij

98

standardne projektne eme parkiranja i odnosi dimenzija

Parkiranje (6)

povrinska parkiralitapovrinska parkiralita parking skupine organizovane u ravni terena nema potrebe za sloenim konstrukcijama i opremom nema potrebe za sloenim konstrukcijama i opremom,

laka pristupanost parkiranje u profilima protonih saobraajnicapa a je u p o a p o o saob aaj ca

vozila parkirana uz ivicu kolovozaangaovanje ulinog profilasmanjenje bezbednosti protonog saobraaja i propusne moispreavanje pristupa ivinim sadrajima (snabdevanje, komunalne slube medicinska pomo i sl)komunalne slube, medicinska pomo i sl)iskljuuju se iz profila vanijih poteza primarne mree (GM, GS) i naroito kod saobraajnica gde se vozila javnog prevoza kreu k j j d k

99

krajnjom desnom trakom

Parkiranje (7)

standardna reenja parkiranja u profilima protonih ulica

100

Parkiranje (8)

tipsko reenje upravnog parkiranja kod stambenih ulicakod stambenih ulica

101

tipska reenja parkiralita u profilima PU II

Parkiranje (9)

samostalne parkirne skupinep porganizacija na slobodnim terenima u sklopu stambenih naselja, industrijskih zona, sportskih objekata, stanica kapacitetnih inskih sistema i slsistema i sl.

102

projektni standardi za samostalne parkirne skupine

Parkiranje (10)

i i j ih ki li l k i j

103

primeri javnih parkiralita sa naplatom korienja

Parkiranje (11)

parking garaeparking garae zatvoreni prostori uraeni iskljuivo za potrebe parkiranja

i garairanja vozilag j podela

namena-individualne i kolektivnegraevinsko-prostorna dispozicija-podzemne i nadzemneurbanistiko-arhitektonski tretman-samostalne ili kombinovane sa drugim sadrajimadrugim sadrajimanain eksploatacije-javne (sa ili bez naplate) i posebne namene

104

Parkiranje (12)

nadzemne garae su ekonominije (izgradnja, g j ( g j ,eksploatacija, oprema), ali podzemne ne zauzimaju gradske povrine

lokacijanadzemne garae se planiraju i grade na slobodnim terenima i izolovanim lokacijama koje nemaju posebnu urbanistikuizolovanim lokacijama koje nemaju posebnu urbanistiku saglasnostpodzemne garae se ee rade u sklopu objekata druge namene (trni centri, stanovanje, trgovi, stanice inskih sistema javnog prevoza)

105

Parkiranje (13)

106

standardni tipovi prostornih reenja(a-prave rampe, b-spiralne rampe, c-parkirne rampe)

Parkiranje (14)

mehanike parking garaep g gprimena za dugotrajno parkiranje i za posebne namene (poznati korisnici) zbog duine procesak tikoncepti- mehaniki toranj-horizontalno i vertikalno pomeranje do parkirnog modula kada voza ulazi na parking mesto, potreba za p g p g , ppeakom komunikacijom- paletne garae-pomeranje i praznih i punih paleta do smetanja na odgovarajue mesto neophodna je stalna informacija ona odgovarajue mesto, neophodna je stalna informacija o prostornom poloaju svakog vozila, horizontalna i vertikalna organizacija- kontinualno vezane kabine (pater noster)-horizontalna i vertikalna organizacija, ogranien kapacitet

107

Parkiranje (15)

koncepti mehanikih parking garaa(a-toranj b-palete c-kontinualno vezane kabine)

108

(a toranj, b palete, c kontinualno vezane kabine)

Pratea oprema (1)

oivienje kolovozaoivienje kolovoza funkcija

bezbednost kroz fiziko razdvajanje vidova saobraajaj j jvizuelno voenje tokova vozilarealizacija sistema povrinskog odvodnjavanjaestetski doivljaj ulice

osnovni element je ivinjak koji svojom visinom fiziki d j d i i b b j d d j j iodvaja druge povrine i obezbeuje odvodnjavanje i ne

predstavlja bonu smetnju za kretanje vozilastandardna visina za oba uslova 12 cmstandardna visina za oba uslova 12 cmstandardna duina 80 ili 100 cm

109

Pratea oprema (2)

110

standardni betonski ivinjaci imesta primene u profilima gradske putne mree

Pratea oprema (3)

specijalni betonski ivinjaci (a-iroki b-prelazni)

111

specijalni betonski ivinjaci (a iroki, b prelazni)

Pratea oprema (4)

oivienja i obrada razdelnog ostrva u zoni peakog prelaza

112

izdizanje povrine peakog prelaza na raskrsnicama sekundarne mree(a-polovina visine ivinjaka, b-puna visina ivinjaka)

Pratea oprema (5)

odvodnjavanjeodvodnjavanje sistemi za odvodnjavanje karakteristini za vangradske

puteve se mogu primeniti samo na potezima gradske p g p p gmree voene u slobodnom koridoru bez peakih i/ili biciklistikih staza u regulacionoj irini (prigradska

d j )podruja)podrazumeva se da u daljem razvoju grada nee biti promene namene odnosno ivine izgradnjenamene, odnosno ivine izgradnje

odvodnjavanje najveeg dela gradske mree se zasniva na kanalizacionim sistemima (prihvataju vodu sa (p jkolovoza i povrina unutar regulacione linije, ali esto i izvan nje)

113

Pratea oprema (6)

zadatak sistemapopreno slivanje i povrinsko poduno voenje do mesta prihvatanja, a zatim, kroz podzemno kanalisanje, prikljucima i podunim vodovima dovoenje do mesta za preiavanje ipodunim vodovima, dovoenje do mesta za preiavanje, i isputanje u recipijent

tipski poloaji slivnika (a horizontalan u kolovoznoj ravni

114

tipski poloaji slivnika (a-horizontalan u kolovoznoj ravni,b-vertikalan u ivinjaku, c-kombinovan) i oblici reetki za horizontalan poloaj

Pratea oprema (7)

nivoi sistemapotpuno podzemno kanalisanje voda sa svih kolovoznih i drugih povrina (obavezno za sve saobraajnice primarne putne mree u urbanizovanom podruju)u urbanizovanom podruju)potreba za podzemnim kanalisanjem se javlja samo na pojedinim delovima saobraajnica ili je mogue primeniti sistem povrinskog kanalisanja, ako to uslovi dozvoljavaju (saobraajnice u prigradskom podruju ili pojedinani delovi sekundarne mree))

115

Pratea oprema (8)

116

tipske koncepcije odvodnjavanja deonica gradske putne mree

Pratea oprema (9)

komunalne instalacijekomunalne instalacije sistemi komunalnih instalacija opsluuju urbanu

nadgradnjug jvodovod, elektro-energetska mrea, telekomunikacije, gasovod, toplovod, kanalizacija

ki j di i t i j k it ti i t d d k jisvaki pojedinaan sistem ima svoje zakonitosti i standarde koji se moraju potovati u izgradnji i eksploataciji, ali zahtevaju i potpuno usklaenje sa urbanistiko-saobraajnim elementima gradskog prostora

po pravilu, podzemno poloeni vodovi razliite namene i dometadometa

postoji relativno ogranien prostor unutar regulacione linije do dubine 5 6 m ispod povrine kolovoza

117

linije do dubine 5-6 m ispod povrine kolovoza

Pratea oprema (10)

poduno voenje instalacijap j jpo pravilu, instalacije se ne postavljaju u koridorima GA i GM, osim onih koje slue tim potezimak d t lih k t ij i i t l ij j biti t kkod ostalih kategorija primarne mree, instalacije moraju biti tako smetene da prilikom graenja ili intervencija ometanje saobraajnih tokova bude minimalnodistributivni i prikljuni vodovi, osim kanalizacije, se obino postavljaju izvan protonih kolovoza primarnih saobraajnicaprostor se deli na kontinualne trake irine 0 6-1 m uz rezervacijuprostor se deli na kontinualne trake irine 0,6-1 m, uz rezervaciju prostora za odreenu vrstu vodova

118

Pratea oprema (11)

i i d l t j i t l ijprincip podela na zone za smetaj instalacija

119

Pratea oprema (12)

120

doputeni poloaji instalacija u poprenom profilu saobraajnicei okvirne visine zatitnog nadsloja

Pratea oprema (13)

prostorni sukob podunih vodova se reava kroz tzv. p psinhron plan

tipian raspored instalacija u profilu pristupne ulice

121

tipian raspored instalacija u profilu pristupne ulice

cetvrto predavanje iz predmeta sis

Documents