cpp predavanja

7/28/2019 Cpp Predavanja

1/334

1

Uvod

2

Literatura

Laslo Kraus: Programski jezik C++ sa reenimzadacima, Akademska misao


2/334

3

Programski jezik C

Jezik opte namene

Ima karakteristike

viih programskih jezika

strukturirani tipovi podataka

upravljake strukture

niih programskih jezika (simbolikih programskih jezika)

rad sa bitovima

korienje procesorskih registara

pristup podacima pomou adrese operatore orijentisane ka hardveru raunara

4

Razvoj programskog jezika C

C je projektaovao Dennis Ritchie

1972 u Bell-ovim laboratorijama

Cilj razvoja novog jezika

jezika nezavisan od raunara

karakteristike vieg programskog jezika

korienje umesto simbolikih mainskih jezika koji suzavisni od raunara

Standardizovan 1989

standard izdao American National Standards Institute

ANSI C


3/334

5

Razvoj programskog jezika C++

1980 su dodate klase, jezik je nazvan C sa klasama

Dalja proirenja jezika:

virtuelne funkcije (isto to i redefinisanje u Javi, ali nije sasvimisto to i apstraktna funkcija, koja je istavirtuelna funkcija)

preklapanje operatora

1983/84 je nazvan C++

ime oznaava da C++ nije novi programski jezik, ve proirenjejezika C

preko 95% jezika C je usvojeno bez izmena u C++

promenjeni su neki detalji radi obezbeivanja konzistentnosti novihkoncepcija u C++

Autor C++ je Bjarne Stroustrup, njegova knjiga The C++Programming Languagekoriena je kao definicija jezika pre negoto je standardizovan

6

Razvoj programskog jezika C++

Dalji razvoj

viestruko nasleivanje

apstraktne klase

generike klase

rukovanje izuzecima

1991 objavljena knjiga The Annotated C++ ReferenceManual, autori su Margaret A. Elis i Bjarne Stroustrup,

ANSI standard je izdat 1997, jezik je proiren:

provera tipa objekta u toku izvrenja programa

razraene generike funkcije i klase

definisana biblioteka gotovih klasa i funkcija koje se esto

koriste


4/334

7

Obrada programa na jeziku C++

pod operativnim sistemom MS Windows

Unoenje izvornog teksta programa u datoteku.Ekstenzije datoteka su:

.c, ako je napisana u jeziku C

.cpp, ako je napisana u jeziku C++

Prevoenje izvornog teksta programa

ekstenzija datoteke je .obj

Povezivanje prevedenog oblika programa sa potrebnimkorisnikim i sistemskim potprogramima u izvrni oblik

ekstenzija datoteke je .exe

Izvravanje programa

8

Prikazivanje algoritma

Algoritam je opis koraka koji se izvravaju u toku nekeobrade

Opis algoritma

govornim jezikom

grafiki pomou dijagrama toka

pomou pseudojezika

pomou programskog jezika

Najjasnije je grafiko predstavljanje

Vrste dijagrama toka

standardni dijagram toka

strukturirani dijagram toka


5/334

9

Standardni dijagram toka

Orijentisani graf koji ima jednu poetnu i jednu zavrnutaku

10

Strukturirani dijagram toka

Podrava principe strukturiranog programiranja


6/334

11

Tipovi podataka

12

Elementi jezika C

Skup znakova

Leksiki simboli

Beli znaci

Naredbe

Direktive pretprocesora


7/334

13

Skup znakova

Mala i velika slova engleskog alfabeta

razlikuju se mala i velika slova

Deset decimalnih cifara

Vei broj znakova interpunkcije

14

Leksiki simboli

Leksiki simboli su nedeljivi nizovi znakova

identifikatori

konstante

slubene rei

operatori

separatori

Leksiki simboli se piu spojeno ili razdvojeno belimznacima


8/334

15

Beli znaci

Beli znaci su

razmak

tabulacija

vertikalna tabulacija

prelazak u novi red

prelazak na novu stranicu

16

Komentari

Komentar u jednom redu

// Proizvoljan tekst do kraja reda

Komentar u proizvoljnom broju redova

/*

tekst napisan u proizvoljnom broju redova

*/

/* moe i unutar jednog reda */

Komentari se mogu smatrati belim znacima


9/334

17

Naredbe

Naredbe su nizovi leksikih simbola

Vrste naredbi

deklarativne naredbe slue za definisanje podataka,potprograma (funkcija), ...

izvrne naredbe izvode elementarne obrade

18

Direktive pretprocesora

Pretprocesor je deo prevodioca koji koji priprema izvornitekst programa pre samog prevoenja

Direktive pretprocesora su uputstva kojima se utie natok prevoenja programa

Nisu deo programa tj. nisu naredbe

Piu se u posebnim redovima, prvi ne-beli znak je # Naredbe se ne piu u istom redu sa direktivom

Primer direktive pretprocesora:

#define PI 3.14


10/334

19

Identifikatori

Identifikatori slue za oznaavanje

podataka

simbolikih konstanti

tipova podataka

potprograma (funkcija)

oznake koje su odredita za naredbe skoka

Identifikatori se sastoje od velikih i malih slova, cifara iznaka donja crta "_" (u Javi moe i "$!)

prvi znak ne moe biti cifra

mogu da budu proizvoljno dugaki

po standardu najmanje 31 znak je znaajan

20

Primeri identifikatora

Ispravni identifikatori

alfa

a

b356

c5a

ime_i_prezime

imeIprezime

Neispravni identifikatori

3a // poinje cifrom

int // rezervisana re

x-z // operator nije dozvoljen


11/334

21

Tipovi podataka

Tipovi podataka odreuju osobine podatka:

skup moguih vrednosti podatka

operacije koje mogu da se urade sa podatkom

Podaci se predstavljaju

vrednostima (konstantama)

identifikatorima

22

Podaci predstavljeni konstantama

Ne mogu da se promene u toku izvravanja programa

Konstante predstavljene identifikatorima se nazivajusimbolike konstante

Konstante ne zauzimaju prostor u memoriji, ugraene sudirektno u naredbe programa

Pod terminom "podatak" nee se nadalje podrazumevatikonstante


12/334

23

Podaci predstavljeni identifikatorima

Zauzimaju prostor u memoriji

Vrednost podatka se smeta u prostor u memoriji

Vrste podataka na osnovu mogunosti promene

Promenljivi podaci su najei oblik podataka koji sekoriste

Nepostojani podaci su podaci koji mogu da se menjajuizvan kontrole programa

npr. hardverski registri perifernih ureaja

Nepromenljivi podaci su podaci koji ne mogu da se

menjaju Razlika izmeu #define and const deklaracije kompajler

prepoznaje identifikator deklarisan kao const

const int KONST=96;

24

Prosti i sloeni podaci

Prosti (skalarni, nestrukturirani) podaci ne mogu da sedele na manje delove koji mogu nezavisno da seobrauju (nemaju strukturu)

Sloeni (strukturirani) podaci se sastoje od vieelemenata koji mogu biti prosti ili sloeni


13/334

25

Prosti tipovi podataka

U jeziku C postoje samo numeriki (prosti) tipovipodataka

celobrojni

realni

Logiki tip podataka je uveden u C++

spada u grupu celobrojnih tipova

26

Celobrojni tipovi podataka

Celobrojni tipovi su char i int sa svojim varijantama

int je osnovni celobrojni tip

oznaen je (ima pozitivne i negativne vrednosti)

najbolje odgovara hardveru raunara

obino je duine jedne mainske rei raunara

char je mali celobrojni podatak dovoljan da primi jedanznak iz skupa znakova koji se koriste na raunaru

standardom nije precizirano da li je oznaen

Modifikatori pomou kojih se dobijaju varijante tipova su

short

long

unsigned


14/334

27

Varijante tipa char

char tipino ima duinu jednog bajta

tipini opsezi vrednosti su

od 128 do 127 ako je oznaen

od 0 do 255 ako je neoznaen

kodovi znakova su pozitivni

unsigned char je neoznaena varijanta tipa char

tipini opseg vrednosti je od 0 do 255

signed char je oznaena varijanta tipa char

tipini opseg vrednosti je od 128 do 127

28

Varijante tipa int

Varijante su oznaene

Neoznaene varijante se dobijaju dodavanjemmodifikatora unsigned

Oznaene varijante

short int, tipina duina je 16 bita

int, tipina duina je 16 ili 32 bita

long int, tipina duina je 32 bita

Neoznaene varijante

unsigned short int

unsigned int

unsigned long int


15/334

29

Skraeno pisanje varijanti tipa int

U varijantama tipa int sa modifikatorima moe seizostaviti re int

Ekvivalentno je korienje

short i short int

long i long int

unsigned short i unsigned short int

unsigned long i unsigned long int

30

Realni tipovi podataka

float je realni podatak u jednostrukoj tanosti

broj tanih decimalnih cifara je 6 do 7

double je realni podatak u dvostrukoj tanosti

broj tanih decimalnih cifara je 15 do 16

long double je realni podatak u viestrukoj tanosti

Raunari obino podravaju IEEE standard za brojeveIEEE 754


16/334

31

Standard IEEE 754, opsezi brojeva

2,2210308 1,7910308(2252)2102321022double

1,171038 3,401038(2223)21272126floatpriblini opsegmaxmin

Sa normalizovanom mantisom (eksponent 0)

4,9410324 2,2210308(1252)2102221074double

1,401045 1,751038(1223)21262149float

priblini opsegmaxmin

Sa denormalizovanom mantisom (eksponent = 0)

32

Logiki tip podataka

Uveden je u C++

Celobrojni tip

Tipbool ima dve vrednosti

false je logika neistina

true je logika istina


17/334

33

Celobrojne konstante

Piu se u numerikim sistemima

decimalnom

oktalnom

heksadecimalnom

34

Decimalne celobrojne konstante

Prva cifra ne moe da bude 0

Moe se pisati predznak + ili

bez predznaka se podrazumeva +


18/334

35

Konstante u oktalnom numerikom sistemu

Osnova sistema je 8

Cifre su od 0 do 7

Prva cifra oktalne konstante mora da bude 0

Znak broja je odreen prvim bitom broja u binarnomnumerikom sistemu

Primeri

01

0145

36

Konstante u heksadecimalnom numerikom

sistemu Osnova sistema je 16

Cifre su od 0 do 9 i slova A, B, C, D, E, F

mogu se koristiti mala ili velika slova

heksadecimalna konstanta poinje sa 0x ili 0X

Znak broja je odreen prvim bitom broja u binarnom

numerikom sistemu

Primeri

0x1a

0XCF05

0x2F3B

0xFFFFFFFF


19/334

37

Konstante varijanti celobrojnih tipova

Konstante su tipa int ako je celobrojna konstantaunutar opsega tipa int, inae je tipa long int

Sufiks u ili U slui za neoznaene celobrojne konstante

Primeri: 1u, 06U, 0xFFu

Sufiks l ili L slui za celobrojne konstante tipa longint

Primeri za oznaeni tip long int:

1l, 024L, 0xFFL

Primeri za neoznaeni tip long int:

1ul, 024UL, 0xFFUL

38

Realne konstante

Piu se u decimalnom numerikom sistemu

Za vrlo velike i vrlo male brojeve koristi se zapis samantisom i eksponentomE

Mantisa je decimalni broj sa decimalnom takom

mora da ima bar jednu cifru

Moe da se koristi malo ili veliko slovo e ili E

Pojedini delovi mogu da nedostaju

Da bi se razlikovale od ceolbronih konstanti mora dapostoji ili decimalna taka ili E ili e


20/334

39

Realne konstante

Podrazumeva se tip double

Za tip float dodaje se F ili f na kraju

Za tip long double dodaje se L ili l na kraju

Primeri:1.23 1.2E5 1e5 .2e3 .10.1F 3.1e3f

Primeri neispravnih realnih konstanti:1,23 1.a2

40

Znakovne konstante

Piu se izmeu jednostrukih navodnika

Primeri:'A' 'a' '3'

U jeziku C++ su tipa char, a u jeziku C su tipa int


21/334

41

Pridruivanje identifikatora tipovima podataka

Tipovima se mogu dodeliti sopstveni identifikatorinaredbom opteg oblika

typedef opis_tipa naziv_tipa;

opis_tipa je tip kojem se dodeljuje identifikator

moe biti i tip koji je prethodno uveden naredbomtypedef

naziv_tipa je identifikator koji se dodeljuje tipu iji je

opis naveden

Primeri:

typedef unsigned int pozitivan;

typedef pozitivan neoznacen;

Tipovi pozitivan i neoznacen su nova imena

Podaci ovih tipova su u stvari istog tipa unsigned int

42

Definisanje podataka

Promenljivi podaci se definiu deklarativnom naredbomopteg oblika

tip podatak = vrednost,podatak, ... ;

tip je opis tipa

podatak je identifikator podatka

Podatku moe da se dodeli poetna vrednostnavoenjem = vrednost

ako se ne dodeli poetna vrednost podatak e imati nekusluajnu vrednost zateenu u memoriji!

neki podaci dobijaju poetnu vrednost 0

Dodeljivanje poetne vrednosti naziva se inicijalizacija

Vrednost koja se dodeljuje naziva se inicijalizator


22/334

43

Primeri definisanja podataka

int i=0, pocetak, kraj=10;

float duzina = 101.5;

typedef unsigned int pozitivan;

typedef pozitivan neoznacen;

pozitivan alfa=0, beta=100;

neoznacen a=alfa+beta;

44

Definisanje nepostojanih podataka

Nepostojani podaci su promenljivi podaci ija vrednostmoe da se promeni u toku izvravanja programa izvankontrole programa

Definiu se modifikatorom volatile na poetkunaredbe

Primer:volatile int znak, v=4;


23/334

45

const

U jeziku C sa const se definiu nepromenljivi podaci

nepromenljivi podatak mora da se inicijalizuje

ne moe da mu se promeni vrednost u toku izvravanjaprograma

nije konstanta, tj. ne moe da se koristi na mestu gde sezahtevaju konstante

U jeziku C++ sa const se definiu simbolike

konstante

mogu da se koriste na mestima gde se oekuju konstante

Primeri

const int DIMENZIJA=100;

const double e=2.71828182845905;

const long dan=24L * 60 * 60;

46

Simbolike konstante u jeziku C

Definiu se direktivom define iji je opti oblik:

#define IME_KONSTANTE vrednost_konstante

IME_KONSTANTE je identifikator, obino se pie velikim

slovima

vrednost_konstante je konstanta standardnog tipa

U jeziku C++ mogu da se koriste i simbolike konstantedefinisane direktivom define

Primeri

#define MIN 0

#define MAX 1000

#define PI 3.14159


24/334

47

Nabrojane konstante

Nabrojane konstante su simbolike konstante

Dodeljuju im se vrednosti eksplicitno ili implicitno poredosledu

Opti oblik naredbe je

enumime_nabrajanja {

IME_KONSTANTE=vrednost,

...

IME_KONSTANTE=vrednost}

Nabrojane simbolike konstante su formalno tipa int

48

Nabrojane konstante

ime_nabrajanja je identifikator nabrajanja koji moe

da se izostavi

IME_KONSTANTEje identifikator konstante

svi identifikatori moraju biti razliiti

vrednost je vrednost koja se dodeljuje konstanti i

moe da se izostavi konstanta kojoj nije eksplicitno dodeljena vrednost dobija

vrednost za jedan veu u odnosu na prethodnu konstantuu nabrajanu

ako prvoj konstanti nije dodeljena vrednost ona dobijavrednost 0


25/334

49

Nabrojane konstante

Nabrojane konstante mogu da se koriste kao novi tip

u jeziku C mora se pisati i re enum

u C++ moe se koristiti ime_nabrajanja bez enum

ako ne postoji podatak sa tim imenom, inae se morapisati i enum

50

Nabrojane konstante

Da ne bi morala da se pie re enumu jeziku C moese koristiti naredba typedef oblika

typedef enum

{

IME_KONSTANTE= vrednost,

IME_KONSTANTE= vrednost,

...

} Ime_tipa;

ime_nabrajanja koje se pie iza rei enumse u

ovom sluaju najee izostavlja, ali moe da se napie


26/334

51

Primeri za nabrojane konstante

enum{ NE, DA };

enumKONSTANTE { C1=5, C2, C3=10, C4 };

enummeseci { JAN=1,FEB,MAR,APR,MAJ,JUN,

JUL,AVG,SEP,OKT,NOV,DEC };

typedef enum

{ PON=1,UTO,SRE,CET,PET,SUB,NED } Dani;

typedef enummeseci Meseci;

Dani dan1 = PON;(bez enum)

Dani dan2 = PON + 2;

enummeseci mesec = JAN;(sa enum)

Meseci mesec1 = FEB;

52

Ulaz i izlaz podataka

Preko tastature podaci se unose kao nizovi znakova tj. utekstualnom obliku

Na ekranu se podaci prikazuju u tekstualnom obliku

Podaci u memoriji raunara su u binarnom obliku

Prilikom unoenja podataka preko tastature tastature

radi se ulazna konverzija

Prilikom prikazivanja podataka na ekranu radi se izlaznakonverzija


27/334

53

Ulaz i izlaz podataka u jeziku C

Za ulaz i izlaz podataka postoje biblioteke funkcije(potprogrami)

Funkcija scanf se koristi za itanje podataka preko

glavnog ulaza (tastature) i ulaznu konverziju podataka

Funkcija printf se koristi za pisanje podataka preko

glavnog izlaza (ekran) uz primenu izazne konverzije

Deklaracije funkcija scanf i printf nalaze se u

stdio.h

54

Skretanje glavnog ulaza i glavnog izlaza

Moe da se uradi skretanje glavnog ulaza (tastature) iglavnog izlaza (ekran) i da to postanu datoteke

Pokretanje programa, glavni ulaz je tastatura, a glavniizlaz je ekran

ime_programa

Pokretanje programa sa skretanjem glavnog ulaza iglavnog izlaza

ime_programa glavni_izlaz


28/334

55

Ulazna konverzija

Opti oblik funkcije scanf je:

scanf(format, &arg1, &arg2, ... , &argN);

format je tekstualni podatak oblika "tekst" kojiodreuje ulazne konverzije koje se koriste

pojedinane konverzije su oblika %nq

% je oznaka za poetak konverzije

n su dopunski parametri konverzije

q je oznaka za vrstu konverzije

&arg su adrese promenljivih ije se vrednosti uitavaju arg su identifikatori podataka koji se uitavaju

& je operator za dohvatanje adrese podatka

56

Ulazna konverzija

Ulazni podaci su razdvojeni belim znakom, tj. podatak jeniz znakova izmeu dva bela znaka

itanje podatka se zaustavlja na prvom znaku izaproitanog podatka

Broj znakova u jednom podatku

moe da bude proizvoljan moe da se nevede parametrom n (unutar %nq)

u ovom sluaju ne mora da beli znak izmeu dva podatka

Vrste ulaznih konverzija

za celobrojne podatke

za realne brojeve


29/334

57

Konverzije za celobrojne podatke

Konverzije za tip int su: i, d, u, o, x

i je decimalna, oktalna ili heksadecimalna konverzija

zavisno od oblika podatka na osnovu pravila pisanja

d je decimalna konverzija

u je decimalna konverzija za tip unsigned int

o je oktalna konverzija (bez obzira na vodeu 0)

x je heksadecimalna konverzija (bez obzira na 0x)

Za tipove short dodaje se znak h ispred oznake

konverzije: hi, hd, hu, ho, hx

Za tipove long dodaje se znak l ispred oznakekonverzije: li, ld, lu, lo, lx

58

Konverzije za realne podatke

Konverzije za tip float su: f, e, g

ulazne konverzije su iste, izlazne se razlikuju

Za tip double dodaje se znak l ispred oznake

konverzije: lf, le, lg

Za tip long double dodaje se znak L ispred oznake

konverzije: Lf, Le, Lg


30/334

59

Tok konverzije

scanf(format, &arg1, &arg2, ... , &argN);

Analizira se format sleva udesno, znakovi razmaka i

tabulacije se

Kad se naie na opis konverzije vri se konverzija irezultat se dodeljuje sledeem podatku iz liste

itanje se zavrava kad se naie na kraj formata ili akose desi greka

Programer obezbeuje da broj opisa konverzije i brojpodataka budu isti

ako je broj podataka vei od broja opisa, prekobrojnipodaci nee dobiti vrednost

ako je broj opisa vei od broja podataka posledice sunepredvidive

60

Dodatni znaci u formatu

U opisu konverzije mogu postojati dodatni znaci

ita se po jedan znak za svaki dodatni iz opisakonverzije

moraju da budu isti

ne radi se dodela vrednosti

Ako je dodatni znak %, piu se dva znaka %% umestojednog, jer jedan znak oznaava poetak opisakonverzije


31/334

61

Primer uitavanja

int i;

float f;

double d;

scanf("%i%f%lf", &i, &f, &d);

62

Izlazna konverzija

Opti oblik fukncije scanf je:

printf(format, izraz1, ... , izrazN);

format je tekstualni podatak oblika "tekst" koji

odreuje izlazne konverzije koje se koriste

pojedinane konverzije su oblika % -+0#n.kq

prvi znak % je oznaka za poetak konverzije znaci -+0#n.k su dopunski parametri konverzije i ne

moraju da postoje

poslednji znak q je oznaka za vrstu konverzije

izrazi su numeriki izrazi ije se vrednosti ispisuju


32/334

63

Dopunski parametri konverzije -+0 #n.kq

znak n je celobrojna decimalna konstanta

oznaava najmanji broj znakova za ispisivanje

ako je potrebno ispisuje se vie znakona od n, inae se saleve strane dodaju prazni znaci

znak k razdvojen takom oznaava tanost prikazivanja

podataka koja zavisi od vrste konverzije

znak - oznaava poravnanje uz levu stranu

znak + oznaava da treba da se ispie znak + ispred

pozitivnog broja

znak razmaka oznaava da treba da se ostavi jednoprazno mesto umesto znaka +

znak 0 oznaava da se u sluaju ravnanja na desnu ivicu

sa leve strane umesto praznih znakova ispisuju nule

znak # oznaava alternativni nain ispisivanja koji zavisi

od vrste konverzije

64

Parametar konverzije *

Umesto dopunskih parametara n i k moe da se staviznak *

kao irina polja za ispisivanje uzima se vrednost sledeegcelobrojnog izraza meu argumentima funkcije printf


33/334

65

Konverzije za celobrojne podatke

Konverzije za tip int su: i, d, u, o, x, X

Sve konverziju osim u se primenjuju za tipove int i

unsigned int, a u se primenjuju za unsigned int

i, d oznaavaju decimalnu konverziju

o oznaava oktalnu konverziju

vodea 0 se ispisuje ako postoji znak # u opisu konverzije

x, X oznaavaju heksadecimalnu konverziju, pri emu se

cifre oznaene slovima se ispisuju malim ili velikim slovima vodei 0x se ispisuje ako postoji znak # u opisu konverzije

Za tipove short dodaje se znak h, a za long znak lispred oznake konverzije: hi, hd, hu, ho, hx, hX,odnosno li, ld, lu, lo, lx, lX

Tanost k oznaava najmanj broj cifara

dodaju se vodee nule ako je potrebno

66

Konverzije za realne podatke

Konverzije za tip double su: f, e, E, g, G

f oznaava konverzije oblika ccc.cccccc k oznaava broj decimalnih mesta, podrazumevano je 6, a

za k=0 se ne ispisuje ni decimalna taka

# oznaava obavezno ispisivanje decimalne take

e, E oznaavaju konverziju u eksponencijalni oblik

c.ccccccexx ili c.ccccccExx k oznaava ukupan broj cifara, podrazumeva se 6, a jedna

nenulta cifra je uvek ispred decimalne take

# oznaava obavezno ispisivanje decimalne take

konverzije g, G su iste kao e, E ako je eksponent veiod 4 ili vei ili jednak od tanosti, inae su iste kao f

Za tip long double dodaje se znak L ispred oznake

konverzije: Lf, Le, LE, Lg, LG Konverzije za tip float su iste kao za double

tanost k treba da je primerena tipu float


34/334

67

Tok konverzije

printf(format, izraz1, ... , izrazN);

Analizira se format sleva udesno, znakovi koji nisu

deo opisa konverzije ispisuju se kako su navedeni

Kad se naie na opis konverzije vri se konverzijasledeeg izraza i rezultat se ispisuje

Ispisivanje se zavrava kad se doe do kraja formata

Programer obezbeuje da broj opisa konverzije i brojpodataka budu isti

ako je broj podataka vei od broja opisa, prekobrojnipodaci se nee ispisati

ako je broj opisa vei od broja podataka posledice sunepredvidive

Posledice su nepredvidive ako se ne slau vrstakonverzije i tip podatka

68

Znaci u formatu

Znak \n oznaava prelazak u novi red

Ako je potrebno ispisati dodatni znak %, piu se dvaznaka %% umesto jednog, jer jedan znak oznaava

poetak opisa konverzije


35/334

69

Primeri ispisivanja

printf("Dobar dan!\n");

printf("Zapremina lopte poluprecnika %7.3f je %g\n",

r, v);

printf("Zbir brojeva %d i %d je %d\n", m, n, m+n);

printf("Srednja vrednost je %*.*f\n", m, n, s);

70

Primer programa

Program ispisuje: Pozdrav svima!

#include

main()

{

printf("Pozdrav svima!");

}


36/334

71

Primer programa

Primer programa koji uitava dva cela broja, sabira ih iispisuje rezultat

#include

main()

{

int a, b;

printf("unesite dva cela broja: ");

scanf("%d%d", &a, &b);int c = a + b;

printf("Zbir unetih brojeva: %d\n", c);

}

72

Operatori


37/334

73

Operatori i izrazi

Operator je radnja koja se izvrava nad operandima idaje rezultat

Izraz je proizvoljno sloeni sastav operanada i operatora

Izrazi su:

konstanta

podatak

operator izraz

izraz operator

izraz operator izraz

izraz ? izraz : izraz

( izraz )

74

Tipovi operatora na osnovu broja operanada

Unarni

Binarni

Ternarni


38/334

75

Vrste operatora

Adresni operatori

Aritmetiki operatori

Relacijski operatori

Operatori nad bitima

Logiki operatori

Operatori za dodelu vrednosti

Operator zarez

izraunava prvi operand i odbacuje rezultat, a zatim izraunava

drugi operandi vraa tu vrednost. Poeljno kada su potrebniboni efekti.

Primer:

int a = 1, b=2;

i = a += 2, a + b; // increases a by 2, then stores a = 5 into i

76

Operatori

>

212

+ -213

* / %214

.* ->*215

! ~ ++a --a + - * &

(tip) sizeof new delete116

a++ a-- static_cast

const_cast dynamic_cast

reinterpret_cast typeid

117

[] () . ->218

::1, 219

OperatoriSmergrupisanja

Brojoperanada

Prioritet


39/334

77

Operatori

< >=211

== !=210

,21

throw12

= += -= *= /= %=

&= ^= |= =

23

?:34

||25

&&26

|27

^28

&29

OperatoriSmergrupisanja

Brojoperanada

Prioritet

78

Unarni aritmetiki operatori + i -

+ vrednost operanda bez promenene znaka

vrednost operanda sa promenjenim znakom

Prefiksni operatori

Prioritet je 16

Grupisanje je zdesna ulevo


40/334

79

Unarni aritmetiki operatori ++ i --

++ uveavanje za jedan

umanjivanje za jedan

Operatori mogu biti prefiksni i postfiksni

Za postfiksne operatore

prioritet je 17

smer grupisanja nije definisan

Za prefiksne operatore

prioritet je 16 smer grupisanja je zdesna ulevo

++k // k=k+1

k++ // k=k+1

j = --k // k=k1, j=k

j = k-- // j=k, k=k-1

80

Binarni aritmetiki operatori

+ zbir

razlika

* proizvod

/ kolinik

% ostatak deljenja dva broja

Grupisanje je sleva udesno

Prioritet je:

14 za *, /, %

13 za +, -


41/334

81

Primeri osnovnih operacija

int a = 1 + 1; // a = 2

int b = a * 3; // b = 6

int c = b / 4; // c = 1

int g = b % 4; // g = 2

int d = c - a; // d = -1

int e = -d; // e = 1

double a = 1 + 1; // a = 2

double

b = a * 3; // b = 6double c = b / 4; // c = 1.5

//double g = b % 4; //greka, definisan za celobrojne tipove

double d = c - a; // d = -1

double e = -d; // e = 1

82

Boni efekat

Boni efekat je promena vrednosti nekog operandaoperatora u toku izvravanja operatora

Primer

j = --k; // k = k - 1, j = k

--k; // k = k - 1


42/334

83

Aritmetiki operatori dodeljivanja

izraz1 = izraz2;

izraz1 operator= izraz2;

//izraz1 = izraz1 operator izraz2;

Operatori su

+=

-=

*=

/=%=

Prioritet je 3

Grupisanje zdesna ulevo

84

Primeri aritmetikih operatora za dodeljivanje

a = b = c = d + 5;

b = b % c;

b %= c;

d = d + e * f;

d += e * f;

a = b++ + 3*(c=d-3);

//a = b++ + 3*c=d-3;// greka


43/334

85

Lvrednost

Lvrednostje vrednost koja oznaava podatak umemoriji, odnosno moe da se nalazi na levoj strani

operatora za dodelu vrednosti

Neki operatori se primenjuju samo na lvrednosti

operandi operatora ++, --, &

operandi na levoj strani operatora za dodelu vrednosti

Rezultat nekih operatora je lvrednost

operatora za posredni pristup * i indeksiranje [ ]

prefiksnih operatora ++ i -

svih operatora za dodelu vrednosti

rezultat ternarnog operatora ?: je lvrednost ako su drugii trei operand isttog tipa i ako su oba lvrednosti

86

Primeri za lvrednosti

++ ++k; // ++(++k) ili k=k+2

--k*=5; // (--k)*=5 ili k=(k-1)*5

k++ ++; // greka

d*=e+=f; // e=e+f, d=d*e

(d*=e)+=f; // d=d*e, d=d+f ili d=d*e+f

x=y=5; // x=(y=5) ili y=5, x=y

++(p/=q); // p=p/q, p=p+1 ili p=p/q+1

++p/=q; // p=p+1, p=p/q ili p=(p+1)/q

long x=5;

int a,b;

x ? a : b = 1; // x ? a=1 : b=1

x ? x : b = 1; // greka

x ? 2 : b = 1; // greka


44/334

87

Konverzija tipa

Binarni operatori se izvravaju nad operandima istihtipova

Za operande razliitih tipova radi se automatskakonverzija

Oprez: kompajler ne upozorava tako striktno kao kod Jave mogue nenamerne greke.

Pravilo za automatska konverziju tipa: tip operandajednostavnijeg tipa se pretvori u tip operanda sloenijeg

tipa i posle toga se izraunava rezultat operatora Neoznaena varijanta istog tipa je sloenija od oznaene

varijante

88

Automatska konverzija tipa

ako je jedan operand tipa long double, i drugi sepretvori u tip long double;

inae, ako je jedan operand tipa double, i drugi sepretvori u tip double;

inae, ako je jedan operand tipa float, i drugi se

pretvori u tip float; inae, ako je bilo koji od operanada tipa char ilishort pretvori se u tip int,ili ako je jedan operand tipa unsigned char iliunsigned short pretvori se u tip unsigned, (popotrebi se oba pretvore u tip int ili unsigned;


45/334

89

Automatska konverzija tipa - nastavak

posle, ako je jedan operand tipa unsigned long, idrugi se pretvori u tip unsigned long;

inae, ako je jedan operand tipa long, i drugi sepretvori u tip long;

inae, ako je jedan operand tipa unsigned, i drugi sepretvori u tip unsigned

Tip rezultata je uvek bar tip int ili unsigned

Primeri5/4*3. // (5/4)*3.= 1*3. = 1.*3. = 3.

3.*5/4 // (3.*5)/4= (3.*5.)/4= 15./4= 15./4.= 3.75

90

Automatska konverzija tipa kod dodele vrednosti

Tip operanda sa desne strane se pretvara u tip operandasa leve strane oprez!

Realni podatak se konvertuje u celobrojni odsecanjemrazlomljenog dela

Pretvaranje kraeg celobrojnog podatka u dui

za oznaene tipove proiruje se predznak

za neoznaene tipove dodaju se nule sa leve strane


46/334

91

Konverzija logikog tipa u C++

Automatska konverzija u izrazima iz tipabool u

numeriki tip (ne moe u Javi!)

false se konvertuje u celobrojnu vrednost 0

true se konvertuje u celobrojnu vrednost 1

Dodela vrednosti numerikog podatka promenljivoj tipabool

vrednost 0 se pretvara u false

vrednost razliita od 0 se pretvara u true

Na mestima gde se oekuju logike vrednosti mogu dase piu numeriki podaci

Primer:

int i;

if( i ) ...

92

Eksplicitna konverzija tipa

Pretvaranje u eljeni tip se radi unarnim prefiksnim castoperatorom (unutar zagrada se napie ime tipa u koji sepretvara)

( ime_tipa )

Primeri:

(double)a

(unsigned int) a+b //((unsigned int)a)+b


47/334

93

Relacijski operatori (operatori poreenja)

> Vee

< Manje>= Vee ili jednako

, =, 5; // 8==(13>5), 8==1, false

a < b < 5; // (a


48/334

95

Logiki operatori

! Logika negacija

Prefiksni unarni operator

Prioritet je 16


&& Logiko i

|| Logiko ili

Binarni operator Prioritet operatora && je 6, a operatora || je 5

Grupisanje je sleva udesna

96

Tabela logikih operatora

falsetrue

truefalse~

truetruetrue

truefalsefalse

truefalse||

truefalsetrue

falsefalsefalse

truefalse&&


49/334

97

Uslovni izraz ?:

Opti oblik je

uslov ? izraz1 : izraz2

Primeri

(a > b) ? a : b // max(a, b)

(x


50/334

99

Logike operacije po bitima

Prefiksni unarni operator

~ komplementiranje po bitima (prioritet 16)

Binarni operatori

& logika "i" operacija nad bitima (prioritet 9)

| logika "ili" operacija nad bitima (prioritet 8)

^ logika "iskljuivo ili" operacija nad bitima (prioritet 7)

100

Logike operacije po bitima

01

10~

111

100

10|

101

000

10&

011

100

10^


51/334

101

Primeri za operatore nad bitima

37001001011000001010

15^ 0000111115& 00001111

42001010104200101010

47001011114311010101

15| 0000111142~ 00101010

4200101010

102

Operatori za pomeranje po bitima

Binarni operatori za pomeranje levog operanda zaonoliko bita koliko iznosi desni operand

> pomeranje udesno

nema >>> kao u Javi jer postoje oznaeni i neoznaeni

tipovi

Prioritet je 11

Grupisanje je sleva udesno

Rezultat je nedefinisan ako je desni operand negativan ilije vei od broja bita u levom operandu


52/334

103

Operatori za pomeranje po bitima

Pri pomeranju ulevo sa desne strane se dodaju nule

Pri pomeranju udesno sa leve strane se dodaju

za neoznaene (unsigned) tipove dodaju se nule

(logiko pomeranje)

za oznaene tipove dodaju se biti koji su jednakipredznaku opearnda (aritmetiko pomeranje)

104

Operatori po bitima i dodela vrednosti

Za binarne operatore za rad po bitima postoje i operatoriza dodelu vrednosti

&=

^=

|=

=

Prioritet je 3



53/334

105

Primeri za pomeranje ulevo

vrednost 2; // a = 0...0 00001000 (tj. a=8)

a >>= 4; // a = 0...0 00000000 (tj. a=0)

int b = -8; // b = 1...1 11111000

b = b >> 2; // b = 1...1 11111110 (tj. b=-2)

b >>= 1; // b = 1...1 11111111 (tj. b=-1)

b >>= 1; // b = 1...1 11111111 (b ostaje -1)


54/334

107

Pomeranje udesno za neoznaene tipove

vrednost >> broj_bita_za_koliko_se_pomera;

Sa leve strane se dodaju nule

Biti sa desne strane se gube

Primer:unsigned k = 0xFFFFFFFF; // k je najvei unsigned

k = k >> 1; // 0x7FFFFFFF

k >>= 23; // 0x000000FF (k je 255)

108

Primeri za operacije nad bitima

022222 & 055555 // =000000, operator po bitima

022222 && 055555 // =true, logiki operator


55/334

109

Niz izraza

Izrazi mogu da se sastave u niz izraza pomou binarnogoperatora zarez (,), pri emu se niz izraza ponaa kao

jedan izraz Binarni operator zarez (,) je prioriteta 1 i grupie se

sleva udesno

Primer

a=5, b+=13, c++

x=3, y*=x+3, x--, z-=x*3- --y

Zbog smera grupisanja i izrazi se izraunavaju slevaudesno u sluaju da ima vie uzastopnih operatora zarez

Rezultat koji vraa niza izraza je vrednost poslednjegizraza (krajnji desni koji se poslednji izraunava)

110

Korienje zagrada

Zagrade slue za definisanje redosleda izraunavanja(prioriteta) i za pisanje jasnijih izraza

a >> b + 3; // prvo se b uveava za 3,

// zatim se sadraj a pomera udesno

// ("+" ima vei prioritet od ">>")

a >> (b + 3); // ekvivalentno gornjem

(a >> b) + 3; // prvo se sadraj a pomera udesno,

// zatim se uveava za 3


56/334

111

Veliina podataka

Operator sizeof je prefiksni unarni operator koji

izraunava veliinu memorije, izraenu u bajtovima, koja

je potrebna za smetanje podatka nekog tipa

Operand je izraz ili identifikator tipa

Ako je operand identifikator tipa stavlja se u zagradama

Primeri

sizeof(char)

sizeof(long double)

Tip rezultata je size_t koji je celobrojni tip definisannaredbom typedef u fajlu

Standardom nije precizirano kojeg celobrojnog tipa jesize_t

112

Biblioteke funkcije

Funkcije na osnovu svojih argumenata daju rezultate

Funkcije mogu da imaju neogranien broj argumenata

Opti oblik pozivanja funkcije jeidentifikator_funkcije(argument, ... , argument)

Ako su argumenti izrazi, izraunavaju se pre pozivanja

funkcije po proizvoljnom redosledu

U sastavu jezika je standardna biblioteka sa velikimbrojem standardnih funkcija

Funkcije su deklarisane u datotekama zaglavlja(header), i imaju ekstenziju *.h


57/334

113

Korienje bibliotekih funkcija

Na poetku datoteke sa izvornim kodom se napiedirektiva include sa imenom *.h datoteke koja e se

koristiti

Opti oblik je

#include

114

Biblioteka matematikih funkcija

Matematike funkcije su deklarisane u datoteci


58/334

115

Naredbe

116

Naredbe

Naredba je osnovna jedinica obrade u programu

Proste naredbe ne mogu da se podele na manje delovekoji su takoe naredbe

Sloene naredbe su strukture narebi (upravljakestrukture) koje odreuju redosled izvravanja naredbi u

strukturi. Dele se na: sekvence

selekcije

cikluse (petlje)

Upravljake naredbe ne vre obradu, ve prenose tokupravljanja na neko drugo mesto (skokovi)


59/334

117

Naredbe

Deklarativne naredbe deklarisanje tipova podataka

Izvrne naredbe

118

Prosta naredba

Opti oblik je

izraz;

Prazna naredba se koristi kada sintaksa jezika zahtevanaredbu, a nije potrebna nikakva obrada

;


60/334

119

Sekvenca (blok)

Niz naredbi koje se izvravaju jedna za drugom

Opti oblik sekvence je

{

naredba1

naredba2

...

naredbaN

}

Moe da se pie i u jednom redu

{ naredba1 naredba2 ... naredbaN }

Moe da bude prazna { }

120

Primer sekvence

int a, b;

...

{

int t;

t = a;

a = b;

b = t;

}

ili u jednom redu

{ t=a; a=b; b=t; }


61/334

121

Doseg identifikatora (oblast vaenja)

Oblast vaenja je deo programa u kojem identifikatormoe da se koristi

Blokovski doseg za identifikatore deklarisane unutarbloka: identifikator moe da se koristi od mesta gde jedeklarisan do kraja bloka u kojem je deklarisan

Primer

{

int x = 5;

double y = x / 2.;

printf("x=%d, y=%f\n", x, y);

}

122

Uklapanje dosega

Unutar jednog bloka (spoljanji) moe da se nalazi drugiblok (unutranji)

U unutranjem bloku mogu da se koriste identifikatoridefinisani u spoljanjem bloku, oni su globalni zaunutranji blok

Identifikatori definisani u unutranjem bloku su lokalniza taj blok, i ne mogu da se koriste izvan njega

U unutranjem bloku se moe definisati identifikator kojiima isto ime kao i identifikator iz spoljanjeg bloka, i nataj nain identifikator iz spoljanjeg bloka postajenevidljiv u unutranjem bloku


62/334

123

Primer uklapanja dosega

{

double x = 0.5;

printf("x=%f\n", x);{

int x=0;

{

int a=1, b=2;

x = a * b;

}

printf("x=%d\n", x);

}printf("x=%f\n", x);

}

x=0.500000

x=2

x=0.500000

124

Selekcije

if-else

switch


63/334

125

Osnovna selekcija if-else

Uslovno izvravanje jedne od dve mogue naredbe

Opti oblik

if(uslov)

naredba1

else

naredba2

uslov je izraz logikog tipa

naredba je jedna naredba ili blok naredbi deo else nije obavezan

Izvravanje

ako uslov vrati vrednost true izvrava se naredba1

inae se izvrava naredba2 (ako else deo postoji)

126

Primeri za if

if(a < b) a = 0;

else b = 0;

if(a > b)

{

t=c; c=a; a=t;

}

else

{

t=c; c=b; b=t;

}

if(a > b) { t=a; a=b; b=t; }


64/334

127

Uklapanje selekcije if-else

if(uslov1)

if(uslov2)

naredba1

else

naredba2

Deo else se uvek odnosi na poslednji if ispred

njega

128

Primer za uklapanje selekcije if-else

if(i == 10)

{

if(j < 20) a = b;

if(k > 100) c = d;

else a = c; // ovaj else se odnosi na uslov if(k > 100)

}

else a = d; // ovaj else se odnosi na uslov if(i == 10)


65/334

129

if else if

if(uslov1)

naredba1;

else if(uslov2)

naredba2;

else if(uslov3)

naredba3;

else if(uslov4)

naredba4;

else

naredba5;

if(uslov1)

naredba1;

else

if(uslov2)

naredba2;

else

if(uslov3)

naredba3;

else

if(uslov4)

naredba4;

else

naredba5;

130

Naredba switch

Grananje u vie putanja zavisno od vrednosti izraza

Opti oblikswitch(izraz)

{

case vrednost1:

niz_naredbi1

case vrednost2:

niz_naredbi2

...

default:

niz_naredbiD

...

case vrednostN:

niz_naredbiN

}


66/334

131

Naredba switch

izraz je celobrojni izraz

Svaka od vrednosti je celobrojna konstanta

Ne sme se ponoviti ista vrednost u istom switch

Sa break se zavrava switch

Ako ne postoji break nastavlja se izvravanje sledeegcase

Deo default je opcioni i oznaava mesto na koje se skaeako vrednost izraza nije jednaka nijednoj od vrednosti u

oznakama case

132

Prekidanje naredbe switch

Naredba switch se moe prekinuti naredbom break,i taj oblik naredbe switch se ee koristi

switch(izraz)

{

case vrednost1: niz_naredbi1;

break;

case vrednost2: niz_naredbi2;

break;

...

default: niz_naredbiN;

break;

...

case vrednostN: niz_naredbiN;

break;

}


67/334

133

Primer za switch

switch(i + j * k)

{

case 0: printf("Unseite 3 cela broja:");

scanf("%d%d%d", &i, &j, &k);

case 7:

case 3:

case 5: a = i + j * k;

b = i j / k;

default: c = a * b;

case12: printf("Rezultati su: %d %d %d", a, b, c );

}

134

Uklopljena naredba switch

switch (izraz_spoljasnjeg_switch)

{

case 1:

switch (izraz_unutrasnjeg_switch)

{

case 0: a=0;

break;

case 1: b=0;

break;

}

break;

case 2:

...}


68/334

135

Poreenje if i switch

switch proverava samo jednakost, a if proizvoljan

logiki izraz

switch je efikasniji od ugnjedenih if else if

136

Ciklusi (petlje)

Izvravanje (ponavljanje) jedne naredbe ili bloka naredbipotreban broj puta, zavisno od uslova

Naredbe ciklusa (petlje)

while

do while

for


69/334

137

Petlja while

Opti oblik while petlje

while(uslov)telo_petlje

uslov je proizvoljan logiki izraz

telo_petlje je jedna naredba (moe biti i prazna

naredba) ili blok naredbi

telo_petlje se ponavlja sve dok uslov ima

vrednost true

while petlja je sa izlazom na vrhu, ako uslov imavrednost false pri prvoj proveri, ne ulazi se u petlju, tj.telo_petlje se ne izvrava nijednom

138

Primer za while petlju

int n = 5; // Za n=0 petlja se ne bi izvrila nijednom

while(n > 0)

{

printf("Vrednost n je %d\n", n);

n--;

}

Vrednost n je 5Vrednost n je 4Vrednost n je 3Vrednost n je 2

Vrednost n je 1


70/334

139

Primeri za while petlju: zbir n brojeva

int s=0, i=1;

while(i


71/334

141

Primer za do while

int n = 5; // Za n=0 petlja bi se izvrila jednomdo

{printf("Vrednost n je %d\n", n);

n--;

}

while(n > 0);

Vrednost n je 5

Vrednost n je 4Vrednost n je 3Vrednost n je 2Vrednost n je 1

Za n=0 rezultat bi bioVrednost n je 0

142

Krae napisan primer za do while

int n = 5;

do


while(--n > 0);

Vrednost n je 5Vrednost n je 4Vrednost n je 3Vrednost n je 2Vrednost n je 1


72/334

143

do while petlja: zbir kvadrata n brojeva

int s=0, i=1;

do

{s += i * i;

i++;

}

while(i


73/334

145

Petlja for

inicijalizacija je izraz

izvrava se samo jednom na poetku pre ulaska u petlju

obino inicijalizuje jednu ili vie promenljivih petlje uslov je logiki izraz, proverava se pre izvravanja tela

petlje ako je vrednost true izvrava se telo petlje

ako je false ne izvrava se telo petlje i izlazi se iz petlje

obino zavisi od upravljake promenljive petlje

telo_petlje je jedna naredba ili blok naredbi

iteracija je izraz

izvrava se posle tela petlje

obino menja jednu ili vie upravljakih promenljivih petlje

Petlja se nastavlja proverom uslova i izvravanjem telapetlje i iteracije sve dok je uslov taan

146

Naini pisanja for petlje

for(inicijalizacija; uslov; iteracija) naredba

for(inicijalizacija; uslov; iteracija)

naredba

for(inicijalizacija; uslov; iteracija) {

naredba1

...naredbaN

}

for(inicijalizacija; uslov; iteracija)

{

naredba1

...

naredbaN}


74/334

147

Nain pisanja

Smatra se loim programerskim stilom ako se u jedan ilivie delova petlje: inicijalizacija, uslov,

iteracija, stavljaju radnje koje se ne odnose naopsluivanje petlje

148

Primeri za for

for(i=pocetak; i


75/334

149

Primer za for

int n;

for(n=5; n>0; n--)


Vrednost n je 5Vrednost n je 4Vrednost n je 3Vrednost n je 2Vrednost n je 1

150

Deklaracija promenljive unutar for petlje

Upravljaka promenljiva petlje se esto deklarie unutarpetlje u delu inicijalizacija

Takva promenljiva postoji samo unutar petlje

for(int n=5; n>0; n--)



76/334

151

Vie upravljakih promenljivih for petlje

U inicijalizaciji se moe deklarisati i inicijalizovati vieupravljakih promenljivih petlje

U iteraciji se moe menjati vie promenljivih Izrazi u inicijalizaciji i iteraciji se razdvajaju zarezima

for(int a=1, b=4; a


77/334

153

for petlja bez inicijalizacije i iteracije

Delovi for petlje inicijalizacija ili iteracija, ili oba dela,

mogu da se izostave

boolean kraj = false;

int i = 0;

for( ; !kraj; ) {

printf("i je %d", i);

if(i == 5)kraj = true;

i++;

}

154

Beskonana for petlja

for( ; ; ) {

// ...

if(uslov)

break;

// ...

}


78/334

155

Ugnedene for petlje

for(int i=0; i


79/334

157

Prolazni podaci

Stvaraju se naredbom za definisanje

dodeljuje im se prostor u memoriji

inicijalizator se svaki put izvrava

imaju sluajnu vrednost ako nisu inicijalizovani

unitavaju se pri naputanju dosega njihovog identifikatora

Primer

{

int t=0;

int a;

...

}

158

Modifikatori za prolazne podatke

Dodaju se na poetku naredbe za definisanje

auto

moe se dodati da bi se naglasila prolaznost podataka, izato se prolazni podaci nazivaju i automatski podaci

register

sugerie prevodiocu da se podaci smeste u brzeprocesorske registre

koriste se npr. za promeljive koje se koriste u najdubljojpetlji kad postoji nekoliko uklopljenih petlji

nije sigurno da e prevodilac to i uraditi


80/334

159

Primeri korienja modifikatora

{

register int t=0;

auto int a;

...

}

160

Trajni podaci (static)

Stvaraju se prilikom prvog pozivanja naredbe zadefinisanje

Inicijalizatori se izvravaju samo jednom

Ako inicijalizatori ne postoje promenljive imaju poetnuvrednost nula

Unitavaju se pri zavravanju programa

Da bi podatak postao trajni, na poetak naredbe zadefinisanje dodaje se modifikator static

Ovi podaci se zovu i statiki podaci


81/334

161

Primer definisanja statikih podataka

{

static int t=0; // Inicijalizacija je suvina

static int a;

...

}

162

Privremeni podaci

Slue za odlaganje meurezultata sloenih izraza

Stvara ih prevodilac tako da programer ne zna zanjihovo postojanje

Unitavaju se automatski kad vie nisu potrebni


82/334

163

Razlika dosega i trajnosti podatka

Doseg odreuje deo programa u kojem podatak moeda se koristi

Trajnost odreuje vreme koliko dugo podatak postoji

Trajni podaci postoje i kad se izvravaju delovi programaizvan njihovog dosega, ali u tim delovima programer nemoe da ih koristi

Za privremene podatke doseg i trajnost se u izvesnomsmislu poklapaju

164

Mesto definisanja podataka

Podatke je najbolje definisati najblie mestu gde sekoriste

npr. unutar najmanjeg bloka koji obuhvata sva mesta nakojima se podatak koristi

Tipovi podataka, npr. definisani sa typedef, obino se

koriste u veem delu programa definiu se u *.h fajlu ili na poetku fajla


83/334

165

Naredbe skoka

Slue za prekidanje izvravanja redosleda naredbi i

nastavljanje na definisanom mestu, tj. slue zapreskakanje naredbi

break

continue

return

Naredbe skoka nemaju strukturu, pa nisu upravljakestrukture

Naredbe skoka ne vre nikakvu obradu pa nisu prostenaredbe

166

Naredba break

Slui za iskakanje iz upravljake strukture

preskakanje preostalih naredbi unutar naredbe switch iskakanje na prvu naredbu iza naredbe switch

prevremeni zavretak petlje (for, while, do) i skakanje

na prvu naredbu iza naredbe

uobiajeno je da se iz petlje izlazi na osnovu uslova

Prekida samo jednu upravljaku strukturu


84/334

167

Selekcija alternativnih grana

int godina, mesec, broj_dana;

...

switch(mesec){

case 1: case 3: case 5: case 7:

case 8: case 10: case 12:

broj_dana = 31; break;

case 4: case 6: case 9: case 11:

broj_dana = 30; break;

case2:

broj_dana = 28 + (godina%4==0 && godina%100!=0

|| godina%400==0); break;

default:

broj_dana = -1; break;

}

168

Izlazak iz for petlje sa break

for(int i=0; i


85/334

169

Izlazak iz while petlje sa break

int i=0;

while(i


86/334

171

break u uklopljenim strukturama

for(int i=0; i


87/334

173

Naredba continue

Naredba continue se obino nalazi unutar naredbe

if ili switch, inae se naredbe iza continue nikad

ne bi izvravale Primer

petlja

{

...

if(uslov)

continue;

...

}

174

Primer za continue

for(int i=0; i


88/334

175

Skok sa proizvoljnim odreditem

Opti oblik naredbe goto je:

goto oznaka;

Oznaka je odredite skoka

pie se po pravilima pisanja za identifikator

oznaka ima funkcijski doseg

Naredba na koji se skae obeleava se oznakom koja sepie ispred naredbe

oznaka: naredba

Odredite skoka moe biti na bilo kojem mestu

uskakanje u blok nije zabranjeno, ali treba smatrati kao dajeste

naredba goto se moe koristiti npr. da se prekine vie

uklopljenih struktura

176

Primer za goto

for(...){

for(...){

for(...){

...

if(propast) goto greska;

...

}

}

}

greska: // obrada greke


89/334

177

Naredba return

Opti oblik

tip ime_metode(lista_parametara) {

...

if(uslov) return [vrednost];

...

}

Slui za izlazak iz metode

Posle naredbe return kontrola se vraa pozivaocu metode Naredba if je se najee pie ako naredba return nije

poslednja naredba u metodi, inae se naredbe iza naredbereturn nikad ne bi izvravale

vrednost ne postoji ako je tip metode void, inae postoji

178

Nizovi


90/334

179

Nizovi

Sloeni (strukturirani) tipovi podataka

Slue za predstavljanje vektora, matrica,viedimenzionalnih nizova

Predstavljaju niz podataka istog tipa koji se nazivajuelementi niza

Elementi niza se identifikuju pomou rednog broja unutarniza koji se naziva indeks

Indeksiranje uvek poinje od nule, tj. prvi element nizauvek ima indeks 0

180

Nizovi

Imaju jednu ili vie dimenzija

Jednodimenzionalni niz (vektor) ima skalarne elemente

Dvodimenzionalni niz (matrica) je niz iji su elementijednodimenzionalni nizovi


91/334

181

Definisanje nizova

Opti oblik je:tip identifikator_niza [duina1][duina2]...[duinaN]

Duina mora da bude konstantan izraz

Primer

float vektor[50], matrica[10][20], x;

Elemenit niza vektor imaju indekse od 0 do 49

Dvodimenzionalni niz matrica ima 10 vrsta i 20 kolona,indeksi vrsta su od 0 do 9, a kolona od 0 do 19

182

Inicijalizacija niza

Pri definisanju niza mogu da se navedu poetne vrednostitj. inicijalizatori

Nizovi sa inicijalizatorima su uvek trajni

Inicijalizator niza je oblika:

{ vrednost1, vrednost2, ... vrednostN }

Primeri:int dani[12] = {31,28,31,30,31,30,31,31,30,31,30,31};

int dani[] = {31,28,31,30,31,30,31,31,30,31,30,31};

long a1[5] = { 1, 2, 3 };

long a2[5] = { 1, 2, 3, 0, 0 }; // iste vrednosti ima i niz a1

long a3[5] = { 1, 2, 3, 4, 5, 6 }; // greka

const int tablica[] = { 1, 5, 3, 4, 2 };


92/334

183

Inicijalizacija dvodimenzionalnih nizova

int tab_dan[2][12] =

{

{31,28,31,30,31,30,31,31,30,31,30,31},

{31,29,31,30,31,30,31,31,30,31,30,31},

};

int tab_dan[2][13] =

{

{0,31,28,31,30,31,30,31,31,30,31,30,31},

{0,31,29,31,30,31,30,31,31,30,31,30,31},

};

184

Inicijalizacija dvodimenzionalnih nizova

short kvadrat1[4][4] =

{ {0,1,2}, {3,4}, {5,6,7,8}, {9} };


{ {0,1,2,0}, {3,4,0,0}, {5,6,7,8}, {9,0,0,0} };

short kvadrat3[4][4] = { 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9 };


{ {0,1,2,3}, {4,5,6,7}, {8,9,0,0}, {0,0,0,0} };


93/334

185

Predstavljanje dvodimenzionalnog niza

[0][3][0][2][0][1][0][0]

[1][3][1][2][1][1][1][0]

int matrica[3][4];

Prvi indeks odreuje vrstu a drugi kolonu

[2][3][2][2][2][1][2][0]

186

Pristupanje elementima niza

Elementu se pristupa pomou indeksa tj. rednog brojaunutar niza

Pristup elementima niza naziva se indeksiranje

Koristi se binarni operator []

Prvi operand je niz i pie se ispred operatora, a drugi je

indeks i pie se "unutar" operatora []

niz[indeks]

indeks moe da bude proizvoljan celobrojni izraz

Operator za indeksiranje je prioriteta 18 i grupie sesleva udesno


94/334

187

Pristupanje elementima niza

Skalarni element niza je lvrednost

Operatorom za dodelu vrednosti = ne moe se sadrajjednog niza preneti u drugi niz

Niz moe da se koristi kao operand operatora [] isizeof

Primeri

vektor[1] = 155;

vektor[i+(j-1)*n] = a+b*c;

matrica[i][j] = vektor[i+j];

188

Identifikatori nizovnih tipova

Opti oblik je

typedef tip identifikator_tipa [d1]...[dN];

Primer

typedef double Niz[10];

Niz p, q[3];

p[7] = q[0][9];

double p[10];


95/334

189

Veliina niza

Veliina memorije koju zauzima neki niz dobija seunarnim operatorom sizeof

Primeri:

typedef double Niz[10];

Niz p, q[3];

p[7] = q[0][9];

sizeof(double) // 8

sizeof(Niz) // 10 x 8 = 80sizeof(q) // 3 x 10 x 8 = 240

sizeof(q[1]) // 10 x 8 = 80

sizeof(q[2][7]) // 8

190

Pokazivai (pointeri) i reference


96/334

191

Pokazivai

Operativna memorija je niz adresnih lokacija koje sunumerisane celim brojevima 0, 1, 2, ... , m-1, gde je m

kapacitet memorije

Brojevi pridrueni memorijskim lokacijama nazivaju seadrese

Najmanja memorijska lokacija koja moe da se adresiraje obino jedan bajt

Pokazivaje prost podatak u koji moe da se smesti

adresa neke lokacije u memoriji

Pokaziva obino zauzima 2 ili 4 bajta

192

Operator za dohvatanje adrese &

(upuiva) Adresa nekog podatka u memoriji moe da se dobije

pomou prefiksnog unarnog operatora &

Operator je prioriteta 16 i grupie se zdesna ulevo

Operand operatora & mora da bude lvrednost, tj.podatak koji se nalazi u memoriji


97/334

193

Operator za dohvatanje podatka *

(pokaziva)

Podatak u memoriji se moe dohvatiti na osnovu njegoveadrese primenom prefiksnog unarnog operatora *

Operator je prioriteta 16 i grupie se zdesna ulevo

Operand operatora * mora da bude adresa nekogpodatka u memoriji i ne mora da bude lvrednost

Rezultat je podatak sa navedenom adresom i predstavljalvrednost

Dohvatanje podatka posredno, pomou adrese, nazivase indirektno adresiranje.

194

Definisanje pokazivaa

Opti oblik je:

tip * identifikator_pokazivaa

Tip je standardni tip ili tip definisan sa typedef

Primer:

int *p; int* p;

Jedno tumaenje: poto je *p tipa int, p jepokaziva na int

Definisanje vie pokazivaa istom naredbom

short *p1, *p2;


98/334

195

Generiki pokaziva

Generiki pokazivaje pokaziva kod kojeg nije odreentip pokazivanog podatka

Definie se stavljanjem slubene rei void umesto tipa

Primer:

void* p;

196

Primeri

double a, *pa=&a;

double b, *pb;

pb = &b;

Nije bitno to a i b nisu dobili vrednosti


99/334

197

Primeri

int x=1, y=2, z[7];

int *pi; // pi je pokaziva na int

void *pj; // pj je generiki pokaziva

pi = &x; // pi pokazuje na x

y = *pi; // y je sada 1

pj = pi; // pj pokazuje na x

*pi = 0; // x je sada 0

*pj = 3; // greka, pj je generiki pok.*(int*)pj = 3; // x je sada 3

pi = &z[0]; // pi sada pokazuje na z[0]

pj = &z[5]; // pj sada pokazuje na z[5]

198

Primeri

int x=1;

int *pi; // pi je pokaziva na int

void *pj; // pj je generiki pokaziva

pi = &x; // pi pokazuje na x

pj = pi; // pj pokazuje na x

*pj = 3; // greka u prevodjenju

*(int*)pj = 3; // x je sada 3

*(double*)pj = 1.5; // prevodi se

*(double*)pi = 2.5; // prevodi se

U zadnja dva primera pokaziva pokazuje na tip podatka

koji zauzima 4 bajta u memoriji, a upisuje se podatak kojizauzima 8 bajtova


100/334

199

Nepromenljivi podaci i promenljivi pokazivai

Dosad su korieni promenljivi pokazivai napromenljive podatke

Definisanje promenljivog pokazivaa nanepromenljive podatke

const tip *p;

Tumaenje: p je pokaziva (*) na nepromenljive(const) podatke tipa tip

Vrednost pokazivaa se moe promeniti

Pomou pokazivaa se ne moe promeniti vrednostpodatka na koji pokazuje

200

Promenljivi podaci i nepromenljivi pokazivai

Definisanje nepromenljivog pokazivaa napromenljive podatke

tip *const p = &k;

Tumaenje: p je nepromenljivi (const) pokaziva (*)na podatke tipa tip

Vrednost pokazivaa se ne moe promeniti

Pomou pokazivaa se moe promeniti vrednostpodatka na koji pokazuje


101/334

201

Nepromenljivi podaci i nepromenljivi pokazivai

Definisanje nepromenljivog pokazivaa nanepromenljive podatke

const tip *const p = &k;

Tumaenje: p je nepromenljivi (const) pokaziva (*)na nepromenljive (const) podatke tipa tip

Vrednost pokazivaa se ne moe promeniti

Pomou pokazivaa se ne moe promeniti vrednostpodatka na koji pokazuje

202

Pokazivai sa modifikatorom volatile

(nepostojani podaci) Mogunosti su:

volatile tip* (objekat je volatile)

tip *volatile (pointer je volatile)

volatile tip *volatile (oba volatile)

volatile tip *const (volatile objekat,

const pokaziva)

const tip *volatile


102/334

203

Dodele vrednosti pokazivaima

Pokazivau na promenljive podatke mogu da se dodelesamo adrese promenljivih podataka

Pokazivau na nepromenljive podatke mogu da sedodele adrese nepromenljivih i promenljivih podataka

Pokazivau na nepostojane podatke mogu da se dodeleadrese nepostojanih i promenljivih podataka

Eksplicitnom konverzijom mogu da se prekre ovapravila, ali je u tom sluaju odgovoran programer

204

Primeri

int a=2,*pa=&a, *const kpa=&a;//pok.je const

const int b=5, *pkb=&b, *const kpkb=&b;

pkb = pa;

*pkb = 4; // greka

kpa = pa; // greka

pa = kpkb; // greka pravilo 1 sa// prethodne strane

pa = (int*)kpkb; // Ne preporuuje se

*pa = 4; // Menja se nepromenljivi

// podatak b

int c=1, *const kpc=&c;

pa = kpc;


103/334

205

Prikazivanje vrednosti pokazivaa

Zavisi od jezika C na datom raunaru

U scanf i printf se koristi vrsta konverzije %p

Primer:#include

main ()

{

int x, *px;

px = &x;

printf("%p\n", px);

}

Rezultat je npr: 0x07ff35cd

206

Identifikatori pokazivakih tipova

Opti oblik je:

typedef tip * identifikator_tipa

Primer:typedef double* Pdouble;

double a, b;

Pdouble pa, pb, pc;

pa = &a;

pb = &b;

scanf("%lf%lf", pa, pb)

pc = (*pa < *pb) ? pa : pb;

printf("%g", *pc);


104/334

207

Adresna aritmetika

Dozvoljene su operacije

dodela vrednosti jednog pokazivaa drugom

dodavanje celobrojnog podatka na vrednost pokazivaa i

oduzimanje celobrojnog podatka od vrednosti pokazivaa

oduzimanje i uporeivanje dva pokazivaa

uporeivanje pokazivaa i nule

208

Dodela vrednosti

Ako su razliiti tipovi pokazivaa obavezno je kastovanje

Kastovanje nije obavezno ako se dodeljuje vrednostpokazivau generikog tipa (void*)

Primer:

int a;

void* gp = &a;

int* pi = gp; // greka

int* pj = (int*)gp;


105/334

209

Dodavanje celobrojnog podatka

Mogu se primeniti operatori: +, ++, +=, -, --, -=

Ne mogu se primeniti gornji operatori na pokazivagenerikog tipa (void*)

Jedinica mere pri sabiranju i oduzimanju je veliinapokazivanih podataka

Ako pokaziva p pokazuje na neki element niza, tada:

posle p+1 ili p++ pokaziva pokazuje na naredni

element niza

posle p-1 ili p-- pokaziva pokazuje na prethodni

element niza

210

Operacije izmeu dva pokazivaa

Za dva pokazivaa istog tipa (razliitog od void*) koji

pokazuju na elemente istog niza, dozvoljeno je:

oduzimanje operatorom

uporeivanje relacijskim operatorima =

Dozvoljeno je uporeivanje dva pokazivaa istog tipa

(ukljuujui i void*) relacijskim operatorima ==, != rezultat je da li pokazivai pokazuju na isti podatak

Dozvoljeno je uporeivanje dva pokazivaa istog tipa(ukljuujui i void*) sa nulom

rezultat je da li pokaziva pokazuju na neki podatak

moe se umesto nule koristiti simbolika konstanta NULL,

definisana u i


106/334

211

Pokazivai i nizovi

Identifikator niza predstavlja poetnu adresu niza

Identifikator niza je nepromenljivi pokaziva na podatkeiji je tip jednak tipu elementa niza

Primer:

int a[10];

Moe se smatrati da je identifikator a tipaint* const, i da je inicijalizovan poetnom adresombloka memorije veliine 10 podataka tipa int

212

Pokazivai i nizovi

Ako su:a identifikator niza,i indeks,

prema adresnoj aritmetici, tj. na osnovu sabiranjapokazivaa i celih brojeva, sledee je ekvivalentno:

&a[i]

a + i

i + aa[i] *(a + i) *(i + a) i[a]

Izraz i[a] treba izbegavati


107/334

213

Primer za pokazivae i nizove

int a[10], *pa, *pb, x, y;

pa = &a[4]; // pa pokazuje na a[4]

x = *(pa + 3); // x = a[7]*pa++; // *(pa++), poveava se pokaziva, pokazuje na a[5]

pa++; // poveava se pokaziva, pokazuje na a[6]

(*pa)++; // poveava se pokazivani podatak

pb = &a[2]; // pb pokazuje na a[2]

if (pb < pa) // uporeivanje pokazivaa, rezultat je "tano"

{

...

}

214

Primer: izraunavanje skalarnog proizvoda

double a[10], b[10], s=0;

...

// Prvi nain, pomou indeksa

for (int i=0; i


108/334

215

Smetanje dvodimenzionalnih nizova u memoriju

Operativna memorija je jednodimenzionalnaenum{ m=3, n=4 };

int b[m][n];

Gornja matrica se u memoriju smeta na sledei nain

[0][3][0][2][0][1][0][0]

[1][3][1][2][1][1][1][0]

[2][3][2][2][2][1][2][0]

2,1 2,21,3 2,01,1 1,20,3 1,0 2,30,20,10,0

216

Adresna aritmetika za dvodimenzionalni niz

enum{ m=3, n=4 };

int b[m][n];

2,1 2,21,3 2,01,1 1,20,3 1,0 2,30,20,10,0

Tip identifikatora b je pokaziva na niz od etiri integer-a

b &b[0] je adresa poetka prve vrste matriceb+1 &b[1] je adresa poetka druge vrste matrice

Pristupanje elementu dvodimenzionalnog niza

b[i][j] *((int*)b + n*i + j)

b[i][j] *((int*)(b+i) + j)

U izraunavanju indeksa ne uestvuje prva dimenzija nizam


109/334

217

Smetanje viedimenzionalnih nizova u memoriju

enum{ p=2, q=2, r=3 };

int c[p][q][r];

1,1,0 1,1,11,0,1 1,0,20,1,2 1,0,00,1,0 0,1,1 1,1,20,0,20,0,10,0,0

Gornji trodimenzionalni niz se u memoriju smeta nasledei nain

[1][0][2][1][0][1][1][0][0]

[1][1][2][1][1][1][1][1][0]

[0][0][2][0][0][1][0][0][0]

[0][1][2][0][1][1][0][1][0]

218

Adresna aritmetika za trodimenzionalni niz

enum{ p=2, q=2, r=3 };

int c[p][q][r];

1,1,0 1,1,11,0,1 1,0,20,1,2 1,0,00,1,0 0,1,1 1,1,20,0,20,0,10,0,0

Tip identifikatora c je pokaziva na matricu od dve vrste

i tri kolone iji su elementi integer-i

c &c[0] je adresa poetka prve matrice

c+1 &c[1] je adresa poetka druge matrice

Pristupanje elementu trodimenzionalnog niza

c[i][j][k] *((int*)c + q*r*i + r*j + k)

U izraunavanju indeksa ne uestvuje prva dimenzijaniza p


110/334

219

Tipovi identifikatora nizova

// Definisane su konstante k, m, n, p, q, r

int a[k]; // a je tipa int*

int b[m][n]; // b je tipa int**

int c[p][q][r]; // c je tipa int***

220

Statika dodela memorije

Statika dodela memorije nizu

const int m = 100;

int a[m];

Deo memorije u koji se smetaju statiki definisanipodaci naziva se statika zona memorije

Za nizove se mora znati veliina niza

Ako se ne zna veliina niza mora se definisati niz sanajveom oekivanom duinom

Moe doi do nepotrebne potronje memorije


111/334

221

Dinamika dodela memorije

Memorijski prostor se moe traiti od operativnogsistema u vreme izvravanja programa

Dinamika zona memorije je deo memorije koji sedinamiki dodeljuje u vreme izvravanja programa

Podaci u dinamikoj zoni memorije nemaju identifikatore,pristupa im se preko pokazivaa

Podaci u dinamikoj zoni memorije postoje sve dok ihprogramer ne uniti, ili se ne zavri program

Podaci u dinamikoj zoni memorije se nazivaju dinamikipodaci

222

Dodela memorije u dinamikoj zoni: operator new

Operator new slui za dodelu memorije u dinamikoj

zoni memorije, opti oblik je

new naziv_tipa (poetna_vrednost )

naziv_tipa je identifikator osnovnog ili izvedenog tipa

moe imati modifikator * ili [duina]

Za nizove prva dimenzija moe biti promenljiva, a sveostale moraju biti konstantni izrazi

poetna_vrednost je proizvoljan izraz odgovarajueg

tipa

inicijalizuju se samo pojedinani podaci, ne mogu nizovi

Operator new kao rezultat vraa pokaziva na dodeljeni

memorijski prostor


112/334

223

Oslobaanje memorije u dinamikoj zoni: operatordelete

Opti oblik za pojedinane podatke je:

delete izraz

Opti oblik za nizove bez obzira na dimenziju je:

delete [] izraz

izraz je adresni izraz koji pokazuje na podatak u

dinamikoj zoni memorije kome je memorija dodeljenapomou operatora new, inae su posledice nepredvidive

Ako izraz ime vrednost nula (NULL) ne deava senita

Operator delete ne vraa rezultat (tip void)

224

Primeri

double* pd = new double(5.2);

delete pd;

int n = 10;

float* a = new float[n];

for(int i=0; i


113/334

225

Alociranje dinamike memorije u jeziku C

Biblioteke funkcije iz

malloc(veliina) // tip void*

calloc(n, veliina) // tip void*

realloc(p, veliina) // tip void*

free(p)

Ne treba koristiti ove funkcije, treba uvek koristitioperatore new i delete

226

Reference (upuivai)

Referenca je alternativno ime za podatak

Ne zauzimaju prostor u memoriji

Ne postoje pokazivai na reference

Ne postoje nizovi referenci

Moraju da se inicijalizuju prilikom definisanja

Ne mogu da im se promene vrednosti (tj. adresa na kojuukazuju, za razliku od pokazivaa)


114/334

227

Definisanje reference

Dodaje se modifikator & ispred identifikatora reference

Primeri:int k = 1;

int& r = k; // r i k predstavljaju isti int

int x = r; // x = 1

r = 2; // k = 2

r++; // poveava se k, k = 3

int* p = &r; // p pokazuje na k

int* p1 = &k;// p1 pokazuje na kint y = *p; // y = 3

*p = 5; // k = 5

p = 0; // p ne pokazuje na podatak

228

Reference i modifikatori const i volatile

Reference mogu da upuuju na

promenljive podatke

nepromenljive podatke (const)

nepostojane podatke (volatile)

Primer

int k = 1;

int& r = k; // r i k predstavljaju isti int

r = 2; // k = 2, pomou r se moe menjati k

const int& rc = k; // rc i k predstavljaju isti int

rc = 5; // greka, pomou rc ne moe se menjati k


115/334

229

Definisanje tipova

Sa typedef se moe dodeliti ime tipu podatka koji je

referenca na neki tip

Primer

typedef double& Rdouble;

double a, b;

Rdouble ra = a, rb = b;

ra = rb = 5; // a = b = 5

Ekvivalentno sa:

double &ra = a, &rb = b;

230

Funkcije


116/334

231

Funkcije

Rastavljanje sloenijih problema na vie jednostavnijihproblema

Funkcije su potprogrami koji na osnovu argumenata dajurezultat koji se naziva vrednost funkcije

Funkcija moe da daje i druge rezultate koji se nazivajuboni efekti

Funkcija ne mora da vraa kao rezultat vrednostfunkcije, moe da ima samo bone efekte

232

Definisanje funkcija

Naredba za definisanje funkcije ima opti oblik:

tip naziv (niz_argumenata) telo_funkcije

tip je tip rezultata koji vraa funkcija, tj. tip vrednosti

funkcije

naziv je identifikator funkcije

niz_argumenata predstavlja argumente funkcije

pomou kojih se unose poetne vrednosti

telo_funkcije je po formi blok


117/334

233

Primer funkcije

long faktorijel(int n)

{

long rezultat = 1;

for(int i=n; i>1; i--)

rezultat *= i;

return rezultat;

}

234

Vrednost funkcije

Tip vrednosti funkcije je tip rezultata koji vraa funkcija

Ako funkcija ne vraa vrednost (ima samo bone efekte)tip vrednosti funkcije je void

Ako se izostavi tip vrednosti funkcije u definiciji funkcijepodrazumeva se tip int

Tip vrednosti funkcije moe da bude pokaziva na nekitip (modifikator *), a takoe i referenca (modifikator &)

Vrednost funkcije moe biti proizvoljnog skalarnog tipa

moe da bude jedan podatak

ne moe da bude niz

moe da bude pokaziva na element niza


118/334

235

Argumenti funkcije

tip naziv(niz_argumenata) telo_funkcije

niz_argumenata ima oblik:argument, argument, ... , argument

Pojedinani argument se definie kao podatak:

tip naziv_argumenta

tip argumenta je proizvoljan standardni tip iliidentifikator tipa definisan naredbom typedef

moe da bude i pokaziva na neki tip ili referenca moe da bude i niz

oznaka tipa mora da se navede uz svaki argument

Argumentima se unose poetne vrednosti podataka ufunkciju

236

Niz argument funkcije

Za jednodimenzionalne nizove ne mora da se navodidimenzija niza

Primer:double srednjaVrednost(int niz[], int duzina_niza)

{...}

Za viedimenzionalne nizove ne mora da se navodi prvadimenzija, ostale moraju

Primer:int naziv_funkcije (int matrica[][10], int n) {...}

Viedimenzionalni nizovi se retko koriste kao argumenti

esto se smetaju u jednodimenzionalne, a u funkciji se

koristi adresna aritmetika za pristupanje elementima niza


119/334

237

Niz - argument funkcije

Za jednodimenzionalni niz argument moe da bude niz ilipokaziva na poetak niza

Primer:double srednjaVrednost(int niz[], int duzina_niza)

{...}

ili:double srednjaVrednost(int *niz, int duzina_niza)

{...}

238

Formalni i stvarni argumenti

Formalni argumenti su argumenti koji se navode udefinisanju funkcije

Stvarni argumenti su argumenti koji se navode prilikompozivanja funkcije

Formalni argumenti prilikom pozivanja funkcije dobijaju

vrednosti od stvarnih argumenata


120/334

239

Primer

long faktorijel(int n)

{

long rezultat = 1;


rezultat *= i;

return rezultat;

}

void prikazFaktorijel(int a)

{

printf("faktorijel je %d\n", faktorijel(a));

}

240

Telo funkcije

Po formi je blok

Moe da sadri deklarativne i izvrne naredbe

Podaci definisani u telu funkcije su lokalni za tu funkciju

Formalni argumenti su lokalni za funkciju

moe se smatrati kao da su definisani na poetku bloka

pre prve naredbe bloka

inicijalizovani su vrednostima stvarnih argumenata


121/334

241

Telo funkcije

Povratak iz funkcije u pozivajuu funkciju radi senaredbom return

Opti oblik je:

return izraz; // Kad funkcija vraa rezultat

return; // Kad je tip vrednosti funkcije void

Izraz predstavlja vrednost funkcije (vraeni rezultat)

mora po tipu da se slae sa predvienim tipom vrednostifunkcije

za numerike tipova radi se automatska konverzija upredvieni tip rezultata

Naredba return moe da se izostavi ako je toposlednja nareba u funkciji iji je rezultat tipa void

242

Naredba return

Unutar tela funkcije moe biti vie naredbi return u

razliitim selekcijama

Funkcija se zavrava kad se izvri prva naredba return

Primer:long faktorijel(int n)

{

if(n < 2)

return 1;

long rezultat = 1;


rezultat *= i;

return rezultat;

}


122/334

243

Vrednost funkcije je pokaziva ili referenca

Vrednost funkcije ne sme da bude pokaziva ilireferenca na lokalni prolazni podatak funkcije

Prolazni lokalni podatak se unitava pre nego topozivajua funkcija moe da mu pristupi

Moe da bude pokaziva ili referenca na lokalni trajnipodatak

Moe da bude pokaziva na dinamiki podataknapravljen u funkciji

244

Primer

Moe (vraanje vrednosti):int DoubleValue(int nX)

{

int nValue = nX * 2;

return nValue; // Ovde se vraa kopija od nValue

} // nValue izlazi iz dosega

Ne moe (vraanje reference):int& DoubleValue(int nX)

{


return nValue; // Ovde se vraa refer. od nValue



123/334

245

Primer

Ne moe (vraanje adrese):

int* DoubleValue(int nX)

{


return &nValue; // Ovde se vraa adresa nValue


246

Biblioteke funkcije

U sastavu jezika je standardna biblioteka sa velikimbrojem standardnih funkcija

biblioteke funkcije su podeljene u nekoliko grupa naosnovu slinosti

deklaracije funkcija navedene su u *.h datotekama

(datoteke zaglavlja) Da bi se koristile standardne funkcije, na poetku

programa (tj. datoteke u kojoj se koriste funkcije) dodajese zaglavlje fajla u kojem su deklarisane standardnefunkcije:

#include


124/334

247

Matematike funkcije,

th xtanh(x)

ch xcosh(x)

sh xsinh(x)

arctg x/y, rezultat [-, ], mora x ili y da bude 0atan2(x,y)

arctg x, rezultat [-/2, /2]atan(x)

arccos x, x[-1, 1]acos(x)

arcsin x, x[-1, 1]asin(x)

tg xtan(x)

cos xcos(x)

sin xsin(x)

Rezultat, x i y su tipa double, n je tipa int

248


x2nldexp(x,n)

|x|fabs(x)

najvei ceo broj xfloor(x)

najmanji ceo broj xceil(x)

x1/2, x0sqrt(x)

xy, za x=0 mora y>0; za x0log10(x)

logex, x>0log(x)

exexp(x)



125/334

249


ostatak realnog deljanja x/y sa predznakom od x

standard ne precizira rezultat za y=0fmod(x,y)

vrednost funkcije je razlomljeni deo realnog broja x sapredznakom tog brojay je celobrojni deo broja x sa predznakom tog broja(boni efekat)

modf(x,&y)

vrednost funkcije je normalizovana mantisa realnog

broja x u opsegu [-1/2, 1]

n je eksponent (boni efekat)

frexp(x,&n)


250


|n|, n je tipa long int, rezultat je tipa long intlabs(n)

Postavljanje poetne vrednosti sekvencepseudosluajnih brojeva koju daje funkcija rand() na n.Podrazumevana poetna vrednost sekvence je 1.n je tipa unsigned int

srand(n)

Pseudosluajan broj tipa int sa uniformnomraspodelom u opsegu [0, RAND_MAX].

RAND_MAX je simbolika konstanta zavisna od

raunara, RAND_MAX 32767

rand()

|n|, n je tipa int, rezultat je tipa intabs(n)

Funkcije za celobrojne tipove


126/334

251

Funkcije za rad sa znakovima,

Ispisuje znak c na glavnom izlazu raunara (ekranu)putchar(c)

Ispisuje sadraj znakovnog niza s (tipa char[] ilichar*) do zavrnog znaka '\0', dodajui znak '\n'

puts(s)

ita jedan red teksta sa glavnog ulaza raunara, doznaka '\n' koji se zamnenjuje '\0'.Rezultat je znakovni niz s tipa char[] ili char*

gets(s)

ita sledei znak sa glavnog ulaza raunara(tastature), ukljuujui bele znaka (Ctrl-Z za kraj)

getchar()

252

Funkcije za ispitivanje znakova,

Da li je c specijalni znak, tampajui nije slovo ni cifraispunct(c)

Da li je c upravljaki znakiscntrl(c)

Da li je c veliko slovoisupper(c)

Da li je c decimalna cifraisdigit(c)

Da li je c heksadecimalna cifraisxdigit(c)Da li je c beli znakisspace(c)

Da li je c tampajui znak, ali nije razmakisgraph(c)

Da li je c tampajui znak, ukljuujui i razmakisprint(c)

Da li je c malo slovoislower(c)

Da li je c slovoisalpha(c)

Kod odgovarajueg malog slova, inae ctoupper(c)Kod odgovaraju

eg velikog slova, ina

e ctolower(c)

Da li je c slovo ili cifraisalnum(c)


127/334

253

Funkcije za rad sa stringovima,

indeks prvog elementa niza u koji sadri bilo kojiznak iz niza s

strcspn(u,s)

dopisivanje s na kraj t, najvie n znakovastrncat(t,s,n)

poreenje u i sstrcmp(u,s)

broj ynakova bez '\0'strlen(s)

pokaziva na prvi element niza u koji sadri znak cstrchr(u,c)

pokaziva na zadnji element niza u koji sadri znak cstrrchr(u,c)

pokaziva na prvi element niza u od kojeg poinjepodniz s

strstr(u,s)

dopisivanje s na kraj tstrcat(t,s)

kopiranje s -> t, najvie n znakovastrncpy(t,s,n)

indeks prvog elementa niza u koji sadri bilo kojiznak koji se ne pojavljuje u nizu s

strspn(u,s)

kopiranje s -> tstrcpy(t,s)

254

Konverzija u numerike tipove,

Konverzija celog broja iz stringa oblika cccc u

binarni ekvivalent, rezultat je tipa long intatol(s)

Konverzija celog broja iz stringa oblika cccc ubinarni ekvivalent, rezultat je tipa int

atoi(s)

Konverzija realnog broja iz stringa oblikaccc.cccEee u binarni ekvivalent, rezultat je tipadouble

atof(s)


128/334

255

Pozivanje funkcije

Binarni operator sa operandima

prvi operand je funkcija koja se poziva

drugi operand je niz stvarnih argumenata

operator je prioriteta 18, grupie se sleva udesno

Opti oblik pozivanja funkcije je:

funkcija ( izraz, izraz, ... , izraz)

funkcija je funkcija koja se poziva i moe biti

identifikator funkcije adresni izraz ija je vrednost adresa eljene funkcije

izrazi su stvarni argumenti kojim se inicijalizuju

formalni argumenti pre izvravanja tela funkcije

256

Stvarni argumenti

Treba da se slau p

cpp predavanja

Documents