Poezija, Danica orevi Jo jedan izgubljen dan

Sunce se bori s nebomPoslednji put u ovom mesecu.Brani se od udaraca biemI pokuava da prospe jo koji zrakDa potvrdi svoje postojanje i u januaru.Danas moja aka nije moja.Izgleda isto.S istim iskrzanim crvenim lakom na kaiprstuI istim srebrnim prstenom sa slabim odsjajem.Izgleda isto.Ali znam da nije moja.Nebesko plavo je upravo postalo nebesko sivo.Programski.Borhes i prozaide.Devojka s polovinom lica,Fotosenzitivnost i neo-ditiramb.Sakriu se iza akronimaI nadati se da e proi pored meneKao prolaznici u vaingtonskom metrouPored Betovenove simfonije.

Krvarila Je Sunce

Uim da koraam po oblacima sama.Dan tri.Lekcija broj jedan.Ne peku koraci toliko da ne mogu da izdrim.Ne nedostaje mi ljubiasta tolikoKoliko oseaj da ne lebdim samaU ovom bledom svetu ljudi koji uvek ureS neijim srcem u depu.Svaki stih je nova rana unutar mog tela,Ali i novi melem koji brie svaki amar due.Tako ih malo ima sad,A tako mi mnogo stihova treba,Pa akam miriljavim tapiem rupu oko srcaKako bih izvukla neki na silu.Krvarila je sunceI bilo je kasno za ples.

Nita

Delii moje koe se odlepljuju s tela,Padaju i izgaraju pre nego to dotaknu zemlju.Mislim da ne umem da zatvorim kapke vie.Kad god to uradim,Hiljadu sitnih igala se zabada u onu jabuicu,Svaka suza otrovno pee i kao lepkom vezuje stvarno i nestvarno.Mata se materijalizuje u obliku take,Bez forme i boje,Ukusa i mirisa.Taka s licem umornog prosjaka.Poto su okovi postali obli,Pokuavam da se prekrijem notama,Ali one kao da imaju koplja u rukamaI napadaju me, siluju moj mozak.Tiina uti.I to mi se ne svia.Pokuavam da pobegnem,Ali ni tonovi ne pomau.utanje je jae.Skromnost je potcenjena vrlina,Modifikovana forma pozitivne mane.Ja elim iza,A ne iznad oblaka.Ne kontrolisati kiu,Ve biti u ravni s njom.

Fragmenti

1.1

Jedan poljubac da te zaboravim.Dva da te se setim.Clap your hills three times and youre home, Dorothy.Lupila sam sedam puta i opet nita.I dalje zurim u isto neboI zakljuujem da ne volim sedmicu.Tako glup broj, tako glup broj.

Vie se ne gubim u obrisima dima;Deluju kao da im je dua isisana i baena nasred puta.Sada etam kejom miriljave tapie s aromatom cannabisaUmesto odraza koji mi se samo ponekadIsceri s visine.

Ne volim da ekam, ali volim da me ekaju.Ne volim ni zvezde, pa ih esto utiramI ne obraam panju na njihove svetlucave tirkizne oi.esto levitiram leei na oroenoj travi,Vreloj haubi nekog auta ili neijim stepenicamaI reavam meseevu ukrtenicu.Moj alter-ego, pet slova;Omiljeni grad, pet slova;Omiljeno ime, pet slova;Omiljeno mesto, sedam slova.Jesam ve rekla da je sedam glup broj?

2.1

Od jue moram da razmiljam zeleno.Navikavam se na beanje od sunevih zrakaI kucanje karata u autobusu.Ne treba mi, ne treba mi. Ponavaljam to stalno sebi s nadomDa e se koje slovo usei u um.Besomuno duge etnje s ukusom cimetaMe odvoje od tla na sekund ili dva,Dovoljno dugo da zagrlim oblak.Kap po kap, delii senkovite devojice se slivaju sa meneDu vrata i kukova, sve do patika i lepe se za pertle,Pa ih neprimetno gazim kada se neka podvue ispod ona.Pri okretu sam gurnula au i prosipala snove.Krivim nespretnost.

2.2

Bezbroj narandastih krugova,Loe odtampanih sunaca bez sjaja,Loe replike Fabereovih jajaI ukrtenice.Mnogo ispunjenih i jedna nedovrena.Glagol u prezentu koji elim,A ne umem da izgovorim.Sedam slova.Sedam je tako glup broj.

2.3

Danas sam sedela na Cvetnom trgu, bez cvetova,Skrivajui se od sunca i pogleda koji ujedaju.Dok se tuiram, gledam svoj odraz u ogledaluI brojim oiljke na telu,A mislim o tome koliko ih ima ispod koe.

3.1

Nou se pokrivam preko glave,Ne zbog straha i hladnoe,Ve zbog dosadnih komaraca koji bi da me okuseI tiine s mirisom marcipana s kojom odbijam da razgovaramSada kada sam daleko od Plutona.Zvukova u sobi ukupno est.Zvuk cigarete koja gori,Zvuk kripanja olovke po papiru,Zvuk televizora iz susedne sobe,Zvuk tueg prevrtanja po krevetu,Zvuk nepoznatih korakaI zujanje komarca oko pramenova moje kose.Jedan zvuk sam pojela da ih ne bi bilo sedam.Sedam je tako glup broj.

3.2

Ve satima pokuavam da se uspavamI zatvorim zvezdastu kutijuPo kojoj eprkam leei i grlei mrak.Ona samo produbljuje moje unutarnje oiljke.Pokuala sam i da igram sa senkama,Ali su bile previe spore,Pa nisu mogle da prate ringipil u mojoj glaviKoji je pokrenuo ti.-Danice, kad emo da pijemo aj?-Nema vremena, mora okrenuti jo jedan krug!-Ali, Danice, muka mi je od krugova!-Sedam je tako glup broj!

3.3

Pre par dana sam ubila leptira.Dva puta.Sad mi se komarac sveti.Pitam se da li ja jurim njega ili on mene?Verovatno oba, samo je pitanje trenutka.Izmorile su me etnje.etnje po trgovima,etnje po sobi,etnje preko mostova,etnje do centra,etnje nazad, uzdu i popreko.Nadala sam se da u svakim korakomMoi da izbriem po jednu re,Ali umesto toga dobila sam samo bolove u kimi.Komarac je mrtav.Iz osmog pokuaja.Sedam je tako glup broj