dejana vasin.pdf

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ – 4

НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА

ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

(Свака рубрика мора бити попуњена.)

I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ

Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду

Датум именовања комисије: 10.10.2014.

Састав комисије:

1. Лемајић Ненад редовни

професор

медиевистика

презиме и име звање ужа научна област

Филозофски факултет Нови Сад ментор, члан комисије

установа у којој је запослен-а функција у комисији

2. Бубало Ђорђе ванредни

професор

медиевистика


Филозофски факутет Београд члан комисије


3. Харди Ђура доцент медиевистика


Филозофски факултет Нови Сад председник комисије


4. Божанић Снежана доцент медиевистика


Филозофски факултет Нови Сад члан комисије


5.



6.



2

II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ

1. Име, име јдног родитеља, презиме: Дејана (Бранко) Васин

2. Датум рођења: 12.7.1987. Место и држава рођења:Нови Сад, Република Србија

II.1 основне студије

година уписа: година завршетка: просечна оцена током студија:

универзитет: Нови Сад

факултет: Филозофски факултет

студијски програм: Историја

звање: дипломирани историчар

II.2 мастер или магистарске студије

година уписа: година завршетка: просечна оцена током студија:



студијски програм: Историја

звање: мастер историчар

научна област: Историја - медиевистика

наслов завршног рада: Подунавски градови у доба Деспотовине Београд, Смедерево и

Голубац

II.3 докторске студије

година уписа:



студијски програм: Историјa - медиевистика

број ЕСПБ до сада остварених: просечна оцена током студија:

2006. 2010. 9.45

2010. 2011. 10.00

2011.

160 10.00

3

II.4 приказ научних и стручних радова

Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија

1.

Дејана Васин: Стивен Рансимен, Пад Цариграда 1453, Београд 2009,

Споменица историјског архива Срем, 9 (2010), 273-279

М-53

кратак опис садржине: Дат је приказ књиге која представља свеобухватну слику догађаја пред

коначан слом Византије и даје исцрпан опис самог пада Цариграда. Пад византијске престонице у

руке Османлија спадао је у ред најважнијих догађаја у историји балканских народа. Епска борба

бранилаца представљала је инспирацију великом броју аутора.Сличан мотив имао је и Ствен

Рансиман, који је, како и сам каже, решио да разјасни овај важан догађај али и да сагледа шири

контекст европске историје.

рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО


2.

Дејана Васин: Синиша Мишић, Лексикон градова и тргова

средњевековних српских земаља, Споменица историјског архва Срем,

10 (2011), 308-313

М-53

кратак опис садржине: Дат је приказ дела којег су аутори вишегодишњим залагањем и трудом

ставили пред читаоце броји 316 прегледних и концизних одредница, обогаћених бројним

илустрацијама и плановима градова као и врло корисном физичко-географском картом у коју су

уцртани жупе, градови, тргови, тврђаве, рудници и трговачки путеви. Аутори су у потпуности

одговорили на захтеве нових концепција историографије на плану друштвене и социјалне

историје, те због тога ово дело заузима важно место у српској медиевистици.



3.

Дејана Васин, Константин Философ као извор у новијој српској

историографији, Антика и савремени свет- научници истраживачи и

тумачи, Зборник радова, Београд 2013, 147-157

М-14

кратак опис садржине: У сагледевању српске историје 15. века спис Константина Философа

Живот деспота Стефана Лазаревића је незаобилазан и кључни извор. Проучавање Деспотовине

или биографије деспота Стефана Лазаревића нису могући без његове анализе. Генерације српских

историчара враћају се изнова овом делу без кога се суштински не може дати свеобухватна слика

позног српског средњевековља. Различите интерпретације овог списа нису умањиле његов значај,

тако да се и последњих неколико деценија појавило више нових превода, а готово сви српски

историчари који су се бавили Деспотовином били су упућени у његово исцрпно изучавање.



4.

Дејана Васин, Турски походи 1521-1526. у делу Ђурђа Сремца,

Средњовековна насеља на тлу Војводине, историјски догађаји и

процеси, Сремска Митровица 2013, 199-210

М-14

4

кратак опис садржине: : Крај угарске средњевековне државе, и турски походи 1521-1526, чине

важан део дела хроничара и писца Ђурђа Сремца. Он на сликовит и упечатљив начин бележи и

описује ово тешко време, које је обиловало турским нападима, опсадама градова, свакодневним

походима турске коњице и очајничким покушајима хришћанског становништва да се органитзује

и заштити. Сремац посебан нагласак ставља на опсаду Београда 1521. и Мохачку битку 1526, али

не занемарује борбе у Срему 1522-1523. Посебно крититчки пише о краљу Лајошу и његовој

околини, које сматра најодговорнијим за војни и политички слом Угарске.



5.

Дејана Васин, Милица Кисић-Божић, Писмо папе Климента VI бискупу

Њитре, старешини грчког манастира Светог Димитрија, Споменица

историјског архива Срем 13(2014), у штампи

М-53

кратак опис садржине: У раду се, након кратког историјског увода, износи оригиналан текст

писма папе Климента VI на латинском језику, а затим и његов превод на српски језик. Писмо је

упућено бискупу Њитре, у коме му папа поверава управу над опустелим манастиром Светог

Димитрија на Сави. У том документу папа је изнео разлоге који су га навели да овај манастир

препусти Бенедиктинцима, дотичући се ранијег стања у манастиру, а дајући упутства за будућег

настојатеља, што ово писмо чини значајним извором с обзиром да даје важне податке о уређењу

манастира Светог Димитрија


5

III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА

III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Укупно трајање докторских студија на студијском програму Историја је 3 године (6 семестара), за

које време студент треба да сакупи 180 ЕСПБ бодова. Из листе понуђених предмета, докторанд, уз

вођење од стране ментора, бира предмете који су у функцији израде докторске дисертације.

Докторска дисертација је самостални рад докторанда и представља завршни део студијског

програма докторских студија Историје.

У току прве две године докторанд полаже 7 једносеместралних изборних предмета, од којих сваки

носи по 10 ЕСПБ бодова, затим, израђује два научна рада од којих један излаже на научном скупу,

те на основу њих добија два пута по 10 ЕСПБ бодова. Избор теме и преглед литературе, израда

пројекта истраживања и истраживање на теми, као обавезни делови програма студија заједно носе

30 ЕСПБ. Израда и писање докторске дисертације носе 40 ЕСПБ бодова, а остатак бодова се

добија самом одбраном докторске дисертације (20 ЕСПБ).

III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА НЕ

Образложење: Кандидат Дејана Васин положила је све испите предвиђене студијским

програмом са посечном оценом 10.00: Латинитет наративних и дипломатичких извора средњег

века, Помоћне историјске науке, Раносредњевековне државе Срба и других Јужних Словена,

Балкан, Панонија и српске земље од 10. века до 1541, Средњолатинска филологија, Везе и односи

држава и народа у средњем веку, Политичке, духовне и привредне структуре средњег века,

Докторска дисертација – избор теме и израда пројекта истраживања, Докторска дисертација –

пријава и образложење докторске дисертације, Израда докторске дисертације – прва верзија,

Израда докторске дисертације – коначна верзија. Уз то кандидаткиња је у току докторских студија

написала пет стручних радова уз учешће на научном скупу и написла више биографија за Српски

биографски речник Матице српске. На овај начин, кандидат је испунио све обавезе предвиђене

Правилником о докторским студијама и скупио неопходан број ЕСПБ бодова.

Кандидат је учесник на пројекту Министарства просвете и науке Републике Србије под насловом

Војвођански простор у контексту европске историје.

Кандидат је испунио све услове предвиђене Правилником о докторским студијама и студијским

програмом историје. Досадашњи научни рад кандидата представља веома добру основу за израду

докторске дисертације, те комисија закључује да је подобан за израду пријављене теме.

IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА

IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ

Биографија ментора (до 500 каракетра):

Др Ненад Лемајић, рођен 26. априла 1960. у Сремској Митровици, Србија, Завршио је

1982. године студије на Филозофском факултетету у Новом Саду, група историја.

Магистрирао је на Филозофском факултету у Београду 1988. године а докторску

дисертацију под насловом Српски народни прваци, главари и старешине након пропасти

средњовековних држава под менсторством проф. др Симе Ћирковића одбранио је 1994.

године на Филозофском факултету у Новом Саду. На факултету у Новом Саду је запослен

од 1984. године у звању асистента а потом доцента (1995), ванредног (2000.) и редовног

професора (2007). Предавао је као гостујући професор на Филозофском факултету

Универзитета у Источном Сарајеву од 1998. до 2011. године. Предавања изводи на

предметима из Медијевистике. Аутор је већег броја монографија: Бакићи – породица

последњег српског деспота, Филозофски факултет у Новом Саду, 1995; Српски прваци и

главари и старешине после пропасти средњовековних држава, Филозофски факултет у

Новом Саду, 1999; Српска елита на прелому епоха, Филозофски факултет у Источном

Сарајеву , Историјски архив ,,Срем'', Сремска Митровица, Источно Сарајево - Сремска

6

Митровица, 2006; Извори и историографија о српском средњем веку, Нови Сад, 2007.

Такође је аутор преко 60 научних радова и рецензија научних књига. Учесник је већег

броја међународних научних скупова.

Област његовог научног истраживања је историја средњег века. Бави се темама везаним за

истраживање друштвене, економске и политичке историје у позном средњем веку и на

почетку османског периода балканске историје.

Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације:


1.

Срби у Срему и њихови прваци од краја XV до краја XVI века, Зборник

Матице српске за историју, 52, Нови Сад, 1995, 7 - 19.

М-51

2.

Аграрни односи и развој пољопривреде у Срему половином XVI века,

Истраживања, 15, Нови Сад, 2004, 75-103

3.

Уговор у Тати између деспота Стефана Лазаревића и Жигмунда

Луксембуршког, Радови Филозофског факултета, 8, Источно Сарајево,

2007,

4.

Средњовековно наслеђе као социолошки основ дефинисања српске

елите XVI века, Истраживања, 23, 2012, 194-216

5.

Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку, Зборник

радова Средњовековна насеља на тлу Војводине, историјски догађаји и

процеси, Нови Сад – Сремска Митровица, 2013.

М-14

IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација: Према условима дефинисаним Правилником о докторским студијама за ментора, за израду

докторске дисертације може бити именован наставник односно научни радник Универзитета,

односно факултета, који је способан за извођење наставе на докторским студијама и има најмање 5

научних радова објављених или прихваћених за објављивање у научним часописима из

одговарајуће области студијског програма са листе министарства надлежног за науку.

IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА НЕ

Образложење:

Научна библиографија предложеног ментора др Ненада Лемајића садржи 61

библиографску јединицу научних радова публикованих у домаћим и страним научним

часописима и тематским зборницима. Предложени ментор је аутор четири запажене

монографије публиковане од стране Филозофског факултета у Новом саду и Филозофског

факултета у Источном Сарајеву.

Резултати његовог рада су валидни, методолошки утемељени и писани на основу

примарне грађе. Коначно, потврда ове оцене је изражена и у околности да је цитиран (112

цитата) у научним радовима публикованим како у Србији, тако и у иностранству. Цитати

његових радова се налазе и у часописима са СЦИ листе.

Предложени ментор учествује у извођењу наставе на докторским студијама на

Филозофском факултету у Новом Саду а до сада је био ментор приликом израде четири

7

докторска рада.

Из свега наведеног Комисија је оценила да је предложени ментор подобан да води писање

докторске тезе кандидата Дејане Васин.

V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ

V.1 формулација назива тезе (наслова)

Погранични српски и угарски градови на Сави и Дунаву у средњем веку

Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.2 предмета (проблема) истраживања

Средњовековни градови настајали су и развијали се под различитим околностима, на различитим

теренима и имали различите функције. У том смислу могу се сврстати у неколико категорија, чији

оквири нису строги те поједини градови могу спадати у више њих. Према потребама градови су

смештани на високим брдима, у долинама река, на ушћу двеју река, у котлинама и слично.

Градови који су се налазили на Сави и Дунаву сваки за себе је имао одређен географски положај

који му је давао нека преимућства. Сава и Дунав су као природне творевине кроз историју имале

запажeну улогу. Оне су својим токовима вековима представљале границу али и спону међу

државама, цивилизацијама и културама. То се најпре односи на доњи ток Саве од ушћа Дрине, па

све до њеног ушћа у Дунав, те његов ток све до Ђердапске клисуре. Природне одлике терена су

често одређивале положаје градова, села, насеља уопште, тврђава, граница. С обзиром да та

граница никад није била непремостива, она сведочи како дугу историју челика и барута тако и

међусобно прожимање различитих светова. Иако се граница није увек налазила на самим рекама,

када су обе обале река биле повезане и укључене у неку од приобалних држава, овај потез је ипак

представљао гранични појас на периферији државе која га је поседовала. У таквим околностима

на обалама ових река ницали су и гасили се градови и насеља. Развијали се, доживљавали

кулминације, замирали, нестајали. Разни фактори су утицали на то да се градови изграђени на

обалама ових река развијају сваки на свој индивидуалан начин. Настајали су у различита времена

из различитих потреба са различитим циљевима, некад спонтано а некад наменски. Имали су

различите функције, војне или привредне које ни код сваког града понаособ нису увек раздвојиве

и често су се смењивале. Нису своје најславније епохе проживљавали у исто време нити су у исто

време замирали. Неки су наслеђени од антике, неки су рурализовани или нестали као градови, а

неки постоје и данас. Стога је важно сваком граду посебно посветити пажњу и сагледати његову

историју од настанка до евентуалне пропасти или наставка живота у промењеним околностима.

Сваки град на том потезу Митровица, Шабац, Земун, Београд, Смедерево, Ковин, Браничево,

Храм, Голубац је прича за себе, али треба их сагледати и као целину једног простора са којим су

делили исту судбину.

Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе

Постојећа литература о проучавању урбаних насеља и процесу урбанизације веома је разноврсна с

обзиром на опсег проблематике којом се бави. Постоје монографије и чланци које се баве

историјом појединих градова, затим феноменом урбанизације, аспектом византијског урбаног

наслеђа и његовом рецепцијом у српским средњевековним земљама, просторном организацијом

града и његовог аграрног залеђа, структуром градског становништва и градске управе,начином

8

живота у градовима. Постоји неколико типова градова према њиховом начину постанка и

функцији, а на њихов развој или пропадање утицали су различити фактори.

Извори:

Antonii Bonfinii, Rerum Hungaricarum Decades, quatuor cum dimidia, Lipsiae 1771; Архиепископ

Данило, Животи краљева и архиепископа српских, превод: Л. Мирковић, Београд 1935; Б. Де ла

Брокијер, Путовање преко мора, Београд 1950; Буркард и Бертрадон де ла Брокијер, О Балканском

полуострву 14. и 15. века, од С. Новаковића, ГНЧ 14 (1984); А. Веселиновић, Дубровачко Мало

веће о Србији (1415-1469), Београд 1997; Византијски извори за историју народа Југославије I,

Београд 1955; Византијски извори за историју народа Југославије II, Београд 1959; Византијски

извори за историју народа Југославије VI, Београд 1986; Gelcich J, Thallóczy L, Raguza és

Magyarország összeköttetéseinek oklevéltára, Budapest 1887; А.Ф. Гиљфердинг, Путовање по

Херцеговини, Босни и старој Србији, Београд 1996; М. Динић, Грађа за историју Београда II,

Београд 1958; М. Динић, Из Дубровачког архива I-III, Београд 1957-1967; М. Динић, Одлуке већа

Дубровачке републике I, Београд 1951; Г. Елезовић, Турски споменици 1348-1520 I, Београд 1940;

Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, књ 1 1186-1321,

приредили: В. Мшин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Београд 2011; М. Кисић, С. Божанић, Одговор

дубровачког већа на писмо краља Жигмунда од 9. XI 1927 – превод и језичка анализа,

Истраживања 23 (2012; М. Кисић, Antonius Bonfinius и његово дело Rerum Ungaricarum decades као

извор за историју Срба Паноније и Балкана: историјско-филолошка анализа и превод са

коментарима (докторска дисертација у рукопису); Константин Михаиловић из Островице,

Јаничареве успомене или турска хроника, приредио и превео Ђ. Живановић, Београд 1986,

Константин Филозоф, Живот деспота Стефана Лазаревића, Старе српске биографије 15. и 17.

века, превод: Л. Мирковић, Београд 1936, Š. Ljubić, Listine o odnošajih između južnoga slavenstva i

Mletačke republike I-X, Zagreb 1868-1891;I. Magdics, Ráczkevei Okmánytár, Székesfehérvár 1888; В.

Макушев, Историјски споменици Јужнога Словенства и околних народа II, Гласник СУД 14

(1882); Б. Марковић, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, превод и правно-

историјска студија, Споменик САНУ, Одељење друштвених наука 24, Београд 1985; P. Matković,

Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU 56 (1881); F. Miklosich, Monumenta Serbica

spectantia historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii, Vienne 1858 (Репринт 2006); А. Младеновић, Повеље

и писма деспота Стефана, Београд 2007; А. Младеновић, Повеље кнеза Лазара, Београд 2003; I.

Nagy, Hazai okmánytár VII; М. Орбин, Краљевство Словена, (коментари: С. Ћирковић), Београд

2006; М. Пуцић, Споменици србски од 1395 до 1423, I- II, Београд 1858,1862 (репринт 2007); М.

Стојаковић, Браничевски дефтер. Поименични попис покрајине Браничево из 1467 године, Београд

1987; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, Београд-Сремски Карловци 1929,1934

(репринт 2006); Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Београд-Сремски Карловци

1927; Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I-VI, Београд 1902-1926 (Репринт 1980-

1988), Љ. Стојановић, Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, поменици,

записи и др, Споменик СКА III (1890); A. Theiner, Vetera monumenta historica Hungariam sacram

illustrantia I, Roma 1859; Г. Чремошник, Канцеларијски и нотарски списи 1278-1301, Београд 1932;

G. Wenzel, Adalékok Száva-szent-Demeter város történetéhez, Magyar akadémiai értesitő, Philosophiai,

törvény és történettudományi osztályok közlönye 5-3 (1866), Wenzel Gusztáv, Magyar diplomacziai

emlékek az Anjou-korból, III, Budapest, 1876

Литература:

П. Анђелић, О усорским војводама и политичком статусу Усоре у средњем веку, Прилози

Института за историју у Сарајеву 13, Сарајево 1977; М. Антоновић, Деспот Стефан Лазаревић и

Змајев ред, ИГ, Београд 1992; Ф. Бабингер, Мехмед освајач и његово доба, Београд 2010; М.

Бајаловић-Хаџи-Пешић, Угарски пећњаци у београдском средњевековном двору, Годишњак града

Београда 23, Београд 1976; М. Благојевић, О предаји Београда краљу Жигмунду 1427. године,

Зборник Матице српске за историју, Нови Сад 2010; М. Благојевић, Град и жупа-међе градског

друштва, Социјална структура српских градских насеља (XII-XVIII), Београд-Смедерево 1992; М.

Благојевић, Државна управа у српским средњевековним земљама, Београд 1997; М. Благојевић,

Савладарство у српским земљама после смрти цара Уроша, ЗРВИ, Београд 1982; М. Благојевић,

9

Преглед историјске географије средњевековне Србије, ЗМСИ бр. 20, Нови Сад 1983; М.

Благојевић, Крајишта средњевековне Србије од 1371 до 1459, ИГ 1-2, Београд 1897; М.

Благојевић, Деспот Стефан Лазаревић и Милешева, Милешева у историји српског народа,

Београд 1987; М. Благојевић, Господари Срба и Подунавља, Прилог српској дипломатици, ИГ 1-2,

Београд 1983; М. Благојевић, Насеља у Мачви и питање српско-угарске границе, Ваљево- постанак

и успон градског насеља, Ваљево 1994; М. Благојевић, Немањићи и Лазаревићи и средњевековна

српска државност, Београд 2004; М. Благојевић, Деспот Ђурађ Вуковић и српска државност, у:

Пад српске деспотовине 1459, Београд 2011; Д. Богдановић, Измирење српске и византијске цркве,

О Кнезу Лазару, Београд 1975; Ђ. Бубало, Поседи српских деспота у одбрамбеним плановима

краљевине Угарске 1458-1459, у: Пад српске деспотовине, Београд 2011; И. Божић, Немирно

поморје 15. века, Зборник радова, Београд 1979; И. Божић, Српске земље у доба Стефана

Лазаревића, Моравска школа и њено доба, Београд 1972; И. Божић, Дубровник и Турска у 14. и 15.

Веку, Београд 1952; И. Божић, Колебања Махмуд-паше Анђеловића, Прилози КЈИФ 41, 3-4,

Београд 1975;И. Божић, Неверство Вука Бранковића, О кнезу Лазару, Београд 1975; И. Божић, О

улози Вука Бранковића, Летопис МС 415, Нови Сад 1975; И. Божић, Две белешке о Филипу де

Диверсису, Зборник ФФ 11-1, Београд 1970; А. Веселиновић, Држава српских деспота, Београд

2006; А. Веселиновић, Владарско и комунално у градовима Деспотовине, Социјална структура

српских градских насеља (XII-XVIII), Београд-Смедерево 1992; А. Веселиновић, Царински систем

у Србији у доба Деспотовине, ИГ 1-2, Београд 1984; А. Веселиновић, Североисточна Србија у

средњем веку, ИГ 1-2, Београд 1987; А. Веселиновић, Забране и прекиди трговине у Србији у доба

Деспотовине, ИГ 1-2, Београд 1983; А. Веселиновић, Војска у средњевековној Србији, ВИГ 1-2,

Београд 1994; А. Веселиновић, Граница између Србије и Босне у XV веку, БиХ од средњег века до

новијег времена, Београд 1995; А. Дероко, Средњевековни градови у Србији, Београд 1951; М.

Динић, Из српске историје средњег века, Зборник радова, Београд 2003; М. Динић, Српске земље у

средњем веку, Зборник радова, Београд ; М. Динић, Писмо угарског краља Жигмунда бурбонском

војводи Филипу, ЗМСД 13-14, Нови Сад 1956; М. Динић, Хроника сен-дениског калуђера као извор

за бојеве на Косову и Ровинама, Прилози КЈИФ 17, Београд 1937; М. Динић, Сребрник крај

Сребрнице, Глас 161 (1934); Д. Динић-Кнежевић, Српска Деспотовина према Турцима од пада

Цариграда до опсаде Београда (1453-1456), Годишњак ФФНС, Нови Сад 1961; Д. Динић-

Кнежевић, Сремски Бранковићи, Истраживања бр. 4, Нови Сад 1975; Б. Ђурђев, Када и како су

настали деспота Стефана закони за Ново Брдо, Сарајево 1972; П. Живковић, Усора и Соли

поприште хисторијских догађаја у 14. и 15. стољећу, ЧИГ, Тузла 1984; Х. Иналџик, Османско

царство. Класично доба 1300-1600, Београд 1974; Х. Иналџик, Питање Сегединског мира и криза

турске државе 1444. године, Прилози ОФ 12-13 (1962-3); Х. Иналџик, Од Стефана Душана до

Османског царства, Прилози за Оријенталну филологију и историју југословенских народа 3-4,

Сарајево 1953; Н. Исаиловић, Брачни планови Котроманића и државна политика Босне

половином 15 века, у: Пад српске деспотовине, Београд 2011; Историја народа Југославије I,

Београд 1953; Историја српског народа, II, Београд 1994; К. Јиречек, Војна цеста од Београда за

Цариград и Балкански кланци, Зборник КЈ I, Београд 1959; К. Јиречек, Трговачки путеви и рудници

Србије и Босне у средњем веку, Зборник КЈ I, Београд 1959; К. Јиречек, Историја Срба I-II,

Београд 1952; К. Јиречек, Србија, земља и народ, Зборник КЈ, Београд 1959; Ј. Калић, Београд у

средњем веку, Београд 1967; Ј. Калић, Опис Београда у 15. веку, Зборник ФФБ, 1974; Ј. Калић,

Србија и Београд почетком 15. века, Годишњак ГБ 25 1978 ; Ј. Калић, Дунав у ратовима 15. века,

Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове, Београд 1983; Ј. Калић, Београд у

међународној трговини средњег века, Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867, Београд

1970; Ј. Калић, Нова сазнања о прошлости Београда, Историјски гласник, Београд 1971; Ј. Калић,

Деспот Стефан и Византија, ЗРВИ 43, Београд 2006; Ј. Калић, Срби у позном средњем веку,

Београд 1994; Ј. Калић, Београдска повеља деспота Стефана Лазаревића, Средњовековно право у

Срба у огледалу историјских извора, Београд 2009; Ј. Калић, Деспот Стефан Лазаревић и Турци

(1421-1427), ИЧ 29-30, Београд 1982-1983; Ј. Калић, Деспот Стефан и Никола II Горјански,

Истраживања 16, Нови Сад 2005; Ј. Калић, Цариници деспота Стефана Лазаревића у Угарској,

Зборник ФФБГ, Београд 1976; Ј. Калић, Палата српских деспота у Будиму, Зограф 1975; И.

Капитанфи, Византија, Турска и Угарска у последњим годинама царства, ЗРВИ 18 (1978); Д.

Ковачевић-Којић, Градски живот у Србији и Босни 15. и 16. век, Зборник радова, Београд 2007; Д.

Ковачевић-Којић, Старо српско рударство, Београд 2002; Д. Ковачевић, Дубровачка насеобина у

Смедереву у доба Деспотовине, Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867, Београд 1970;

10

Љ. Ковачевић, Деспот Стеван Лазаревић за време турских међусобица, Отаџбина, Београд 1880;

М. Костић, Опис војске Јована Хуњадија при поласку у бој на Косово, Гласник СНД 1 (1925); Б.

Крекић, Учешће Дубровчана у ратовима против Турака 1443. и 1444, ЗРВИ 2 (1953); А. Крстић,

Пад Србије из угла освајача Ашикпашазаде и Дурсун-бег, у: Пад српске деспотовине, Београд

2011; М. Ласкарис, Српске краљице, византијске принцезе у средњевековној Србији, Београд 1990;

Н. Лемајић, Српска елита на прелому епоха, Сремска Митровица-Источно Сарајево 2006; Н.

Лемајић, Извори и историографија о српском средњем веку, Нови Сад 2007; С. Марјановић-

Душанић, Д. Поповић, Приватни живот у српским земљама средњег века, Београд 2004; Г.

Милошевић, Становање у средњевековној Србији, Београд 1993; Р. Михаљчић, Град у преломном

раздобљу, Социјална структура српских градских насеља 12-18 век, Смедерево-Београд 1992; Р.

Михаљчић, Крај српског царства, Београд 1989; С. Мишић, Поход султана Мусе на Деспотовину

1413. и источна српско-турска граница, Историјски гласник, Београд 1987; С. Мишић, Лексикон

градова и тргова средњевековних српских земаља, Београд 2010; С. Мишић, Коришћење

унутрашњих вода у српским земљама средњег века, Београд 2007; С. Мишић, Обнова

Деспотовине и њене границе 1444-1459, у: Пад српске деспотовине 1459, Београд 2011; Ј. Мргић,

Последња два Котроманића и деспотовина, у: Пад српске деспотовине 1459, Београд 2011; Б.

Недељковић, Дубровник у сватовима кнеза Лазара Ђурђевића, Зборник ФФБ, 1964; М. Николић,

Византијски писци о Србији (1402-1439), Београд 2010; М. Николић, Деспот Стефан Лазаревић и

турске међусобице 1412-1413, у: Моравска Србија, Крушевац 2007; С. Новаковић, Срби и Турци

14. и 15. века, Београд, 1893; С. Новаковић, Царица Мара, Балканска питања, Београд 1906; Г.

Острогорски, Историја Византије, Београд 1998; М. Поповић, Београдска тврђава, Београд 1982;

М. Поповић, Капије смедеревског града, Старинар 28-29, 1977-78; М. Пурковић, Кнез и деспот

Стефан Лазаревић, Београд 1978; М. Пурковић, Српски патријарси средњега века, Дизелдорф

1976; Н. Радојчић, Српски државни сабори у средњем веку, Београд 1940; Н. Радојчић, Судије и

закон у средњевековној Србији и Угарској, Летопис МС, Нови Сад 1925; Ј. Радонић, Споразум у

Тати 1426. и српско-угарски односи од 13. до 16. века, 1941; Ј. Радонић, Српске финансије у 15.

веку, Нови живот, Београд 1934; Ј. Радонић, Западна Европа и балкански народи према Турцима у

првој половини XV века, Нови Сад 1905; П. Рокаи, Т. Пал, З. Ђере, А. Касаш, Историја Мађара,

Београд 2002; П. Рокаи, „Бродови“ на Дунаву и притокама на подручју јужне Угарске у средњем

веку, Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове, Београд 1983; П. Рокаи, Последње

године балканске политике краља Жигмунда (1435-1437), Годишњак Филозофског Факултета,

Нови Сад 1969; П. Рокаи, Прилог познавању положаја Срба у Угарској у 15. веку, ЗМСИ, Нови Сад

1972; И. Руварац, Стефан Лазаревић н повратку из Ангоре у Србију, Зборник Илариона Руварца 1,

Београд 1934; И. Руварац, Прилошци, Зборник Илариона Руварца, Београд 1934; И. Руварац,

Деспот Стефан Лазаревић и Костнички Сабор, Зборник Илариона руварца 1, Београд 1934; И.

Руварац, Прилози за повест сррпског народа у земљи угарској, Зборник Илариона Руварца,

Београд 1934; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994; М. Спремић,

Прекинут успон, Зборник радова, Београд 2005; М. Спремић, Последње политичко и привредно

средиште, Град Смедерево престоница, Смедерево 2004; М. Спремић, Дубровник и Арагонци 1442-

1495, Београд 1971; М. Спремић, Турци и Балканско полуострво у 14. и 15. веку, ЈИЧ 1-2, Београд

1966; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и Мачванска бановина, ИЧ, Београд 1976; М.

Спремић, Срби и Флорентинска унија цркава, ЗРВИ, Београд 1986; М. Спремић, Деспот Ђурађ

Бранковић и папска курија, Зборник ФФБГ, Београд 1989; М. Спремић, Крушевац у 14. и 15. веку,

Крушевац кроз векове, Крушевац 1972; М. Спремић, Борбе за Смедерево 1458-1459, у: Пад српске

деспотовине, Београд 2011; Л. Ставријанос, Балкан после 1453. године, Београд 2004; С.

Станојевић, Пипо Спано. Прилог српској историји почетком 15. века, Београд 1901; С.

Станојевић, О Филипу Маџарину, Гласник ИДНС 4 (1931); В. Стефановић, Краљ Матија и српска

Деспотовина, Летопис МС, Нови Сад 1932; Ј. Тадић, Промет путника у старом Дубровнику,

Дубровник 1939; В. Тошић, Велики челник Радич, ЗМСИ, Нови Сад 1976; Ђ. Тошић, Босанска

назови кривица за пад српске Деспотовине, у: Пад српске деспотовине, Београд 2011; Ђ.

Трифуновић, Књижевни радови деспота Стефана Лазаревића, Београд 1979; В. Трпковић,

Турско-угарски сукоби до 1402, ИГ 1-2, Београд 1959: С. Ћирковић, Смедерево- престоница српске

Деспотовине, Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867, Београд 1970; С. Ћирковић,

Работници, војници, духовници,Зборник радова, Београд 1997; С. Ћирковић, Срби у средњем веку,

Београд 2005, С. Ћирковић, Голубац у средњем веку, Браничево 1968; С. Ћирковић, О једном

посредовању деспота Стефана између Угарске и Турске, Истраживања 16, Нови Сад 2005; С.

11

Ћирковић, Осумњичене повеље кнегиње Милице и деспота Стефана, ИЧ, Београд 1956; С.

Ћирковић, Деспот Ђурађ Бранковић и угарско-турски преговори 1454, Глас САНУ, Београд 1981;

С. Ћирковић, Стефан Вукчић Косача и његово доба, Београд 1964; С. Ћирковић, Историја

средњевековне босанске државе, Београд 1964; С. Ћирковић, Шабац у средњем веку, Шабац у

прошлости, Шабац 1970; С. Ћирковић, „Црна Гора“ и проблем српско-угарског граничног

подручја, Ваљево 1994; С. Ћирковић, Rasciani regales Владислава I Јагелонца, Зборник МСИ 1,

Нови Сад 1971; С. Ћирковић, Д. Ковачевић-Којић, Р. Ћук, Старо српско рударство, Београд-Нови

Сад 2002; В. Ћоровић, Сребрница за владе деспота Стефана, Прилози КЈИФ, Београд 1922; В.

Ћоровић, Деспот Ђурађ Бранковић према конавоском рату, Глас СКА, Београд 1923; Р. Ћук,

Царица Мара, ИЧ, Београд 1978; Р. Ћук, «Колоније» у српским средњовековним градовима,

Социјална структура српских градских насеља 12-18 век, Смедерево-Београд 1992; Б. Ферјанчић,

Византинци у Србији прве половине 15. века, ЗРВИ, Београд 1987; Б. Ферјанчић, Деспоти у

Византији и јужнословенским земљама, Београд 1960.; Б. Ферјанчић, О деспотским повељама,

ЗРВИ 4 (1956), 89–114.; Н. Филиповић, Неколике биљешке око Смедерева, Ослобођење градова у

Србији од Турака 1862-1867, Београд 1970; Б. Храбак, Средњовековни рудник и трг Рудишта под

Авалом, Годишњак града Београда, Београд 1956; Ф. Шишић, Битка код Никопоља, ГЗМ 8 (1896);

Х. Шабановић, Организација турске војне управе у Србији у 15. веку, ИГ, Београд 1955; Г.

Шкриванић, Ангорска битка (28. Јула 1402), ВИГ 15-2, Београд 1964; Г. Шкриванић, Путеви у

средњевековној Србији, Београд 1974; Г. Шкриванић, О Најамничкој војсци у средњовековној

Србији, ВИГ, Београд 1954; Г. Шкриванић, Зашто деспот Ђурађ није учествовао у бици код

Варне, Весник војног музеја 16 (1970)

Избор литературе је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.4 циљева истраживања

Градови у средњем веку су настајали из различитих разлога, са различитим циљевима и

потребама. Они су могли имати војну, привредну, црквену функцију, а некад су се оне преклапале.

Градови на Сави и Дунаву су се налазили на специфичном положају, на рекама које су кроз дуг

историјски ток представљале границу. То је свакако био значајан чинилац у настанку и развитку

градова с обзиром да је та граница врло ретко била потпуно мирна. Такође је врло важан и

географски фактор који се односи на рељеф, климу, и друго. Циљ рада је да обухвати све факторе

који су утицали на развој ових градова и да их повеже у целину и изнесе закључке. Такође је циљ

да се сагледају односи суседних држава проматрани кроз призму ових градова, посебно у

трговини.

Циљеви истраживања су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.5 очекиваних резултата (хипотезе)

Од дисертације се очекује да обједини у целину сазнања о политичкој, привредној, црквеној и

културној историји градова на омеђеном подручју и да их систематски и проблемски изложи и да

да одговоре на постављена питања која се односе на настанак, развој и функцију ових градова,

односно да укаже на проблеме из српске историје средњег века којима до сада није посвећено

довољно пажње, а који се односе на поменуту тематику.

Очекивани резултати представљају значајан научни допринос?

ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.6 план рада

12

Прва фаза истраживања односи се на прикупљање и упознавање са релевантном домаћом и

страном литературом која се односи на тему дисертације. Након тога следи прикупљање извора на

српском и латинском језику, њихова систематизација, превод, критика, компарација података који

се из њих добију. Затим следи трећа фаза која се односи на писање дисертацијe на основу

спроведених истраживања.

План рада је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.7 метод и узорак истраживања

Критичка анализа до сада објављених научних резултата, прикупљање и анализа извора ( повеља,

писама, наративних извора, летописа, књижевних дела). У раду ће бити сагледана географска

целина која се односи на поречја Саве и Дунава на потезу од ушћа реке Дрине у Саву до

Ђердапске клисуре, на том простору настајали су развијали су се градови Сирмијум односно

Сремска Митровица, Заслон односно Шабац, Земун, Београд, Смедерево, Ковин, Храм, Браничево,

Голубац. Хронолошки гледано тема обухвата најважније догађаје и процесе у средњем веку са

акцентим на период од 13. до 16. века

Метод и узорак су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад

Библиотека Матице српске у Новом Саду, Универзитетска библиотека у Београду, Библиотека

Историјског института у Београду, Семинарска библиотека Одсека за историју Филозофског

факултета у Новом Саду, Országos levéltár (Државни/Земаљски архив у Будимпешти), Országos

Széchénуi könyvtár (Државна Сечењи библиотека, Будимпешта), Eötvös Loránd tudományegyetem

könyvtár (Библиотека Универзитета Лоранд Етвеш у Будимпешти), Маgyar tudományos akadémiai

könyvtára (Библиотека Мађарске академије наука у Будимпешти).

Услови за експериментали рад су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података

Критичка анализа досадашњих научних резултата, прикупљање и анализа извора, те њихов превод

са латинског на српски језик. Излагање добијених резултата кроз генезу појава и догађаја,

проблемски и хронолошки.

Предложене методе су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

13

VI ЗАКЉУЧАК

кандидат је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

ментор је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

тема је подобна ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

Образложење (до 500 карактера):

На основу публикованих радова и постигнутог успеха на докторским студијама, комисија

је констатовала да је докторанд МА Дејана Васин подобна кандидаткиња за израду

докторске дисертације из области Медијевистике. Научна дела и досадашњи успешан рад

у својству ментора на докторским темама предложеног ментора др Ненада Лемајића

потврђују његову подобност за ментора презентоване теме и кандидата. Коначно,

Комисија је оценила да је тема докторске дисертације Погранични српски и угарски градови

на Сави и Дунаву у средњем веку оригинална и валидна за истраживање те да ће њена израда

у свом крајњем исходу потенцијално имати релевантан научни резултат.

датум:

Доц. др Ђура Харди, председник комисије

Проф. др Ненад Лемајић, ментор, члан 1

Проф. др Ђорђе Бубало, члан 2

Доц. др Снежана Божанић, члан 3

члан 4

dejana vasin.pdf

Documents