18d e s k Ÿ d a n a s . r s

feljton / nauka

RE[ENJE IZ PRO[LOG BROJAVODORAVNO: Patofiziologija, orepina, pa-vijan, Pol, tam-tam, Nant, uma}i, leta~i, ti, la,Uljmani, espap, atom, azijat, ora, ritual, sar-kom, t, i, urvine, haremi, sir, Anarti, oras, ana-graf, avanija, tetak, totalitet, isisavanje, emiri.

Tekst: Darko Donevski

Mama ka`e da }e teleskop Habl dobitimla|eg brata,ali nju ne razumemo ni ja ni moj tata. Ka`i mi,Seb, {ta je to D`ejms Veb?Dvadeset osam godina ima kako Hablneprekidno svemir snima,ali da bismo razumeli sitne detalje neba,Hablu sada pomo} treba.On snima duboki svemir i fotografije nam {aljeo galaksijama koje su od nas daleko... najdalje.Ali, astronome trenutno najvi{e brine kolikoima svemirske pra{ine.Zato nam treba teleskop od Habla jo{ ve}i –d`inovsko ogledalo, takore}i,koji }e biti iznad Zemlje visoko, i imatiinfracrveno oko.Ne razumem te ba{ na~isto, zar nije sva~ijeoko isto? Malo sam pospana, pa mi logikakasni, molim te, bolje mi ovo objasni!Da bismo istra`ili galaksije, njihov po~etak ikraj, treba da razumemo kakav im je sjaj.Sve galaksije svetlost zra~e, neke slabije, aneke ja~e.Mnoge od njih su stidljive,sakrile su se iza oblaka pra{ine, pa su na{imo~ima nevidljive. One se blizu jedna druge gnezde, u njima `ivenajmla|e i najsjajnije zvezde.Milion takvih galaksija kosmosom luta, dalekood dvori{ta na{eg Mle~nog puta.NJihovo postojanje, gde god ih ima, D`ejms Veb teleskop }e uskoro da snima!Ali, ako je o~ima ne vidimo svojim, kakoznamo da galaksija postoji?Dalekih galaksija skrivenu lepotu, otkrivamosnimaju}i njihovu toplotu.Kao kada leti iza|e{ iz ku}e, ti ne vidi{ zrake, al’zna{ „ba{ je vru}e“.

U galaksijama mlade zvezde brinu kako dazagreju kosmi~ku pra{inu.Mislim da je ova tema jasna meni – kadzagrevam {e}er, on se zarumeni.Tako je. Da bismo ostvarili tu nameru, naD`ejms Veb smo ugradili termalnu kameru.NJegovo ogledalo ~ak od tvoje sobe je ve}e,mnogo zraka na njega mo}i }e da sle}e.Te signale, dalje, sistem }e u kompjutere da {alje.A zatim }emo na ekranu da vidimo svemirskusliku skladnu – crvena boja za toplu galaksiju,a plava boja za hladnu.[ta se dogodi nakon {to se galaksija rodi? Da li `ivot `ivi sama, ili ima prijatelje, kao tata imama?Me|u astronomima pri~e kru`e da mnogegalaksije vole da se dru`e.A kada su blizu, usled gravitacijskog dejstva,nastaju neka do`ivotna prijateljstva.Mene ipak malo brine – kako ogromniteleskop odleti do te visine?Da bismo teleskop poslali na krajnju metu,moramo da ga stavimo na nose}u raketu.Najbolja od svih njemu }e pomo}i da ugledanovi svet – njeno ime je Arijana 5. Kad je leti vru}e, nas decu iz zgrade stave poddva prelepa brezova drveta da nas hlade.Teleskop kad se vine, kako se {titi od sun~evevru}ine?

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane pri~e sa

nau~nopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Govor, koji je o „intenzitetukao knji`evnoj kategoriji“ Ce-lan karakteri{e, svojom uobi~a-jenom strogo~}u, kao „na`a-lost, neinspirativnom“. Alema-nu }e izraziti `elju da „o tome~uje jo{“, gledaju}i na to iz per-spektive onoga re~enog na pre-davanju, pre nego {to }e se pro-fesor pozvati na jo{ jedan kon-cept u svom eseju, vezu „inten-ziteta“ i „hijerarhijske razlike“.Prime}uju}i da se ne mo`eosporiti „aktuelnost i neobori-vost“ ovog mi{ljenja, Celanpodvla~i, ne bez humora, taj„republikanski“ pristup. Neznamo da li je zatim razgova-rao sa svojom suprugom kao{to je obe}ao na razglednici ko-ju joj {alje 23. u mesecu, na dannjihove „godi{njice“ kada jeujedno i njen ro|endan i dannjihovog ven~anja. Tokom ce-le njihove komunikacije, u ose-tljivim trenucima, Celan suje-verno insistira na tom broju, sanotom intimnosti.

Na povratku, Celan prolazi kroz Cirih, gde od 1933. `ivi Margarete Zusman. Dve godi-ne pre toga, u Epine na Seni, on je ~itao i mislio o njenom eseju o biblijskim figurama, posebno o Mojsiju. Zusman mu je i dalje bila u mislima ka-da je odlu~io da po{alje, za pra-znike 1964, svojoj prijateljici u Dizeldorfu, Hildi de la Mot, ko-ja mu je poklonila ru`i~asti kvarc koji {alje pozitivnu ener-giju, autobiografiju ̀ ene koja je bila Blohova, Landaurova i Bu-berova prijateljica, pod nazi-vom @ivela sam mnogo `ivota [Ich habe viele Leben gelebt]. Tim ~inom je osobu koja je za njega predstavljala ono {to su za Rilkea bile princeze i druge aristokrate, podstakao na ~ita-nje ovog pasusa autobiografije Zusmanove, koji ga je sigurno dirnuo: „Upoznala sam i po-slednjeg predstavnika nove ge-neracije, izvanrednu osobu, ve-likog pesnika Pola Celana, ~iju sam mo}nu poemu Fugu smrti poznavala, kao i pesmu o mla-doj majci [Peuplier tremble]. Bila sam skoro prestravljena kada su mi pro~itali pismo ko-je je on potpisao, najaviv{i svoj dolazak. Sa pismom je stiglo nekoliko zbirki pesama i pre-davanje koje je dr`ao prilikom preuzimanja Bihner nagrade.

Od mojih tekstova, ~itao je sa-mo malo proze. Njegove pesmesu gorele u mom srcu, iako samna po~etku te{ko razumevalanjegov jezik. Njegova je posetabila jedno od iskustava koje suotkrile bit nove generacije. Nje-gova poezija nije ni na koji na-~in bila apstraktna umetnost,ve} naprotiv, potpuno prome-njena u odnosu na ranijuumetnost, emanirla je iz potpu-no druga~ije stvarnosti“.

Prilikom slanja novogodi-{njih `elja, po~etkom januara,Celan je s pa`njom najavio svo-ju budu}u posetu. Iako skoroslepa, stara dama, koja je bilaprva komentatorka Kafke(1929), za njega je predstavlja-

la jevrejsku Mnemosinu za ko-jom je tog januara imao velikupotrebu. Poznavala je napametfragment iz „Meridijana“, i po-sedovala sna`an entuzijazamza mlade autore poput Inge-borg Bahman! On odlazi uKrinlajn ulicu broj 2, kod oso-be koju je ne tako davno na-zvao Ester, na kraju pesme„Puisé par le grand / dépourvud’yeux/ à tes yeux“, nose}i u ru-ci buket belog jorgovana. Beo,poput cve~a koje je poklonio@izeli na dan njihovog ven~a-nja, 23. decembra 1952.

Ester je, po{to je carski savet-nik Hama u jednom danu odlu-~io da poubija sve Jevereje Per-sijskog carstva, svojom promi-{ljeno{}u i hrabro{}u pridobilasvog mu`a, cara Ahasfera daupravo Hamana obesi i oslobo-di njen narod. Aludirati na toda je Margarete Zusman heroi-na iz Knjige o Ester, nije uop{teskromna aristokratska titula!Istovremeno, dati joj to imezna~i naterati je da se zauzmeza jevrejsku stvar bez duha kon-senzusa sa Nemcima. Judaizam

nakon {oe, i slo`en odnos Jevre-ja i Nema~ke, su u sr`i njihovograzgovora, kao {to su, posred-no, u dvema pesmama koje PolCelan objavljuje u zbirci u kojojveli~a pesnikinju i spisateljicueseja skoro duplo stariju od se-be: (ve} spomenutu) „Od veli-ke“ (Vom Grossen), kao i „Pe-vljiv odmor“ (Singbarer Rest).U`ivo, u intimnosti njene rad-ne sobe koja gleda na krovoveCiriha i jezero, Celan obja{nja-va svoje dve pesme napisane ujanuaru (!) 1964. i kroz njih, akoje verovati onoj koja ga u tomtrenutku slu{a, sve svoje pesme!Njihov sastanak ima i ne~eg ha-sidskog u sebi, po{to su oboje,svako za sebe i na svoj na~in,okrenuti svom vremenu i `ivo-tu. Kakva bi to mogla biti obja-{njenja, bez sumnje istovreme-no vrlo precizna i {irokog obi-ma, znaju}i da Celan nije imaonaviku da izvodi takve ve`be?Da li je Celan predstavio njihovkriti~ki ton? Jer, ~ak i dok jojodaje priznanje, ni u jednomtrenu ne dozvoljava sebi da za-padne u idealizaciju, ve} lucid-no gleda na mogu}e probleme.Pesmu ne}e zavr{iti do 11. jula1965. i osta}e neobjavljena a daona predstavlja svedo~enje onjegovoj „januarskoj [1965]po-seti Margareti Zusman“. Pesmanije manje kriti~na od prethod-ne dve, daleko od toga: „Deve-deset godina stare o~i i vi{e/ po-la vizionarske/ pola prevare-nje:/{eve, love ih, u plavetnilo seskupe/Beskrajni stub praha, ito/ tako|e/ Vi koji postajete be-li, bi}ete/ poneseni.“

Da bismo razumeli pesmu,~ak pre nego i poku{amo da po-nudimo neku interpretaciju, ko-risno je poznavati ne{to {to jeMargarete Zusman napisala usvom eseju pod nazivom, „Knji-ga o Jovu i sudbini jevrejskog na-roda“: „koliki god da su ponos isre}a koju nosi Jevrejstvo, ono semora nositi“. Treba se tako|epozvati na stihove iz Knjige Izla-ska (13, 20-22): „Tako oti{av{i izSohota stado{e u logor u Etamu,nakraj pustinje. / A Gospod i|a-{e pred njima danju u stupu odoblaka vode}i ih putem, a no}uu stupu od ognja svetle}i im, dabi putovali danju i no}u. / I neuklanja{e ispred naroda stup odoblaka danju ni stup od ognjano}u“. Nastavlja se

Projekt „SVEDO^ANSTVO - ISTINA ILI POLITIKA: Koncept svedo~enja u komemoraciji jugoslovenskih ratova” realizovan 2016-18. godine bavio se na~inima razmi{ljanja o jugoslovenskim ratovima i

sprovo|enjem i kori{}enjem svedo~anst(a)va o njima u regionu. Partneri projekta bili su Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, Filozofski fakultet Univerziteta u

Sarajevu, Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju iz Beograda, U~itelj neznalica i njegovi komiteti iz Beograda, Historijski muzej Bosne i Hercegovine iz Sarajeva, Muzej savremene umetnosti iz Beograda, Boem iz Be~a (Austrija), Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT Transeuropa) iz Rovereta

(Italija), Centar za kulturnu i socijalnu popravku iz Banja Luke i Leibniz-Institut für Ost- und Südosteuropaforschung (IOS) iz Regensburga (Nema~ka).

Danas prenosi nekoliko ~lanaka nastalih u ovom projektu. Program u celini, biografije u~esnika i apstrakte mo`ete videti na sajtu projekta: http://svedocanstvo-imenovatitoratom.org/rs/konferencija

Bertran Badiu, École normale supérieure, Paris

Surovi januar (4)

Na povratku, Celan prolazi kroz Cirih, gde od 1933. `ivi

Margarete Zusman. Dve godine pre toga, u Epine na Seni, on je

~itao i mislio o njenom eseju o

biblijskim figurama, posebno o Mojsiju

D`ejms Veb teleskop: Kroz galaksije i planete za svako dete

Foto:

wiki

med

ia