94*. Den Braun sila u Salle des Etats - skrovitoj prostoriji u koju se moglo ui jedino iz Ve- like galerije. Zapravo, Sofi je tek sada shvatala, vrata koja su vodila u ovu

prostoriju nalazila su se svega dvadeset metara od mesta na kojem je njen

deda pronaen mrtav. Lako je mogao da ode do Mona Lie pre nego to je umro. Rastrzana izmeu dve mogunosti, Sofi baci pogled unatrag, na poarne stepenice. Znala je da bi trebalo da odmah izvede Langdona iz muzeja, pa

ipak, instinkt ju je terao da postupi drugaije. Dok se priseala svojih detinjih poseta krilu Denon, shvatila je da bi, ukoliko je deda eleo da joj saopti tajnu, nije na zemlji bilo boljeg mesta za rendezvous od Da Vinijeve Mona Lie. "Samo jo malo", aputao je deda, drei Sofinu ruicu dok ju je vodio kroz pusti muzej nakon radnog vremena. Sofije imala svega est godina. Oseala se malom i beznaajnom dok je gledala ka ogromnim tavanicama i du poda od kojeg joj se vrtelo u glavi. Prazan muzej ju je plaio, iako nije htela da deda to primeti. Isturi vilicu i pusti njegovu ruku. "Pravo napred je Salle des Etats", rekao je kada su se pribliili najpozna- tijoj prostoriji u Luvru. Uprkos njegovom oiglednom uzbuenju, Sofije e- lela da se vrati kui. Videla je fotografije Mona Lie u knjigama i uopte joj se nije svidela. Nije mogla da shvati zato su svi pravili toliko frku oko te slike. "C'est ennuyeux", gunala je Sofi. "Dosadno", ispravi je on. "Francuski u koli. Engleski kod kue." "Le Louvre, c'est pas chez moi!" izazivala gaje. Umorno se nasmejao. "U pravu si. Ako je ve tako, hajde da priamo na engleskom iz zabave." Sofi napui usta i nastavi da hoda. Kad uoe u Salle des Etats, ona pre- e pogledom po uskoj prostoriji i zaustavi se na oigledno poasnom mestu - sredini desnog zida, gde je usamljeni portret visio iza zatitnog zida od pleksiglasa. Deda zastade na pragu i pokaza ka slici. "Hajde, Sofi. Nema mnogo ljudi koji imaju priliku daje posete sami." Progutavi nervozu, Sofi polako poe ka slici. Nakon svega stoje ula o Mona Lizi, imala je oseaj kao da prilazi osobi kraljevskog roda. Stigavi pred zatitni pleksiglas, Sofi zadra dah i podie pogled, obuhvatajui elu sliku. Nije bila sigurna staje oekivala da oseti. Ni oka ni zadivljenosti. Nije se oseala kao da se desilo udo. uveno liceje izgledalo kao u knjigama. Stajala je bez reci, inilo joj se itavu venost, ekajui da se neto dogodi. "Dakle, kako ti se ini?" proaputa deda, doavi iza nje. "Divna je, zar ne?"

Da Vinijev kod & 95 "Tako je mala." Sonijer se nasmei. "Ti si mala, pa ipak si divna." Ja nisam divna, mislila je. Sofije mrzela svoju riu kosu i pegice. Pored loga, bila je via od svih deaka u razredu. Ponovo pogleda Mona Liu i od- mahnu glavom. "Jo je runija nego u knjigama. Lice joj je... brumeux." "Maglovito", podui je deda. "Maglovito", ponovi Sofi, znajui da se razgovor nee nastaviti sve dok ne ponovi novu re. "To se zove sfumato stil slikanja", objasni deda, "i veoma ga je teko postii. Leonardu Da Viniju je to bolje polazilo za ruko nego bilo kome drugom." Sofi se jo uvek nije sviala slika. "Izgleda kao da zna neto... kao kad dccau koli imaju tajne." Deda se nasmeja. "Delom je ba zbog toga poznata. Ljudi vole da poga- aju zato se osmehuje." "Da li ti zna zato se osmehuje?" "Moda." Deda joj namignu. "Jednog u ti dana ispriati sve o tome." Sofi lupi nogom o pod. "Rekla sam ti da ne volim tajne!" "Princezo", nasmeio se, "ivot je pun tajni. Ne moe ih sve odjednom otkriti." "Vraam se gore", izusti Sofi. Glas joj je odzvanjao na stepenicama. "Do Mona Lizel" ustuknu Langdon. "Sada?" Sofi razmisli o riziku u koji se uputa. "Ja nisam osumnjiena za ubistvo. Ri/.ikovau. Moram da shvatim staje deda pokuavao da mi kae." "A staje sa ambasadom?" Sofi se oseti krivom to je Langdona prvo naterala da pobegne a sada ga napulala, ali nije videla drugu mogunost. Sofi pokaza niz stepenice, ka me- tnlnim vratima. "Proite kroz ta vrata i pratite svetlee znake koji vode do i/|.i/:i Deda me je dovodio ovde. Znaci e vas odvesti do sigurnosne rampe. Riimpa se okree samo u jednom smeru i vodi napolje." Dade Langdonu kljin cve od kola. "Moj auto je crveni smart na parkingu za zaposlene. Pravo

Ispred ovog zida. Znate li kako da doete do ambasade?" I .angclon klimnu glavom, gledajui u kljueve u svojoj ruci. "ujte", ree Sofi, sada nenije. "Mislim da mi je deda moda ostavio poruku kod Mona Lie - neki nagovetaj o tome ko gaje ubio. Ili zato sam ja u opasnosti." /// ta se desilo sa mojom porodicom. "Moram da idem i vidim." "Ali ako je hteo da vam kae zato ste u opasnosti, zato to nije jednosta- nii napisao na podu, tamo ge je uinroV emu ova komplikovana igra reci?"

96 Den Braun "ta god daje deda pokuavao da mi kae, ne verujem daje eleo da to uje bilo ko drugi. ak ni policija." Jasno je daje njen deda uinio sve stoje bilo u njegovoj moi da poverljivu poruku poalje izravno njoj. Napisao ju je u ifri, ukljuio njene tajne inicijale i rekao joj da pronae Roberta Lang- dona - to se ispostavilo kao mudro uputstvo. "Koliko god to udno zvua- lo", ree Sofi, "mislim da eli da stignem do Mona Lie pre nekog drugog." "Idem i ja." "Ne! Ne znamo koliko e dugo Velika galerija biti prazna. Vi morate da odete odavde." Izgledalo je da Langdon okleva, kao da njegova profesionalna radoznalost

preti da prevagne nad zdravim razumom i odvede ga pravo u Faove ruke. "Idite. Odmah." Sofi mu se zahvalno osmehnu. "Vidimo se u ambasadi,

gospodine Langdon." Langdon nije bio zadovoljan. "Videemo se tamo pod jednim uslovom", odgovori on, odlunim glasom. Ona zastade, iznenaena. "Pod kojim?" "Da prestanete da me zovete gospodin Langdon." Sofi otkri slabaan nagovetaj osmeha na njegovom licu, i oseti kako se i sama osmehuje. "Sreno, Roberte." Kada je stigao do odmorita na dnu stepenica, nezamenljivi miris lane- nog ulja i gipsane praine napade mu nosnice. Ispred njega, na svetleem znaku SORTIE/EXIT nalazila se strelica koja je pokazivala niz dug hodnik. Langdon zakorai u prolaz. Sa desne strane, zjapio je mraan atelje za restauraciju iz kojeg se proma- ljala vojska kipova u razliitom stadijumu popravke. Sa leve strane, Langdon ugleda niz ateljea koji su nalikovali uionicama za studente umetnosti na Harvardu - redovi tafelaja, slika, paleta, alatki za uramljivanje - proizvodna traka umetnosti. Krenuvi niz hodnik, Langdon se pitao da li e se, svakog trenutka, trg- nuti iz sna u svom krevetu u Kembridu. itavo vee je izgledalo kao biza- ran san. Upravo se spremam da uteknem iz Luvra... begunac. Jo uvek mu je na pameti bila Sonijerova domiljata anagramska poruka. Pitao se ta li e Sofi pronai kad stigne do Mona Lie... ako uopte ita pro- nae. Bila je uverena daje njen deda hteo jo jednom daje odvede do uve- ne slike. Koliko god to imalo smisla, Langdona je progonio jedan paradoks. P.S. Pronai Roberta Langdona. Sonijer je napisao Langdonovo ime na podu, nalaui Sofi da ga prona- e. Ali zato? Samo da bi joj pomogao da resi anagram?

Da Vinijev kod & 97 Bilo je teko poverovati u to. Naposletku, Sonijer nije imao razloga da veruje u Langdonovu vetinu sa anagramima. Nikada se ak nismo ni upoznali. Mnogo je vanije, meutim, bilo to to je Sofi jasno rekla kako je ona sama trebalo da resi anagram. Upravo ona je zapazila Fibonaijeve brojeve i bez sumnje bi, da je imala malo vie vremena, deifrovala poruku bez Langdonove pomoi. Sofi je trebalo sama da resi taj anagram. Langdon iznenada postade si-

gurniji u to. Meutim, taj zakljuak je dovodio u pitanje loginost Sonijero- vih postupaka. Zato ja? pitao se Langdon, idui niz hodnik. Zato je poslednja Sonije- rova elja bila da unuka sa kojom je izgubio kontakt pronae ba mene? Sta je to Sonijer mislio da ja znam ? Iznenada se trgnuvi, Langdon stade u mestu. irom otvorenih oiju, on posegnu u dep i izvue kompjuterski snimak. Zurio je u poslednji red po- ruke. P.S. Pronai Roberta Langdona. Usredsredio se na dva slova. P.S. U tom trenutku, Langdon oseti kako mu je Sonijerova zbunjujua mea- vina simbola odjednom postala kristalno jasna. Poput udara groma, itava karijera izgraena na simbologiji i istoriji ruila se oko njega. Sve stoje ak Sonijer uradio te noi odjednom je dobilo potpuni smisao. Langdonove misli su se nizale munjevitom brzinom dok je pokuavao da sagleda sva znaenja dogaaja. Okreui se, zagleda se u pravcu iz kojeg je doao. Ima li vremena ? Znao je da to nije vano. Bez oklevanja, Langdon se dade u trk natrag, ka stepenicama.

tame u Kleei u prvom redu, Sajlas se pretvarao da se moli dok je pogledom pre- traivao crkvu. Sen-Sulpis je, poput veine crkava, bila sagraena u obliku ogromnog rimskog krsta. Njen dugi sredinji deo - brod - vodio je direktno do glavnog oltara, gde gaje popreno presecao krai deo, zvani transept. Me- sto preseka broda i transepta ispod glavne kupole smatralo se srcem crkve...

njenom najsvetijom i najtajnovitijom takom. Ne veeras, mislio je Sajlas. Sen-Sulpis svoje tajne krije na drugom mestu. Okreui glavu na desnu stranu, on pogleda ka junom transeptu, ka ne- zaklonjenom prostoru poda gde su se zavravale klupe. Ka predmetu koji su njegove rtve opisale. Tamo je. Usaena u sivom granitnom podu, tanka uglaana bakarna traka svetlu- cala je u kamenu... zlatna krivudava linija poda. Na sebi je nosila graduirane

oznake, poput lenjira. Bio je to gnomon, Sajlasu je reeno, pagansko astro- nomsko sredstvo nalik sunanom asovniku. Turisti, naunici, istoriari i pa- gani iz itavog sveta dolazili su u Sen-Sulpis da se dive ovoj uvenoj liniji. Ruina linija. Polako, Sajlas je pogledom prelazio po putanji bakarne trake, koja se

protezala du poda sa njegove desne strane ka levoj, krivei se pred njim pod udnim uglom, potpuno neusklaeno sa simetrijom crkve. Presecajui i sam glavni oltar, linija se Sajlasu inila poput oiljka na prekrasnom licu. Traka je delila deo za priee na dva dela i potom prelazila itavu irinu, crkve, naposletku stigavi do ugla severnog transepta, gde je dospevala u i podnoje strukture koju tu niko nije oekivao. Kolosalnog egipatskog obeliska. Ovde je zlatasta Ruina linija pod uglom od devedeset stepeni skretala navie i nastavljala pravo uz prednju stranu obeliska, penjui se deset meta- ra do samog zavretka piramidalnog vrha, gde se konano zaustavila. Ruina linija, mislio je Sajlas. Bratstvo je kljuni kamen sakrilo na Rui- noj liniji. Ranije te veeri, kada je saoptio Uitelju daje kljuni kamen Priorata skriven u crkvi Sen-Sulpis, Uitelj nije bio ubeen. Kada je, meutim, dodao da su sva braa sasvim precizno opisala lokaciju u odnosu na bakarnu traku koja prolazi kroz crkvu, Uitelj je, shvatajui, uzviknuo: "Govori o Ruinoj

Da Vinijev kod 99 Na brzinu je ispriao Sajlasu o uvenoj arhitektonskoj neobinosti crkve Sen-Sulpis - o bakarnoj traci koja ovo sveto mesto deli du savrene ose sever-jug. Bila je to neka vrsta drevnog sunanog asovnika, ostatak pagan- skog hrama koji se nekada nalazio na istom mestu. Sunevi zraci, koji sijaju kroz okulus na junom zidu, svaki dan se pomeraju dalje niz liniju, pokazu- jui proticanje vremena od jedne do druge ravnodnevnice. Traka koja se protee od severa ka jugu poznata je pod nazivom Ruina linija. Vekovima se simbol rue povezivao sa geografskim kartama i upui- vanjem dua u pravom smeru. Rua kompasa - nacrtana na gotovo svakoj karti - pokazivala je sever, istok, jug i zapad. U poetku poznata kao Rua vetrova, oznaavala je pravac kretanja trideset i dva vetra, koja duvaju iz pravca osam glavnih vetrova, osam poluvetrova i esnaest etvrtvetrova. Kada se predstave u krugu, ova trideset i dva pravca kompasa savreno od- govaraju tradicionalnom cvetu od trideset i dve latice. Do danas je ovo osno-

vno sredstvo navigacije poznato kao Rua kompasa, iji je najseveriji pravac jo uvek obeleen strelicom... ili, ee, simbolom ljiljana. Na globusu je Ruina linija- takoe poznata kao meridijan ili longituda - bila zamiljena linija povuena od Severnog pola ka Junom polu. Postoji, naravno, neogranien broj Ruinih linija jer se kroz svaku taku na globusu moe povui longituda koja povezuje Severni i Juni pol. Pitanje kojim su se rani moreplovci bavili bilo je koja se od ovih linija moe smatrati glavnom Ruinom linijom - nultim meridijanom - linijom od koje e zapoeti mere- nje svih ostalih longituda na zemlji. Danas ta linija prolazi kroz Grini u Engleskoj. Meutim, nije oduvek bilo tako. Davno pre nego stoje Grini odreen za glavni meridijan, nulta longitu- da itavog sveta prolazila je upravo kroz Pariz, kroz crkvu Sen-Sulpis. Ba- karna oznaka u crkvi Sen-Sulpis bila je podseanje na prvi meridijan sveta i mada je Grini liio Pariz te poasti 1888. godine, originalna Ruina linija je ostala. "I tako dakle, legenda je istinita", rekao je Uitelj Sajlasu. "Prialo se da kljuni kamen Priorata lei 'ispod ruinog znaka'." Jo uvek na kolenima, Sajlas je gledao oko sebe i oslukivao ne bi li se uverio da je sam. Za trenutak, uinilo mu se da uje utanje na horskom balkonu. Okrenu se i podie pogled na nekoliko sekundi. Nita. Sam sam. Uspravljajui se, okrete se prema oltaru i nakloni se tri puta. Potom se okrete nalevo i poe du bakarne linije ka severu i obelisku.

100 Den Braun Istog trenutka, na Meunarodnom aerodromu Leonardo da Vini u Rimu, trzaj tokova koji dodirnue pistu prenuo je biskupa Aringarosu iz dremea. Odlutao sam, pomislio je, zadivljen stoje bio dovoljno oputen da zaspi. "Benvenuto a Roma", zaulo se preko razglasa. Uspravljajui se u seditu, Aringarosa ispravi svoju crnu mantiju i dopusti sebi redak osmeh. Na ovo putovanje je rado poao. Suvie dugo sam se povla- io. Veeras, meutim, pravila su se promenila. Koliko pre pet meseci, Arin- garosa je strepeo za budunost Vere. Sada, kao Bojom voljom, reenje se samo nametnulo. Boansko uplitanje. Ako se veeras u Parizu sve bude odvijalo po planu, u Aringarosinom posedu e se uskoro nalaziti neto to e ga uiniti najmonijim ovekom u hrianskom svetu.

MJNUE Z 3 Sofi je bez daha stigla pred velika drvena vrata Salle des Etats - prostorije

u kojoj se nalazila Mona Liza. Pre nego to je ula, nevoljko je pogledala niz hodnik, dvadesetak metara dalje, ka mestu na kojem je jo uvek lealo (elo njenog dede osvetljeno reflektorskim snopom. Kajanje koje je obuze bilo je snano i iznenadno - duboka tuga povezana sa krivicom. Pokuavao je da dopre do nje toliko puta tokom proteklih deset godina, a Sofi je ipak ostala neumoljiva. Njegova neotvorena pisma i pakete

pohranjivala je u poslednjoj fioci. Lagao me je! uvao odvratne tajne! ta sam mogla da uradim? I tako gaje izbrisala iz svog ivota. U potpunosti. A sada, dedaje bio mrtav i obraao joj se sa druge strane groba. Mona Liza. Posegnu za ogromnim drvenim vratima i gurnu ih. Ulaz je zjapio pred

njom. Za trenutak je zastala na pragu, prelazei pogledom po velikoj pravo- ugaonoj prostoriji pred sobom. I ona je bila okupana priguenim crvenim svet- lom. Salle des Etats je jedan od retkih culs-de-sac ovog muzeja - orsokak i jedina prostorija na sredini Velike galerije. Zidom naspram vrata koja su

predstavljala jedini ulaz u prostoriju dominirala je Botielijeva slika visoka 4,5 metra. Ispod nje, na podu, ogroman osmougaoni divan sluio je kao neka vrsta dobrodolog odmorita hiljadama turista koji su ovde mogli da predah- nu dok se dive najdragocenijoj imovini Luvra. Meutim, ak i pre nego to je ula, Sofi je znala da joj neto nedostaje. Crno svetio. Pogledala je niz hodnik, ka dedi koji je osvetljen leao u dalji- ni, okruen elektronskom opremom. Ako je neto napisao u ovoj prostoriji, gotovo sigurno je to uinio vodenim markerom. Duboko uzdahnuvi, Sofi pouri niz hodnik do dobro osvetljenog mesta zloina. Nije bila u stanju da pogleda dedu. Umesto toga, usredsredila se na alatke koje je koristila ekipa kriminalistike tehnike. Pronaavi malu ultra- Ijubiastu lampu veliine penkala, gurnu je u dep i pouri natrag uz hodnik, ka otvorenim vratima Salle des Etats. Zala je za ugao i prekoraila prag. Na ulazu ju je, meutim, doekao ne- oekivani zvuk treih koraka koji su joj se pribliavali iz unutranjosti pro- storije. Neko je ovde! Avetinjska figura iznenada izroni iz crvenkaste izma-

glice. Sofi odskoi unatrag. "Tu si!" Langdonov promukli apat presekao je vazduh kad je njegova silueta doklizila do nje i zaustavila se.

102*. Den Braun Istog trenutka, Sofi oseti olakanje. "Roberte, rekla sam ti da ode odav- de! Ako Fa..." "Gde si bila?" "Morala sam da nabavim ultraljubiasto svetio", proaputa ona, podiui lampu. "Ako mi je deda ostavio poruku..." "Sofi, sluaj me." Langdon doe do daha, a njegove plave oi netremice su je posmatrale. "Slova P.S. Da li ti ona jo neto znae? Bilo ta?" Plaei se da bi njihovi glasovi mogli odzvanjati niz hodnik. Sofi ga po- vue u salu i tiho zatvori ogromna dupla vrata, zakljuavajui ih iznutra. "Rekla sam ti, ti inicijali znae Princeza Sofi." "Znam, ali jesi li ih ikada videla negde drugdel Da li je tvoj deda ikada

koristio P.S. na neki drugi nain? Kao monogram, ili moda na papiru za pisanje ili nekom linom predmetu?" Pitanje ju je zaprepastilo. Kako bi Robert mogao da zna za to? Sofije za-

ista videla inicijale P.S. jednom prilikom, ranije, u nekoj vrsti monograma.

Bilo je to dan pre njenog devetog roendana. Kriom je proeljavala kuu, traei skrivene roendanske poklone. Ni tada nije podnosila da se tajne kriju od nje. ta mije deda kupio ove godine? Prekopavala je po komodama i fiokama. Lutku koju sam htela? Gde bije mogao sakriti? Ne pronaavi nita u itavoj kui, Sofije skupila svu svoju hrabrost i uu- njala se u dedinu spavau sobu. Ta soba je za nju bila zabranjeno podruje ali deda je dremao u prizemlju. Samo u da provirim na brzinu! Otila je na prstima preko kriputavog drvenog poda do ormana i bacila pogled na police, traei iza dedine odee. Nita. Potom pogleda ispod kre- veta. Opet nita. Otiavi do njegovog radnog stola, poela je da otvara fio- ke jednu za drugom i da paljivo pretura po njima. Mora da se ovde nalazi neto za mene! Kada je stigla do poslednje fioke, od lutke jo uvek ni traga. Razoarana, otvori poslednju fioku i skloni u stranu nekakvu crnu odeu u kojoj nikada nije videla dedu. Ba se spremala da zatvori fioku, kada joj po- gled naie na blesak zlata u dubini fioke. Izgledalo je kao lanac depnog sata, ali ona je znala da deda ne nosi takav sat. Srce poe ubrzano da joj tue kada shvati ta to mora biti. Ogrlica! Sofi paljivo izvue lanac iz fioke. Na svoje iznenaenje otkrila je da se na kraju nalazio sjajan zlatni klju. Teak i svetlucav. Zaarana, ona ga po- die. Nije bio nalik nijednom kljuu koji je do tada videla. Veina kljueva bila je ravna, sa otrim zupcima, ali ovaj je imao trouglasti stubac sa malim zarezima svuda po njemu. Velika zlatna glava bila je u obliku krsta, ali ne

obinog krsta. Ovaj je krst imao jednake krake i liio na znak sabiranja u ma- tematici. U sreditu krsta nalazio se ugraviran neobian simbol - dva slova isprepletena sa nekakvim cvetnim uzorkom.

Da Vinijev kod 103 "P.S.", proaputa ona, mrtei se dok je itala slova. ta li je ovo moglo biti? "Sofi?" obratio joj se deda sa vrata. Preplaena, ona se okrete, isputajui klju koji pade na pod uz glasan zveket. Plaila se da pogleda u dedino lice. "Ja... traila sam svoj roendan- ski poklon", rekla je, pognute glave, znajui daje izneverila njegovo pove- renje. Deda je bez reci stajao na vratima. itavu venost, inilo joj se. Napo- sletku ispusti dug i teak uzdah. "Podigni klju, Sofi." Sofi ga podie. Uao je u sobu. "Sofi, mora potovati privatnost drugih ljudi." Lagano je kleknuo i uzeo klju. "Ovaj klju je veoma poseban. Da si ga izgubila..." Tihi dedin glas je inio da se osea jo gore. "Izvini, deko. Stvarno izvini." Zastade. "Mislila sam daje to ogrlica za moj roendan." Nekoliko sekundi ju je posmatrao. "Rei u ti ovo jo jednom, Sofi, jer je vano. Mora da naui da potuje tuu privatnost." "Da, deko." "Razgovaraemo o ovome neki drugi put. Sada treba opleviti vrt." Sofi pouri napolje, da obavi svoj zadatak. Sledeeg jutra, Sofi nije dobila roendanski poklon od dede. Nije ga ni oekivala - ne nakon onoga stoje uradila. itavog dana joj nije ak ni e- stitao roendan. Te veeri je tuna otila na spavanje. Meutim, kada se spre- mala da legne, na jastuku je otkrila karticu. Na njoj je bila ispisana jedno-

stavna zagonetka. ak i pre no to ju je resila, Sofi se smekala. Znam ta je ovo! Deda je to izveo i na jutro poslednjeg Boia. Lov na blago! Nestrpljivo je itala zagonetku sve dok je nije resila. Reenje ju je usme- rilo na drugi deo kue, gde je pronala jo jednu karticu i jo jednu zagonet- ku. I nju je resila. Otrala je ka sledeoj kartici. Sumanuto trei, jurcala je tamo-ovamo po kui, od traga do traga, sve dok naposletku nije pronala trag koji ju je poslao natrag u njenu sobu. Sofi je jurnula uz stepenice, utrala u sobu i zastala kao ukopana. Nasred sobe stajao je sjajni crveni bicikl sa ma-

nom vezanom za korman. Sofi ciknu od sree. "Znam da si traila lutku", ree deda, smeei se u uglu sobe. "Mislio sam da e ti se ovo moda vie svideti." Sledeeg dana deda ju je nauio da vozi bicikl, trei pored nje po stazi. Kada je krenula po gustom travnjaku i izgubila ravnoteu, oboje su se sko- liljali na travu, prevrui se i smejui se. "Deko", ree Sofi, grlei ga. "Stvarno mije ao zbog kljua." "Znam, duo. Oproteno ti je. Ne mogu dugo da se ljutim na tebe. Dede i unuke uvek oprataju jedni drugima."

104 & DenBraun Sofi je znala da ne bi trebalo da pita, ali nije mogla da odoli. "Sta taj klju otvara? Nikada nisam videla takav klju. Veoma je lep." Deda je dugo utao i Sofi je videla da nije siguran kako da joj odgovori. Grand-pere nikada ne lae. "On otvara kutiju", naposletku ree. "Kutiju u kojoj uvam mnoge tajne." Sofi napui usta. "Mrzim tajne!" "Znam, ali ovo su vane tajne. I jednog dana e nauiti da ih ceni koli- ko i ja." "Na kljuu sam videla slova i cvet." "Da, to je moj omiljeni cvet. Zove sefleur-de-lis. Imamo ih u bati. To su oni beli. Na engleskom se to cvee zove ljiljan." "Znam! To je i moje omiljeno cvee!" "U tom sluaju, dogovoriemo se neto." Obrve mu se podigoe kao i uvek kada se spremao da joj uputi izazov. "Ako bude uvala tajnu o mom kljuu i nikada vie ne bude priala o njemu, meni ili bilo kome drugom, jednog dana u ti ga dati." Sofi nije mogla da poveruje sopstvenim uima. "Hoe?" "Obeavam. Kada doe vreme, klju e biti tvoj. Tvoje ime je na njemu." Sofi se namrti. "Nije. Na njemu pie P.S. Moje ime nije P.S.!" Deda snizi glas i pogleda okolo, kao da se uverava da ih niko ne slua. "U redu, Sofi, ako ba mora da zna, P.S. je ifra. To su tvoji tajni inicijali." Oi joj se irom otvorie. "Ja imam tajne inicijale?" "Naravno. Unuke uvek imaju tajne inicijale koje znaju jedino njihove

dede." "P.S.?" On je zagolica. "Princesse Sophie." Ona se zakikota. "Ja nisam princeza!" On joj namignu. "Za mene jesi." Od toga dana, nikada vie nisu razgovarali o kljuu. I postala je njegova Princeza Sofi. U Salle des Etats Sofije bez reci stajala dok su je probadale aoke seanja. "Inicijali", proaputa Langdon, udno je gledajui. "Jesi li ih videla ranije?" Sofi oseti da joj dedin glas apue kroz hodnike muzeja. Nikada ne pri- aj o ovom kljuu, Soft. Ni meni niti bilo kome drugom. Znala je da gaje iz- neverila kada se radilo o opratanju, i pitala se da li moe ponovo da izigra njegovo poverenje. P.S. Pronai Roberta Langdona. Njen deda je eleo da joj Langdon pomogne. Sofi klimnu. "Da, jednom sam videla inicijale P.S.

Kada sam bila veoma mala."

Da Vinijev kod ^ 105 "Gde?" Sofije oklevala. "Na neemu to mu je bilo izuzetno vano." Langdon nije sputao pogled. "Sofi, ovo je od kljune vanosti. Moe li mi rei da li su inicijali stajali zajedno sa simbolom? Fleur-de-lis?" Sofi ustuknu od oka. "Ali... kako je mogue da ti to zna!" Langdon uzdahnu i snizi glas. "Prilino sam siguran daje tvoj deda bio lan jednog tajnog drutva. Veoma starog tajnog bratstva." Sofi oseti kako joj se eludac stee u vor. I ona je bila sigurna u to. De- set godina je pokuavala da zaboravi neprijatan dogaaj koji joj je potvrdio tu uasnu injenicu. Bila je svedok neega nezamislivog. Neoprostivog. "Ljiljan", ree Langdon, "u kombinaciji sa inicijalima P.S. - to je zvanini znak bratstva. Njihov grb. Njihov logo." "Kako ti to zna?" Sofi se iskreno nadala da joj nee rei daje / sam lan. "Pisao sam o ovom bratstvu", rekao je, dok mu je glas podrhtavao od uz-

buenja. "Istraivanje simbola tajnih drutava moja je specijalnost. Nazivaju se Prieure de Sion - Sionski priorat. Baza im je ovde u Francuskoj a mone lanove privlae Evrope. Zapravo, oni su jedno od najstarijih tajnih drutava na svetu." Sofi nikada ne bese ula za njih. Langdon je sada priao brzo i nezaustavljivo. "lanstvo Priorata ukljui- valo je neke od najobrazovanijih ljudi u istoriji, poput Botielija, ser Isaka Njutna, Viktora Igoa." On zastade, dok mu je glas bio pun akademskog po-

leta. "I, Leonarda da Vinija." Sofije zurila. "Da Vini je bio lan tajnog drutva?" "Kao Veliki majstor, Da Vini je upravljao Prioratom od 1510. do 1519. godine - to bi moglo objasniti strast koju je tvoj deda gajio prema njegovim delima. Njih dvojica su povezani istorijskom, bratskom vezom. U sve se to

uklapa i njihova fasciniranost ikonologijom boginje, paganizmom, enskim boanstvima i prezirom prema Crkvi. Priorat ima istorijski potkrepljenu tra- diciju potovanja enskog boanstva." "Hoe da kae da su od onih koji neguju jedan od paganskih kultova boginje?" "Pre e biti jedini paganski kult boginje. Ali, ono to je najvanije jeste da su poznati kao uvari drevne tajne. Tajne koja ih je uinila nezamislivo monima." Uprkos potpunoj ubeenosti koju je videla u Langdonovim oima, Sofin eludac je reagovao. Tajni paganski kult? Na ijem je elu nekada bio Leo- nardo da Vini? Sve je zvualo krajnje apsurdno. Ipak, iako je odbacivala tu ideju, misli su joj se vraale deset godina unatrag - na ono vee kada je grekom iznenadila dedu i videla neto to nije mogla da prihvati. Da li bi to moglo da objasni...

106 & Den Braun "Identiteti ivih lanova Priorata uvaju se kao izuzetno velika tajna", nastavi Langdon, "ali inicijali P.S. i ljiljan koje si videla kao dete predsta-

vljaju dokaz. To se moe odnositi jedino na Priorat." Sofi je sada shvatala da Langdon zna daleko vie o njenom dedi nego to je ranije mislila. Ovaj Amerikanac je oito mogao svata da joj ispria, ali ovo nije bilo pogodno mesto. "Ne smem da dozvolim da te uhvate, Roberte.

O svaemu treba da razgovaramo. Mora da ide!" Za Langdona je njen glas predstavljao samo nejasni amor. Nije namera- vao da ide bilo kuda. Trenutno je bio zarobljen na drugom mestu. Mestu na

kojem drevne tajne isplivavaju na povrinu. Mestu na kojem zaboravljene prie izranjaju iz senki. Polako, kao da se kree pod vodom, Langdon okrete glavu i pogleda kroz crvenkastu izmaglicu ka Mona Lizi. Fleur-de-Hs... Lizin cvet... Mona Liza. Sve je bilo povezano u tihu simfoniju koja je odjekivala najveim tajna- ma Sionskog priorata i Leonarda da Vinija. Nekoliko kilometara odatle, na obali reke iza Invalidskog doma, zbunje-

ni voza kamiona sa duplom prikolicom stajao je pred uperenim orujem i po- smatrao kako kapetan Sudske policije isputa grlene zvuke gneva bacajui jedan sapun u pravcu nabujale Sene.

EOOLRVUE Sajlas podie oi ka obelisku crkve Sen-Sulpis, obuhvatajui pogledom i- tavu duinu ovog masivnog mermernog stuba. Oseao je kako mu se tetive zateu od uzbuenja. Jo jednom je preao pogledom po crkvi da se uveri da je sam. Potom je kleknuo u podnoje obeliska, ne iz potovanja ve iz potrebe. Kljuni kamenje sakriven ispod Raine linije. U podnoju obeliska. U tome su se sva braa sloila. Na kolenima, Sajlas pree dlanom po kamenom podu. Nije video nika- kve pukotine niti obeleja koja bi ukazala na pominu ploicu. Poe tiho da dobuje zglobovima prstiju po podu. Sledei bakarnu liniju blie obelisku, kucnuo je po svakoj ploici uz liniju. Konano, jedna od njih zazvui ne- obino. Ispod poda se nalazi upljina! Sajlas se nasmei. Njegove rtve su govorile istinu. Podigavi se, poe po crkvi da trai neto ime bi razbio ploicu na podu. Visoko iznad Sajlasa, na balkonu, sestra Sandrin zatomi uzdah. Njene

najcrnje slutnje upravo su se obistinile. Posetilac nije bio onaj za koga se

izdavao. Misteriozni monah sekte Opus Dei doao je u crkvu Sen-Sulpis iz potpuno drugog razloga. Tajnog razloga. Nisi ti jedini sa tajnama, pomislila je. Sestra Sandrin Bijel bila je vie od uvara ove crkve. Bila je branilac. Drevni tokici su noas pokrenuti. Dolazak stranca do podnoja obeliska bio je signal. Bio je to nemi poziv u pomo.

to/UE II A mbasada Sjedinjenih Amerikih Drava u Parizu jedinstven je kompleks ii na Aveniji Gabrijel, severno od anzelizea. Teren od tri ara smatra se ame- rikom teritorijom, to znai da su svi oni koji na njoj stoje podloni istim zakonima i zatitama na koje bi imali pravo da se nalaze u Sjedinjenim Dravama. Deurna nona telefonistkinja u ambasadi itala je meunarodno izdanje magazina Tajm kada je prekide telefonsko zvono. "Amerika ambasada", javila se. "Dobro vee." Engleski sa francuskim naglaskom. "Potrebna mi je po- mo." Uprkos utivosti u recima, glas je zvuao grubo i zvanino. "Reeno mi je da imate telefonsku poruku za mene na vaem automatskom sistemu. Zovem se Langdon. Na alost, zaboravio sam trocifrenu ifru za pristup po- rukama. Ako biste mi mogli pomoi, bio bih vam veoma zahvalan." Zbunjena, telefonistkinja je utala. "Zao mi je, gospodine, vaa poruka mora daje prilino stara. Taj sistem je uklonjen pre dve godine iz sigurno- snih razloga. Pored toga, sve pristupne ifre su bile petocifrene. Ko vam je rekao da imamo poruku za vas?" "Nemate automatski telefonski sistem?" "Ne, gospodine. Svaka poruka upuena vama bila bi zapisana u naoj slubi. Kako ste rekli da se zovete?" Ali slualica je ve sputena. Bezu Fa se oseao obamrlo dok je koraao obalom Sene. Bio je siguran daje video kako Langdon bira lokalni broj, ukucava trocifrenu ifru, a potom slua poruku. Ako Langdon nije nazvao ambasadu, koga je, do avola, onda zvao ? Ba u tom trenutku Fa, posmatrajui svoj mobilni telefon, shvati da mu odgovori lee na dlanu. Langdon je telefonirao sa mog telefona. Ulazei u meni svog mobilnog telefona, Fa doe do liste poslednjih po- zvanih brojeva i pronae Langdonov. Pariki broj, iza kojeg je sledila trocifrena ifra 454. Pozvao je broj i ekao dok je telefon zvonio.

Da Vinijev kod 109 Konano je odgovorio enski glas. "Bonjour, vous etes bien chez Sophie Neven", objavio je snimak. "Je suis absente pour le moment, mais..."

Kapetanova krv je kljuala dok je ukucavao brojeve 4... 5... 4.

POGLHVLJE 26 TT prkos reputaciji velikog dela, Mona Liza je sa svojih 80 centimetara sa 53

U centimetra - bila manja ak i od reprodukcija na posterima koji su se pro- davali u prodavnici suvenira u Luvru. Visilaje na severozapadnom zidu Salle des Etats, iza pet centimetara debelog pleksiglasa. Naslikana na ploi od drve- ta topole, njena nestvarna atmosfera ispunjena izmaglicom pripisivala se

Da Vinijevom majstorstvu sfumato stila, u kojem se ini da oblici nestaju jedan u drugom. Od kada je pohranjena u Luvru, Mona Liza - ili La Joconde, kako je u

Francuskoj zovu - ukradena je dva puta, poslednji put 1911. godine kada je

nestala iz "salle impenetrable" u Luvru - iz Le Salon Carre. Pariani su pla- kali na ulicama i pisali novinske lanke u kojima su molili lopove da vrate sliku. Dve godine kasnije, Mona Liza je otkrivena na lanom dnu jednog kovega u hotelskoj sobi u Firenci. Nakon stoje Sofi jasno stavio do znanja da ne namerava da ode, Langdon

je zajedno sa njom preao preko Salle des Etats. Sofi je ukljuila ultraljubi- asto svetio, Mona Liza se nalazila na osamnaest metara ispred njih. Plavi- asti polumesec lampe padao je na pod. Pokretala je zrak napred-natrag po podu, kao ista mina, u potrazi za bilo kakvim nagovetajem svetleeg ma- stila. Koraajui pored nje, Langdon je ve oseao golicajue iekivanje koje je pratilo sva njegova sueljavanja uivo sa velikim umetnikim delima. Na- prezao se da vidi dalje od aure purpurnog svetla koje je isticalo iz lampe u Sofinoj ruci. Sa leve strane izronio je osmougaoni divan, poput tamnog ostrva

u praznom moru parketa. Langdon je sada mogao da vidi plou od tamnog stakla na zidu. Iza nje, u osami, nalazila se najuvenija slika na svetu. Langdon je znao da status najpoznatijeg umetnikog dela Mona Liza ne duguje svom zagonetnom osmehu. Niti misterioznim tumaenjima mnogih istoriara, umetnika i zagovornika teorija zavere. Jednostavno - Mona Liza je bila poznata jer je Leonardo da Vini tvrdio daje ona najsavrenije dostig- nue. Nosio je sliku sa sobom kad god je putovao i, ako bi ga pitali zato, odgovarao bi da mu je teko da se odvoji od svog najuzvienijeg izraza en- ske lepote. Ipak, mnogi istoriari umetnosti su sumnjali da potovanje koje je Da Vin- i gajio prema svom delu nema nikakve veze sa umetnikim majstorstvom. Zapravo, slika je bila zauujue obian sfumato portrcl. Da Vinijeva sla-

Da Vinijev kod nt? 111 bost prema ovom delu, mnogi su tvrdili, poticala je od neeg mnogo dubljeg: poruke skrivene u slojevima slike. Mona Liza]e, u stvari, predstavljala inter-

nu alu o kojoj se najvie pisalo. O kolau dvostrukih znaenja i aljivih alu- zija ove slike nairoko se raspravljalo u veini knjiga iz istorije umetnosti. Uprkos tome, javnost je jo uvek najveom misterijom smatrala njen osmeh. Nema tu nikakve misterije, mislio je Langdon, prilazei i posmatrajui slabaan obris slike koji je poinjao da dobija oblik. Uopte nema misterije. Tajnu Mona Lie Langdon je nedavno podelio sa najneverovatnijom publikom - desetinom zatvorenika u Kaznioni oblasti Eseks. Langdonov

zatvorski seminar bio je deo Harvardovog spoljanjeg programa sa ciljem uvoenja obrazovanja u zatvorski sistem. Kultura za osuenike, kako su Langdonove kolege volele da zovu ovaj program. Stojei pored grafoskopa u zatamnjenoj biblioteci kaznione, Langdon je tajnu Mona Lie izloio zatvorenicima koji su pokazivali iznenaujue inte- resovanje. Grubo, ali inteligentno. "Primetiete", rekao im je Langdon, pri- lazei slici Mona Liza projektovanoj na zidu biblioteke, "daje pozadina iza njenog lica ne stoji u istoj ravni." Langdon im pokaza oigledno neslaganje. "Da Vini je naslikao liniju horizonta sa leve strane znatno nie nego na de- snoj strani." "Zeznuo je?" upitao je jedan od zatvorenika. Langdon se nasmeja. "Nije. Da Vini nije to ba esto radio. Zapravo, re je o malom triku koji je Da Vini izveo. Sputanjem pozadine na levoj stra- ni, Da Vini je uinio da Mona Liza izgleda mnogo vea ako se gleda sa leve strane nego sa desne strane. Mala Da Vinijeva interna ala. Istorijski gle- dano, koncepti mukog i enskog imaju svoje strane - leva strana je enska, desna muka. Postoje Da Vini bio veliki oboavalac enskog principa, uinio je da Mona Liza izgleda znatno impozantnije sa leve strane nego sa desne." "Ja sam uo daje bio peder", ubacio je mali ovek sa kozjom bradicom. Langdon ustuknu. "Istoriari obino ne koriste isti izraz, ali da, Da Vini jeste bio homoseksualac." "Je li zbog toga bio toliko zaluen za itavu tu ensku stvar?" "Zapravo, Da Vini se zalagao za ravnoteu enskog i mukog principa. Verovao je da ljudska dua ne moe biti prosveena ukoliko ne sadri i en- ske i muke elemente." "Misli kao ribe sa kitama?" upita neko. Ovo je izazvalo salve smeha. Langdon je pomislio da im izloi etimolo- ko poreklo reci hermafrodit i njene veze sa Hermesom i Afroditom, ali mu je neto govorilo da to ne bi vredelo. "Hej, gospodine Langford", ree jedan snagator. "Je li tano daje Mona Liza slika Da Vinija u enskim krpama? Ja sam uo daje tako." "To je vrlo mogue", ree Langdon. "Da Vini je bio aljivdija, a komp- juterska analiza Mona Lie i Da Vinijevih autoportreta potvruje zaista za-

112 * Den Braun panjujue podudaranje njihovih lica. ta god daje Da Vini bio namerio", ree Langdon, "njegova Mona Liza nije ni muko ni ensko. Ona nosi du- binsku poruku androginije. To je meavina oba pola." "Jesi li siguran da to nije samo neki glupi harvardski nain da se kae da je Mona Liza jedna runa riba." Sada se Langdon nasmejao. "Moda ste u pravu. Ali Da Vini je zapravo ostavio veoma veliki nagovataj koji ukazuje na to da slika treba da bude androgina. Da lije neko od vas uo za egipatskog boga po imenu Amon?" "Pa naravno!" krupni momak ree. "Bog muke plodnosti!" Langdon je bio zapanjen. "Tako pie na svakom pakovanju 'amon' kondoma." Miiavko se iro- ko isceri. "Napredje nacrtan tip sa glavom ovna i kae daje on egipatski bog plodnosti." Langdonu dotina marka nije bila poznata, ali mu bi drago da su proizvo- ai profilaktika potrefili hijeroglife. "Odlino. Amon se zaista predstavlja kao ovek sa glavom ovna, a njegov promiskuitet i zakrivljeni rogovi stoje u vezi sa dananjim seksualnim slengom." "Bez zezanja!" "Bez zezanja", ree Langdon. "A znate li koje bio Amonov pandan? Egi- patska boginja plodnosti?" Pitanje je nailo na nekoliko sekundi utanja. "Bila je to Izida", ree im Langdon, uzimajui marker. "Dakle, imamo mukog boga, Amona." On zapisa. "I ensku boginju, Iziu, iji je drevni piktogram bio poznat kao L'ISA." Langdon zavri pisanje i odmaknu se od grafoskopa. AMON L'ISA "Lii vam na neto?" "Mona Liza... zaboga", ree neko. Langdon klimnu glavom. "Gospodo, ne samo da lice Mona Lie izgleda androgino, nego je i njeno ime anagram boanske unije - spoja mukog i enskog principa. A to, dragi moji, jeste Da Vinijeva mala tajna, kao i raz- log zbog kojeg se Mona Liza tako znalaki osmehuje." "Moj deda je bio ovde", ree Sofi, iznenada se sputajui na kolena, na samo tri metra od Mona Lie. Crnim svetlom pokaza taku na parketu. Isprva Langdon nije nita video. Potom, kada klee pored nje, ugleda si- unu kapljicu sasuene tenosti koja je svcllucaln. Mastilo? Iznenada se

Da Vinijevkod *> 113 seti za ta se zapravo crno svetio koristi. Krv. ula mu se izotrie. Sofi je bila u pravu. ak Sonijer je zaista posetio Mona Liu pre nego to je umro. "Ne bi doao ovamo bez razloga", proaputa Sofi, ustajui. "Znam da mi je ovde ostavio poruku." Brzo prelazei preostalo rastojanje do Mona Lie, ona osvetli pod ispred slike. Mahala je crnim svetlom napred i natrag iznad

golog parketa. "Ovde nema niega!" U tom trenutku, Langdon ugleda slabaan purpurni odsjaj na zatitnom staklu ispred Mona Lie. Posegnuvi nadole, uhvati Sofi za runi zglob i polako pree svetlom po samoj slici. Oboje se ukopae na mestu. Na staklu, est reci napisanih upravo preko Mona Lizinog lica svetlucalo je purpurnim sjajem.

11 Sedei za Sonijerovim radnim stolom, porunik Kole je u neverici pritiskao slualicu na uho. Jesam li dobro razumeo Faa? "Jedan sapun? Ali kako je Langdon mogao znati za GSP ureaj za praenje?" "Sofi Nevo", odgovori Fa. "Ona mu je rekla." "ta! Zato?" "Prokleto dobro pitanje. Upravo sam uo snimak koji potvruje da mu je ona dojavila." Kole ostade bez teksta. ta lije Nevo mislila? Fa je imao dokaze da se Sofi umeala u tajnu operaciju Sudske policije? Ne samo da e Sofi Nevo dobiti otkaz, nego e zavriti u zatvoru. "Ali, kapetane... gde je, u tom slua- ju, Langdon sada?" "Da li se ukljuio neki od poarnih alarma tamo?" "Ne, gospodine." "I niko drugi nije izaao kroz kapiju Velike galerije?" "Ne. Na kapiji se nalazi jedan od uvara Luvra. Kao to ste zahtevali." "U redu, onda je Langdon jo uvek u Velikoj galeriji." "Unutra? Ali ta tamo radi?" "Da lije uvar Luvra naoruan?" "Da, gospodine. To je vii uvar." "Poalji ga unutra", zapovedi Fa. "Moji ljudi jo nekoliko minuta ne mogu da stignu do zgrade, a ne elim da Langdon pobegne." Fa zastade. "I bolje recite uvaru daje agent Nevo verovatno unutra sa njim." "Agent Nevo je otila, mislim." "Da li ste je videli da odlazi?" "Ne, gospodine, ali..." "Niko drugi u krugu zgrade je nije video da odlazi. Samo da ulazi." Kole je bio zapanjeni hrabrou Sofi Nevo. Jo uvek je u zgradi? "Pobrinite se za to", naredi Fa. "elim da Langdon i Nevo budu na ni- anu dok se ne vratim." Dok je kamion sa duplom prikolicom odlazio, kapetan Fa je okupljao svoje ljude. Robert Langdon se noas pokazao kao neuhvatljiv plen, a bu-

Da Vinijev kod 115 dui da mu agent Nevo pomae, moda e ga biti mnogo tee saterati u o- ak nego to je oekivao. Fa je odluio da ne rizikuje. Smanjujui rizik od neuspeha, Fa naredi polovini svojih ljudi da se vra- te u krug Luvra. Drugu polovinu poslao je da uva jedino mesto u Parizu na kojem bi Robert Langdon mogao pronai utoite.

POOLHVLJE USalle des Etats, Langdon je sa nevericom zurio u est reci koje su sijale na pleksiglasu. Izgledalo je da natpis lebdi u prostoru, bacajui iskrzanu senku na Mona Lizin misteriozni oseh. "Priorat", proaputa Langdon. "Ovo je dokaz daje tvoj deda bio lan!" Sofi ga zbunjeno pogleda. "Ti ovo razumeT "Besprekorno je", ree Langdon, klimajui glavom dok su mu se misli rojile. "To je jedna od najosnovnijih filozofija priorata!" Sofi je izgubljeno gledala u sjaj poruke napisane preko Mona Lizinog

lica. A I CAR OBMANE S TUGOM DOE "Sofi", poe da joj objanjava Langdon, "injenica daje Priorat nastavljao tradiciju kulta boginje ima svoje uporite u verovanju da su moni ljudi u prvobitnoj hrianskoj crkvi 'obmanuli' svet tako to su propagirali lai koje su obezvredile enu i pokrenule tas na vagi u korist mukaraca." Sofije i dalje utala, zurei u reci. "Priorat veruje da su Konstantin i njegovi muki naslednici uspeno pre- obratili svet iz paganskog matrijarhata u hrianski patrijarhat, tako to su pokrenuli 'propagandnu kampanju' koja je satanizovala ensko boanstvo i sveti enski princip, zauvek prognavi boginju iz savremene religije." Sofi i dalje nije bila ubeena. "Deda me je poslao ovamo da pronaem poruku. Mora daje pokuavao da kae i vie od toga." Langdon je razumeo na ta misli. Misli da je ovo jo jedna ifra. Sam Langdon nije bio siguran da li postoji neko skriveno znaenje ili ne. Misli su mu se jo uvek borile sa otvorenom jasnoom znaenja Sonijerove poruke, onakvom kakvom se inila na prvi pogled. A i car obmane s tugom doe, mislio je. 5 tugom zaista. Nije bilo mogue porei znaajna dobra koja je savremena Crkva inila u dananjem napaenom svetu, no ipak je istorija Crkve bila puna prevara i nasilja. Surovi krstaki rat je voen tri veka kako bi se "prevaspitali" sledbe- nici paganskih religija. Katolika inkvizicija objavila je knjigu koja gotovo da se moe smatrati najkrvavijim izdanjem u ljudskoj istoriji. Malleus Maleficarum - ili Vetiji eki - upozoravao je svet na "opasnosti od ena koje slobodno misle" i upu- tio svetenstvo kako da pronae, mui i uniti takve ene. Medu, "vcticamn"

Da Vinijev kod 117 nalazile su se obrazovane ene, svetenice, ciganke, ene mistici, ene obo- avaoci prirode, skupljaice bilja i sve ostale koje su "sumnjivo naginjale svetu prirode". Babice su takoe bile ubijane, i to zbog svoje jeretike upo- trebe medicinskog znanja za olakavanje bola pri poroajima - to je bila patnja koja je, kako je Crkva tvrdila, zasluena Boja kazna zbog Evinog greha. Tokom tri stotine godina lova na vetice, Crkva je na lomai spalila pet miliona ena. Propaganda i krvoprolie su bili efikasni. Dananji svet je ivi dokaz za to. ene, koje su nekada slavljene kao neophodna polovina duhovnog pro- svetljenja, prognane su iz hramova irom sveta. Nije bilo ena ortodoksnih rabina, katolikih niti islamskih svetenica. Nekada sveti in Hieros Gamos -prirodno seksualno sjedinjenje mukarca i ene kroz koje svako od njih postaje duhovna celina - odbaeno je kao sraman in. Sveti ljudi kojima je nekada seksualno spajanje sa svojim enskim, drugim polovinama bilo ne- ophodno kako bi komunicirali sa Bogom, sada su se plaili sopstvenih pri- rodnih seksualnih nagona kao avolje rabote. Pri tome, avo je saraivao sa svojim omiljenim pomonikom... enom. ak ni povezanost ene sa levom stranom tela nije mogla izbei osudu Crkve. U Francuskoj i Italiji, reci koje znae "levo" - gauche i sinistra - do- bile su izrazito negativan prizvuk, dok su njihovi desni pandani imali znae- nja ispravnosti, desniarstva i pravednosti. Do danas je ostalo da se radikalne ideje smatraju levicom a sve stoje loe, neim levim. Dani boginje bili su zavreni. Klatno se zanjihalo. Majka Zemlja postala je muki svet a bogovi destrukcije i rata uzimali su svoj danak. Muki ego je proveo dva milenijuma jurcajui okolo bez kontrole svog enskog panda- na. Sionski priorat je verovao daje upravo ovakvo brisanje svetog enskog principa iz savremenog ivota dovelo do onoga to su Hopi Indijanci ozna- avali terminom koyanisquatsi - "ivot bez ravnotee" - do nestabilne situa- cije koju karakteriu ratovi natopljeni testosteronom, obilje mizoginistikih drutava i rastue nepotovanje prema Majci Zemlji. "Roberte!" ree Sofi, a njen ga apat tre iz razmiljanja. "Neko dolazi!" U hodniku su se uli koraci koji su se pribliavali. "Ovuda!" Sofi ugasi crno svetio i kao da ispari pred Langdonovim oima. Za trenutak je bio potpuno obnevideo. Kuda? Kada mu se vid povratio, on

ugleda Sofinu siluetu kako juri ka sreditu prostorije i nestaje iza osmouga- onc klupe. Taman se spremao da jurne za njom kada ga duboki glas prikova

u mostu. "Arretez.r naredi ovek sa praga. uvar Luvra ulazio je u Salle des Etats nianei pitoljem u Langdonove grudi. Lnngdon oseti kako mu se ruke instinktivno podiu ka tavanici.

118*- Den Braun "Couchez-vous!" naredio je uvar. "Lezi na pod!" Za svega sekund, Langdon se nae na podu, licem nadole. uvar mu ur- no prie i utnu mu noge tako da se razdvoje. "Mauvaise idee, Monsieur Langdon", rekao je, uperivi mu pitolj u lea. "Mauvaise idee." Leei na parketu licem nadole, ruku i nogu irom rairenim, Langdon uspe da pronae ironiju zbog poloaja u kojem se naao. Skica po Vitruviju, pomislio je. Licem nadole.

EOfOVUE U crkvi Sen-Sulpis, Sajlas je iao od oltara do obeliska sa tekim gvozdenim svenjakom u rukama. Posluie sasvim dobro kao bojni ovan. Posma- Irajui sivu mermernu plou koja je, kako je izgledalo, prekrivala upljinu u podu, shvati da ne moe nikako daje razbije a da ne naini znatnu buku. Gvoem o mermer. Odzvanjae. Da li e ga opatica uti? Trebalo bi daje do sada ve zaspala. Ipak, Sajlas je vie voleo da ne rizikuje. Pretraujui okolinu u potrazi za krpom koju bi obmotao oko vrha gvozdene ipke, nije video nita sem prekrivaa za oltar, ali nije hteo da ga oskrnavi. Moj ogrta, pomislio je. Znajui daje sam u ovoj ogromnoj crkvi, Sajlas odveza i skinu ogrta. Dok gaje skidao, oseti otar bol kad je strgnuo vunena vlakna prilepljena za svee rane na njegovim leima. Ostavi nag, pokriven jedino povezom oko bedara, Sajlas obmota ogrta oko jednog kraja gvozdene ipke. Potom, ciljajui u sredite ploice, zari vrh u nju. Prigueni udar. Kamen se nije razbio. Ponovo zari ipku. Ponovo tup udar, ali ovog puta praen pucanjem. Pod treim udarcem ploica se konano slomi, a delii kamena padoe u upljinu ispod poda. Komora! Brzo vadei krhotine iz otvora, Sajlas pogleda unutra. U glavi mu je bub- njalo kad klee ispred rupe. Podiui svoju bledu ruku, posegnu unutra. Isprva nije nita napipao. Pod komore bio je od golog, glatkog kamena, l'otom, gurnuvi ruku dublje, posegnuvi pod Ruinu liniju, oseti neto pod prstima! Debela kamena ploa. Obuhvativi prstima ivicu, on je zgrabi i po- lako izvadi napolje. Dok je stajao i prouavao svoje otkrie, shvati da dri urubo obraenu kamenu tablicu sa uklesanim recima. Za trenutak se oseao kao savremeni Mojsije. Inenaenje je usledilo kada je proitao reci na tablici. Oekivao je da e kljuni kamen biti mapa, ili sloeni niz uputstava, moda ak i ifrovanih. Kljuni kamenje, meutim, nosio najjednostavniji natpis. .lov 38:11 Biblijski stih? Sajlasa bese zaprepastila takva avolja jednostavnost. Tajnu lokaciju onoga to su traili otkriva biblijski stih? Bratstvo nije imalo grani- ce kada se radilo o ismevanju pravednih! .lov. Glava trideset i osma. Stih jedanaesti. lako Sajlas nije tano znao kako glasi jedanaesti stih, znao je da Knjiga o Jovu pria o oveku ija je vera u Boga nadjaala brojna iskuenja. Prikla-

120 ^ Den Braun Gledajui preko ramena, pogleda niz svetlucavu Ruini liniju i ne odoli da se ne nasmei. Tamo, na glavnom oltaru, otvorena na zlatnom postolju za knjige, stajala je ogromna, koom povezana Biblija. Na balkonu, sestra Sandrin je drhtala. Pre nekoliko trenutaka, spremala

se da jurne i izvri svoj zadatak, ali tada se ovek u prizemlju iznenada raz- golitio. Kada je videla njegovo telo belo poput alabastera, uasnula se. Nje- gova iroka, bleda lea bila su izbrazdana krvavocrvenim oiljcima. ak i sa svog mesta mogla je da vidi svee rane. Ovog su oveka bievali bez milosti! Takoe je videla i krvavi pojas od kostreti oko njegove butine, a iz rane ispod kapala je krv. Kakav bi to Bogeleo telo kanjeno na ovaj nain? Ritu- ali sekte Opus Dei, znala je to sestra Sandrin, bili su neto to nikada nee razumeti. Ali brinulo ju je neto drugo. Opus Dei traga za kljunim kamenom. Kako su saznali za njega, ona nije mogla ni da zamisli. Pored toga, znala je

da vremena za razmiljanje nema. Okrvavljeni monah je sada u tiini ponovo oblaio svoj ogrta. Nakon toga, drei plen u rukama, zaputio se ka oltaru, ka Bibliji. Bez reci i bez daha, sestra Sandrin napusti balkon i otra niz hodnik do svojih odaja. Sputajui se na ruke i kolena, ona posegnu ispod drvenog okvi- ra kreveta i izvadi zapeaenu omotnicu koju tamo bese sakrila pre mnogo godina. Otvarajui je, ona pronae etiri telefonska broja u Parizu. Drhtei, poe da ih okree. U prizemlju, Sajlas je poloio kamenu tablicu na oltar i nestrpljivo se okrenuo ka Bibliji u konom povezu. Dugi beli prsti znojili su mu se dok je okretao stranice. Listajui Stari zavet, pronae Knjigu o Jovu. Stie do po- glavlja trideset i osmog. Dok je prstom povlaio preko teksta, nagaao je na kakve e reci naii. One e me povesti dalje! Pronaavi stih jedanaesti, Sajlas ga proita. Sadrao je svega est reci. 1 Zbunjen, on ih ponovo proita, oseajui daje neto polo naopako. Stih je | jednostavno glasio: DOVDR K DOLAZITI, A I>AI,.H< NKI'fi.

30 |*uvar Luvra Klod Gruar kipteo je od besa dok je stajao iznad svog zarob-

V-^ljenika koji je niice leao ispred Mona Lie. Ovaj gad je ubio aka Soni- jera! Sonijer je Gruaru i njegovoj ekipi uvara bio poput oca. Gruar nije eleo nita drugo do da povue obara i srui metak u lea Roberta Langdona. Kao vii uvar, Gruar je bio jedan od nekolicine koji su zapravo nosili napunjeno oruje. Podsetio je sebe, meutim, da bi to bila bla- ga sudbina u poreenju sa onim to e mu prirediti Bezu Fa. Gruar izvue voki-toki iz pojasa i pokua da radiom zatrai pojaanje. Meutim, ulo se samo utanje. Dodatno elektronsko obezbeenje ove pro- storije oduvek je onemoguavalo komunikaciju obezbeenja. Moram da se pomerim do vrata. Jo uvek nianei u Langdona, Gruar poe polako da se povlai ka ulazu. Pri treem koraku, opazi neto zbog ega zastade u mestu.

Staje, do avola, to? Neobjanjiva prikaza se materijalizovala u blizini sredita prostorije. Si- lueta. Jo nekoje bio tu? ena se kretala kroz mrak, otro koraajui ka uda- ljenom zidu na levoj strani. Ispred nje, purpurni zrak svetlosti njihao se tamo-

-ovamo po podu, kao da neto trai baterijskom lampom u boji. "Qui est la?" upita Gruar, oseajui nalet adrenalina po drugi put za po- slednjih trideset sekundi. Odjednom nije znao kuda da uperi pitolj, niti u kojem pravcu da poe. "Kriminalistiko-istraivaka tehnika", odgovori ena mirno, jo uvek pretraujui pod svojom lampom. Police Technique et Scientifique. Gruar se sada znojio. Mislio sam da su

svi agenti otili! Sada je shvatio da ultraljubiastu svetlost koristi ekipa kri- minalistike tehnike, pa ipak mu nije bilo jasno zato bi Sudska policija tra- gala za dokazima u ovoj prostoriji. "Votre nom!" povika Gruar. Instinkt mu je govorio da neto nije u redu. "Repondez!" "C'est moi", odgovori mirno glas na francuskom. "Sophie Neveu." Negde u zabaenim delovima Gruarovog seanja, ime je zvualo poznato. Sophie Neveu? Tako se zvala Sonijerova unuka, zar ne? Dolazila je ovamo sa njim kao dete - ali bilo je to pre mnogo godina. Nije mogue daje to ona! Pa ak i da jeste, to teko daje bio razlog da joj veruje; Gruar je uo glasine o bolnom razlazu izmeu Sonijera i njegove unuke. "Vi me poznajete", ree ena. "A Robert Langdon nije ubio mog dedu. VcrujU1 ini."

122 & DenBraun uvar Gruar nije eleo da nasedne na njene reci. Potrebno mi je pojaa- nje! Pokuavi ponovo sa voki-tokijem, uo je jedino um. Ulaz je jo uvek bio na dobrih dvadesetak metara iza njega, i Gruar poe polako da se povla- i, odluivi da na nianu zadri oveka na podu. Dok je uzmicao, video je kako ena na drugom kraju prostorije podie svoju ultraljubiastu lampu i prouava veliku sliku na drugom kraju Salle des Etats, ba nasuprot Mona Lizi. Gruar uzdahnu, shvativi o kojoj se slici radi. Sta to, zaboga, ona radi ? Na drugoj strani prostorije, Sofi Nevo je oseala kako joj elo obliva hla- dan znoj. Langdon je jo uvek leao na podu. Dri se, Roberte. Skoro sam tu. Znajui da uvar nee nipoto pucati ni na jedno od njih dvoje. Sofi sada ponovo usmeri panju na ono to ju je muilo. Pretraivala je prostor naro- ito oko jednog posebnog remek-dela - jo jednog Da Vinija. Meutim, ultraljubiasta svetlost nije otkrila nita neobino. Ni na podu, ni na zidovi- ma, ak ni na samom platnu. Mora da ovde ima neega! Sofi je bila sasvim ubeena daje tano razumela dedine namere. Sta bi drugo mogao imati na umu ? Remek-delo bilo je platno visoko metar i po. Bizarni prizor koji je Da

Vini naslikao prikazivao je neobino posaenu Devicu Mariju kako sedi sa malim Isusom, Jovanom Krstiteljem i anelom Urijelom na opasnim ste- nama. Kada je bila mala, nijedna poseta Mona Lizi ne bi se zavrila dok je deda ne bi odvukao na drugi kraj prostorije da vidi i ovu sliku. Grand-pere, ovde sam, ali ne vidim nita! Iza sebe, ula je kako uvar ponovo pokuava da zatrai pomo preko radija. Misli! Predstavila je sebi poruku napisanu na zatitnom staklu Mona Lie. A i car obmane s tugom doe. Slika koja se pred njom nalazila nije imala zati- tno staklo na kojem bi se mogla napisati poruka, a Sofi je znala da deda ne

bi nikada oskrvnuo ovo remek-delo piui po njemu. Ona zastade. Barem ne sa prednje strane. Pogled joj sevnu navie, uz duge kablove koji su visili sa tavanice i drali platno. Je li to - to? Grabei levu stranu izrezbarenog drvenog okvira, ona ga povue ka sebi. Slika je bila velika - pozadina joj se iskrivi kad je Sofi za- ljulja i odvoji od zida. Sofi provue glavu i ramena iza slike i podie crno svetio da istrai poleinu.

Da Vinijev kod nt? 123 , Trebalo joj je samo nekoliko sekundi da shvati daje omanula. Poleina slike bila je bleda i prazna. Nikakvog purpurnog teksta, samo muzgava sme-

a poleina ostarelog platna i... ekaj. Sofin pogled se prikova uz neuobiajeni odblesak sjajnog metala sme- tenog blizu ivice drvene armature okvira. Predmet je bio malen, delimino gurnut u prorez gde se platno spajalo sa ramom. Blistavi zlatni lanac visio

je sa njega. Na Sofino zaprepaenje, lanac je bio privren za poznati zlatni klju. iroku, izlivenu glavu u obliku krsta, sa ugraviranim peatom nije videla od svoje devete godine. Ljiljan sa inicijalima P.S. Tog trenutka, Sofi oseti

duh svog dede kako joj apue u uho. Kada doe as, klju e pripasti tebi. Grlo joj se stegnu kada shvati daje, ak i posle smrti, deda odrao obeanje. Ovaj klju otvara kutiju, govorio je njegov glas, u kojoj uvam mnoge tajne. itava veeranja igra recima imala je za svrhu da je dovede do ovog kljua. Deda gaje drao kod sebe kada je bio ubijen. Ne elei da padne u pogrene ruke, sakrio gaje iza ove slike. Potom je smislio ovaj pametan lov na blago kako bi se osigurao da e ga jedino Sofi pronai. "Au secours!" povikao je uvar. Sofi trgnu klju, odvajajui ga od pozadine slike, i gurnu ga duboko u dep zajedno sa ultraljubiastom lampom. Provirujui iza platna, videla je kako uvar jo uvek oajniki pokuava da dozove nekoga preko voki-tokija. Povlaio se ka ulazu, pitolja jo uvek odluno uperenog u Langdona. "Au secours!" ponovo se preko radija proderao uvar. um. Nema domet, Sofi se seti kako su se nervirali turisti sa mobilnim telefoni- ma pokuavajui da nazovu kui i pohvale se kako upravo gledaju Mona Liu. Dodatne instalacije za nadzor gotovo su potpuno blokirale domet. Jedino re-

enje je bilo iskoraiti u hodnik. uvar se polako povlaio ka uzlazu, i Sofi je znala da mora da deluje istog trenutka. Podiui pogled uz stranju stranu velike slike iza koje je bila delimino zaklonjena, Sofi shvati da e Leonardo da Vini, po drugi put te veeri, biti od pomoi. Jo samo nekoliko metara, Gruar je govorio sam sebi, drei uperen pitolj. "Arretez! Ouje la detruis!" odjeknuo je enin glas sa druge strane pro- Nlorije. Gruar pogleda ka njoj i stade u mestu. "Mon dieu, non!" Kroz crvenkastu izmaglicu video je daje skinula veliku sliku sa viseih kablova i drala je uspravno, naslonjenu na pod. Visoka metar i po, slika je

124 Den Braun gotovo potpuno skrivala njeno telo. Gruarova prva misao bila je kako to da

skidanje slike nije aktiviralo alarm, ali shvati da su kablovski senzori za

umetnika dela morali ponovo da se podese veeras. ta to ona radi! Kada je shvatio, krv u ilama mu se zaledila. Na sredini platna raslo je ispupenje, a krhki oblici Device Marije, malog Isusa i Jovana Krstitelja poee da se iskrivljuju. "Non!" viknuo je Gruar, zaleen od uasa dok je posmatrao rastezanje Da Vinijeve slike od neprocenljive vrednosti. ena je straga kolenom udublji- vala sredite platna. "NON!" Gruar se okrete i uperi pitolj u nju ali istog momenta shvati da se radi o praznoj pretnji. Slika je bila neprobojni tit od est miliona dolara. Ne mogu da ispalim metak u jednog Da Vinija! "Spustite pitolj i radio", ree ena mirno, na francuskom, "ili u kolenom probuiti ovu sliku. Znate ta bi moj deda mislio o tome." Gruar oseti da mu se vrti u glavi. "Molim vas... nemojte. To je Bogoro-

dica meu stenama!" On poloi pitolj i odloi radio, podiui ruke iznad glave. "Hvala vam", ree ena. "A sada postupite tano onako kako vam budem rekla, i sve e se dobro zavriti." Nekoliko trenutaka kasnije, Langdonovo srce je jo uvek ubrzano udara- lo dok je pored Sofi trao niz poarne stepenice ka prizemlju. Niko od njih ne bese izustio ni re od kako su nesreneg uvara Luvra ostavili na podu Salle des Etats. uvarev pitolj sada je vrsto drao Langdon, koji je jedva ekao da ga se oslobodi. Oruje je predstavljalo teku i opasnu nepoznanicu za njega. Preskaui po dve stepenice, Langdon se pitao da lije Sofi uopte znala vrednost slike koju umalo da uniti. Delo je bilo u jezovitom skladu sa vee- ranjom avanturom. Ta Da Vinijeva slika, slino Mona Lizi, bila je zlogla- sna meu istoriarima umetnosti po obilju skrivenog paganskog simbolizma. "Odabrala si vrednog taoca", ree on dok su trali. "Bogorodicu meu stenama", odgovori ona. "Ali nisam je odabrala ja, nego moj deda. Ostavio mi je neto iza slike." Langdon joj uputi preneraen pogled. "Molim!? Ali kako si znala iza koje slike? Zato ba Bogorodica meu stenamaT "A i car obmane s tugom doe." Ona mu uputi trijumfalan osmeh. "Pro- pustila sam prva dva anagrama, Roberte. Nisam imala nameru da propustim

i trei."

PodLJNUE 31 ))O vi su mrtvi!" uasnuto je promucala sestra Sandrin u svojim odajama u J crkvi Sen-Sulpis, drei u ruci telefonsku slualicu. Ostavljala je poru- ku na telefonskoj sekretarici. "Molim vas javite se! Svi su mrtvi!" Prva tri telefonska broja sa spiska dovela su je do oajanja - histerina udovica, detektiv koji je do kasno radio na tnestu zloina i tmuran svetenik koji je teio oaloenu porodicu. A sada, dok je zvala etvrti i poslednji broj - broj koji je smela da zove tek ukoliko na prva tri niko ne javi - dobi-

la je telefonsku sekretaricu. Mogla je samo da ostavi poruku. "Podna ploica je razbijena!" govorila je kao da moli. "Ostalih troje su mrtvi!" Sestra Sandrin nije znala ko su etvoro ljudi koje je titila, ali njihove pri- vatne telefonske brojeve smela je da okrene samo pod jednim uslovom. Ako ta podna ploica ikada bude razbijena, rekao joj je ovek ije lice nije videla, znai daje gornji ealon otkriven. Jednom od nas je bilo zapre- eno smru i bio je primoran da izrekne oajniku la. Pozovite ove broje- ve. Upozorite ostale. Nemojte nas izneveriti u ovome. Bio je to nemi alarm. Toliko jednostavno da nije moglo da omane. Kada je

prvi put ula plan, bila je zadivljena. Ako identitet nekoga od brae bude otkri- ven, mogao je da izrekne la koja bi pokrenula mehanizam upozoravanja osta- lih. Veeras, meutim, izgledalo je daje otkriveno vie od jednog identiteta. "Molim vas javite se", aputala je prestraeno. "Gde ste?" "Spustite slualicu", duboki glas ree sa praga. Okrenuvi se, uasnuta, ugledala je ogromnog monaha. Drao je teki gvozdeni svenjak. Drhtei, ona vrati slualicu na mesto. "Mrtvi su", ree monah. "Sva etvorica. I izigrali su me. Recite mi gde se nalazi kljuni kamen." "Ne znam!" ree sestra Sandrin iskreno. "Tu tajnu uvaju drugi." Drugi koji su mrtvi! ovek joj prie, belih prstiju koji su grevito stezali gvozdeno postolje. "Vi ste sestra Crkve, pa ipak sluite njima?" "Isus je imao samo jednu pravu poruku", ree prkosno sestra Sandrin. "Tu poruku ne vidim u sekti Opus Dei." Iznenadna provala gneva sevnu u monahovim oima. On nasrnu, zama- Inuivi svcnjakom kao palicom. Dok je padala, poslednje stoje preplavi bio je zloslutni oseaj. ,SY

EofflJNUE 32 Kada su Langdon i Sofi istrali u pariku no, sigurnosni alarm koji se ogla- sio u zapadnom delu krila Denon rasterao je golubove u oblinjem parku Tiljeri. Dok su trali preko trga ka Sofinim kolima, Langdon je uo policij- ske sirene kako zavijaju u daljini. "Tamo je", ree Sofi, pokazujui ka crvenom zatupastom dvosedu par- kiranom na trgu. ali se, zar ne? Vozilo je sasvim sigurno bilo najmanje koje je Langdon ikada video. "Smart", ree ona. "Litar na sto kilometara." Langdon jedva daje stigao da se baci na suvozako sedite pre nego stoje Sofi pokrenula kola, nateravi ga na ivinjak a potom preko njega na ljun- anu stazu. Langdon se panino uhvati za komandnu tablu kad kola jumue preko trotoara a potom odskoie natrag u mali kruni tok na Karuselu. Za trenutak, inilo se da Sofi razmilja o preici tako to e krenuti ravno napred, kroz obod od ivice u centru krunog toka, i presei veliki travnati krug u sreditu na dva dela. "Ne!" povika Langdon, znajui da su ivice oko Karusela tu da sakriju opasni ponor u sreditu La Pyramide Inversee svetlarnik u obliku obr- nute piramide koji je ranije video iz unutranjosti muzeja. Bio je dovoljno velik da proguta njihov smart u jednom jedinom zalogaju. Na sreu, Sofi se odlui za konvencionalniju putanju, trgnuvi volan snano udesno, kruei propisno sve dok nije izala iz krunog toka. Potom presee na levu stranu i skrenu u ulicu koja je ila ka severu, ubrzavajui ka ulici Rivoli. Dvotonska policijska sirena zaurlala je glasnije iza njih, i Langdon ugle-

da policijska svetla u retrovizora sa desne strane. Motor kola zaurla iz prote-

sta kad ga Sofi potera bre, udaljavajui se od Luvra. Pedeset metara ispred njih, na semaforu na Rivoliju ukljuilo se crveno svetio. Sofi opsuje i nasta- vi da juri ka njemu. Langdon oseti kako mu se miii zateu. "Sofi?" Kada su se pribliili raskrsnici, Sofi za nijansu smanji brzinu, ablenduju- i i bacajui po jedan pogled na svaku stranu. Potom je do kraja pritisnula papuicu gasa i naglo skrenula nalevo, u Rivoli, prelazei preko puste ras- krsnice. Brzajui ka zapadu oko etiri stotine metara, Sofi krenu levo oko velikog krunog toka. Uskoro su jurili drugom stranom ka irokoj aveniji anzelize.

Da Vinijev kod * 127 Kada su ispravili pravac, Langdon se okrete na svom seditu, isteui vrat kako bi pogledao kroz zadnje staklo ka Luvru. Izgledalo je da ih polici-

ja ne juri. More plavih svetala skupljalo se ispred muzeja. Kada mu se srani ritam konano uspori, Langdon se ponovo okrete na- pred. "Ovo je bilo interesantno." Sofi kao da ga nije ula. Pogled joj je ostao prikovan za prometni anze- lize - tri kilometra dug niz luksuznih izloga prodavnica zbog kojeg su ga

esto nazivali Petom avenijom Pariza. Ambasada se nalazila na svega kilo- metar i po odatle, i Langdon utonu u svoje sedite. A i car obmane s tugom doe. Sofije brzo razmiljala i to gaje impresioniralo. Bogorodica meu stenama. Sofi je rekla da joj je deda neto ostavio iza slike. Poslednju poruku? Langdon nije mogao a da se ne divi genijalnom skrovitu koje je Sonijer smislio; Bogorodica meu stenama bila je jo jedna karika u veeranjem lancu meusobno povezanih simbola. Sonijer je, kako se inilo, na svakom koraku ponovo isticao svoje divljenje mranoj i humornoj strani Leonarda da Vinija. Isprva je Da Vini narudbu za Bogorodicu meu stenama primio od organizacije poznate pod nazivom Sestrinstvo bezgrenog zaea, kojem je slika bila potrebna za sredinji deo oltarskog triptiha u njihovoj crkvi svetog Franeska u Milanu. Opatice su Leonardu dale precizne dimenzije i eljenu temu slike - Devica Marija, mali Jovan Krstitelj, Urijel i mali Isus u skloni-

tu u peini. Iako je Da Vini postupio u skladu sa njihovim eljama, kada im je isporuio delo naruioci su reagovali sa zgraanjem. Ispunio je sliku eksplozivnim i uznemirujuim detaljima. Slika je prikazivala Devicu Mariju u plavoj haljini kako sedi i grli dete,

verovatno malog Isusa. Preko puta nje sedela je Urijel, takoe sa detetom, verovatno malim Jovanom Krstiteljem. Ono to je bilo udno jeste da je, umesto uobiajenog scenarija po kojem Isus blagosilja Jovana, ovde Jovan blagosiljao Isusa... a Isus se pokorio njegovom autoritetu! Ono to je jo vie uznemiravalo, bilo je to stoje Marija jednu ruku drala visoko iznad glave malog Jovana, kao u preteem gestu prsti su joj liili na orlove kande koje grabe nevidljivu glavu. Naposletku, sledio je i najblasfemniji prizor: ba ispod Marijinih zgrenih prstiju, Urijel je rukom nainila pokret seenja - kao da see vrat nevidljive glave koju je grevito drala Marijina orlovska ruka. Langdonove studente je uvek zabavljalo da uju daje Da Vini naposlet- ku umirio opatice tako to im je naslikao drugu, "razblaenu" verziju Bogo- rodice meu stenama na kojoj su svi prikazani na prihvatljiviji nain. Ova druga verzija je sada visila u Londonskoj nacionalnoj galeriji pod nazivom

Ih'vica meu stenama. Samom Langdonu je uvek bio miliji intrigantni origi- nal koji se nalazio u I ,iivru.

128 $ Den Braun Kad Sofi potera kola uz anzelize, Langdon joj se obrati: "Slika. ta se nalazilo iza nje?" Oi su joj i dalje bile prikovane za kolovoz. "Pokazau ti kad bezbedno stignemo do ambasade." "Pokazae mi?" iznenaeno upita Langdon. "Ostavio ti je nekakav pred- met?" Sofi kratko klimnu glavom. "Sa ugraviranim ljiljanom i inicijalima P.S." Langdon nije verovao svojim uima. Stii emo, mislila je Sofi dok je savijala volan nadesno, otro projurivi pored luksuznog Hotel de Crillon i uletevi u diplomatski kraj Pariza karak- teristian po svojim drvoredima. Ambasada se sada nalazila na manje od ki- lometar i po. Konano je oseala da ponovo moe normalno da die. ak i dok je vozila, misli su joj i dalje bile usredsreene na klju koji se sada nalazio u depu. Mislila je na uspomene vezane za njega od pre mnogo godina, zlatnu glavu oblikovanu u vidu jednokrakog krsta, trouglast oblik

njegovog dugakog sredinjeg dela, zareze, ugravirani cvetni peat i slova P.S. Iako teko daje uopte i pomislila na klju tokom svih tih godina, rad u obavetajnim krugovima nauio ju je dosta toga o sigurnosnim sistemima. Neobini klju joj sada vie nije izgledao toliko tajanstveno. Laserski nare- zana matrica. Nemogue je napraviti njegovu kopiju. Umesto zubaca koji bi pomerali zupanik, sloenu seriju laserski urezanih oznaka na ovom klju- u ispitivalo je elektrino oko. Ukoliko bi oko utvrdilo da se heksagonalne oznake nalaze na tanom rastojanju, tano rasporeene i rotirane, brava bi se otvorila. Sofi nije mogla ni da zamisli staje klju poput ovoga otvarao, ali je ose- ala da e to Robert moi da joj kae. Naposletku, opisao je ugravirani peat na kljuu a da ga nikada nije video. Krst na vrhu ukazivao je na to da klju pripada nekakvoj hrianskoj organizaciji, pa ipak Sofi nije znala ni za jednu crkvu koja je upotrebljavala laserski narezane kljueve sa matricom. Pored toga, deda nije bio hrianin... Dokaz za to je videla svojim oima, pre deset godina. Ironino je bilo to to je jedan drugi klju - mnogo uobiajeniji - otkrio Sofi dedinu pravu pri- rodu. Poslepodne je bilo toplo kada je sletela na aerodrom Sari de Gol i uhva- tila taksi. Grand-pere e se iznenaditi to me vidi, mislila je. Dolazei sa po- slediplomskih studija u Engleskoj na proleni raspust nekoliko dana ranije,

Da Vinijev kod * 129 Sofi je jedva ekala da ga vidi i ispria mu sve o metodama ifrovanja o ko- jima je uila. Meutim, kada je stigla u njihov pariki dom, deda nije bio tamo. Razoa- rana, znala je da je nije oekivao i da verovatno radi u Luvru. Ali nedelja poslepodne je, shvatila je. Retko radi vikendom. Vikendom je obino... irokog osmeha, Sofi otra do garae. Sigurno nema ni auta. Vikend je. Zak Sonijer je prezirao gradsku vonju i koristio je auto samo zbog jednog odredita svog dvorca u Normandiji, severno od Pariza. Sofi je, nakon rae- seci provedenih u zatoenitvu Londona, bila eljna mirisa prirode. Zelela je da odmah zapone odmor. Jo uvek je bilo rano vee i ona odlui da krene istog trenutka i iznenadi ga. Pozajmila je auto od prijatelja i zaputila se ka

severu, krivudajui kroz pusta, meseinom obasjana brda u blizini Krelija. Stigla je malo posle deset, skrenuvi na privatni prilaz dedinom imanju, vie od kilometar i po dug. Kua je poela da se promalja kroz drvee mamut- ski, stari zamak ugnjezdio se u umi na padini brda. Sofije oekivala da deda u ovo doba spava. Meutim, sa uzbuenjem je videla da kua treperi od svetala. Njeno oduevljenje se, meutim, pretvorilo u iznenaenje kada je otkrila daje parking ispunjen kolima - sve sami mer- cedesi, audiji, jedan rols-rojs. Sofi je zurila za trenutak, a potom prasnu u smeh. Moj deka, uveni usam- ljenik! Zak Sonijer, inilo se, vie se pretvarao nego stoje zaista uivao u sa- moi. Oigledno je prireivao zabavu dok je Sofi bila u koli, a po izgledu automobila zakljuila je da su prisutni neki od najuticajnijih ljudi Pariza. Nestrpljiva da ga iznenadi, ona pouri do glavnih vrata. Kada je stigla do njih, otkrila je da su zakljuana. Pokucala je. Niko nije odgovorio. Zbunje- na, ona krenu oko kue i pokua da ue na stranja vrata. I ona behu zaklju- ana. Nije bilo odgovora. Zauena, stajala je za trenutak i oslukivala. Jedini zvuk koji je ula bilo je cviljenje sveeg normandijskog vazduha dok se kovitlao dolinom. Ni muzike. Ni glasova. Nita. U tiini ume, Sofi pouri ka bonoj strani kue i uspentra se na hrpu drva, priljubljujui lice uz prozor dnevne sobe. Ono stoje videla unutra nije imalo nikakvog smisla. "Ovde nema nikoga!" Gde su svi ti ljudi ? Dok joj je srce tuklo, Sofije otrala do kolibe i uzela rezervne kljueve koje je njen deda drao skrivene ispod korpe sa drvima za potpalu. Potrala je ka glavnim vratima i ula u kuu. Kad je kroila u prazan foaje, kontrolna tabla sigurnosnog sistema je poela da trepe crveno - upozorenje da onaj ko je uSao ima desel sekundi da ukuca tanu ifru pre nego to se oglasi alarm.

130 & DenBraun Alarm mu je ukljuen tokom zabave? Sofi brzo ukuca ifru i iskljui sistem. U prizemlju ne bese nikoga. Ni na spratu. Dok je silazila niz stepenice,

zastala je za trenutak u tiini, pitajui se ta se to dogaa. Tada je ula. Priguene glasove. Izgledalo je da dolaze odnekud ispod nje. Sofi nije mogla ni da zamisli odakle. unuvi, prislonila je uho na pod i oslunula. Da, zvuk je sasvim sigurno dolazio iz zemlje. ulo se pevanje, ili... pojanje? Uplaila se. Jezivije od svega je bilo to to kua nije imala podrum. Barem ga ja nisam videla. Okreui se i prelazei pogledom po dnevnoj sobi, Sofi se zaustavi na jedinom predmetu u itavoj kui koji nije bio na svom mestu - dedinom omiljenom antikvitetu, irokoj Aubusson tapiseriji. Obino je visila na isto- nom zidu, pored kamina - meutim, veeras je bila sklonjena u stranu na bakarnoj sipki na kojoj je visila, otkrivajui zid koji se nalazio iza nje. Hodajui ka golom drvenom zidu, Sofije ula kako pojanje postaje gla- snije. Oklevajui, ona prisloni uho na drvo. Glasovi su sada bili jasniji i de- finitivno su pojali... reci koje Sofi nije razabirala. Prostor iza ovog zida je upalj! Pipajui prstima po ivicama drvenih obloga, Sofi je otkrila udubljenje. Bilo je diskretno i umeno napravljeno. Pokretna vrata. Dok joj je srce tu- klo, stavila je prst u udubljenje i povukla ga. Uz beumnu preciznost, teki zid kliznuo je u stranu. Iz tame koja se nalazila ispod, glasovi su odzvanjali

navie. Sofi se provue kroz vrata i nae se na grubo klesanim kamenim stepeni- cama koje su se spiralno sputale. Dolazila je u ovu kuu od malena pa ipak nije imala pojma da ove stepenice uopte postoje! Dok je silazila, vazduh je postajao sveiji a glasovi jasniji. Muki i en- ski. Vidno polje joj je ograniavala spirala stepenica, ali poslednji stepenik se nazirao. Iza njega, ugledala je mali kameni deo poda podruma, osvetljen

treperavim narandastim odsjajem vatre. Zadravajui dah, Sofi se spustila niz jo nekoliko stepenika, unuvi da osmotri. Trebalo joj je nekoliko sekundi da shvati ta vidi. Prostorija je bila nalik peini - gruba komora kao udubljena u granitu brda. Jedino svetio dolazilo je od baklji koje su se nalazile na zidovima. U

sjaju njihovog plamena, tridesetak ljudi stajalo je u krugu u sreditu prosto- rije. Mora da sanjam, Sofije rekla sebi. San. ta bi drugo ovo moglo da bude? Svi u prostoriji nosili su maske. ene odevene u bele pauinaste haljine nosile su zlatne cipele. Maske su im bile bele, a u rukama su drale zlatne sfere. Mukarci su nosili crne tunike i crne maske. Izgledali su kao figure ogromnog ahovskog kompleta. Svi u krugu su se njihali napred-natrag, po

Da Vinijev kod 131 jui u znak potovanja prema neemu to se nalazilo na podu ispred njih... neemu to Sofi nije mogla da vidi. Pojanje ponovo postade glasno. Ubrzavalo se. Sada je grmelo. Bre. Ue- snici su koraknuli unapred i kleknuli. Tog trenutka, Sofije konano ugleda- la ono to su posmatrali. Jo dok je uzmicala u uasu, oseala je kako joj se prizor zauvek urezuje u seanje. Savladana muninom, Sofi se okrete, hvatajui se za kamene zidove dok se penjala uz stepenice. Zatvorivi vrata, izletela je iz naputene kue i obnevidela od suza, vratila se u Pariz. Te noi, razoarana i izdana, spakovala je svoje stvari i otila od kue. Na stolu u trpezariji ostavila je poruku. BILA SAM TAMO. NEMOJ POKUAVATI DA ME NAE.

Pored poruke, poloila je stari rezervni klju iz kolibe. "Sofi!" misli joj prekide Langdonov glas. "Stani! Stani!" Izranjajui iz seanja, Sofi pritisnu konicu, zaustavivi se uz kripu. "Staje? Stase desilo?!" Langdon je pokazivao niz dugu ulicu ispred njih. Krv joj se zaledila. Stotinak metara ispred njih raskrsnicu je blokiralo par

postrance parkiranih kola Sudske policije. Njihova je namera bila oigledna. Odselili su Aveniju Gabrijel! Langdon tmurno uzdahnu. "Dakle, ambasada je noas nedostupna?" Dalje niz ulicu, dvojica slubenika Sudske policije koji su stajali pored kola zurili su u njihovom pravcu, oigledno radoznali. U redu. Sofi, okreni kola veoma polako. Ubacujui u rikverc, ona izvede pribrano okretanje u tri faze i krene u suprotnom smeru. Dok je odlazila, zaula se kripa guma iza njih. Sirene o?,ivee. Proklinjui, Sofi nagazi na gas.

te/UE 33 Sofin smart jurio je kroz diplomatsku etvrt, pored ambasada i konzulata. Naposletku, izletee iz sporedne ulice i skrenue nadesno, zaputivi se na- trag ka ogromnoj glavnoj ulici anzelizea. ^Na suvozakom seditu, Langdon je sedeo stisnutih pesnica, stalno se osvrui. Iznenada je poeleo da nije pobegao. Pa i nisi, podsetio je samog sebe. Sofi je odluila da baci bubicu za praenje kroz prozor toaleta. Sada, dok su se jurei udaljavali od ambasade, izvodei slalom kroz redak saobra- aj na anzelizeu, Langdon oseti kako mu se mogunost izbora suava. Iako je izgledalo da se Sofi otresla policije, barem privremeno, Langdon je sum-

njao da e njihova srea potrajati. Iza upravljaa, Sofi je pretraivala dep svog dempera. Izvadila je mali metalni predmet i pruila mu ga. "Roberte, bolje da pogleda ovo. To je ono to mi je deda ostavio iza Bogorodice meu stenama." Drhtaj iekivanja prostruji njegovim telom. Langdon uze predmet i pro- ui ga. Bio je teak, u obliku krsta. Prva asocijacija je bila da u rukama dri pogrebni pieu - minijaturnu verziju klina koji se pobada u zemlju pored gro-

ba. Potom primeti da deo koji izlazi iz krsta ima oblik prizme i trougla. Ta-

koe bio je obeleen sa nekoliko stotina estougaonika koji su, kako je iz- gledalo, paljivo urezani i nasumice rasporeeni. "To je laserski iseen klju", ree mu Sofi. "Te heksagone ita elektrino oko." Klju? Langdon nikada ne bese video nita nalik tome. "Pogledaj drugu stranu", ree ona, prestrojavajui se i prolazei kroz ra- skrsnicu. Kada je okrenuo klju, vilica mu se opustila. Tamo, raskono ugraviran u sredini krsta, nalazio se stilizovani cvetni simbol sa inicijalima P.S.! "Sofi",

ree on, "ovo je peat o kojem sam ti govorio! Zvanini peat Sionskog pri- orata." Ona klimnu. "Kao to sam ti rekla, jo davno sam videla taj klju. Re- kao mi je da ga vie nikada ne pominjem." Langdonov pogled je jo uvek bio prikovan za gravirani klju. Njegova visokotehnoloka izrada i drevni simbolizam stvarali su jezivu meavinu starog i modernog sveta. "Rekao mi je da klju otvara kutiju u kojoj uva mnoge tajne." Langdona proe jeza kada pokua da zamisli kakve je sve tajne ovek poput aka Sonijera mogao uvati. Nije imao predstavu o lome kako je jod-

Da Vinijev kod 133 no drevno bratstvo dolo do ovako futuristikog kljua. Jedina svrha posto- janja Priorata bilo je ouvanje tajne. Tajne koja je nosila neverovatnu mo. Da lije mogue daje ovaj klju u nekakvoj vezi sa tim? Misao ga je odue- vila. "Zna li ta otvara ovaj klju?" Sofije bila razoarana. "Nadala sam se da ti zna." Langdon je utao dok je prevrtao krst u ruci, prouavajui ga. "Izgleda hrianski", navaljivala je Sofi. Langdon nije bio ba ubeen u to. Za razliku od hrianskog, krst je bio etvrtast - sa etiri kraka jednake duine - kakav je postojao hiljadu i pet stotina godina pre hrianstva. Ova vrsta krsta nije imala hrianske konota- cije raspea, rimskog sredstva za muenje. Langdona je uvek iznenaivalo koliko je malo hriana koji su pri pogledu na "raspee" bili svesni istorije njihovog simbola, odraene u samom njegovom imenu. "Krst" i "raspee" poticali su od latinskog glagola cruciare - muiti. "Sofi", rekao je, "sve to mogu dati kaem jeste da se jednokraki krstovi poput ovog smatraju miroljubivim krstovima. Njihova etvrtatost ini ih ne- praktinima za raspinjanje, a njihovi identini krakovi, vertikalni i horizon- talni, oznaavaju prirodno jedinstvo ene i mukarca, inei ih simboliki doslednima filozofiji Priorata." Ona ga zabrinuto pogleda. "Nema pojma, zar ne?" Langdon se namrti. "Ni najmanje." "U redu, moramo da se sklonimo sa puta." Sofi pogleda u retrovizor.

"Treba nam neko sigurno mesto da otkrijemo ta klju otvara." Langdon sa enjom pomisli na svoju udobnu sobu u Ricu. Oigledno, lo nije dolazilo u obzir. "A moji domaini na Amerikom univerzitetu u-Pa- rizu?" "Suvie oigledno. Fa e ih proveriti." "Mora da ti poznaje nekoga. ivi ovde." "Fa e pretraiti moje telefonske i i-mejl podatke, razgovarati sa mojim kolegama. Moji kontakti su kompromitovani, a hoteli ne dolaze u obzir jer

e nam traiti linu kartu." Langdon se ponovo zapitao da li bi mu bilo bolje daje rizikovao i dopu-

stio da ga Fa uhapsi u Luvru. "Hajde da nazovemo Ambasadu. Mogu da im objasnim o emu se radi pa neka poalju nekoga da se negde nae sa nama." "Da se nae sa nama?" Sofi se okrete i pogleda ga kao daje poludeo. "Ro- lierlo, ti sanja. Tvoja ambasada ima ogranienu nadlenost. Ako bi poslali m-koga, smatralo bi se da pomau beguncu koga goni francuska policija. Nema anse. Ako ueta u svoju ambasadu i zatrai privremeni azil, to je jrtlna stvar, ali da trai od njih da se suprotstave francuskim snagama za- kona?" Ona odmahnu glavom. "Nazovi svoju ambasadu i oni e ti rei da se aS Fuu i izbegne dalje komplikacije. Potom e obeati da e preko svih

134 & Den Braun moguih diplomatskih kanala pokuati da ti obezbede poteno suenje." Po- gledala je niz elegantnih izloga na anzelizeu. "Koliko gotovine ima?" Langdon pogleda u novanik. "Sto dolara. Nekoliko evra. Zato?" "A kreditne kartice?" "Naravno." Dok je Sofi ubrzavala, Langdon je znao da pravi plan. Ispred njih, na

kraju anzelizea, stajala je Trijumfalna kapija -Napoleonov oma sopstve- noj vojnoj moi, visok pedeset metara - okruen najveom krunom raskr- snicom u Francuskoj, gigantom od devet traka. Dok su prilazili krunom toku, Sofin je pogled ponovo bio prikovan za retrovizor. "Trenutno smo im pobegli", ree ona, "ali neemo izdrati ni na- rednih pet minuta ako ostanemo u ovim kolima." Pa hajde da ukrademo neka druga, mislio je Langdon, sada kada smo

ve kriminalci. "Sta e uraditi?" Sofi se zaputi u kruni tok. "Veruj mi." Langdon nije odgovorio. Poverenje ga nije daleko dovelo veeras. Skla- njajui rukav sakoa, pogleda na sat - retkost, kolekcionarska serija runih satova sa likom Mikija Mausa, poklon od roditelja za deseti roendan. Iako je njegov klinaki izgled esto nailazio na zauene poglede, Langdon nika- da nije imao nijedan drugi sat. Diznijeve animacije su predstavljale njegov

prvi susret sa magijom oblika i boje, a Miki je sada sluio kao stalno podse- anje da treba ostati mlad u srcu. Tog trenutka, meutim, Mikijeve ruke su bile rairene pod neobinim uglom, pokazujui jednako neobino vreme. 2:51 ujutro. "Zanimljiv sat", ree Sofi, bacajui pogled na njegovu ruku i usmerava- jui kola kroz iroki kruni tok u smeru obrnutom od smera kazaljke na satu. "Duga pria", odgovori Langdon, ponovo navlaei rukav. "Pretpostavljam da bi morala biti." Kratko se osmehnu i izae iz krunog toka, kreui ka severu, udaljavajui se od centra grada. Jedva stiui na dva zelena svetla, doli su do tree raskrsnice i skrenuli desno, na Bulevar Ma- leerb. Napustili su bogate, drveem oiviene ulice diplomatskog kraja i za- ronili u sumorniji radniki kraj. Sofi brzo skrenu levo, i trenutak kasnije, Langdon shvati gde su se nalazili. eleznika stanica Sen-Lazar. Ispred njih, stanica sa staklenim krovom liila je na pastore avionskog hangara i staklenika. Evropske stanice nikada nisu spavale. ak i u to doba, pola tuceta taksista besposleno je stajalo pred glavnim ulazom. Prodavci sa

svojim kolicima sa sendviima i mineralnom vodom, namrteni klinci sa ruksacima izlazili su iz stanice, trljajui oi i pokuavajui da shvate u kojem su to sada gradu. Gore uz ulicu, dvojica policajaca upuivali su zbunjene turiste u kom pravcu treba da krenu.

Da Vinijev kod 135 Sofi zaustavi smart iza niza taksija u zabranjenoj zoni uprkos tome to je bilo dovoljno mesta za parkiranje preko puta. Pre nego to je stigao daje pita ta se deava, Sofi je izala iz kola. urno je prila taksiju ispred njih i poela da razgovara sa vozaem. Kada je izaao iz kola, Langdon vide kako Sofi prua taksisti pozamani smotuljak novanica. Taksista klimnu i potom, na Langdonovo zaprepae- nje, odjuri bez njih. "ta se dogodilo?" upita Langdon, pridruujui se Sofi na ivinjaku dok je taksi nestajao u daljini. Sofije ve kretala ka ulazu u elezniku stanicu. "Pouri. Kupujemo dve karte za prvi sledei voz koji odlazi iz Pariza." Langdon je ubrzao korak. Ono stoje poelo kao jurnjava od kilometar i po do Amerike ambasade sada se pretvorilo u pravu evakuaciju iz Pariza. Langdonu se ta ideja sve manje dopadala.

PofflJNUE 34 Iloza koji je saekao biskupa Aringarosu na Meunarodnom aerodromu T Leonardo da Vini zaustavio je mali, neugledni crni fijat sedan. Aringaro- sa se seao vremena kada su sva vozila Vatikana bila velika i luksuzna sa grbom i zastavicama sa znakom Svete stolice. Ti dani su proli. Auto Vatika- na sada je bio nepretenciozan i gotovo uvek neobeleen. Vatikan je tvrdio da je to zbog smanjenja trokova - kako bi se bolje sluilo pastvi, ali Aringarosa je sumnjao da se radi o sigurnosnim merama. Svet je poludeo, a u mnogim

delovima Evrope pokazivanje ljubavi prema Isusu Hristu bilo je isto kao da

ste nacrtali metu na krovu svojih kola. Obmotavajui svoju crnu mantiju oko sebe, Aringarosa se smesti na zad- nje sedite i pripremi za dugu vonju do zamka Gandolfo. Bie to ista puta- nja kao i pre pet meseci. Prologodinji put u Rim, uzdahnuo je. Najdua no u mom ivotu. Pre pet meseci, Vatikan gaje nazvao da se momentalno pojavi u Rimu.

Nisu dali nikakvo objanjenje. Vae karte su na aerodromu. Sveta stolica zadrava veo misterije, ak i kada je njeno najvie svetenstvo u pitanju. Aringarosa je pretpostavljao da ga zovu zbog slikanja jer su papa i dragi

zvaninici Vatikana hteli da iskoriste nedavni javni uspeh sekte Opus Dei - zavretak gradnje njihovog Nacionalnog taba u Njujorku. Architectural Digest je zgradu sekte Opus Dei proglasio za "sjajni svetionik katolianstva suptilno utopljen u savremeno okruenje", a u poslednje vreme se inilo da Vatikan privlai sve to ukljuuje re "savremeno". Aringarosa nije imao dragog izbora do da prihvati poziv, iako nevoljko.

Budui da nije bio potovalac trenutne papske administracije, Aringarosa je, poput veine konzervativnog svetenstva, sa tekom zabrinutou posmatrao stupanje pape u prvu godinu svoje slube. Liberal bez premca, Njegova sve- tost je obezbedila papsko mesto preko jedne od najkontroverznijih i najne-

obinijih konklava u istoriji Vatikana. Sada, umesto da bude ponizan zbog svog neoekivanog stupanja na vlast, Sveti otac nije gubio vreme. Oslanja- jui se na neiscrpni talas liberalne podrke unutar Saveta kardinala, papa je svojom papskom misijom proglasio "podmlaivanje vatikanske doktrine i osavremenjivanje katolicizma za novi milenijum." U prevodu to je znailo, plaio se Aringarosa, daje zapravo bio dovoljno arogantan i pomislio kako mu se moe da menja Boje zakone i povrali srca onih koji su smatrali da su naela pravog katolicizma previe zahtevna za dananje vreme.

Da Vinijev kod & 137 Aringarosa je koristio sav svoj politiki uticaj - koji nije bio zanemarljiv ukoliko se uzmu u obzir broj lanova organizacije Opus Dei ali i njihovi ban- kovni rauni - da ubedi papu i njegove savetnike da smekavanje crkvenih zakona ne samo daje bezboniko i kukaviko delo, nego i politiko samo- ubistvo. Podsetio ih je daje prethodno petljanje sa crkvenim zakonom - fija-

sko Vatikana - ostavilo uasno naslee: posete crkvi su sada spale na najni- e grane, donacije su presuivale, a katolikih svetenika nije bilo dovoljno ni za crkvenu slubu. Ljudima je od Crkve potrebno ustrojstvo i usmerenje, insistirao je Arin- garosa, a ne dodvoravanje i poputanje! Te noi, pre nekoliko meseci, kada jefijat krenuo sa aerodroma, Aringa- rosa se iznenadio to se uputio ne prema Vatikanu nego ka istoku, uz opasnu planinsku cestu. "Kuda idemo?" upitao je vozaa. "Olbanska brda", odgovorio je ovek. "Va sastanak je u zamku Gan- dolfo." Papinoj letnjoj rezidenciji? Aringarosa tamo nikada nije bio, niti je imao elju daje vidi. U ovoj citadeli iz esnaestog veka nalazila se i Specula Vaticana - Vatikanska opservatorija -jedna od najopremljenijih astronom-

skih opservatorija u Evropi. Aringarosa se nikada nije slagao sa venom po- trebom Vatikana da se petlja u nauku. Koji je smisao meanja nauke i vere? Nepristrasnom naukom se nikako nije mogao baviti ovek koji veruje u Boga. S druge strane, religija nije poivala na naunim dokazima. Ipak, evo ga, pomisli on kad ugleda zamak Gandolfo kako se izdie na novembarskom nebu ispunjenom zvezdama. Sa prilaznog puta, Gandolfo je

liio na veliko kameno udovite koje se sprema na samoubilaki skok. Sme- ten na samoj ivici stene, zamak se nadnosio nad kolevkom italijanske civi- lizacije - dolinom gde su se Rimljani borili sa ilirskim plemenom Albana. ak je i silueta zamka Gandolfo bila prizor koji se pamti - impresivan primer kaskadne, odbrambene arhitekture, graevina koja odraava snagu ovog dramatinog poloaja na liticama. Aringarosa je sa tugom gledao dve ogromne aluminijumske teleskopske kupole na krovu, zbog ega je ova ne- kada dostojanstvena graevina izgledala poput ponosnog ratnika koji nosi dva lakrdijaka eira. Kada je izaao iz kola, mladi jezuitski svetenik pouri da ga doeka. "Biskupe, dobrodoli. Ja sam otac Mangano. Astronom." Blago tebi. Aringarosa zaguna u znak pozdrava i poe za domainom ka holu zamka - velikom otvorenom prostoru iji je dekor inila meavina renesansne umetnosti i prizora iz astronomije. Sledei svog vodia uz iroke mermerne stepenice, Aringarosa ugleda znakove koji su upuivali ka kon- ItTencijskim centrima, naunim amfiteatrima i turistikim informativnim slubama. udilo gaje kako Vatikan ni najednom koraku nije uspevao da

138 * Den Braun prui jasne, dosledne smernice za duhovni razvitak, pa ipak je nekako nala- zio vremena da turistima dri predavanja iz astrofizike. "Kaite mi", obrati se Aringarosa mladom sveteniku, "od kada to rep ide ispred psa?" Svetenik ga zauen