divlja ruža i ribizla

8/18/2019 Divlja Ruža i Ribizla

1/12

Univerzitet u Beogradu

Biološki fakultet

Seminarski rad

Divlja ruža ( Rosa canina L.)

I

Ribizla ( Ribes L.)

Student: Gordana Mandić Mentor: Prof. Milan Veljić

B1040/2015

Beograd,Januar 2016.


2/12

Sadržaj:

Divlja ruža (Rosa canina)….............................................................................1

Botanički opis biljke.....................................................................................2

Hemijski sastav.............................................................................................2

Lekovita svojstva..........................................................................................3

Recepti.........................................................................................................4

Ribizla (Ribes L.)….........................................................................................5

Crvena ribizla (Ribes rubrum)….....................................................................6

Crna ribizla (Ribes nigrum)….........................................................................7

Recepti.........................................................................................................9

Literatura.....................................................................................................10


3/12

Divlja ruža ( Rosa canina)

Šipak (šipurak, divlja ruža, pasja ruža, divlji šipak, pasja drača, plotna ružica, bela ruža, šepurika), lat. Rosacanina je biljka iz porodice ruža. Ime roda ( Rosa) ovoj biljci dali su još stari Rimljani, a ime vrste potiče odlatinskog caninus = pasji. Kažu da se tako naziva jer se odavno smatralo da je šipak, plod divlje ruže, delotvoranlek u borbi protiv besnila.

Sistematika

Carstvo: Plantae

Divizija: Magnoliophyta

Razred: Magnoliopsida

Red: Rosales

Porodica: Rosaceae

Potporodica: Rosoideae

Rod: Rosa

Podrod: R. subg. Rosa

Sekcija: Rosa sect. Caninae

Vrsta: R. canina

Rosa canina je rasprostranjena po cijeloj Europi, zapadnom i srednjem dijelu Azije, sjevernoj Africi, a prenesena je u Ameriku. Ruže su rasprostanjene samo na sjevernoj hemisferi, a u tropskim krajevima rastu samo u planinama.


4/12

Botanički opis biljke

Koren je veoma razvijen i duboko prodire u zemljište, do nekoliko metara u dubinu. Stablo je listopadni žbunvisine od 2 do 4m, sa dugim i razgranatim granama. Grane su obrasle jakim trnovima koji su pri osnovi široki i

srpasto se povijaju prema dole. Kora je na starijim granama smeđa, a na mladim zelena ili ponekad crvena. Granenose spiralno raspoređene jajolike pupoljke sa brojnim tamnim ljuskama. Listovi su perasti, na lisnoj drški,neparno perasto složeni, dugi do 9 cm i oštro nazubljeni. Lisna drška obično sadrži sedam, a ponekad pet ili devetlistova. Lisna nervatura je mrežasta, a lisna drška je žlezdasete koezistencije i bodljikava. Cvetovi su sa bledoružičastim ili belim kruničnim i zelenim čašičnim listićima. Prečnika su od 2 do 8 cm, a mogu biti pojedinačni ili grupisani u skupine od 3 do 5 cvetova. Cvetnih listića ima 5, a cvetna loža je u obliku pehara.Cveta od maja meseca pa do jula. Plodovi su orašice (zbirna orašica) dugi do 3 cm. Plod je poznatiji pod nazivomšipak ili šipurak, a kod nas je i ukorenjen takav naziv za biljku. Sazreva od spetembra pa do oktobra meseca. Plod bilo koje vrste šipurka bere se ručno, u septembru i oktobru kada sazreva, suši na suncu ili sušarama, namaksimalnoj temperaturi od 80 stepeni. Osušen plod je tvrd, malo smežuran, sjajan, crvene ili tamnocrvene boje. Nakiselog je i slatkog ukusa, ali bez mirisa.

Slika 1. Rosa canina-plod Slika 2. Rosa canina- cvet

Hemijski sastav

Šipkovo meso (crveni mesnati deo) sadrži mnogo vitamina C (do 2%), organske kiseline (limunsku, jabučnu),invertni šećer, saharozu, tanine, karotenoide (likopen i ksantofil) od kojih potiče crvena boja, pektin (do 25%) teflavonoide i antocijane u malim količinama. Seme šipurka sadrži između osam i deset odsto masnog ulja u kojimadominiraju oleinska, linolna i linoleinska kiselina. Šipurak je izuzetno bogat i vitaminima C i K, karotenoidimalikopenom i B karotenom, invertnim šećerom i saharozom, pektinima i taninima... Šipkovi plodići sadrže organskekiseline, vitamin C, masno ulje (do 8%) te tragove eteričnog ulja.


5/12

Lekovita svojstva Divlje ruže

Šipurak pripada velikoj porodici ruža od preko 400 vrsta, raspoređenih širom planete, od čega čak 21 vrsta uspevana našem podneblju. Od šipurka se pravi i visokovredno biljno ulje, koje se, nažalost, ne koristi uprkos izuzetnimlekovitim svojstvima. Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, bogatstva vitaminima i voćnim kiselinama, ekstraktii koncentrati šipurka našli su svoje mesto i u proizvodnji različitih bezalkoholnih napitaka, od kojih jenajpoznatije kokta. U izradi ovih napitaka veoma se vodi računa da ekstrakti budu tamno smeđecrvene boje, prijatnog kiselkastog ukusa sa karakterističnim mirisom.

Ulje šipurka sa obiljem različitih kiselina ima visoku biološku vrednost. Može da se koristi kao aktivna

komponenta u izradi preparata namenjenih ublažavanju upalnih reakcija kože, ali i za kozmetičku upotrebu. Možeda se primeni lokalno u terapiji ekcema, akni i psorijaze, ali je odlično i za negu suve, izrazito suve i zrele kože, aistraživanja su pokazala da ulje šipurka blagotvorno deluje na ćelije epiderma. Naročito je korisno za suvu kožu jer povećava njenu elastičnost. Kao i sva druga ulja, i šipkovo ulje je emolijens, odnosno povećava mekoću kože ičini je glatkom. Odlično je i sredstvo za zaštitu od sunčanja. Praktično, spakovano u losionima za telo, kupkama,šamponima, balzamima za usne i kremovima za negu ruku i noktiju ispoljava delotvornost na svakom delu tela.Prosečna vrednost sadržaja semena u plodu je oko 47 procenata, što je veoma značajno zbog ulja. Iz uzorkašipurka Rosa canina koji uspevaju na ovim prostorima, dobijaju se najveće količine masnog ulja (između 15 i 16 procenata), ali i drugih lekovitih sastojaka.

Z bog bogatstva vitamina C koji se kuvanjem ne gubi, čaj od crvenog ploda šipurka nezamenljiv je u lečenju

prehlada. A naročito je preporučljiv za otklanjanje umora, malaksalosti, anemičnosti, odnosno svih tegoba kojenastaju zbog manjka vitamina C u organizmu. Poželjno je i da se uzima i za pročišćavanje krvi. Povoljno deluje ina organe za varenje, ali i na izlučivanje mokraće bez nadražaja bubrega. Čaj od šipurka preporučuje se i zasprečavanje stvaranja peska u bubrezima i mokraćnim kanalima. Koristi se i kod upalnih procesa bubrega imokraćnih puteva.

Osim ploda, za pripremu čaja beru se i latice u vreme cvetanja ove biljke. Čaj od latica je delotvoran za krvarenjaiz želuca, creva, pluća, ali se koristi i kao lek protiv hemoroida, proliva i grčeva u želucu. Ružina vodica koja se


6/12

spravljala od latica biljke, korišćena je u stara vremena u tinkturama za oči, da bi kod kijavice zaštitila oči odneprijatnih nuspojava. Travari su divlju ružu takođe koristili za eliminisanje manje prijatnih mirisa onih biljaka,koje su se morale uzimati u medicinske svrhe. Lišće ruže se i danas još uvek prerađuje u ulje, koje nalazi primenuu proizvodnji parfema ili vodica za kosu, a suve latice se stavljaju u mirišljave vrećice, koje se drže u ormarima ifiokama.

Fosfolipidi koji se nalaze u masnom ulju šipurka specifični su pokretači enzimskog sistema ćelijske membrane,odnosno opne. Oni učestvuju u sintezi hemoglobina, u transportu holesterola, razvoju nervnog sistema, utiču nakožu sprečavajući pojavu alergija i poboljšavajući njen kvalitet, elastičnost i hidrantnost. Takođe, predstavljaju i polazne supstance za formiranje prostaglandina koji su slični hormonima, a kontrolišu ćelijsku aktivnost, delujuantiinflamatorno i regulišu imunitet.

Recepti:

* Čaj protiv suvog kašlja priprema se tako što se supena kašika dobro usitnjenog osušenog ploda šipurka prelije sadva decilitra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 15 minuta. Čaj se zatim procedi, zasladi kašičicom bagremovog meda i pije pre jela tri puta na dan. Ukoliko je prisutan i nazeb, čaj treba češće piti. Jedino je važnoda se svaki put priprema svež čaj.

* Za jačanje organizma treba tri supene kašike usitnjenog sušenog ploda potopiti u pola litra hladne vode. Tako potopljeni sadržaj ostaviti da odstoji 68 sati, a zatim prokuvati pola sata. Skuvan čaj ostaviti da se prohladi, azatim ga treba procediti i pomešati sa istim količinama mleka i zasladiti kašikom meda. Ovako spremljen čajuzima se uveče pred spavanje, idealan je za jačanje organizma, pogotovo kada je reč o starijim osobama.

* Za razbuđivanje treba kašiku usitnjenog osušenog ploda preliti sa dve šolje vrele vode i ostaviti da odstoji polasata. Čaj se zatim ohladi, procedi i sa pomešanom kašikom meda po izboru, pije odmah pre jela. Ovako spremljen

čaj je savršen za razbuđivanje i popravljanje raspoloženja.


7/12

Ribizla ( Ribes)

Ribizla vodi poreklo iz severne Evrope i severne Azije, gde se i danas nalazi u divljem stanju kao populacija. Postojicrna ( Ribes nigrum), crvena ( R.rubrum) i bela ribizla. Iako je kao voće ribizla u nas dosta zapostavljena (naročitocrna zbog svog specifičnog mirisa), ona je vrlo pogodna za gajenje, jer redovno i obilno rađa, a ne iziskuje neke posebne uslove nege. Plodovi su sitne sočne bobice, crne, crvene ili žute boje, intenzivnog mirisa. Najzdravije sucrne. Sočna ribizla je bogata vitaminom C, pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje radcreva i podstiče izkučivanje štetnih materija iz krvi. Ribizla je veoma rasprostranjeno voće koje se jede sveže,koristi u kulinarstvu za spremanje džemova, pekmeza i soka, a poznato je i po svojim lekovitim svojstvima. Uspevana mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga.

Sistematika

carstvo: Plantae

razdeo: Magnoliophyta

klasa: Magnoliopsida

red: Saxifragales

porodica: Grossulariaceae

rod: Ribes

Tourn. ex L.

Plodovi crvene ribizle su različitih oblika i dimenzija, počev od crveno do ružičastih do belih ili boje šampanjca.Crna ribizla ( Ribes nigrum) se tradicionalno gaji za preradu u sok, ali i za dalju preradu kao sastojak alkoholnihnapitaka ili želea. Ovi proizvodi su odličnog kvaliteta, i veoma dobro i svuda su prihvaćeni od strane potrošača.

Slika 3. Crna,bela I crvena ribizla


8/12

Ribizla najbolje uspeva i rađa u krajevima sa prohladnim letom, velikom količinom padavina i visokom vlažnošćuvazduha, pod uslovom da je dobro osvetljena i zaštićena od vetrova, na nadmorskoj visini od 600 do 800 metara.Ribizla je biljka sunca, ne podnosi zasenu i gaji se u čistoj kulturi. Ribizla, a narocito crna, podnosi temperaturu ido -33 stepenai C. Zato se i gaji u severnijim krajevima. Uzgojni sistem i tehnologija berbe razlikuju se kodcrvene i crne ribizle u tome što se crvena ribizla gaji za ručnu berbu, a crna često na način koji odgovara

mehanizovanoj berbi. Bez obzira na to, same biljke se gaje na vrlo sličan način. Sadnice ribizle imaju dug vekekspolatacije, i zasadi koji se dobro održavaju mogu biti produktivni 10 i više godina.

Crvena ribizla ( Ribes rubrum)

Crvena ribizla grmovita je biljka koja dostiže visinu od jednog do dva metra, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i položaja staništa. Plodovi ribizle imaju izrzitu crvenu boju, a veličina bobice kreće se od pet do sedam milimetarau prečniku. Bobice imaju kiselkasto sladak osvežavajući ukus, izuzetno su sočne i to je najlekovitiji deo biljke.Sadrži ugljene hidrate, vlakna i proteine, a kalorije u tragu. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. Osim toga, karotin u organizmu služi za sintezu vitamina A, koji istovremeno štiti sluzokožu i pospešujerazmenu materija na ćelijskom nivou. U zavidnim količinama sadrži i vitamine B1, B2 i B6, niacin, ali i vitamineE i C.

Bobice sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanihmanjkom vitamina, kao što je avitaminoza. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetnodelotvoran antioksidans u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Dobar je i izvor vitamina K, pa se preporučujeza održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Obezbeđuje izdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema.

Slika 4. Crvena ribizla (Ribes rubrum)

Ribiz se razmnožava vegetativno, zrelim reznicama sa selekcioniranih grmova. U proljeće prije bubrenja pupovaili u kasnu jesen, uzimaju se jednogodišnje ili dvogodišnje sadnice dužine oko 19 cm i režu se ispod pupa, a na vrhuse režu koso 1 cm iznad pupa. Posade se u zemlju i ostave da vire samo dva pupa, pokriju malčom i ostave takogodinu dana. Nove sadnice mogu se dobiti iz položenica ili nagrtanjem, što se radi na manjim površinama iokućnicama.


9/12

Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit, jačaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. Takođe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jača, čisti i ulepšava telo.Zbog sadržaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke.Sveže bobice i sveži sok krepe zdravlje, dok razređen sok sa mineralnom vodom gasi žeđ. Sok je koristan i u

oporavku rekonvalescenata, a naročito za dijabetičare.

Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje čajnog napitka kod oboljenja jetre. Ujedno pomaže i kod sklerozekrvnih sudova, visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike.

Crna ribizla ( Ribes nigrum)

Vodi poreklo iz severne Evrope i Azije, a na tim prostorima i danas raste kao divlja. Latinski naziv je ribes

nigrum, pripada grupi žbunova, a prosečna visina biljke iznosi jedan metar. Plodovi su ovalnog oblika,tamnoplave boje i raspoređeni su u rastresitom grozdu sa 7 do 11 krupnih bobica. Crna ribizla veoma liči nacrvenu, samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne žlezdice. Jedu se sveže, a koriste i u proizvodnji sokova, marmelade i džemova. U svetu je sve češći sastojak u voćnim jogurtima. Cvetovi su jojžućkasto-zeleni, a po krajevima crveno-smeđi. Odlikuje je specifičan miris.

Podizanje zasada ribizle zahteva manja ulaganja nego što je to slučaj kod drugih jagodičastih voćnih vrsta. Zanjeno uzgajanje nisu potrebni stubovi i žica, a sazreva i bere se u isto vreme. Dobro podnosi zimske uslove itemperature do minus 30 stepeni Celzijusa. Crna ribizla sadrži tri puta veću količinu vitamina C od pomorandže.Puna je i antocijana, koji je odličan antioksidant. Njen plod, kao i listovi, koriste se i u farmaceutskoj industriji.Preporučljivo je da se crna ribizla uključi u svakodnevnu ishranu.

Crne ribizle su pune antocijana, koji su zaslužni za njenu tamnu boju. Anticijani su vrsta antioksidanasa koji senalaze u velikoj količini u crnoj ribizli. Zapravo, što je voće tamnije, to sadrži više antocijana. Antocijane sadrže i borovnica, malina, trnjine, dok ih u manjoj meri sadrže i jagode.

Crne ribizle su dobre i u borbi protiv upale zglobova, urinarnih infekcija i anemije. Što se tiče lečenja urinarnihinfekcija sokom od crne ribizle, u poslednje vreme naučnici tvrde da je crna ribizla isto toliko korisna koliko i brusnica. One, kao i brusnica i borovnica, sadrže proantocijanid, koji zaustavlja da bakterije napadaju zidurinarnog trakta sprečavajući njihovo prisustvo i izazivanje infekcije. U laboratorijskim uslovima testirani su sok,

ekstrakt i pojedinačne materije iz crne ribizle i pokazalo se da oni zaustavljaju rast nekih štetnih bakterija.


10/12

Slika 5. Crna ribizla (Ribes nigrum)

Takođe, ribizla pomaže u odlaganju efekata starenja zahvaljujući fenolima koje sadrži i svojoj ulozi antioksidansa. Neke studije pokazuju da antioksidansi i neke druge komponente iz crne ribizle ne samo da štite nervne ćelije odstresa, već i pomažu u regeneraciji odbrambenog mehanizma tela. Polifenoli iz voća imaju blagotvoran efekat naobolele od Alchajmerove, Parkinsonove bolesti i demencije tipa 2. Utiču i na poboljšanje memorije, posebnokratkoročne, lokomotornog trakta i protiv anksioznosti. Čak postoje tvrdnje da sok od crne ribizle može da zaštitiod neurodegenerativnih oboljenja.

Poznata je i korist pića ili vina bogatih flavonoidima na krvne sudove i u laboratorijskim uslovima je dokazanuticaj na smanjenje bolesti krvi. Oni mogu da smanje pravljenje malih ugrušaka koji oštećuju ćelije krvnihsudova. Takođe, ti mali ugrušci ispuštaju štetne hemikalije koje mogu da povećaju stvaranje lošeg holesterola(oksidirani lipoprotein male gustine), što može dovesti do suženja krvnih sudova i eventualno do povećanogkrvnog pritiska. Čak su neka istraživanja pokazala da utiče na poboljšani protok krvi u rukama, što dovodi dootklanjanja ukočenosti u ramenu nakon rada za računaru.

Sadržaj vitamina C u crnoj ribizli, je čak tri puta više nego pomorandže.

Neke od koristi vitamina C su da on stvara kolagen, koji je bitan za strukturni materijal u kostima, zubima, koži,

ligamentima, tetivama i hrskavici, on takođe pomaže telu da apsorbuje gvožđe, podiže imuni sistem, pomaže u bržem opravku od prehlade i gripa, a deluje i kao antioksidans.


11/12

Recepti:

*Čaj od lista ribizle

Čaj od listova crne ribizle preporučuje se u slučaju vodene bolesti, bolnog mokrenja, proliva, kolika, migrena,upornog kašlja i kao preventivno sredstvo protiv stvaranja peska u mokraćnoj bešici.

Dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle izručiti u dva decilitra vode, procediti i piti.

*Džem od ribizli Sastojci:

2 kilograma ribizli

1,5 kilograma šećera

Priprema:

Od šečera sa malo vode skuvati gust sirup i u to dodati očišćene, oprane i dobro oceđene ribizle. Kuvati uz

povremeno mešanje oko jedan sat, a gotov džem sipati u zagrejane tegle i staviti u mlaku rernu, da se na površiniuhvati korica. Sutradan povezati i ostaviti na tamnom mestu.


12/12

Literatura:

http://www.svijetokonas.net/zanimljivosti-iz-prirode/prirodno-je-zdravo/crvena-ribizla-ljekovita-svojstva/

http://www.mavmrasadnik.com/ribizla http://agronomija.rs/2014/ribizla/

http://dijetaplus.com/crvena-i-crna-ribizla-lekovitost/

http://www.agroklub.com/sortna-lista/voce/ribiz-crveni-26/

http://crnaribizla.com/

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:388621-Lekovita-priroda---ribizla

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A8%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%BA

http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=306.0

http://www.mocbilja.rs/?portfolio=divlja-ruza

http://www.prirodna-hrana.info/voce/divlje-voce/sipak/

http://www.aromaterra.hr/aromaterapija/aromakozmetika/biljnaulja/pasja-ruza-rosa-canina-ulje-divlje-ruze.htm

http://www.val-znanje.com/index.php/ljekovite-biljke/1084-sipak-pasja-ruza-rosa-canina-l

http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=7467.html

divlja ruža i ribizla

Documents