ДНЕВИНККраљевачки

Божић нам доноси радосну и дивну вест да јевечни Син Божји постао Човек, Богочовек Исус Хри-стос. Оваплоћењем Његовим испунило се пророш-тво пророка Исаије: Ето, Девојка ће зачети и родићеСина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: Снама Бог (Мт 1, 23; Ис 7, 14). Од тог дана, па до крајавека, Бог је са нама и ми смо Божји. Син Божји јесишао на земљу, а човек се успео на небо. Све сесјединило. Анђели са људима певају, а људи уче-ствују у анђелском животу. Свети Јован Златоуст на-зива Божић мајком свих празника и, дивећи сеРођењу Божјем као чудесној тајни, прославља га го-ворећи: „Гледам чудновату тајну. Гласове пастирâчујем у ушима својим. Анђели певају, арханђели поју,серафими славослове, сви празнују гледајући Бога наземљи, а човека на небесима. Бога, Који се на небе-сима налази, гледају као Онога Који је Узрочник Свогсиласка на земљу. Човека, који је на земљи, гледајукако се човекољубљем Божјим нађе на небу.“ Бесте-лесни Бог узима тело, Невидљиви бива видљив, ОнајКоме нико не могаше да се приближи постаје опип-

љив, Безвремени добија почетак, Син Божји постајеСин човечји. Ово јављање Божје у нашем свету и унашем животу почетак је нашег сопственог уласка усвет Божји. Дакле, смисао Божића јесте у томе да јеБог дошао људима како би се они приближилиЊему.

Говорећи о јединству божанске и човечанске при-роде у Личности Христовој, свети Григорије Богословса побожним чуђењем каже: „Колико је дивљењадостојно ово сједињење Бога са човеком! Какво је точудесно сједињење! Онај Који јесте ствара се. ОнајКоји богати друге сиромашан постаје. Онај Који је пу-нотан испражњава се. Он се испражњава од славеСвоје да бих ја окусио од пуноће Његове.“ УнижењеХристово јесте снисхођење љубави Његове премароду људском. Да није Бог дошао човеку, не би човекмогао да дође Богу. Без унижења Исуса Христа не бибило могуће да се оствари обожење човека (Флп 2, 6-8).

Смирењем и унижењем себе изражава се највећаљубав. Онај ко љуби занемарује самога себе и даје се

Српска православна црква својој духовној деци о Божићу 2012. године

И Р И Н Е ЈПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

православни архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријархсрпски, са свим архијерејима Српске православне цркве, свештенству, монаштву исвим синовима и кћерима наше Свете цркве: благодат, милост и мир од Бога оца,

и господа нашег Исуса Христа, и Духа светога уз радосни пздрав:

mir bo`jihristos se rodi

Радујте се, праведни, кличите небеса, Играјте горе јер Христос се роди...(стихира на божићном јутрењу, глас четврти)

дост када се сретнемо ми, пролазни људи, једни са дру-гима и када гледамо лице један другога, колика ли је ра-дост Бога видети, са Богом се срести? А ово је Дан у којемсмо се са Богом срели, у којем смо Бога видели и Богапримили.

На Божић је дошао Бог, уселио се у нас, да би нас нау-чио како да једни друге загрлимо, једни другима опро-стимо. Бог је нама опростио, како да се ми усудимо даједни другима не опростимо? Нема тога зла које намнеко може нанети, а да би оно могло надвладати доброовог Божића и да би могло надјачати у нама спремностна опроштај. Зато, волимо једни друге, да бисмо једно-душно исповедали Оца, Сина и Духа Светога, Бога љу-

бави! Љубимо једни друге љубављу којом нас је Бог за-волео пре настанка света, љубављу којом нас љуби уСину Свом Љубљеном! Волимо једни друге љубављу којане тражи своје, која се не горди, која све трпи, свему сенада (1. Кор 13, 7)! Имајмо на уму да се та љубав про-стире на целокупну природу око нас, којом нас Бог да-рује, храни и радује! Чувајмо своје и њено здравље илепоту! Не заборавимо да Долазак Сина Божјег у светима космички значај! Преко тог Догађаја спасавају се одсмрти не само људи него и читава Божја творевина. Сла-већи Божић, децо наша духовна, ми увек изнова подсе-ћамо сами себе и једни друге на неизрециву исвепрожимајућу божанску љубав и прослављамо љубав

другом. Устима светог Златоуста Христос говори свакомод нас: „Тебе ради, дете моје, осиромаших, избивен бих,унизих се од славе моје. Оставих Оца и дођох ка теби којиме мрзиш и одбацујеш. Дотрчах ка теби да те учинимсвојим. Тебе са самим собом сјединих. И горе на небе-сима тебе имам и доле на земљи сједињен сам сатобом.“ Очовечењем Христовим, за свакога од нас отворисе рај, небеса се распростреше по земљи, небеско се саземаљским сједини. Анђели и људи заједно прослављајузаједничкога Господа, Оца нашега небеског. Човек по-чиње да се нада Васкрсењу. Гле, радује се Царство не-беско! И све ово даровано је безграничним снисхођењембожанског човекољубља које учини ово велико чудо –дође Бог у наш свет.

Чиме можемо да узвратимо Господу за бескрајнообиље човекољубља Његовог?

На Његову љубав ми најчешће одговарамо својом не-захвалношћу јер Га својим начином живота вероватновише жалостимо него што Га радујемо. А наше хладнедуше, тела и срца ништа тако не загрева као љубав Божјазато што је Бог љубав (1. Јн 4, 16). Ко је од љубави отуђен,отуђен је од Бога Који се само љубављу усељава у човека.Не мислимо само на небеску стварност већ и на земаљ-ску. Када се снага љубави толико манифестује у нашимљудским односима, како ли је тек кад Бог загрли човека,кад га прими у Своје наручје? Када се Бог усели у човека,у човеково срце и у човеков ум, можемо ли појмити ра-дост сусретања са Лицем Бога Живога? Кад је толика ра-

4

5

којом нас је Бог заволео пре него што ми заволесмо Његаи којом нас вечно воли.

Поред љубави, која је свеза савршенства (Кол 3, 14),данас су нам преко потребни мир и добра воља. Зато унашим срцима увек, а посебно о Божићу, треба даодјекује анђеоска песма: Слава на висини Богу и наземљи мир, међу људима добра воља! (Лк 2, 14). Ова бо-жићна порука, браћо и сестре, садржи у себи три великеистине и на овим речима се, као на три камена темељца,заснива начин, смисао и коначни циљ људског живота.

Прва истина јесте позив човеку да прославља Бога.Славити Бога може само онај ко је открио најдубљи сми-сао живота. Што је дубље знање о Богу као Творцу, Про-мислитељу и Дародавцу свих добара, то је већа човекова

радост живота, то је већа и његова спремност да славиБога.

Друга истина јесте мир на земљи. Миротворство јеБожје својство. Њиме човек постаје син Божји, по речиХристовој: Блажени миротворци јер ће се синовимаБожјим звати! (Мт 5, 9). Само они људи који се помиреса Богом и са људима око себе могу наћи мир у својојдуши; једино такви људи су истински миротворци. Њимаје мир у срцу и на језику. Иначе, онима који се не помиреса Богом и људима у уму и у срцу, мир може бити најезику, али у срцу су им мржња и рат. Што је више Бога усрцима људи, то је више мира на земљи. Што је мањетога богатства, то је више отимања за земаљском влашћуи богатством, више себичног немира, отимања једних од

других.Трећа истина јесте добра воља међу људима као

темељ људског заједништва. Тамо где се роди мир, на-ступа добра и блага воља међу људима. Добра воља серађа из љубави, из богољубља и човекољубља, из благихмисли, топлоте душе и срца, јер истинска љубав ништане тражи за себе.

Живимо у времену у коме су ове вредности – хриш-ћанске и, верујемо, вечне – обезвређене и запостављене.Духовна криза оставља страшне последице по међуљуд-ске односе. Поново не говори брат са братом, син саоцем, кум са кумом, сусед са суседом. Разлога и оправ-дања, смислених и бесмислених, као и увек, има на пре-

тек. Питамо се: зар је могуће да нас толико помрачујунаше властољубље и самољубље да нам све овосветскобуде драгоценије од оца, мајке, брата, сестре, кума, су-седа, ближњега? Наше време је одавно време потресâ,социјалне несигурности и отуђења. Живимо у времену укоме је све на продају, у коме се тргује свим и свачим, паи истинском слободом и људским достојанством. Овозе-маљска правда и право не јемче нам право на своје, пани на живот онде где постојимо од када постојимо. Да лисе, уосталом, правда моћникâ овога света икада друга-чије испољавала? Да ли је ово први пут у историји да су-дије заборављају речи премудрог Соломона: Ко оправдакривога и ко суди правога, обојица су гад пред Богом

(ПрС 11, 6)?Али зато што је време такво какво јесте, због тога

што је оно такво откако је греха и што ће такво битидок је зла у свету, Божић нам долази као мелем нарану, као најдубља утеха, која од Бога долази икојом нас Он ослобађа од туге и враћа нам пове-рење у Његову правду и Његову истину. Божић намвраћа поверење и у људску доброту и љубав и будинаду да она не само може да засија у срцима људ-ским већ и да се може, милошћу Божјом, пројавитии кроз људске институције, упркос осионости сил-никâ овога света и века.

Божић је Дан утехе и наде за све избегле и из-гнане, па и за све оне из рода нашега који једу горкиизгнанички хлеб. Не тугујте и не очајавајте, децонаша духовна, сетите се да је највећи и најпознатијиИзгнаник у роду људском био нико други до Богом-ладенац Витлејемски! Са Њим су Пресвета Богоро-дица и праведни Јосиф, чим је дошао у овај свет,морали да беже из Земље обећане у Земљу роп-ства.

Божић је Дан радости и за народ Светога Саве,расут вољно и невољно по свим меридијанима одЕвропе до Америке и Аустралије. Очински бринући,позивамо вас да не заборавите своју православнуверу и свој језик, да не заборавите богомоље и гро-бове својих предака, да не заборавите своје свето-савске корене који су овде у овој земљи Божјој којасе Србијом зове и у другим крајевима који су ве-ковна постојбина Србинова.

Божић је Дан којим почиње и Васкрсење, аВаскрсења не бива без страдања, страдална децонаша на Косову и Метохији! Знајте, запамтите и нау-чите децу своју да би они научили децу своју (5. Мој6, 6-9) да је изгнани јеврејски народ скоро двадесетвекова чекао дан повратка земљи отаца својих, асрпски народ пет векова чекао ослобођење СтареСрбије. Поучени речима Псалмопојца (Пс 137, 3), ими ускликнимо: Ако заборавим тебе, Косово, и тебе,Метохијо, нека ме заборави десница моја! Помо-ливши се Богу на стоту годишњицу ослобођења Ко-сова и Метохије 1912. године, положимо и саданаду на Господа!

Божић је Дан у којем смо ослобођени од оковâгреха, смрти и сатане, а овогодишњи Божић сла-вимо пред почетак свечаног обележавања 1700-го-дишњице Миланског едикта којим је свети цар

Константин хришћанима дао слободу и право даХриста слободно прослављају. Нажалост, у овојјубиларној години слободе хришћанског испове-дања вере управо та слобода ускраћена је нашојбраћи и сестрама припадницима Охридске Архие-пископије, чијег Поглавара, архиепископа Јована,држе заточеног у тамници они који већ више деце-нија не дозвољавају да ризу Христову, безбожномруком раздерану, поново саставимо. У овом дану,када се земља радује са небом, упућујемо речи љу-бави, утехе и охрабрења деци Охридске Архиепи-скопије, на челу са њеним Предстојатељем и СветимСинодом.

Осећајући све тешкоће и невоље у којима се на-лазимо данас и мутне облаке који су сe наднели наднаш мученички и страдални народ, поучени овимвеликим Даном, ми вас, децо наша духовна, пози-вамо да останете у вери Христовој и вери нашихсветих предака. Знајмо, расте ли вера наша у Бо-гомладенца Христа, истовремено расте и љубавнаша према Њему и ближњима. Јер, вера непре-стано открива у Христу све новија и новија савр-шенства, богатства и красоте, због којих Га ми свевише и више волимо. И као што нема граница веринашој у Христа, тако нема граница ни љубави нашојпрема Њему. Само су људи велике вере укорењении утемељени у љубави, јер је љубав Божја свелаБога на земљу, што је и порука Божића који данасславимо.

Бог је сишао са неба на овај свети Дан да би насиз прашине дигао изнад сваког неба и изнад свакеземаљске тајне. Ово је наша радост, наше весеље инаша утеха које нам даје Божић. И због тога вас наовај благи Дан, децо наша духовна, позивамо да сесаберете у Цркви која је Тело Христово, на светој Ли-тургији у којој нам се даје Христос, јер изван Црквенема спасења, јер изван Цркве нема Спаситеља. Ра-досно вас позивамо, враћајте се Богу Живом! Благонама када се Богу враћамо! А коме бисмо другомеако не Богу? И када бисмо се вратили ако не у овебожићне дане? Нека је благословен овај свети Дани ви будите благословени у том светом Дану, Хри-стовом Рођендану. У Њему се рађамо и препора-ђамо, у Њему постајемо људи, богољуди, идобијамо свој истински и непролазни смисао. Итако осећајмо и говоримо: Са нама је Бог, нека ра-зумеју сви народи!

7

8

Нед

еља

6. ј

ануа

р

badwe ve~e

9

У коалцији странака које су после мајских избора преу-зеле одговорност за будућност Краљева нашала се и НоваСрбија чији су одборници већи део претходног мандата уСкуштини града деловали из опозиције. Само неколико ме-сеци били су део владајуће већине, али су под околностимакоје нису никада до краја разјашњене места у одборничкимклупама морали да уступе својим политичким неистомиш-љеницима. Од тада, па све до данашњих дана, најистакну-тији представници Нове Србије говоре о насилној ипротивно народној вољи узурпираној власти у граду која јетрајала све до овогодишњих избора.

Сада, како каже шеф одборничке групе Нове Србије уСкупштин града Раде Ерац, у Краљеву постоји легална и ле-гитимна власт која проистиче из изборне воље народа. Иаконије носилац те власти Нова Србија је преузела значајан деоодговорности за рад локалног парламента и функциони-сање појединих јавних предузећа, у којима су њихови ка-дрови на најодговорнијим функцијама, пре свега јавнимкомуналним предузећима „Путеви“ и „Водовод“. Поредњих чланови Нове Србије заузимају значајна места заме-ника и помоћника директора појединих установа чији је ос-нивач град, а и места у управним одборима у складу сакоалиционим споразумом. Квалитет кадрова, потврђујеЕрац, чини да сва предузећа у којима значајна места имајучланови Нове Србије, функционишу на задовољавајућиначин. То је и повод да период владавине у овом мандатубуде обележен на исти начин као у време кад је ова странкабила кључни фактор власти.

- Тај период је обележен бројним ивестицијама и то јепериод када је град доживео највећи инвестициони про-цват у последњих неколико деценија. Само у периоду одтри године и три дана овај град је добио реновиране новии стари пут за Чачак, реновирану комплетну Ибарску маги-стралу према Ушћу и пут за Крагујевац. Добили смо два

моста у Краљеву, обилазнице око манастира Жиче и крозРатину и мноштво ситних путних инвестицијама у селимаоко Краљева. Мислим да у том периоду није било ниједногсела где Нова Србија није дубоко заорала бразду са неко-лико мањих, или неком већом инвестицијом – каже Ерац.

Све ово даје довољно повода за веровање да би успе-шан инвестициони циклус морао да се настави и у наред-ном периоду, а поткрепљено је чињеницом да први човекНове Србије стоји на челу Министарства грађевине и урба-низма. То је, верује Ерац, довољан повода веровању да ћенеке крупне инвестиције ове године бити реализоване башу Краљеву. Под крупним инвестицијама подразумева и на-ставак свих које су започете током претходне године, пресвега завршетак спортске хале у Рибници, моста преко Ибрау продужетку Скопљанске улице, измештање сточне пијацеу Адране и многе друге.

- Оно што је најважније, што Нова Србија очекује и начему ћемо инсистирати ми из локалне самоуправе, је кона-чно почетак радова на изградњи обилазнице око града Кра-љева. Свима нам је јасно да је у Србији малтене свакапаланка већ решила тај проблем, а Краљево је почело да гарешава у време владавине Нове Србије. Направили смо по-луобилазницу као један део те приче, а сада би требало дакрене најважнији део инвестиције, обилазница од камиџо-рског моста кроз аду узводно уз Мораву до Милочаја – кажеЕрац.

До сада су, када је обилазница у питању, завршаванимање видљиви административни послови и експро-пријација једног дела земљишта. Значајне инвестиције каоова подразумевају ангажовање великих материјалних сред-става, пре свега на име надокнаде власницима пољопри-вредног земљишта. То је и разлог да се овај део послареализује сукцесивно, да се одвија споро и траје дуго. Ре-шавањем овог великог проблема отварају се значајне ин-

10

Пет

ак,

21. д

ецем

бар

2012

.

Значајни резултати рада Нове Србије

- У овом граду би био велики подухват запослити и сто људи, а већ ако би нека инвестицијамогла да отвори 1000 радних места то би била инјекција економске природе која би могла да

покрене замајац и да Краљево полако крене из учмалости у којој се налази годинама и деценијама

ДУБОКОЗАОРАНА БРАЗДА

11

Раде Ерац

12

вестиционе могућности. Искуства других средина сведочео изградњи значајних привредних капацитета на веома ат-рактивним локацијама око градских обилазница, пре свегапроизводних погона, бензинских пумпи, стоваришта, хо-тела... Њихов значај треба да буде додатни мотив локалнојсамоуправи да делом својих средстава уечствује у реша-вање имовинско правних односа

- Оно што је битно за један део града Краљева, Грдицу,Адране и део ближе камиџорском мосту, је чињеница даће морати да дође до исправљања чувене „С“ кривине наводотоку Мораве, што значи да ће се решити и питањеплављења целог подручја. Сама обилазница требало би дабуде на бедему који би штитио добар део насеља од по-следица поплава, тако да је то још једна велика предност ијош један велики проблем који треба да буде решен – кажеЕрац уверен да би комлетан посао могао да буде завршенза време овог мандата локалне самоуправе.

И док из ресорног министарства стижу чврста обећањаситуацију на терену диктара управо решавање имовинскиходноса које је често везано за дуготрајне судске спорове.

Тема о којој се у Краљеву са несмањеним интензитетомговори већ више од две године је санција последица зем-

љотреса. И док једни тврде да овај проблема никада уисторији земље није решен на тако ефикасан

начин други су склони веровањеу да то иније баш тако.

У Новој Србији верују да после-дице земљотреса још увек у до-

вољној мери, а када су у питањузначајне инвестиције најве-

ћим делом, нису сани-ране. Овде се пре

свега мисли нар е ш а в а њ е

проблемаурбане

ревитализације зграда за колективно становање у Доси-тејевој улици, које подразумева рушење знатног броја стам-бених објеката, пресељење становника и изградњу новихзграда. Крупан инвестициони пројекат реализовао би сетоком неколико наредних година, а ангажовао би знатандео локалне грађевинске оперативе. Проблеми везани засанацију последица земљотреса већ дуже време тема суконтроле на различитим нивоима, а почели су да се обело-дањују и први резултати полицијске истраге.

- Оно што смо сумњали да се дешава то се полако реа-зоткрива, и нисмо нимало срећни због тога што се потврђујеоно о чему смо толико пута говорили. Скупштина града којаје политички утемељена у болничкој мензи само једном је,на притисак опозиције, имала расправу о санацији земљо-треса и то на основу материјала који је подељен одборни-цима само три минута пред почетак седнице на једномпапиру формата А4. Не радујемо се чињеници да ових данана површину излазе малверзације везане за тај период. Нерадујемо се због чињенице да се таквим вестима шаљеружна слика не само о Краљеву, него и о Србији. Нико намне гарантује да ће у неком наредном периоду да се десинешто слично у неком другом месту, у неком другом граду,на неки други начин. Сасвим је сигурно да ће, после вестикоја је објављена у Краљеву, неки људи који су вољни дапомогну да размисле да ли ће свој новац давати било коме,а да тај новац заврши као што је завршавао у неким слу-чајевима у граду Краљеву – каже Ерац уз подсећање да јеинформација о малверзацијама везаним за поделу новцана територији Роћевића, Пекчанице и дела према Дедев-цима већ било у средствима информисања.

Уз одговорност за ову врсту малверзацијиа неко ће, ве-рују у Новој Србији, морати да одговори на питање заштосу уоште грађене монтажне куће и зашто су по квадратукоштале онолико колико је плаћено.

- Како објаснити чињеницу да је квадрат тих кућа биоскупљи од кућа које се праве од чврстог материјала на кла-сичан начин и које су сигурно квалитетније од оних које сеправе од иверице, стиропора и стаклене вуне – пита Ерац

стављајући у први план потребу покретања скупштинскерасправе о овој причи.

Уверен да је ово, пре него ствар полиције и ту-жилаштва, крупно политичко питање, од пре-

васходне важности за град је да се, зараднеких будућих догађања сличне природе,

подвуче црта испод свега што се деша-вало за време и после санације после-

дица земљотреса. Па иако у појединим моментима

прича о санацији последица зем-љотреса, и евентуалним злоупо-

требама везаним за њих, можеда служи за политичко увесе-

љавање народа тешко даможе да одагна мисли од су-морне свакодневице коју

13

као највећи проблем оптерећује незапосленост. Самоприче, ма колико интригантне, не могу да решавају горућепроблеме града, а највећи је свакако стање привреде и не-запосленост великог броја људи са високом стручном спре-мом који се налазе на евиднецији Националне службе зазапошљавање. Све то је повод за инсистирање да Краљевошто скорије добије реализацију неке велике инвестицијекоја би упослила већи број људи.

- У овом граду би био велики подухват запослити и стољуди, а већ ако би нека инвестиција могла да отвори 1000радних места то би била инјекција економске природе којаби могла да покрене неки замајац и да Краљево полакокрене из учмалости у којој се налази годинама и деце-нијама. Нова Србија неће бити препрека на том путу и сва-како да ћемо учинити све што је у нашој моћи да отворимонова радна места. Управо ове инвестиције, изградња оби-лазнице и ревитализације целог подручја око Гимназије,значиће запошљавање комплетне инфраструктуре, грађе-винске оперативе, а велики број извођача и подизвођача

ће добити посао и претпостављам да ће то бити замајац занеку будућу причу – сигуран је Ерац.

На мајске изборе ове године Нова Србија је ушла у коа-лицији са Српском напредном странком. У складу са коа-лиционим споразумом припало јој је четири од укупно 16одборничких места. Уз ове две владајућу већину у Скуп-штини града чине још Социјалистичка партија Србије, Уједи-њени региони Србије, Демократска странка Србије и Групаграђана „Сложно за Краљево“. У Новој Србији као основниквалитет власти истичу чињеницу да није успостављена насилу.

- Ова власт није формирана уз благослов, или притисак,државних органа, нити је формирана уз асистенцију поли-ције. Све то је важило за претходну власт и то је основна за-мерка коју сам имао када Нова Србија није била у власти.Политичке странке које учествују на изборима треба да сенауче само једном правилу, а то је да се на власт долазисамо, и искључиво, народном вољом, не куповином од-борника, не продајом мандата, не прекрајањем народне

14

воље, не државном тортуром, не уз асистенцију полицијеАко се тако дође на власт, онда се то зове диктатура. Овојвласти можда може много тога да се замери, али не и да непроистиче из народне воље. Ова власт сигурно проистичеиз народне воље – објашњава Ерац.

Поредећи рад Скупштине града у претходном и овоммандату склон је веровању да актуелна функционише назнатно култивисанији начин него претходна, а карактеришеје, пре свега, знатно либералнији према захтевима опози-ције. У том смислу Ерац се, као и до сада, залаже за уки-дање временског ограничења дискусија одборника.

- Нека свако каже шта има и нека говори колико хоће.Мислим да је то врхунац демократичности. Ту не би требалода буде неког великог ускраћивања, осим у случајевимакада постоји кршење елементание пристојности и елемен-тарних демократских начела – каже и подесћа на толеран-тност председника на седницама Скупштине града.

Политика је ствар интереса и њихових сукоба, ствар јав-

ности, а народ је тај који гледа, или не гледа, телевизијскипренос седница које су крајем претходне године трајаленеуобичајено дуго. Онима који гледају пружа се могућностда процењују рад оних којима су дали поверење, да се ра-зочарају једнима, а одушеве другима.

У тренутку преузимања одговорности за функциони-сање града коалиција на власти наследила је буџет и Про-грам Дирекције за планирање и изградњу, а ребалансом упоследњм кварталу минуле године кориговане су одређенепозиције како би се олакшало функционисање јавних пре-дузећа, комуналних служби и омогућила ефикаснија рали-зација започетих инвестиција.

Пред крај претходне усвојен буџет града за ову годинупоставио је оквир у коме ће се кретати функционисање вла-сти наредних неколико година. Већ ова ће, верује РадеЕрац, бити знатно боља него претходна јер, како рече, оддве три последње горих није било у скоријој историји Кра-љева.

15

Од почетка деведесетих година прошлог века просторбивше Југославије изложен је различитим потресима, пресвега ратовима али и бројним елементарним непогодама. Свето битно је утицало на локално становништво које је, због раз-личитих повода, често било принуђено да мења мест боравка.И политика нових морала је да буде усмеравана ка решавањупитања, пре свега избеглих и интерно расељених лица, у го-тово свим деловима бивше заједничке државе. Анажовањему решавању комплексних проблема стечено је искуство којеби могло да одигра зачајну улогу у решавању сличних про-блема на неким другим просторима. Резултати остварени узбрињавању избеглих и интерно расељених лица, али и смеш-тају становништва после великих елементарних непогода и уобласти социјалне политике, били су повод да влада Сједи-њених Америчких Држава позове представнике четиридржаве бивше Југославије да посете ову земљу. Америчкавлада сваке године кроз размену искустава врши и едукацијуза поступање у ванредним ситуацијама, а ове је у СједињенимАмеричким Државама боравио заменик градоначелника Кра-љева Милун Јовановић. На основу информација које су из два-десет градова Србије стигле у Комесаријат за избеглице, поредпредставника Смедерева место у државној делегацији при-пало је представнику Карљева које је прихватило највећи бројизбеглих и интерно расељених лица.

- Као што је познато 1999. године смо имали скоро 40 хи-љада придошлица у Краљеву, а и данас има око 20 хиљада из-гнаних и расељених лица. До сада смо изградили велики бројстанова и других капацитета, а са нашим партнерима Хелпом,Хабитатом, УНХЦР и Комесаријатом за избеглице финансиралисмо и многе друге програме. Све је то дало добар резултат даизбеглице које су овде нашле уточиште добију боље условенего што је то било у другим градовима. Град Краљево је по-знат по томе да је добро поступао према суграђанима завреме санације последица земљотреса, па су се, у складу санашим чињењем, Комесаријат за избеглице и америчка ам-басада одлучили за да позову Краљево. С обзиром да сам као

помоћник градоначелника за социјална питања био директнозадужен за ову област, да смо и град и ја постигли одређенерезултате који су препознати мислили су да је најбоље да идемја – објашњава Јовановић.

Уз по два представника из четири државе са просторабивше Југославије у САД су боравили представник Комеса-ријата за избеглице Републике Србије и директор Канцеларијеза мањине Владе Војводине.

Током прва четири дана боравка у Вашингтону гости суобишли различите државне институције. На Капитол Хилу суразговарали са конгресменима и сенаторима, а поред пред-ставника Министарства иностраних послова разговаралии са представницима безбедносних агенција којесе баве емигрантима, азилантима и дру-гима који у САД на различите начине до-лазе из других земаља.

- Ту смо добили нформацију да уСједињеним Америчким Државамапостоји 19 институција које збрињавајуове људе. Након обиласка и разговорасвакодневно смо решавали одре-ђене тестове и размењивалиискуства. На завршетку пројектаимали смо успешно смо поло-жили и добили сертификатена основу којих може данас ангажује било којаземља која изрази по-требу за овом врстомкадра, како бисмомогли да им по-могнемо уевентуалнојнесрећи –каже Јова-новић.

16

Сред

а, 1

2. д

ецем

бар

2012

.

Резултат петнаестодневне посете САД

КОРИСНА РАЗМЕНАИСКУСТАВА

- Град Краљево је познат по добром поступању према суграђанима у време санације последица земљотреса и других елементарних непогода, па су Комесаријат за избеглице иамеричка амбасада одлучили да позив за посету Сједињеним Америчким Државама упуте

заменику градоначелника Краљева Милуну Јовановићу

17

Милун Јовановић

18

Након Вашингтона уследила је посета прихватних центарау неколико савезних држава у којима су смештени емигрантикоји су повремено долазили у сукоб са законом. Многи од њихсу, захваљујући одређеним институцијама и организацијама,постали инструктори који едукују друге и помажу да не кренупутем који су сами прошли.

Три дана проведена у граду Демоину, у савезној државиАјови, били су прилика за сусрет са представнициам исеље-ника из Босне и Херцеговине. Међу пет хиљад њих највише јеприпадника муслиманске вероисповести који су у СједињенеАмеричке Државе избегли 1992. године и до данашњих данаостали тамо.

- Имали смо контакт и разговор са представницима њихо-вог удружења. После периода прилагођавања, кад су сеснашли, наставили су да помажу другим људима. Упозналисмо господина који је био банкар у Сарајеву, а сада помажеизбегла расељена лица и лица која су емигрирала из другихдржава – преноси утиске са пута Милун Јовановић.

У црначким квартовима овог града емигранти живе наначин сличан оном у матичним државама. Раније стечене на-вике тешко се сузбијају, а поред израженог криминала има идругих негативних појава на чијем се сузбијању ради. Али, ипоред великих напора које улаже држава помака нема без са-радње оних који су најугроженији. Веома чести сукоби локал-них банди, који често за последицу имају трагичан исход,тешко се спречавају без учешћа локалног становништва. Поредедукације и одређених упутстава о понашању није реткост нифинанисјска помоћ као један од начина да се избегне, или барсмањи, број оних који су склони криминалним радњама.

Посета калифорнијском граду Сан Дијего оставила је на свепосебан утисак. Град различитости, како га зову, примио је ве-лики број људи из читавог света који комуницирају на 96 раз-личитих језика. Чињеница да је Калифорнија напреднија оддругих америчких држава утицала је и на израду планове о на-чинима смештаја оних који у земљу долазе на нелегалананачин. С обзиром на близину мексичке границе највећи бројоних који свакодневно пристижу у Сан Дијего је управо из овелатиноамериче земље. Али, има и много досељеника из Вијет-нама, Камбоџе, Нигерије и других афричких земаља у којимасе одвијају повремени међуетнички сукоби. Поред смештајаза емигранте у Сан Дијегу се посебна пажња посвећује ло-

калном становништву у стању социјалне потребе, онимакоји се нису на најбољи начин снашли у животу, који

тешко живе и који због различитих околности нису уситуацији да брину сами о себи.

- Гледали смо на који начин се тамо збрињавајуи били у објектима и институцијама које збриња-

вају људе побегле од неког насиља и оне који сухендикепирани.

Након тога смо дошли у Тексас, у Хјустон којије примио највећи број људи избеглих из Њу

Орлеанса од цунамија Катарина. У најтежемположају у овом случају била су рубна

подручја према мору која су изложенацунамиј,у јер ни једна осигуравајућа

компанија неће да осигура кућеод ове врсте не-

погоде – каже Јовановић и наглашава да је примарни задатакда се, по прихвату становништва, деца сместе у школе.

Основни задатак је да сви што пре наставе да живе наначин као пре елементарне непогоде. У том циљу настоји седа им се обезбеди посао, а ако га нема у струци да се при-преме за неки други. Уколико придошлице долазе из другихземаља, и других говорних подручја, омогућава им се да са-владају језик, а затим оспособљавају за запошљавање. Државао њима брине првих осам месеци, до годину дана, после чегаје, због ограничених могућности и великог броја оних који сва-кодневно стижу, свакоме остављено да се сналази сам.

- Економска моћ земље је таква да свако ко је радно спо-собан може да нађе посао. Сви се прихватају одједном, атоком наредних осам месеци оснажују да би могли да наставесамосталан живот. Добијају и одређена финансијска средствада започну бизнис, да могу да плаћају потребе, да се хране,школују, а преко агенција обезбеђују им се станови у којимамогу да буду до годину дана – објашњава Јовановић.

И док Сан Дијего, као један од најлепших светских градова,блиста у сјају, посетиоцу са другог краја света у очи пада појававеликог броја просјака на ракрсницама, бескућника у хаусто-рима стамбених зграда и оних који се хране искључиво отпа-цима хране из контејнера.

И поред настојања одговарајућих служби да се сличнепојаве сузбијају резултати често изостају због навике ових ка-тегорија становништва који су прихватили нови начин животаи нису спремни да га битније мењају.

- Њих нико не дира, нико их не сузбија, а свакоме се нудида буде смештен у одређену институцију где ће добити смеш-тај и исхрану. Чак и када буду смештени у установе социјалнезаштите врло брзо их самовољно напуштају и настављају састарим начином живота – каже Јовановић.

Људи са простора бивше Југославије присутни су у готовосвим државама које су посетили. Поред сопственог бизнисаима и запосленим у министарствима и другим државним ин-ституцијама.

Без обзира на оно стечено у обављању послова из областисоцијалне заштите искуство петнаестодневног боравка у Аме-рици је посебно драгоцено. Без обзира не валики број стварикоје се поклапају у тим искуствима има и специфичности којеби могле да се примене у будућем раду. Сличности у посту-пању имају ограничења која су диктирана материјалном си-туацијом у земљи. Иако се највећи део активности финанисраса федералног нивоа није занемарљиво ни учешће појединихдржава, а које зависи од њихове развијености.

- Сама чињеница да смо добили сертификате, да смо обу-чени и да ће нам ако затреба бити упућен позив да уче-ствујемо у мировним мисијама и збрињавању људи на читавојпланети, није и гаранција да ћемо то радити. То ће зависитиод наших могућности и сагласности да ли желимо да се укљу-чимо у такве активности – каже Јовановић уз поновљену кон-статацију о оспособљености за интервенцију у свим земљамау којима се људи померају на неприродан начин услед ратнихсукоба, етничке нетрпељивости, чак и изградње одређених ин-дустријскик капацитета због којих људи морају да се исеља-вају.

19

20

Утор

ак,

25. д

ецем

бар

2012

.

Политички барометар за децембар

СТАНДАРД ГРАЂАНАМЕРИЛО ВРЕДНОСТИВЛАСТИ

- Српска напредна странка тренутно има највећи рејтинг у Србији - 35,6 одсто, а следи Демократска странка са 18,2 одсто. - Коалиција на чијем је челу Социјалистичка партија

Србије има подршку 13,1 одсто испитаника, Демократска странка Србије 7,4 одсто, а Уједињени региони Србије и Либерално демократска партија по 5,2 одсто

У оквиру редовних истраживања орејтингу странака, корупцији и крими-налу, Косову, медијима, аферама у ок-виру политичког барометра задецембар Агенције за истраживањетржишта и јавног мњења Фактор Плусанкетирала је 1200 грађана са терито-рије централног дела Србије.

Како су током неколико последњихмесеци у жижи јавности биле теме ве-зане за борбу против криминала и ко-рупације, економску и ситуацију наКосову и Метохији и питања токомистраживања била су везана за ове об-ласти. Последња хапшења људи којису високо рангирани на лествици ути-цаја и угледа у пословном и политич-ком свету поделила су и грађанеСрбије. Више од половине испитанихније веровало да би до тога уопштемогло да дође, а једна четвртина да тоне би могло да се деси у овако краткомроку, па се изводи закључак да јенајвећи број грађана Србије приличноизненађен оваквим развојем ситуа-ције. И поред свега код великог бројаиспитаних постоји скепса по питањудаљег развоја догађаја и про-цесуирања ухапшених,као и других који сучинили кри-

вична дела. Истраживање показује даграђани нису сигурни да би ће се ова-кав тренд наставити, а готово тричетвртине не верује да ће то бити до-садашњим темпом. Исто толико њихверује да би до тога могло да дође, алипод одређеним условима.

Хапсило се и претходних 20 година,али се ретко кад ишло до краја, малоко је осуђен, а још мање адекватно.Иако гаје бојазан да се неће ићи даљеизражавају задовољство да одређениљуду буду макар накратко иза реше-така и да се види да нису недодир-љиви.

Разлог за знатан пораст рејтингаСрпске напредне странке лежи у чи-њеници да капитализује резултатеостварене у борби против криминалаи корупције. На тренд порастаподршке грађана нису могледа утичу ситуације ве-зана за економијуи решавањас т а -

туса Косова и Метохије из разлога штони једна ни друга нису у рукама овестранке.

Истраживачи верују да је други раз-лог за пораст рејтинга СНС пасивнаулога опозиције до мере учмалостишто познаваоци стања у овој областине оцењују добром оценом, поготовокада је политички противник у залету.Извесна стабилност карактерише коа-лицију око Социјалистичке партијеСрбије, Демократску странку Србијеи Либерално-демократску пар-тију.

Благи порастрејтинга Демо-к р а т с к е

21

странке између два истраживања приписује се доласкуновог председника на чело странке. Па иако су аналитичаризбог стабилизације стања у странци очекивали већи порастчињеницу да се то није догодило тумаче констатацијом дапоред умиривања терена није дошло до конкретних акцијаи потеза који би довели до пораста рејтинга.

Грађани Србије верују да би евентуални превремени из-бори највише одговарали Српској напредној странци. Иакосе децембарско знатно разликује од испитивања јавногмњења у предизборној кампањи на резултате евентуалнихизбора знатно би утицало и то ко би их изазвао. Аналити-чари верују да на симпатије међу грађанима не би наишлоевентуално залагање Српска напредне странке за изборекако би се капитализовала предност стечена последњих ме-сеци. Са друге стране ако би неко други изазвао превре-мене изборе верује се да би предност напредњака била јошвећа. И поред несугласица међу коалиционим партнеримаизборе не треба очекивати, јер су постављени циљеви важ-нији од партијских интереса. Без обзира на све околностианалитичари не верују да би до превремених избора моглода дође током наредне године, поготово не у првој поло-вини.

Иако нема места за неко велико задовољство грађани

Србије су релативно задовољни оним што је постигнуто одконституисања нових органа власти. Места за веће задо-вољство нема јер људи и даље веома тешко живе, а жи-вотни стандард је једино мерило вредности сваке власти.Резултате досадашњих активности испитаници виде као да-леку светлост у тунелу која наговештава стварање услова забољи живот. Борба против криминала и корупције каоударна песница власти основа је за задовољство због уве-рења да нема заштићених, а да су на удару и тајкуни и одре-ђени политичари.

На ставове грађана директно утиче припадност одређе-ној политичкој опцији, а 32 од сто испитаних апсолутно ве-рује да ће власт наставити борбу против криминала. Упоређењу са укупним рејтингом може се закључити да суто углавном симпатизери Српске напредне странке. Садруге стране број од 22 од сто оних који су категорични уставу да борба неће бити настављена приближан је рејтингуДемократске странке, па се закључује да су то њени симпа-тизери. Око оних у средини ове странке требало би да себоре у наредном периоду како би их придобиле на својустрану.

Главни приговор опозиције и неутралних учесника наполитичкој сцени је веровање да се у медијима превише

22

форсирају афере, често даје и суд о кривици. Иако су миш-љења подељена преовлађује поверење пре у одређенечланке него медије генерално. Грађани верују да би медијитребало да објављују добро проверене информације из ре-левантних извора, мада може да се постави логично пи-тање шта су релевантни извори. Иако подржавају увођењеодговорности за јавно изговорену реч грађани не би же-лели да се тиме ограничи слобода изражавања, а једно-душни су у оцени да вређање у медијима није добро и да уполитичкој комуникацији треба да постоји култура говоракоја одговара актерима на политичкој сцени.

У односу на претходно истраживање важност решавањапитања Косова и Метохије бележи скок од двадесетак про-цената. Ово актуелно питање заузима доста високу пози-цију, јер грађани верују да би његовим решавањем Србијакренула напред у решавању других значајних, пре свегаекономских, питања.

Међу њима преовладава изненађујући став да би при-стали да им стандард остане на истом нивоу, или да буде илошији, ако би то био услов да јужна покрајина остане у са-ставу Србије. Нешто мање од четвртине експлицитно каже„не“ док би тридесетак од сто морало да размисли о свему,што упућује на размишљање о томе да нису по сваку цену

спремни да жртвују свој стандард зарад остајања покрајинеу саставу Србије.

Аналитичари не верују ни да би оних првих 46 од стопристали, јер иако у великој мери на грађане утичу емоцијенису одушевљени кад дођу у истуацију да поднесу личнужртву.

Резултати истраживања указују да су грађани већуморни од питања Косова. Прилично су се пекли у послед-њих двадесетак година истицањем национализма који јелагано у паду, а полако постају рационалнији и рамишљајусвојом главом. Претпоставља се да бу проценат подршкебио већи кад би схватали да постоји шанса да се нешто такои оствари. Али, чврст сав међународне заједнице о овом пи-тању не попушта, па и не постоји много више оних који бина нешто овако пристали. Све потврђује да је лични односу доброј мери испред националног поноса

Иако сматрају да борба против корупције није нештошто ће само по себи донети бољи живот добра је подлогаи темељ да би се у дужем периоду додошло до вишег стан-дарда. Први предуслов је да борба буде успешна.

Рејтинг СНС је за око 3 посто већи него пре месец и подана, а односу на септембар већи за око 5 посто што једоста висок скок за релативно кратак период.

23

24

Пон

едељ

ак,

31. д

ецем

бар

2012

.

Планови Дирекције за планирање и изградњунису само списак лепих жеља

ИМПРЕСИВНИРЕЗУЛТАТИ

Они који добро познају начин рада Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ резултатеостварене у претходној години оцењују импресивним, јер реализација програма рада

у последњих десетак година рада није била на овом нивоуу

25

Последњи дан минуле године директор Дирекције за из-градњу „Краљево“ искористио је за неофицијелни сусрет сакраљевачким новинарима. Повод за то била је досадашњадобра сарадња у праћењу свих активности Дирекције ижеља да она буде настављена како би грађани, који заслу-жују тачну и правовремену информацију, били адекватнообавештавани о свему што се, када је у питању ова уста-нова, дешава или планира. Дирекција за планирање и из-градњу, чуло се том приликом, и постоји због грађана, азбог тога је важност правовременог информисања већа. Утом смислу директор Дирекције за изградњу и апелује нановинаре да у коментарима буду искрени и да их, ако је мо-гуће, ставе на оцену пре него буду објављени.

Дирекција за планирање и изградњу завршила је јошједну успешну пословну годину са Програмом уређења гра-ђевинског земљишта који је ребалансом у другој половинигодине редукован за десетак процената. Од преосталих 90одсто планираних активности до краја године је реализо-ван 81 проценат. Они који добро познају начин рада Ди-

26

Ненад Нерић

рекције овакав резултат оцењују импресивним, јер реали-зација програма рада у последњих десетак година раданије била на овом нивоу.

На рад Дирекције у протеклој години утицала су и де-шавања на политичкој сцени, пре свега локални избори умају који су као директну последицу имали промену ди-ректора. Не минимизирајући вредност учињеног до крајаавгуста, а увидом у реализацију плана од 15. септембра до27. децембра, када су завршена плаћања у буџету, може сезакључити да је на позицији инвестицаја остварено чак58,28 посто.

- Програм је у том периоду на инвестицијама реализоа-ван за више од пола, што је за понос мени као директору, пажелим да похвалим људе који су тај посао изнели, а то јесваки запослени у Дирекцији – истакао је Нерић.

Захваљујући онима који одлучују о буџету града обез-беђена су средства за завршетак радова на санацији штетекоју је на згради Дирекције за планирање и изградњу на-правио земљотрес. Завршетком послова на санацији штете

и проширењем пословног простора за додатних 150 ква-драта створени су услови да се делови Дирекције који сеналазе у закупљеним просторијама врате у матичну зграду.Само то допринеће да се у буџету уштеди око 800 хиљададинара колико износе трошкови закупа. Али, обједињава-њем рада Дирекције и лоцирањем свих служби на једномместу, побољшаће се комуникација између служби што, украјњем случају, треба позитивно да утиче на ефекте радаове установе.

Дирекција за планирање и изградњу комуникацију саграђанима врши и преко веб сајта који од скора пружа новемогућности, између осталих да поставе питање и на њих до-бију адекватан и правовремен одговор. Редовним ажури-рањем сајта Краљевчанима ће бити пружена могућност дау сваком тренутку знају каква је програм пословања, доклесе стигло у реализацији Плана уређивања грађевинскогземљишта, шта раде Управни и Надзорни одбор.

- Периодично ћемо да објављујемо резултате реализа-ције програма тако да ћемо да се трудимо да оно што ради

27

Дирекција буде доступно свима и да омогућимо онима којиимају било какву идеју, или захтев, да нам се јаве и да тимзахтевима удовољимо – рекао је Нерић.

Буџетом града за ову годину предвиђено је финанси-рање активности планираних Програмом уређења грађе-винског земљишта средствима која премашују милијарду исто милиона динара. Сама реализација тог програма износидесетак процената ове вредност. С обзиром на број и струк-туру запослених капацитети Дирекције омогућавају реали-зацију програма уређења вредног и до две милијардединара. Трошкови саме реализације у том случају смањилиби се за половину што није безначајно ако се има у виду дакласичан надзор достиже износ од 3 процента вредностиинвестиције.

- Ми радимо нешто више него што је класични надзор.Радимо управљање одређеним инфраструктурним систе-мима што је далеко значајније и комплексније него сам тех-нички надзор. Тако ће тих милијарду и сто милиона битипласирано кроз неке већ започете пројекте попут хале спор-това, моста у Скопљанској, наравно са нешто мањим оби-мом средстава. Због природе Закона о буџету, који ове

године не третира друга средства, нисмо могли ни да при-кажемо друге изворе који ће бити ангажовани, тако да оче-кујемо да ће и те позиције бити реализоване у много већемобиму него што то стоји на одређеним позицијама – кажеНерић.

То практично значи да би уместо 30 милиона динара, ко-лико је буџетом планирано за радове на мосту преко Ибрау продужетку Скопљанске улице, могло да буде ангажованочетири пута више. Очекује се и да би износ средстава којаће бити потрошена на радове у изградњи спортске хале уРибници од планираних 200 могао да достигне и 340 ми-лиона динара. Поред великих инвестиција, као што су оведве, планиран је и низ мање значајних које су важне за фун-кционисање града, а које треба битно да утичу на променуњеговог имиџа.

Промена начина опорезивања, и повећање пореза надодату вредност са 8 на 20 посто, као коначни ефекат ималаје ангажовање додатних средстава за одржавање комуна-лне инфраструктуре. Чињеница да је било неопходно обез-бедити средства којим би се покрила разлика од читавих 12процената допринела је да овогодишњи буџет буде мање

28

инвестицион него што је био претходни. Амбициозан Програм уређења грађевинског земљишта

први пут ће бити на провери већ по завршетку другог квар-тала када би требало да се види колико је урађено и штаможе да се очекује до краја године. У Дирекцији верују даби са првим даном јула требало предложити ребаланс какоби ефекти били што бољи и избегла ситуација да се онусваја крајем новембра као што је то било протекле године.

Динамика реализације програма требало би да укажена промене у одређеним буџетским линијама и усмера-вање на инвестиције чија је реализација извеснија.

- Ако знамо да не можемо да реализујемо једанпројекат могуће је да знамо да можемо други. Хоћемо дапробамо да ових 80 посто реализације померимо бар на 95и претендујемо на додатних 10 посто буџетских средставаприликом реабаланса буџета. Десет посто средстава из пре-тходне пребацили смо у ову годину, па мислимо да ћемобити ефикаснији. Очекујемо да добијемо још двадесетакпосто на овај наш програм како бисмо створили нештоново, напрвили још неку нову улицу и реализовали радовео којима нисмо ни размишљали – наводи Нерић.

Међу бројним проблемима који оптерећују нормално

функционисање града најизразитији је онај који се односина водоснабдевање рубних делова, а у Дирекцији још не-мају прецизне податке о проценту планираних инвестицијаза проширење мреже који је урачунат у цену воде. Тек кадато буде прецизирано са ЈКП „Водовод“ биће познато коли-ким трошковима ће ови радови оптеретити буџет Дирек-ције за планирање и изградњу.

За реконструкцију постојеће и проширење водоводне иканализационе мреже месним заједницама је намењено12 милиона динара, а Комисији за рад са месним заједни-цама се препоручује да определи бар по 50 посто за свакуод ове две области.

Како у планском документу какав је Програм уређењаграђевинског земљишта нијемогуће исказати прецизносваку позицију планирана је додатна резерва како би моглода се интервенише и мимо прописаних процедура. НенадНерић верује да ће усвојени прогам бити рализован брзо,квалитетно и ефикасно, а од представника медија очекуједа и у овој години помогну да јавност сазна да планови Ди-рекције нису само пука гомила жеља.

29

30

Пон

едељ

ак,

21. д

ецем

бар

2012

.

Милутин Мандић

Када се говори о географском положају Краљева упрви план се увек ставља чињеница да се налази на у цен-тру Србије на раскрсници путева који воде од севера кајугу и од истока ка западу. Град се налази и на раскрсницинекада важних железничких пруга и ушћу Ибра у ЗападнуМораву. Не треба занемарити ни чињеницу да је и првивећи град северно од административне границе са Ауто-номном покрајином Косовом и Метохијом. Све су топредности које би требало да буду добри предуслови заинвестиционо улагање у нове производне капацитете.Краљево претендује да буде административни центар ре-гије, град у коме ће бити центар здравства, судства, школ-ства и у који ће, као потрошачи, свакодневно долазитивелики број људи.

Чињеница да дужи низ година готово да нема никак-вих инвестиција поставља питање зашто ове предностинису искоришћене и да ли су довољно предочене онимакоји би то требало да знају.

Последњих година се све више као разлог због когаинвеститори обилазе Краљево наводи чињеница да сеград налази далеко од значајних саобраћајница, првен-ствено аутопута. Искуство показује да изградња једноговако капиталног инфраструктурног објекта траје дуже одмандата једне власти, па они који је врше нерадо запо-чињу инвестиције које би биле завршене у мандату некедруге.

Па ипак, све чешће се помиње коначан почетак ра-дова на значајној саобраћајници, чији би саставни деотребало да буде и обилазница око града на простору од

ушћа Ибра у Западну Мораву до Милочаја. Овуда већпролази магистрални европски пут Е761 и траса маги-стралног гасовода. Планирано је да обилазница буде набедему који би читав крај штитио од поплава, а помињесе комасација земљишта и одводњавање. Ниједан одових послова не може да почне без регулације тока За-падне Мораве.

План регулације тока Западне Мораве први пут је ура-ђен далеке 1964. године. У то време још није била изгра-ђена хидроцентрала Ђердап, па је, у склопу државнихпланова заштите од поплава и наноса, држава наручилаизраду плана регулације водотокова.

Регулација тока Западне Мораве од Краљева премаЧачку део је Генералног урбанистичког плана из 1982. го-дине када је урбанистички планирано измештање делатока ове реке. Иако се није тачно знала нова траса било јепотребно да се планира за нека будућа времена, па је Ин-ститут за путеве почео да ради на пројекту обилазницеоко Краљева. Прва варијанта подразумевала је изградњуаутопута ширине 55 метара са по три саобраћајне траке уоба смера, али се убрзо схватило да је то предимензио-нисано. Десет година касније проблем изградње поновоје актуелизован, али се стало на истражним радовима. Из-грађен је само мост преко Ибра на путу који води премаРатини, а који се даље не поклапа са трасом будућег ау-топута.

Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“, у са-радњи са републичком Управом за путеве, започела јепосле 2000. године израду пројекта регулације тока реке

31

Регулација тока Западне Мораве услов за изградњу обилазнице око Краљева

НА ПОТЕЗУПОЛИТИЧАРИ

- На простору од камиџорског моста до Сирче Морава краћа за три километра. – Рок за реализацију пројекта вредног 4,5 милиона евра три године

од милочајског моста до ушћа Ибра у Мораву на дужиниод око 16,5 километара, који се поклапа са трасом будућесаобраћајнице. Основни циљ је био да се смање трош-кови због изградње мостова, јер би траса обилазницеодмах иза Магнохрома на три места пресецала реку.

О историјату и значају регулације Западне Мораве запривреду говорио је у краљевачком Регионалном центруИнжењерске коморе Србије дипломирани грађевинскиинжењер Милутин Мандић запослен у Дирекцији за пла-нирање и изградњу „Краљево“.

- Урадили смо главни грађевински пројекат за трасу од8,5 километара од Ушћа Ибра до Петриног потока који сеналази у делу Сирче од цркве према Морави. На два ве-лика меандра скраћујемо Мораву за 3 км тако да остаје5,5 километара. На једном делу градимо два велика про-сека, један дужине 1655 метара, и правимо ново коритореке. Радови почињу од ушћа Ибра у Западну Мораву, апрво се заштићују оба моста, јер скраћивањем река до-бија већи пад и веће брзине, па долази до појачане еро-зије која може да поткопа стубове. Зато се од каменаправе попречни стубови који треба да смање ерозионуснагу реке – објашњава Мандић.

Радови подразумевају ископ око пола милиона кубиказемље и уградњу петнаестак хиљада кубика камена којиби требало да од ерозије осигура будуће корито реке. Утренутку када Дирекција за планирање и изградњу до-бије налог од локалне самоуправе требало би да отпочнепрва фаза која подразумева изузимање грађевинскогземљишта и промену његове намене. Услов за то је дадржава донесе одлуку о проглашењу општег интересашто би требало да спречи поједине власнике да зауставечитав процес. Али, потребно је и да локална самоуправапостигне договоре са ресорним министарствима и аген-цијама због регулисања реке која је део државне имо-вине.

- Кад исправимо корито, и уместо 8,5 добијемо 5,5 ки-лометра дуж регулисаног тока остаће 80 до 180 метарашироко земљиште које држава може трампи, продаје,претвара у индустријске зоне. Држава добија ново коритои слободан простор за неку намену, а отвара се могућ-ност обављања бројних нових послова на овом подручју– објашњава Мандић.

Померањем тока Мораве према Сирчи добија се петстотина метара за проширење постојеће градске депо-није која и сада ради на критичном режиму и не дозво-љава одлагање комуналног отпада у дужем периоду. Такосе стварају услови за регионалну депонију која би, поредсанитарног, била и рециклажни центар. У круговма онихкоји доносе кључне одлуке за функционисање градачесто се занемарује сав простор којим располаже локалназаједница, а уметност газдовања требало би да буде суш-тина деловања сваке власти.

Ситни поседи у власништву пољопривредника овог

краја не доносе значајније приходе, па и њихов интерестреба да буде промена намене земљишта чија вредностдостиже већи износ него при класичној продаји. Премапројекту трошкови радова, који би трајали до четири го-дине, достигли би износ од око четири и по милионаевра.

Регулацију тока Мораве на овом делу треба посмат-рати и у контексту комасације земљишта. Укрупњавањемпојединачних парцела на простору од Камиџоре до Ми-лочаја добио би се простор који би, како каже Мандић,био мала Војводина. Сваки од власника би уместо вишемањих добио једну парцелу сразмерне величине, а ве-лике површине добиле би се уклањањем дрвећа и међаизмеђу садашњих парцела. Осим тога и држава би до-била нови катастар.

Што се тиче Дирекције за планирање и изградњу свапланска документа су спремна и радови на регулацијитока могли би да почну чим се реше имовинско правниодноси. Одлучујући корак требало би да направе поли-тичари кад схвате неминовност наставка радова за временеке друге власти. Изградњу овако великих и значајнихинфраструктурних радова треба да финансира држава.

На простору будуће обилазнице предвиђене су три са-обраћајне петље, у Адранима, код Магнохрома и у За-клопачи.

Насип висине три до шест метара од Магнохрома водиузводно према Адранима иза последњих кућа у Грдици, асамо у једном делу Адрана неколико кућа остало би садруге стране пута. Низводно од Магнохрома креће сепрема месту у близини тунела у Витановцу, одакле скрећепрема петљи у Заклопачи. На само километар растојања,у непосредној близини Магнохрома, обилазница ће рекупрећи преко два моста. Када у близини милочајског мостапређе реку наставља према Мрсаћу и даље до Прељине.

Обавеза инвеститора је да поред аутопута обезбедиалтернативне путеве, али и прилаз њивама свих њиховихвласника.

Изградња аутопута, и обилазнице која је његов са-ставни део, треба да задржи на овим просторима ло-кално становништво које се све више сели према великимцентрима, док све већи део Србије остаје пуст, па постојиоправдана бојазан да би половина становништва земљеу наредних педесет година могла да живи у Београду.

Милутин Мандић верује да би компликован пројекатрегулације водотока и изградње обилазнице могао дабуде реализован у наредних пет година. Трошкови од 4,5милиона евра ни за државу као што је Србија не би тре-бали да представљају проблем, тим пре што би били по-дељени на три године.

Остаје једино обавеза локалнх политичара да својимугледом код виших органа власти инисистирају на значајупројекта како новац за његову реализацију не би отишаоу друге крајеве земље.

32

33

34

35

Министар финансија и привредеМлађан Динкић и министарка регио-налног развоја и локалне самоуправеВерица Калановић са најближим са-радницима боравили су у петак уТрстенику где су разговарали са руко-водством општине које је предводиопредседник Мирослав Алексић.

Састанку су присуствовали идржавни секретар у Министарствуунутрашњих послова Миодраг Миљ-ковић, народни посланик др НиколаЈовановић, директор „Југоимпорт-СДПР“ Југослав Петковић, директорСИЕПА-е Божидар Лаганин и директорфирме за производњу пољопривред-них машина „Res Trade“ Мића Попо-вић.

Председник Алексић је гостимапредставио привредне потенцијалеопштине, а поред упознавање са ре-

зултатима постигнутим током претход-них шест месеци представљени су ипланови на наредни период. Уз начинфункционисања јавних предузећа ми-нистрима је предочен и значај при-вреде и пољопривреде за локалнузаједницу и податак да је за те двегране општина Трстеник за ову годинуиздвојила значајна средства.

- У том смислу рачунамо на помоћи министарства финансија и привреде,а присутнима смо представилипројекте са чијом реализацијом требада кренемо већ ове године. Трстеникима индустријску зону од 7 хектаракоје ћемо понудити домаћим или стра-ним инвеститорима који желе да ин-вестирају. Општина Трстеник језапочела процес преузимања про-стора од 62 хектара, на коме се тре-нутно налази аеродром, и то

планирамо да претворимо у инду-стријску зону и понудимо инвестито-рима - рекао је председник општине.

Велика развојна шанса за Трстеники цео Расински округ је Моравски ко-ридор, па је присуство представникаМинистарства регионалног развоја илокалне самоуправе искоришћено дасе постигну договори о даљим кора-цима сарадње. Представници трсте-ничке општине посебно су истаклизначај који за ову средину има „Првапетолетка“ и поновили да у том смислуочекују велику помоћ од министраДинкића и целе Владе. Посета пред-ставника министарстава настављена јепосетом компанији „Прва петолетка“,где су им се придружили и представ-ници Министарства одбране.

36

Пет

ак,

4. ја

нуар

Министри Динкић и Калановић у Трстенику

ПОДРШКА НАПРЕТКУ ГРАДА

По традицији која траје већ десет година градоначелникКраљева Драган Јовановић посетио је 2. јануара породи-лиште „Здравственог центра „Студеница“ и уручио при-годне поклоне мајкама прворђеним бебама у овој години.

- Краљево је од новогодишње ноћи богатије за четиринова становника, два мушкарца и две девојчице. Немавећег богатства него што су деца, а ако се по јутру дан по-знаје онда ће ова година бити богата и плодна. На нама једа за све ове, и бебе које треба да се роде, омогућимоуслове да живе у овом граду, да се школују, запосле иостану у Краљеву – рекао је Јовановић уз напомену да јеизнос од по симболичних десет хиљада динара више знакпажње и подстицај да буде што више деце и радости.

Пет минута по истеку четвртог сата ове године триде-сетпетогодишња Наташа Даниловски из Краљева донеле јена свет мушку бебу тешку 4.050 грама и дугу 56 цм. Самосат касније Марија Валчић из Врњачке Бање родила је де-војчицу тешку 3,5 килограма и дугу 54 цм, а друштву се уподневним часовима придружила и девојчица тешка 3.750

грама и дуга 56 цм коју је родила Верица Радоичић из Врбе.У првим сатима другог дана четверац је употпунио дечактежак 2.550 грама и дуг 48 цм кога је на свет донелаАнђелка Ђуричић из Краљева.

И краљевачки Црвени крст се, доделом новогодишњихпакетића који треба да улепшају прве дане живота новоро-ђених беба, придружио националној кампањи борбе за по-раст наталитета.

Према речима директора Здравственог центра „Студе-ница“ др Звонимира Веселиновића, само у породилиштимасу сви радосни када медицински радници имају многопосла. Подсећајући да је капацитет породилишта знатновећи од оног који се користи изразио је жељу да у наред-ним годинама буде испуњен до краја. Према његовим ре-чима, број порођаја протеклих неколико година годишњене прелази бројку од 1.300, а до пре пет година у краље-вачком породилишту годишње је на свет долазило и по1.700 беба.

38

Сред

а, 2

. јан

уар

39

Краљево све богатије

НАЈМЛАЂИСУГРАЂАНИ

У прва два дана јануара у краљевачком породилишту рођено четворо деце, два дечака и дведевојчице

40

Пет

ак,

4. ја

нуар

У сусрет Божићу

ПОКЛОНИ ЗА ББОЛЕСНУ ДЕЦУ

41

ПОКЛОНИ ЗА БОЛЕСНУ ДЕЦУ

42

Краљевачки клуб америчког фудбала „Краљевскекруне“ као друштвено одговоран настоји увек да, штоје могуће више, помогне припадницима средине укојој делује. Са жељом да деци која леже на Дечјем иХируршком одељењу Здравственог центра „Студе-ница“ бар мало улепша Божић у дружењу са играчимапосетили су их и уручили пригодне поклоне.

Поред остваривања спортских резултата клуб радии на усмеравању свих чланова према правим друш-твеним вредностима, волонтеризму, хуманости и пру-жању помоћи локалној заједници. Тако су његовинајистакнутији чланови у време санирања последицаземљотреса, пре више од две године, учествовали упрепокривању кровова, истовару грађевинског мате-ријала и подели хуманитарне помоћи. Активни су билии у време елементарних непогода које се повременеустреме на град, а најсвежије је сећање на велику

помоћ у чишћењу снега у зимском периоду прошле го-дине.

Чланови клуба америчког фудбала стални су парт-нери СОС Дечјег села коме, уз дружење са децом, по-времено обезбеђују и значајне донације. Иаконепрофитно спортско удружење, чија је главна актив-ност усмерена на бављење спортом, „Краљевскекруне“ су и редовни учесници еколошке акције „Очи-стимо Краљево“.

Последњу донацију обезбедили су уз помоћпријатеља клуба из Сједињених Амењричких Држава.Сваки од њих је специфичан и прављен са посебномљубављу у породицама Американаца. Пакетићи поредпо неке играчке, дела гардеробе, средства за хигијенуи слаткиша, разврстани су по узрасту и полу тако да јесвако дете, у складу са тим, добило баш оно што мутреба.

- Чланови клуба америчког фудбала „Краљевске круне“ поводом Божића посетили децу наДечјем и Дечјем хируршком одељењу Здравственог центра „Студеница“

и уручили им пригодне поклоне

Краљевчанке

44

Застрашујући податак о вискојстопи смртности од 14 на 1000 станов-ника говори првенствено о старостипопулације. Они који прате стање уовој области кажу да је „боље него штоје било, али би било црно да је ло-шије“. Од индустријске револуције пре160 година стопа смртности у светуопада правилно, шест сати за једандан, две и по године за 10 година, 10година за 40 година. То указује да се запротеклих 160 година животни векпродужио за чак 40 година.

Доказано је да у развијеном светустопа смртности опада због превен-ције, бољег лечења и елиминисањамногих фактора ризика. Истраживањау 34 европске земље показали су по-разне податке о ефектима здравственеполитике у Србији која се, према по-следњим подацима, нашла на послед-њем месту. Више од половине умрлих

у Србији жртве су инфаркта и болестисистема крвотока. У Словенији је стопасмртности од ових болести три путанижа, а у Хрватској за на 100 хиљадастановника мања за 100. И мада се свеоправдава малим улагањима у здрав-ство у одређеним круговима владауверење да је оно чак два пута већенего што се тврди, али да се новац некористи адекватно.

- Системска и висока корупција гутапаре за здравство, а стање нације нијегоре само зато што грађани стављајуздравље на прво место по приоритетуу односу на све остале животне вред-ности – чуло се на недавно организо-ваном округлом столу о ефектимареформе здравства од 2002. године.

Приликом последње посете Кра-љеву професор Медицинског факул-тета др Драгана Јовановић, са Клиникеза плућне болести Клиничког центра

Србије, поновила је да се највише обо-лева од малигних и кардиоваскулар-них болести са компликацијама. Последесет година реформи и милијардиевра уложених у здравство здрав-ствени индикатори се преманентнопогоршавају. Кад су у питању малигнеболести које треба да представљајуприоритет, у развијеним земљама Ев-ропе и Америци од броја дијагности-кованих тумора током једне годинеумре трећина оболелих. Код нас је тајброј два пута већи. Док се у европскимземљама смртност од карциномаплућа, као најраспрострањенијег, у по-следњих десет година смањила за 8посто у Србији је у истом перидоду по-већана за 27 посто. Општа стопасмртности од 14,2 одсто расте инајвиша је у Европи, што Србију стављау ред неких афричких земаља. Па иакото неки покушавају да оправдају ста-

Десет година реформе српског здравства

ДОБРО УПАКОВАННедавно објављени подаци о стању здравства у Србији показују да, после десет година од

почетка реформе, њиме нико није задовољан, ни пацијенти ни здравствени радници

45

рошћу популације др Јовановић тврдида је везана за квалитет здравственезаштите. За пораз здравствене поли-тике најодговорније је ресорно мини-старство првенствено због чињеницеда је законима о здравственој заштитии здравственом осигурању, усвојеним2005. године, „легализована системскакорупција“. Као типичан пример на-води ванстандардне услуге које дефи-нишу директори здравственихустанова.

- Директор здравствене установекаже да је ултразвук стомака ванстан-дардна услуга. Онда пацијент, иакоњегово осигурање покрива тај пре-глед, по други пут плаћа у истој уста-нови која је буџетска институција, јерне може да дође на ред за време којему треба.

Системска корупција се огледа и унетранспарентним трошењима кре-

дита, донација и других средстава. Умногим установама су поторошенепаре, а да се не зна за шта. Последњау низу је ситна корупција кад хапседоктора због 200 евра. Свако треба даодговара именом и презименом, алије то најмањи проблем овог друштвакад се зна да остају ове друге две којеуствари устоличе корупцију – каже дрЈовановић.

Због свега је неопходно да се ре-шавању проблема приступи на другиначин, да се утврде национални ци-љеви реформе и промене закони. Али,чини се да не постоји довољно поли-тичке воље да се све то изведе докраја.

- Чини ми се да нам у овом тре-нутку Европа служи као штап који намје неопходан, али морамо да будемосвесни да нестајемо са ових простора.Сваке године 34 хиљаде људи више

умире него што се роди. Питање је дали ће нас за 50 година бити и то требада буде наш витални национални ин-терес – каже др Јовановић и подсећада је последњих година, поред вели-ких кредита које ће враћати следећегенерације, из Европске уније у Србијустигло 140 милиона евра намењенихреформи трансфузиолошке службе.

Постоји оправдана бојазан да би удогледно време тешко могло да дођедо бољитка ако се аболирају они којису упропастили здравствени систем.Тада би реформа система остала самолепо упакована шарена лажа.

Људи се све више мире са тим даплаћају и оно за шта су већ осигурани.Због кварова опреме у државнимздравственим институцијама примо-рани су да услуге плаћају у приватнимклиникама.

НА ШАРЕНА ЛАЖА

46

47

Реформа трансфузиолошке службе

Према пројекту који је финансирала Европска унија пла-нирана је реформа трансфузиолошке службе и формирањенајјачег центра та фракционисање плазме на Балкану. Ми-нистарство здравља је, и поред процене међународних ин-ституција о оправданости, донело одлуку о променипројекта и гашењу националног центра за фракционисањешто је створило услове за енормну зараду одређених ло-бија, јер се годишње за увоз деривата крви, гамаглобулина,албумина и сличног, троши 11 милиона евра.

Информациони системи

Бескрајну причу представља реализација пројекта ин-формационих система у здравству. Огромна средства ушласу у земљу кроз донације и кредите, а последњи од 64 ми-лиона евра подељен је на два дела. Министарство је до сре-дине прошле године потрошило 12 милиона, а да до данасни у једној здравственој установи није успостављен тран-спарентан и добар информациони систем. Зато је Србијаједина земља у Европи која, због инкомпатибилности про-

грама, нема одговарајуће регистре обољења.

Пропали пројекти

У медицини су најбитније превенција, скрининг, ранооткривање, дијагностика и терапија. Ипак, иако је потро-шено 4 милиона евра изостао је планирани развој 25 пре-вентивних центара, јер није набављена опрема.

У београдском Иституту Торлак требало је да се произ-води вакцина против грипа и полио вакцина што би ство-рило услове да Србија буде и велики извозник.Министарство здравља је сматрало да за то ипак нема до-вољно средстава, па се наставило са увозом разних вак-цина.

Иако је још 2005. године Министарство здравља потпи-сало обавезујућу повељу о палијативном збрињавању,збрињавање најтежих пацијената, опет захваљујући европ-ском пројекту, тек почиње. Пројекат Агенције за лекове имедицинска средства имао је добре услове да успе. Уместода буде примљено 90 нових отпуштено је 70 радника штоје условило да контрола лекова у промету није адекватна,па се може десити да тетабулин буде обична стерилна вода.

48

Сред

а, 1

2. д

ецем

бар

Употреба лековитог биља као терапијског и профи-лактичког средства има у нашем народу богату идугу традицију, о чему најбоље сведоче многоб-

ројни стари списи. Још у Ходошком кодексу из 14. века,који се сматра најстаријим кодексом српске световне ме-дицине, наводи се разноврсна употреба домаћих и стра-них биљних дрога, кима, алоје, тимијана, ланеног ирепиног семена, смоквиног корена, коријандра, сокацвекле, коре и лишћа и другог биља које се и данас ко-

ристи за справљање лекова. Хиландарски медицинскикодекс број 517, из 15. или 16. века, најдрагоценији спо-меник српске медицинске културе, који је 1951. годинепронађен у библиотеци манастира Хиландар, наводиупотребу камфора, перунике, кукурека и многих другихбиљака.

Са циљем да заштити интересе и унапреи рад и по-словање чланова на пољу сакупљања, производње, про-даје и дистрибуције лековитог биља пре десет година је

ДАНИ ЛЕКОВИТОГ Гајење лековитог биља уносан бизнис

Гајење лековитог биља чак пет до десет пута исплативије него била која култура као пшеница и кукуруз

49

Врњачкој Бањи основано Удружење за лековито биље„Др Јован Туцаков“ чије је седиште врло брзо, због опе-ративнијег деловања, пребачено у Сокобању, где се фор-мира и Први српски едукативни ЛАБ центар. ОснивањеУдружења подржала је и Светска банка, а убрзо по осни-вању Удружење успоставља контакте са свим релеван-тним институцијама у земљи тако да ЛАБ сектор постајепрепознатљив као велики развојни потенцијал домаћепривреде.

Удружење "Др Јован Туцаков" је добровољно удру-жење. Окупља фирме и појединце који се професиона-лно или аматерски баве лековитим, ароматичним,

зачинским и сличним биљем, шумским плодовима ипроизводима на бази поменутог биља, узгајиваче, бе-раче, прерађиваче и љубитеље овог биља. Други, али немање важан циљ Удружења је борба за заштиту и очу-вање генофонда и биодиверзитета, као основних при-родних ресурса, значајних не само за пословање, већ и забудућност, чиме се придружује борби за здравији животи животну околину. Осим основних активности које сезаснивају на пословним контактима са другим асо-цијацијама, појединцима и релевантним институцијамау земљи и иностранству, Удружење се бави и промотив-ним и едукативним активностима.

БИЉА У КРАЉЕВУ

50

Утор

ак,

11. д

ецем

бар

2012

.

Поред организовања заједничких наступа на сајам-ским манифестацијама у земљи и иностранству, Удру-жење је и организатор, или суорганизатор, неколиковажних скупова и манифестација које промовишу и уна-пређују ову привредну грану. Кроз програме едукацијепрошло је више хиљада берача и узгајивача лековитогбиља, а едукативни програми употпуњени су, у сарадњиса еминентним стручњацима из ове области, приручни-цима за биљобере и узгајиваче лековитог, ароматичног изачинског биља.

Већ трећу годину Удружење спроводи акцију промо-ције лековитог биља на територији Србије са жељом даукључи што већи број људи у производњу и сакупљањелековитог биља као основне делатности од које можелепо да се живи. Миомир Магдевски, сарадник напројекту „Дани лековитог биља“ каже да су током по-следње три године промотери друштва обишли више од20 општина и одржали више од 30 предавања. После Бо-силеграда, Пирота, Димитровграда, Трговишта, Ле-сковца, Врања и других нови пројекат „Помоћ основнојзаједници“ реализује се у Краљеву, Неготину, Лесковцу,Врању, Пироту, Зајечару и Јагодини.

Професор Света Бркић из Института „Јосиф Панчић“кроз предавања о гајењу лековитог биља врши промо-цију гајења у свим акцијама које организује Удружење,али и на сајмовима.

- Желимо да натерамо људе који поседују неку земљу,и какву такву механизацију, да уђу у посао гајења леко-витог биља зато што је гајење исплативије чак пет додесет пута него била која култура као пшеница и кукуруз.Србија је некад била позната сакупљању, гајењу и извозулековитог биља. У последњих 20 година то се срозало домере да су Албанци, Бугари и Румуни много бољи од насупркос чињеници да су климатски услови у Србији знатноповољнији, поготово последњих 10 година. Када је ин-дустрија пропала створили су се услови за гајење и са-купљање лековитог биља – каже Магдевски.

На предавањима и консултацијама које се организујупристуни могу да се информишу о свакој од 30 културакоје могу да се гаје. Избор биљке зависи од онога шта бу-дући произвођач поседује, врсте земље, механизације имогућности наводњавања.

У неколико градова Србије већ су основана удружењакоја пружају помоћ при избору културе, процеса гајења ина крају откупа. Интересовање је велико, а једна од ос-новних сметњи је гајење традиционалних култура, али инеспремност да се прихвате нова знања и искуства. По-казало се да се тешко мења свест и начин живота, са изу-зетком мале групације људи која се изузетно доброприлагођава ситуацији и због тога долази до велике раз-лике између богатих и сиромашних.

Из Удружења „Јован Туцаков“ позивају све заинтере-соване за гајење лековитог биља да се јаве њиховимстручњацима и консултују око врсте културе за коју бибио организован сигуран откуп.

- Људи су садили све и свашта, а нема откупа. Једанчовек је засадио два хектара артичоке и то сада је дајесвињама. Треба се саветовати са откупљивачем и удру-жењем, а заборавити савете преко медија. Прво требада знају са чим располажу, а онда да се договарају шта ћеда саде – каже Магдевски и подсећа на речи професораВлатка Стаменковића из лесковачког „Здравља“ који јена предавањима увек истицао потребу да се подигнеспоменик коприви која је Србији доносила милионе ма-рака прихода.

И у данашње време откупљује се по цени од 70 до 150динара по килограму, коси се пет шест пута годишње, необрађује се, а добро успева јер нема природног не-пријатеља.

Магдевски истиче парадокс да у Србији све вишељуди гаји аронију и брусницу, а не шипурак који је десетпута квалитетнији, а чије је природно станиште управоБалкан.

После предавања којима су присуствовали више одпедесет људи из Сјенице, Новог Пазара, Трговишта и дру-гих места почело је да гаји лековито биље. Њих педесе-так представља занемарљив број у односу на оно штоСрбија може да пружи.

Др Јован Туцаков

Професор др Јован Туцаков (1905-1978) познатисрпски фармакогност, академик писац је првог уџбеникафармакогнозије на српском језику. Завршио је Фарма-цеутски факултет у Загребу 1928. године, а 1933. и Фар-мацеутски факултет у Нансију (Француска), где јеодбранио и докторску дисертацију. За редовног чланаСрпске академије наука и уметности изабран је 1974. а1965. и за члана Француске академије фармације. Године1968. постаје члан Академије за козметологију и дерма-тологију у Паризу. Један је од оснивача и управник Ин-ститута за проучавање лековитог биља „Др ЈосифПанчић“ као и дугогодишњи управник Института за фар-макогнозију. Био је наш најбољи познавалац лековитогбиља.

Аутор је више од 200 научних радова, од којих је ве-лики број о лековитим биљкама и њиховој употреби у ле-чењу. Једно од најпопуларнијих дела овог нашег великогнаучника свакако је „Лечење лековитим биљем“, богатаи свестрана научна и стручна документација намењенане само широкој јавности већ и здравстеним радницима.

51

Миомир Магдевски

Годинама уназад на пригодним манифестацијамавезаним за обележавање значајних датума анга-жовани су различити музички састави који су у

Карљево углавном долазили из Београда. Њихово ан-гажовање било је најчешће праћено значајним изда-цима, а добри познаваоци музике кажу да они ниизблиза нису били у сагласности са квалитетом који једобијан. То је био и повод за повремене покушаје ен-тузијаста да формирају оркестар који би обогатио му-зичку понуду у граду.

Давнашња жеља бившег директора Музичке школеМилоја Лазовића била је да формира ревијски орке-

стар, али је реализација изостала због мале понуде гу-дача. Када их је коначно било довољно Лазовић је већбио у пензији и оркестар никада није формиран. И докпри овој школи неколико година уназад постоји џез ор-кестар професор Александар Јаковљевић је, имајући увиду високе критеријуме, маштао о формирању ка-мерног оркестра. Камерна музика, и састави од три додевет извођача, привлачили су га због чињенице да субројни композитори најинтимнија дела стварали башза оквакву комбинацију инструмената. Све до предкрај 2011. године то је била само жеља ограничаванаизмеђу осталог и односом музичких педагога у граду

52

Чет

врта

к, 2

7. д

ецем

бар

2012

.

Концерт градског оркестра „Црвчанин“

ГОДИНА УСПЕДок се у свету један град цени по томе какав, и колики, оркестар има, а у Немачкој скор

чврста база „Црвчанина“ даје до

53

ЕШНОГ РАДАро свако иоле веће село има оркестар који изводи композиције светски познатих аутора,овољно наде да се не може назад

према овој врсти музике.И док су се у школи професори фокусирали на

главни предмет и соло извођење потпуно је запоста-вљан рад са оркестром. Парадокс посебне врсте је по-датак да највећи број оних који заврше факултетепрофесионалну музичку каријеру наставља у неком одоркестара због ограничених могућности за солистичкенаступе. Годинама уназад професор Јаковљевић јесврешене средњошколце усмеравао према Факултетууметности у Нишу, на коме ради, како би једног дана сањима направио градски оркестар.

Градски оркестар „Црвчанин“ данас чине профе-

сори краљевачке Музичке школе „Стеван Мокрањац“који су му приступили из ентузијазма, љубави и великежеље да узму у руке инструмент који неки нису кори-стили по десетак година. Професор Александар Јако-вљевић, у круговима пријатеља познат као Дебо,признаје да нема никаквих проблема са свирком, алије дуго чекање на формирање камерног састава одла-гало помањкање организацијских способности. На ви-дику се појавило решење када је директорка Културногцентра „Рибница“ Александра Кљајевић понудила ло-гистичку помоћ.

- Анимирао сам професоре да направимо нешто. Не

54

Александар Јаковљевић

55

можеш хлеб да продаш унапред, мораш прво да га на-правиш. Тражио сам да уложимо себе, да се вратимо уформу и да прво представљање буде на високом нивоукако би могли у будућности да тражимо нешто више.Жеља ми је била да ово постане озбиљна ствар, а да сепублика осети као у неком светском центру у времекада су сами професори имали мање вере у себе, негошто сам ја имао у њих – сећа се првих дана рада Јако-вљевић.

Иако се као почетак рада означава децембар 2011.године сплет различитих околности одлагао је први на-ступ пред краљевачком публиком. Планирани концертодложила је ванредна ситуација због великог невре-мена у првим месецима прошле године, па су музи-чари до премијерног појављивања у марту вредновежбали на различитим местима, не ретко и у приват-ним становима. Било је у почетку, сећа се Дебо, и малоотпора међу члановима оркестра, па су га неки на-пуштали, али су увек долазили нови. Чињеница да ор-кестар чине углавном жене била је повод за многотолерантнији однос човека коме је приоритет био даих што дуже одржи на окупу.

- Пред овим дамама сам као памук. Трудим се дабудем благ, да не дођемо у сукоб и да се оркестар

одржи. Да ли знате и један камерни ансамбл уСрбији да ради пет и више година? Кад су ви-

дели да нико не ради из личне користи, кадсу видели да правимо ансамбл, да раз-

мишљамо на исти начин, да се поста-вљамо према послу на исти начин,

схватили су да свако мора да да својмаксимум. Анимирали смо и неке

људе који су се некад бавили му-зиком, а нису били професиона-

лци – прича Дебо уз подсећањеда аматер ради из љубави, апрофесионалац због пара.

И мада је симболичан хо-норар далеко од надокнадеза наступ професионалацапонекад је и коктел послеконцерта знак уважавањаи сатисфакција за уло-жени труд. У таквој си-туацији нема нимеханизама којим би сеод чланова ансамбла

тражило више рада.Уз индивидуални

рад двосатна

заједничка проба једном у недељи дана појачава сесамо пред наступе, али је и поред потребе за чешћимзаједничким радом постигнуто толико потребно једин-ство.

- Први концерт који смо одржали 10. марта прођефанатастично. Стекли смо сви потребно самопоуз-дање, па одемо 6. јуна и отворимо Фестивал камернемузике у Нишу. После тога овде следе Дани уметничкемузике, наступ за једну банку, па овај последњи на го-дишњицу оснивања. Све су то јаки концерти са новимпрограмима, јер никад ништа не понављамо – причаЈаковљевић и подсећа да на сваку пробу одлази са ве-ликим одушевљењем.

Приметио је да су позитивна атмосфера и оства-рени резултати утицали и на расположење осталихчланова састава. Иако себе не сматра диригентом укласичном смислу те речи велико искуство из наступаса различитим оркестрима даје довољно самопоуз-дања у раду са малим саставом. Уз напомену да су ис-пред њега стајали диригенти светског гласа подсећа даје радио у Филхармонији и Националном оркестру До-миниканске републике. У разним камерним саставиманаступао је још као студент, а био стално запослен и уоркестру Позоришта на Теразијама. Са много искуствау раду потеклог из сарадње са многим значајним му-зичарима себе више сматра уметничким руководио-цем него правим диригентом.

- Изаберем програм, мало се консултујем са њима,средим материјал, музику, динамику, све то припре-мим и радим на пробама тако да сам више уметничкируководилац него диригент. Свако од чланова саставаима неки свој унутрашњи ритам и схватање музике, памора да се усклади и оно што не пише у нотама. Нотесу много грубе, па се све дешава између њих. Зато ра-димо на заједничком звуку и заједничком размиш-љању, а ја се трудим да им наметнем да размишљајуна исти начин. Ми никада не можемо сто постотно дадокучимо идеју композитора, нити је он то негде тек-стуално записао. Она се увек само назире, а ми поку-шавамо да испунимо атмосферу и његове идеје и утоме јесте сва чар. Иста се нота пише на истом месту уистом линијском систему већ 300 или 400 година, алисе не изводи на истом месту гудала, истом брзином,на исти начин у бароку као у класицизму, или роман-тизму, а да не причам о модерном времену где не по-стоји генерални стил на једном подручју. Море идеја истилова се преплићу и све треба да знаш, и да си утоку, да би могао да тумачиш неко уметничко дело –објашњава Јаковљевић.

Све ово доприноси наставку интензивног рада на

интерпретативној идеји и карактеристичном звуку, адо сада остварено јединство указује на прави пут узаједничком размишљању. Дебо верује да диригентнеће више ни бити потребан када се постигне довољанниво јединства.

- Ми не знамо шта Карајан ради на пробама. То сусигурно крваве пробе, а кад дође на концерт може дасе наслони на ограду и ужива, а они свирају сами – по-кушава да нам на сликовит начин прикаже део рададиригента са камерним саставом.

Обичном посетиоцу концерта класичне музикемало је познат разлика између три главна жанра у ин-терпретативној музици, солистичке свирке, камерноги симфонијског извођења. И док солисту који свира саоркестром диригент само прати, он креиера музику, аоркестар мора да иде за њим. У камерном оркестру

сви праве једно тело, један мозак, један начин раз-мишљања. У симфонијском оркестру један мозак водиосамдесет људи који фактички само поштују идеју којуон ствара.

Зато Јаковљевић подсећа да за сада музичари јошувек гледају у прсте диригента, јер нису довољно си-гурни у начин размишљања других чланова оркестра.Има мало и треме, а недостаје искуство појављивањапред публиком која може да утиче позитивно или не-гативно. Све то утиче и на повремене грешке које оби-чан посетилац и не може да примети, а и начин радакоји се прилагођава саставу оркестра. И док неки ди-ригенти одређену композицију са оркестром увежба-вају по мање или више захтевним деловима у„Црвчанину“ се увек увежбава као целина.

Пред оркестром је задатак да што пре формира што

чвршћу базу како би оне који располажу новцем убе-дили да вреди улагати у овакав вид активности. Отудаи поверење у директорку Културног центра и њенепреговарачке способности подстакнуте великомжељом да се пројекат одржи што дуже. И док се у светуједан град цени по томе какав, и колики, оркестар има,а у Немачкој скоро свако иоле веће село има оркестаркоји изводи композиције светски познатих аутора,чврста база „Црвчанина“ даје довољно наде да се неможе назад.

Миливоје Црвчанин

Миливоје Црвчанин је рођен у Краљеву 1892. го-дине. За време Првог светског рата је студирао у Бео-гарадској богословији. Музику је учио код СтеванаМокрањца, а потом отишао у Париз где је 1914. године

као дипломата у амбасади водио и Хор српских дечакаизбеглица. Већ 1922. године одлази у Праг где је зав-ршио студије на прашком Конзерваторијуму.

У Прагу је 1926. године завршио Филозофски фа-култет и на Конзерваторијуму предавао музику и фи-лозофију. Све до повратка у Београд 1941. године, кадаму се губи сваки траг, био је и свештеник у православ-ној цркви у Прагу. На репертоару ансамбла који носињегово име нема композиција које је стварао, па про-фесор Јаковљевић и даље трага за делима писаним заову врсту оркестра. Док их не пронађе планира дауради пар транскрипција соло песама МиливојаЦрвчанина за глас и клавир и преточи их у компози-ције за глас и оркестар. Трагање се наставља и за гу-дачким квартетом који би могао да се изведе уз помоћсадашњег састава оркестра „Црвчанин“.

Четворострука европска јуниорска шам-пионка у кросу Амела Терзић, и вицешам-пиуонка света у трци на 1500 метара,

чланица атлетског клуба Нови Пазар, победница је42. новогодишње трке у Мрсаћу која је окупила око150 такмичара из десетак атлетских клубова изЧачка, Краљева, Рашке, Новог Пазара и Ужица.

Амела Терзић, која је у среду прославила 20. ро-ђендан, изјавила је да је презадововољна што је ус-

пела да победи у првој трци, на стази дугој 3300 ме-тара, коју је трчала у сениорској конкуренцији.

- У овој години морам најпре да средим форму ида се на прави начин припремим за такмичења зарепрезентацију Србије и свој клуб „Нови Пазар“ -рекла је Амела Терзић.

Победник у категорији сениора је Амелин клуп-ски друг Јасмин Љајић који је први претрчао стазудугу 6.600 метара.

58

Сред

а, 2

. јан

уар

Завршена 42. новогодишња трка у Мрсаћу

ПОБЕДНИЦИЈАСМИН ЉАЈИЋИ АМЕЛА ТЕРЗИЋ

59

Манифестација „Новогодишња атлетскатрка Мрсаћ“, одржава се од 1971. године,а у некадашњој Југославији имала је обе-

лежје првог атлетског догађаја у години, а дуги низгодина редовно је била у календару такмичења Ат-летског савеза Југославије.

Њен оснивач Коста Коларевић осмислио је овајдогађај по угледу на новогодишњу трку у Сао Паолу,а данас организација манифестације припада Удру-

жењу грађана „Новогодишња трка Мрсаћ 1971“ чијипредставници кажу да је њен основни циљ дауједини спорт, привреду и политику.

У трци пионира победио је најмлађи учесник,седмогодишњи Никола Мијовић, а стазу дугу 6.600метара истрчао је и најстарији такмичар, осамде-сетдвогодишњи Милован Андрић из Београда, којије кроз циљ прошао поздрављен овацијама публике.

60

61

62

ТОРТАЗА АМЕЛУ

Организатори трке у МрсаћАмели Терзић

Европе у кросу и на сттрци на 1500 метара у

На дан када је напустила се од такмичењаклонили су јој торту.

63

овогодишње Новогодишњећу припремили су изненађењећ, четворострукој шампионки

тази и вицешампионки света ујуниорској конкуренцији.

унила двадесет година и опро-а у јуниорској конкуренцији по-

Највећи део терета током читавог првенства изнелису на својим леђима најискуснији играчи Дмитро-вић и Дринић. Њихов допринос је до те мере ве-

лики да би без њих било врло тешко говорити о шансамаза пласман у виши ранг такмичења. Иако су на терену билипродужена рука тренера Јовановића трпели су и највишекритика баш због чињенице да су највише могли да дајуекипи. Увек су, прича Јовановић, њих двојица били први натапету кад се нешто одвијало лошије од оног што се моглоочекивати. Управо зато и боли чињеница да су у медијимапласиране информације о њиховој кривици за коначан не-успех које нису имале реалну основу.

- Да сам иоле сумњао у њих они не би били у екипи. Ипосле тих таквих изјава, а у питању је утакмица са Чукарич-ким, они су у наредној били међу првом једанаесторицом.Да је код мене постојала и мала сумња ја би их избрисао измеморије – објашњава Јовановић и понавља да је пропуш-тена историјска шанса.

Краљево је после 40 година добило јединствену при-лику, али је, верује Драган Јовановић, заказала организа-ција у клубу. Као човек од струке и вођа стручног штаба нијесе бавио организовањем путовања и „ небулозним ства-рима“ које су се односиле на то када ће да се крене на пут,шта ће да се једе, где ће и да ли ће уопште да се спава. Свето је стварало додатну нервозу која би га дистанцирала одосновног задатка, организације игре и постизања доброгрезултата. У добро организованом клубу тачно се зна штако треба да ради, па је веровао да и Слога има људе који ћеда брину о томе.

- Све је могло да буде на папиру, али само док тата некаже да то може. Ја сам само једном инсистирао да морада се преспава пред утакмицу против Баната у Зрењанину.После тога смо победили Банат што је било ужасно великоизненађење за целу лигу. Имали смо први пут адекватан на-ступ са свим стварима које треба да прате један клуб на го-стовању. Отишли смо, вечерали, спавали, доручковали иодржали два састанка. Урадили смо припремну утакмицу,отишли на састанак, добили утакмицу на изнеађење целелиге и уз пут имали ланч пакет из ресторна где смо спавали.Никада у животу нећу да будем против клуба, јер то је Слогагде сам и зној и крв оставио на терену, али сам сматрао даорганизација мора да буде сервис који прати један прави издрав клуб – каже Јовановић.

После свега што се издешавало убеђен је да би самоједно спавање на гостовањима у Инђији, два у Београду иБежанији могло да донесе половину од могућег броја бо-дова што би било довољно да се у пролећном делу првен-ства крене са другог места на табели. Иако је економскаситуација тешка и много мањи клубови, са много мањимамбицијама, приликом гостовања у Краљеву дођу дан ра-није и преспавају у Матарушкој Бањи. Па, иако се из Кра-љева врате без бодова то је нормално понашање једногдобро организованог клуба.

Иза свих успеха током неколико последњих година стојиЗоран Милашиновић без кога, каже Драган Јовановић, неби било овакве Слоге. Утисак је, верује, да би успех био јошвећи да није изабрао погрешне најближе сараднике.

- У фудбалској причи нема много људи који могу да се

64

НАКЛИЗАВОМТЕРЕНУ

Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

(4)

65

Драган Гацо Јовановић

подиче чашћу и поштењем, а он је у њу ушао искрено и наивно ве-рујући да је то кошарка у којој владају друге релације, и у којој су људимного едукативнији. Поучен искуством из ранијих година, а много суму обећавали, причали бајке, заносили се идејама о стварању екипеу лиги Европе, ушао је у све отвореног срца од првог дана. После так-вог искуства улазимо у причу да од канидата за опстанак долазимодо кандидата за улазак у лигу. Иако је ситауција у Србији била многолошија чини ми се да смо са малим ветром у леђа могли да напра-вимо другу ствар. Он је остао сам, јер му градске структуре нису многопомагале. Не знам колико је издвајано за фудбал, али знам да Кру-шевац за један месец има колико Слога за годину дана. Са другестране климоглавци око њега су причали само оно што жели да чује.Криво ми је што није долазио у ситуацију да прича са правим људимакоји имају искуствима из фудбалске приче – објашњава Јовановић за-довољан чињеницом да је свом наследнику пред наступајућу сезонуоставио стабилан костур тима.

Млади играчи одиграли су 80 посто утакмица и остварили по 1500минута игре што је огромно искуство. И поред чињенице да многинису веровали у Ровчанина, Антонијевића, Младеновића и Милетићаони су, уз предан рад, доста напредовали и повратили поверење тре-нера, али и осталих у клубу.

Све време су мамили аплаузе малобројне краљевачке публике са-стављене од правих заљубљеника која није остављала екипу ни унајтежим тренуцима. Један од њих је изузетно значајна утакмица про-тив Баната у коју је екипа ушла са великим бројем жутих картона иповређених фудбалера. Поред подршке људи из клуба била је неоп-ходна и помоћ публике у којој је било свега 250 људи. Да је добијената утакцмица Слога би на табели прешла Доњи Срем и пласирала сена друго место.

- Никад нисам био поноснији као после те утакмице кад су у екипибила деца која нису ни помишљала да би могла да играју за први тим.Не могу да заборавим Зорана који је после утакмице ушао у свлачио-ницу и искрено честитао свим момцима. Оставили смо срце на те-рену, али нисмо имали довољно среће, па је утакмица завршенанерешеним резултатом – сећа се Јовановић дубоко увреден да Слогинеће требати нових 40 година да би се нашла на прагу најелитнијегдомаћег такмичења.

Али Слоги је потребна подршка свих градских структура, и не самофинансијска, како би могли да се на успешан начин изборе са „алама“из фудбалске организације. Зато и преовладава утисак да, без обзирана часну борбу, до коначног успеха тешко може да дође уколико изо-стану и неке друге радње.

Краљево још од Данила Ивановића у фудбалу, и Цилета Трипко-вића у кошарци, није изнедрило фудбалску персону која довољнодобро познаје спортску филозофију, а улога таквог човека у добро ор-ганизованом клубу је прворазредна. О томе говори и сећање из де-чачких дана када је прво питање еминентних људи, и челника клубоваса којима се такмичила Слога, било да ли је у центар града враћенспоменик и како је Данило Ивановић. Таквог човека у Краљеву нијебило одавно, а представника града нема ни у врху фудбалске орга-низације. О стању у фудбалској организацији најбоље говори податакда је председник Фудбалског савеза Рашког округа изабран тек упетом покушају.

- Ми не можемо да очекујемо да се други боре за нас. Председникклуба мора да има продужену руку, јер не може да се бави свим кру-

66

67

68

цијалним стварима у фудбалу, поготово кад до њега стижу инфор-мације како је све идеално. Дешавало ми се да полудим, доведемга на стадион и кажем да играчи немају тренерке и другу опрему,а он о томе не зна ништа – прича Јовановић кога је дугогодишњеодсуство из земље одаљило и од проблема у фудбалској органи-зацији.

Зато је првих седам дана убеђивања одбијао сваку помисао дапреузме вођење екипе на почетку првенствене трке.

- После седам дана су ме преломили, а не бих ни пристао даније прорадио инат, јер знам какав је овај град. Био сам свестанда никад не могу да будем кмет у свом граду, и да ће све да миопросте, само успех неће. Превладао је инат, па смо направилиодличну причу тако да сам презадовољан. После онога што самурадио поред сваког могу да прођем уздигнута чела и главе и сапоносм кажем да сам газди клуба уштедео 60 до 70 хиљада евра,јер инисистирањем да се ослонац тражи у сопственом кадру нијеморао да доводи играче са стране.

Летње и зимске припреме су спроведене успешно, играчимакоји нису били потребни захвалили смо, а ушедели и на путова-њима. Иако смо премашили очекивања ја сам остао повређен затошто нисам остварио циљ, што сам на неки начин слагао играче, јерсам желео да уђемо у лигу, јер се нисам задовољавао да останемоу овој – прича Јовановић.

После свега што је преживео стално подсећа на ситуацију каквује при доласку затекао у Слоги. Клуб је напустило неколико кључ-них играча и нико није веровао даће клуб да опстане у лиги. Јошувек се сећа прича о Слоги као главном кандидату за испадање.Упркос тома први део првенства екипа је завршила на трећемместу првенствене лествице.

- Правили су спрдњу овде по граду. Падале у опкладе колико ћеголова да нам дају. После победа кладионичари су поручивали дасе не враћам, јер смо свима покварили планове. Сви су игралипротив нас, чак моји другари и пријатељи. И како да не будем за-довољан. Гутао сам све док нисам видео да више нема светла утом тунелу. У медије сам увек гурао сараднике, јер мени публи-цитет не треба. За дванаест година рада у иностранству никаднисам био смењен. Оставио сам трага свуд где сам радио и немавећег задовољства од оног кад кажу мајсторе, алал ти вера. Ко јеод домаћих тренера доживео овације и аплаузе са трибина послеодигране утакмице. Публика и искрени навијачи који су долазиливидели су ту хемију, енергију момака који су оставили срце на те-рену, тако да њима нисам разочаран. Разочаран сам другим ства-рима – потврдио нам је Драган Гацо Јовановић.

Искуство из претходне сезоне створило је јаснију слику о стањуу фудбалу и првом човеку клуба који је својевремено направио ве-лики успех са кошаркашима Машинца. Али, верује Јовановић,истим путем се не може ићи два пута, тим пре што је амбијент уфудбалском много „покваренији“ него у кошаркашком миљеу.

Причу о пропуштеним шансама и узроцима неуспеха краље-вачких фудбалера завршио је Драган Јовановић непосредно предодлазак за Бахреин у који, са добрим референцама, одлази удобро организован клуб са дугогодишњом традицијом. Спремаосе да крене на пут са још два фудбалера уверен да одлази у сре-дину која ће да му одговара. Током годину и по дана сва пажњабиће усмерена само на тим.

69

70

Зав

ИМилетапмину

Збрзиса прпеницију

УБагиЛим

71

САВЛАДАНАПРВА ПРЕПРЕКА

вршена прва етапа Релија Дакар

Дарко Вељковић и Бојан Милановић

И поред проблема на старту прве етапе Краљевчани Бојанановић и Дарко Вељковић са успехом стигли на циљ првее Релија Дакар. Стазу дугу 250 километара прешли за 42ута и 6 секунди и заузели 126. место.

Због проблема на кочионом систему на самом старту првеинске провере изгубили су два минута. И поред проблемарегревањем мотора, чија је температура достизала 120 сте-и, завршили су са успехом етапу што је дало нову мотива-за наставака такмичења.

Учешће на такмичењу Краљевчанима су омогућили Зедер,, Агроуниверзал, Гарниер, Адверта, Кварк, град Краљево,пласт и Хербалајф.

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“