ДНЕВИНККраљевачки

БРИСЕЛ, 06. фебруар 2013. - Известилац Европског пар-ламента за Србију Јелко Кацин подржао је састанак пред-седника Србије Томислава Николића и председницеКосова Атифете Јахјага у Бриселу и оценио да тај сусретпредставља још један корак напред у нормализацији од-носа између Србије и Косова.

- Нормализација односа са Приштином остаје приори-тетан критеријум на којем Србија треба да ради како биобезбедила датум за почетак преговора са Европскомунијом - поручио је Кацин у писаној изјави.

Према његовим речима, Србија је већ урадила многона овом плану и сусрет Николића и Јахјаге показује да она

остаје посвећена овом циљу. Србија која преговара о члан-ству у Европској унији би постала прави лидер европскихинтеграција региона, истакао је Кацин.

- Сматрам да је високо-политички дијалог, који водепремијери Србије и Косова овим ојачан и да му је дат сна-жан подстрек - наводи се у саопштењу Кацина који је оце-нио да су Србија и Косово упућени на регионалну,економску и политичку сарадњу не зато што Европскаунија то захтева, већ зато што је то у најбољем интересусвих грађана и економије, а нарочито српске заједнице наКосову.

2

Чет

врта

к, 7

. феб

руар

КОРАК КА НОРМАЛИЗАЦИЈИОДНОСА

Сусрет председника Србије и Косова

3

СМИРИТИ СТРАСТИ

БРИСЕЛ, 06. фебруар 2013. - Састанак није мотивисанжељом да признамо независност Косова, већ да се страстисмире, да дође до договора и да сарађујемо како бисмонапредовали, рекао је у Бриселу председник Србије То-мислав Николић, после сусрета са председницом КосоваАтифете Јахјагом и високом представницом Европскеуније Кетрин Ештон.

- Јасно сам рекао да без Србије нема независности Ко-сова и Метохије, нема чланства у Уједињеним нацијамадок постоје овакве Уједињене нације и последња ствар уживоту је да прихватим, пристанем и одобрим да Косовокрене путем независности, рекао је Николић и нагласиода је жеља Србије мир на Балкану, а да је сам пре два ме-сеца предложио сусрет са Јахјагом.

- Ја сам се кретао у оквиру Резолуције СкупштинеСрбије и објаснио високој представници Кетрин Ештон иЈахјаги које су могућности које Србија нуди Косову да серазвије и омогући свим грађанима да добро живе. Нажа-лост, Јахјага је, уз уџбеничку причу о људским правима,бољем животу и чланству у Европској унији, рекла да јепотребно да две независне државе боље сарађују и забо-раве прошлост у којој су се сукобљавале. Ако настави даинсистира да је Косово независна држава, тај дијалог неможе да се помери и тако омогућимо проналажење зајед-ничког решења које бисмо предложили грађанима наусвајање, рекао је Николић.

СРБИЈА НЕ ПРЕГОВАРА ЗА КОСОВО

БРИСЕЛ, 06. фебруар 2013. - Председник Србије Томи-слав Николић je изјавио да је на састанку са председни-цом Косова Атифете Јахјагом рекао да би са њом волео даразговара без прејудицирања шта би требало да буде ко-начно решење за питање Косова и напоменуо да Србијанеће преговарати за што бољу и јачу независност При-штине.

- За данас је добро, разговарали смо и увек је доброкад се разговара, рекао је Николић и истакао да је дожи-вео да Јахјага каже да би волела да Србија и Косово фун-кционишу као две независне државе и сарађују као добрекомшије на Балкану. Изнели смо оно што смо једно о дру-гом знали, односно Београд и Приштина, и можда се малобоље упознали, рекао је Николић и оценио да ако При-штина настави да преговара са Београдом као држава садржавом, онда неће далеко стићи.

- Било би добро да дође до решења које бисмо мимогли да подржимо. Наравно, остаје обавеза да приме-нимо договорено и да се надамо да књига разговораостаје отворена и настављена, рекао је Николић и истакаода је могућ и нови сусрет, уколико буде резултата на дру-гим нивоима на којима се воде разговори Београда и При-

штине.Николић има поверење у Владу Србије, а њен рад до

сада је показао да је била достојна повереног мандата даводи преговоре са Приштином.

- Нисам оптимиста, јер нисам видео прејаку жељу дадође до решења у којем би Приштина макар мало одсту-пила, истакао је Николић и пренео да је висока представ-ница Европске уније Кетрин Ештон два пута назаједничком састанку поновила да унија неће захтеватиод Србије да призна независност Косова.

КОНСТРУКТИВНА АТМОСФЕРА

БРИСЕЛ, 06. фебруар 2013. - Висока представница Ев-ропске уније за спољну политику и безбедност КетринЕштон саопштила је да су је председник Србије ТомиславНиколић и председница Косова Атифете Јахјага уверилида подржавају и предани су дијалогу две стране и испу-њавању европске агенде, а да је састанак одржан у кон-тексту напора за нормализацијом односа две стране.После одвојених сусрета одржан је заједнички састанаккоји је прошао у конструктивној атмосфери.

Разговарало се о текућем дијалогу премијера ИвицеДачића и Хашима Тачија који је већ резултирао бројнимдостигнућима, захваљујући конструктивном ангажовањудве стране. Србија и Косово имају европску перспективу,рекла је Ештон, и охрабрила их да наставе са напоримакоји су неопходни за даље напредовање ка Европскојунији.

НИКОЛИЋ ЗАДОВОЉАН САСТАНКОМ

БРИСЕЛ, 06. фебруар 2013. - Задовољан сам што смо сесрели, јер ништа боље од разговора не постоји, али за сле-дећи сусрет требало би нешто да договоре премијери, дами то потврдимо и пронађемо некакав нацрт споразума,који би могао да задовољи обе стране, изјавио је пред-седник Србије Томислав Николић, после сусрета са пред-седницом Косова Атифете Јахјагом. Следећи сусрет зависиод процене Европске уније шта се добило овим састанком,да ли је то корак напред или не.

- Нећу избегавати састанке који му пружају прилику дакажем све што мислим. Био сам јасан и рекао да сан о не-зависности Косова и Метохије председница привременихинституција у Приштини неће одсањати - рекао је Нико-лић.

ПРЕДСЕДНИЦИ ДВЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ

БРИСЕЛ, 07. фебруар 2013. - Председница Косова Ати-фете Јахјага окарактерисала је сусрет са председникомСрбије Томиславом Николићем као састанак лидера двенезависне и суверене државе, који треба да допринесе

нормализацији односа двеју земаља. После разговора сасрпским председником и високом представницом Европ-ске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон,Јахјага је још једном поновила да је "независност Косованеповратан процес".

- Састанак на председничком нивоу је знак подршке за-почетом дијалогу између премијера Србије и Косова и до-принеће нормализацији односа двеју земаља - закључилаје Јахјага.

НИКОЛИЋ У КЛИН, ЈАХЈАГА У ПЛОЧУ

БРИСЕЛ, 07. фебруар 2013. - Председница Косова Ати-фете Јахјага и председник Србије Томислав Николић имајутри „тачке пресека“ - жељу да њихови грађани живе боље,да се напредује у процесу евроинтеграција и да се из про-шлости пређе у садашњост и будућност, оцењује Дојчевеле, уз констатацију да тачака мимоилажења има вишеод три. Немачки радио апострофира изјаву Николића да„сан о независности Косова председница привремених ин-ституција Косова и Метохије сигурно неће да досања“ иЈахјагину да је „нажалост Николић остао на старим ради-калско-националистичким опцијама“. Николић је на са-станак у Бриселу, који је по његовим речима историјскисамо зато што је први, дошао са платформом и резолу-цијом, од које Србија неће одступати. И док председникСрбије предлаже договор око решења које ће „Косову иМетохији омогућити да се потпуно оствари и развије каобезмало независна држава“, за косовску председницу „Ре-публика Косово јесте независна и суверена држава, чијеје питање статуса завршен и неповратан процес“.

- Нажалост, Николић је остао на старим радикалско-националистичким опцијама које су изазвале много штетене само у мојој земљи већ и у целом региону. Ја очекујемда српски народ прихвати позитивне промене, дух са-радње и добросуседских односа. Ово је време интегра-ција, а не хегемоније - оценила је Јахјага и поручила да„нема питања севера“ и да ће Косово као суверена и не-зависна земља тражити решење у оквиру свог Устава и за-кона.

Са треће стране, наводи Дојче веле, Европска унијакаже да је задовољна самом чињеницом да је до првог са-станка председника Србије и Косова дошло и да је то јошједна корак у циљу нормализације односа.

ТАХИРИ: ЈОШ ПАР ПРЕПРЕКА

ПРИШТИНА, 07. фебруар 2013. - Шефица преговарач-ког тима Приштине Едита Тахири изјавила је после са-станка у Бриселу да је задовољна начином на који сеспроводи споразум о интегрисаном управљању границом,као и да за потпуну примену треба решити још пар поли-тичких и техничких питања. Преговарачки тимови При-штине и Београда уз посредовање Европске уније

одржали су у Бриселу састанак у вези са применом спора-зума о интегрисаном управљању прелазима. Пошто је оце-нила да опште спровођење споразума добро, као и да двестране коректно сарађују, Тахири је рекла да је за поптуноспровођење споразума неопходно решити још пар поли-тичких и техничких препрека, распустити илегалне српскеструктуре на српској страни, а на прелазима Јариње и Белаземља комплетирати инфраструктуру. Према њеним ре-чима, косовска страна je испунила све обавезе које прои-стичу из споразума о инегрисаном управљању.

Од Европске уније је затражила да изврши притисаккако би се, у складу са спроразумима о интегрисаномуправљању и слободи кретања, косовским полицијскимзваничницима и цариницима омогућило да копненимпутем стижу до прелаза на северу Косова. На састанку де-легација Приштине и Београда договорено је да интегри-сано управљање прелазима 28. фебруара почне да сепримењује на још два прелаза, Мучибабе и Мутиводе, сап-штено је из владе Косова.

УС-ЕВРОСЕРВИС-ШПИНДЕЛЕГЕРЧЕСТИТКА НИКОЛИЋУ И ЈАХЈАГИ

БЕЧ, 07. фебруар 2013. - Састанак Томислава Николићаи Атифете Јахјаге представља веома важан корак напред,честитам и председнику Србије и председници Косова навољи и храбрости, изјавио је вицеканцелар и шеф дипло-матије Аустрије Михаел Шпинделегер, коментаришућиразговоре Београда и Приштине на највишем политичкомнивоу.

Њихов сусрет јесте знак истинског европског духа, којизначи решавање конфликата путем упорног дијалога, а унаредној рунди дијалога премијера Ивице Дачића и Ха-шима Тачија, заказаној за следећу седмицу кључно питањекоје ће бити на дневном реду односи се на ситуацију насеверу Косова. Шпинделегер верује да ће извештај Европ-ске комисије о Србији, који треба да буде објављен уаприлу, бити позитиван, али да то зависи од Србије, „којамора да настави постојеће напоре у реформском процесуи дијалогу с Приштином“.

Наредна два месеца биће одлучујућа и знам да сусрпске власти потпуно посвећене томе да искористе на-ведени период да би оствариле свој европски циљ, рекаоје Шпинделегер и поновио да, без обзира на актуелне иза-зове који постоје у Европској унији, постоји јасна посвеће-ност Уније да прими све државе Западног Балкана чим онебуду спремне. Спровођењем даљих реформи и наставкомдијалога с Приштином Влада Србије може да креира чи-њенице које свака држава чланица Европске уније, без об-зира на предстојеће изборе у Немачкој, тешко да ће битиу стању да игнорише. У сваком случају, поручио је Шпин-делегер, уверавам вас да ћу учинити све да се постарамда српске реформе и напори у вези с дијалогом с При-штином буду награђени.

4

5Томислав Николић

Различите агенције у одређеним временским интерва-лима спроводе истраживања јавног мњења са циљемда испитају расположење грађана према проблемима

која оптерећују свакодневни живот. Највећи број њих ус-мерен је ка ставу грађана према политичким странкама.Најновије истраживање Агенције Фактор плус, објављенопрошле недеље, засновано је на сету питања која се односена рејтинг странака и положај политичких партија и њихо-вих лидера. Истраживање је спроведено у другој половинијануара ове године на територији Србије, без Косова и Ме-тохије, на узорку од 1280 пунолетних испитаника оба полаи одражава најновије раположење бирача, па га истражи-вачи сматрају доста актуелним и поузданим.

Питање од кога у истраживањима полазе готово свеагенције односи се на рејтинг странака које партиципирајуу политичком животу Србије и оно за кога би гласали ако биизбори били већ у следећу недељу.

Иако је дошло до незнатних померања на политичкојсцени Србије, које нису велике јер је кратак период измеђудва истраживања, у коме би могло да дође до значајнијих

промена, 36 одсто испитаних је потврдило да би поверењена изборима поклонили Српској напредној странци. Демо-кратску странку би подржало 15,3 а коалицију СПС-ПУПС-ЈС11,8 бирача. Број оних који су се изјаснили за Српску на-предну странку за нијансу је виши од оног из децембра про-шле године. Пад код партија које су заузеле друго и трећеместо аналитичари тумаче догађајима унутар Демократскестранке у којој нису рашчишћени сви проблеми што се не-миновно одражава и на рејтинг странке.

Став грађана доводи се у везу са бројним чланцима инегативним написима у новинама који се односе на руко-водство странке. Иако Социјалистичка партија Србије уовом тренутку нема унутрашњих сукоба верује се да иманезахвалну улогу бављења питањем Косова, и неким дру-гим аферицама, што је допринемо незнатном паду пове-рења бирача.

Цензус би на неким скорим изборима прешли само јошДемократска странка Србије, Либерално-демократска пар-тија у Уједињени региони Србије. Код мањих партија изве-стан скок бележи се само код Покрета Двери.

6

Пон

едељ

ак, 4

. феб

руар

ПОЛИТИЧКИ БАРО

Када би у недељу били одржани ванредни парламентарни избори Српска напредна странкаосвојила би 36 одсто гласова, Демократска странка 15,3 одсто, док би коалиција коју

предводе социјалисти имала подршку 11,8 одсто бирача

Опозиционе партије, поготово оне најјаче, све више спо-мињу неопходност ванредних избора. Ако би се они одр-жали у скорој будућности на њих би изашло 38,6 одстограђана, нешто више од трећине испитаних није сигурно, ачетвртина са сигурношћу тврди да на изборе неће изаћи.

Ако се одбије број оних који сигурно не би изашли наизборе аналитичари сматрају да реална слика о излазностина евентуалне ванредне изборе и не би била тако непо-вољна, јер су пред претходне ови бројеви били знатнонижи.

Иако не тако чврсту грађани исказују вољу да изађу наизборе што се тумачи жељом да се у земљи успостави по-литичка стабилност. Више пута је доказано да грађаниСрбије не воле ванредне изборе, али би их подржали изжеље да стабилизују политичку сцену и искључе вечитупричу о ванредним изборима толико актуелну у сваком пе-риоду.

Када је реч о страначким лидерима, а узети су у обзирсамо председници водећих странака, убедљиво највећупредност, чак већу него Српска напредна странка, има Алек-

сандар Вучић, док су иза њега Драган Ђилас и Ивица Дачић.Чињеница да га је високо рангирало 56 одсто испитаних по-тврђује да успева да материјализује успех на таласимаборбе против криминала и корупције. Па иако сматрају даје добро за њега аналитичари процењују да је то мач са двеоштрице због великих очекивања које грађани могу даимају, а која могу да буду изневерена. Редослед осталих ли-дера је мање више очекиван и представља реалну сликуовог тренутка. Ивица Дачић и Драган Ђилас су изравнати сапо 13 одсто поверења грађана, а следе Војислав Коштуницаса 11, Јован Кркобабић са 9, Млађан Динкић 6 и ЧедомирЈовановића са 5 одсто гласова.

Када се говори о ванредним изборима занимљива супитања на којима би влада могла да падне. Највећи бројграђана сматра да су то борба против криминала и коруп-ције и подела функција. Следе социјална политика, саставкоалиције, економска и политика према Европској унији ина крају политика према Косову и Метохији.

Иако је прошло доста времена од избора, и бројне фун-кције већ подељене, грађани сматрају да се још увек води

7

Истраживање Агенције Фактор плус

ОМЕТАР ЗА ЈАНУАР

кадровска политика што не треба да чуди, јер свакодневноу медијима имамо чланке и прилоге који говоре о томе.

Турбуленције у редовима Демократске странке нисупрошла незапажено ни међу становнштвом Србије, јер бимогле да доведу до многих нежељених ефеката. И док 31одсто испитаника верује да ће странка сачувати јединствоуз урушавање рејтинга, 28 осам одсто њих верује да бимогло да дође до стварања више малих странака. Сваких 16на сто испитаних верује да ће из проблема странка изаћиојачана, а 14 да неће бити већих промена. Оних најскеп-тичнијих кад је у питању будућност странке је 11 на сто ис-питаних. Иако су грађани доста подељени нико не сматрада је то што се дешава добро за странку. Има и мишљењада урушавање рејтинга на кратак рок може да доведе достабилизације и да је то жртва коју треба платити.

Појачана активност странака у наступима и слању поли-тичких порука код грађана ствара уверење да је већ почелапредизборна кампања. Аналитичари сматрају да то и немора да буде лоше с обзиром да политичари у предизбор-ној кампањи много обећавају, а грађани добијају некествари које у другим околностима можда и не би. Оно што

није добро је да би држава морала да има стабилну ситуа-цију у сваком погледу, а партије да се понашају на једанначин у време кампање, а на сасвим други када она прође.И док 37 одсто грађана сматра да се само поједине странкепонашају као да је у току предизборна кампања, а 26 да сесве понашају тако, 20 одсто одбија такву могућност.

Као што се могло и очекивати највећим успехом акту-елне владе грађани сматрају борбу против корупције и кри-минала. Уједно сматрају и да она није завршена и да требада буде процес који није временски ограничен, већ требадуго да траје. Ову тврдњу подржава чак 86 одсто анкетира-них.

Са друге стране више од половине грађана сматра да јенајвећи успех владе стабилизација курса динара. Иако северује да има и других потеза, који су можда и значајнији,они се у овом тренутку не виде довољно јасно.

Доста висок проценат од 36 посто односи се на дово-ђење страних инвеститра које грађани више виде каонајаву. У највећој мери поражавајућ је веома висок проце-нат људи, посебно старијих, да су срећни што добијају ре-довно пензије. Неке ствари које би требало да се

8

9

подразумевају, и да су нормалне, овде људи доживљавајукао велики успех. То не треба везивати за ову владу, већ задужи временски период од последњих двадесетак годинакада није увек било тако.

Више од половине испитаних сматра да је највећи неус-пех владе борба за очување Косова и Метохије. Аналити-чари верују да грађани не сматрају да је ова влада толиконеуспешна колико сматрају да резултат те борбе није пово-љан за земљу.

Сматра се да су преговори добра ствар, у њима немабаш много успеха, а велико је питање колико је реално даимамо успеха. И док више од половине испитаника под-ржава овакав став скоро четвртина је склона да верује да сунајвећи неуспех владе европске интеграције. Доста високрејтинг имају незапосленост, економски развој и задужи-вање земље.

У последње време доста се говори о борби против ко-рупције и криминала и ставу страних инвеститора и поли-тичара о резултатима те борбе. Поред тога што наилази наодобравање грађана борбу против корупције и криминалаодобравају и страни политичари и медији. Показало се да сустранци мало већи скептици него грађани Србије, а анали-

тичари сматрају да је то зато што су боље информисани. Дасе слика Србије код страних политичара и инвеститора про-менила на боље због борбе против корупције и криминалаверује 38 одсто испитаних. Да се није променила верује 36,а да је гора него раније 7 одсто анкетираних.

Последња два питања у анкети односила су се на односграђана Србије према Републици Српској и Косову и Мето-хији. Потврдан одговора на питање да ли Републику Српскуосећају као део своје земље дало је 19 одсто испитаних, 38је сматра делимично, а 40 одсто уопште не доживљава натај начин. Збиром прве две категорије долази се до податкада скоро 60 одсто грађана Србије Републику Српску видикао део своје земље, а тај народ осећа као свој.

Када је реч о Косову и Метохији постоји већи проценатоних који Косово доживљавају као своју земљу, што је у ди-ректној вези са чињеницом да виде да је борба за Косоводоста неуспешна. Половина грађана покрајину доживљавакао своју земљу, док по једну четвртину чине они који којито осећају делимично и они који је уопште не сматрајуделом Србије.

10

Пон

едељ

ак, 4

, феб

руар

Нова странка на краљевачкој политичкој сцени

НАСТАВАК ПОЛИТИК

11

- Довољно је бити вредан, одлучан и мало храбар да би се спровело све оно што можеда изведе Србију из ситуације у којој се данас налази. - Србија може поново да постане

интересaнтна страним инвеститорима ако постане озбиљна држава без корупције, укојој се поштују право и закон. - Кад Нова странка дође на власт требаће још десет го-

дина пре него Србија почне поново да личи на праву земљу, јер је оно што је уништеноза последњих осам година ненадокнадиво

КЕ ЗОРАНА ЂИНЂИЋА

Све бурнија српска политичка сцена свакимданом је богатија за по неко изненађење којеопозиционим странкама служи као повод за

указивање на неопходност нових избора. И док сеу редовима оних које су до пре само неколико ме-сеци биле окосница власти у Србији дешавајуствари чији је ток немогуће предвидети, на поли-тичку сцену враћају се поједини политичари на којесу бирачи скоро и заборавили. Тако се прошлог по-недељка у Краљеву обрео бивши премијер СрбијеЗоран Живковић промовишући Нову странку којаби, пошто обезбеди десет хиљада потписа подршкеграђана, и уплати 25 хиљада евра таксе држави,стекла право да се упусти у надметање које би јојомогућило део колача власти.

Нова странка рачуна „на све који су у заблуди,па мисле да је актуелна власт другачија од осталих,и оне који мисле да је на снази велика борба про-тив корупције, а у ствари само један мали предиз-борни циркус“. Посебно су јој важни људи који до

сада нису били активни ни устранци, па настоји да их мотразмишљају о томе да постануорганизације. Има међу њимачланова Демократске странке кратске партије, али и других ске оријентације који су разопоследњих седам, осам година од онога што су зацртале у про

- Наш циљ је да направимо права алтернатива пре свега запрошлим изборима нису ималпа су одустали од гласања или листићима. Желимо да направнаставити оно што се у Србијиданас се препознаје, као политиНаравно, без амбиције да ја, истранке, мења то велико име сје незаменљив, он је један једипокушамо да на трагу онога шт

12

у једној политичкојтивише да почну да

део неке политичкеа, верује Живковић,и Либерално-демо-странака проевроп-очарани што оне унису урадиле ништа

ограмима.странку која ће битиа оне бираче који нали за кога да гласају,

су изашли са белимвимо странку која ћеи препознавало, а иика Зорана Ђинђића.или било ко из Новесрпске политике. Онини, али можемо дато је радио, и идући

у смеру куда је он поставио путоказе, а то значипрема Европи, покушамо да наставимо његово ве-лико дело. Мислим да Србија за то има потенцијалаи да ћемо то показати на првим следећим избо-рима – каже Живковић.

Приоритет Србије је запошљавање у предузе-ћима која нешто производе, и компанијама којеимају дугу традицију. За то треба створити условеи довести стране инвеститоре који поред капитала,технологије и организације доносе и тржиште.Србија не може да пронађе такво тржиште, а немани производ за њега. У Новој странци верују да икада би га имала требало би да прође много вре-мена док се европска и друга тржишта упознају сањим.

- Наша судбина је да производимо храну за цеосвет, али да ту храну у Србији производе великесветске корпорације које имају тржиште, техноло-гију, довољно обртног капитала и добру организа-цију. Оне желе да зараде на нашем тржишту и

остваре профит, али паралално с тим морају да за-после наше пољопривредно земљиште, раднике,ратаре, људе у индустрији и стручњаке у институ-тима који треба да контролишу њихову произ-водњу. То је пут којим Србија треба да иде, а да бимогла да привуче све те инвеститоре мора да по-стане једна озбиљна земља. Морамо да будемонормална држава, а таквих држава има у Европи, ито су државе које су данас живе и просперитетне, аСрбија има снаге да буде таква држава – каже Жив-ковић.

Подсећањем на историју на коју Србија може дабуде поносна, Живковић указује на катастрофалнусадашњошњост у којој нема одговора на питањешта је будућност земље. Све што се Србији десилолоше десило се у последњих осам година. У тихосам година једва да су се, каже он, догодиле тридобре ствари, реформа војске, визна либерализа-ција и добијање статуса кандидата за чланство у Ев-ропској унији..

13

- Четврта добра ствар која се десила у задњих осам го-дина не постоји и нисам срећан зато што после десет годинаморам поново да се бавим политиком. Нисам ушао у овозато што ми је досадно. Има толико добрих начина да тро-шим време и да ми не буде досадно. Није политика мој хобини задовољство, а нисам побегао од куће у политику. Дошаосам у ситуацију да морам да се бавим политиком да се онане би бавила самном – каже Живковић.

За Нову странку нема дилеме кад је у питању пут премаЕвропској унији. Сви значајнији људи из Србије у прошлостису школовани у земљама западне Европе. И први српскиустав прављен је по узору на белгијски, а и технички и устав-ноправно Србија је увек била усмерена према западу. Тамоје и највише наших радника на привременом раду, а премазападу стреме млади који сваким даном све више напуштајуземљу. Све указује да је пут према чланству у Европској унијисамо логичан наставак историје која траје колико и модернасрпска држава.

- Били смо ми и у горој ситуацији у модерној историји одКарађорђа на овамо. Од свих претходних искушења у којимаје била Србија данас је довољно бити вредан, одлучан имало храбар да би се спровело све оно што може да изведеСрбију из ситуације у којој се данас налази. Проблеме којеимамо неки су већ решили, или доведени до нивоа да сусамо појединачни случајеви. Основна ствар која треба да сеуради је да се врати поверење у политику. Политичар значинајодговонији човек, а данас на политичкој сцени Србијенема таквих људи. Зато треба да се формира Нова странка ида се промени политичка елита која никад није била каоданас, чак ни у време Милошевића –каже Живковић.

Један од првих корака ка опоравку државе је смањењејавне потрошње. Уз подсећање да су политичке снаге уземљи после 5. октобра 2000. године успеле у кратком вре-менском периоду да се реше Титових дугова, тако што су из-дејствовале отпис две трећине тог дуга, успела је да за прветри године заради 4,5 милијарде евра. Ефекат тога се видеовећ до половине 2004. године, а од тада је државни дуг по-већан за десет милијарди.

- Ми морамо да смањимо јавну потрошњу, почнемо дасе понашамо тржишно и будемо држава која ће бити инте-ресантна за стране инвеститоре. Били смо таква држава из-међу 2001. и 2003. године када су приходи земље износилиизмеђу милијарду и 200 и милијарду и 700 милиона евра.Можемо поново да постанемо интересантни ако постанемодржава без корупције, озбиљна држава у којој се поштујуправо и закон.

Ако створимо државу где се неће чекати 4 године за гра-ђевинску дозволу, државу која неће бити на последњм меступо свим условима постојања који се мере, ако створимодржаву која се понаша норамално, власт у коју људи не до-лазе да краду него да покажу да су способни, живећемо ими као нормалан свет. Кад дође Нова странка на власт тре-баће још десет година да личимо поново на праву земљу, јерје оно што је уништено за последњих осам година ненадок-надиво. Морамо да променимо политички систем, а да биполитичари били људи од поверења у које можете да ве-

рујете морају да постану личности – каже Живковић.Промена политичког система захтева корените промене

републичког парламента и смањење броја посланика са 250на 150. Стотина од њих би се бирала директно, а 50 са про-фесионалне листе како би били корективни фактор за попу-њавање посланичких клубова. Промени би требало да будеподвргнут и избор председника државе кога би бирао пар-ламент. Председник државе сада, тврди Живковић, имаогроман легитимитет, а мали легалитет, и надлежности маловеће од енглеске краљице, а то што ради не треба да има то-лики ниво легалитета. У парламенту треба да буде биран изгрупе нестраначких људи са широким ауторитетом кавих уземљи нема много. На локалном нивоу председнике опп-штина и градоначелнике треба бирати директно, а владуформирати по канцеларском принципу који омогућује пре-мијеру да сам бира министре, тако да она више не може дабуде део договора страначких првака. Осим повећаног ула-гања треба више улагати и у науку. Најважнија је ипак про-мена Устава.

- Морамо да променимо устав, који држи Косово ста-билно у нашим рукама само у преамбули, а не у животу. УУставу постоји маса глупости које оптерећују тај текст. Мо-рамо да спроведемо и децентрализацију државе. Децентра-лизација преко региона није у традицији овог народа, јер уовој држави никад нису постојали региони. Региони су ев-ропска традиција у државама које су стваране од региона.Код нас може да се направи преко локалне самоуправе, штоје увек било у традицији, и тај концепт може да се примениса истим ефектом, али да се избегне средњи ниво властикоји би само произвео нове трошкове.

Морамо да се погледамо у очи кроз отварање досијеа илустрацију. Закон о лустрацији још важи, али није спроведенјер у почетку опозиција није хтела да да своје чланове за ко-мисију, а касније власт није хтела да формира комисију. Про-мена закона само говори о способности друштва да се суочиса прљавим делом своје прошлости. Морамо да очистимооне који су били прљави да би заштитили чисте, а то важи иза ратне злочинце – каже Живковић.

Чињеницу да је земља у веома тешкој ситуацији унеко-лико олакшава сазнање да је и у прошлости то била, али јеуспевала да из ње изађе. Зато је и сада неопходно да сеослон и првенствено на оне који су нови у политици, људекојима мало тога, или ништа, не може да се замери, људекоји чистог образа и чистих руку могу да креирају оно што јебудућност државе.

Нова странка ће, верују њени челници, бити најдемокра-тичнија странка на политичкој сцени Србије. Председника ћебирати сви чланови директно, а један човек ће моћи на томместу да буде само два пута, и више никада. Највећа могућасамосталност гарантује се и локалним одборима уз могућ-ност стварања фракција због различитог става према мето-дологији решавања проблема. Зоран Живковић обећавамаксималну транспарентност када је у питању финансирањеи на сајту странке свакодневно објављивање са банкарскограчуна.

14

15

Зоран Живковић

16

Утор

ак, 5

. феб

руар

Зоран Ђинђић је увек веровао у младе, образоване ихрабре људе. У знак сећања на његов живот ове годинеће такмичење „Беседе у Зоранову част“ бити одржано

на тему „Србија ће бити боља него што јесте ако сви ми бу-демо бољи него што јесмо“.

Такмичење у беседништву у част Зорана Ђинђића орга-низовано је први пут 2006. године у Кикинди. Промовишућивредности модерне и европске Србије које је дефинисаоуправо др Зоран Ђинђић, Демократска странка и Фондација„Др Зоран Ђинђић“ желе да омогуће младим људима од 18до 30 година да искажу своје потенцијале и унапреде веш-тине беседништва.

Млади беседници ће се ове године на националномнивоу надметати осми пут, а квалификациона такмичењаће бити одржана у Новом Саду, Кикинди, Ужицу, Свилајнцу,Лесковцу, Нишу, Руми и Суботици. Победици ће наступитина финалном надметању у Београду11. марта.

Tакмичење је отворено за све младе, а од учесника сеочекују поруке, визије и идеје инспирисане речима и деломЗорана Ђинђића.

Као основу свака беседа може имати политичку, еко-номску, социолошку, културолошку, историјско-социо-

лошку и општедруштвену тему, а од беседника сеочекује да се обраћа одређеној групи људи

у зависности од изабране теме. Бесед-ништво је реторичка вештина и бе-

седе нису слободне позоришнеформе како што су монолози, ске-

чеви или замишљенидијалози... Презентација бе-

седе може бити искључивоусмена уз могућност ко-

ришћења подсетника, атакмичар говором, изгле-дом и гестом треба дабуде пристојан и да

ничим не вређа друге људе. Учесници могу бити узраста 18-30 година, без обзира на формално образовање, пол, на-ционалност или политичко опредељење, а обавезни су данајкасније два дана пре почетка такмичења, у граду који суизабрали, доставе организатору пријаву са насловом и тек-стом беседе.

Наступ се одвија по редоследу који се добија јавним из-влачењем такмичарских бројева непосредно пред само так-мичење, а беседа треба да траје максимално до 5 минута,а прекорачење овог времан доноси учеснику негативнепоене За све који се пријаве најкасније 7 дана пре такми-чења, биће организована обука и консултације у изабраномграду.

Критеријуми за оцењивање састоје сеод основних и до-пунских у односу 70 према 30 и могу донети највише 100бодова. Највише, или 50 бодова, доноси квалитет који од-носи на садржај и конструкцију беседе. Оригиналност до-носи до 10 а јасноћа беседничке поруке и реакција побликемаксимално по пет поена.

На допунске критеријуме утиче наступ, или општи сцен-ски утисак, и уверљивост са по 10 поена. Правилност гра-матичког изражавања и тонског наглашавања могу дадонесу још по пет поена.

Распоред квалификационих такмичења:

• Нови Сад, уторак, 19. фебруар 2013. године у 18 часова • Кикинда, петак, 22. фебруар 2013. године у 18 часова • Ужице, субота, 23. фебруар 2013. године у 17 часова • Свилајнац, недеља, 24. фебруар 2013. године у 17 ча-

сова • Лесковац, уторак, 26. фебруар 2013. године у 18 часова • Ниш, четвртак, 28. фебруар 2013. године у 18 часова • Рума, петак, 1. март 2013. године у 18 часова • Суботица, недеља, 3. март 2013. године у 18 часова

17

Демократска сранка осми пут организује такмичење у беседништву

У ЗОРАНОВУ ЧАСТ„Србија ће бити боља него што јесте ако сви ми будемо бољи него што јесмо“

Први српски устанак подигнут је у Орашцу код Тополе15. фебруара 1804. године, а непосредан повод билоје убиство четворице српских првака у јануару, по-

знато као сеча кнезова, што је изазвала силно огорчење ународу. Одлука о подизању устанка донета је на великомнародном збору, а на чело буне против дахија стао је вождЂорђе Петровић међу Турцима познат као Карађорђе.

Иако је у прво време устанак имао карактер борбе про-тив јаничарских силеџија, раја није хтела да положи оружје,без гаранције једне стране силе, ни након што је портинизасланик из Босне, Бећир-паша у августу наредио убиствочетворице главних дахија у настојању да смири буну. Србису наставили да пружају снажан оружани отпор и тражиливезе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахијаразвила у борбу против три и по века турске тираније и вла-сти.

У наредних неколико година устаничка војска, под вођ-ством Карађорђа разбила је турске снаге у чувеним биткамакод Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Бео-граду и другим местима и ослободила готово целу терито-рију тадашњег Београдског пашалука.

Србија на ветрометини ондашњихсветских сила

Први српски устанак је угушен 1813. године, али је двегодине касније букнуо други када је Србија имала великогзаштитника у моћном руском царству све до 1830. када је наоснову султановог хатишерифа постала вазална држава тур-ског царства. Успеси постигнути између 1815. и 1833. годинеимали су извориште у Првом устанку који је развио борбенеи организаторске способности српског народа.

Управо зато што се у Првом српском устанку јављајупрви организовани облици оружане силе будуће српскедржаве, Сретење се слави и као дан Војске Србије. Тиме сепоказује континуитет војног организовања у Србији и пове-

заност српске државе и војске.Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској

историји као „српска револуција“, омогућили су да у времевладавине кнеза Милоша Обреновића буду ударени те-мељи модерне српске нације и државе. Први највишиправни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало зе-маља у свету, усвојен је на заседању Народне скуштине навелики хришћански празник Сретење, 15. фебруара 1835.које је одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, та-дашњој престоници кнежевине.

Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скуп-штине „живо очекивано и од народа и од старешина“, да јестигло близу 2.500 званичних представника и око 10.000знатижељника из вароши и околине, а у част доношењаУстава, град је увече обасјао ватромет.

Устав Србије опозван јер је превишелибералан

Сретењски устав имао је 14 глава и 142 члана који Србијудефинишу као независну кнежевину подељену у округе,срезове и општине. Успостављено је пет министарстава,правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностранихдела. Просветом је најпре управљао министар правде, апотом спољних дела. Устав је регулисао положај кнеза,државног Совјета и Скупштине, а цело једно поглавље билоје посвећено грађанским правима.

Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који јебио поштовалац француских институција, Сретењски уставје убрзо опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије,које су га сматрале претерано либералним. У деценијамакоје су уследиле „Стара Србија“ је стално била подручјепојачаног терора и различитих настојања тадашњих импе-рија да спрече обнављање српске државе на Балкану. Затоје она међународно призната тек на Берлинском конгресу1878. године, после победе у руско-турском рату, али се

18

Сред

а, 6

. феб

руар

- На дан када је 15. фебруара 1804. године почео Први српски устанак 1835. је донет првиУстав кнежевине Србије. На велики верски празник Сретење, када је почео устанак за коначно

ослобођење од турског ропства, и донет први устав, Србија слави Дан државности и Дан Војске

Сто седамдесет осам година од првог устава

ДАН ДРЖАВНОСТИРЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

19

сматра да је с Првим српским устанком почела духовна идржавна обнова српског народа.

Садржај Устава

У члану 1 проглашено је да статус српске државе зависиод турског султана и руског цара, а у члану 5 начело поделевласти на законодатељну, законоизвршитељну и судску.које никада није доследно спроведено

Централни органи власти били су кнез, државни совјет инародна скупштина, док „власти српске” чине само кнез исавет.

Кнез је неприкосновена личност и шеф државе који по-слушавши Државни совјет, даје законе и уредбе. Његоводостојанство је наследно, a наслеђују га мушки потомци.Aко их нема мушки наслеђују га потомци кнежевог брата,ако ни њих нема мушки потомци кнежевих кћерки.

Државни совјет је тело којим су српски великаши на-стојали ограничити кнежеву власт. То је својеврстан оли-гархијски орган чији су чланови председник, секретар,неодређен број саветника и попечитељи, односно мини-стри.

Право законодавне иницијативе имају кнез и Државнисовјет. Законодавни органи су кнез и совјет чије члановеименује кнез. Кнез има право да два пута одбије законскипредлог. Трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу” народа,устава или државе.

Извршну власт деле кнез и Државни совјет. Совјет у свомсаставу има шест попечитељстава: спољашњи послови,унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и про-света. Попечитељи не образују колегијално тело — владу.За свој рад одговорни су кнезу који их може сменити, алиони и даље остају у Совјету као саветници. Саветници су од-говорни за оно што чине и не чине. Нису политички одго-ворни, али одговарају за кршење устава, права грађана,повреду султанове и кнежеве личности.

Државност Србије у Краљевини СХС,Краљевини Југославије и СФРЈ

Тешко стечену државност у вековним бунама и рато-вима, Србија је после Првог светског рата уградила најпре утемеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Кра-љевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. го-дине на њима је поникла нова држава СФРЈ. Збогпротивљења њеном насилном разбијању деведесетих го-дина прошлог века, Србија је последња од шест бивших ре-публика поново стекла независност, али и због тога што сусе власти у Београду пуне три године трудиле да очувајузаједничку државу са Црном Гором.

Национални празник Србија слави на Сретење од 2002.године, али тек након пуних 89 година, после одвајањаЦрне Горе 2006. године, први пут као самостална држава.

20

Субо

та, 9

. феб

руар

Најављена адаптација зграде „Задужбине“

ПОШТОВАЊЕВОЉЕЗАДУЖБИНАРА

Поред Канцеларије за младе у реновираној згради биће и одређенброј соба за смештај ђака и студената који нису у могућности да сами

плаћају смештај током школовање

21

Фондација „Солидарност Србије“,као институција која у нашојземљи управља задужбинама и

легатима и учествује у изградњи иопремању објеката за смештај децебез родитељског старања, исказала јенамеру да покрене акцију сређивањаи привођења намени објекта „Задуж-бина“ који припада Фонду „Анђелка иТатије Савић“.

Испред објекта на углу Хајдук Вељ-кове и улице Милоша Великог дирек-тор Фондације „Солидарност Србије“Владимир Илић и градоначелник Кра-љева Драган Јовановић, представилису идеју и начине на који ова Фонда-ција планира и предлаже почетак реа-лизовања ове идеје.

Фондација „Солидарност Србије“основана је 1967. године, а њене ак-тивности базиране су на начелима ху-маности и солидарности, са жељом да„они који то могу, пруже помоћ онимакојима је помоћ потребна“. Ова фон-дација, осим већ поменутих делатно-сти, помаже и изградњу објеката застаре и болесне, стипендира и помажешколовање деце без родитељског ста-рања и деце из материјално угроже-них породица, управља и сарађује напројектима значајним за побољшањеположаја свих социјално угрожених ка-тегорија становништва.

Споменица солидарности била јеизраз друштвеног тренутка и основанаје на бази тада важећег Закона о за-дужбинама, фондацијама и фондо-вима и у складу са Законом осоцијалној заштити, али је истовре-мено била и одраз потребе несебич-них ентузијаста, пре свега уметника идруштвенополитичких радника, који сужелели да наставе традицију задужби-нарства у Србији, да и сами оснују соп-ствене фондације. Међуутемељивачима били су вајар СтеванБоднаров, писци Иво Андрић и БранкоЋопић и многи други… До сада је зна-чајна добротворна институција успелада помогне многе социјалне програме,групе и појединце којима је помоћнеопходна, да учествује у изградњидомова за децу, старе и ометене у раз-воју. Управљајући задужбинама које сујој поверене и организацијом сопстве-

них хуманитарних активности Фонда-ција „Солидарност Србије“ сврстала семеђу најистакнутије добротворе, по-себно у стипендирању хиљада младихбез родитељског старања.

- Задужбинарство је у Србији ималоврло озбиљне димензије и више путабило ослонац и стуб опстанка државе.У неколико последњих година је зам-рло тако да је Фондација „СолидарностСрбије“, у складу са својим статутом,покренула акцију дизања свести за-дужбинарства, хуманости и солидар-ности у Србији – рекао је ВладимирИлић указујући на неоговарајуће стањезграде коју је Анђелко Савић теста-ментом завештао сиромашној деци истарим људима.

Идеја Фондације „СолидарнстСрбије“ је да помогне да се зграда којапредставља ругло града реновира иприведе намени. У том смислу већкрајем априла, или почетком маја,планирано је одржавање великог ху-манитарног концерта са циљем при-купљања иницијалних средстава зареконструкцију „Задужбине“.

Планира се и да део простора, којиби доградили заједно са органима ло-калне самоуправе, буде намењен засмештај деце која у Краљеву студирајуили иду у средњу школу, а немају сред-става да сами плаћају трошкове.

Градоначелник Краљева ДраганЈовановић је указао да акција коју јепокренула Фондација „СолидарностСрбије“ има више димензија. У оквирупројекта адаптације зграде популарне„Задужбине“ обезбедиће се и просто-рије толико дуго чекане Канцеларијеза младе.

Град ће отворити и посебан намен-ски рачун на који ће моћи да уплатесредства сви људи добре воље са мо-гућношћу да помогну у реконструкцијии санацији ове зграде.

Фондација „Солидарност Србије“постоји већ 46 година и све време сти-пендира децу без родитеља, као и онуиз сиромашних породица, а помаже исвим социјално угроженим катего-ријама, старима и особама са инвали-дитетом. Током многобројних акцијаприкупљена су средства за исхрану,лекове, одећу, обућу, а основан је и Ре-

гионални центар за хипер рехабилита-цију у Требињу који се бави третманомдеце са иналидитетом уз помоћ коња.

Фондација је оснивач Департманаза социјални рад при Факултету за ме-дије и комуникације који има око 130студената,међу којима и 13 Краљев-чана који су врло успешни.

- Покренули смо акцију „Сто ос-меха“ у оквиру које током сваке сед-мице некоме делимо стотину нечега.Свратишту у Крфској улици на Звез-дари поделили смо сто килограмавоћа и сто сликовница, а ове седмицеделимо по стотину килограма меда,детерџента и комада одеће и обуће из-бегличком насељу у Рушњу – кажеИлић.

Фондација своје активности фина-нсира из неколико различитих извора.Део прихода остварује се од ренти-рања задужбинске имовине, а део одулога 130 суоснивача. Остатак се обез-беђује од донација и пројеката изсфере социјалне заштите. Фондација јеулагала у установе сцоцијалне за-штите, дом за децу у Ваљеву, једну од13 кућа у Дечјем селу у Сремској Каме-ници, део Дома Петар Радовановић уУжицу и Дома за децу ометену у раз-воју из Сремчице, а помогла је из-градњу Геронтолошког центра„Јеленац“ у Алексинцу.

Почетак деведесетих година про-шлог века, и прва ратна збивања напросторима бивше Југославије, одра-зио се у негативном смислу на радфондације.

- Људи који су тада одлучивали онеким стварима досетили су се даФондацији дају на управљање још не-колико задужбина и тако смо пребро-дили кризу. Делујемо и на пољукултуре, а прошле године смо устано-вили награду „Ђурин шешир“ занајбољу необјављену збирку песама.На конкурс се пријавило више од 120кандидата, а половином године ћебити проглашени резултати конкурсакоји је у току. Бавимо се издаваштвом,а до сада смо објавили седам књига,поред песништва углавном из сфересоцијалне политике и социјалне за-штите – каже Илић.

22

23

Владимир Илић

24

Пет

ак, 1

0. ф

ебру

ар 2

012.

Интервју: Данило Цвијетић, новинар „Ибарских новости“ у пензији

ИИББААРРССККЕЕННООВВООССТТИИККААОО ММААЧЧИИЗЗАА ВВРРААТТАА

Разговор са доајеном краљевачког новинарства, који је скоро цео раднивек провео у Ибарским новостима, обављен је пре тачно годину дана

поводом изласка из штампе 3000. броја овог листа.У новинама којима је поклонио себе није било места за интервју

25

Данило Цвијетић

26

Када неко за дугогодишњи рад у новинарству од пред-седника државе добије Орден рада са сребрним зра-цима и од Савеза новинара Југославије Сребрну

медаљу, а уз то објави два романа, две збирке песама и ве-лики број књига различите намене, онда заслужује дужнопоштовање, поготово у време када лист у коме је провео го-тово цео радни век обележава излажење три хиљадитогброја. Ако се овоме дода да је током радног века сарађи-вао са 35 листова и извештавао из петнаест земаља, онда јеса свим јасно да је у питању несвакидашња личност.

Још од ђачких дана Данило Цвијетић почео је да се бавикњижевним радом, а прве кораке у новинарству направио1957. године када је, после завршене учитељске школе,почео да ради као новинар у новопазарском „Братству“.

Трансформације које је доживљавало југословенскодруштво тих година пратило је одговарајуће прилагођавањемедија, у првом реду штампе која је имала незаменљивуулогу у информисању грађана. Спајањем петнаест општинаса територије данашњег Рашког, Расинског и Моравичкогокруга коју је насељавало преко милион становника „Ибар-ске новости“ су постале срески лист у чију редакцију је већ1. јануара 1960. године дошао Данило Цвијетић.

- Редакција је била у просторијама хотела „Париз“, апосле у „Југославији“. То је била прилично добра редакцијакоју су чинили Мија Сарић, Миша Марић, Бата Ђорђевић,Љиља Ђорђевић и Драгољуб Обрадовић Кондис. На челуредакције био је Влада Маравић Флегер, главни уредник идиректор.

Како је изгледао рад редакције у то време?- Имали смо доста стабилну редакцију са искусним љу-

дима. На састанцима је главна била Даринка Ерић, органи-затор и секретар која је представљала срце редакције и узглавног уредника водила рачуна о чему пишемо. Још насамом почетку речено нам је да морамо да се бавимоистраживачким новинарством.

Шта је то значило?- То значи да се увек морају чути обе стране приликом

разговора с људима, било да је добро или лоше. Редактураје била врло строга, много рукописа враћено на поправку, амного и одбачено. Много рукописа је допуњено, било је икритика, а уредник је имао главну реч.

Која су била ваша задужења?- Био сам оријентисан на репортаже, а главно ми је било

да будем уредник привредне рубрике.О чему сте писали?- Пратили смо збивања на великој територији са огром-

ним бројем привредних капацитета који су чувени посвојим производима и броју запослених. Магнохром је биотрећи у свету по производњи ватросталних опека, запо-шљавао је преко 5500 радника и био моја стална тема. Фа-брика вагона је извозила вагоне у цео свет, чак и по 2000вагона годишње, а имала је преко 4500 радника. Јасен јебио најексклузивнији произвођач намештаја у Југославији,па је имало о чему да се пише. Писало се о бањама и тури-стичким подручјима. Велика предузећа била су чачанска

„Слобода“, крушевачки „Рубин“ као екслузивни произвођачи „Весна“ из Сјенице, која је по женским чарапама експло-дирала по Европи. Новопазарски Текстилни комбинат„Рашка“ са 5500 радника био је највећи привредни капаци-тет на Балкану. Писали смо о „Брусјанки“, „Вино Жупи“.Трстеничка „Прва петолетка“ и крушевачки „14. октобар“ субили чудо. „Петолетка“ је постала појам за овај део Европе.У њој су радили чувени војни стручњаци, а директори билигенерали и људи из војске. Више је „Прва петолетка“ запо-шљавала радника него што је Трстеник имао становника,како сам писао у једном тексту. Извештавали смо изСјенице, Тутина.

Новинари су ишли у сва села, фабрике, присуствовалисвим скуповима, а није било истакнутог пољопривредникао коме нисмо писали.

Ја сам писао о човеку коме се диве Холанђани. У Роће-вићима је гајио 6000 кокошака које су имале већу носивостнего што су имали Холанђани. Дошли су хеликоптером кодБогомира Милинковића да виде кокошке које су имале 96одсто носивост што је било знатно више од њихових 70одсто.

О чему сте још писали?- Писао сам о Рудну. Чувени доктор Бревинац који по-

тиче из тог краја био је ђак Јована Цвијића. Залагао се заочување нетакнуте природе Рудна и написао „дођи, види ииди“. Ја сам написао „дођи, види и остани“ и уживај у ле-поти која постоји, јер је према тврдњама чувених научникаРудно најбоља ваздушна бања, боља од Златибора чак трипута.

Шта је још интересантно обележило ваш рад у„Ибарским новостима“?

- Као новинар имао сам срећу да обиђем 15 земаља отрошку „Ибарских новости“. У Холандији сам направио ре-портажу под насловома „Људи јачи од мора“. Холанђани суисушили 25 хиљада хектара мора и направили најлепшеравнице на којима бораве најмлечније и најквалитетнијекраве на свету. Био сам на минхенској пијаци, која је биланекада прва у свету, а сада је друга. На њу може одједномда уђе 11 возова, а са пијаце за 15 дана роба оде у цео свет.На тој пијаци је радило само 11 службеника, а промет семерио милијардама марака.

Интересовао сам се да ли има робе из Југославије и саз-нао да је нема јер су цене изузетно високе, а квалитет лош.Уз то се увек каснило са извозом. Једног дана је директоризвозног предузећа био у Београду, другог у Скопљу или За-гребу тако да је врло тешко било остварити контакте. Зато иније било робе са ових простора. Био сам у Будимпешти иписао о будимпештанским мостовима, минхенским кате-дралама, и много других репотража из света.

Колико се мењала ситуација у „Ибарским новостима“?- „Ибарске новости“ су имале сталну жељу да се про-

шире и ојачају кадром, јер је требало покрити територијуод милион становника у 15 општина. Отворили смо 15 до-писништава у свакој од општина, плус у центрима као Ла-ђевци, Рудно, Баљевац. Сваке недеље су нам стизали

27

текстове, а сви објављени су били плаћени. Међу дописни-цима је било чак и неколико књижевника, као што је ЂорђеПоповић из Рашке. У редакцију је дошао и Ђорђе Коваче-вић из Чачка, а касније и Милан Пантовић. У жељи да ре-дакција ојача ствара се велики информативни центар у којидолазе млађи људи, Зоран Бачаревић, Снежана Чекановић,Радован Типсаревић, Слободан Рајић, Рашко Ђорђевић,Бојка Пантић, Владета Станојевић, Јелена Петровић, МаријаЛопичић, Петар Цветковић, Милан Глишовић, Драган Бла-гојевић, Предо Марковић, Радмила Весковић, Милован Ми-карић, Мирослав Качаревић, Славко Даишевић, ДраганБајовић, Стојан Петковић. Имали смо веома врсне фоторе-портере који су хранили и дневну штампу. То су Раде Жи-војиновић и Миса Радовановић.

Директори се мањали, новинарска екипа стално јачала,а из ње су никли радио и телевизија и комплетно Допис-ништво Телевизије Београд.

Шта вам је посебно остало у сећању из времена про-веденог у „Ибарским новостима“?

- Моја највећа радост у „Ибарским новостима“ је кадасу доживеле тираж од 11 хиљада примерака. Краљевачка

штампарија више није могла да штампа лист па смо седам-десетих година прошлог века прешли у београдску. Новинеје добијало свако предузеће у срезу, свака општина, поли-тичка организација, пољопривредна задруга. Имали смопреко 4000 сталних претплатника, међу њима и оне из Сло-веније, далматинског приморја, Црне Горе, Македоније,Војводине, Београда, Ниша. Велики број примерака је ишлоу иностранство, а новине су добијала сва дипломатска пред-ставништва. Желео бих и овој редакцији да доживи тиражкоји сми ми имали.

Какав је био однос политичара према новинама?- „Ибарске новости“ су биле збиља озбиљан лист и мач

који је тешко ко могао да уклони иза врата, ако није био управу. Зато су политичари врло радо сарађивали и билинаши гости. Касније су почели да се мешају у рад редакције,па замало и ја да одем зато што сам написао о председникуопштине једну лошу ствар. Хтели су да ме искључе из пар-тије и елиминишу из новина. Ко није био члан партије иимао политичку подобност није могао бити новинар.

Какав је био однос руководилаца према запосленима?- Имали смо директоре који су били умни и паметни, на-

28

У име краљевачких новинара Данило Цвијетић потписао Повељу о братимљењу са новинарима Марибора

рочито Владимир Маравић, врсни професионалац који јеумео да одбрани новинаре од свих напада, јер је тражио дасе аргументовано пише.

Бата Ђорђевић је био један од уредника, а лист се достауспешно борио против политичара који су покушавали дага узму у своје руке и употребе у личне сврхе. Једно времеје уредник био Мацко Стојановић, који је био секретар Сре-ског комитета. Био је добар и говорио да пишемо само штаје истина и да не гледамо ко је у питању.

Остаћете упамћени као један од привилегованих којије пратио председника државе?

- Три пута сам пратио Тита и једини сам новинар у Кра-љеву који је то радио. Тито се у Магнохрому дивио Инсти-туту који је створио комплетну технологиују за производњунајбољих опека на свету. Био сам са њим у Јасену кад је сеона једну столицу и рекао да баш такву треба да има у свомкабинету. Био сам са њим у Врњачкој Бањи када је у зла-тари једног Крљевчанина рекао да таквих радњи треба даима и у Београду, Љубљани и Загребу.

Пратио сам га и у Пријепољу и практично дохватио дорамена. Био сам толико близу да сам му поставио неколико

питања и сликао се њим, Јованком и директором Магнох-рома.

Какав је био Титов однос према Краљеву?- Имао је отпорност према Краљеву, јер му је сметало

име града. У фабрикама је био са директорима и видео даКраљево има изузетне услове за вагоноградњу, ватросталнуиндустрију, намештај, техничке гасове.

Како сте пратили трансформацију привреде?- Пратио сам ТК „Рашку“ од оснивања до пропадања.

Био је то највећи текстилни комбинат на Балкану са око5500 радника. Велика пажња се поклањала извозу којим сусе бавили посебно школовани кадрови.

Променом политике и распадом Југославије дошло је доломова у односима између република, па заједнички капа-цитети више нису могли да раде. У то време био сам ратниизвештач са свих ратних подручја, први из Словеније и садубровачког ратишта где сам провео око три месеца. Свакивојник на ратишту је имао „Ибарске новости“, а ја сам на путкретао са пуним аутом новина. На Косову сам био од по-четка до краја рата, а као дописник Борбе за 28 годинаобјавио преко 3000 широких текстова из Ивањице, Ужица

29

па и иностранства.Како оцењујете рад у „Ибарским новостима“?- Добро смо се слагали, били на окупу и договарали како

да изађемо из тешкоћа. Плате су биле добре, а скоро свисмо добили станове, тако да могу да кажем да су се „Ибар-ске новости“ одужиле новинарима на прави начин.

Као човек који је пратио привредна кретања како стедоживели транзицију?

- У настајању капиталистичког система у друштву коднас је било врло проблематично. Социјалистички системпроизводње је имао самоуправу, радничке свете, а рад-ници су одлучивали о многим стварима. Сад долазепојединци који су на сумњив начин дошли до средстава, ау време политичких ломова пукло је банкарство, социјалностарање, социјални фондови, нестало је пара, неко је то по-купио и сада је од тих средстава која нису изнета из земље

30

неколико појединаца дошло до богатства и почело да фор-мира предузећа. Фабрика вагона је од 4500 радника дошлана 70, Магнохром од 5500 на 170. ТК „Рашка“ је потпуно уга-шена, Јасена нема. Тај нов систем капитализма је упропа-стио нашу привреду. У Немачкој и другим државама западасе поштеније ради, а код нас се ништа поштено, што се тичепривреде, не ради. Ништа не радимо на извозу, извозимоуглавном сировине, радници су обесправљени, а примања

минимална. Смањују се права, смањују лични дохоци, от-пуштају радници, расте незапосленост.

Како проводите пензионерске дане?- Наставио сам да радим књижевне радове. Објавио сам

једну збирку песама, а радим на листу „Угоститељ“ који из-лази повремено. Проводим време у читању и писању.

Шта је још интересантно за време проведено у „Ибар-ским новостима“?

31

Сусрет српских и словеначких новинара у Марибору

- Имали смо свој сто у кафани „Париз“. Звали смо га„Под небом“. На том столу је увек стајало неколикофлаша вина, ракије и пива и ту нико није седео. МишаМарић је написао књигу „Под небом“ и описао ту ат-мосферу. Главна личност сам био ја и друштво које намсе придруживало. У подруму Дома друштвених органи-зација била је новинарска кафана. Пре и после сваке ре-дакције ишли смо да попијемо по једну, а долазили су иљуди који су волели да буду у новинарском друштву.Било је међу њима директора, политичара, књижевникауметника. Сви сликари писци, новинари и глумци су се тусастајали. Ипак, нико од новинара није био пијаница. Напосао се долазило на време и без пића, а много се ра-дило. Сваки новинар је морао да направи три до четиритекста у једном броју. Касније смо прешли на систем са-радника и од њихових информација правили лист.

Који су новинари обележили време у коме сте ра-дили?

- Драган Илић Нишки је био занимљив човек, самацкоји је највише времена проводио у кафани, а био добарновинар и изузетан таленат. Кондис је био неприкосно-вен и човек који је познавао све људе у Београду и ино-странству. Гдегод смо путовали имао је пријатеље,стварао везе, па смо лако долазили до информација.Био је врло друштвен и добар познавалац спорта и кра-љевачког живота, а сви који пишу о Краљеву користе ње-гове материјале. Мија Сарић је човек са огромнимискуством који је за време рата био интерниран у Не-мачку и добро познавао језике. Дружио се са омлади-ном и много младих људи је увео у новинарство, штосмо чинили сви који смо осетили неки таленат. Знамљуде који су новинари у светским листовима, а расли суи дружили се са људима из „Ибарских новости“, као штоје Драган Бисенић, сада амбасадор Србије у Египту.Глиша је био велики познавац села који је увео рубрику„Селима у походе“ и у новине и нема села које са вели-ком радошћу није очекивало када ће доћи. Ђока Кова-чевић се бавио политичким радом, имао је одличнеконтакте са политичким организацијама и као човек ош-трог пера био врло упоран у проналажењу истине.

Новинаре је пратила јака комерцијална служба начијем челу је била Жижа Дебељак која је долазила досредстава за „Ибарске новости“. Углед новина доносио јелако средства и кад би комерцијалиста рекао да је из„Ибарских новости“ није било проблема. Имали смо јакуслужбу општих послова на челу са Милом Нешковић, се-кретаром Јовом Поповићем, а ту су била и три изузетнавозача, Борис, Узелац и Миле. Срце редакције је билаДана Попадић која нам је све текстове прекуцавала то-лико тачно да је у сто страница било само неколикогрешчица. Била је изврсна у послу, добар организатор,увек насмејана и шаљива.

32

33

34

Субо

та, 2

6. ја

нуар

ОПАСНОСТ ДОЛАНеизвесна будућност српске пољопривреде

35

АЗИ СА ЗАПАДАСтручњаци упозоравају на несагледиве последице које посрпску пољопривреду могу имати европске интеграције и

узгој генетски модификованих организама

36

Др Миладин Шеварлић

Живимо у последњој години без потпуне либерали-зације тржишта пољопривредно прехрамбенимпроизводима. Када је у питању увоз од 1. јануара

идуће године неће постојати никаква разлика између нас итржишта које се простире на 28 земаља Европске уније сапреко пола милијарде потрошача. Изузетак су само неко-лико тржишно осетљивих производа, кад се ради о свежимпољопривредно прехрамбеним производима, за које ће ва-жити сезонске царине.

Професор Пољопривредног факултета Универзитета уБеограду др Миладин Шеварлић упозорава домаће пољо-привреднике да имају на уму да су потпуно неприпре-мљени за такву конкуренцију, а нису свесни шта их све чека.Само мали број оних који су деценијама пратили дешавањау земљама које су до сада улазиле у Европску унију можеда дочара део онога шта ће задесити домаће пољопри-вредне произвођаче.

Очекује се да ће попис пољопривреде који је обављен упоследњем кварталу претходне године показати да уСрбији има око 650 хиљада газдинстава, а да их је од по-писа 2002. године чак 130 хиљада мање. Овакав податак ре-зултат је усклађивања са дефиницијом европскепољопривредне статистике која под газдинством подразу-мева само поседе веће од пола хектара. Тако је изгубљенанајборојнија, а по поседу најситнија, категорија пољопри-вредних газдинстава која је у највећим проблемима са ас-

пекта производне и економске одрживости.Неконкурентност домаћих производа почела је

да се осећа још пре неколико година, од почеткапримене прелазног трговинског споразума. Доказтоме је знатно измењена структура прехрамбенихпроизвода који долазе из иностранства, а налазе

се на рафовима хипермаркета и великих трговин-ских ланаца. Међу њима су и домаћи трговин-

ски ланци који покушавају да узму своје парчеколача тражећи јефтинији и конкурентнији

производ како би придобили потрошаче уусловима економске кризе.

Споразум о сарадњи и придруживањуЕвропској унији чека потпис још само

једне чланице и верификацију у Ев-ропском парламенту након чега ће

ступити на снагу. Четири године одтог тренутка пољопривредно зем-љиште у Србији биће на распола-гању купцима из Европске унијепод истим условима као и до-маћим купцима. Опасност лежиу чињеници да су странци фи-нансијски знатно јачи, па по-стоји могућност да врло брзо

откупе велике површине по-љопривредног земљишта.Све то утиче и на положајдомаћих пољопривредних

стручњака, поготово оних који тек чекају на прво запо-слење, у конкуренцији са колегама из иностранства који ћесе појавити у Србији у агробизнис компанијама и иностра-ним фирмама. У таквој ситуацији од њих се очекује да будуспремни да се додатно образују, усавршавају и користе туђаискуства како би помогли домаћим пољопривредницимада их примене у пракси и постану колико толико конкурен-тни на либерализованом тржишту. Конкурентност се можепостићи смањивањем трошкова уз исти обим производње,што би смањило цену коштања по јединици производа, илиповећањем обима уз исте трошкове.

На бази валидних документа, и података пописа, оче-кује се израда стратегија развоја пољопривреде у Србији поугледу на развијене земље које то чине на бази података издугогодишњих истраживања. Сви они константно пратепромене, врше анализе и пројекцију будућности на основубаза података из претходних 80 година.

Штета од узгоја ГМО

Због економских санкција којима је била изложенаСрбија није продужила чланство у новоформираној Свет-ској трговинској организацији која је настала трансформи-сањем ГАТ-а, општег споразума о царинама и трговини, чијије оснивач била и Југославија.

- Јединствен случај у свету је да неко избаци оснивачаиз институције коју је основао. Сада све земље чланице,приликом нашег поновног приступа Светској трговинскојорганизацији, могу да постављају појединачне условепрема Србији. Било је више њих које су их већ постављале,али је за нас најзначајнији притисак Сједињених АмеричкихДржава да морамо изменити Закон о генетички модифико-ваним организмима, и то је оно што ће најнегативније дасе одрази на пољопривредну производњу. Процењује се даће због тога Србија годишње трпети штету од пола ми-лијарде евра – каже др Шеварлић.

Ова процена заснива се на податку да је милион и 200хиљада хектара обрадивог земљишта засејано кукурузом.За ту површину потребно је сваке године издвојити између70 и 100 милиона евра за увоз генетски модификованог се-мена, јер због терминатор гена произведени кукуруз неможе да се користи као семенски материјал. Ако се на 6 ми-лиона тона приноса изгуби још 180 милиона евра због раз-лике од 30 евра по тони, између генетски модификованогкукуруза за комерцијалну употребу и оног који није моди-фикован, може се доћи до цифре која се губи само на јед-ној култури.

- Пре пет година разлика у цени комерцијалног плодасоје била је свега 30 евра. Данас је цена једне тоне генетскимодификоване соје за сточну исхрану и производњу уља460 евра, а соје која није модификована 550 евра. За пет го-дине дошли смо до разлике у цени од 300 одсто, од 30 на 90евра. Србија има око 200 хиљада хектара под сојом са којихсе убира 600 хиљада тона плода. Множењем са 90 дола-зимо до губитка од 54 милиона евра годишње – објашњава

37

др Шеварлић.Ако се томе дода и разлика у цени семена, која за ову

површину износи 25 милиона, долази се до губитка од 80милиона евра годишње само на соји. Кад се свему додауљана репица, кромпир, парадајз и други производи из-води се рачуница о губитку од пола милијарде евра.

Све ово ће најдиректније утицати и на уништавањенајпрофитабилнијег дела српске агропривреде, институтаза ратарство, повртарство и воћарство који су створилинајзначајније домаће сорте.

- Морамо да нађемо начин како да то одбранимо, уко-лико политичари донесу одлуку да жртвују пољопривредуи да пољопривреда постане још једном колатерална штетанеких виших интереса. Дува нам ветар у леђа, јер је европ-ски комесар за пољопривреду донео одлуку да распише ре-ферендум на коме ће грађани Европске уније да се изјаснеза или против генетски модификованих организама. Тај ре-ферендум нема снагу устава, али има изузетно велику по-

литичку тежину, јер ће креаторима заједничке аграрне по-литике у оквиру Европске уније представљати полазиште иморалну обавезу да воде рачуна о ставовима својих гра-ђана – каже др Шеварлић.

Борба против узгоја генетски модификованих органи-зама води се у земљама Европске уније, а један немачкипчелар је успео да суду у Стразбуру докаже њихов штетенутицај и наплати одштету од државе. Његове пчеле су ишлена генетски модификован кукуруз тако да због полена којисе нашао у меду овај више није био употребљив, па је униш-тен. Наредбом министарке пољопривреде Канаде збогштетних последица са тржишта ове земље су током само 24часа повучене све количине генетски модификованих кра-ставаца. Судски спорови воде се и у Сједињеним Америч-ким Државама где није дозвољено чак ни обележавањештетности по здравље на декларацијама производа којисадрже сировине од генетски модификованих организама.

Очекује се да ће о свему бити речи и на другом јавном

38

скупу у Одбору за заштиту животне средине СкупштиеСрбије, а одборници Скупштине града Чачка већ су једног-ласно усвојили декларацију којом се одбацује присуство ге-нетски модификованих организама на територији овеопштине. Декларација је усвојена на иницијативу одбор-ничке групе Двери српске, после стручног предавања дрМиладина Шеварлића о штетном утицају генетски моди-фикованих организама. Чачак се декларацијом обавезуједа ће доследно поштовати закон о генетски модификова-ним организмима и да у оквиру законских могућности нећедозволити њихово узгајање и ширење. Град се обавезао напредузимање одговарајућих мера, попут предавања и дру-гих програма образовања, како се учесници пољопри-вредне производње не би определили за нелегалноузгајање и промет ових организама.

У Србији су противници генетски модификованих орга-низама формирали Иницијативни одбор за припрему ре-ферендума, да би се Народна скупштина спречила у

доношењу измена и допуна Закона о генетски модифико-ваним организмима пре изјашљавања бирачког тела оовом проблему.

На дневном реду ванредног заседања Скупштине Србијеје разматрање и усвајање предлога закона о субвенцијамау пољопривреди и руралном развоју. Први пут је једним за-коном прописано да ће се за пољопривреду у Србији из-двајати минимално пет посто буџета, уместо досадашњих2,2. Договорен је и минимум субвенција по хектару и грлуразличитих врста стоке. Није добро, каже др Шеварлић, штоће се на основу тог закона, и сваке године донетог Законао буџету, доносити само једна уредба о планској расподелисредстава, на основу које ће министри пољопривреде до-носити правилнике.

Први пут су у погледу субвенција изједначене задруге,пољопривредна предузећа и регистрована пољопривреднагаздиства за површине до 100 хектара, али нису изједна-чене субвенције у сточарској производњи.

39

40

Пет

ак, 8

. феб

руар

ФЕСТИВАПодстицај производњи квалитетних вина у С

41

АЛ ВИТЕШКИХ ВИНАСрбији

Пројекат под називом „Ланац вредности за висококвалитетно српско вино - витешко вино“ један је одпобедника на конкурсу који је расписала Европска

унија, у оквиру пројекта техничке помоћи „Регионалнодруштвено - економски програм развоја“. Покренут је сациљем да се побољша конкурентност компанија које себаве производњом вина у централној Србији повећањемукупног учинка, продуктивности и њихове комерцијалнемоћи. У пројекат је укључено преко 200 малих винаријакојима је потребна техничка помоћ, стручност и обука зауспешно спровођење савремених пракси и промоција.Тридесет пет винарија већ постижу квалитетну произ-водњу, али им недостаје одређена опрема и добро ос-мишљен маркетинг и промоција.

Крајњи корисници су 35 винарија које се баве произ-водњом вина, 25 запослених и њихових сарадника и 200ученика Пољопривредне школе, 10 „витезова вина“ изУније удружења виноградара и воћара Србије, и 1.500 до-маћинстава у којима је производња грожђа доминантнапривредна активност. Значајан је и број посредних ко-рисника укључујући и око 200 винарија, са око 800 запо-слених, 15.000 грађана који зависе од производње грожђаи вина и најмање 500 компанија које су део винског ланцавелепродаје, дистрибутери, транспорт, услуге, хотели иресторани...

Очекивани резултати пројекта подразумевају пове-ћање обима производње високо квалитетног вина у 35компанија у региону централне Србије и висок ниво ус-клађености са стандардима квалитета Европске уније занајмање 200 винарија, што ће довести до 20 нових за-штита географског порекла квалитетних вина. Токомпројекта очекује се повећање нивоа винске културе у ре-гиону централне Србије, кроз реализацију 15 једнодне-вних мини фестивала у пажљиво одабраним градовима,обучавање 250 нових винара са обученим произвођачимаи стварање ажурне базе података о произвођачима винаи грожђа. Протокол за производњу вина и Протокол запроизводњу грожђа ће унапредити производњу у вишеод 500 домаћинстава и више од 200 винарија.

У петак је у Краљеву, у оквиру пројекта, одржан Фе-стивал витешких вина на коме је прозводе изложило пет-наестак винарија из Србије, а приказано је око сторазличитих вина. Ово је осми фестивал у оквиру пројекта,после сличних који су већ одржани у Нишу, Алексинцу,Трстенику, Смедереву, Јагодини, Крагујевцу и Параћину.Фестивал вина је само једна од многих активности које сузапочеле 8. марта 2011. године.

До краја реализације пројекта преостаје, уз одржа-вање сличних сајмова, израде штампаних материјала ипо десет радио и телевизијских емисија, још и набавкаопреме за винарије. Она подразумева најсавременијевинске лабораторије, педесетак рефрактометара за ви-ноградаре и велики моно блок за пуњење вина, који јепотребан сваком произвођачу, а који ће бити смештен на

приколици и ићи од једне до друге винарије. Крушевљанин Саша Пауновић, задужен за организа-

цију пројекта, указује и на размену искустава са успеш-ним винаријама из Европске уније, у конкретном случајусловеначким удружењем Горишка брда.

- Један део пројекта је и едукација винара. Свако одучесника има ментора, стручне људе са факултета иискусне винаре и виноградаре који раде са њима у под-румима, у виноградима и винаријама. Обучавају их какода унапреде квалитет вина, а

врхунац приче је израда документа који ће се звати„Анализа ланца вредности“. То је релативно нова тео-ријска метода која обухвата комплетну анализу стања идавање препорука за сваку од појединачних активностикоје буду снимљене у једној производњи. Део те анализеће бити нешто што смо назавали Виноградарски прото-кол, документ упутство како најбоље радити у винограду,и Винарски протокол, како најбоље радити у подруму –каже Пауновић.

Са учешћем општине Александровац, која је главниносилац, вредност пројекта износи 527 хиљада евра. Уњега су укључени Удружење воћара и виноградара Србијеи Регионални центар за мала и средња предузећа са под-ручја Рашког, Расинског и Моравичког округа.

У Србији су се вековима искуства у производњи винапреносила са колена на колено. У међувремену техноло-гија производње је знатно напредовала, као и енолошкасредства, квасци, ензими, опрема, судови, филтри, пумпе.Зато је било потребно традиционалне произвођаче оду-чити од старих и усмерити ка савременим начинима про-изводње.

После изузетно јаке зиме прошле године уследио јесушни период који је оштетио много чокота винове лозекоје је требало опоравити. Иако, према подацима Репуб-личког завода за статистику, под виноградима за произ-водњу вина у Србији има 65 хиљада хектара искуства сатерена показују да је то знатно мање и износи око 20 до25 хиљада, уз све оно што је сађено последњих година узсубвенција за подизање винограда. Саша Пауновић ука-зује да је у ранијем периоду у Србији било много више ви-нограда, али је сортимент био другачији. Садиле су семасоване сорте које дају 20 до 25 тона по хектару.

- Наш циљ је да радимо са квалитетним, а не са ма-совним винима. Ако хоћете квалитетно вино нећете ни-када да имате више од 5.000 чокота по хектару, а то значине више од 6 до 7 тона грожђа, што је три пута мање одоног што може да се добије. Што је мање грожђа више јешећера и арома у њему, а то касније пређе у вино, дајенешто скупља вина, али врхунски квалитет. Србија је увекбила позната по пољопривреди и пољопривредним про-изводима, а некада је то била сува шљива и свиње. И виноје било познато, па зашто то не би било поново – кажеПауновић.

42

43

Саша Пауновић

У овом тренутку предност Србије лежи у чињеници даје за винољупце потпуно непозната земља. И док са европ-ским винарима не може да се такмичи у производњи ка-бернеа, мерлоа и шардонеа Србија има ншто што онинемају, прокупац и белу и црну тамљанику која се сади свеинтензивније. Чак је и од смедеревке, од које су некадаправљена масована вина, почело да се производи квали-тетно вино. Повољност су и веома мале серије квалитетнихвина што може да буде врло интересантно за одређене ка-тегорије купаца.

После скоро две године примећују се видни резултатипројекта који резултира са 25 нових вина са географском за-штитом. У новом Правилнику о квалитету вина, насталомтоком реализације пројекта, први пут се помиње витешко

вино.- До сад су постојала стона вина са заштићенм поре-

клом, квалитетна и врхунска вина, што је у наш правилникунесено на основу онога што је постојало на западу, а новаодредница биће витешко вино. То је нешто што говори оврхунском квалитету вина и дефинише ко може на боци даноси такву ознаку, шта је у њој и каква је то гаранција закупца – објашњава Пауновић.

Иако се гајење грожђа препоручује у виноградима којисе налазе на 150 до 250 метара надморске висине има и ви-нарија чији су виногради на 600 метара, а Пауновић под-сећа да и у краљевачком крају постоји интересовање заподизање винограда. Стручњаци кажу да је винова лозапрактично коровска биљка која од природе тражи врло

44

мало, а у Црној Гори, Херцеговини у Турској практично ус-пева на камену.

- Овде има доста река, а где је вода има доста магле ихоће да измрзава, али сигурно постоји део који може да секористи. У министарству је рађена мапа виноградарскихреона у Србији. Снимане су све карактеристике земљишта,температуре, воде, влаге, осунчености и тако добијенетачке где могу да се подижу виногради. Потврђено је да јето могуће практично свуда, осим на изузетно високим пла-нинама – каже Пауновић уз подсећање да онима који текпочињу да се баве подизањем винограда најбоље могу дапомогну они који се тиме дуго баве. И у оквиру ресорногминистарства постоји одељење које се бави виноградар-ством и винарством, а у Нишкој Бањи Центар за винарство

и виноградарство који је надлежан за контролу квалитета.Подизање винограда осим много рада, уз велики ризик,

захтева и знатна материјална улагања. Подизање једногхектара винограда на сопственој земљи кошта од 15 до 25хиљада евра. У трошкове је укључена припрема земље, ри-головање, стубови, жица, саднице и наравно велики рад.Последњих година држава даје субвенције за садни мате-ријал, па је шансу да обнови винограде искористио великиброј становника Жупе.

Тако се, после периода лошег рада са виноградарима,када је површина под виноградима пала на око 2.200 хек-тара, под овом културом нашло читавих 3.500 хектараземље што за једну малу општину представља значајанпомак.

45

46

Чет

врта

к, 7

. феб

руар

Уз Светски дан борбе против рака

МАЛИГНА БОЛЕСТМОЖЕ ДА СЕ КОНТР

47

РОЛИШЕ

- Током 2008. године, скоро 460.000 жена усвету умрло је од рака дојке, а близу 610.000

особа оба пола од рака дебелог црева.- Рано откривање болести је истовремено и

излечење, а самим тим и продужење живота

УСрбији се сваке године открије неки облик малигни-тета код око 33.000 особа, а годишње од те болестиумре око 21.000 људи. Код жена је најучесталије обо-

левањe од рака дојке, потом дебелог црева и грлића мате-рице, који је други најчешћи малигни тумор код жена ичетврти по учесталости умирања. Сваке године та дијагнозасе постави код скоро 1.300 жена у Србији, која је прва у Ев-ропи по учесталости те болести. Мушкарци најчешће болујуи умиру од карцинома плућа, простате и дебелог црева.

У свету се 4. фебруара обележава Светски дан борбепротив рака, а стручњаци упозоравају да умерена физичкаактивност од 150 минута недељно може да смањи ризик одрака дојке и дебелог црева, објављено је на сајту Светскездравствене организације. Физичка неактивност је четвртиводећи фактор ризика за све смртне случајеве, а 31 одстосветске популације није физички активно.

У Служби онкологије са дневном болницом, при Интер-ном одељењу Здравственог центра „Студеница“, о здрављупацијената брине тим од пет лекара на чијем челу се налазипримаријус др Александра Парезановић. Уз њих ту је и осаммедицинских сестара. Како је за сваког лекара потребнаједна медицинска сестра за административне и бар две затерапијске послове недостатак се, посебно у случајевимакада је неко из било ког разлога одсутан, надомешта доб-ром организацијом и максималним залагањем запослених.

Служба која је некада радила као диспанзер у Краљевупостоји већ пуних тридесет година, а превасходни задатакјој је откривање малигних болести, ако за то постоји сумња,и лечење и даље праћење у случајевима да се та сумња по-тврди.

Лечење

Болеснике са већ потврђеном болешћу на лечење упу-ћује надлежни специјалиста, хирург, уролог или гинеколог,односно изабрани лекар са документацијом на основу којесе прави план лечења. Онај код кога је доказано постојањеболести пре почетка лечења пролази кроз серију дијагно-стичких процедура у које спадају снимање плућа, ултраз-вучни прегледи абдомена и мале карлице, комплетнебиохемијске анализе са израдом туморских маркера и од-говарајућом локализацијом, снимање коштаног система...За сваку врсту малигнитета постоји одређен сет анализа, аснимање плућа, ултразвук и лабораторијске анализе су оба-везне за све, док се остале допуњавају у зависности од тогана ком делу тела је откривено основно обољење.

- Са свим тим налазима болесник се приказује конзи-лијуму који чини група лекара са Института за онкологију ирадиологију и ми из диспанзера. То су интерниста, хемио-терапеут, радиотерапеут, хирург и гинеколог онколог, а од-лука о врсти лечења доноси се заједнички. Лечење зависиод стадијума у коме је болест откривена и тренутка када јепостављена дијагноза. Може да почне биопсијом, до-бијањем Ph налаза и операцијом и добијање Ph налаза.Затим се појединачно спроводи хемиотерапија, зрачна и

хормонска појединачно, а свака од тих терапија може и дасе комбинује – објашњава др Парезановић.

И док се поред хемио и хормонске терапије у краље-вачком центру успешно врше све хируршке интервенције,сем у можданом ткиву јер захтевају рад неурохирурга,зрачна терапија везана је за веће центре као што су Бео-град, Крагујевац, Нови Сад и Ниш. Сем њих и поједине хе-миотерапије, које захтевају лекове са „Ц“ листе Републичкогфонда за здравствено осигурање, могу да се врше само утерцијерним установама.

И док су пацијенти из Краљева, којима је прописан ова-кав вид лечења, усмерени према Институту за онкологију ирадиологију у Београду, на зрачење одлазе у Крагујевац.

По завршетку главног лечења по конзиларној одлуцисваки пацијент се преводи на режим редовних контрола уСлужби онкологије Здравственог центра „Студеница“.

Током прве две године контроле се обично врше свакатри месеца, треће године на четири, а затим до пете на сва-ких шест месеци. Контроле подразумевају одређене дијаг-ностичке процедуре, ултразвучни преглед трбуха, или малекарлице, лабораторијске анализе на свака три, снимањеплућа на шест месеци, а све друго по потреби. У зависно-сти од врсте болести, и места на коме је откривена, једномгодишње се ради мамографија, преглед гастроентеролога,колоноскопија или гастроскопија.

- Служба за здравствену заштиту жена врши гинеко-лошке прегледе у циљу раног откривања карцинома грлићаматерице, а кад је у питању рано откривање карциномадојке поделили смо део одговорности. До пре две годинесмо прегледали жене свих узраста, а сада хируршка службапрегледа оне до 45 година, док остале долазе код нас. Женеизмеђу 40. и 49. године живота треба да се прегледају јед-ном годишње, док се млађима препоручује самопреглед.Прихватили смо да и те жене прегледамо клинички, па суих преузели хурурзи, јер због великог броја не можемо сведа постигнемо, а бојимо се да због масовности не изгубимоу квалитету – каже др Парезановић.

Жене које до 45. године нису долазиле на преглед за-висно од налаза, а оне преко 50. обавезно, упућују се на ма-мографски преглед који подразумева рендгенско снимањедојке уз помоћ једног од два мамографа који постоје уЗдравственом центру. У зависности од грађе, величине иструктуре дојке код неких жена се обавезно ради ултраз-вук. Иако још није постигнут консензус о интервалу у комесе понављају мамогрфски прегледи препоручује се да тобуде сваке две до три године, када могу да послуже као кон-трола уз класичан клинички преглед.

Краљево је укључено у скрининг преглед чији се поче-так очекује већ првих дана пролећа. Он подразумева план-ско прегледање жена у циљу раног откривања карциномадојке. Све жене одређеног узраста на једној територији пис-меним путем ће бити позиване да се јаве на мамографскипреглед у циљу раног откривања болести која у раном ста-дијуму може бити излечива.

48

49

Прим. др Александра Парезановић

Превенција

Рак је болест за чији настанак још није утврђен правиузрок. Може да настане као последица садејства многихфактора који могу да буду унутрашњи или фактори спо-љашње средине, као што су клима, јонизујуће зрачење,вода, храна, земљиште на коме живимо, радна средина, исве чему је изложена одређена особа. Унутрашњи факторису начин исхране, навике, пушење, алкохолизам, изложе-ност стресовима, хормонска активност и наследни факторза поједине врсте малигнитета. Докторка Парезановић под-сећа да само неке врсте малигнитета имају генетску под-логу, а да би спречили појаву болести морало би да се утичена све факторе.

- Проблем је што за две особе које живе у истим усло-вима средине нису сви фактори од истог значаја за појавуболести, јер свако има различите унутрашње, личне фак-

торе ризика. На побољшање здравља може се утицати еду-кацијом становништва о начину исхране, смањењу пушењаи употребе алкохола, јер се за њих зна да су директни иза-зивачи одређене врсте карцинома. На смањење ризика, испречавање појаве болести, можемо да утичемо и решава-њем услова радне средине – каже др Парезановић.

Утврђено је да масно ткиво лучи хормоне који су одго-ворни за обољевање, па и гојазност може да утиче на појавукарцинома дојке. Смањењем пушења смањује се могућностдобијања карцинома плућа и ждрела, а смањењем упо-требе алкохолних пића превенира појава карцинома же-луца, једњака и усне дупље. Иако на генетику не може да сеутиче познато је да она има десетак одсто утицаја на појавукарцинома дојке. Ако у породици по женској линији имавише чланова који су имали проблеме са дојком стањездравља таквих жена треба пратити чешће. Без обзира штопојава болести не може да се спречи правовремено откри-

50

вање пружа веће шансе за излечење.Након што се операција заврши обичном хируршком ин-

тервенцијом одлука о врсти терапије зависи од много раз-личитих фактора, места на коме се појавио малигнитет,величине тумора, у ком стадијуму је откривен, да ли су зах-ваћена околна ткива и лимфне жлезе, или удаљени виталниоргани. Врста терапије може да зависи од старости па-цијента, а код жена и хормонска активност.

Из ткива које је добијено операцијом у одређеним ин-ституцијама врши се испитивање рецептора за хормонекоје даје одговор на питање да ли је тумор хормонски за-висан или није и да ли пацијенткињи треба дати хормонскутерапију. Постоје и рецептори за одређени лек који требада одговоре да ли га треба уврстити у терапију. Две особекоје имају исту дијагнозу никада не могу да се поистовете,па се за сваку од њих доноси индивидуална одлука. У слу-чају да се под једном терапијом не добије задовољавајући

одговор по конзилијарној одлуци она се мења, а после триили четири месеца прави нова процена.

Статистика

Др Парезановић потврђује да је број малигних болестиу сталном порасту на шта указују бројни статистички подацина основу којих се добија податак о 11 милиона новообо-лелих у свету сваке године.

- Према подацима из 2011. године у Србији од малигнихболести годишње оболи око 33 хиљаде особа, а тај број јеу сталном порасту. Могућности за откривања су боље и сав-ременије, а све више људи се јавља на прегледе. Раније јебило ситуација у којима болесник старијег узраста сматрада тегобе које има нису битне, па се и не јави. Иако је кли-нички јасно да се ради о малигном обољењу које није по-тврђено болесник животни век завршава без постаљања

51

дијагнозе. Данас се много више болесника прегледа пре-вентивно тако да се открива много више малигних болести.И у Краљеву је тренд оболевања у порасту, мада то ниједрастично, а праве податке о броју новооткривених малиг-нитета и различитих локализација има Завод за јавно здра-вље коме шаљемо пријаве свих малигних болести, али имдолазе и пријаве наших осигураника који су оперисани уБеограду – каже др Парезановић.

Социјални статус становништва који условљава начин иврсту исхране може да буде фактор ризика, као и исхранабогата мастима која доводи до појаве малигнитета. Послератова и бомбардовања којима је Србије била изложена уне тако далекој прошлости јављају се депресивна стањатоком којих људи више користе дуван и алкохол. Па иаконема доказа да је стрес један од узрока сигурно је да до-приноси да организам губи неке одбрамбене способности,па болест напада.

Иако медији о опасностима које прете интензивније из-вештавају само у време обележавања датума као што јеСветски дан борбе против рака здравствени радници у Кра-љеву борбу не прекидају 365 дана током сваке од претход-них 30 година.

Услови

Ни пре четири године када је Служба онкологије почелада ради у просторијама у којима се данас налази оне нисубиле довољно велике да задовоље све захтеве. После то-ликог периода у коме је број пацијената повећан све тежеможе да омогући потребне услове за рад. Ситуација је до-датно погоршана после земљотреса који је у новембру2010. године погодио Краљево.

- До пре годину или две чак и терапије које су трајале допет дана могле су да се спроводе амбулантно. Сада прематерапијским протоколима, који трају три до четири дана,

52

постоји потреба да се пацијенти сместе у болницу. Захва-љујући сарадњи пре свега са хируршким гранама пацијентепрво упутимо на хирургију, а онда у, складу са тим где имаместа, смештамо по различитим одељењима. Пошто је бројпацијената све већи, а и колеге су виделе колики је прити-сак на службу, надамо се да ће овај проблем да се реши назадовољство свих нас – каже др Парезановић.

Савети

Савети лекара упућени су првенствено женској попула-цији да у договору са изабраним гинекологом договореритам прегледа, а по упуту, или личном иницијативом, до-лазе на преглед бар једном годишње.

Уз повећану бригу о исхрани, престанак пушења и упо-требе алкохола, или смањења на најмању могућу меру, пре-поручује се да више шетају и интензивирају физичкуактивност која повољно утиче на опште здравствено стање.

Најбољи показатељ су ипак сигнали које шаље сам ор-ганизам. Ако се јави тегоба која раније то није била, а при-сутна је дужи период и поред употребе лекова, сигуран језнак да се треба обратити лекару, посебно ако се појављујекрв у мокраћи и столици или проблеми са прежњењемцрева.

- Сваки орган има симптоме које даје, а на основу којихможемо да посумњамо да је оболео, или да је оптерећеннеким нездравим начином живота и исхране. Ако такве те-гобе постоје оболели прво треба да се јаве изабраном ле-кару који ће прегледом искључити, или потврдити,постојање неке озбиљније болести. Раним доласком до ле-кара свака малигна болест може да се контролише. Иакосвака не може да буде потпуно излечена за већину важи даје рано откривање истовремено и излечење, а самим тим ипродужење живота – каже на крају примаријус др Алексан-дра Парезановић.

53

Четврти фебруар се обележава као Међународни данборбе против рака, од кога само у Србији сваке годинеоболи 33.000, а умре 21.000 људи. Светска здрав-

ствена организација стално упозорава на значај едукације ипревенције, као јединог начина да се канцер предупредиили открије у раној фази, када је излечење могуће. На то суКраљевчане подсетили активисти Клуба демократске ом-ладине и Женске омладинске мреже Демократске странке.Сличне акције Демократска странка је организовала у свимвећим градовима централне Србије.

Дубравка Митровић координаторка Женске омладинскемреже за Централну Србију у Демократској омладини под-сећа да су млади и одговорни политичари осетили потребуда мотивишу суграђане да озбиљно мисле на своје здра-вље. И док је брига о здрављу заједничка обавеза великиредови при чекању на превентивни преглед су нешто штомноге суграђане спречава да рано открију евентуалнупојаву болести. Са друге стране Стратегија за превенцијукарцинома као специфични циљ поставља јачање капаци-тета здравствених установа за рано откривање и дијагно-стику, просвећивање грађана о значају превентивнихпрегледа. Зато младе демократе апелују на здравственицентар да унапреди систем примарне превенције и бољоморганизацијом рада изађе у сусрет грађанима.

- Апелујемо на наше суграђане да иду на редовне пре-гледе, јер је најзначајнији елемент превенције карциномагрлића материце стварање навике да се на гинеколошке

прегледе одлази једном годишње. Жене после четрдесетегодине требало би да иду на преглед дојке мамографом, ау циљу раног откривања рака дебелог црева, после билокаквог симптома, треба обавезно отићи на преглед код га-строентеролога и урадити Хемокулт тест – каже ДубравкаМитровић.

Савет да оду на преглед код уролога бар једном у годинидана упућен је свим мушкарцима старијим од четрдесет го-дина. Важно је да се зна да је већина малигних тумора са-свим излечива уколико се открије на време, а то је могућесамо редовним прегледом.

- На Светски дан борбе против рака врло је важно да сеграђани подсете да су редовни прегледи нешто што помажеда држимо здравље у рукама и да се схвати да су већинамалигних тумора излечиви ако одемо на редовне прегледе.Ево, данас су грађани прилично изненађени овом акцијом,јер се на овај веома важан проблем не обраћа великапажња у целој нашој земљи. Зато су веома лепе реакцијепролазника којима је нешто овако било потребно. Ово јесамо симболична акција, а флајер који смо делили подсећада они држе своје здравље у својим рукама – каже Митро-вић.

Млади Демократске странке верују да су бар мало до-принели промени свести грађана о потреби превентивнихпрегледа као услова за рано откривање опасне болести којаје све присутнија у свету, али и у нашој земљи.

54

Пон

едељ

ак, 4

. феб

руар

Акција младих Демократске странке

ЗДРАВЉЕУ СВОЈИМРУКАМА

- Поводом Међународног дана борбе против рака, Клуб демократске омладине и Женска омладинска мрежа Демократске странке организовали акцију дељења

пропагандног материјала са упозорењима на опасност од ове болести

55

56

Пет

ак, 8

. феб

руар

Објављени резултати анкете грађана у пројекту „Какав је доктор“

КРАЉЕВО НА ПРВО

57

ОМ МЕСТУ

УТанјуговом међународном прес центру медијима супредстављени резултати пројекта „Какав је доктор“.Извршна директорка Удружења грађана „Србија у

покрету“ Ана Бабовић, са својим тимом – Николом Или-ћем, Гораном Мурићем и Машом Мишић, говорила је отоку кампање, проблемима и конкретним резултатимапројекта „Какав је доктор“. Представљајући резултатепројекта, истакла је да је сајт у року од десет дана посе-тило 30.000 грађана и дало више од 13.000 оцена лекара,док га је током оцењивања рада здравствених установапосетило 3.000 грађана који су дали 1.260 оцена и вишестотина коментара на рад ових установа.

На питање да ли им је неко тражио новац за здрав-ствену услугу, 7,85 одсто грађана је рекло да јесте, док је17,72 одсто истакло да су из државних здравствених уста-нова упућивани на приватну праксу. Наравно, упућивањена приватну праксу не мора увек да значи коруптивнурадњу, јер државне здравствене установе не раде некеанализе.

Анкете су показале да је просечно време чекања уздравственој установи 35 минута, а да је рад лекара оце-њен веома високом просечном оценом 4,06. Најбоље суоцењени лекари у краљевачком Здравственом центру„Студеница“ просечном оценом 4,5, у Дому здравља Кра-

гујевац 4,4 и Клиничком центру Нови Сад са просечномоценом 4,3.

Ова висока оцена коју су исказали корисници здрав-ствених услуга је и најреалнија потврда званичног истра-живања о задовољству пацијената, која је у новембру2012. године спроведена у нашој установи од стране Ин-ститута за јавно здравље „Батут“.

Лекари су у овој анкети оцењени позитивно, али дасе грађани највише жале на лошу организацију посла уздравственим установама, на дуго чекање и пребаци-вање са шалтера на шалтер. Највише замерки односе сена техничко-организационе ствари, што упућује на по-требу да се менаџери више потруде како би грађани до-били потребну здравствену негу.

Како по сугестији Повереника за заштиту података оличности, грађани више не могу да остављају коментарео раду лекара на сајту „Какав је доктор“, Удружење„Србија у покрету“ дало је предлог да се у Закон о за-штити права пацијената унесу измене, како би се створиооснов за оцењивање рада лекара.

Предлог за измену закона односи се на могућност даграђани наставе да оцењују лекаре, а уколико не будеусвојена одговарајућа процедура биће покренута у На-родној скупштини.

Према оцени пацијената Здравствени центар „Студеница“ на листи најбољих установа испред крагујевачког Дома здравља и Клиничког центра из Новог Сада

После романа и књига прича, по којима је Момо Капорвише него препознатљив у српској књижевности,пред читаоцима су се прошле године појавиле његове

мање познате телевизијске критике које је, као прве књи-жевне радове, објављивао два путa месечно у рубрици„Мали екран“, у „Књижевним новинама“ од 1964. до1969.године. Изабране у овој књизи, Капорове „приче“ о телеви-зији у настајању, на медијском простору ондашње Југосла-вије, сведоче о његовој потреби да у сваком програму, илиемисији, тражи важан сусрет са животом. Бритки језик, до-сетка, немирни дух, обрушеност на глупост, на лицемерје,

на кукавичлук, издвајале су ове текстове од оних каквим јеобиловала ондашња штампа. Капор је поставио велике за-хтеве свакоме ко пише о телевизијском програму. Осећајани маштовит, надмоћан у запажању, духовит у закључивању,поредио је телевизијског критичара са Прометејем, мадабез ватре, и оставио му на „чување“ мали екран – његовеправе вредности и опасне заблуде.

Избор прича за књигу, коју су заједнички издали Радио-телевизија Србије и „Танеси“, сачинио је Саша Хаџи Танчић,а о њој је Краљевчанима, у име издавача, говорио СимонСимоновић.

58

Сред

а, 6

. феб

руар

- Позивајући се на Фокнера, Пруста, Хемингвеја, Хичкока, Трифоа, Годара... полазећи од уверења да телевизија почива на феномену масовне културе као „нове аудиовизуелненаследнице“ традиционалне културе, Капор је тражио „морални барометар“, свестан да

мали екран фабрикује лажне идоле, повлађује шунду и кичу, и занемарује стваралачки дух

59

МАЛИЕКРАН

У Народној библиотеци представљена књига Моме Капора

„Мали екран“ је књига двоструке оданости. С једне странето је жеља Симона Симоновића да искаже оданост Моми Ка-пору, а с друге жеља Хаџи Танчића да се одужи ономе шторади „Танеси“ који је пре пет година, са старијим сином, осно-вао управо Симон Симоновић, након радног века у „Нолиту“,са изузетком последњих десет година у „Раду“.

Познанство са Капором започето је далеке 1968. годинекада је овај у „Књижевним новинама“ имао рубрику „Малиекран“ у којој је, не рачунајући једну драму коју је објавиоРадио Сарајево, објављивао прве књижевне текстове. Па иакосу се виђали релативно ретко дешавало се да и после више го-дина наставе да причају као да је то било само дан раније.

У жељи да направи лепу књигу, а приближавала се стотагодишњица од објављивања најлепше српске љубавне песме„Санта Марија дела Салуте“ Лазе Костића, Симоновић се 2009.обратио Капору и затражио да направи одговарајуће илустра-ције. Повод за то били су цретежи посвећени Милени Павло-вић Барили које је, као један од најбољих цртача, урадио башМомо Капор. Годину дана пред смрт Капор и није био многозаинтересован за рад, али га је заинтригирао дневник Лазе Ко-стића о коме је Симоновић често говорио. Иако је песму читаовише пута, а неке делове знао напамет, дневник као сушта су-протност узвишеној песми као што је „Санта Марија дела Са-луте“ у потпуности је збунио Капора, посебно начин на којипесник говори о љубави. Да направи цртеже спречавало га јеи сазнање да су многи пре њега већ цртали ову цркву, међуњима и чувени енглески сликар Тарнер.

- Прошло је неко време, а мени је било непријатно да сејављам, јер сам сазнавао да је ишао на лечење. Јавио се крајемсептембра и рекао да је урадио цртеж. Било је то последњихосам цртежа које је урадио, па ме је замолио да их урамим иизложим на сајму што сам и учинио. Он већ није могао да из-лази из куће, а кад се књига појавила обрадовао се као дете –каже Симоновић

Знајући да је велика сликарева љубав Милош ЦрњанскиСимоновић је после Капорове смрти објавио „Ламент над Бео-градом“ са његовим цртежима. У књизи Капор није само илу-стратор, већ са Црњанским коаутор једног новог „Ламента надБеоградом“.

Дуго је после Капорове смрти Симоновић размишљао какода му се одужи за напор да у немогућим условима урадицртеже. Штампање старих књига није долазило у обзир, јер судруги издавачи већ имали право на то, па је одлучио да на-прави сасвим нову књигу, а Саша Хаџи Танчић се прихватиопосла и у нишкој библиотеци почео да прекопава комплете„Књижевних новина“.

- Када ми је послао фотокопије ја сам се обратио дирек-тору Телевизије Београд Николи Миркову који је био одушев-љен и рекао да ћемо то заједно да радимо. Касније смо ДраганИнђић и ја више пута прошли кроз текстове, уједначили их идошли до једне божанствене књиге која се врло пажљиво читаи већ има, не само оне читаоце који су навикли на Капороверомане и приче, и један други круг читалаца који се са овомкњигом увећава – објашњава Симоновић.

Два пута месечно је Момо Капор у времену од 1964. до

1969. године у рубрици „Мали екран“ објављивао приче о те-левизији у настајању на медијском простору ондашње Југо-славије. Бритки језик, досетка, немирни дух обрушеност наглупост, лицемерје, кукавичлук, издвајали су ове усамљенетекстове у усамљеним новинама које се баве књижевношћу иуметношћу, а захваљујући Хаџи Танчићу пред читаоцима јекњига која доноси мање познате Капорове телевизијске кри-тике. Педесет четири критике које је уврстио у књигу нешто јемање од половине објављених у „Књижевним новинама“.

Сврстао их је у четири тематске целине тако да су датумињиховог објављивања, иако наведени у садржају, остали удругом плану.

Посебно је интересантно поглавље ТВ драма које садржиприказе телевизијских драма српских писаца. Ондашњи теле-визијски програм био је испуњен телевизијским драмама којесу се емитовале уживо два пута недељно. Иако су емитованедраме из Хрватске, Словеније, Македоније, Босне и Србије уовом издању нашли су се само прикази српских драмских пи-саца. Књига покреће многа озбиљна питања, јер је Капор јошу првим данима телевизије био свестан да мали екран фабри-кује лажне идоле, повлађује шунду и кичу, и занемарује ства-ралачки дух.

Као и свака добра књига, по речима њеног писца, и ова неможе изменити свет нити учинити да телевизија измени нештоу свом раду. Већина критика у књизи су делови прозе које јеКапор касније уносио у своје романе, па није случајно што јеобјављена у библиотеци која се зове „Српска књижевност“.

- Издвојио бих једну његову причу о телевизији. Зове се„Вера у Верославу“, објављену 1. марта 1969. године. Веро-слава Тадић је била велика телевизијска водитељка без које сеније могао замислити ТВ Дневник. Унела је доста новог у те-левизијском обраћању, кад је реч о телевизијским вестима, аонда склоњена са уредничког места и нестала заједно са та-козваним српским либералима 1971. године.

Не схватајући суштину, каже Капор, те телевизијско-ин-формативне досаде гледаоци сав свој гнев сваљују на води-теље Дневника, а посебно на љупку Верославу Тадић као да јеона направила свет око себе, а не свет њу. Узимам је из свегсрца у заштиту. Зар је Верослава крива што се не смеје. Па нассу још од првог разреда основне школе учили да је грехсмејати се, а највећа врлина бити озбиљан пионир. И шта садхоћете, да телевизијски Дневник има више духа, а мање до-саде. Па зашто се онда нисте родили као Французи, зашто винемате духа, зашто говорници са телевизије немају духа. Це-рекаће се онај ко после двадесет година буде прегледао да-нашње телевизијске журнале да би направио Времеплов.

Капор је о томе писао 1969. године, а 40 и коју годину послетога мислим да се он церека гласније и да су питања која биданас постављао много тежа и драматичнија – рекао је накрају Симон Симоновић.

Намера организатора била је да вече у Народној библио-теци „Стефан Првовенчани“ буде својевсрни омаж Моми Ка-пору чији је лик посетиоцима приближен уз помоћ видеоматеријала пристиглог из архиве Радио-телевизије Србије.

60

62

Субо

та, 2

. феб

руар

Горана Баланчевић

Када неко од првих дана школовања има велике теш-коће са читањем и писањем тешко да би, при одлучи-вању чиме ће се бавити у животу, изабрао да буде

писац. Али, и то се дешава. Трауматично школовање обе-лежено дислексијом и дисграфијом утицало је на Горану Ба-ланчевић да се на сaмом почетку определи за уметност. Узфлауту, песму и цртање временом се код ње све више уч-вршћивало уверење да ће се бавити костимом, музикомили језицима, тим пре што је веома рано заволела енгле-ски и француски језик.

Након што је, због немогућности да усклади све обавезе,напустила музичку школу одлучила је да летњи распустпосле петог разреда основне школе искористи за писањепрвог романа. Причама о девојчицама које су за време рас-пуста, немајући шта да раде, почеле да спајају људе из су-седства испунила је врло брзо неколико свезака малогформата.

Па иако није ни помишљала да постане писац у њој јетињала жеља да једног дана ипак напише књигу, без об-зира чиме се бавила у животу. Убеђена да ће се бавити јези-цима у Гимназији је почела да размишља и о глуми све доку трећем разреду дана професорка Марина Панић није за-голицала пажњу тинејџерке предлогом размисли о драма-тургији.

- Истог дана почела сам да истражујем шта се ту тражи,испитујем себе да ли бих могла да се бавим тиме, и што сам

више размишљала вера да бих могла постала је моја опсе-сија. Годину и по дана сам се спремала за пријемни испит,доста читала, гледала филмове, писала, вежбала техникуписања за драму. Кад сам написала текст за пријемни об-ратила сам се позоришном редитељу Драгославу Тодоро-вићу зато што ми је писање драме била тоталнанепознаница. Нисам познавала законе и технику писања исада кад прочитам тај текст делује ми јако смешно и не-зрело, али верујем да су професори у њему видели да имаматеријала који може даље да се развија – прича Горана Ба-ланчевић, у чијој дипломи пише да је дипломирани драм-ски и аудио визуелни уметник у области драматургије.

Мукотрпне и до крајњих граница стресне припреме обе-лежила су честа избацивања са часова на које је долазиласа књигама за полагање пријемног испита. Због неизвеснебудућности драмских уметника и породица је била апсо-лутни противник, али Горана томе, као ни много пута претога, није придавала превише пажње. Сумња да можда ине иде правим путем довела је до тога да покуша да сеупише и на Филолошки факултет.

На несрећу термини два пријемна испита су се покло-пили, па је одлучила да се ослони на срећу и предност дадраматургији. Иако ју је срећа послужила полагање је билодо те мере стресно да се, у случају кад би морала да прођеисти пут, никад не би одлучила за такав корак. Због малогброја оних који се примају на факултет сваког дана је било

63

Горана Баланчевић добитница годишње награде Књижевног клуба

ЖИВОТ КАОЦЕНТАР ЗАПРИНУДНОСЛЕТАЊЕ

- Дипломска драма „Огложђена“, која је једва прошла на испиту, добила награду Удружењадрамских писаца Србије „Бранислав Нушић“. - Ауторка Горана Баланчевић најмлађи, и једини

женски, добитник овог престижног признања

потребно надигравати се са осталим кандидатима у на-стојању да се докаже посебност и луцидност која води додесет најбољих.

- Била сам прва на пријемном, а друга на упису збогпоена из школе. Отишла сам са осећањем да ће бити добро,а како сам се појавила нешто ми је пролетело кроз главу дане треба да се нервирам, да се опустим, јер то је нешто штоволим и заиста је било тако. Јако сам била сконцентрисала,припремала се дуго и стварно била сигурна у себе – тврдиГорана.

Иако најлепша прва година студија је била и најстрес-нија. Заљубљена у своју класу одлазила је Горана са коле-гама на позоришне представе, пројекције филмова,фестивале и кроз њих учвршћивала пријатељство.

Како су студије одмицале тако су се и студенти мењали,па је почело и раздвајање. Сваки дан студија био је својевр-стан тест издржљивости који је требало да пкаже колико јеко способан да се жртвује да би остварио оно што жели ууметности. Била је то добра школа за усклађивање са дру-гим људима у којој је научила више о себи него о самом пи-сању.

- О себи сам научила да сам врло издржљива, толеран-тна, а после сваке завршене године сам бивала јача и јача исигурнија у себе, али и у своје писање, иако се оно није до-падало професору. До четврте године студија нисам ималапроблема, али на дипломском испиту јесам. Тада ми је ре-чено нешто што нисам разумела. Моја дипломска драма јеискритикована као лоше дело, иако ни у једном тренуткунисам поверовала у то. Била сам зачуђена и осетила као дасам у филму, као да је све увежбано, а свако од професоразна своје реплике и улоге. Ја сам се нашла ту и остављеноми је да се снађем како знам и умем. Очигледно је да сенисам добро снашла, а нисам ни могла јер ми није пруженаприлика за то. Нисам успела да одбраним себе и својудраму зато што ми то нису дали – тврди Горана.

Али, нису јој дали ни да упише мастер студије, јер ниједовољно талентована, добра и издржљива. Година данавредног рада након тога ипак је донела велике резултате.

У потрази за послом који би обезбедио услове за пукопреживљавање пријављивала се на конкурс за месаре, пе-каре и друге, али није примљена. Бесперспективност мла-дог човека у потрази за послом изнедрила је драму „Центарза принудно слетање“ која ће, као победник међународногконкурса „Млада балканска драма“, 14. марта бити пре-мијерно изведена у Театру „Николај Бинев“ у Софији. Већследећег дана је и премијера њене драме „Огложђена“ убеоградском Народном позоришту.

Горанина драма је апсурдна прича о влади која је на-правила Центар за принудно слетање и натерала младељуде да се пријаве на курсеве за изобличавање личностикако би научили да пониште себе и науче да живе у садаш-њем времену. Девојка која је завршила археологију, и којаје одувек желела да ископава скелете и проналази стварикоје ће јој помоћи да научи нешто о претходним световима,сада постаје копачица ђубрета, а глумица постаје хотлајн

64

девојка. Девојка која је завршила архитектуру, и сваког данапроводила сате и сате ходајући по граду тражећи зграде гдеби могла једног дана да пројектује, сада постаје разгазива-чица ципела.

- Хтела сам да направим једну апсурдну причу, иако немислим да је та прича апсурдна. Можда тако делује у по-зоришту, али ми то видимо сваког дана на улици тако даверујем да тај Центар за принудно слетање постоји свудаоко нас и врло сам бесна због тога зато што сви ћутимо, илистално причамо како млади јако лоше живе, не пружа им сеприлика, а нико ништа не мења. Зато млади у мојој драмижеле да напусте ову земљу, а и ја сам једна од њих. Одлу-чила сам, и напуштам ову земљу, и ни мало не жалим збогтога – каже Горана.

Друго дело је дипломска драма „Огложђена“ коју је, безобзира на критике жирија на факултету, послала на конкурсУдружења драмских писаца Србије. Након месец дана саз-нала је да је добитник награде „Бранислав Нушић“. Срећиније било краја, јер су Нушићеве драме прве које је читалау животу. Горана Баланчевић је до сада најмлађи добитниковог престижног признања, а у једно и прва жена која га једобила.

На Сцени „Раша Плаовић“ београдског Народног позо-ришта 15. марта ће бити премијерно изведена у режијиЂурђе Тешић. Сценограф и костимограф је Зорана Петров,композитор Владимир Пејковић, а у главној улози наступаДушанка Стојановић Глид. У представи играју још ЗлатијаПетровић, Марија Вицковић, Слобода Мићаловић, ПредрагЕјдус, Олга Одановић, Маријана Аранђеловић...

- „Огложђена“ се може третирати као драма са сонго-вима. Хтела сам да се играм жанровима, а пошто пишем ипоезију хтела сам да напишем драму са сонговима. То једруштевно ангажовани комад о жени која ради на желез-ници и којој сваког дана мењају послове. Хтела сам да по-кажем колико је апсурдно данас кад су људи, посебнорадници, доведени у ситуацију да се понашају као живо-тиње, да се боре једни против других како би задржали онона шта сваки човек треба да има право, право на рад.

Кроз ту драму сам провукла и своје искуство, искуствосвоје мајке, искуства многих људи око себе, посебно рад-ника, али и младих људи. Направила сам паралелу измеђумладих који су школовани, а покушавају да преживе нанеки начин, и оних људи, имам ту и кафанску певачицу, којису изабрали наизглед лакши пут. Кад су схватили да имшкола неће помоћи спремни да се спусте у то ругло, да бипомогли себи и својој породици да преживе. То је драма,прича о преживљавању, а никако о животу – објашњава Го-рана.

Када није могла да пронађе стално запослење у струциза коју се школовала одлучила је да ради било шта, али безуспеха. Све то утицало је на одлуку да престане да тражи.

Годину дана је Горана чекала да „Огложђена“ буде став-љена на репертоар. Чекало се на изборе, па промену вла-сти, а потом и управника позоришта, да би коначно послепотписивања уговора пробе почеле у јануару ове године.

65

66

Колико ће још чекати на хонорар за представу то још никоне зна.

Паралално са студијама и писањем драма писала је Го-рана и различите приче. Већина су аутобиографске, а уњима су описана различита искуства са људима који су јеокруживали и покретали на разне начине. Годишња наградакраљевачког Књижевног клуба подразумева и објављи-вање књиге о каквој је Горана могла само да машта. Изда-вање у приватној режији је скупо, а издавачи ретко одлучујуда поверење поклоне младим и неафирмисаним ауторима.

- Мислим да ће људи, кад буду читали књигу, због енер-гије коју имам, осетити да је то прва збирка. Кроз приче севиди да сам ја неко ко још увек испитује себе, али и својначин обраћања читаоцима. Награда ми много значи, каошто би значила свакоме, а било би добро кад би било вишеконкурса који би дали шансу младим људима и помогли имна почетку. Још ми је драже што сам награду добила у момграду, јер се дешава да средина заборави оне који суотишли – прича Горана.

Прича „Подрумска порција за троје“ већ раније је објав-љена у „Повељи“ која се појављује као издавач Горанинезбирке прича.

Још из времена студија, кад је морала да пише сцена-рија, драме, критике позоришних представа, научила је дачита више књига у исто време, али и да пише више ствариу исто време. Има, каже још, периода када пише по цео дан,али и оних када уопште не пише. Врло важну улогу у писањуима блокче од кога се на раздваја и у које записује идеје иреченице без обзира да ли је у аутобусу, парку или кафићу.Паника настаје кад пожели да нешто запише, а није у си-туацији, па или заборави или се сети тек после неколико ме-сеци.

- Тренутно пишем три драме. Једна је адаптација причаза децу и одрасле пољског филозофа Лешека Колоковског,а друга драма о тинејџерима данас. Почела сам да се бавиммладалачком деликвенцијом и истражујем односе међумладима. Трећу драму радим на основу искустава жена изпожаревачког затвора до којих сам дошла на занимљивначин. То су жене које су биле принуђене да спасу себе исвоју породицу тако што су убиле своје злостављаче, а којесу у затворима третиране на исти начин као убице које нисуимале исту причу, које нису годинама мучене и силоване.Код њих постоји и грижа савести, иако су живеле у ненор-малним и јако тешким условима. Желим да се бавим њи-ховим животима након затвора, шта се дешава када накондесет година изађу и како ће се укључити у друштво у сре-дини која их углавном карактерише као убице. Апсолутнозанемарују да су то жене које су годинама трпеле насиље укући и јако им је тешко да после десет година успоставеконтакт чак и са својом децом коју при том виђају само двапута годишње – прича Горана.

После текста у Политикином Забавнику, и сазнања да уШведској постоје афричке студије пожелела је да се упишеда би научила што више о томе, а потом отпутује у Африкуу којој имам много пријатеља. Упознала их је на фестивалу

у Шведској на коме је учествовала са својом драмом, накончега је постала члан Удружења жена драмских писаца изцелог света.

Пре него је пожелела да крене почела је да прикупљаматеријал за први роман о Африканцима који су живели укавезима европских и америчких зоо вртова. Цела села субила заробљена, а посетиоци куповали улазнице да би ви-дели Африканце. Били су атракција, а са њима су се људиодносили као према животињама. Терали су их да се пона-шају као мајмуни и опонашају звуке из природе, а већинањих је извршила колективно самоубиство, јер су им оду-зели право да буду људи.

Рад на драмама тренутно је потиснут у други план збогодласка у Шефилд на мастер студије, позоришни перфор-манс током кога ће поред драматургије изучавати режију,дизајн светла, плес и глуму.

- Студије трају годину дана, почињу у септембру и ис-крено се надам да се нећу вратити овде. Хоћу да путујемшто више. Не видим себе у Србији, јер овде не могу даостварим оно што желим, не могу да радим оно што желими што треба да радим. Не могу да издржим више да живиму земљи у којој сваког дана чекам да се нешто деси. Не могуда живим у имагинарном свету, да замишљам, као мојијунаци у драми како имају неки посао. Они лутају по улиции замишљају да иду на посао. Ја тако не могу да живим, јерсе не може живети од илузија. Без обзира што се бавим пи-сањем врло сам реална, конкретна и практична тако да невидим себе овде и не желим да останем, јер се питам одчега живети десетак година док евентуално не добијемпосао.

Не губим наду, али знате кад нешто реално немате, про-будите се са педесет динара у џепу, купим хлеб и не једемнаредних десет дана, а било је и тога. За време и после сту-дија живела сам на улици, без крова над главом. Мука мије од тога и нећу то више да радим. Ништа ми не вреди штосам добила награду, кад нисам добила паре – каже Горана.

Па ипак свима који би желели да се баве писањем по-ручује да буду јаки и да не одустају. Да би неко писао, кажеКарл Маркс, мора да једе, да спава и да се обуче. Горана ве-рује у то као што верује да би за бављење било каквим по-слом прво требало обезбедити неопходне услове. Већинањених колега са Факултета драмских уметности дели истусудбину. И док ни други не раде ништа, разликују се по томешто потичу из имућнијих породица, па им писање дође каохоби.

- Хоћу да поменем Олгу Димитријевић, Тању Шљивар,Тамару Барачков, чије се представе играју у београдскимпозориштима, и које мењају српски театар данас. Верујемда ћемо ми из млађе генерације, без обзира како живимо,учинити нешто значајно, померити неке границе у позо-ришту, јер смо већ почели да уносимо нешто ново и да бу-димо народ који је заспао. Ја овде уопште не видим људекоји се боре, углавном видим људе који су се негде утопили– каже на крају Горана Баланчевић, награђени драматургбез шанси за стално запослење.

67

Истраживање о пропуштеној историјској шанси фуд-балера Слоге, која се указала први пут после више одчетрдесет година, да током претходног првенства из-

бори пласман у елитни ранг такмичења, довело је до зна-чајних фудбалских личности које су широј јавности готовонепознате. Једна од њих је свакако Слободан Ђерковић, по-знати краљевачки привредник и власник предузећа Афикс.

Иако се име Бобана Ђерковића у јавности везује за но-вију историју краљевачког Металца мало је познато дастраст према фудбалу потиче с почетка друге половине про-шлог века када је са друговима из улица Цара Лазара и ЦараДушана први пут на калдрми поставио два камена који обе-лежавају гол.

Сви су у то време без спортске опреме, боси и у краткимпанталонама, фудбал доживљавали као велику љубав исваки слободан тренутак користили да му се максималнопосвете. Није тада било компјутера, али ни мање софисти-цираних уређаја, па су сви дечаци углавном трчали за фуд-балском лоптом, јер других игара и није било.

Трчање за лоптом прекидано је на извесно време самотоком изузетно хладних зимских дана, који су обиловаливисоким снежним сметовима, па су дојучерашњи фудба-лери трчали до Љутка поткивача да им савије два комадаарматурног гвожђа од кога су правили клизаљке.

Некако пред крај школовања у Основној школи „4. кра-љевачки батаљон“, у седмом разреду, отпочело је органи-

зовано бављење фудбалом у веома јаком подмлатку кра-љевачке Слоге, која је једина од свих клубова у граду са љу-бављу гајила млађе категорије.

- Тренери су нам били Ноне Бартуловић и Зоран Мило-шевић, касније стандарадни првотимац Слоге. Били су то судивни људи, прави педагози и тренери уважавани у овомграду, јер су се једини бавили младим категоријама. Првефудбалске кораке никад нећу да заборавим иако нисамиграо неку значајнију улогу у изузетно јакој екипи, па самиз велике жеље да играм фудбал отишао у Металац. Слогаје тада била друголигаш, а највеће задовољств било је каднас економ Сићко изабере да дохватамо лопте иза гола.Било је испред улаза у стадион по тридесетак нас који смоса стрепњом ишчекивали на кога ће да падне избор. Билисмо изузетно важни кад год смо били у ситуацији да на утак-мици тадашњој екипи Слоге додајемо лопте – прича Ђер-ковић.

На старом игралишту код Ложионице фудбал се играона терену засутим шљаком. Користила су га чак четири фуд-балска клуба, Магнохром, Трговачки, Каблар и Металац.Једна до друге биле су четири свлачионице кроз које јетоком године дефиловало на десетине младића који суљубав према спорту задовољавали на терену на коме ће сетек много година касније појавити прва трава.

Прва утакмица на овом игралишту играна је увек неде-љом у десет, али су се посетиоци скупљали већ пола сата

68

Пон

едељ

ак, 2

8. ја

нуар

Живот посвећен Металцу

ВИШЕОД ИГРЕ

Иако је веома рано, још као двадесетогодишњак, престао са aктивним играњем познати краљевачки привредник Слободан Ђерковић поклонио је Металцу

безмало педесет година живота

(1)

69

Слободан Ђерковић

раније. Игране су недељом и по три утакмице на истом ста-диону у размацима од по два сата, да би потом сви заједносишли коју стотину метара ниже и гледали Слогу. Био би топрави спортски дан са целодневним програмом.

И док је Магнохром готово увек имао стабилну екипудруга три клуба нису увек имала довољан број играча, пасу их позјамљивали од комшија. Играли су најчешће унижем рангу такмичења са ретким скоковима напред ибрзим враћањем у старо друштво.

Свлачионице Металца и Трговачког биле су једна пореддруге, па су се фудбалери ова два клуба дружили интен-зивније него са другима.

- Тренирао сам у Металцу, а како Трговачки није имаодовољно играча са 15 година, после прве званичне реги-страције, почнем да играм за њих. Велики заљубљеник уовај клуб био је Радош кочијаш који је био и председник, исекретар, и економ клуба.

У школу се углавном ишло пре подне, а ни тренинзинису били интензивни као данас. Али, био сам спреман ииз школе да побегнем да идем на фудбал, што се повре-

мено и дешавало. У време када је Слога у првом делупрвенства била принуђена да заостале утакмице игра сре-дом, бежали смо са часова иако је директор Гимназије биопо строгости надалеко познат Драгутин Јововић, познатијикао Фирга. Ипак, поред Трговачког и Металца, моја највећаљубав, а и понос овог града, увек је била Слога – признајеЂерковић.

После само годину дана у Трговачком вратио се БобанЂерковић као шеснаестогодишњак у Металац и у њемуостао до данашњих дана. Толико лепих ствари је доживео уовом клубу тако да се боље сећа дана почетака него деша-вања у последњих десетак година.

Окосницу клуба готово све време чинили су млади Кра-љевчани који су у њему остајали годинама. Било је повре-мених, додуше доста ретких, одлазака у неки од клубова изоколних градова који би успео да се квалификује за такми-чење у вишем рангу. Највећи број оних који су показивалидобре резултате ипак је увек завршавао у Слоги. И док јеСлога регрутовала млађе играче они којима се приближа-вао крај каријере долазили су у Металац. У то време, сећа

70

се Ђерковић, дошли су Чери Вукићевић, Бобан Савић, Ми-кица Стевановић.

Сарадња између клубова била је присна, а веома честоигране су бројне пријатељске утакмице. Слога је била јаказахваљујући Металцу поготово у време кад је ушао у Српскулигу и кад се у Краљеву играо квалитетан фудбал.

Кад је Индустрија Магнохром била на врхунцу било једоста пара и за истоимени клуб који је добио нов стадиони напустио игралиште код Ложионице. Каблар је због одре-ђених проблема престао да постоји, па су на игралишту каољути ривали у истом рангу такмичења остали само Трго-вачки и Металац у коме ће Ђерковић активно играти до два-десете године живота.

- У спорту сам увек гледао да све буде чисто и исправно.Нису ме интересовали непоштени односи, али се десилонешто што нисам могао да поднесем, после чега сам се ра-зочарао. После Гимназије уписао сам ванредно факултет,засновао породицу и добио принову, па сам, кад је егзи-стенција доведена у питање, морао да почнем да радим. Ууправи Металца била су два директора Магнохрома, два

директора Фабрике вагона, директори Урбанизма, Ибра,моћни људи који су доста давали за фудбал. Ископана јешљака, направљена дренажа, постављена трава и завршенправи фудбалски терен. Директор Фабрике вагона је изво-дио раднике из фабрике да би радили на игралишту. Ипоред обећања да ће бити решено питање мог запошља-вања то је изостало, па сам морао да се сналазим – причаЂерковић који је новац за породицу зарађивао радећи наметалчевој томболи, прво у кафани у Шумарицама, затимна железничкој станици, а на крају кафани Слога у Рибници.

Између две томболе радио је на утовару и истовару ва-гона са пшеницом на железничкој станици. Све то утицалоје да млади фудбалер, коме су предвиђали блиставу ка-ријеру, дође у ситуацију да са само двадесет година пре-стане да игра фудбал. Почели су и озбиљнији тренинзи, јерсе Металац борио за улазак у Српску лигу. Једна од послед-њих утакмица играна је у Чачку, а победоносни гол постигаоје баш Ђерковић.

Кормило Металца преузео је бивши играч Слоге МиланРајачић коме је помагао Бобан Савић. Одбрамбену линију

71

појачао је до тада стандардни бек Слоге Митић, па је Ме-талац постајао једна сасвим озбиљна екипа.

Слободан Ђерковић је љубав према фудбалу задовоља-вао помажући екипу са места члана најуже управе у којојсу, како каже, били још поштени и спорту веома одани

Љубе Радуловић, Томо Ивановић, Ковачевић, Раде По-повић, Томо Оташевић. Много се лакше живело у то време,било је више пара и могућности да краљевачке фирме крозрекламу као вид помоћи издвоје неки динар.

- Зарада са томболе углавном је припадала играчима.Нису то биле паре од којих је могло да се живи, али је свакапремија била слатка без обзира колика била. Сви играчи сууглавном били запослени, није било уговора са клубом исвако је могао да га напусти кад пожели. Тада није ни билодругих интересантних клубова, да неко размишља да одеиз Краљева, а није било ни пара које би неко дао за прела-

зак фудбалера. Водила се оштра борба за свако место утиму, а само изузетни могли су да играју у Металцу – кажеЂерковић.

По десет година су фудбалери играли у Краљеву у некомод локалних клубова не помишљајући да оду у неки другиград. Било је тренутака када је Трговачки био јачи од Ме-талца, и обрнуто. У Краљеву које је од вајкада важило каорасадник фудбалских талената одувек је било добрихиграча.

Посебно емотивно доживљавали су Краљевчани квали-фикације за улазак у Прву савезну лигу на крају сезоне1969/70. године. Сада већ историјској утакмици противЦрвенке из најслађег села у земљи претходила је још помного чему јединствена утакмица против Будућности изПодгорице. Са два гола предности из Краљева упутили сусе фудбалери Слоге тог јуна 1970. године на врућ терен у

72

Подгорици, тадашњем Титограду. После брзо примљеноггола уследио је још брже сумњиво досуђен једанаестреац укорист домаћина. Коначан резултат од 2:0 за домаће преманаредном кругу квалификација водио је преко извођењаједанаестераца. Све се тог дана уротило против Слоге, пресвих пристрасни судија који је кад год би голман Кајганићодбранио, тражио поновно извођење једанаестерца.

Успела је Слога да се избори против свих зала и дође насамо корак од циља. Требало је само у два дуела противЦрвенке дати гол више.

- Сећам се да смо у Црвенку ишли аутобусом који нам једао Метал. Доживљавали смо емотивно ту утакмицу ипосле пораза у гостима надали се бољем резултату овде.Било је то нешто због чега ниси могао да спаваш. Читав градје био обузет еуфоријом, а причало се само о утакмици.Иако смо после утакмице у Црвенки били скептици опти-

мизам је растао како се утакмица приближавала. Из главеми не излази пун стадион, атмосфера, људи начичкани побрдима, по дрвећу, по вагонима на железничкој станици.Било је право фудбалско спортско време, а неуспех Слогедоживео сам тешко као и сви остали. После великог разо-чарања било је много прича о томе зашто се изгубило икако се то догодило. Али оно што се десило десило се и про-пуштена је историјска шанса Слоге да уђе у Прву лигу –прича са сетом Ђерковић.

Слога је имала јаку екипу у којој је, поред играча састране, било много Краљевчана. Играчи са стране били сузвезде у клубу, а као такви и третирани. Били су до крајњихграница одани клубу и као такви прихваћени у граду. Многиод њих су остали у Краљеву, засновали породицу и ту живеи данас. Одлазили су тешка срца само ако је то тражио клубкоји их је упутио у Слогу. - наставиће се -

73

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“

tomart@open.telekom.rs

www.dnevink.tk

www.novine-in.tk