ДНЕВИНККраљевачки

За само тринаест недеља више од петнаест хиљада читалаца прелистало неко од недељнихподсећања на догађаје у Краљеву

Да се лепа реч далеко чује, а да једна фотографија говори више него стотину речи, најбоље потврђује КраљевачкиДневИНк који је за само тринаест недеља прелистало укупно 15.008 читалаца из 28 земаља са пет континената. ПоредСрбије, у којој се бележи највећа читаност, за сада су то још и Индонезија, Сједињене Америчке Државе, Словенија, РускаФедерација, Велика Британија, Данска, Грчка, Аустрија, Немачка, Швајцарска, Холандија, Македонија, Француска, Турска,Бугарска, Хрватска, Исланд, Италија, Канада, Нови Зеланд, Норвешка, Босна и Хецеговина, Аустралија, Јапан, Саудијска Ара-бија, Украјина и Јордан.

Тако се оно, што је требало да буде само лично виђење догађаја за које су аутори сматрали да не би смели бити за-борављени, претворило у нешто много више. Претворило се у потребу читалаца широм света да сазнају шта се дешава уоколини из које су потекли, нешто што је по читаности за неколико дужина премашило и локалне писане медије са ви-шедеценијском традицијом. То је и велики подстрек покретачима ове идеје које би убудуће за наставак рада требало дамотивише само број читалаца.

Зато и упућујемо позив свима вама који верујете у ову идеју да је ширите даље, да укључивањем својих рођака,пријатеља и познаника помогнете да ДневИНк живи што дуже.

Са уверењм да ћемо се дружити и у наредној години упућујем вам најискреније жеље за добро здравље, личну и по-родичну срећу, много љубави и успеха на личном и професионалном плану.

ДНЕВИНК

ДНЕВИНККраљевачки

Ваш

Субо

та, 2

9. д

ецем

бар

5

Минула 2012. година билаје веома тешка година, годинау којој су били избори на свимнивоима и година у којој смосе и као држава и као град сус-рели са многобројним тешко-ћама. Чека нас нова 2013.година за коју оптимистичкимогу рећи да се надам да ћебити много боља него проте-кла. Кад то кажем пре свегамислим на неколико ствари,пре свега на реализацијупројекта урбане регенерацијекоји је вредан 18 милионаевра, затим на изградњу карго

центра и премештање доброгдела робних резерви Репуб-лике Србије на подручје Лађе-ваца за које је од странеРепублике Србије обезбеђенакредитна линија од преко 50милиона евра. Оно што требапосебно нагласити је улазакКраљева у један нови односпрема енергетици и оријента-ција на изградњу малих хи-дроелектрана.

Ово су само неке од стварикоје гарантују да ћемо у 2013.години бити нешто више запо-слени него што смо били до

сада, да ћемо ангажоватинаше фирме, нашу грађевин-ску оперативу и да ће се бројзапослених у овом граду пове-ћати. Планирамо да се у каргоцентру, а процес изградње ћетрајати две и по до три године,запосли троцифрен бројнаших грађана.

Са великим оптимизмомулазимо у 2013. годину и јажелим овом приликом дасвим грађанима Краљева по-желим срећну Нову годину исрећне Божићне празнике.

ГОДИНАОПТИМИЗМА

Поводом доласка Нове године и Божићаградоначелник Драган Јовановић

упутио је поруку грађанима Краљева

6

Према договору постигнутом приликом по-сете краљевачке делегације белоруском градуГродно градоначелник Краљева Драган Јова-новић и управник области Гродно Борис Ми-хајлович Казељков путем видео линкапожелели су грађанима два братска градасрећну Нову годину и Божићне празнике.

- Прошла су два месеца откако смо потпи-сали Повељу о братимљењу града Гродно изБелорусије и града Краљева из Србије. Тиме сусе потврдили изванредни односи између двабратска народа. То је темељ на коме ћемо гра-дити наше будуће односе. Сарадња измеђунаших градова и народа већ се потврдила у об-ласти културе, уметности и спорта. Оно што јенаша жеља је да ту сарадњу проширимо,сходно нашем договору, и на област образо-

вања, науке и нарочито привреде. У име Градске управе и свих грађана Кра-

љева, и своје лично име, вама, породици, свимграђанима Гродног и читавом белоруском на-роду желим срећну Нову 2013. годину – рекаоје Јовановић.

У новогодишњој поруци Краљевчанимауправник области Гродно Борис МихајловичКазељков је потврдио задовољство досадаш-њом сарадњом са градом Краљевом и изразиожељу да се она, поред спорта и културе, про-шири и на привреду.

- Највећа срећа за све грађане је срећа у по-родици, основ из кога проистиче сваки даљинапредак, па зато грађанима Краљева желиммного успеха и среће у наступајућој години –поручио је Казељков.

Уз помоћ видео линка

НАЈБОЉЕ ЖЕЉЕБРАТСКИМ НАРОДИМА

Градоначелник Краљева Драган Јовановић и управник области ГродноБорис Михајлович Казељков упутили новогодишње поруке

становницима два града

Субо

та, 2

9. д

ецем

бар

7

8

УСВОЈЕН БУЏЕТ ЗАЧ

етвр

так,

27.

дец

емба

р

9

Скоро пет сати било је потребно одбор-

ницима локалног парламента да усвоје

дневни ред седме седнице Скупштине

града на којој су разматрани предлози од-

лука о буџету за наредну годину и Про-

грама уређивања грађевинског земљишта.

На предлог буџета опозиција је раније уло-

жила на стотине амандмана, а поред пред-

лога одлука о локалним таксама,

ангажовању ревизора за обављање екс-

терне ревизије завршног рачуна буџета

града за претходну годину и правима и ус-

лугама у социјалној заштити разматрана су

и бројна кадровска питања.

Скупштина је заседала два дана и петак

у 17 сати и 33 минута усавајањем свих

предложених докумената ставила тачку на

парламентарни рад у овој години.

А НАРЕДНУ ГОДИНУУсвајањем Предлога Одлуке о буџету града Краљева и Програма уређења

грађевинског земљишта за наредну годину успешно окончан овогодишњи

рад локалног парламента

10

11

Полазна основа при планирању прихода и расходаза наредну буџетску годину заснива се на пројек-цији стратешких циљева економске политике коју

ће водити Влада Србије. Дефинисана је у фискалној страте-гији за 2013. годину са пројекцијама за још две које следеиза тога. Економска политика Владе у том периоду створићеуслове за макроекономску стабилност, економски опора-вак и раст привреде на бази повећања инвестиција. Све тотреба да допринесе побољшању стања на тржишту и растуживотног стандарда.

Ради ублажавања глобалне економске кризе на при-вреду Србије, и стварања услова за економски опоравак,донет је План антикризних мера за привреду којим се пред-виђа субвенционисање камата на кредите за ликвидностпривреде и стамбену изградњу. Поред тога донете су мереза подстицање и растерећење привреде у погледу скраћи-вања рокова наплате и потраживања од републике, локал-них самоуправа и јавних предузећа. Планирано је иукидање непотребних парафискалних намета и такси које

плаћају предузећа, као и непотребних агенција и фондова.За наредну годину планира се реалан раст бруто домаћегпроизвода од 2%, смањење државне потрошње за 5,2, а докраја године инфлација од 5,5 %.

При планирању прихода и расхода у предлогу Одлуке обуџету града Краљева, који се нашао пред одборницима наседмој седници Скупштине града, узете су у обзир изменеи допуне закона о буџетском систему и финансирању ло-калне самоуправе. Посебна пажња у наредној години бићеусмерена на контролу плата у јавном сектору и њихово сма-њење рационализацијом која треба да обезбеди повећањеефикасности у раду и пружање квалитетних услуга. С тим увези надлежне службе Градске управе упутиле су допис ди-ректним буџетским корисницима у коме су дефинисани ос-новни правци политике локалне власти. Они се односе напроцене прихода и расхода, обим средстава и рокове зањихово достављање.

Укупни приходи и примања у предлогу Одлуке о буџетуутврђени су у износу од две милијарде 935 милиона и 569,4

12

Завршена седма седница Скупштине града

Одлуком о буџету за 2013. годину планирани приходи од две милијарде 935 милиона- Планирани буџетски дефицит изно

БУЏЕТ ДОБИО ПР

Чет

врта

к, 2

7. д

ецем

бар

хиљаде динара, а расходи и издаци од три милијарде 236милиона и 769,4 хиљаде динара. Планирани буџетски де-фицит за наредну годину износи 301 милион и 200 хиљададинара, а средства за његово финансирање обезбедиће сеод продаје финансијске имовине и неутрошених средставаиз наредних година.

При планирању буџета водило се рачуна о изменама идопунама Закона о финансирању локалних самоуправа којесе односе на ограничење висине и укидање одређених ко-муналних такси.

Током године за капиталне инвестиције биће уложено448,5, а у наредне две још милијарда и 87 милиона динара.Планирана средства на име резерви износе 61 милион, аодносе се на недовољно планиране расходе код буџетскихкорисника који нису могли да буду сагледани у тренутку до-ношења Одлуке. Планирани приходи града Краљева одскоро три милијарде динара већи су за 125 милиона, или4,5%, у односу на овогодишњи буџет. У њих нису урачунатинаменски трансфери од 228 милиона динара.

Приходи

У структури прихода највеће учешће, чак 65,3% што из-носи више од милијарду и 900 милиона динара, имају по-рези, порез на доходак, добит и капиталне добитке, порезна имовину, добра, услуге и друге порезе. У приходе су увр-штени и порези на приходе од самосталних делатности,порез од имовине и на друге приходе. Планирани порез наимовину од 187,1 милион динара односи се на приходе пооснову пореза на имовину правних и физичких лица, на-слеђе, поклоне, финансијске и капиталне трансакције.

Од добара и услуга очекује се додатних 42,5 милионадинара, а у структури ових прихода су порези, таксе, кому-налне таксе за регистрацију моторних возила, промену на-мене обрадивог пољопривредног земљишта, боравишну идео комуналних такси на забавне игре. Од 1. октобра овегодине укинута је годишња накнада за моторна возила,тракторе и прикључна возила од којих је град у првих деветмесеци приходовао 25,5 милиона динара.

13

а и 569,4, а расходи и издаци од три милијарде 236 милиона и 769,4 хиљаде динара. си 301 милион и 200 хиљада динара

РЕЛАЗНУ ОЦЕНУ

Очекивани приход од истицања фирме на пословномпростору, у складу са законом, требало би да изнесе 36,5милиона динара, а у односу на одлазећу годину по овом ос-нову умањени су за читавих 40% због промене закона и сма-њеног броја оних који су имали обавезу да плаћају таксу.

По основу трансфера са виших нивоа власти очекује севише од 765 милиона динара што чини 26,7% укупних при-хода буџета. У складу са Законом о буџету Републике Србијепланирани су и ненаменски трансфери од око 714,4 ми-лиона динара који се састоје од 710,6 милиона динара оп-штег и око 31 милион динара трансфера солидарности.Приходима треба додати и трансфер 3 милиона динара пооснову финансирања обавеза за смештај расељених лицана Старом аеродрому.

За одржавање локалне путне мреже, која је изузета измреже државних путева првог и другог реда, очекује се одрепублике додатних 21 милион динара. У ову категоријуспада скоро 42 километра путева, а одржавање једног ки-

лометра кошта државу пола милиона динара.Нешто више од 234 милиона динара треба да изнесу

приходи од камата, накнаде за коришћење и уређивањеграђевинског земљишта, комуналне таксе, давања у закупнепокретности, грађевинског земљишта, конверзије правакоришћења у право својине, казни и слично. Од продајеземљишта и финансијске имовине очекује се по 15 милионадинара, а од акција и осталог капитала од приватизацијетри милиона динара.

Расходи

Предлогом Одлуке о буџету града Краљева за 2013. го-дину утврђени су укупни расходи и издаци у износу од тримилијарде 236 милиона и 769,4 хиљаде динара, од чегаскоро две и по милијарде представљају текући расходи. Занабавку нефинансијске имовине биће утрошено око 678милиона динара, а отплату главнице и набавку финансијске

14

Пет

ак, 2

8. д

ецем

бар

имовине нешто више од 77 илиона.Највећи удео у структури укупних расхода и издатака

чине плате запоселних, социјални доприноси на терет по-слодавца, превоз запослених, социјална давања, јубиларненаграде и слично. Износом од скоро 703 милиона динарачине нешто више од петине укупних расхода. Нешто већиизнос, или 922 милиона динара што чини 27,8% буџета, по-трошиће се за куповину роба и услуга у које, поред сталних,спадају трошкови путовања, специјализоване и услуге поуговору, текуће поправке, одржавање и материјал. Основ-ном и средњем образовању и социјалној заштити наме-њено је 470,8 милиона динара.

За капитално одржавање, опрему и основна средствапланирано је 678,645 милиона динара, а ако се узму у обзиркапитални трансфери према вишем нивоу власти укупнасредства по основу капиталних издатака у предлогу Одлукеизносе нешто више од 788 милиона динара. Планиранамаса од 674 милиона и 55,5 хиљада динара за исплату два-

наест месечних плата запослених, који се финансирају избуџета локалне власти, увећана је до 5% у односу на нивооних исплаћених у августу ове године.

Имајући у виду изворе средстава, износе појединих при-хода и потребу за рационализацијом планирани обим сред-става из буџета није могао да задовољи све захтевекорисника. При планирању приоритет су имали расходи пооснову плата, накнада запослених и социјалних доприносана терет полодавца, права из колективних уговора и угово-рене обавезе буџетских корисника.

Према упутству Министарства финансија и привреде заград Краљево утврђен је максималан број запослених, 600на неодређено и 60 на одређено време. Због потребе по-пуњавања радних места на којима у органима Градскеуправе раде запослени на одређено време број запоселнихна неодређене ће бити повећан са 578, колико их је било уавгусту ове године, на 597. У исто време очекује се да бројзапослених на одређено време буде самњен.

15

16

Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ под-нела је на разматрање Скупштини града Нацрт Про-грама уређивања грађевинског земљишта за 2013.

годину којим се из буџета потражује милијарда и 100,3 ми-лиона динара. Жеља оних који су на програму радили билаје да се на макисмално рационалан начин постигне иско-ришћење расположивих средстава. У делу који се односина изградњу објеката предложен је наставак активностикоје су започете у претходним планским периодима, као инове које ће омогућити развој инфраструкту рних и кому-налних система у Краљеву.

За реализацију раније започетих активности очекује сеукључивање ресорних министарстава ангажовањем фина-нисјских средстава која су у претходном периоду била увећој мери у писаним документима и без стварне рализа-ције.

Капитални пројекти у периоду 2013-2015 година кош-таће грађане Краљева две милијарде 761,5 милиона ди-нара. Процењује се да ће у 2013. години у њихову

реализацију бити утрошено 488,5 милиона, а у следеће две680 и 407 милиона динара. Након тога треба реализоватидодатних 357 милиона.

Више од половине средстава планираних за следећудгодину, или 525 милиона динара, биће утрошено на зав-ршетак и изградњу нових капиталних објеката. Међу њиманајзначајније место заузима завршетак спортске хале у Риб-ници за коју ће бити утрошено 200 милиона динара. Иако јеприликом почетка радова, половином прошле године, исти-цано да би изградња требало да кошта 450 милиона ди-нара, од којих би по половину обезбедиле република илокална самоуправа, ова цифра је скоро удвостручена итренутно износи 850 милиона динра. У предлогу градскогбуџета за наредну годину записано је да је до 2011. годинерализовано 360 милиона, а за ову обезбеђено 150, са про-ценом да ће до краја године бити реализовано само 110милиона. У 2014. години планирано је улагање додатних180 милиона динара.

За наставак радова на изградњи моста у Скопљанској

Наставак радова на капиталним објектима

АМБИЦИОЗНИПЛАНОВИ

Одборници Скупштине града дали зелено светло да се наредне године ууређење градског грађевинског земљишта уложи више од милијарду и сто

милиона динара

Пет

ак, 2

8. д

ецем

бар

улици, и приступних саобраћајница, планирано је скромних30 милиона динара у ишчекивању решења питања дона-ција. Уколико је не буде радови се настављају и у 2014. го-дини када ће за ову сврху бити издвојено 190 милионадинара. Буџеом за ову годину за изградњу на овој локацијипредвиђено је 147 милиона динара. Очекује се и да ће дугонајављивани донатор средстава за изградњу моста прекоИбра подржати опредељење за наставак радова на њего-вој изградњи

Радови на реконструкција Чика Љубине и Улице „4. кра-љевачки батаљон“ одијаће се током две наредне године, акоштати 70 милиона динара. Следеће године утрошиће се40 милиона динра, а остатак у 2014. години.

Мада је било доста примедби опозиционих странака напречесто реконструисање Трга српских ратника планираноје да се радови на овој локацији наставе у 2015. години, а зањих ће, према садашњим очекивањима, бити утрошено 40милиона динара.

Дуго најављивана изградња затвореног базена као ка-питалан пројекат помиње се тек у плану за 2014. годину за

када су планирана средства од 100 милиона динара. Оста-так од следећих 300 биће утрошен у наредним годинама,100 у 2015. а остатак у каснијем периоду. У наредне две го-дине биће уложено по 20 милиона динара и за завршетакрадова на изградњи сточне пијаце у Адранима која ће, саовогодишњих 22, коштати 62 милиона динара.

После 2013. године очекује се наставак радова на из-градњи примарне фекалне канализације у Конареву и Адра-нима, а већ следеће и радови на регулацији леве бале Ибраод Старог Јасена према бензинској пумпи у Чибуковцу. Узпо 10 милиона у наредне две планирано је додатних 30 ми-лиона динара у 2015. години.

У наредној години планира се улагање у завршетак фи-скултурене сале на Ратарском имању и машинске радио-нице Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“,а поред овогодишњих 50 милиона завршетку централногвртића у градском буџету планирано је нових 34,5 милионадинара. У вртић је донацијом осталих нивоа власти ове го-дине утрошено 79, а за следећу се планира 10 милиона ди-нара.

17

Крај календарске године повод је за бројне скупове накојима се подсећа на учињено и разговара о плано-вима за наредну годину. Прилика је то и да се, бар на

политичкој сцени, стишају узбуркане страсти и учини коракнапред у заједничким напорима на побољшању живота.Том идејом вођени су у Уједињеним регионаима Србијекада су на новогодишњи коктел позвали, поред својих чла-нова, представнике других политичким партија, пријатеље,локално руководство и људе који су им помогли у кампањиза овогодишње локалне и парламентарне изборе.

- Наша жеља је била да се на једном месту окупимо изаједнички видимо оно што је било добро у 2012. години,али и шта је било и лоше. Желимо да заједнички попричамоо грешкама које смо правили у 2012. години, да се малодружимо и да задовољни и орни уђемо у 2013. годину. Јасам сигуран да ће то бити година великих изазова како задржаву Србију тако и за град Краљево. Ствари које су дуги

низ година одлагане, како на републичком тако и на локал-ном нивоу, сигурно је да ће се морати решавати 2013. го-дине. Чини ми се да је ово један од последњих тренутакада у опуштеној атмосфери попричамо о свему што нам јена срцу и да разговарамо о плановима у следећој години –рекао је одборник Уједињених региона Србије у Скупштиниграда Јован Нешовић.

Чињеница да грађани Краљева, можда више него другиу Србији, пролазе кроз изузетно тежак период оптерећенвеликим политичким изазовима и проблемима, који појача-вају ионако јако изражену нетрпељивост међу људима, упу-ћује на потребу и оваквих скупова.

- Оно што можемо сви да урадимо је да једни другевише поштујемо, да у 2013. години у овом граду буде вишерадних места, а да напокон прво решимо проблеме вели-ких система. Чини ми се да ће после тога свима бити лакше– истакао је Нешовић.

18

Новогодишњи коктел УРС

ГОДИНА ВЕЛИКИХ

Пон

едељ

ак, 2

4. д

ецем

бар

19

ИЗАЗОВА

20

21

Већ другу годину заредом Српска напредна странка завршавасусретом са краљевачким новинарима који је ове био јошједна прилика да се локалним редакцијама уруче пригодне

захвалнице за успешну сарадњу. Позвали су их да још једном зах-вале за све што су учинили пратећи рад странке у години која јебила изузетно значајна за грађане Краљева, али и све грађанеСрбије, првенствено зато што су у Српској напредној странци пре-познали све чему она тежи. Напредњаци уједно изражавају за-довољство чињеницом да су успели да врате Краљевчанима оношто су одавно изгубили, а то је нада.

Одлазећа година била је изузетно тешка у економском со-цијалном и политичком смислу. Обележили су је избори накојима је Српска напредна странка победила на свим нивоима, ана председничким имала 65 одсто од укупног броја гласова, штоје био најбољи резултат у Србији. Након избора, по формирањувласти на свимнивоима, напредњаци су се суочили са великимпроблемима, пре свега са огладнелом привредом и неуспеломприватизацијом која је довела у тежак положај велике истеме каошто су Магнохром, Фабрика вагона, Аутотраспорт, Гибњара, Лив-ница и други.

- Затекли смо јавна предузећа у финанисјким дубиозама ивишком радника који је био проузрокован запошљавањем из-међу два изборна циклуса. Затекли смо стање које се врло брзомора поправљати. Не могу више јавна предузећа да заснивају по-словање на подизању цена и субвенцијама из буџета. Ништабоља ситуација није, због високих каматних стопа, ни у приват-ном сектору. Ситуација на тржишту је тешка код малих и средњихпрдузећа која су дошла у ситуацију да не могу да сервисирају сва-кодневне дугове. Ништа боља није ни у здравству које је дожи-вело финансијски и организациони колапс, а таква је у школствукултури, спорту. Имамо армију незапослених и социјално угро-жених људи. Али, без обзира на то Српска напредна странка нећеу наредном преиоду разлоге за неуспехе, ако их буде, да тражи упротеклим временима. Тражићемо одговорност прво од чланованаше странке, а затим и од чланова коалиције, да живот у Кра-љеву буде бољи и достојан обичног грађанина – истакао је пред-седник Окружног одбора СНС Небојша Симовић.

Одмах након избора напредњаци су отпочели енергичнуборбу против корупције и организованог криминала. Први раз-лог је да би профункционисла правна држава и систем, а другида се средства која су отишла у приватне џепове и рачуне врате убуџет Републике Србије, и буџете локалних самоуправа, како биод њих градили путеве, болнице и школе. Подсећајући да је у пре-тходном периоду држава личила на аутомобил без горива којиније у погону, указао је на чињеницу да јој је СНС дала покретачкуснагу, оличену пре свега у активностим апредседника странкеАлександра Вучића. Краљевачки напредњаци верују да ће таборба бити настављена и да у њој неће бити поштеђених и при-вилегованих.

- С обзиром да иде нова 2013. година, као година оптимизма,надам се да ће сви Краљевчани, без обзира на политичку при-падност, бити јединствени у настојању да обезбедимо што вишеинвестиција и радних места да би наши грађани, родитељи, деца,боље живели и имали бољу будућност. Планирамо да кренемоса изградњом карго центра, аутопута, објеката у Доситејевојулици. Кренућемо са отврањем малих погона и средњих преду-зећа и створити могућност за отварање велике индустријске зонепоред аутопута. Тиме ћемо омогућити да страни инвеститоридођу, отворе нова радна места и покренемо Краљево.

Могу да обећам да ћемо власт вршити одговорно, стручно,транспарентно и уложити све знање и снагу да учинимо нешто заовај град. Због тога позивам све друге људе, који не припадају ниједној политичкој опцији, да се укључе у ову причу и дају свој до-принос – рекао је Симовић и подсетио на улогу медија као спрегеизмеђу власти и народа.

Као и сви грађани Србије и медији су у тешкој ситуацији, не-мају довољно средстава, запослени не примају редовно плате, патешко сервисирају свакодневне обавезе. И поред свега нашли судовољно снаге, воље и жеље да испрате политичку причу на-предњака, али и других политичких субјеката. Напредњаци од ме-дија очекују да и у наредној години буду отворени, коректни итранспарентни. Подсећајући да СНС није странка која сеје раздори мржњу, каква је посебно била изражена у току предизборнекампање, очекују конструктивну критику која ће створити нову ат-мосферу у граду.

- Као до сада и убудуће ћемо позивати припаднике свих по-литичких странака да се ујединимо око неколико ствари, а то је дасваки добар потез и сваку добру инвестицију подржимо сви безобзира од кога она и ко је највише учинио у њој, а надам се да ћета наша жеља и борба на крају дати позитивне резултате. Верујемда ће грађани у нама препознати одговорне и стручне људе, да ћеи странке ван наше коалиције видети у нама саговорнике и по-литичке партнере. Ми ћемо све њих испоштовати у смислу нетреба само Српска напредна странка да има бенефит од политикекоју ћемо водити.

У нади да ћемо све оно што смо обећали, а јесмо много обе-ћали, испунити и да ћемо на тај начин да створимо нов односпрема политици, у којој иза обећања стоје резултати, користимприлику да свим грађанима Краљева, новинарима, људима из по-литичких странака честитам предстојеће празнике – рекао је Си-мовић позивом на јединство и слогу.

Позив је упућен свима који и даље стоје са стране, и мисле дасу проблеми града само ствар политичких странака и новинара,да се са више храбрости укључе у политички живот и дају свој до-принос, тим пре што и међу њима има много паметних, поште-них и коректних људи. Стручњака никад нема превише тим прешто се очекује да ће Краљево у наредној години бити велико гра-дилиште.

22

Напредњаци и медији

ВЕЗА НАРОДА И ВЛАСТИ- На крају године локалним медијима уручене захвалнице за успешу сарадњу

Сред

а, 2

6. д

ецем

бар

23

Небојша Симовић

Предпразничка атмосфера полако испуњава све већиброј домова у Краљеву, а доласку Нове године по-себно се радују најмлађи, првенствено због велике

жеље да, као и многа друга деца у свету, добију пригодне по-клоне. У веома тешкој економској ситуацији све мање је пре-дузећа која су могла, као што је то било у ранијем периоду, даобезбеде новогодишње пакетиће деци запослених. Чак и кадби то могла и даље би остао велики број деце незапосленихкоја би се нашла у подређеном положају.

У таквој ситуацији активисти Српске напредне странке на-

стојали су да на терену пронађу децу из социјално најугроже-нијих породица коју би, уручивањем новогодишњих пакетића,бар за тренутак изједначио са великим бројем друге деце. Три-десет троје њих, млађи од осам година, били су у среду гостиГрадског одбора Српске напредне странке када су им, на при-годној свечаности, уручени пригодни поклони. У опредељи-вању за избор оних којима се поколни уручени Српсканапредна странка није се водила страначком припадношћу ро-дитеља деце, већ само њиховим социјалним статусом.

24

Српска напредна странка

ПОКЛОНИ ЗА НАЈУТридесет троје деце из социјално најугроже

породица добили новогодишње пакети

25

ГРОЖЕНИЈЕенијихће

26

27

28

Градоначелник Краљева са представницима медија

НОВИНАРСТВО У С

Утор

ак, 2

5. д

ецем

бар

29

Краљевачки новинари помно су пратили све што сетоком године дешавало у граду, пре свега у раду Град-ске управе, која је, на крају још једне тешке године,

окупила представника локалних редакција, и београдскихдописништава, да у пријатној атмосфери укаже на потребупревазилажења проблема којих је јповремено било у ко-муникацији. Уз обећање да ће учинити све на превазила-жењу несугласица и неспоразума изражено је очекивањеповећаног разумевања за рад Градске управе која је свеснаважности новинарског посла.

Изражавајући задовољство што се позиву на дружењеодазавао велики број предстваника готово свих редакцијаградоначелник Краљева Драган Јовановић је подсетио даспонтано дружење и није прилика за неке велике говоре.

Уз то указао је да, и поред одређених неспоразума као ре-зултата почетничког рада, очекује у наредном периоду на-ставак веома важне сарадње.

- Слободно новинарство у коме нема политичких, илибило каквих других акцената, треба да буде у служби истинеи онога што је важно да знају грађани у овом граду, а ишире. Надам се да ће се успешна сарадња наставити идаље, желим вам срећну 2013. годину и успех у раду упркоссвим проблемима са којима се сусрећете, а који се пре свегаодносе на материјалну ситуацију – рекао је Јовановић иподсетио на незадовољство бројних корисника буџета којису полагали право на нераспоређена средства која су деломусмерена на решавање финансијских проблема краљевач-ких медија.

СЛУЖБИ ИСТИНЕ

30

Градски одбор Јединствене Србије

БРИГА ЗА НАЈУГРОЖЕН

Утор

ак, 2

5. д

ецем

бар

31

Крај године прилика је да се пригодним по-клонима дарују најближи пословнипријатељи и најближи сарадници. Чини се то

на различите начине, а Градски одбор ЈединственеСрбије је и овога пута, као и много пута раније,донео одлуку да обрадује често и немају повода зарадовање. уместо штампања календара и другогпропагандног материјала одлучено је да се скро-мана средства усмере преме онима којима је тонајпотребније.

Уз помоћ пријатеља Небојше Милановића којиради и живи у Грчкој обезбеђено је око 2000 клио-грама поморанџи. У складу са политиком странкекоја у центар свих збивања ставља обичног човеке,пре свега оног који се налази у тешкој материјал-ној ситуацији, 600 килограма донирано је краље-вачкој Народној кухињи. Основној школи уСамаилима,која има око 285 ђака, и њеним исту-реним одељењима припало је око 300 килограмапоморанџи, а исто толико нашло се у ушћанскомкрају. Поред деце из ушћанског вртића поморанџесу стигле и у домове социјално угрожених поро-дица.

По стотинак килограма добили су Удружењеглувих и наглувих, Школа за основно и средње об-

разовање „Ибо Лола Рибар“ и Дневна болница задецу и омладину ометену у развоју, док је 80 ки-лограма подељено деци ратних војних инвалида.

- Поред њих донирали смо воће и бројним гра-ђанима Краљева који због слабијег материјалногстања често долазе у просторије странке и тражепомоћ. наш иактивисти извели су акцију у Попови-ћима током које је осамнаесторо ученика основнешколе и троје деце предшкослког узраста из Цве-така добило новогодишње пакетиће. Уместо паке-тића забавни програм организовали смо и уДневној болници за децу и омладину ометену уразвоју и том приликом уз Деда Мраза и кловнапочастили их тортом – каже Марија Јевђић, пред-седник Градског одбора Јединствене Србије.

рикладна донација је у свим срединама при-хваћена са велики одушевљењем, а из Градског од-бора Јединствене Србије поручују да ће се иубудуће организовати сличне акције.

- Уместо закупа медијског простора и плаћањареклама увек ћемо средства упућивати онимакојима је то најпотребније, а ја се надам да ћемоиз године у годину имати све амње социјалних слу-чајева. То је оно за шта смо се борили и за штаћемо се борити и убудуће – каже Марија Јевђић.

ИЈЕ

Уз помоћ пријатеља странке Гтрадски одбор Јединствене Србије у Краљевуобезбедио две тоне поморанџи и поделио социјално најугроженијим

категоријама становништва

Непосредно по оснивању 2002. године Г17 плус се каостранка појављује на изборима већ следеће године.Иако нова на политичкој сцени остварила је завидан

резултат и обезбедила места за 30 посланика у парламенту.Од тада су њени водећи чланови имали сигурно место усвим владама Србије.

За странку која је на последње изборе изашла у широкојкоалицији било је нормално да после избора са коалицио-ним партнерима почне да размишља о формирању новестранке. Основна идеја била је да се Г17 плус уједини сазначајним регионалним и локалним покретима и странкамаса којима је у оквиру коалиције Уједињени региони Србијеучествовала на овогодишњим изборима.

Све странке које чине Уједињене регионе Србије залажусе за децентрализацију Србије како у финансијском тако иу смислу преношења одређених овлашћења на локалниниво. Слажу се да у Србији треба да се размишља и о поли-тичкој регионализациј како би се лакше водило рачуна оравномернијем развоју свих делова земље.

- Не може се развој посматрати из једног центра, докдруги региони заостају. Потребно је наћи механизме умањим срединама, а то је и тековина Европске уније, дасами програмирају своје алате за развој, што ће у наредномпериоду бити јако важно. На тој платформи ми смо изашлина изборе, направили смо добар резултат, налазимо се уВлади и било је потпуно природно да групација странака,која је као коалиција изашла на изборе, размишља да пре-расте у озбиљну политичку партију са председништвом каојединственим управљачким системом. Уз то свака од чла-ница коалиције, као што је „Заједно за Шумадију“, или некадруга партија, задржава своју посебност, а то још није ви-

ђено на нашим просторима – каже одборник у Скупштиниграда Краљева Јован Нешовић.

Председништво странке, на чијем челу се налази Пре-дараг Марковић, има велику одговорност да до изборнескупштине уради статут у који ће уградити све посебностичланица које улазе у састав Уједињених региона Србије.Ништа мање важна није ни организација будуће партије накојој ради Организациони одбор којим председава ВерицаКалановић, потпредседница Г17 плус. Задатак одбора је дадо регистрације партије која ће се звати Уједињени региониСрбије, или другачије, а која се очекује у априлу или мајуследеће године, до краја дефинише све детаље како бимогла да функционише на најбољи могући начин. До тадапреостаје прикупљање десет хиљада потписа грађана какото дефинише закон. У тренутку регистрације престаће дапостоје све партије које улазе у састав Уједињених регионаСрбије.

Достигнућа

Г17 је као политичка партија израстао из истоимене не-владине организације која је са Отпором одиграла исто-ријску улогу у петооктобарским променама 2000. године.Оснивачи су седамнаест независних економиста који супосле проширивања активности на целу земљу имену ор-ганизације додали назив плус. Још као невладина органи-зација Г17 плус је радећи економски програм ДОС-аподржао коалицију странака која је у октобру 2000. годинеизвела демократске промене у земљи.

Као странка настао је у тренутку када је руководству по-стало јасно да без политичке подршке није могуће из-

32

Десет година Г17 плус

ИСТОРИЈСКА УЛОУ ПРОМЕНАМА

- Као странка Г17 плус настао је у тренутку када је руководству постало јасно да без политичке подршке није могуће извршити економске промене у земљи. - Једино мерило

политичког утицаја странке је подршка грађана на изборима. - Један од главних задатакаУједињених региона Србије на неким следећим изборима биће да направи бољи резултат,

јер са пет одборника у парламенту не може да мења локалну политичку сцену и битнијеутиче на привредни развој града

33

ОГА

Јован Нешовић

34

вршити економске промене у земљи. Учешћем у двевладе Војислава Коштунице, и две после тога, Г17 плус јеновим идејама значајно утицао на промену економскеслике земље и, како каже Нешовић, допринела да Србијаличи на нормалну државу.

- После петооктобарских промена била је веомаважна стабилизација динара за који нико није вероваода може постати стабилна валута. И поред повременихфлуктуација може се рећи да је релативно стабилан. Ре-форма банкарског система која је извршена у то времедопринела је да и поред економске кризе која је дошлакасније он остане стабилан. Контрола рада банака по-тврдила је да је и поред повремених искакања, као у слу-чају Агробанке и Развојне банке Војводине, банкарскисектор добро постављен и да је кроз све турбуленцијепрошао без утицаја државе. Свесни смо колико је билопроблема у много јачим банкама Европске уније и наамеричком континенту. Са друге стране увођење порезана додатну вредност значајно је због покушаја да се у ле-галне токове уведе све што се дешавало у економији –истиче Нешовић уз подсећање да је круна бављења по-литиком Г17 плус и њеног председника Млађана Дин-кића долазак у Србију „Фијата“ и других великихкомпанија из иностранства.

Пред Уједињеним регионима Србије је велики иза-зова равномерног развоја земље у којој су разлике из-међу општина један према петнаест, а између округаједан према седам. Посебан проблем представља чиње-ница да се, због неконтролисаног исељавања, нагло сма-њује број становника у појединим деловима земље, паје основни задатак свих политичких субјеката у наред-ном периоду да учини све како би се таква слика земљепроменила.

Основни задатак Министарства регионалног развојаи локалне самоуправе, али и других субјеката који себаве регионалним развојем, је да помогне да се поди-зањем квалитета живота у тим срединама заустави од-лазак људи. Тек након тога следи покушај инвестирања умале погоне и подстицај инвеститорима који желе даотварају производне погоне.

- То није ни мало лак нити посао само једне партије,него посао владе и то не за мандата једне, него многобудућих влада и мислим да ће то бити један од најваж-нијих послова који ће бити везани за Уједињене регионеСрбије. Мораће да се води рачуна о полицентричномразвоју Србије, и да не буде он не буде везан само заБеоград и центре као што су Крагујевац, Ниш и Нови Сад.Да би то могло да се оствари, а да би и Краљево у бу-дућности постало један од таквих центара, прво мора дасе изгради мрежа аутопутева. Влада је већ узела кредитеза моравски коридор Прељина-Појате и аутопут од Чачкадо Београда без којих нема економског и привредногразвоја. Морамо да наставимо да подстичемо улагања усубвенционисање нових радних места, а свако треба давиди шансу да се квалитетом понуде бори за инвести-

торе – каже Нешовић.Подаци из држава које су прошле кроз транзицију по-

тврђују да се средине са више способних људи брже раз-вијају, док друге заостају у развоју. Ко буде способнији иу удућности брже ће развијати свој град или општину, ако буде мање способан заостајаће у развоју што је не-миновност. Када се Србија у једном тренутку нашла наивици банкрота прво што је урадило Министарство фи-нансија и привреде било је да спречи могућност да неможе да извршава обавезе према запосленима у јавномсектору. Значајна ствар урађена је, каже Нешовић, и кадаје на време усвојен буџет за наредну годину.

- Плански дефицит смањен је 2,5% бруто домаћегпроизвода. Ако се оствари биће то велики успех, јер јеове године био преко 6 посто што је неодрживо. Мораћеда се заустави и задуживање земље, јер смо већ до-стигли 60 посто бруто домаћег производа што је немо-гуће издржати. Донет је низ закона којим се олакшавафункционисање привреде, а то односе се на огранича-вање рокова плаћања, одређене подстицаје за занатлијеи растерећење код плаћања комуналних такси за фирмекоје имају промет мањи од 50 милиона динара. Оно штосмо обећали у предизборном програму, а то је растере-ћење и подстицање привреде и смањење јавне по-трошње, кроз буџет и законе добрим делом је уграђено,али и у наредном периоду мора о томе треба више да севоди рачуна – каже Нешовић.

Ништа мање важна нису ни улагања у пољопривреду.И поред залагања да њој буде намењено 5 одсто буџетатоком наредне године то ће бити само 4%, а преовладавауверење да ће за време трајања мандата ове владе ипакбити достигнут жељени износ.

За Министарство регионалног развоја и локалнеуправе важни су већ започети пројекти, пре свих кори-дор Прељина-Појате који је жила куцавица централнеСрбије на простору на коме живи преко пола милионаљуди.

Уз државну политику према Косову и Метохији, борбупротив корупције и фискалну консолидацију и ангажо-вање потпредседнице Владе за европске интеграције са-свим је извесно, верује Нешовиић, да ће Србија већследеће године добити тачан датум почетка преговораза ступање у правноправно чланство Европске уније.

Локална политика

Упркос многим мишљењима да Уједињени региониСрбије у Краљеву неће прећи цензус као услов за улазаку локални парламент са 8,4 одсто гласова бирача успелису да обезбеде пет одборничких места.

- Ја нисам задовољан, јер сам очекивао између 10 и12 посто. Ушли смо у локалну власт са СНС, СПС, ДСС, НСи групом грађана Сложно за Краљево. Пре избора никоније очекивао да ћемо ући у једну такву власт. Када јебило извесно да ће и у држави бити таква констелација

35

36

било је јасно због свега што може да се оставрикомпатибилношћу локалне и републичке власти,да је то била нормални след догађаја. Имамо петодборника и сразмерно том броју партиципи-рамо у локалној власти, а са „Заједно за Шума-дију“, са којом смо у коалицији, није билопроблема ни у предизборној кампањи ни у по-стизборном процесу – каже Нешовић.

Када у првој половини наредне године кона-чно буде озваничен статус Уједињених регионаСрбије као политичке партије следи и форми-рање градског одбора у Краљеву који се узда уполитички углед Млађана Динкића и ВерољубаСтевановића који могу да помогну овом граду.

Уколико у наредном периоду, и на неким сле-дећим изборима, грађани на локалном нивоуукажу веће поверење Уједињеним регионимаСрбије, а на републичком нивоу не буде зна-чајних промена у односу чинилаца власти, и уКраљеву би многе ствари могле да се променена боље. Један од главних задатака Уједињенихрегиона Србије на неким следећим изборимабиће да направи бољи резултат, јер са пет од-борника у парламенту не може да мења локалнуполитичку сцену и битније утиче на привредниразвој града.

Шансе

Прва шанса за почетак померања са мртветачке је инсистирање на што скоријем почеткурадова на изградњи аутопута Појате-Прељина. Утом контексту треба разговарати и у о изградњиобилазнице око Краљева, јер се решавањем овогинфраструктурног проблема ствара могућност заформирање индустријске зоне дуж будућег ау-топута. Од правовремене реакције, пре свега ло-калне самоуправе, зависиће и успешнотреализације, јер се оним локалним срединамакоје буду прве реаговале повећавају шансе заразвој. И поред тога буџетом града за нареднугодину ниједан динар није предвиђен за овусврху.

У Уједињеним регионима Србије другу ве-лику шансу виде у почетку рада Аеродрома „Мо-рава“ у Лађевцима и карго центра у његовојблизини.

Уз подсећање на чврсту одлуку државе да досредине наредне године дефинише коначни ста-тус свих предузећа у реструктурирању Нешовићуказује и на потребу брзе реакције по питањуприватизације краљевачких предузећа којеимају овај статус, пре свих Магнохрома и Фа-брике вагона.

- Морамо да реагујемо брзо и видимо шта од

тога може да се приватирује, јер ће после тогрока све дефинитивно ићи у стечај и раскрститисе шта од привреде имамо, а шта немамо. Морада се уложи много више у маркетинг општине имного више рада да се привуку инвеститори којинеће да дођу само ако им пошаљете неки упит-ник, или доведете амбасадоре. Мора да се ди-ректно разговара, да се вуку за рукав, а да секроз одређене подстицаје помогне и локалнимприовредницима. Жао ми је што у буџету нисупланирана средства за субвенционисање кре-дита за ликвидност нашим предузећима, јер зато није било политичке воље. Мислим да бибило јако добро да се помогну мала и средњапредузећа да субвенционисањем кредите којеузимају од банака лакше прођу ова кризна вре-мена. Сигуран сам да би се тиме постигла ста-билност предузећа, не би се отпуштали људи, иимали би сигурност привреде – каже Нешовић.

Радови на капиталним инфраструктурнимобјектима у граду касне, а то битно утиче и на ко-начну цену и могућност за финанисрање других.И поред чињенице да држава из средстава за за-штиту животне средине у градњи учествује са 45милиона динара од тих пара још нема ништа, ане би било добро да падну на терет градаимајући у виду чињеницу да је изградња већдобро премашила планирану цену која ће да до-стигне 800 милиона динара.

- Она прича са донатором средстава за из-градњу моста преко Ибра све више пада у воду.Према информацијама које имам Дирекција запланирање и изградњу је за наредну годинупредложила само 30 милиона динара што значида мост неће бити завршен у планираном рокузато што неће бити довољно пара. Очекујем и дасе заврши вртић на Ратарском имању који је узавршној фази. Било би лоше да се одуговалачиоко завршетка, а већ постоји спор за извођачемоко цена неких радова.

Упркос неких грешака у пројекту и рекон-струкције детаља у кухињском блоку завршеноје 90 посто радова – каже Нешовић.

У наредној години очекује се и завршетак ра-дова на изградњи спортске сале на Ратарскомимању. У тешким временима многи започети ра-дови зависе од количине средстава која стиижуиз републике. Већим учешћем државе у из-градњи капиталних објеката локалној самоу-прави остаје више могућности да сопственимсредствима финансира изградњу више мањихпројеката. Из тих разлога је основна улога свихкоји се баве послом да искористе свој утицај идопринесу да пројекте већег обима реализујузаједно са државом.

37

40

СТРАХ ОД

Нед

еља,

23.

дец

емба

р

Идеја о оснивању Канцеларије за младе присутна је уКраљеву већ неколико година, али осим повременеприче о потреби њеног оснивања није било конкрет-

нијих активности у том смеру. Повремене турбуленције наполитичкој сцени, несугласице између значајних политич-ких фактора, и ко зна шта још, допринели су да су млади уКраљеву остали без места на коме би могли да остварујузаједничке интересе. Било како било Краљево је један одретких градова у Србији који неме Канцеларију за младекакве већ постоје у 139 градова, а према ситуацији каква јетренутно међу водећим личностима ове популације питањеје када ће је и добити.

Иако су последњих неколико месеци појачане активно-сти представника младих, окупљених у политичким стран-кама и невладиним организацијама, да дође доформирања једне овакве институције времена за то је све

мање. На то је указано на прошле недеље одржаном округ-лом столу коме су присуствовали представници свих реле-вантних омладинских организација у граду. Вођени мишљуда међу различитим странкама не би требало да постојеразлике кад су у питању проблеми младих, млади напред-њаци су покренули иницијативу за формирање Канцеларијеза младе. С тим у вези желели су да чују мишљења пред-ставника младих из других странака, невладиних организа-ција, ученичких парламената краљевачких средњих школаи Уније средњошколаца.

Зоран Јанковић из Удружење „Креативна радионица“подсетио је да локални омадински сервис подразумева пру-жање услуга младима од стране општине и града. Те услугесервисирају Канцеларија за младе и омладински клубови.Канцеларију као део локалне управе, оснива локална са-моуправа и координира пословима везаним за друштвену

41

Хоће ли Краљево добити Канцеларију за младе?

Д УТИЦАЈА ПОЛИТИКЕ

- Уколико до почетка фебруара у Краљеву не буде формирана Канцеларија за младе нећемоћи да се конкурише за средства којима њен рад финансира Министарство омладине и

спорта

бригу о младима на нивоу општине, а послове усмерене камладима обавља и усмерава на клубове за младе у меснимзаједницама. Клубове могу оснивати локалне самоуправе,али и удружења грађана. Омладински клуб је део механи-зама за реализацију локалне бриге за младе и не сме се ме-шати са улогом и пословима Канцеларије за младе. Ова дватела заједнички делују за добробит младих, али не пред-стављају исти механизам. Уколико запослени у Канцеларијистално обезбеђују одлуке, средства, умрежавње институ-ција и друге обавезе из локалне политике, тек онда ће ом-ладински клуб успешно информисати младе, давати имсавете и обуку, али ће успешно помагати Канцеларији замладе која доноси информације о кршењу права младих,омладинских организација и организација за младе у сер-висирању услуга младима.

Оснивање канцеларије у начелу су подржали скоро свиучесници округлог стола. Међу њима су били представникомладине Нове Србије Марко Тошковић, Српског покретаобнове Ђорђе Балтић, Уједињених региона Србије ОљаПантић, Покрета за Краљево Жељко Ђаковић, Омладинског

клуба „Сложно за Краљево“ Михаило Васиљевић, Демо-кратске странке Србије Ненад Трпковић, Јединствене СрбијеИвана Мрвић, Социјалистичке партије Србије Бојана Баре-вић, Социјалдемократске партије Милан Поповић, Колек-тивне омладине Војкан Трифуновић, „Имам идеју“ АнђелаТошковић, Омладинске организације „Кварт“ Влада Петро-вић, Српске омладине Предраг Станковић, координатор заКраљево Уније средњошколаца Србије Јована Милићевић ипредседник Ученичког парламента Гимназије Алекса Вик-торовић.

Без жеље да политизују ситуацију млади напредњаци супоследњих месеци интензивно радили на обезбеђивањуподршке за отварање Канцеларије која би утицала на про-мену амбијента у граду у коме скоро половина младих неради, а 70 одсто би, према истраживањима, радо напустилоову средину кад би им се за то пружила прилика.

- Политичка ситуација је таква да је Српска напреднастранка преузела одговорност за рад Министарства омла-дине и спорта, па смо имали слободу да за нашу ини-цијативу тражимо подршку од њега и локалне самоуправе.

42

Обавили смо разговоре и дошли до податка да до фебруараморамо да имамо канцеларију за младе. У фебруару ћебити расписан конкурс за доделу средстава за рад, а дабисмо учествовали неопходно је да отворимо Канцеларијуза младе. Уколико је не отворимо до тог рока нема потребени да је отварамо, јер неће бити шансе да конкуришемо засредства. Канцеларија би требало да буде служба у оквируОдељења за друштвене делатности при Градској управи, пасмо о томе разговарали са начелником који се сложио сатим предлогом – објаснио је председик Савета за омладинуСрпске напредне странке Никола Радевић.

Времена за усклађивање са прописима је мало, па јенеопходно брзо деловање. Због систематизације раднихместа у оквиру Градске управе потребо је добити дозволуВладе Србије на коју се може чекати и дуже од рока којимје ограничена расподела толико потребних средстава.

Други начин био би да градоначелник формира Канце-ларију за младе у прелазном периоду док не стигне одго-вор од Владе. И ма колико код младих постојао страх одуплитања политике у рад будуће Канцеларије, без ње не

може да се донесе одлука о оснивању. Град је спреман да,у сарадњи са донаторима и пријатељима Српске напреднестранке, одвоји средства за адаптирање и опремање про-сторија за рад. Највећи страхови представника омладин-ских организација везани су за састав и начин изборакоординатора и других запослених у Канцеларији за младе.Закон предвиђа учешће локалне самоуправе износом од0,2% буџета, док би троје запослених требало да финансираМинистарство омладине и спорта.

- Чињеница да до сада није формирана Канцеларија замладе резултат је досадашње политике Краљева. Ми смокренули са мртве тачке и то нико не може да порекне, мадавидим да се коментарише као начија воља да се нешторади испод жита – каже Радевић.

Ни после сат и по разговора представници младих, осимдекларативне подршке, нису успели да усагласе ставове оономе што би требало да буде заједнички интерес. Једин-ствени су једино у оцени да политика не би требало да имаутица на рад и да је оснивање неопходно.

43

44

Омладина Покрета за Краљево

ДОМ ПРЕКАНЦЕЛАРИЈЕ

Омладина Покрета за Краљево подржава оснивање Канцеларије за младе само ако је токорак ка оснивању Дома омладине

Утор

ак, 2

5. д

ецем

бар

45

Краљeво је један од ретких градова у Србији који јошнема формирану Канцеларију за младе. Њено ос-нивање било је једна од значајних тачака многих

партија пред мајске изборе, а активности на отварањауинтензивиране су пред крај године. И као што је доса-дашње неслагање политичких чинилаца било камен спо-тицања у решавању овог проблема стиче се утисак да сеса таквом праксом наставља. Па, иако млади Покрета заКраљево у начелу подржавју отварање Канцеларије замладе сматрају да је рок који је за то поставило Мини-старство омладине и спорта исувише кратак да би се овајпосао обавио на начин који би највише одговарао мла-дим људима. Сигнали који долазе од оних који су иници-рали скуп заинтересованих за оснивање Канцеларије замладе у Покрету за Краљево тумаче као стављање про-блема младих у други план. Стално потенцирање тога које иницијатор оснивања наводи на сумњу да би том кан-

целаријом могли да управљају одређени политичкисубјекти, а не координатор који ће бити изабран.

Зато се омладина Покрета за Краљево залаже да сеиз приче о оснивању Канцеларије за младе искључи по-литичка компонента. У том смислу и подржавају њено ос-нивање само у случају да то буде корак ка оснивањуДома омладине о коме је на једној од претходних сед-ница Скупштине града постигнута једногласна политичкасагласност.

Дом омладине, као вишедеценијски сан генерацијамладих у граду, решио би, верују у Покрету за Краљево,знатно већи проблема младих. Био би то простор у комеби они могли да искажу своје потенцијале, место где биалтернативне позоришне групе могле да одржавајупробе и представе, и где би своје место могли да пронађусликари, уметници и многи други.

2

Начелник Полицијске управе Краљево Богољуб Живко-вић и ове године је поводом новогодишњих и божићнихпразника уручио новчану помоћ деци полицијских службе-ника који су настрадали вршећи службену дужност.

Полицијски службеници Полицијске управе Краљевовећ шесту годину заредом, два пута годишње, пред поче-так школске године и за Нову годину, издвајају 1% од својихзарада и уручују деци настрадалих колега до завршетка њи-ховог школовања. На измаку још једне године двадесет ос-моро деце добило је по четрнаест хиљада динара.

- Уочи новогодишњих и божићних празника видимо сеса жељом да вам честитам и пожелим породичну срећу, дадеца имају што мање брига и поблема, и да им детињство

протекне онако како планирају, а ми смо ту да макар малоу томе помогнемо. Ово је једанаести пут да се, поводом но-вогодишњих празника и почетка школске године, видимо иуручимо скромне поклоне пред наступајуће празнике.Надам се да ћете као и претходних година наћи најбољиначин да ове скромне поклоне приведете намени.

Повод за наше виђење није само празник већ, као и ра-није, жеља свих запослених Полицијске управе Краљево дасе са вама дружимо и да делимо лепе тренутке – рекао јеЖивковић и подсетио да је ове године личним средствимапомогао и Краљевчанин који живи у Холандији, а који јежелео да остане анониман.

- Као и на крају сваке календарске, и почетку школске, године полицијски службеници Полицијске управе ночаним поклонима, уз дружење, дарују децу настрадалих колега

Из Полицијске управе Краљево

УЗ ДРУЖЕЊЕ И ПОКЛОНИ

Чет

врта

к, 2

7. д

ецем

бар

48

Завршена прва фаза радова на изградњи спомен капеле

НАСТАВАК РАДО

Утор

ак, 2

5. д

ецем

бар

49

Током предизборне кампање пред мајске изборе го-тово све политичке странке су бројним обећањимнастојале да придобију поверење бирача. Једно од

обећања које је дала Српска напрена странка било је ве-зано за уређење простора Спомен гробља стрељаних крајжелезничке станице. После избора подршку су добили иод коалиционих партнера, па је почела реализација из-градња Спомен капеле према пројекту професора дрСпасоја Крунића.

Спомен капела на Гробљу стрељаних у Краљеву јеједан од објеката у амбијентално заштићеној срединикоја је, за архитектонско решење, добила награду далеке1974. године, када је грађен Спомен парк. Објекат круж-ног облика са стакленом куполом на врху има површина28,26 квадратних метара, а висок је, без крста, 10,6 ме-тара. Објекат уклопљен у амбијенталну целину биће об-ложен каменом пешчаром, а у унутрашњости својеврснеспомен собе биће убележена имена свих до сада позна-тих особа које су на овом месту стрељане у октобру 1941.године.

У завршној фази су радови на реализацији прве фазекоја подразумева израду темељних стопа и темељне

плоче. Након конзервирања радови ће бити нстављенипочетком наредне године чим то буду омогућили метео-ролошки услови. Буџетом града за наредну годину за гра-ђевинске радове планирано је шест милиона динара, а утоку 2014. и 2015. биће потребно још тридесет милиона.

- Оно што је битно у оквиру овога је да позовемо свељуде добре воље, који се сећају жртава, да нам помогнуи да као донатори дају нека средства. Већ се појавио из-весатан број донатора, а надам се да ће се и други, какофирме тако и приватна лица, одазвати да овај пројекатприведемо крају – рекао је приликом посете градилиштуградоначелник Краљева Драган Јовановић.

Време за завршетак радова није прецизно дефини-сано, а зависиће искључиво од темпа којим буду обезбе-ђивана потребна средства за реализацију овог за градизузетно важног пројекта. Ипак, очекује се да ће до краја2014. године у потпуности бити завршена меморијалнасоба у којој ће се, поред до сада познатих, наћи имена ипрезимена свих страдлих која до тада буду утврђена.

Извођач радова на изградњи капеле на Споменгробљу је краљевачко предузеће „АВИ“ доо АлександраПљакића.

ОВА НА ПРОЛЕЋЕГрадоначелник Краљева Драган Јовановићобишао градилиште на локацији Спомен

гробља на коме се завршава прва фаза ра-дова на изградњи спомен капеле

Потпуно игнорисање медија да указују на опасност одгенетски модификованих организама била је поводда Двери започну широку акцију и у оквиру трибина

грађанима широм Србије скрену пажњу на последице којењихова употреба може да има. Са друге стране ни поли-тичке организације нису показале спремност да се замерајуувозничким лобијима и мултинационалним компанијама.

Иако званични подаци говоре о стотинама хектара подгентски модификованом сојом у Дверима верују да се онагаји на чак 5000 хектара на микролокацијама у Војводини иМачви. Овај податак је повод да се од надлежних органа за-тражи да утврде како се толика количина семена нашла уземљи имајући у виду чињеницу да није могла да се про-шверцује.

Двери верују да генетски модификовану соју не гајеситни индивидуални произвођачи, јер произвођачи семенаитекако контролишу његов промет који се дефинише по-себним уговорима на чак четрдесетак страница. Оправданосе сумња да се увоз врши у сарадњи са корумпиранимдржавним институцијама које су до крајности криминали-зоване. Постојећи закон је један од ретких који је довољнорепресиван да, макар на папиру, може да заштити државуи грађане, али казнена политика према онима који га кршеније оговарајућа.

Мирослав Живковић у име Покрета Двери указује наагресивни маркетинг мултинационалних компанија и аме-ричке владе који врло вешто улазе на наше тржиште.

- Прво су се повезали са увозничким лобијем који водетајкуни и водеће компаније настале на пљачки државнихдобара. Нису случајно баш они одабрани, јер тајкунске ком-паније углавном препуштају мултинационалним компа-нијама сондирање тржишта и банкарски сектор.Деведесетих година смо и могли да се прехранимо, али уусловима неких будућих санкција Србија уопште не можеда рачуна на своја семена – упозорава Живковић.

У том контексту указује на нападе усмерене ка Институтуза ратарство и повртарство који треба да покаже колико јегрупација која напада Србију опасна. Институт је респекта-билна установа која се, поред производње семена, бави инаучним радом. После уништавања великих пољопривред-них комбината појачане су активности ка упропашћавањуоваквих института како би се откупила патентна права којеони имају.

Откупом хибридних сорти и аутохтоних семена Србијаби остала без могућности производње здраве органскехране. Двери негирају и тврдње да би се уласком у Светскутрговинску организацију повећале могућности за привла-чење страних инвестиција.

- Видели смо у досадашњем периоду шта значе тестране инвестиције. Долазе компаније које траже да им сепоклони градско грађевинско земљиште. Траже уступке попитању прикључака на инфраструктуру и велике дотацијеза отварање сваког радног места. Њих радници у прве тригодине не коштају ништа и свако од нас би могао под так-

50

Гајење генетски модификованих организама

ПАКТ СА Ђ

вим условима да буде капиталиста. Пошто те компаније ос-нивају стране корпорације из Србије ће моћи да износе ка-питал – упозорава на опасност Живковић тврдњом да намтакве инвестиције нису потребне.

Домаћа производња не би смела да се ослања на увоз-нички лоби који непримерено троши тешко стечена де-визна средства. Зато контрола трошења девиза, и редукцијаувоза потрошних роба, треба да буде превасходни интерессваке земље која води рачуна о својој економији.

Живковић указује да се код нас ради супротно, а да селиберализацијом тржишта форсирају организације као штосу Међународни монетарни фонд и Светска трговинска ор-ганизација.

Изговор власти да је и Русија потписала уговор са Свет-ском трговинском организацијом не би требало да значиништа зато што Србија није ни приближно уређена као Ру-сија. Приступање Светској трговинској организацији и по-птисивање Споразума о фитосанитарни мерама, којитретира питање генетски модификованих организама и ли-берализацију увоза, замка је у коју Србија не би смела даупадне. С тим у вези и подсећање на пример Новог Зеландакоји је посебним мерама забранио самостално гајење жи-вотних намирница.

- Морате од овлашћених агенција да добијете дозволуда би у свом дворишту гајили воће и поврће, или житарице.Забрањује вам се да размењујете семе, и да га продајете за

новац. Агенције имају страховита овлашћења као следећикорак контроле. На површинама под генетски модифико-ваним организмима не можете дуго, а неки кажу никада,да гајите уобичајене производе. У америчким савезнимдржавама Јута, Колорадо и Вашингтон забрањено је сакуп-љање кишнице. Њихова влада за то тражи да се плати одре-ђена такса, а ако се не плати идете у затвор. Немојте дасумњате да ће тако нешто да се уради и код нас – упозораваЖивковић.

У великом броју увозних производа, а све више и дома-ћим, посебно у кондиторским, лековима, вештачким су-пама и другим већ је доказано постојање генетскимодификоване соје. Генетски модификованом сојиним сач-мом хране се и многе домаће животиње које се користе уисхрани. У исто време не постоји никаква информација отоме шта се увози иако ови производи чине већину међуонима који су изложени у рафовима продавница.

Проблем посебне врсте представља констатација да јеотежано утврђивање сдржаја генетски модификованих ор-ганизама у појединим прехрамбеним производима. Упркосзаконске обавезе да састав буде истакнут на амбалажи ве-ћина произвођача га не поштује. Анализе којима се утвр-ђује садржај генетски мдификованих организама упојединим намирницама за сваку до њих може да кошта инеколико милиона долара, па се зато то и не ради.

Двери указују да влада уместо да донесе прописе којим

51

ЂАВОЛОМ

ће редуковати увоз оваквих непотребних роба ради сасвимсупротно. Зато потрошачима као једини начин одбранепреостаје бојкот производа чији састав није познат, а то је инајбољи начин обрачуна са увозничким лобијем. Поред чи-њенице да ипак постоји известан број људи који се бавепроизводњом здраве хране јавља се и потреба да свако које у прилици да дође до аутохтоних семена настоји да их са-чува.

Над Србијом се надвија још једна опасност, указујуДвери. Почела је продаја земљишта странцима, па је једнахрватска фирма мимо свих закона успела да на своје имеукњижи око 5000 хектара квалитетне земље, а опасност сенадвија над још 300 хиљада хектара.

Генетски модификовне организме Деври виде као савр-шено средство за масовно уништење свега живог на пла-нети. Бројна истраживања доказала су њихову штетност, аније познато да је било које утврдило корист, или безопас-ност. Ризици од пуштања у слободан простор још један суод разлога због којих Двери траже да се нипошто не при-стане на њих.

За расветљавање свих чињеница везаних за ефекте ко-ришћења у исхрани генетски модификованих организамапотребне су године и деценије озбиљног праћења и истра-живања. На основу до сада доступних података може да сезакључи да се ради о веома опасној ствари према којојсваки грађанин има обавезу да изрази противљење.

- Подељени смо по различитим основама, а те поделесу главни разлог мањег или већег успеха непријатељасрпске државе кроз деценије и векове уназад. Кад је оватема у питању никаква подела не сме да постоји и треба свизаједно да се боримо да зауставимо оно што су последицекоришћења генетски модификованих организама.

Ради се о злу кога промовишу, производе и дистрибуи-рају веома опасни велики играчи који имају готово неогра-ничене ресурсе. С друге стране једини начин да се противтога изборимо је да се сви удружимо и непрекидно боримода до остварења тог наума у нашој земљи не дође, да биостали слободна земља што је могуће дуже, ако је могућезаувек – категоричан је др Владан Шапоњић.

Генетске модификације су научна достигнућа, а кад сугенетичари и молекуларни биолози почињали да раде нањима као идеју у глави имали су могућност унапређењаздравља, квалитета живота, продужења животног века иборбу против болести за које данас нема лека. Као и у дру-гим стварима наука брзином светлости добија своје наличјеи други облик кроз војно политичку примену.

Својевремено је пре двадесетак година ДДТ, инсекти-цид за искорењивање маларије, забрањен због канцероге-ности. Вештачки заслађивачи су, као потенцијално опаснипо здавље, избачени из бројних производа. У вијетнамском,и другим ратовима, засипане су хемијским средствимаогромне шуме да би оголеле и тако омогућиле лакше га-ђање из авиона и хеликоптера. Убризгавање инјекција хор-мона раста теладима, прасадима и живини указује д онитоком само два месеца достижу прираст у тежини за који је

52

у нормалним условима потребно шест месеци. - Атомско и биолошко оружје делује на ограниченом

простору и оствари неке ефекте. Коришћење генетски мо-дификованих организама је никад објављен прикривенират. На површини нема ничега, а под маском науке, људ-ских права, унапређења квалитета живота, богатства, трго-вине, слободе, либерализма и свих осталих флоскулазападне демократије заузима се економски, а затим и био-лошки простор, неподобних земаља у које спада и Србија.Овај процес има своје законитости. Најпре доведу људе којиће да донесу законе. Појављују се лобисти, биши или са-дашњи министри и директори, научници, представници не-владиних организација и трговинских удружења. Ондадолазе међународне организације и на крају представницимултинационалних корпорација. Све време лобирају да сепромене закони, а кад се промене испадне да смо то самижелели. Као што се дешавало са многим другим стварима упрошлости доћи ћемо у ситуацију да ће нам рећи да смосами донели законе да желимо да применимо генетски мо-дификоване организме на својој земљи – објашњава др Ша-поњић.

Индија која има преко милијарду становника успела је уједној од највећих индустријских држава Махараштра да за-брани гајење генетски модификованог памука кад је на судудоказано да је повећан број самоубистава међу пољопри-вредницима који су засадили Монсанто памук зато што суушли у зачарани круг кредита. Добили су подстицаје у видукредита, посадили памук очекујући високе приносе узмање осетљивости на сушу и инсекте. Испоствило се да имтреба два пута више воде за заливање него за претходнекултуре коју су гајили, али и да су сваке године морали дакупују ново семе зато што је претходно било стерилно имогло да траје само једну сезону. У том зачараном кругу по-челе су да расту камате. Индијски сељак је прилично сиро-машан и није имао другог излаза, па су многи сматрали даје самоубиство једно од решења. После неповољних кре-дита долази опорезивање патентних права, мали произво-ђачи оптерећени кредитима пропадају, поседи сеукрупњавају и прелазе у руке домаћих велепоседника.

- Онда се донесе закон који дозвољава продају пољо-привредног земљишта странцима, а земља је већ обезвре-ђена и нигде се у свету не може да се купи по цени као штоможе код нас. Једног дана се пробудимо и схватимо даземља није наша, не припада Србији него некаквим оф-шоркомпанијама, мултинационалним корпорацијама и малојгрупи домаћих тајкуна који су потписали пакт са ђаволом.Онај код кога је тапија његова је земља, а чија је земља ње-гова је држава. Онда нема ни државе – категоричан је дрШапоњић.

Паралелно са овим одвијају се бројни други процеси,уништен банкарски сектор, задруге, индустија, комбинатишколе, здравље, правосуђе, војска као гарант слободе.

Нападима са свих страна изложена је црква, а на крајуће бити породица. Све то је повод је за бројна отворена пи-тања.

53

54

Крај најтеже године у пословању ЗЦ „Студеница“

ЧЕКАЈУЋИ Д

Сред

а, 2

6. д

ецем

бар

Као и на крају сваке године и овогодишња свеачанаседница Колегијума начелника и главних сестараслужби Здравственог центра „Студеница“ била је при-

лика за резимирање резултата остварених током ове ипредстављање планова који ће бити реализовани у наред-ној години. Обраћајући се присутнима директор центра дрЗвонко Веселиновић подсетио је да је одлазећа уједно инајтежа у пословању Здравственог центра током последњихпетнаест година. Уз чињеницу да на дан одржавања нијебило познато да ли ће, и у ком обиму, запосленима битиисплаћене зараде за последњи месец у години, пред ме-наџментомје и дуг од 6% на новембарске зараде.

Већина здравствених центара у Србији исплату зараданеуговореним радницима решила је визуелнијим и памет-нијим потезима у претходним годинама. У том периоду ус-пели су да са Републичким фондом за здравственоосигурање уговоре много већи број радника него што је тослучај у Краљеву. Подесћајући на пример Смедерева којизараде уговореним радницима исплаћује редовно, док не-уговорени заостају два месеца, потврђује да је на платномсписку краљевачког центра почетком ове године било 120ових радника. Запошљавани су по различитим основама,али се њихов број до краја године свео на око осамадесет.У исто време број уговорених радника се са 1623 у августудо краја године смањио на 1581. У овај број нису убројанизапослени у стоматолошкој служби. Смањен број радникаусловљен је природним одливом и ускраћивањем проду-жетка уговора онима чији рад није био неопходан. Тако је,у складу са критеријумима Министартва здравља Зрвственицентар „Студеница“ је већ почетком године остао без 50радника.

- У изборној години дуго се чекало на формирање Ми-нистарства здравља, а Републички фонд за здравственоосигурање још није решио проблеме које има, па је тешконаћи оне који би могли да помогну. Има пуно оних који ћеда саслушају, али је тешко наћи некога ко може да пресече.Наш задатак је да у следећем периоду најбрже што може,покушавамо да докажемо да нам треба још медицинскихрадника – каже др Веселиновић.

Поред чињенице да је број болничких дана за 3000мањи него пре две годне кадровски план омогућује безодобрења надлежне комисије само замену радника истогпрофила.

Након одласка у пензију одређеног радника он се скидаса кадровског плана, а чак више месеци се чека на одговоро попуни радног места. Када она стигне одлука о пријемуне може да се примени ретроактивно, већ само од данаприспећа потврде која дозвољава такву могућност. Менаџ-мент Здравственог центра очекује да се променом прописаомогући замена недостајућег радника радником истог про-фила по аутоматизму како се његово одсуство не би одра-зило на процес рада.

Најболнија тема су ипак зараде запослених за које је фи-лијали Републичког завода на време упућено требовање.Директор Веселиновић у тренутку одржавања колегијуманије био сигуран како ће на њега бити реаговано с обзиромда тражени износ превазилази суму новца која је уговореназа ову годину. Заједнички информациони систем, због одре-ђених пропуста, не функционише на најбољи начин, а по-следица је оспоравање појединих фактура по основу којихсе траже средства.

- Сад смо нашли пацијента који је хоспитализован 2011.године, а није отпуштен. Такве и грешке у преписивању ле-кова, као и све што нам се оспори од почетка наредне го-дине одузимаће се од плата и пребацивати се на теретзапослених. До сада су били сажаљиви, али ћемо моратида водимо рачуна коју шифру или лек преписујемо. Нашлисмо пацијента који је примљен, лечен, отпуштен, а да ганема у електронском систему, па ни у фактури – објаснио једр Веселиновић.

Све ово доводи до закључка да у дужем временском пе-риоду неће бити могуће запошљавање нових радника, а по-требни профили обезбедиће се, без сентименталности,ротацијом из сопствених ресурса. Слободна радна местапосле одласка у пензију попуњаваће се из редова неугово-рених радника, под условом да постоји одговарајући про-фил. Здравствени центар тренутно може да обезбедисредства за исплату једва десетак зарада ових радника, за

55

ДЕДА МРАЗА- Превасходни задатак Здравственог центра „Студеница“ у наредној години је да среди базу

података која је у хаосу, да се тачно зна ко ради, а ко не ради, у формалном смислу. Посебанзадатак је да се утврди ко ради а ко не у ефективном смислу. Чишћење списка запослених је

болно, али боље него да долази инспекција и да, по ко зна који пут, кажњава установу

остатак никако. Ригорозној интерној контроли биће под-вргнут ефективни број сати рада сваког радника, а времепроведено на дежурству компензирано слободним данима.Менаџмент Здравственог центра очекује помоћ и од син-диката са којима је у сталном контакту.

Најмање 50 милиона динара сопствених средставаЗдравствени центар је уложио у зараде запослених. Свакоодступање од законских прописа, када је у питању исплатазарада, представља озбиљан прекршај за који менаџментније спреман да сноси одговорност.

- У ову годину ушли смо са минусом од неких 153 ми-лиона динара. Највећи део били су трошкови лекова и са-нитетског материјала. На данашњи дан ми премадобављачима имамо обавезу од неких 134 мииона, штозначи да смо успели да смањимо дуг за двадесетак ми-лиона. У озбиљном смо проблему, јер смо на основу соп-ствених прихода половином године ушли у куповинуопреме. Опрема је стигла, а ми смо ушли у проблем са пла-тама и потпуно смо без динара на рачуну. Ником ништа неплаћамо и понашамо се у склду са многим српским фир-мама у негативном контеаксту. Потписали смо уговоре, а

ништа не сервисирамо, и видећемо како ћемо даље –објашњава нимало повољну слику др Веселиновић.

Иако се током године максимално водило рачуна о ку-повини лекова и даље према добављачима остаје дуг из ра-нијег периода. Износ од 8,56% од укупне масе за овепотребе није велики с обзиром да је код неких здравстве-них установа достигао читавих 600 посто. Наде се полажу удржаву која би ово прихватила кроз јавни дуг уз обавезуцентра све будуће уговоре за набавке потписује у оквирупланираног буџета.

У току 2012. године набављен је један ултразвук за рен-дген службу, један нови бронхоскоп, и један за отежану ин-тубацију који иде у салу, као и нешто специфичнихинструментарија за ушно одељење.

- Добили смо ауто, неке климе добили а неке купили,радили на инвестиционом одржавању, средили неке од ам-буланти, зановили оптику на урологији, а морамо стално даразмишљамо и о новим техннологијама, јер нам је обавезада будемо у тренду и пратимо како се развија здравство –каже др Веселиновић уз потврду да су се створили услови заформирање пејсмејкер центра.

56

Опрема и потрошни материјал у највећем делу већ супристигли у Краљево, а у току је едукација кадра. Очекујесе да он што пре заживи, јер је то поред Краљева интересКрушевца и Чачка.

Континуирана медицинска едукација одржава се годи-нама, а тај тренд је настављен и унапређен тако да су ство-рени услови да медицинско особље лиценцне бодовеостварује без великих трошкова због одласка на страну.

Две године после земљотреса стратешки задатак ме-наџмента Здравственог центра је да у наредној створиуслове за реконструкцију зграде Интернистичке болнице, апо завршетку неких формалних послова очекују се и кон-кретне активности.

- Огроман посао је урађен ове године, наше проблеменико од корисника услуга не осећа, а озбиљним и профе-сионалним односом највећег броја запослених се све тоамортизује. За следећу годину не могу ништа епохално даобећам. Неких екстра пара неће бити сем проширења за ле-кове и санитетски материјал што ће да покрије инфлацију.Шлепаћемо проблем плата још неко време, а ако не будемоимали подршку државе наћи ћемо модус да оних 6 посто

надокнадимо и вратимо запосленима крајем фебруара илиу марту наредне године - каже др Веселиновић.

Менаџмент центра чини све да обезбеди новац и издругих извора. Већ је обезбеђен посао на обављању систе-матских прегледа радника Телекома у неколико региона.Како се од Министарства не може очекивати никаква помоћза набавку нове опреме пажња је усмерена на донације идруге пројекте. Средствима Фонда Б92 већ су добијена дваинкубатора, порођајни сто, монитор, реанимациони сто забебе, а очекују се још, пре свега удружења Срба из Чикага.

- Очекујем Деда Мраза и надам се да ћемо да испли-вамо из ове ситуације. Задатак нам је да коначно рашчи-стимо базу података која нам је била у хаосу, да тачнознамо ко ради, а ко не ради у установи у формалномсмислу, а посебан задатак да утврдимо ко ради а ко не радиу ефективном смислу. Чистимо списак по цену да то будеболно, јер је боље да то ми учинимо, него да долази ин-спекција и да нас, по ко зна који пут, кажњава – рекао је на-челницима одељења и главним сестрама служби директорЗдравственог цетра „Студеница“ др Звонко Веселиновић.

57

Краљевчанке

Чињеница да од укупног броја становника у Србији имасамо шест до осам процената високо образованих до-датно је поражавајућа кад се зна да је половина њих

у иностранству, па земља мора да се ослони на знање самотри процента високо образованих. У таквој ситуацији, а кадастранке почну да му се удварају, истина раздражује, а лажразгаљује, па се народ лако хвата на тај мамац, црва наудици од кога не може да се наједе.

- Што се тиче образовања имамо занимања и школо-вање које не може да се примени у савременој технологији,јер се школује кадар само за административна занимања.Један афоризам каже да се радни стаж у свету остварујерадом робота, а овде радом робова. У јавном секторуимамо запослених колико је било у целој Југославији, а тоје страшна ствар. Са друге стране народ је обнерађен, нијенаучио да ради. Нада се помоћи од државе, а ниједнадржава на свету не даје, него узима – сматра Чакановић.

Иако према неким подацима у Србији постоји 400 до600 хиљада хектара земље у парлогу, с обзиром на квали-фикације, нема структуре која би могла са успехом да радиу пољопривреди, јер да би радио на пољопривреди човекмора да има одређена знања. У време када је индустријаразорена, и мора да почне из почетка, Србија доживљаванајвећу трагедију уништавањем села. Сатиричар типа Доб-рице Чакановића пре него мраз, сушу, поплаве и земљотрескао највећу елементарну непогоду доживљава државу којане чини ништа како би се зауставио долив сеоског станов-ништва. „Џабе дајем сво имање, њиву, шталу и говеда, по-томци се уципелили, марву нема ко да гледа“ кажеафоризам инспирисан стањем у коме се налази српскосело.

- Све су то ствари које ме инспиришу да пишем, а у

књизи има много лепих ствари које су везане за село. „Еј гу-њашу сви те јашу, а ти храниш земљу нашу“. И да смо поснази трећа армија у Европи не би могли да водимо ратове,јер нема села, и нема хране, а увозимо све што је некадасрпски сељак производио – каже и подсећа на афоризам„Политичари нас наговарају да се сељак посвети дувану.Ако и решим да мењам културу прећићу на марихуану“.

Тешка ситуација у земљи, коју помно прати, извор јебројних инспирација за човека као што је Добрица Чакано-вић који каже да би био много срећнији да се све ово штога инспирише није ни догодило. Упркос чињеници да не бимогао да пише био би срећан поред остатка срећног на-рода. Позивајући се на принцип дијалектичког мате-ријализма који се у Србији не прихвата, а који подразумевапрерастање квантитета у квалитет, подсећа на директораједног института у Швајцарској др Целентеа који указује дамора да дође до ренесансе једног друштва кад достигнеодређену форму засићења.

- Како кажу ови са запада урушавају се проверене де-мократскеи трајне вредности, а то значи да су постали самисвоји гробари. Кад нестане средње класе јавља се мали бројбогатих и превелики број сиромашних којима пуца трпило,па предузимају радикалне потезе који се састоје у насил-ном узимањуод оних који имају – каже Чакановић.

Без жеље да буде пророк указује на опасност од арген-тинског синдрома. И док сиротиње има и у другим земљамаЧакановић истиче срамоту богате земље, као што је Србија,која има народне кухиње. У време када градови све вишепостају сиротињске четврти најбоље ће живети они којисвоју стоку напасају на природним пашњацима, пију здравуводу и живе на чистом и незагађеном ваздуху.

- Ми имамо Београд, а Београд није само главни град,

60

ДРЖАВА КАОЕЛЕМЕНТАРНАНЕПОГОДА

Сатиричар типа Добрице Чакановића пре него мраз, сушу, поплаве и земљотрес као највећуелементарну непогоду доживљава државу која не чини ништа како би се зауставио одлив

сеоског становништва

(2)

61

сви главни су у Београду. Тамо је крем друштва, професории посланици, генерали, учитељи, сви који имају дебелуплату и не осећјуа оно што осећа већина становништва. Кадби ушли у структуру штедње, а на основу податка о 6 ми-лијарди евра на штедњи, мислим да би половина штедишабила за хапшење – каже Чакановић.

Уверен да добро познаје економију подсећа да је каодиректор уважене фирме својевремено из Шведске увезаоопрему за производњу тањира од пластифицираног папира.Извоз истих тих тањира у Шведску доказ је тржишне при-вреде и верификације квалитетног производа на тржишту.

Иако су многе поруке из књиге Поруке и српске муке(бруке) и даље актуелне обиље новог материјала наводи наразмишљање за допуну неког новог издања. Упркос великојжељи да нову књигу изда до краја ове године са жаљењемконстатује да то неће бити могуће, па ће морати да сачеканеку нову повољнију прилику.

Незаобилазна тема сатиричара је транзиција кроз коју

Србија пролази већ довољно дуго. Зато нам и указује на че-тири стуба промена у економском, политичком и правномсистему.

- Четврти стуб још не постоји, а то је промена у глависрпског човека и српске власти. Кад дође до тих променаможе да буде промена и у друштву. Уместо прста на обарачнеопходно је стављање прста на чело, јер „Због решењапреко метка сви крећемо из почетка“.

Демократија је владавина народа, а не владавина наро-дом. Овде се влада народом, а то није демократија. Затокажем да партијска демократија не постоји и неће постојатидок су на листама страначке перјанице које су ту дошле поразличитим основама, само не по памети, квалитету изнању. Зато осећам укус слободе, јер нисам зависан ни одкога. Жалосно је што људи са новим идејама у окиру једнепартије не смеју ништа да кажу, јер знају да ће бити изо-пштени. Тога није било ни у Савезу комуниста. Ако имашдобру идеју искажи је, нећеш да будеш кажњен зато што

62

имаш добру идеју. Ја имам осећај слободе и зато се осећамкао слободан човек. Па ишак, да нисам пишао уз ветармного бих боље прошао. Али, имао сам одређени став и мо-рални ниво испод кога се није могло ићи – каже Чакановићподсећајући на афоризам „Јајима је малао фасаде, због за-слуга међ водеће спаде“.

Да је промена начина избора народних представниканеопходна указује и онај који је примењиван при изборусрпских кметова док су тражени међу уваженим домаћи-нима. Отуда и потреба за променом свести српског човека,тим пре што, како рече, зна оне који пљуцкају по улицамауместо да пљуцкају у шаке, јер „не помажу молитве, негопомажу мотике“.

Подсећајући на Тарабиће који су тврдили да је потребносамо да се неко сагне и покупи богатство око себе подсећада у природи има много тога што треба само узети. И докХоланђани отимају земљу од мора, и претварају у плоднообрадиво земљиште, у Србији је и даље скоро 700 хиљада

хектара упарложене земље.- Ми немамо памети, оштећени смо гелерима у главу.

Мора коначно да се стави прст на чело и види који је пут из-ласка. Да би обишао свет човек мора да направи првикорак.

И док се сви удварају народу нико не говори колико бинам времена требало за то – каже Добрица у ишчекивањудана када више неће бити проблема као инспирације за пи-сање.

Да од рада има користи указују бројни примери из ду-гогодишњег радног искуства Добрице Чакановића када једобро плаћен квалификован радник био у прилици да укратком времену заради замашна средства. Разочаравајућеделује чињеница да су у данашње време младима већиузори мафијаши, него неки виђенији људу и добри рад-ници. Зато и каже „Златан ланчић око врта, црни ауди са петврата, сирови замлата, њему је писмен тата“.

63

Поред надалако чувених ратара поморавско селоМрсаћ познато је и по скоро деведесет година дугојспортској традицији. Отпочела је давне 1924. године

када је основан Фудбалски клуб „Морава“, а настављенаформирањем спортског друштва које је, поред фудбалера,окупљало стрелце и шахисте. Од 1971. године на ини-цијативу прослављеног маратонца Косте Коларевића уМрсаћу је одржана прва новогодишња атлетска трка коју,после 42 године, краси епитет најстарије новогодишње тркеу свету. Од пре неколико година организација је, првен-ствено због финансијских проблема, доведена у питање, пасу спортски радници овог села одлучили да је повере но-вооснованом удружењу мештана које је регистровано уАгенцији за привредне регистре под именом „Нового-дишње атлетске трке Мрсаћ 1971“. Од тада директор спорт-ског удружења Вучић Ђоковић улаже максималне напореда уједини политику, привреду и спорт како би трка билашто успешнија. Овогодишњи спонзори, град Краљево,„Хелга група“ и „Котленик промет“ помогли су да се настарту појаве најзначајнија имена српске атлетике. И поредчињенице да, због недостатка финанисја, у Србији немамного тркача ове године се на старту очекује стотинак так-мичара у неколико категорија. Међу њима је свакаконајзначајнија четворострука јуниорска првакиња Европе укросу и на стази, и вицешампионка света, Амела Терзић. Ор-ганизатори најављују и могућност доласка познате мара-тонке Оливере Јефтић, а и бивше шампионке Соње Столић.

И после више од четрдесет година Коста Коларевић сеса сетом сећа 1971. године. Све до њеног почетка потајно јегајио наду да би могао да се нађе на старту у свету познате

новогодишње трке у Сао Паолу. У земљи која је имала вишеод 20 милиона становника, и много добрих атлетичара,тешко је било у репрезентацији изборити место поредимена као што су Дане Корица, Драго Жунтар, Стеван Вуло-вић, Славко Кузмановић. Зато је Коларевић одлучио да ор-ганизује трку у свом селу. Када је изостало разумевањеспортских радника Мрсаћа прорадио је инат, па је уз помоћоца који је обезбедио ручак за тридесетак људи, на стартизашао са двадесетак атлетичара из Чачка и Краљева. Прватрка на стази дугој 6600 метара одвијала се у пет кругова.

- Трка је била изузетно брза. Трчали су прваци БалканаВукомановић и Станковић који су пре трке јавно претиликако ћу иза њих да покупим прашину. За Петра Поповића,који је у то време био велико име у Југославији, а каснијетрчао за београдски Партизан на 800 и 1500 метара, овастаза је била дугачка и ја их све убедљиво победим – сећасе Коларевић.

Дешавања која су тог 3. јануара у Мрсаћ довела ве-лики број значајних имена југословенске атлетикезаинтересовала су спортске раднике међу којимасу били Милош Бешевић, Стојан МитровићЦоле, Рајко Јовановић Чакаљ. Идеју да сеследеће године трка одржи дан ранијеподржали су и спортисти Атлетскогклуба „Металац“, а ПредрагЦијо-вић Пецо предло-жио да се укључе идевојке. Из ре-дова Југо-

64

Новогодишње трке у Мрсаћу

НАЈСТАРИЈЕТРКЕНА СВЕТУ

- Већ четрдесет две године у Мрсаћу се сваког другог јануара окупљају атлетичари на првомгодишњем одмеравању снага. - Рекорд стазе који је 1973. године поставио Коста Коларевић,

није оборен четрдесет година

Сред

а, 2

6. д

ецем

бар

65

Коста Коларевић

словенске народне армије, у коју је ступио 1973. године,Коста ће у сталној комуникацији са председником фудбал-ског клуба Милошем Бешевићем и атлетским радницимаКраљева припремати четврти по реду излазак на старт.Изаћи ће на њега као припадник спортске чете ЈНА из Ва-раждина где се налазио на одслужењу војног рока и опетпобедити.

Новогодишња трка првих дана 1975. године остаће за-бележена као међународна због учешћа петорице бугар-ских атлетичара међу којима је био Евгениј Игњатов, каснијепрвак света и светски рекордер на десет хиљада метара. Ипоред дуге традиције квалитет такмичара који су на трциучествовали из године у годину је опадао, првенствено збогпомањкања слуха оних који су је организовали. Последицатаквог стања, и одуства квалитетнијих такмичара, је чиње-ница да још није оборен рекорд стазе који је поставио КостаКоларевић давне 1973. године.

- Ја сам још пре 40 година трчао десет километара исподдесет минута, а то данас атлетичари не могу. Четворострукајуниорска првакиња Европе Амела Терзић нема динара, аја сам као спортиста савезног разреда имао стипендију Ат-летског савеза која је износила две плате професора. То јесада 100 хиљада динара, а могу да замислим колико су

имали они који су били бољи од мене – каже Коларевић.Трка у Мрсаћу је била на цени јер су на њу долазили ат-

летичари из свих република бивше Југославије, док данастога нема. Редовно је била и у календару Атлетског савезаЈугославије као трка која је отварала сезону атлетских так-мичења. Великим ангажовањем Косте Коларевића, и по-моћи атлетских радника, од наредне године биће укалендару такмичења Атлетског савеза Србије.

И наредног 2. јануара на старту трке у Мрсаћу наћиће сепионири, млађи и старији јуниори и сениори у мушкојиженској конкуренцији. Раме уз раме са њима су и ветераниод којих је најстарији већ добро загазио у девету деценијуживота.

Кости Коларевићу је у сећању посебно остала трка сасредине седамдесетих година прошлог века коју је обеле-жила велика хладноћа и температуре далеко испод нуле.Мазали су се те године сви учесници посебним кремама итрчали залеђеном стазом дугом 1650 метара. И поред свеганикада нико није пао нити се повредио.

- У време када је Милован Вукомановић био првак Бал-кана изјавио је у новинама да ће да ме победи у Мрсаћу.Победио ме је и он, али и Петар Поповић, јер сам тактичкилоше трчао. Трчао сам паралелно са Вукомановићем и

66

чекао последњих сто метара, али је он био исувише брз. Кадсам то видео опустио сам се, па ме је стигао и Пера Попо-вић, а ја сам био трећи – прича Коларевић.

Иако је са многим значајним атлетичарима био добарпријатељ сви су долазили у Мрсаћ да го победе на дома-ћем терену, међу њима и надалеко познат Партизанов ду-гопругаш Гајић.

- Увек прво скочим, па кажем хоп. Стаза је дуга 6600 ме-тара, кажем му, трчим и треба да знаш да ме никад нисипобедио. Кад је почела трка сви су били против мене. Гајовипријатељи су вукли, а ја видим да је то споро. И данас јеслаба конкуренција. Нема више тркача као што је биоСлавко Кузмановић, као што су били велики тркачи из цељ-ског Кладивара и београдског Партизана, зато што се малоулаже у атлетику. Амела Терзић не може да добије ни сти-пендију. Ако њен тренер не нађе спонзора не може да одена такмичење, а у Мрсаћу ће трчати први пут у сениорскојконкуренцији – прича Коларевић.

Каже још да је некада у краљевачком Металцу осамткмичара претрчало 5000 метара испод 15 минута. Сада так-вих нема у целој Србији. На новогодишњој трци у Мрсаћугодинама није победио ниједан краљевачки атлетичар. Од1971. године Коста Коларевић је 34 пута учествовао на трциу Мрсаћу и победио шест пута. Његов рекорд још нико није

оборио, а само четири такмичара су 6600 метара претрчализа време краће од 20 минута. Поред Косте то су Мића Ву-комановић, Петар Поповић и Бора Станковић.

- Осим мене и Мића Вукомановића нико од Краљевчананије добио трку. Знам колико је то тешко, али и колико ковреди. Не може на атлетику да се гледа олако. Мора да сеуложи и у ту децу, али са њима мора да ради стручњак. Кра-љево које таквог стручњака нема, било је годинама расад-ник врсних атлетичара, а Бора Станковић и МићаВукомановић су се поигравали са супарницима на балкан-ским првенствима. На кросу у Атини Бора је читавих 100 ме-тара оставио другопласираног Турчина. Какво је стање уатлетици дуго још нико неће да обори рекорд трке у Мрсаћустар 40 година – прича са сетом Коларевић који је давнихгодина умео да претрчи 10 километара за мање од 30 ми-нута. Садашњи такмичари то не могу ни за 35.

Иако повремено наступа на тркама ветерана следеће го-дине неће трчати у Мрсаћу. Можда ће то учинити на јуби-ларној 45. без обзира на резултат који буде постигао. Каорекордер авалског полумаратона на 20 километара жељноочекује некога ко би могао да га скине са трона. Срамота гаје, каже, што толико дуго држи рекорд стазе у Мрсаћу.

67

68

Драган Гацо Јовановић

Стручни штаб са фудбалерима на једној, и управа клубана другој страни функционишу као две независне це-лине које имају мало додирних тачака. Зато Драган

Јоавновић и не жели да прича како је тешка ситуација накоју указује прихваћена у клубу.

- Ја могу да причам о ономе међу фудбалерима. Ужас.Тренирате, а питање је да ли ћемо уопште да наставимопрвенство. То је требало избалансирати и утицати на играчеда не губе дух. Сећам се добро те ситуације и одајем великопризнање играчима који су имали одличан ментални склоп.Видео сам у њима карактер и то ме је све више давало надуда можемо да направимо праву причу.

Ја сам радио део посла независно од тога, али стојивеома болна чињеница да смо на путовања ишли као ама-терска екипа. Дешавало се да имамо један оброк ујутру иједан увече после утакмице. Само пред једну утакмицу смоишли у карантин, који подразумева спавање, и ту утакмицусмо победили. На све друге ишли смо на дан одигравањашто је ужасно напорно, поготово кад је био скраћен дан, пасмо морали да поранимо ујутру у 6, и после две виршлеподригуше одемо на путовање, да би одиграли утакмицу у13 сати – прича резигнирано бивши шеф стручног штабаСлоге.

Сва настојања да утиче на промену односа према екипиостала су без одговора. Зид ћутања је толико чврст да недаје ни мало наде да би могло да буде било кавих инфор-мација о бољитку, па се чине додатни напори да се екипаконсолидује како би што спремнија ушла у пролећни деопрвенства. Искусни тренер тврди да никада до тада није сту-диозније приступио припремама. Уз помоћ меродавнихстручњака изведено је најбоље могуће тестирање фудба-лера, а на основу резултата дефинисани параметри за даљирад. Све то у великој мери онемогућавао је изузетно висок

снег првих месеци ове године. Упркос свему резултати радатоком зиме довели су екипу у такву форму да је била бољефизички припремљена од свих других, чак и оних које су заприпреме у Турској, Словенији и Црној Гори трошиле и по 40хиљада евра. Против свих њих у другом делу лигашке тркепостигнути су добри резултати, са изузетком лучанске Мла-дости која је освојила бодове у Краљеву.

- Тим је растао, али у самоћи. Дешавало се да се по че-тири, пет недеља нико од руководства не појави на ста-диону, нити до нас долазили ни сигнали да желимо ту лигу.Ја сам се и даље оглашавао у штампи и медијима, објаш-њавао да имамо доста бодова, али с обзиром да ће фуд-балска кухиња почети да ради у свалчионице сам улазиомалтене под императивом и говорио играчима да хоћу дауђемо у лигу. Имали смо реалне услове за амбиције и жељуда то учинимо, а желео сам да покварим планове против-ничким екипама – објашњава Јовановић.

Али, без обзира на планове, спремност екипе и жељу дасе оставри историјски успех мали фонд од само петнаестакфудбалера не обезбеђује чврсту клупу за резерве.

До утакмице против зрењанинског Баната постојали суреални услови за наду. Утакмица је донела разочарање, јерје мањак од три бода онемогућио Слогу да дође на другоместо првенствене таблице. Половином другог дела про-лећне сезоне појавили су се први знаци сумње у коначануспех, тим пре што и даље од управе клуба не стиже по-тврда жеље да се постигне историјски успех. Трачак наде даби то могло да се догоди појавио се после утакмице противМладог радника. Управа клуба је увидела могућност на којује стручни штаб указивао много недеља раније. Гнев првогчовека стручног штаба растао је и експлодирао после утак-мице против крушевачког Напретка.

Атмосфера на стадиону указује на постојање озбиљног

69

НАКЛИЗАВОМ

ТЕРЕНУ

Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

(3)

клуба. Квалитетан стадион, светла рефлектора и организа-ција сусрета подсећају на атмосферу на какву је Јовановићнавикао током дугогодишњег рада у иностранству. И поредзаостатка од десет бодова за Слогом у Напретку су постојалеабиције за пласман у елитни ранг такмичења. Још пре мечавећ се на велико причало да је Напредак озбиљан канди-дат за пласман, а да Слога готово да и нема неке озбиљнијешансе. Очекивало се и смањено ангажовање Слогиних фуд-балера које би више подсећало на пријатељску утакмицу.Свестан је био Јовановић да нема опуштања против екипанишког Радничког и Доњег Срема и екипа које се боре заопстанак. Против свих, а и поред Напретка мора да се играпуном снагом.

- Тај Напредак је био преломан. За време утакмице самвидео да немамо никакве шансе за победу. Да је дошаоМанчестер Јунајтед не би имао шансе да их добије. Отишлисмо на утакмицу ослабљени, пала је и киша, а они су са пра-вом енергијом изашли из свлачионице. Видео сам да суврло често челни људи клуба улазили у свлачионицу, доно-сили позитиван дух и правили атмосферу. Деведесет постонаших играча игра први пут под рефлекторима у амбијентупред 10 хиљада људи у гледалишту и нормално је да су се

уплашили. Покушаво сам да утичем на њих. Моја неодме-рена изјава на полувремену да ћу да их напустим ако овуутакмицу изгубимо требало је да створи код играча побед-нички дух и да их мало раздрма. Утакмицу смо заслуженоизгубили без обзира на два непостојећа прекида – сећа сеЈовановић.

План пред утакмицу против Напретка био је да се из-држи притисак и у последњу трећину уђе без голова.Знајући за добру физичку спремност Слогиних фудбалераочекивала се добра игра у завршници у којој се показалоколико су Краљевчани спремнији, јер домаћини нису ус-пели да пређу на половину гостију. Поред добрих напада ивеликог броја шанси изостанак фудбалске среће онемогу-ћио је Слогу да се са гостовања врати са бодовима.

Све је до те мере пољуљало дотадашње самопоуздањевође стручног штаба који је, увидевши илузорност борбепротив ветрењача, после утакмице сумњу у даљи останак уклубу саопштио првом човеку краљевачког лигаша. Ни раз-говор који је уследио два дана касније није мого да утиче напромену одлуке тренера који је пре краја првенства већостварио амбиције клуба са почетка првенствене трке. Ам-биције за улазак у виши ранг такмичења спласнуле су 12

70

кола пре краја првенства. - Направио сам фудбалску бајку, остварио и више од по-

стављених циљева, па су ме убеђивали да останем. Али,важније од тога било је да нисам остварио свој циљ дапосле четрдесет година чекања заокружим фудбалскупричу и мом граду подарим улазак у Суперлигу.

Био сам се разочаран, јер сам осетио да не постоји некапосебна жеља да ме задржи у клубу без обзира што је наједном гостовању на некој телевизији, поред финих и пози-тивних ствари које је изрекао о мени, изјавио да никадбољи тренер није дошао у Слогу. Хвала му на томе, али јасам очекивао нешто друго, мало већу помоћ у раду. Знам даје имао проблема у фирми, и тражио два месеца да их решикако би се више посветио Слоги. То се отегло више месеции ја сам се осетио изданим – каже Јовановић

Иако више није приствовао тренинзима остао је у клубу,јер је нови тренер Иван Каралић деловао као продуженарука. Постављен је за првог тренера иако то није билонајбоље решење за тим. Много недеља касније ДраганЈовановић сматра да је погрешио што није својим новцемпомогао подизању мотивације младих фудбалера.

После пораза од лучанске Младости резултатом 3:0 сле-дио је меч против Доњег Срема, директног противника уборби за друго место на табели.

- Требало је после дебакла у Лучанима наћи додатнимотив, поготово што су већина били млађи играчи, који супосле два састанка враћени на прави пут. Са десет играчаодиграли смо нерешено 2:2, доминирали смо и контроли-сали игру већим делом утакмице. После тога направимо трипобеде заредом, а нико се не појављује на стадиону, јер субили задовољни чињеницом да остајемо у лиги. Играчизнају какав је наш договор био у свлачионици пред свакитренинг и пред сваку утакмицу. Нећу узалуд да губимвреме. Све муке које смо имали за време припрема тре-бало је да претопимо у праву причу и пробамо да поква-римо планове Радничком из Ниша, Доњем Срему иНапретку. Хтели смо да изненадимо људе који су сталнобили око нас, али не наше гориво и покретачка снага. Радиосам план за утакмицу против Радничког и Пожаревца, апред утакмицу са Инђијом иамо сам спор са газдом и вишенисам долазио – каже Јовановић.

- наставиће се -

71

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“

tomart@open.telekom.rs