doprinos protiv diskriminacije srbiji

7/26/2019 Doprinos Protiv Diskriminacije Srbiji

1/24

POGLAVLJE

POGLAVLJE


2/24

2

POGLAVLJE


3/24

4

LICNA DO KUMENT

^

OBRAZOVANJE

ZDR AVSTVENA ZA

UVOD

5

7

13

19

CIP -

,

316.344.7(497.11)

316.647.82:316.344.7(497.11)

DOPRINOS socijalnoj inkluziji i borbi

protiv diskriminacije marginalizovane

populacije u Srbiji. - 1. izd. - Beograd :

Praxis, 2013 (Beograd : Avantguarde design).

- 45, 46 str. ; 20 cm

Nasl. str. pritampanog engl. prevoda:

Contribution to Social Inclusion and Combat Against Discrimination of

Marginalised Population in Serbia. - Tira 300. - Napomene i bibliografskereference uz tekst.

ISBN 978-86-87549-21-0

a) - - b)

- - -

COBISS.SR-ID 202895628

SADRZAJ

^


4/24


5/24

POGLAVLJE

8

u Srbiji predstavlja ostvarene rezultate i postignut napredak, ali i preostale probleme u oblastiostvarivanja prava na pravni subjektivitet, socijalnu i zdravstvenu zatitu, obrazovanje, rad i zapoljavanjei prava na adekvatno stanovanje. Podaci korieni u izvetaju rezultat su istraivanja Praxisa, baziranog nakombinovanoj metodologiji koja je podrazumevala analizu zakonskog okvira, studije sluajeva, anketui fokus grupe sa pripadnicima romske2populacije, kao i intervjue sa predstavnicima relevantnih organai institucija. Analize domaeg i meunarodnog zakonskog okvira, kao i studije sluajeva, detaljnije su

obraene i predstavljene u pojedinanim izvetajima,3te o njima u ovom izvetaju nee biti vie govora,osim kada su upravo promene u zakonskom okviru od kljune vanosti za predstavljanje napretka iliproblema koji i dalje postoje u konkretnoj oblasti. Pored toga, izvetaj predstavlja rezultate ankete i fokusgrupa sa pripadnicima romske populacije i intervjua koje je Praxis zajedno sa partnerskim organizacijamasproveo u gradovima Subotica, Zrenjanin, Novi Sad, Ni, Vranje i u optini Bujanovac tokom 2013 godine.

Anketa je sprovedena na uzorku od 1.527 osoba, pripadnika romske nacionalne manjine, a sprovodilisu je lanovi partnerskih organizacija, lica romske nacionalnosti koja ive u pomenutim gradovima,pa se stoga moe govoriti o relativnoj reprezentativnosti uzorka. Instrument nije potpuno adekvatanza prikazivanje svih problema sa kojima se susreu pripadnici romske nacionalne manjine, naroitou sluajevima vee marginalizovanosti (pripadnici romske nacionalne manjine koji nisu upisani umatinu knjigu roenih i ne poseduju dravljanstvo, pripadnici romske nacionalne manjine nastanjeniu neformalnim naseljima), budui da se do ovih osoba tee dolazi u anketiranju. Stoga su, radipruanja to potpunije slike problema sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine suoavaju,rezultati ankete upotpunjeni rezultatima intervjua i fokus grupa sprovedenih u datim optinama,informacijama baziranim na sluajevima iz prakse Praxisa, ili su uporeeni sa rezultatima ponuenimod strane drugih izvora kada se radi o nacionalnom nivou. Konano, potrebno je naglasiti da ovirezultati nemaju tendenciju da precizno predstavljaju populaciju, ve se koriste da ilustruju razmereproblema sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine svakodnevno suoavaju.

2Romi predstavljaju jednu od socijalno najugroenijih grupa u Srbiji, te su projektne aktivnosti u najveoj meri bile usmereneupravo na pripadnike romske zajednice.3Izvetaji iz edicije Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu pravima i zatiti od diskriminacijedostupni su na http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/reports-documents/praxis-reports.

LICNA DOKUMENTA

^

Prvi preduslov za pristup skoro svim prizvoda iz matine knjige roenih, uverenpoloaja lica romske nacionalnosti u Ssuoavaju u postupcima pribavljanja linzakonski okvir koji bi pripadnicima ugupisa injenice roenja. Pored toga, mn

knjiga.4Zbog propisa koji je ureivao nauslovljena materijalnim poloajem graline karte, a samim tim i pristup veini je napredak u ovoj oblasti i uinjeni su pkada je u pitanju pristup linim dokume

Zakonodavni okvir je u pogledu ostvau avgustu 2012. godine, usvajanjem ZZVP) kojim je propisan poseban postmogu da se naknadno upiu u matodlikuje se nizom specifinosti koje bPostupak se pokree predlogom predne postoje drugi dokazi o vremenu i punoletna svedoka koji poseduju lin

Zakon o dopunama Zakona o vanparn

4Deo matinih evidencija u kojima su upisane injeKosovu, uniten je tokom sukoba na Kosovu 1999. stanovita organa u Srbiji smatraju nedostupnim.5Zakon o prebivalitu i boravitu graana, Sluben6Prema ranije vaeem Zakonu o prebivalitu i bgraani su morali da priloe dokaz o pravnom ospodstanarskom odnosu.


6/24

10

je predvieno da MUP, kada odluuje po zahtevima za sticanje dravljanstva, nije vezan reenjem sudakojim se utvruje vreme i mesto neijeg roenja. Ministarstvo unutranjih poslova bi u postupcimasticanja dravljanstva trebalo da primeni Zakon o dravljanstvu, uzimajui u obzir ve utvreneinjenice o vremenu i mestu roenja, kao i poreklu podnosioca zahteva. Meutim, lan 71k ostavljaMUP-u diskreciono pravo da ne prihvati odluku suda, kao dokaz o neijem vremenu i mestu roenjai poreklu u postupku odluivanja o zahtevu za sticanje dravljanstva. Jo uvek nije okonan nijedan

postupak sticanja dravljanstva za osobe koje su uz pomo Praxisa sprovele vanparnini postupakutvrivanja vremena i mesta roenja, te je rano govoriti o praksi MUP-a u vezi sa ovom odredbom.

U kontekstu ostvarene saradnje izmeu relevantnih institucija i organa od znaaja je Sporazumo razumevanju koji je potpisan u aprilu 2012. godine i kojim je uspostavljen osnov za zajednikoangaovanje u reavanju problema pravno nevidljivih lica izmeu Visokog komesarijata Ujedinjenihnacija za izbeglice (UNHCR), Zatitnika graana i Ministarstva za ljudska i manjinska prava, dravnuupravu i lokalnu samoupravu RS (od jula 2012. godine, Ministarstvo pravde i dravne uprave). Naosnovu Sporazuma, oformljen je Upravni odbor, a potom i Tehnika grupa kao njegovo radno telo.Praxis je lan Tehnike grupe koja je do sada sprovela niz aktivnosti, a posebno su znaajne obuk e zasudije o primeni Zakona o vanparninom postupku i obuke za matiare i slubenike koji obavljajuposlove dravne uprave u vezi sa dravljanstvom, prijavom prebivalita i izdavanjem linih karata.

Tokom prve godine primene ZD ZVP, zahvaljujui postupku utvrivanja vremena i mesta roenja,u matinu knjigu roenih uspele su da se upiu pojedine osobe koje su prethodno godinamabezuspeno vodile upravni postupak naknadnog upisa. Meutim, problem predstavlja duinavanparninog postupka utvrivanja vremena i mesta roenja. U jednom od Praxisovih sluajeva,reenje nije doneto ni nakon godinu dana od dana podnoenja predloga. Jedna od osnovnih tekoaodnosi se na vremenski period koji treba da proe od trenutka donoenja reenja kojim se utvrujevreme i mesto roenja jedne osobe do upisa u matine evidencije i izdavanja izvoda iz MKR. Upojedinim sluajevima, na upis u MKR eka se due od etiri meseca od dana donoenja reenja.7

7 Vie informacija dostupno na: http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/praxis-watch/item/653-neujedna%C4%8Dena-praksa-sudo-va-u-postupcima-utvr%C4%91ivanja-vremena-i-mesta-ro%C4%91enja.

Od poetka primene ZD ZVP do kr aja outvrivanja vremena i mesta roenjaosobe uspele su da dobiju i iz vod iz MKda je oko jedan odsto ispitanika izjavilknjige roenih,9dok je devet odsto isp

Jo uvek nije reen problem koji dovodkoraci koji bi obezbedili potovanje praodmah po roenju. Uputstvom o voense prilikom prijave roenja deteta podacknjige roenih, odnosno izvoda iz matikoje ne poseduju pomenute dokument

U novembru 2011. godine usvojen je nain prijave prebivalita za osobe ko jenacionalnosti iz neformalnih naselja. Zosnovu prava svojine, zakupa, ili po neje mogunost utvrivanja prebivalitana adresi prebivalita branog suprugcentra za socijalni rad (CSR) na ijoj te

8Navedeni postupci pokrenuti su u okviru kompl

strane Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za i9Razmere ovog problema u Srbiji i tani podaci o bnivou u matine knjige roenih nije upisano 1,5 od10Slubeni glasnik RS, br. 87/2011.11U Obrazloenju Ministarstva unutranjih poslovizriito se navodi da je uvoenje mogunosti utvrne mogu da prijave prebivalite po nekom od predrugim pravima.


7/24


8/24


9/24

16

Uprkos normativnim garancijama na osnovu kojih se zakljuuje da je obrazovanje dostupno svakomdetetu, u praksi se deca koja nemaju izvod iz MKR ili potvrdu o zdravstvenom pregledu ponekadsuoavaju sa tekoama prilikom upisa u kolu. Iako je jo od 2009. godine predvieno da se deca izosetljivih drutvenih grupa mogu upisati u kolu i bez dokumenata, pojedine kole nisu upoznate saovom odredbom, te se deavalo da odbiju da upiu dete koje ne poseduje izvod iz MKR ili potvrduo obavljenom zdravstvenom pregledu. Iako se vremenom smanjuje broj sluajeva u kojima kole

oteavaju ili onemoguavaju upis u prvi razred zbog neposedovanja dokumenata, Praxis se i daljepovremeno susree sa takvim sluajevima.Pojedina deca trajno su ostala izvan sistema obrazovanjanakon prvobitnog odbijanja kole da ih upie. Naime, ni roditelji nisu bili obaveteni o tome dadecu mogu upisati u kolu uprkos neposedovanju dokumenata, te su nakon prvog bezuspenogpokuaja odustajali, a pojedini i ne pokuavaju da upiu decu u kolu jer su uvereni da je neophodnoda deca poseduju prijavu prebivalita i/ili druge dokumente da bi pohaala kolu. 26

Najvei neuspesi u oblasti prava na obrazovanje povezani su sa velikim brojem romske dece koja neupiu osnovnu kolu ili naputaju kolovanje pre nego to steknu osnovno obrazovanje.27Posebno jezabrinjavajua situacija kada su u pitanju deca iz neformalnih naselja ili deca koja nemaju dokumente.Njima se ne dostavljaju ni pozivi za kolu, lokalne samouprave nemaju podatke o ovoj deci i nepreduzimaju se mere ukoliko ova deca ostanu izvan sistema obrazovanja. 28Pomenute problemeilustruje, izmeu ostalog, i dokument Sekretarijata za deju zatitu Grada Beograda Lokalni planakcije za decu u Beogradu, u kome se navodi da romska deca, ako uopte krenu u kolu, upisuju sesa 10-11 godina starosti. esto ova deca nisu spremna za redovnu kolu, iz razliitih razloga: od togada nemaju ta da obuku, da su gladna, do toga da ne znaju da dre olovku. (...) Gradske optine su

26Vie o tekoama sa kojima su se prilikom upisa u osnovnu kolu suoavala deca koja nisu posedovala izvod iz MKR ili drugedokumente, videti u izvetaju Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu pravu na obrazovanje pripadnika romske populacije uSrbiji, Beograd, novembar 2011, str. 22-26 (u daljem tekstu: izvetaj Praxisa o obrazovanju 2011).27Procenjuje se da oko 26 odsto romske dece ne pohaa osnovnu kolu, a da od ukupnog broja romske dece koja upiu osnovnukolu, 73 odsto je napusti pre sticanja osnovnog obrazovanja, Institut za otvoreno drutvo, Romska deca u specijalnom obrazovanjuu Srbiji prezastupljenost, niska postignua i uticaj na ivot,2010, str. 33 (U daljem tekstu: Institut za otvoreno drutvo).28Ibid, str. 28 i 29.

po Statutu Grada od 1.1.2009. u obavepohaaju nastavu, a optine nemaju po

Prepreku uspenom okonanju kolovakom se odvija nastava. Zbog nedovoljntzv. specijalne kole.30I rezultati anketa ko

navelo da ima potekoe u praenju naasovi u savladavanju gradiva. Dodatno

Nereen problem u oblasti obrazovaposle zavrenog osmog razreda nemobrazovanja, propisi ne omoguavaju

Iskljuenosti romske dece iz sistema obive u izuzetno loim uslovima, nedostzaposle i nemaju krov nad glavom.31 Oporodicama iji lanovi nemaju line dona socijalnu pomo. Stoga bi trebalo prkolovanje podrazumeva. Mehanizmi iskustva iz prakse pokazuju da socijalna

Ankete koje je sproveo Praxis pokazaoblasti obrazovanja, 35 odsto ispitanika

29Lokalni plan akcije za decu u Beogradu, 2012, strnakcijedeca.pdf.30Videti Strategiju za unapreivanje poloaja Roma u31Lica romske nacionalnosti u Srbiji jesu grupa kojasiromana. Videti Strategiju za smanjenje siromatv32Videti vie detalja u delu ovog izvetaja koji se od


10/24

18

je nepismeno. Osnovni razlozi za to, prema navodima ispitanika, najee su siromatvo i obaveza dapomognu roditeljima da zarade, a dalje kolovanje prekidali su zbog rane udaje, nisu imali elju ili nisuvoleli kolu, roditelji su im branili ili ih nisu ni upisali. Ostali razlozi odnose se na uticaj okoline, obavezuda uvaju brau i sestre, diskriminaciju, odlazak u inostranstvo ili oruane sukobe. Meu ispitanicimaija deca ne pohaaju kolu, a u uzrastu su u kom bi trebalo da pohaaju osnovnu kolu, ak petinaispitanika odgovorila je da su njihova deca prestala da idu u kolu upravo zbog toga to moraju da

rade i da pomau roditeljima u poslu. Odreeni broj pitanja postavljen je i deci ispitanika. Meu decomkoja su navela da pohaaju kolu,3387 odsto dece navelo je da redovno ide u kolu.

U dopisu Sekretarijata Ministarstva prosvete i nauke od 20.4.2011. godine, povodom zahtevaza pristup informacijama od javnog znaaja koji je uputio Praxis, navodi se da je (u) specijalnimkolama (...) do uvoenja inkluzivnog obrazovanja, tj. do 2010/11. kolske godine, bio velikiprocenat romske dece, koji se u nekim kolama kretao i do 80% ukupnog broja dece: 34Zakonomo osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i uvoenjem inkluzivnog obrazovanja otklonjenesu greke prethodnog zakonskog okvira i stvoreni su preduslovi za okonanje segregacije romskedece koja je vrena upuivanjem te dece u specijalne kole. Meutim, prekomerna zastupljenostromskih uenika u specijalnim kolama samo je jedan od vidova segregacije i diskriminacije kojisu se javljali u oblasti obrazovanja i koji utiu na nejednaku dostupnost kvalitetnog obrazovanja.Jedan deo problema odnosi se na kole u kojima je, najee zbog gueg naseljavanja romskogstanovnitva na odreenom prostoru, veina uenika koji pohaaju kolu romske nacionalnosti,a kvalitet nastave je loiji nego u ostalim obrazovnim ustanovama. Dogaa se da u ovim kolamaprocenat romskih uenika dostie ili ak prelazi 90 odsto od ukupnog broja uenika. U kolamakoje pohaaju preteno romski uenici deava se da kvalitet nastave stalno opada, kriterijumi se

sniavaju, neromska deca sve ree upisuju ove kole, a ona koja su ranije pohaala ove kole sveee ih naputaju.35

33Ukupno je 338 dece odgovorilo na pitanje i navelo da pohaa kolu.34Vie o ovom problemu, videti u izvetaju Praxisa o obrazovanju 2011, op. cit. Videti, takoe: Institut za otvoreno drutvo, 2010, op. cit.35Videti izvetaj Praxisa o obrazovanju 2011,op. cit., str. 46-47.

Povodom segregacije romskih uenikpoverenici za zatitu ravnopravnosti. Izakljuila da ne postoji diskriminacija,reavanja problema prevelikog broja rkoli, u sedmom razredu postoji isto romske nacionalnosti.36Pored toga, Pr

i zbog segregacije romske dece u Oromskog naselja, iji je broj stanovnibroj romskih uenika upisanih u kosu pohaali kolu bilo je romskog pda su uenici O Vuk Karadi u naaktivnostima i postupanjem O Vuk koli, nisu prekrene odredbe Zakona pogledu mera ijom realizacijom bi tre

Drugi deo problema tie se odnosaIlustrativan je primer O Jovan Jovankojoj je jedino romskoj deci zabranjivkole, pruan im je nii kvalitet znanjatrenutku, rasporeena su da sede iskromske nacionalnosti. Pored toga, depod izgovorom da teko mogu da saodgovornog lica, Praxis je podneo pr

postojanje posredne diskriminacije i p

36Informacije iz zapisnika sa sastanaka naelnika kola sa teritorije Leskovca, br. 299/2013-05 od 27.3zatitu ravnopravnosti, a u cilju spreavanja segreg


11/24

20

POGLAVLJE

U oblasti obrazovanja, normativne prepreke koje bi pripadnicima romske populacije mogle dauskrate pristup zagarantovanim pravima u najveoj meri su otklonjene. Pravo na obrazovanje jemeu retkima ije ostvarivanje zakon omoguava bez prilaganja ijednog dokumenta (do zavretkaosnovnog obrazovanja). Meutim, i dalje se javljaju problemi u praksi, a nizak stepen pismenostiromske populacije, kao i mali broj onih koji su stekli makar osnovno obrazovanje, nesumnjivoukazuju na to da i dalje ne postoji potpuna spremnost sistema obrazovanja da odgovori adekvatno

na specifine potrebe romske dece kada je re o pristupu pravu na obrazovanje.

Propisima u oblasti zdravstvene zatitgrupacije stanovnitva i izdvojena supripadnici romske nacionalne manostvare prava na zdravstveno osiguraje 2013. godine sproveo Praxis, pokadiskriminacijom prilikom ostvarivanja

da je bilo diskriminisano u zdravstveniispitanika kontinuirano susree sa ovkoji su naveli da su se susreli sa diskrimje da je bilo diskriminisano prilikom svzdravstva ukazali su i uesnici fokus gdiskriminacija potie od strane zapoispitanika doivelo je vreanje po naciustanovama. Uesnici fokus grupe u strane zaposlenih u centrima za socijpolicijskoj stanici.

Pojedinim osobama romske nacioneposedovanja dokumenata koji suneprijavljenog prebivalita. Imajui u koje je sproveo Praxis poseduje dokumpostoje znaajniji problemi u vezi sa plica ima zdravstvenu knjiicu, dok je n

tekoe u vezi sa pristupom zdravstveprebivalite.37Problem je trebalo da b

37Prema istraivanju koje je sprovedeno za potrebnema prijavu prebivalita/boravita na nacionalsprovedenim u est gradova Srbije, jedan odsto nji38Slubeni glasnik RS, br. 107/2005, 109/2005 - ispr.,

ZDRAVSTVENA ZASTITA

^


12/24

22

koji je u l. 22. st. 1. t. 11. izdvojio lica romske nacionalnosti bez prebivalita/boravita kao posebnukategoriju osiguranika. Meutim, ovaj lan Zakona dosledno se primenjivao samo u periodu od jula2010. do marta 2012. godine. Pre jula 2010. godine, osobe romske nacionalnosti bez prebivalita/boravita nisu mogle da se prijave na zdravstveno osiguranje zbog Pravilnika o nainu i postupkuostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Pravilnik) koji je, suprotnoZakonu, zahtevao prilaganje prijave boravita.39U februaru 2010. godine, Praxis je Ustavnom sudu

Srbije podneo inicijativu za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti Pravilnika u delu u komse propisuje obaveza prilaganja prijave boravka za lica romske nacionalnosti bez prebivalita/boravita. U julu 2010. godine, Pravilnik je promenjen i usklaen sa Zakonom, a umesto prijaveboravka, prilikom prijave na osiguranje po ovom osnovu bilo je dovoljno da se priloi izjava o tomeda je podnosilac prijave lice romske nacionalnosti i izjava o faktikoj adresi stanovanja. Zahvaljujuitoj promeni, mnogi pripadnici romske nacionalne manjine po prvi put su uspeli da se prijave nazdravstveno osiguranje i da dobiju zdravstvenu knjiicu. Samo uz pomo Praxisa, preko 120 osobauspelo je da pribavi zdravstvene knjiice u tom periodu. Meutim, prijava na zdravstveno osiguranjena osnovu izjave o pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini bila je mogua samo do marta 2012.godine. Naime, nakon to je donet Zakon o prebivalitu i boravitu graana,40Republiki fond zazdravstveno osiguranje je svojim filijalama prosledio instrukciju u kojoj je navedeno da lica romskenacionalnosti, ukoliko nemaju stalno prebivalite, odnosno boravite, uz prijavu na osiguranje trebada priloe i dokaz o prijavi prebivalita na adresi ustanove, odnosno centra za socijalni rad. 41 Iakoje prema Pravilniku za p rijavu na zdravstveno osiguranje i dalje dovoljno prilaganje izjave o mestu

39Uslov u pogledu prilaganja prijave boravka prilikom prijave na zdravstveno osiguranje za lica romske nacionalnosti najpre je bio

predvien u l. 6. st. 1. t. 11. Pravilnika o nainu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz 2006. godine.Pravilnik iz 2006. godine prestao je da vai 10. marta 2010. godine, a 2. marta donet je novi Pravilnik u ijem lanu 7. st. 1. t. 11 jezadran isti uslov u pogledu potrebnih dokaza i naina ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje lica romske nacionalnosti.40lanom 11. st. 2. t. 4. novog Zakona o prebivalitu i boravitu graana predvieno je da licima koja nemaju pravni osnov daprijave prebivalite (a koja su mahom pripadnici romske nacionalne manjine ili beskunici) nadleni organ utvruje prebivalite naadresi centra za socijalni rad na teritoriji optine u kojoj stanuju. Detaljnije o ovome videti u delu koji se odnosi na pristup linimdokumentima.41Akt Republikog fonda za zdravstveno osiguranje, br. 450-576/13 od dana 05.2.2013. godine.

boravka, filijale RFZO, u skladu sa instzahtevaju prilaganje prijave prebivalit

Praxis je uputio pritubu Zatitniku gprilaganja dokaza o mestu stanovanjZatitnik graana ustanovio da je bilo

da se primenom Uredbe,43

suprotno zdravstveno osiguranje kada ne mogu zdravstveno osiguranje upuena je odmera kako bi se Romima bez prebivaU cilju promene Uredbe, RFZO je uosiguranja, ali problem neusklaenososiguranje osoba koje nemaju prijavPraxis je Ustavnom sudu Srbije podnse od lica romske nacionalnosti bez prebivalitu, ali taj postupak jo uvek n

Sa tekoama koje nastaju prilikom oraseljena lica koja imaju prijavljeno posiguranje mogle da ostvaruju u mesinterno raseljenog lica. Meutim, po

42Umesto na Pravilnik, filijale se sada pozivaju na Usocijalno osiguranje, jedinstvenim metodolokimcentralnog registra obaveznog socijalnog osigurani koja je propisivala obavezu prilaganja prijave bor

je promenjena i u taki 7. odeljka 2.1. propisuje daprebivalite, odnosno boravite, uz prijavu na zdravza socijalni rad.43Za detaljnije o Uredbi, videti prethodnu napome


13/24

24

nacionalnosti nastanio se u neformalnim naseljima u kojima nije mogue prijaviti boravite. 44 Uvreme dok se dosledno primenjivao Zakon o zdravstvenom osiguranju, pojedine raseljene osoberomske nacionalnosti prijavljivale su se na zdravstveno osiguranje bez prijave boravita, tako to suprilagale izjavu o faktikoj adresi stanovanja.45Budui da ova mogunost vie ne postoji, internoraseljena lica sa Kosova bi pravo na zdravstveno osiguranje mogla da ostvare jedino u mestuprebivalita, to bi podrazumevalo odlazak na Kosovo ne samo prilikom prijave na osiguranje, nego

i svaki put kada je potrebno da se overi zdravstvena knjiica ili kada je potreban uput za leenjekoje nije obuhvaeno primarnom zdravstvenom zatitom.46Jasno je da siromanim osobama ovopredstavlja nepremostivu prepreku i da mnogi zbog toga ostaju bez zdravstvenog osiguranja. Slinetekoe postoje i kada su u pitanju Romi koji nisu raseljeni sa Kosova, a k oji, takoe, imaju prijavljenoprebivalite u mestu u kome ne ive. Ni oni ne mogu da se prijave na zdravstveno osiguranje umestu u kom stanuju. Kao i interno raseljenim licima bez prijavljenog boravita, i ovim osobamabi u mestu stanovanja bila dostupna samo primarna zdravstvena zatita,47ukoliko su prethodno umestu prebivalita overile zdravstvenu knjiicu.

U najteoj situaciji nalaze se osobe koje nisu upisane u matine evidencije i ne poseduju linedokumente, te usled toga nemaju mogunost da se prijave na zdravstveno osiguranje. ak ni decani trudnice, koje Zakon o zdravstvenoj zatiti izdvaja kao posebno osetljive grupacije stanovnitva,ne mogu da se prijave na zdravstveno osiguranje pre nego to se upiu u MKR i pribave ostale

44Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije i Vlade Republike Srbije, od oko 22.500 Roma koji su evidentirani u bazipodataka Komesarijata, svega 1.200 je smeteno u kolektivnim centrima. Iz toga proizlazi da je vie od 95 odsto interno raseljenih

Roma bilo preputeno samo sebi nakon naputanja Kosova, pa se veliki broj ovih osoba nastanio u neformalnim naseljima. Videtidetaljnije u delu izvetaja koji se odnosi na pravo na adekvatno stanovanje.45Prijavljivali su se na zdravstveno osiguranje kao lica romske nacionalnosti bez prebivalita, odnosno boravita, jer zbog neprijavljenogboravita nisu mogli da budu osigurani kao interno raseljena lica, iako je raseljeniki status prioritetni osnov osiguranja kod internoraseljenih lica koja ne ostvaruju zdravstveno osiguranje po nekom od osnova predvienih u l. 17. Zakona o zdravstvenom osiguranjuili kao lanovi porodice osiguranika.46Videti lan 47a Pravilnika.47Videti lan 47 Pravilnika.

dokumente koji su potrebni za prijavugraana uputio je RFZO preporuku ksu prijavljena na zdravstveno osigurobveznici doprinosa za zdravstveno oso overi zdravstvenih knjiica za decu kzbog neuplaenih doprinosa nisu mo

koja nisu upisana u MKR i koja nisu steza zdravstveno osiguranje i traio infna zdravstveno osiguranje. Dobijen jeosiguranje i istaknuto je da je upis u mo identitetu, prethodno pitanje za oosiguranje u tom po gledu nije izuzeta

Osobama bez dokumenata dostupnasluaju, svakoj osobi se mora ukazati zdravstvenog osiguranja. U vezi sa predvia da Republika, u cilju ostvahitnu medicinsku pomo osobama koobezbeuju u budetu Republike. Dobez prebivalita u RS, a potom je, nazdravstvenoj zatiti,51proirena na sve drugaiji nain. Meutim, ostaje nereu sluajevima kada je jedno lice primlje

bude zadrano na leenju u zdravstvzdravstvene zatite u sluajevima koji

48Preporuka br. 14-288/12 od 22.6.2012. godine.49Akt RFZO, broj 54-2935/11-1 od 29.7.2011. godin50l. 18. st. 1. t. 8. Zakona o zdravstvenoj zatiti.51Slubeni glasnik RS, br. 57/2011.


14/24

26

POGLAVLJE

Pravo na zdravstvenu zatitu u Srbiji ne mogu da ostvare upravo oni koji su posebno ranjivi osobekoje nemaju potrebne dokumente i ko je su, istovremeno, pripadnici jedne od najmarginalizovanijihmanjina, koje ive ispod granice siromatva i u izrazito tekim stambenim uslovima koji uzrokujui ee oboljevanje.52 Pored oteanog pristupa zdravstvenim uslugama, problem predstavlja idiskriminacija, sa kojom se pojedini pripadnici romske nacionalne manjine susreu u zdravstvenimustanovama, to moe da umanji njihovu spremnost da se blagovremeno obraaju lekaru u

sluaju bolesti. Znaajan napredak u pogledu pristupa zdravstvenoj zatiti bio je postignut kada jezakonodavac predvideo mogunost ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje i za lica romskenacionalnosti bez prebivalita, odnosno boravita, ali je zbog neusklaenosti podzakonskih akatasa Zakonom o zdravstvenom osiguranju taj progres bio samo privremen. Navedeni nedostaciumnogome ograniavaju domete primarne zdravstvene zatite, koja bi trebalo da bude najznaajnijesredstvo za umanjivanje razlika u zdravstvenom stanju i kvalitetu ivota izmeu ugroenih grupa iveinskog stanovnitva.

52O uslovima u kojima ive pripadnici romske nacionalne manjine, videti deo izvetaja o pravu na adekvatno stanovanje. O uticajuuslova stanovanja na zdravstveno stanje pojedinaca, videti detaljnije u izvetaju PraxisaAnaliza glavnih prepreka i problema u pristupuRoma pravima na zdravlje i zdravstvenu zatitu, Beograd, jul 2011, str. 39-40.

Analizom Zakona o socijalnoj zatiti53ovoj oblasti odnosi na odredbe o zasosobe koje nigde nemaju prijavljeno p

Dodatne tekoe stvaraju komplikovaprotiv srodnika, koja je, kao uslov za

godine, kada je usvojen vaei Zakon Usluge socijalne zatite dostupne su potreba za neodlonom intervencijbezbednosti u situacijama koje ugroneophodna. U takvim situacijama, nadlice kome je potrebna neodlona inteoblasti socijalne zatite, ona ostaju ne

Deo problema u vezi sa mesnom nado prebivalitu i boravitu graana kojZakona predvieno je da se osobama nadlenog organa utvruje prebivalitive. Iako jo uvek postoje tekoe pruslova za doslednu primenu Zakona ostanovanja, koje prema ranijem zakonimaju pristup pravima, ukljuuju i i pra

su u pitanju osobe koje imaju prijavljeroenja), a u mestu u kome stanuju, prebivalita/boravita. U istoj situaciji n

53Slubeni glasnik RS, br. 24/2011.54l. 68. st. 5. Zakona o socijalnoj zatiti.55Videti odeljak Upis u matinu knjigu roenih i pr

SOCIJALNA ZASTITA

^


15/24

28

koja su se nastanila u neformalnim naseljima u kojima nije mogue prijaviti prebivalite, ni boravite.

Pored problema u vezi sa zasnivanjem mesne nadlenosti, lica romske nacionalnosti su i u primenipropisa iz oblasti socijalne zatite suoena sa komplikovanom administrativnom procedurom koja uvelikoj meri oteava pristup ovim pravima. Ostvarivanje prava na neki od oblika materijalne pomoizavisi od prilaganja velikog broja dokaza, ije prikupljanje i podnoenje u nekim sluajevima moe

da dovede u pitanje proporcionalnost postavljenih zahteva. Ispitanici koji su uestvovali u fokusgrupi odranoj u Novom Sadu istakli su da im, pored problema u vezi sa prijavom prebivalita,najveu tekou predstavlja prikupljanje dokumentacije, ukljuujui i dokumente potrebne zadobijanje socijalne pomoi. esto im problem predstavlja to to iz Novog Sada moraju da putujuna jug Srbije (u mesto roenja) kako bi pribavili potrebne dokumente, a nemaju novac da plate put.

U posebno tekoj situaciji nalaze se pravno nevidljiva lica i druga lica bez potrebnih dokumenata,meu kojima je i veliki broj dece. 56 Bez obzira na ugroenost i uslove u kojima ive, osobe bezdokumenata nemaju ni teorijsku mogunost da postanu korisnici nekog vida materijalne pomoi,jer ne mogu da priloe dokaze k oji su potrebni za ostvarivanje ovog prava.

Nepribavljanje dokaza po slubenoj dunosti predstavlja jo jedan nain na koji se Romima oteavapristup pravu na socijalnu zatitu. Postupajui organ trebalo bi da po slubenoj dunosti pribavidokaze u sluajevima kada to moe uiniti bre i lake od same stranke,57ali su u praksi strankenajee primorane da same pribavljaju dokaze.58

Jedan od problema koji nastaje prilikom ostvarivanja prava na socijalnu pomo jeste i odnos zaposlenih

56 Prema istraivanju koje je 2010. godine sprovedeno za potrebe UNHCR izvetaja Lica u opasnosti od apatridije, meu pripadnicimaRAE populacije u Srbiji, 5,4% osoba nema linu k artu, 3% nema prijavljeno prebivalite, odnosno boravite, 2,3% osoba nije upisanou evidencije dravljana, 1,5% osoba nije upisano u MKR. Videti, UNHCR, Lica u riziku od apatridije, op. cit.57l. 127. st. 2. ZUP-a.58Videti detaljnije u izvetaju Praxisa Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zatiti za ugroene grupe na jugu Srbije , Beograd, maj 2013, str. 12-13.Videti, takoe, izvetaj PraxisaAnaliza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravu na socijalnu zatitu, Beograd, april 2011, str. 25-29.

u centrima za socijalni rad prema podVranju i Zrenjaninu alili su se na lo oispitanika imala je negativna iskustvaponaanju prema pripadnicima romskse pripadnici romske nacionalne manjJedino su ispitanici iz Subotice i Novog

je tokom posete neformalnom naseljuNovi Sad diskriminie Romkinje koje mje podneo pritubu poverenici za zatSad diskriminisao pet osoba na osnovmiljenju preporuila slubeniku CSR dse ubudue suzdri od uznemiravajui

Problem predstavlja i to to, pri odreivaobzir i k ategoriju proputene zarade.60rad u sivoj zoni ekonomije (neformalniposlovi, nadniarenje i slini poslovi bse odnosi na ona nezaposlena lica kojzarade odreenu sumu novca. Pomenuredovnom kolovanju. Tako centri za spomo mogao da ostvari, iako je nije koja se dodeljuje korisnicima. tavie, u potpunosti ostaju bez prava na mat

u fokus grupama u Niu i Vranju. Uestoga to im u CSR trae fotokopiju pasnisu boravili u inostranstvu. Ukoliko jesostvarili prihode koji im uskrauju prav

59Intervju od dana 29.8.2013. godine.60l. 3 Pravilnika o obrascima u postupku ostvariva


16/24

30

POGLAVLJERAD I ZAPOSLJAVANJE

Pored svih problema sa kojima se suoavaju Romi koji su korisnici novane socijalne pomoi, u Zakonu osocijalnoj zatiti koji je usvojen u aprilu 2011. godine, zakonodavac je postavio jo jedan uslov koji za mnogekorisnike predstavlja nepremostivu prepreku. U lanu 84. Zakona, propisano je da je pojedinac, odnosnolan porodice koji je nesposoban za rad, duan da uz zahtev za utvrivanje prava na novanu socijalnupomo dostavi i pravnosnanu sudsku odluku, sudsko poravnanje, ili dokaz da je kod nadlenog sudapokrenuo postupak radi utvrivanja obaveze izdravanja od strane srodnika sa kojim ne ivi u porodici, a koji

je prema zakonu kojim se ureuju porodini odnosi u obavezi da uestvuje u njegovom izdravanju. Ovomodredbom se ostvarivanje prava na socijalnu zatitu dodatno oteava, budui da se ionako sloen upravnipostupak dodatno optereuje obavezom podnoenja tube sudu. Kao neuke stranke, korisnici novanesocijalne pomoi najee nisu u mogunosti da sami sastave tubu i podnesu je sudu bez pravne pomoi.S druge strane, samo neke optinske uprave imaju slubu za besplatnu pravnu pomo, tako da one nisu umogunosti da pomognu svim korisnicima kojima je, da bi mogli da podnesu zahtev za novanu socijalnupomo uz ispunjenje uslova za podnoenje tube za izdravanje, besplatna pravna pomo neophodna.

Propisivanje jedne ovakve odredbe doprinosi smanjenju broja korisnika novane socijalne pomoi,imajui u vidu injenicu da e mnogi korisnici pre odustati od podnoenja zahteva nego to epodneti tubu protiv lanova porodice. Jedni, iz straha da ne narue porodine odnose, ili dodatnone pogoraju esto vrlo lou materijalnu situaciju svojih najbliih, a drugi, zato to bez pravnepomoi nisu u mogunosti da sami pokrenu postupak pred sudom.

Meu osobama koje su bile obuhvaene anketama koje je sproveo Praxis, novanu socijalnu pom oprima 600 ispitanika, dok 461 ispitanik ne dobija ovu vrstu pomoi. Jednokratnu pomo primiloje 378 lica, dok 499 ispitanik a nikada nije primilo jednokratnu pomo , a zahtevi su im uglavnom

odbijeni. Pritom, svega 16 odsto ispitanika je zaposleno.

Nemogunost ostvarivanja prava na socijalnu zatitu kada su u pitanju osobe koje su pogoenesiromatvom moe predstavljati ne samo povredu ekonomskih i socijalnih prava, nego i negiranjeljudskog dostojanstva. Upravo zbog toga, drave imaju obavezu da kroz sistem socijalne zatite pomognulicima koja se zateknu u stanju ugroenosti. Pa, ipak, u Srbiji se potencijal socijalne zatite ne koristi uveku dovoljnoj meri, to moe dodatno da pojaa socijalnu iskljuenost onih lica koja su najvie ugroena.

Pripadnicima romske nacionalne manjsa diskriminacijom, a esto nemaju nranjivih grupa na tritu rada. ak i k adesto rade na najloije plaenim mestodnosu, a sredstva za ivot najee osili sakupljanjem sekundarnih sirovina.

U anketama koje je sproveo Praxis u eszaposleno.61Ugovor na neodreeno v65 odsto ispitanika koji ostvaruju prihodreeno vreme (33 odsto), zatim, beodsto). Osobe koje su navele da su zapi u javnom preduzeu (27,73 odsto islanova porodice (66 odsto zaposlenih

Ozbiljne prepreke u ostvarivanju pradiskriminacija i uvreene predrasude. Pi rasprostranjenom govoru mrnje, a najvie izraena nalazi se upravo zapoili same bile izloene otvorenoj diskrise to dogodilo lanovima njihove po

61

Pored ovih anketa, Praxis je prethodno, u periona pristup pravima na rad i zapoljavanje i koje jeu odnosu na istraivanje koje je sprovedeno 2013injenicom da je anketama iz 2012. godine bio oza zasnivanje radnog odnosa. Vie detalja o istrai

problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad

2013).62Redovan godinji izvetaj Poverenika za zatitu ra

^


17/24

32

ne mogu ili nee da ih zaposle zbog toga to su Romi.63 Meutim, posredna diskriminacija jerasprostranjenija od direktne diskriminacije, budui da poslodavac koji odbija da primi romskogkandidata na posao, svoju odluku moe objasniti razlozima kao to su popunjenost radnih mesta,nedostatak kvalifikacija ili iskustva romskog kandidata, i slino. Zbog nepoznavanja svojih prava ipojma diskriminacije, malo je verovatno da e romski kandidat uopte dalje ispitivati opravdanostovog odbijanja. Meu ispitanicima koji su bili obuhvaeni Praxisovim anketama iz 2013. godine, 4,5odsto njih odgovorilo je da je bilo diskriminisano prilikom traenja zaposlenja ili na radnom mestu.Meutim, iz anketa proizlazi i to da znaajan broj ispitanika (34 odsto) nije znao ta je diskriminacija,ak ni kada im je dodatno objanjen pojam. Meu onim ispitanicima koji su odgovorili da znaju taje diskriminacija, 24 odsto je izjavilo da smatraju da su bili diskriminisani, a 36 odsto je odgovoril oda su oni ili lanovi njihove porodice trpeli uvrede zbog svoje nacionalne pripadnosti, ali to nisusmatrali diskriminacijom. Navedeni podaci pokazuju zbog ega je teko identifikovati diskriminaciju,ukljuujui i diskriminaciju na radnom mestu ili pri traenju zaposlenja, to dodatno oteava ipreduzimanje odgovarajuih mera za suzbijanje i spreavanje ove pojave. Veina ispitanika (njih21,37 odsto) koji su naveli da su bili izloeni diskriminaciji nisu preduzeli nita povodom toga. Takoe,58 odsto ispitanika koji su bili obuhvaeni Praxisovim anketama iz 2013. godine odgovorili su da neznaju kome bi se obratili za pomo u sluaju diskriminacije. Kada je re o fokus grupama, ispitanicisu veinom bili upoznati sa pojmom diskriminacije, a oni koji su smatrali da su bili diskriminisani, 64najee su navodili da su bili izloeni diskriminaciji u centru za socijalni rad i u zdravstvenim iobrazovnim ustanovama. Meutim, uesnici fokus grupe iz Bujanovca istakli su da je diskriminacijanajrasprostranjenija upravo u oblasti zapoljavanja.

Ostvarivanje prava na rad pripadnika romske nacionalne manjine oteano je i zbog komplikovanih

procedura i uslova za dobijanje dokumenata koji su potrebni za zasnivanje radnog odnosa, tomnoge onemoguava da zakljue ugovor o radu. 65Osobe koje su, pored toga to su pripadnici

63Videti izvetaj Praxisa o pravu na rad 2013, op. cit., str. 75.64Izuzev u Subotici, uesnici svih ostalih fokus grupa istakli su da su bili izloeni diskriminaciji.65Prema izvetaju UNHCR-a Lica u opasnosti od apatridijeiz 2011. godine, 5,4% Roma nema linu kartu, 1,5% nije upisano u matinuknjigu roenih, 3% nema prijavljeno prebivalite/boravite, 2,3% nije upisano u knjige dravljana. Videti: Gazela Pudar, Lica u opasnosti

romske nacionalne manjine, istovreproblemima. Naime, nezaposlenim zbog toga to im je prebivalite i damogunost pribavljanja radne knjiicnemaju mogunost da se prijave na eu pronalaenju zaposlenja, niti da kopredstavljaju jednu od najranjivijih grufebruaru 2010. godine uputio apel za izdavanje radnih knjiica i prema mestsprovedene 2013. godine pokazuju drezultata anketa koje je Praxis sproveoradnu knjiicu bio je 22,8 odsto, pa sebez radne knjiice vei od rezultata do

od apatridije u Srbiji, jun 2011 (dostupno na: http://Bez posedovanja navedenih dokumenata (odnosmogue zasnovati radni odnos, niti se prijaviti na e66Za prijavu kod NSZ, kao i za zasnivanje radnog odradnu knjiicu.67Stav 1. lana 5. Pravilnika o radnoj knjiici propisorganu optinske uprave prema mestu njegovog raseljena lica sa Kosova, u skladu sa ovom odredb

prebivalite podnela zahtev za izdavanje radne knfinansijskih razloga, jer veina ovih ljudi ivi u izuzetna Kosovu ne funkcioniu institucije Srbije, interno68Detaljnije o ovome, videti u izvetaju Praxisa o pr69Anketama iz 2012. godine, za razliku od anketa izdokumenata (prema izvetaju UNHCR-a Lica u opaivi u Beogradu). Stoga bi, u cilju boljeg sagledavatrebalo videti i izvetaj PraxisaAnaliza glavnih prob


18/24

34

Otean pristup formalnom zaposlenju dovodi do veoma rasprostranjene pojave zapoljavanja usivoj zoni ekonomije. Procenjuje se da ak 70 odsto Roma, starosti izmeu 15 i 64 godine, radi bezugovora o radu.70Meu razliitim oblicima neformalnog samozapoljavanja Roma, najzastupljenijaaktivnost je sakupljanje sekundarnih sirovina.71Ankete koje je sproveo Praxis 2012. godine pokazalesu da je ak 212 ispitanika (65,43%), od ukupno 324 osobe koje nisu u radnom odnosu, niti supenzionisane, obavljalo poslove u sivoj zoni rada ili se povremeno bavilo sezonskim poslovimai sakupljanjem sekundarnih sirovina. Neformalni rad za mnoge pripadnike romske nacionalnemanjine predstavlja jedini nain obezbeivanja sredstava za ivot. Meutim, za pojedince koji suangaovani u neformalnoj ekonomiji i za njihove porodice, ova pojava povlai veoma ozbiljneposledice njihov rad je nedovoljno plaen, nemaju zdravstveno, ni socijalno osiguranje, poslovikoje obavljaju esto su opasni po zdravlje, a u sluaju bolesti ili povrede na radu, oni ostaju bezikakvih prihoda. U takvim situacijama, esto ih odmenjuju deca, to z a posledicu ima nove negativnepojave deji rad i prerano odustajanje od kolovanja meu romskom decom.

Minimum godina za zasnivanje radnog odnosa u Srbiji jeste usklaen sa zavretkom obaveznogobrazovanja, ali uprkos tome, mnoga deca, umesto da pohaaju kolu, primorana su da obavljaju razliiteposlove i da doprinose izdravanju porodice. Meu ispitanicima koji su bili obuhvaeni anketama kojesu sprovedene 2013. godine i ija bi deca trebalo da pohaaju osnovnu kolu, ak petina ispitanikaodgovorila je da njihova deca ne pohaaju kolu upravo zbog toga to moraju da rade i da pomauroditeljima u poslu. Deji rad uveava anse da e romska deca iveti u siromatvu, umesto da krozobrazovanje, ona steknu priliku za vii standard ivota i za pronalazak odgovarajueg zaposlenja.

Zbog niza prepreka sa kojima se suoavaju pripadnici romske nacionalne manjine, oni su, u

nacionalnim stratekim dokumentima, prepoznati kao posebno ugroena grupa koja bi trebaloda ima prioritet prilikom sprovoenja mera aktivne politike zapoljavanja. U vezi sa ovim merama,za Rome bi od znaaja mogle da budu subvencije za samozapoljavanje, subvencije poslodavcu,

70Podatak iz istraivanja koje su UNDP, Svetska banka i Evropska komisija sproveli 2011. godine. UNDP, WB and EC, Data on vulnera-bility of Roma, 2011, dostupno na http://europeandcis.undp.org/data/show/D69F01FE-F203-1EE9-B45121B12A557E1B.71Istraivanje UNDP-a pokazuje da je ova aktivnost glavni izvor prihoda za 21% Roma.

dodatno obrazovanje i obuke, te javni najugroenijim Romima i da najesubvencijama za samozapoljavanje korienje. Potrebno je podneti sredstvrednosti subvencije ili garancije banza siromane Rome. Kada je re o subvosnovnih problema jeste slaba zainterenajvei nedostatak ogleda u kratkoropripadnika romske nacionalne manjinevidenciju nezaposlenih, to je kao prokoje je filijala NSZ u Subotici uputila Zromske nacionalne manjine koji jesu najvie je onih koji su bili angaovani da one nisu doprinele poveanju anre o obukama koje organizuje NSZ, aispitanicima koji su odgovorili na pitansvega est odsto ispitanika odgovorilo

Podaci do kojih je doao Praxis, kao iukazuju na to da su Romi jedna od

72Detaljnije o merama aktivne politike zapoljavan73

Informacije dobijene od NSZ u julu 2012. godine74Izvetaj o licima romske nacionalnosti iz filijale Sugodine.75Videti, Branka Anelkovi, Pavle Golicin, Tim za evropske integracije, Procesna evaluacija javnih rad76I ankete koje je sproveo Praxis 2012. godine poku javnim radovima makar jednom uzelo je 6,6 odradovima nije uspela kasnije da pronae zaposlenj


19/24

36

POGLAVLJESTANOVANJE

nalaenja zaposlenja, a da se dosadanja nastojanja, usmerena na poboljanje poloaja pripadnikaromske nacionalne manjine na tritu rada, ne mogu oceniti kao uspena, ni kao dovoljna. Stanovanje predstavlja jedan od na

Roma u Srbiji. Istovremeno, pravo na prepoznato kao vaan faktor socijalnRoma u Republici Srbiji definie stanoodgovarajue mere. Pa ipak, reavanjregulisanje statusa neformalnih naselj

Problem nedostatka adekvatnih podO broju neformalnih romskih naseljapotrebama, nema tanih podataka.77Nplaniranja nije uspelo da sprovede odgovarajuu bazu podataka, to je bza unapreenje poloaja Roma u Repod 2013 2015.78godine dato u nadnavedene mere je preduslov i neophoreavanje problema neformalnih nase

Stanovnici neformalnih naselja ive iminimalnih standarda adekvatnog sje sproveo Praxis pokazuju da 26% ivodu, grejanje i kanalizaciju. Naselja si institucija i prenaseljenou, dok se

prema njihovim stanovnicima u poj

77Parcijalni podaci koji se koriste rezultat su istraivSrbiji, Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teor78Akcioni plan dostupan je na http://www.ljudska

je%20za%20unapredjenje%20polozaja%20Roma.p


20/24

38

adekvatne odgovore za reavanje njihovih problema.79 Uesnici fokus grupa u Bujanovcu, Niu,Vranju i Zrenjaninu alili su se na lo odnos slubenika centara za socijalni rad prema njima,dok je poverenica za zatitu ravnopravnosti utvrdila diskriminaciju80 pet enskih osoba romskenacionalnosti od strane zaposlenog u CSR u Novom Sadu. U cilju reavanja problema stanovnikaneformalnih naselja, trebalo bi pristupiti unapreenju i razvoju infrastrukture, razvoju postojeih iizgradnji novih stambenih konstrukcija, kao i legalizaciji postojeih naselja. Sve pomenute merepoboljanja uslova stanovanja morale bi da imaju prednost u odnosu na prisilna iseljenja koja bismela da se sprovode samo kao poslednja opcija, u situacijama kada se neformalna naselja nalazena naroito loem ili rizinom terenu sa stanovita higijene ili karaktera zemljita, na zemljitu odkulturnog i istorijskog znaaja, ili ukoliko se naselje nalazi na vitalnom pravcu razvoja grada. 81

Bez obzira na to, lokalne vlasti, posebno u Beogradu, esto pribegavaju prisilnim iseljavanjima,koja se obino odvijaju u veoma kratkim rokovima, bez adekvatnih konsultacija sa pogoenimstanovnicima, bez zatite line imovine, alternativnog smetaja i bez prava na pravni lek. Problemprinudnih iseljenja ogleda se u neadekvatnom zakonskom okviru, odnosno, odsustvu domaihnormi kojima se regulie oblast prinudnih iseljenja i nepotovanju meunarodnih standarda, apre svega, odredbi Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Iako jeKancelarija za ljudska i manjinska prava inicirala sastanke sa ministarstvima na temu adekvatnogstanovanja Roma, na kojima je zakljueno da je neophodno da se na nacionalnom nivou izradidokument koji bi bio obavezujui za sve jedinice lokalne samouprave i koji bi sadrao procedure istandarde koji moraju biti potovani pre, u toku, i nakon raseljavanja neformalnih naselja, 82i daljenije poznato da li e i kada takav dokument biti izraen, niti koju e pravnu snagu on imati.

79Detaljnije o problemima u odnosu pojedinih slubenika centara za socijalni rad prema licima romske nacionalnosti, pogledati upoglavlju Socijalna zatitaovog izvetaja.80Detaljnije informacije o sluaju, dostupne su na http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/praxis-in-action/discrimination/item/631-employee-of-social-welfare-centre-discriminated-against-roma-women-81Ministarstvo za kapitalne investicije,Smernice za unapreivanje i legalizaciju romskih naselja, 26. januar 2007.82Kancelarija za ljudska i manjinska prava,Adekvatno stanovanje Roma, 7. avgust 2013, dostupno na: http://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php/yu/vesti-l/301-adekvatno-stanovanje-roma.

Od 2009. do novembra 2013. godiniseljenja koja su obuhvatila preko 2.8sprovoenje iseljenja u sluajevimkreditora za odobravanje kredita. Parakoje je sproveo Praxis, u preko 40 opsprovedeno je 936 pojedinanih iselje

Tokom spr ovoenja iseljenja, konsultprilikom iseljavanja neformalnog nasePlaniranje iseljenja odvijalo se bez adesu pogrene i nepotpune informacijenekada sprovoena i po loim vremenDodatno, iseljenja su izvravana u kratiseljenju ili ruenju objekta ne odlae prava na mirno uivanje imovine, nneformalnih naselja i u pojedinim sluposle iseljenja, kao npr. u sluaju iseBeogradu.86

Alternativni smetaj, odnosno smetaprisilno iseljenih neformalnih romskih nuzeti u obzir to da je alternativni smeosoba (Romi iseljeni iz naselja Gazela, B

83Praxis,Analiza glavnih prepreka i problema u pristu84Neadekvatnost ovih konsultacija potvruje i izvedue i pedantnije, Zatitnik graana, Izvetaj sa prepdostupan na http://www.ombudsman.pravamanj85Praxis,Analiza glavnih prepreka i problema u pristu86Ibid, 47.


21/24

40

iseljenja (deo naselja Blok 72, naputena fabrika Borac, Skadarska ulica, skoro sva pojedinana iseljenjai dr) sproveden bez obezbeenog alternativnog smetaja. Porodicama koje su ispunile kriterijume zaobezbeivanje alternativnog smetaja dodeljuje se jedan kontejner (14,8 m) na svakih pet lanova.Kontejnerska naselja su udaljena od drugih naselja i, ujedno, od servisa i institucija zdravstvene isocijalne zatite, obrazovanja i prilike za posao. Preseljene porodice potpisuju sa Sekretarijatom zasocijalnu zatitu ugovor koji definie upotrebu mobilnih stambenih jedinica, odnosno kontejnera,uslove korienja, period korienja i prava i obaveze ugovornih strana. Ovaj ugovor, pored toga to jesadrao odredbe ve definisane zakonima (obaveza slanja dece u kolu), sadrao je i neke nenormiraneodrednice, kao to su obaveza saradnje i lepog ponaanja sa predstavnicima vlasti, a pravilima kunogreda stanovnicima naselja zabranjeno je ak i primanje gostiju. Zbog uspostavljanja takvog reimastanovanja, Praxis je podneo pritubu Povereniku za zatitu ravnopravnosti, a u oktobru 2012. godineizdato je miljenje sa preporukom gradskim vlastima u kojem je navedeno da su Romi koji stanuju ukontejnerskim naseljima diskriminisani.87Iako je preporuka izreena prole godine, Praxis i dalje primaalbe stanovnika naselja kojima su izreene mere opomene. Konano, naroito je vano imati na umuda smetaj u kontejnerskim naseljima mora biti privremeno reenje i da je stoga neophodno naitrajno i odrivo reenje smetaja iseljenih porodica.

ivot u neformalnim naseljima koji se odvija u stalnom strahu od prinudnih iseljenja karakteristianje i za veliki broj Roma koji su raseljeni sa Koso va. Usled dvostruke ugroenosti koja proistie izraseljenosti i pripadnosti manjinskoj zajednici, interno raseljeni Romi prepoznati su kao posebnougroena kategorija koja tee ostvaruje svoja zagarantovana prava i kojoj je potrebna dodatnapodrka u stambenom zbrinjavanju.88Prema podacima Komesarijata za izbeglice i Vlade RepublikeSrbije, oko 22.500 interno raseljenih Roma evidentirano je u bazi podataka Komesarijata, dok je

samo 1.200 njih smeteno u kolektivnim centrima.89

Ovaj podatak pokazuje da je preko 95% internoraseljenih Roma po naputanju Kosova bilo preputeno samo sebi, bez podrke sistema u kom

87Videti detaljnije u izvetaju PraxisaZatita Roma od diskriminacije,Beograd, septembar 2013, str 32-41.88Nacionalna strategija za reavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2011. do 2014. godine, Slubeni glasnik RS,br.17/2011.89Ibid.

bi imali mogunost da ostvaruju praizbeglice dostavio Praxisu u junu 2012niti raspolae podacima o neformalnimIRL, ukljuujui i pripadnike romske toga, u ovom odgovoru navedeno jestanuju u neformalnim naseljima. Premogunost da konkuriu za sve vrstkoja stanuju u privatnom smetaju, a kosnaivanje i montane objekte.

Trajni mehanizam stambene zatite sistem socijalnog stanovanja, definstrategijom o socijalnom stanovanjkorisnicima ovih mera, dok oni koji jizazova i na nejasne uslove odravaspektar merila za utvrivanje prvenszdravstveno stanje, invalidnost, broj lsocijalnog stanovanja iz 2012. godineneformalnih naselja, definisala je mePrilikom sprovoenja konkursa za socijod ostalih graana, budui da eeimaju manje informacija o konkursimje sproveo Praxis, samo 6% ispitanika

ak 28% imalo problem sa prikupljanjei pored injenice da jedan deo njih oprebivalite i konkuriu za ovaj vid stam

90Odgovor na zahtev za pristup informacijama od 91Slubeni glasnik RS, br. 72/2009.92lan 10. Zakona o socijalnom stanovanju.


22/24

42

Porodice koje ive u socijalnim stanovima suoavaju se sa visokim trokovima zakupnine ikomunalnih usluga koji ponekad iznose i vie od polovine ukupnih primanja u domainstvu, aobavezne su da plaaju i godinji porez na imovinu fizikih lica, zbog ega esto nisu u stanju daizmire sve obaveze, to za posledicu ima raskidanje ugo vora. Preko 25 romskih porodica ko je stanujuu socijalnim stanovima u naselju Kamendin u Zemun Polju obratilo se Praxisu za pomo nakondobijanja odluke Gradske uprave Grada Beograda kojom se otkazuje ugovor o zakupu socijalnihstanova ili se odbija produenje istih. Porodice su se uglavnom suoavale sa dve vrste problema: ilisu im primanja prela granicu socijalne ugroenosti, iako primanja nisu bila jedini osnov za dodelusocijalnih stanova, ve i invaliditet, broj lanova porodice, zdravstveno stanje i sl, ili zbog velikihtrokova stanovanja nisu bile u mogunosti da redovno p laaju trokove zakupnine. Na ove odluke ,stanovnici socijalnih stanova podneli su gradonaelniku prigovore koji su odbijeni uz obrazloenjeda se protiv odluke Komisije z a stambena pitanja gradonaelnika Grada Beograda ne moe ostvaritipravna zatita, a korisnicima socijalnih stanova kojima su otkazani ugovori nije ponuen nikakavalternativni smetaj, niti bilo kakva druga vrsta pomoi i podrke od strane socijalnih slubi.

Primer neodrivosti socijalnog stanovanja predstavlja i sluaj interno raseljenih lica koja su korisnicisocijalnih stanova u Kraljevu. Naime, Praxisu su se za pomo obratile 33 porodice koje stanujuu socijalnim stanovima, nakon to su tuene od strane javnog preduzea Optinska stambenaagencija (OSA) radi iseljenja. Stanovi su izgraeni donacijom organizacije HELP Hilfe ZurSelbsthilfe e.V. Misija u Republici Sr biji, a njihov korisnik je Gradska uprava Kraljevo, koja je posebnimugovorom prenela upravljanje i gazdovanje ovim stanovima Optinskoj stambenoj agenciji. Nakonisteka roka od tri godine u kom su interno raseljena lica, prethodno stanovnici kolektivnih centara,ivela besplatno u socijalnim stanovima u Kraljevu, OSA je propisala da korisnici socijalnih stanova

moraju da obezbede minimum 75 evra u dinarskoj protivvrednosti po lanu domainstva. Pritom,u ugovorima koje je OSA ponudila stanarima predviena je mesena obaveza na ime stanarine uiznosu od 1,20 evra po metru kvadratnom. Imajui u vidu to da odreen broj stanara ne ostvarujeprihode ili nema dovoljno prihoda, za mnoge od njih je ispunjenje ugovornih obaveza neostvarivo.Zbog izuzetno nepovoljnih uslova za produavanje ugovora, koje korisnici socijalnih stanova nemogu da ispune, oni su ostali bez pravnog osnova stanovanja i tueni su pred Osnovnim sudom uKraljevu radi iseljenja.

Navedeni primeri govore u prilog tvnajugroenije kategorije stanovnitvamogu oceniti kao skromni i daleko isu neformalnim naseljima, regulisanjastanovanja u naseljima, ne moe se nRoma. Sa druge strane, uspostavljen sadekvatan, da odgovori na potrebe st

^


23/24

44

ZAKLJUCAK

ZAKLJUCAK

Priznavanje pravnog subjektiviteta i pristup garantovanim pravima, a posebno pravima iz kategorijesocioekonomskih prava, predstavljaju vitalne aspekte ivota svakog pojedinca. Posedovanjelinih dokumenata, uslovi stanovanja, obezbeivanje zdravstvene i socijalne zatite, mogunostobrazovanja i zapoljavanja, odluujue odreuju kvalitet ivota, a stepen uivanja ovih prava,posebno kada se radi o marginalizovanim grupama stanovnitva, vaan je indikator napretka uprocesu socijalne inkluzije.

Romi su, nesumnjivo, jedna od najmarginalizovanijih drutvenih grupa u Srbiji. Siromatvo idugotrajna i viestruka iskljuenost koja je praena diskriminacijom za posledicu imaju znatno loijipoloaj Roma u odnosu na ostale kategorije stanovnitva. Upravo zbog toga, jedan od osnovnihzahteva u odnosu na sve mere koje se preduzimaju za poboljanje njihovog poloaja jeste daone budu sveobuhvatne i meusobno povezane. Predstavljeni rezultati analize pristupa pravimapotvruju princip meuzavisnosti upis u matinu knjigu roenih i posedovanje dravljanstvapreduslov su za pristup svim drugim pravima, ivot u neformalnim naseljima utie na zdravljestanovnika, dok su stepen i kvalitet obrazovanja znaajni faktori kada je u pitanju mogunostzaposlenja, ali i olakan pristup svim ostalim pravima.

Usvajanjem ili izmenom postojeih zakona, razvijanjem stratekog okvira za poboljanje poloaja iborbu protiv diskriminacije marginalizovanih grupa, i preduzimanjem razliitih afirmativnih mera iaktivnosti, uinjen je vaan korak ka unapreenju njihovog p oloaja i jaanju svesti o neprihvatljivostidalje marginalizacije. Pa ipak, primena usvojenih reenja u praksi esto izostaje ili je neujednaena,dok se mnoge od preduzetih mera mogu oceniti kao kratkorone i neprilagoene posebnimpotrebama ugroenih grupa.

U oblasti ostvarivanja prava na pravni subjektivitet i pristupa linim dokumentima dogodile suse pozitivne promene i uinjeni su prvi koraci ka reavanju problema pravno nevidljivih lica, kojagodinama unazad, usled neodgovarajueg zakonskog okvira, nisu imala pristup gotovo svimgarantovanim pravima. Usvajanjem Zakona o dopunama Zakona o vanparninom postupku iZakona o prebivalitu i boravitu graana, stvoreni su uslovi za upis u matinu knjigu roenih naosnovu sudskog reenja o utvrivanju vremena i mesta roenja i otvorena je mogunost prijave

prebivalita na adresi centra za socijalntoga, uspostavljanjem sistema saradnsudija, matiara i zaposlenih u centrimsa novinama u ovoj oblasti. Sa drugnavedenih propisa i dodatno ih unaprzakonskom roku bez obzira na status rpostupku, brisanjem lana 71k kojim jdravljanstva nije vezan reenjem sudasocijalno najugroenije graane plaa

Usvajanjem seta zakona iz oblasti zakonskog okvira i stvoreni uslovi za pedagoki asistenti, razvijane su merupis u kolu, ak i ukoliko deca ne posodnose na visoki procenat dece koja su neformalnim naseljima, rano naputromska deca. Neki od uzroka ovakvograd i ekonomske migracije.

Kada je re o ostvarivanju prava na zdrpristupa zdravstvenoj zatiti i ostvarivaZakona o zdravstvenom osiguranju romske nacionalnosti koja nemaju sta

i rad zdravstvenih medijatorki. Sa dneusklaenosti podzakonskih akata sakoji nemaju prijavljeno prebivalite i b

Potencijal usluga socijalne zatite ne koonih koji su najugroeniji. Postojei preenjima predvienim novim Zakon

^^


24/24

46

komplikovane administrativne procedure i odnosa zaposlenih prema licima romske nacionalnosti.Odredbe kojima se regulie nain zasnivanja mesne nadlenosti centara za socijalni rad predstavljajuza interno raseljena lica koja nemaju prijavljen boravak u Srb iji ozbiljnu prepreku u ostvarivanju prava.Njima je predvieno da su usluge socijalne zatite dostupne licima bez prebivalita i/ili boravitajedino ako postoji potreba za neodlonom intervencijom, to ini socijalnu zatitu nedostupnom umestima u kojima ta lica zaista ive. Takoe, za mnoge potencijalne korisnike usluga socijalne zatite,odredbe kojima se uvodi obaveza podnoenja tube za izdravanje protiv srodnika predstavljaju

nepremostivu prepreku, posebno imajui u vidu injenicu da slube besplatne pravne pomoi nisuorganizovane u velikom broju optina.

Upravo usled iskljuenosti iz sistema obrazovanja, visokog procenta nepismenosti i nepovoljnekvalifikacione strukture, ali i diskriminacije, Romi su jedna od najranjivijih grupa na tritu rada.Znaajan broj Roma ostvaruje prihode obavljanjem razliitih neformalnih i sezonskih poslova ilisakupljanjem sekundarnih sirovina, dakle, nije u radnom odnosu, a oni koji uspeju da se zaposle,esto rade na najloije plaenim radnim mestima. Istovremeno, jedan od osnovnih preduslova zaunapreenje socioekonomskog poloaja jeste upravo postizanje vee zaposlenosti, meutim, tajcilj nemogue je ostvariti dok se na tritu rada ne stvore uslovi koji e uvaavati specifine potrebeugroenih grupa.

Unapreenje uslova stanovanja i zatita prava na stanovanje takoe su vani inioci socijalneintegracije. Pa ipak, ostvarivanje ovog prava povezano je sa brojnim problemima. Romi esto ive bezpristupa osnovnim servisima i uslugama, zakonski okvir je neadekvatan i ne obezbeuje dovoljnuzatitu stanovnicima neformalnih naselja, ne postoje tani podaci o stanovnicima neformalnih

naselja i njihovim stambenim potrebama, niti planovi za legalizaciju, iseljenje ili unapreenjeuslova ivota u naseljima.Istovremeno, reim stanovanja u kontejnerskim naseljima ocenjen je kaodiskriminatoran, a stanovnici tih naselja suoavaju se sa neizvesnou u pogledu trajanja prava nastanovanje i uslova pod kojima im ovo pravo moe biti uskraeno. Sistem socijalnog stanovanja,kao trajni mehanizam reenja stambeno ugroenog stanovnitva, i dalje nije dovoljno razvijen, nitije adekvatan da odgovori na potrebe svih ugroenih grupa.

Poloaj marginalizovanih grupa dodstereotipi od strane veinskog stanodiskriminisani u gotovo svim aspektravnopravnosti93 posebno se istie zdravstvene zatite i stanovanja. Iakosnovu za spreavanje i suzbijanje dispodizanju svesti javnosti o tome da je

marginalizovanih grupa, ali istovremeboljeg razumevanja i spreavanja disk

Konano, postignute rezultate u prokvaliteta ivota pojedinaca i mogunsmislu, stepen siromatva Roma, uslorasprostranjena diskriminacija jasno udalje potrebno prevazii brojne prepre

93Redovan godinji izvetaj Poverenika za zatitu rars/izvestaji.

doprinos protiv diskriminacije srbiji

Documents