~ 1 ~

500€ besplatno

NA KRILIMA LJUBAVI

Dorothy Lawson

~ 2 ~

500€ besplatno

I

Medison Ford se nemirno okretala. Čovek kojeg je očekivala nije

dolazio. - Ako se ne pojavi za pet minuta, odlazim! - ljutito promrmlja sebi u

bradu. - Ionako me čeka mnogo posla. Seti se kako je Aronu rekla da ide u kupovinu i postidi se. Njen

poslodavac je bio širokogrud i plemenit čovek. U njoj se nešto bunilo što ga iskorištava.

- Šta mi je bilo? Kako je uopšte došlo do toga da se nađem ovde? Doktor je mogao da zakaže sastanak na drugom mestu.

Nevozno je kršila prste. Nije ni primetila kako se gosti sa susednih stolova okreću i začuđeno je posmatraju kako govori sama sa sobom.

U ovo doba dana restoran “Chalet” uvek je bio pun. Smešten na prelepoj padini Mount Rovala, nudio je mir i tišinu planinskih predela.

- Hoću li ga uopšte prepoznati? Ester je bila sva raznežena kad je govorila o njemu. Što je najgore, mogli bi ljudi da pomisle da sam došla na ljubavni sastanak, a ne na poslovni dogovor.

Baci pogled kroz veliki prozor koji se protezao preko celog zida. Divan vidik zaustavi joj dah. Široka planinska tratina pružala se nizbrdo, prošarana čvornovatim hrastovima i ponosnim javorima. Trava je bila tako gusta da su se pešačke staze jedva nazirale. Vetar je lagano tresao krošnje stabala. Zlatnožuto lišće lepršalo je vazduhom i donosilo miris jeseni. U daljini se beleo grad. Stakleno-betonski neboderi parali su nebo. Medison nesvesno potraži očima zgrade univerziteta. Tamo je stanovala sa svojom prijateljicom, bolničarkom Ester Ridli. Priseti se njihovog nedavnog razgovora.

- Znam da si se umorila od nerada uz tog neuravnoteženog milionera. Nazovi doktora Malouna i pridruži se nama, običnim smrtnicima, koji radimo u bolnici.

- Misliš li, Ester, da će to ići tako lako? Nikoga ne poznajem ovde u Montrealu. Eh, da smo sada u Torontu...

- Ništa ne brini. Svaka bolnica vapi za dobrim bolničarkama, a mi na klinici “Mountain” uvek patimo od manjka osoblja. Eto prilike za tebe.

- Pozlatilo ti se, Ester.

~ 3 ~

500€ besplatno

- Evo, ovde je adresa i telefonski broj doktora Malouna. - Hvala, Ester, ali još nisam raščistila sama sa sobom. Ne znam

imam li dovoljno hrabrosti da na takav način rešavam svoju sudbinu. Medison je dobro poznavala svoju narav. Tek nakon tri dana

odlučila se da nazove Henka Malouna. Sad je bila ljuta na sebe, na Ester, na doktora Malouna, na ceo svet.

Energičnim pokretom dohvati torbicu kad ugleda sjajnu crnu lumuzinu kako se zaustavlja na parkingu. Oznaka na registarskoj tablici pokaza joj da je reč o lekaru.

- Ovo je njegova poslednja prilika - obeća Medison sama sebi. Posegne za šoljicom kafe koja se odavno bila ohladila. Srce joj je

uzbuđeno tuklo dok je očima pratila muškarca koji je izašao iz automobila. Procenila je da je stariji od nje nekih desetak godina.

- Nema više od trideset godina - mrmljala je zadivljena njegovom atletskom pojavom.

Koračao je lagano i uzdignute glave. Izgledao je samosvestan i samouveren.

Doktor Maloun uđe u restoran. Zastane na vratima i odmerenim pogledom zaokruži po stolovima. Kad su mu se oči zaustavile na Medison, bio je siguran da je to devojka s kojom je trebao da se nađe.

“Do đavola”, pomisli, “mala Ridlijeva me nije prevarila. Devojka je vrlo privlačna.”

Pozove konobara koji se nalazio u blizini i naruči dve kafe s medenjacima. Požuri do stola za kojim je Medison nestrpljivo gužvala torbicu. Srdačno se nasmeje i pruži ruku za pozdrav.

- Ja sam Henk Maloun. Vaša koleginica, bolničarka Ridli, napomenula je da vas odmila zovu Medi.

Protiv njegove volje, oči mu pomilovaše njenu kosu boje meda koja je blještala na suncu.

- Drago mi je da vas konačno vidim - odvrati Medison. Onda zaustavi ljutnju i nastavi: - Zahvalna sam vam što ste prihvatili da se sastanete sa mnom. Namemo ga nije nazvala imenom, iako je osetila da bi on tako hteo.

Kako je samo imao hrabrosti da je nazove Medi! - Ja sam onaj koji treba da izrazi svoju zahvalnost. Zadovoljstvo je

na moje. ~ 4 ~

500€ besplatno

Kradom ju je posmatrao. U očima mu se čitalo divljenje. “Stari moj Henk, nisi valjda zaglavio na prvi pogled?!” Sabere se i nastavi uz smešak: - Sigurno se pitate zašto sam odabrao da se sastanemo ovde, a ne u

bolnici. - Moglo bi se priznati da ste donekle u pravu. To me prilično mučilo

ovih dana. Henk zausti da joj odgovori, ali zaćuti jer se približio konobar.

Medison to iskoristi da bolje osmotri svog sagovornika. Oduvek su joj se sviđali takvi muškarci. Njen otac je bio

profesionalni hokejaš. Pored njega je shvatila kako je lepo i zdravo kad muškarac brine o svom telu i izgledu uopšte. Henk Maloun je pripadao toj vrsti ljudi. Zadivljenim pogledom je pratila njegove elegantne i odmerene pokrete. Svetlosmeđe odelo sportskog kroja izvanredno mu je stajalo. Ruke su mu bile preplanule i negovane. Ostavljao je utisak čoveka koji pazi na svoj izgled.

Kad se konobar udaljio, doktor Maloun se nagne prema nj oj. - Dakle, da se objasnimo. Licem mu prede senka zabrinutosti. - Ester Ridli mi je rekla da tražite posao kao bolničarka. Obradovao

sam se jer mi ionako fali stručno osoblje. Međutim, iskrslo je nešto o čemu Ester nije imala pojma, inače vas ne bi ni predložila.

- Mogu li da znam o čemu je reč? Nadam se da na to imam pravo? - Da, svakako. Prepreka je u tome što vi radite za Arona Kertisa. - Ne razumem. Raskinuću radni odnos koji me kao negovateljicu

veže uz njega i odabrati posao koji mi više odgovara, to jest, radno mesto bolničarke u bolnici. Ne vidim na koji način Kertis može da utiče na moj izbor.

- Možda ne može da utiče na vaš izbor, ali u svakom slučaju može da utiče na mene. Usput rečeno, kako je stari dečko? Zarađuje li još milion dolara na dan?

- Dobro mu je, ako se ta reč može upotrebiti za nekoga kome su potrebne lična negovateljica i fizioterapeut da ga nekoliko puta na dan premeštaju iz kolica u krevet i obrnuto.

Henk Maloun klimnu glavom.

~ 5 ~

500€ besplatno

- Sreća njegova što ima kraj sebe Džefa Sparlinga. On je odličan maser i dobar čovek.

Medison se široko nasmeši. Prvi put u društvu doktora Malouna oseti se opuštenom.

- Ne morate ga toliko hvaliti preda mnom. Ja ga vrlo dobro poznajem.

- Pa tek ste nekoliko nedelja u Montrealu! - Zbog Džefa sam i pristala da se zaposlim kod Axona Kertisa. On je

znao da sam bolničarka i kad je pređašnja negovateljica napustila posao, pozvao je moju majku i dogovorio se s njom da ja preuzmem brigu o Kertisu. Tako sam spojila lepo s korisnim. Našla sam dobro plaćen posao i napustila Toronto koji mi je već bio dosadio.

- Ali, otkud Džef poznaje vašu majku? - Moj otac je igrao za ekipu “Mustanga”, a Džef je bio njihov

fizioterapeut. - Pa da, naravno, kako se nisam pre setio. Vi ste kćerka Pita Forda!

Dobro ga se sećam. Bio je jedan od najboljih koje sam gledao! Medison ga zahvalno pogleda. Uvek je bila razdragana kad bi čula

da neko hvali njenog oca. Sad joj se Henk Maloun činio više zemaljskim nego pre kad je nenadano ušao u njen život.

- Skrenuli smo s pređašnjeg razgovora. Hteli ste mi da mi kažete šta otežava moje mogućnosti da se zaposlim kod vas.

Henk Maloun je pogleda pravo u oči. - Vidim da s vama mogu biti potpuno otvoren i neposredan. - Svakako, ne bih želela da me lažete i krivo prikazujete ceo slučaj. - Vidite, Medison, Axon Kertis je jedan od bogataša koji se

pokroviteljski odnosi prema bolnici “Mountain”. To znači da s vremena na vreme poklanja velike svote novca za uređenje i opremanje bolnice. Skoro poseduje svaku drugu ciglu koja je u bolnicu ugrađena. Šalu na stranu, koliko ja znam sada se sprema da odvoj i neku paru za podizanje novog odeljenja za hidroterapiju. Ne bih želeo da se to izjalovi.

Medison kao da je ošinuo grom. Nije mogla da izgovori nijednu jedinu reč. Konačno se sabere.

- Kakve to ima veze sa mnom? Pre nego što odgovorite dopustite da vam objasnim u nekoliko reči kakav je moj položaj.

~ 6 ~

500€ besplatno

Medison ga značajno pogleda i pažljivo naglašavajući svaku reč prozbori:

- Ono što ja radim kod Arona Kertisa ne može se nazvati negovanjem. Ja ne radim ništa. Ja jednostavno tamo boravim. Ja mu čak i ne trebam.

- Ne slažem se s vama. - Ali, molim vas! Tu i tamo mu izmerim krvni pritisak, donesem

lekoviti napitak i to je sve. Džef Sparling bi to mogao sam da radi uz svoj uobičajeni deo posla. Čak i kuvam! Drugim rečima, unapređena sam u kuvaricu!

- Kertis je zadovoljan takvim stanjem. - Zašto baš ja moram da ispaštam? Ako želi nekoga da mu pravi

društvo, neka iznajmi celu agenciju. Ima dovoljno novca! - Očito je da vas smatra preko potrebnom. Medison ga osmotri, a onda nastavi neodoljivom žestinom: - Pre nego što je umro, moj otac mi je dao savet koji neću nikad

zaboraviti. “Medi”, šapnuo je, “uvek budi verna sebi i svojim osećanjima. Nemoj dopustiti da te ljudi pokolebaju i navedu da izneveriš samu sebe!” To su bile njegove reči. Ja sam bolničarka. Ima ljudi koji su zaista bolesni i treba im moja pomoć. Želim da budem u njihovoj blizini. Želim da se vraćam s posla izmučena, ali zadovoljna jer sam ispunila svoju ljudsku i profesionalnu obavezu. Kod Arona Kertisa umirem od dosade! Negujem čoveka koji uopšte nije bolestan. To je živa istina, doktore Maloun. On je umišljeni bolesnik!

Henk Maloun j e umiri pokretom ruke. - Zar mislite da mi to nije poznato? Podvrgli smo ga mnogim

testovima i pregledima. On se žali da ne oseća noge, a naši nalazi su pozitivni. Nismo uspeli da ga uverimo da je zdrav.

Medison ispije kafu. Osećala se smirenom nakon što je istresla brige i teskobu. Unutrašnja oluja se stišala, ali nije ostvarila svoju nameru. Kopkalo ju je što se uprkos tome osećala zadovoljnom. Nije li je taj neočekivani osećaj obuzeo zato što je upoznala Henka Malouna?

Mirnim glasom se obrati svom sagovorniku: - Kertis bi odbio obećanu novčanu potporu za novo odeljenje kad

bih ga napustila, zar ne?

~ 7 ~

500€ besplatno

- Naveo sam to kao mogućnost. Njegova shvatanja o svetu razlikuju se od naših. Nesrećan slučaj koji ga je snašao imao je presudan uticaj na njegovo mišljenje.

Mladi lekar je uhvati za ruku i blago je stisne kao da hoće da joj istakne svu ozbiljnost situacije. Medison se zažari u licu. Srce joj ubrzano zakuca.

- Vas veoma hvali. Vi ste najlepše što mu se dogodilo u životu nakon pronalaska računara. Vaša prisutnost ga ushićuje. Kaže da ste učinili čudo pretvorivši onu njegovu odvratnu kućerinu u prijatno mesto za stanovanje.

- Osećam se polaskanom! - Sada vidim da nije preterao. Da me dužnost ne zove, poveo bih vas

na izlet. Seli bismo pod požutele krošnje i uživali u jesenjem krajoliku. - Koje li štete! Oboje se glasno nasmejaše. Medison baci pogled na sat. - Moram da se vratim. Obećala sam. Doktor Maloun joj se obrati

važnim glasom: - Mnogi bi oberučke nastojali da zadrže ono što vi želite da

odbacite. S malo truda mogli biste sebi da osigurate ceo život. Medison odmahnu rukom. - Vidim da me niste razumeli. Novac me ne privlači. Želim da radim

ono za šta sam se spremala, za šta sam sposobna. Kad se jednom osvrnem na svoj život, moći ću bez griže savesti da govorim o njemu.

Henk Maloun je zamišljeno sedeo za volanom. Vozio je po osećaju. Misli su mu bile zaokupljene Medison Ford. S uzdahom zaključi da su njeni problemi postali i njegovi. Odložio je njen odlazak, ali nije rešio ništa. Devojka je imala čvrstu nameru da napusti “bolesnog” milionera.

- Do đavola s umišljenim bolesnicima! - usklikne nezadovoljno. - Napusti li ga u skorije vreme, mogu se oprostiti od novog odeljenja.

Prene ga zvuk sirene. Skloni se uz ivicu puta. Projuriše kola prve pomoći bljeskajući svetlom na krovu.

- Naša su - promrmlja videvši znak bolnice “Mountain” na vratima. - Ne mogu se požaliti da u umirem od dosade.

Zaputi se prema bolnici. Ostavi auto na bolničkom parkingu i otrči do odeljenja za hitne slučajeve. Zaustavi glavnog hirurga.

- Hoće li biti gužve? ~ 8 ~

500€ besplatno

- Ne brinite, svi smo. na broju. Neće biti nikakvih poteškoća. - Znate gde sam ako vam zatrebam. Glavni hirurg potvrdno klimnu i požuri u operacionu salu. Henk

Maloun pođe niz hodnik prema svojoj kancelariji. Zaustavi ga vedar glas:

- Mogu li da razgovaram s vama? Nije moglo da bude zabune. Prepoznao bi taj glas između hiljadu drugih.

- Ester, jedino vi tako simpatično upotrebljavate irski naglasak. O čemu je reč? Ne, čekajte. Pre nego što se pozabavimo vašim brigama, odgovorite na jedno pitanje. Stanujete li u sobi s gospođicom Ford?

- Zajedno smo od njenog dolaska u Montreal. - Pretpostavljam da se dve devojke koje stanuju zajedno poveravaju

jedna drugoj, zar ne? Ester ga sumnjičavo pogleda. - Upravo se vraćam sa sastanka s tom gospođicom Ford. Saopštila

mi je da namerava da napusti Arona Kertisa i da pređe kod nas. Znate li šta to znači? Nevolje, velike nevolje! Za ime sveta, zašto me niste pripremili za tako nešto?

Ester Ridli razrogači oči. - Nisam imala pojma da namerava da uradi nešto slično! - No, no, ne pretvarajte se! Cela zavrzlama nosi vaš zaštitni znak. Ester se sabere i preokrene situaciju u svoju korist. - Stvarno mi je žao, doktore, ali moje poteškoće su me toliko pritisle

da nisam imala vremena ni snage da se bavim tuđima. - Dobro. Zaboravimo na trenutak da neoprezan otkaz vaše

prijateljice može da upropasti bolnicu, zaboravimo da je St. Lawrence poplavio Montreal i pozabavimo se vašim mukama.

- Jedna reč je dovoljna: Klarkson! - Vašakoleginicau smeni? - Đavo, a ne koleginica! Nemoguća je! Dok nje nije bilo, na odeljenju

su tekli med i mleko! A sada! Ja kažem belo, ona crno. Kažem vam, pravi sukob ličnosti! Znam svoj posao i dobro ga radim. Zato ne volim da mi neko stalno gazi po prstima. Klarksonova je uvela nekakvu smešnu stegu i mnoge bolničarke su se uplašile. Priznajte da se nijedna nije požalila. E, sa mnom je drugačije. Uz dužno poštovanje, molim vas da nas rasporedite u različite smene.

~ 9 ~

500€ besplatno

Doktor Maloun se nasmeši. - Nij e đavo tako crn, Ester. - Nije đavo, ali jeste Klarksonova. - Dobro, smirite se. Obećavam da ću se pobrinuti da sve dođe na

svoje mesto. Esterino lice se ozari. Pobedonosno podigne uvis mali pegavi nosić.

Henk Maloun nastavi: - No, no, spustite zastave za trenutak. Premeštaj neće ići tako brzo.

Izdržite još koji dan. Ne smem da dopustim da bolničarka Klarkson bude izvrgnuta ruglu.

Doktor Maloun se okrene da ode, ali ga Ester zaustavi: - Htela bih nešto da vam kažem o Medi. Strahovito se dosađuje na

svom sadašnjem poslu. To nije pravo mesto za nju. Da vam to nije ona sama spomenula, učinila bih to ja. Nadam se da je ostavila dobar utisak i da ćete joj pomoći.

Slegnuvši ramenima, Henk Maloun se udalji. Nije mogao da kaže kako je zelenooka Medison Ford stalno prisutna u nj egovim mislima.

- Da, da, stari - mrmljao je sebi u bradu - zavrtjela ti je glavu!

: : : :

Na trgu Jacquesa Carrier Medison je upravo izlazila iz automobila. Nalazila se u starom delu grada. Svuda se osećao dah prošlosti. Utisak smirenih i dostojanstvenih starih pročelja mnogo joj se više sviđao od neprirodnosti i gužve betonske džungle novog Montreala.

Pređe preko trga i približi se ulazu nekadašnjeg hotela “L France”. Tako je još pisalo na pročelju zgrade, ali gosti su odavno prestali da dolaze. Sada je to bilo boravište Arona Kertisa.

U predvorju je bilo mračno i hladno nakon suncem obasjanog trga. Medison zastane pred metalnim vratima lifta. Imao je samo jedno dugme za jedino odredište u celoj zgradi - kancelariju Arona Kertisa.

Lift se uz kratak trzaj zaustavi. Medison zakorači u široki hodnik koji je vodio do velike radne sobe i elektronskog računskog centra.

Nakon nekoliko koraka začu poznati zvuk sprave u kojoj se kretao njen poslodavac. Do nje dopre šum gumenih točkova i na vratima se pojavi Aron Kertis. Sedeo je u kolicima koja su bila njegov izum.

~ 10 ~

500€ besplatno

- Drago mi je što si se vratila na vreme, Medi. Slušaj. Medison se napregne. Iz sobe je dopiralo lagano šištanje. - Predlažete da zajedno popijemo čaj? - Zaželeo sam se tvoje blizine. Izbegavši odgovor, Medison požuri

u sobu. Na velikom stolu opremljenom računarom, električnom pisaćim mašinom, s nekoliko telefona i malim televizijskim ekranom ugleda čajnik koji se pušio. Nalije čaj u šoljice i vrati se.

Aron Kertis je pregledao trake. Kad se Medison pojavila, baci ih na pod.

- Za danas je gotovo. Berze u Montrealu i New Yorku su zatvorene. Šta smo kupili, kupili smo.

Medison se usiljeno nasmeši. “Zavarava li on sam sebe tim rečima? Da li se on ikada odmara ne misleći na stanje akcija na tržištu?”

Takve i slične misli rojile su joj se glavom. Često se budila noću i čula ga kako izdaje uputstva telefonom svojim posrednicima u Hong Kongu, Švajcarskoj ili Južnoj Africi. Nije bilo važno šta se prodavalo sve dok je to donosilo dobit.

Kertis dokotrlja kolica do stola. Medison je susrela njegovu ispruženu ruku i u nju stavila šoljicu toplog napitka. Približi mu tanjirić s medenjacima.

Nastupi trenutak neprijatne tišine. U poslednje vreme se to često događalo. Medison se ugrize za usnu. Nije smela da dopusti da njeno nezadovoljstvo naglo izbije na površinu. Krajnjim naporom se sabere i postavi pitanje koje joj se namah učini bezličnim i ispraznim:

- Kako se osećate, gospodine Kertis? Odmeri ga brzim skrivenim pogledom. Izgledao je zdrav kao dren.

Imao je široka čvrsta ramena i mišićave ruke. Lice mu je isijavalo zdravom bojom. Nad čelom se kovrdžala

proseda kosa. Čula je da se približava pedesetim godinama, ali mu je davala bar deset godina manje. Naročito kad bi se nasmejao.

Oči Arona Kertisa odavale su o kakvom je čoveku reč. Bile su prozirno plave, hladne i čvrste kao dijamant. Samo u vrlo retkim prilikama Medison bi u njima zapazila tugu i bol.

- Kako se osećam? Ne baš najbolje. Dok ste bili napolju, osetio sam u predelu srca neko probadanje. Pretpostavljam da nije ništa ozbiljno, ali bih ipak voleo da malo poslušate.

~ 11 ~

500€ besplatno

Slušanje srca stetoskopom bila je jedna od njihovih igara za razveseljavanje. Medison je to bar tako shvatala. Nekoliko puta je imala prilike da vidi rezultate kardioloških analiza svog poslodavca. Sve su govorile istu stvar. Srce je bilo potpuno zdravo.

- I to je sve? - Ponovo su se pojavili bolovi u listovima. Jedva čekam da Džef

dođe. Medison se omakne smešak. - Zar misliš da je to smešno? Voleo bih tebe da vidim kako bi se

ponašala da sve vreme provodiš u kolicima! Medison se pokuša uveriti kako je bolje da zadrži svoje mišljenje za

sebe. “Na kraju krajeva, zašto da ga malo ne izazivam? Ionako ću uskoro

otići odavde.” - Zašto to onda radite? Mislim, vučete se u kolicima? - Nemam drugog izbora. - Zaista? - Zar bih samog sebe osudio da budem bogalj? - Često sam se pitala to isto. Jeste li vi sami ikad pomislili zašto sve

to radite? Znala je da je krenula opasnom stazom. Nadala se da će ga razgovor

podstaći da sam sebi pomogne. Sedeo je bez reči, pognute glave. Kad ju je pogledao, oči su mu bile

zamagljene, a lice napeto. Vratio se u vreme kad se desila nesreća koja ga je dovela u takvo stanje.

- Niste bili tamo kada se to dogodilo. Nikoga nije bilo. Jedini ja znam šta se događalo i šta sam proživljavao. Nisam verovao svojim očima dok se događalo.

Zaćuti. Bore na licu mu se produbiše. - Klaris i ja smo se penjali. Pao sam. Bili smo povezani užadima.

Onda je pala i ona. Oči su mu bile pune bola. Medison zažali što je podigla veo s

prošlosti i prisilila ga da se muči i sve ponovo proživljava. - Pao sam na leđa na malu izbočinu koja me zadržala. Nisam se

mogao pomeriti. Kad sam se pribrao od udarca, osetio sam da neko vuče konopac. Bila je to Klaris. Visila je nad ponorom. Stenoviti usek bio je izvan njenog domašaja. Bezuspešno je pokušavala da se popne.

~ 12 ~

500€ besplatno

Medison nesvesno ispruži ruku i položi je na njegovo rame. Bio je napet i zgrčen.

- Potegao sam konopac prema sebi. Snaga me je bila sasvim napustila. Strašna istina bljesnula mi je pred očima. Nisam mogao da je izvučem, a sa svakim njenim pokretom ja sam se sve više približavao ivici stene. Susreo sam njene oči i video da je shvatila.

- Gospodine Kertis... - Posegnula je za svojim nožem i pre nego što sam išta uspeo da

uradim, presekla je uže. Vikao sam, zapomagao, molio je da to ne radi. Pre nego što je poletela u dubinu pogledala me je i rekla: “Volim te!”

U prostranoj sobi zavladala je tišina. Medison prekine muk. - Divim se njenoj hrabrost! Sigurno vas je volela više od svega. Krv se vraćala u blede obraze Arona Kertisa. - Da, bila je hrabra i volela me je. Mrdao je prstima. Bili su mu

utrnuli, tako je snažno stezao naslon kolica. - Žao mi je što sam te zamarao, Medi. Nisam želeo da te

opterećujem. - Drago mi je što ste mi se poverili. Sad razumem mnoge stvari. - Voleo bih da je tako. Hteo sam da ti kažem kako je život bio

okrutan prema meni. U najpresudnijem trenutku moga života oduzela mi se moć kretanja. Inače bih spasio Klaris.

Besno udari pesnicom po kolicima. - Zauvek sam zarobljen! Medison odustane od prvobitne namere da mu kaže šta stvarno

misli o njegovoj bolesti. Bio je dotučen zbog sećanja na nastradalu ženu. Kad bi bar imala snage da mu kaže: “Vaša oduzetost je psihičke prirode. To je bolesna izmišljotina vašeg mozga. Nesvesno želite da se opravdate što niste spasili svoju suprugu. Nepotrebno kažnjavate sebe. U tom trenutku niste mogli ništa da učinite. Zamislili ste da je Klaris poginula vašom krivicom i osudili sebe na večno prokletstvo među ovim zidovima u invalidskim kolicima. Osvestite se!”

Ali umesto svega toga, blago mu reče: - Iskreno žalim zbog nesreće koja vas je snašla. Ali mi je drago što

ste imali poverenja u mene i sa mnom podelili svoju teskobu. Aron Kertis je opet postao raspoložen. Veselo progovori:

~ 13 ~

500€ besplatno

- Ponekad se ponašam kao plačljivo dete. A zapravo nemam na šta da se požalim. Posedujem više nego što mi treba. Mnogi ljudi su u gorem položaju od mene. Radim posao koji volim, okružen sam ljudima koji mi žele dobro. Šta čovek može još da poželi?!

Posegne za Medisoninom rukom i čvrsto je privuče na grudi. Privine je očinski. Kad su se razdvojili, Medison opazi da su mu oči pune umilnosti i topline. Iz pogleda je izbijao osećaj privrženosti i potrebe. Titrao je tamo samo jedan trenutak, a onda nestao kao da nije imao dovoljno hrabrosti da opstane.

- Nemate razloga za brigu. Džef i ja smo u blizini. Stalo nam je da se dobro osećate.

Aronov glas se muklo odbije od zidova: - Povlastica bogatih je da se u njihovoj blizini uvek nalazi neko ko

im želi dobro. Gorčina je izbijala iz svake reči, ali se Medison oseti da treba da ga

uveri u suprotno. Smatrala je to suvišnim. Uvek je postupala u skladu sa svojom savešću. Nije imala sebi šta da zameri i zato je ostala mirna.

- Uzmimo za primer Henka Malouna. Vi ga ne poznajete. On je glavni na klinici “Mountain”. Pristojan čovek, pametan. Uvek se brinuo za mene. Ništa mi nažao nije učinio. Ja novčano pomažem kliniku. Već sam utrošio hiljade i hiljade dolara. Zato ne mogu da se ne zapitam koliko je zaslužan moj novac što se on brine o mom zdravlju.

Medison se trgnula kad je Kertis spomenuo Henka Malouna. Na trenutak je pomislila da je saznao za njihov nedavni sastanak. Ta misao je ispuni strahom, ali je Kertisove reči umire i razuvere.

- Svi ljudi razmišljaju o tome - reče ona - šta drugi misle o njima. Niste vi jedini koga muče te stvari. Najbolje se s time pomiriti i živeti kao da je sve u najboljem redu.

- Slušajte reči mudraca, ljudi! - nasmeje se Aron Kertis. Medison ustane. Podigne prst i najavi ozbiljnim glasom: - I progovara mudrac: dobra večera najbolji je lek za sve boljke! Oboje prasnuše u smeh. Medison nastavi: - Iz ovih stopa krećem u kuhinju da spremim najbolju večeru.

Gospodaru, otpuštate li me? Aron se nakloni prihvatajući igru. - U vašoj sam službi, svemoćna kuvarice!

~ 14 ~

500€ besplatno

Obožavao je Medisonina jela. Trenuci kad su sedeli za stolom bili su najsvetliji deo dana. Znala je da ga iznenadi novim nepoznatim specijalitetima. Volela je da vidi njegovo lice razdragano kao kod dečačića.

Ulazeći u kuhinju, Medison začu zvuk telefaksa. Aron Kertis nije uzalud gubio ni trenutka. Budući da je skrenula pažnju na zvukove iz radne sobe, nije u prvi mah primetila da neko sedi za kuhinjskim stolom.

- Džefe, uplašio si me - trgne se Medison. - Šta radiš ovde? Džef Sparling je sedeo na čelu dugačkog stola od borovine. Na sebi

je imao belu majicu, bele platnene pantalone i bele sportske papuče. Pred njim je stajala boca piva.

- Kad bi pao sneg, tragali bi danima za tobom! - našali se Medison. - Drago mi je da si dobre volje. Mislio sam da će biti drugačije. -

Zašto? - Čuo sam vaš razgovor. Je li te dugo mučio? - Pričao mi je o nesreći koja je snašla njega i Klaris, njegovu ženu. Džef sipa pivo u čašu. Ispije gutljaj i ozbiljno pogleda Medison. - Ni za sav njegov novac ne bih hteo da budem u njegovoj koži i da

proživljavam sve te trenutke uvek iznova. Znaš, Medison, ponekad mi se čini da se ta mora prenosi na mene. Koža mi se naježi i poželim da pobegnem što dalje. Samo, gde bih našao tako dobru platu?

Medison se nasmeši u sebi. “Starog Džefa muče isti problemi kao i mene, samo iz drugih pobuda.”

Džef je i dalje čavrljao. Nije ni primetio da je njegova sagovornica za trenutak bila odsutna.

- Stvari se nisu dogodile u pravo vreme. “Mustanzi” su se raspali, a meni je falilo deset godina do penzije. Da su se raspali deset godina pre, zaposlio bih se u nekom drugom klubu u saveznoj hokejaškoj ligi. Odlično mi je išlo. Da sam ostao s njima još deset godina, imao bih sve uslove za penziju. Eh, šta ti je život!

Ispije čašu do dna. - Svejedno, ne smem previše da se žalim. Ovako mi je više nego

dobro. Malo posla, a novca kao pleve. - U pravu si. Treba biti zadovoljan s onim što imaš. Ne traži hleba

preko pogače.

~ 15 ~

500€ besplatno

- Moja mala mudrica! - To čujem već drugi put za vrlo kratko vreme. Šta se to događa sa

mnom? - Kakva su to bila vremena. Bila je čast raditi s tim ekipama! Sve

delije jedan do drugoga! Sećaš li se? - Kako se ne bih sećala? Otac me je često vodio na utakmice. - Tvoj otac je bio as. Jedan od hiljadu! Najbolji klizač u ligi!

Međutim, nikad nije spavao na lovorikama. Uvek je radio i trenirao kao da je početnik.

Medison je uvek s izvanrednom lakoćom prizivala slike iz detinjstva. Ostale su sveže i nepomućene. Mnogo je puta u dvorani “Forum” bodrila svog oca. Zavrtelo bi joj se u glavi od ponosa kad bi čula šapate sa strane: “Vidiš li onu malu? To je kći Pita Forda!”

- Da, bio je pravi as. Divno smo se zabavljali. Posle utakmice vodio bi me na kolače. Kad sam porasla, bio mi je vodič po muzejima i galerijama. Sećam se, u gradskom kazalištu smo imali stalna pretplatna mesta. Oh, s njim nikad nije bilo dosadno!

- Dosadno? Ta reč nije postojala u rečniku momaka iz ekipe! Šta sve nisu izvodili! Takve veseljake nikad pre ni posle nisam sreo. Jesam li ti pričao onu iz Chicagao...

Medison prasne u smeh. - Džefe, ispričao si mi je hiljadu puta. Osim toga, nemamo mnogo

vremena. Ti moraš na masažu, a ja moram da spremim večeru. - Kao i uvek, u pravu si. Nagne se prema loncima. - Šta ćemo danas baciti u kljun? Medison se podboči i obrati mu se glasom punim prekora: - Takav rečnik u tvoj im godinama! - Medison, ne davi! - Dakle, dragi moj Džefe, sa kapljicom vina i malo čarobnjaštva

pretvorićemo ovaj komad mesa u odrezak “a la Burgignon”! - Zvuči primamljivo. Aje li jestivo? Džef odskakuta iz kuhinje pre

nego što je Medison zamahnula drvenom viljuškom.

: : : :

~ 16 ~

500€ besplatno

Jedan od najpopularnijih montrealskih lokala nosio je ime “Hunter”. Bilo je to novo zdanje namenjeno zabavi onih koji se duboko u noć zadržavaju na nogama. Vlasnik je bio Ed Vilson, bivši reklamni agent.

Zapazio je da od mnoštva restorana i barova u gradu nijedan nema nešto “irsko” u sebi. “Hunter” je bio baš takav. Sve je u njemu podsećalo na daleku prekomorsku zemlju počevši od odeće irskih gorštaka, koju su nosili konobari, preko slika prelepih irskih jezera na zidovima do jelovnika i izbora pića.

U “Hunteru” se mogla dobiti govedina i kupus “a la Eeirie”, irska kafa, crno pivo i ostali specijaliteti. Muzika je, međutim, bila glasna i savremena. Na malom uzvišenju pred nevelikim prostorom za ples obično je svirao pop-trio puneći uši posetilaca nemilosrdnom bukom električne gitare.

U restoranu je sada bilo mirno. Ed Vilson je stajao za šankom. Prava večernja živost još nije počela, pa je koristio te poslednje mirne trenutke pred gužvu da popuši cigaretu. Nedaleko od njega Ketrin Ford je spremala čaše i krigle. Ed se nakašlje i tobože nehajno, glasom punim napetosti, upita Medisoninu majku:

- Hoće li Medi večeras navratiti? Ne podižući oči, Ketrin odgovori: - Nemam pojma, Ede. Otkad ne živi sa mnom, ne znam kakve su joj

navike. Pogleda vlasnika lokala ispod oka da vidi kakav je utisak na njega

ostavio ovaj neodređeni odgovor. Ed obriše graške znoja sa čela. Podigne ruku i popravi okovratnik

besprekorno bele košulje kao da ga guši. Nosio je skupoceno tamnoplavo odelo koje mu je odlično pristajalo uz suncem opaljeno lice. Kosa mu je bila glatko začešljana s razdeljkom po sredini glave. Time je njegovo izduženo lice više dolazilo do izraza. Tako je bar on mislio.

“U svakom slučaju”, pomisli Ketrin, “ne izgleda loše za čoveka od trideset i pet godina.”

Ed se nakašlje s namerom da svrati na sebe pažnju gospođe Ford. - Ako se Medi pojavi, a ja sam gore, molim te, javi mi. Želeo bih s

njom da porazgovaram. - Naravno, Ede, ne brini. Ketrin Ford je bila starija od njega deset godina. Neverovatno je

ličila na svoju kćer. Imala je isti svetao ten i velike zelene oči. Bila je nešto niža od Medison, ali ne manje lepa. U “Hunteru” je radila kao

~ 17 ~

500€ besplatno

Edova pomoćnica. Primala je vrlo visoku platu. Ed je znao koliko je Ketrin sposobna.

Pratila je Eda pogledom dok se penjao stepenicama u svoju kancelariju. Odavno ga je poznavala. Bio joj je poznat njegov put kroz mutne i nesigurne vode zabave na radiju i televiziji. Nije prezao ni pred kakvim preprekama. To mu je i donelo novac koji je uložio u otvaranje “Huntera”.

Ketrin se namršti pri pomisli da bi se Medison mogla vezati za Eda. Nije bila protiv njega, ali joj se nije dopao njegov izraz lica dok je govorio o njenoj kćerki. Osim toga, Ed je bio oženjen čovek.

Prene je zvuk električne gitare. Nije ni primetila da su stigli muzičari, tri mladića. Novi gitarista je probao svoj instrument. Vođa grupe doveo ga je pre tri nedelje, kad je dotadašnji član nestao. Ketrin je načula da se pridošlica zove Lens Vest i to je bilo sve što je znala o njemu. Drugovi iz grupe su ga hvalili, a i Ed je bio zadovoljan.

Mladić odloži gitaru na stalak i pođe prema šanku. - Dobo veče gospođo Ford. Molim vas kriglu piva. Dok je punila čašu zlatnožutom tečnošću, Ketrin mu sa smeškom

saopšti: - Ova je na račun kuće. Gospodin Vilson je zadovoljan vašim

sviranjem. - Zahvalite mu se u moje ime. Otpivši gutljaj, mladić nastavi: - Čini mi se da nije loš čovek, zar ne? - Ko, Ed? Nikako, čovek je na svom mestu. Lens ju je motrio preko ivice čaše. Ketrin je bilo malo neprijatno

pod ispitivačkim pogledom tog mladića svetlih pametnih očiju. Nosio je urednu bradu i brkove. Kosa mu je bila čista i u urednim uvojcima padala je na ramena. Bio je obučen u izbledeli džins komplet. Dobro mu je stajao na njegovom vitkom telu.

- Kako tužno. - Nešto ne valja s pivom, Lens? - Ah, ne. Znate, ketrin, svaki put kad gucnem koju kapljicu, setim se

da se moji drugovi motaju po barovima u predgrađu Chelsea u Londonu. Dođe mi da zaplačem. Nemojmo više o tome.

- Zar te toliko muči čežnja za domom? Koliko si dugo u Kanadi?

~ 18 ~

500€ besplatno

- Skoro punu godinu. Čim uštedim dovoljno novca, vraćam se prvim avionom. Nemojte me pogrešno shvatiti. Ne želim da ispadnem nezahvalan ili bezobrazan. Montreal je divan grad, ljudi su prijatni i gostoljubivi, ali ja sam ipak nesrećan. Londonac uvek ostaje srcem i dušom privržen i odan Londonu. London je moj grad.

Zastane na trenutak kao da je zapazio nešto vrlo važno, pa usklikne:

- Dobar naslov za pesmu, zar ne? Ketrin se nasmeje Lensovom dečačkom ponašanju.

- Znači, večeras ćeš je pevati. - Možda, gospođo Ford, možda. Zamišljeno je gledao u čašu, a

onda progovori polako, kao da se boji da će pogrešiti. - Čuo sam da će vaša kćerka navratiti večeras? Je li to istina? “Ah, tu smo, ptičice!” u sebi će Ketrin. “Oko kuće, pa na mala vrata!” - Ne znam ni sama. Medison se nedavno odselila, pa nismo u čvrstoj

vezi. Eto, saznao si i kako se zove. Još se niste upoznali, zar ne? - Nismo, ali ako je upola lepa kao vi, biće to divno veče! Utom na vrata nagrnu velika grupa posetilaca i Lens krene prema

drugovima koji su ga spremno čekali. Smeh i pošalice odjeknuše lokalom. Ketrin zapita samu sebe šta li joj nosi ovo veče.

~ 19 ~

500€ besplatno

II

Kad je Medison stigla pred “Hunter”, kazaljke na njenom ručnom

satu pokazivale su dvadeset i dva časa. Bila je u izvrsnom raspoloženju. Nije imala naviku da tako dugo ostane kod Arona Kertisa, ali je ovo veče imalo sasvim nepredvidiv tok. Nakon što joj se poverio i olakšao dušu, Kertis se razgalio. Zabavljao je nju i Džefa dobar deo večeri. Pijuckali su liker i kafu, a Aron je izazivao nesputani aplauz prepričavajući svoje poslovne dogodovštine.

To je bio samo jedan od uzroka Medisoninog dobrog raspoloženja. Negde oko sedam sati nazvao ju je doktor Maloun! Pozvao ju je na večeru sutradan uveče! Medison se činilo da lebdi. Sada, približavajući se “Hunteru”, naprosto je pocupkivala od nestrpljenja da podeli svoju sreću s majkom.

Gurnu teška hrastova vrata. Preplavi je mnoštvo zvukova. “Hunter” je bio pun kao kutija šibica. Svi stolovi su bili zauzeti, a na plesnom podijumu nekoliko nadobudnih parova nastojalo je da sledi ludu svirku. Medison se probije do šanka služeći se laktovima.

- Zdravo, mama! Ketrin Ford se zadovoljno nasmeši. - Konačno si se udostojila da dođeš do majčice. Odlično izgledaš.

Ceo svet je tvoj, zar ne? - Divno se osećam. Ne znam kad sam se poslednji put tako dobro

osećala. - Hoćeš li nešto da popiješ? - Čistu limunadu. Kertis je večeras imao predstavu za mene i Džefa.

Tamo sam pila. Zabavljao nas je pričama o poslovnim pustolovinama. - Stvari se, dakle, kreću nabolje? - Danas je bilo zabavno, ali će sutra opet biti sve po starom. Ne

želim ceo život da posvetim bolesniku koji uopšte nije bolestan! - Možda nije sve tako crno. Još malo i proći će godina dana kako si u

njegovoj službi. Pre nego što se osvrneš, proći će još godina. Tada će ti se činiti da si kod njega celu večnost i nećeš ga napustiti.

Medison odmahne glavom. - Isključeno! Neću dopustiti da se to desi.

~ 20 ~

500€ besplatno

- Već si se pohvalila da se danas izvrsno osećaš. - Prijatno veče kod Kertisa samo je jednim delom zaslužno za to. Ketrin nagonski oseti kako se u Medisoninom životu desilo nešto

važno. - Dobro, dete moje, kako se zove? - Henk Maloun. Lekar je. Radi kao upravnik na klinici “Mountain”. - Tamo je zaposlena i tvoja cimerka, Ester, zar ne? - Ona me je i podstakla da ga nazovem. Opisala ga je kao dobrog

čoveka. Medison se žurila da što pre ispriča majci šta se sve desilo otkako

se nisu videle. - Sreli smo se danas poslepodne. Dugo smo razgovarali. Za sada me

ne može zaposliti na klinici. Naime, Kertis je obećao sveliku sumu novca za novo odeljenje. Henk misli da će se predomisliti ako ja napustim posao negovateljice.

- Henk? Medison oseti kako joj crvenilo preplavljuje obraze. - Izletelo mi je. Inače ga zovem prezimenom. Nije toliko star da bih

ga morala izbegavati. Samo je nekih deset godina stariji od mene, ali ko nije zavirio u njegove isprave ne bi to rekao.

Ketrin setno uzdahne. - Mama, šta ti je? - Ništa, mala moja, ništa. Drago mi je kad vidim da se svet nije

promenio. Princ na belom konju lek je za sve! - Mama! Kako možeš biti takva! Ketrin ode na drugi kraj bara.

Neki gost je bio nestrpljiv. Kad se vratila, mirno reče: - Nisi spomenula kada ćete se opet sresti. Medison se iznenadi. Zatim joj se licem razlije osmeh. - Htela sam da te iznenadim, ali me čitaš kao otvorenu knjigu. - To baš i nije naročito teško. Naprosto sijaš zadovoljstvom što ne bi

bio slučaj da je čarobni lik naprosto iščezao, sigurno ti je telefonirao. - Pozvao me je na večeru sutra uveče. - Za početak nije loše. Pazi da te Kertis ne zarobi, inače ćeš se naći u

nebranom grožđu. Muzika je prestala i žedni plesači navale da se osveže pićem.

Videvši da je dalji razgovor s majkom nemoguć, Medison utone u ~ 21 ~

500€ besplatno

razmišljanje. Razmišljala je o poslednjoj majčinoj primedbi. Može li se tako nešto desiti? Šta bi novo trebao da donese posao kod Arona Kertisa, da bi nju nateralo da se predomisli? Ništa joj nije padalo na pamet. Zamisao da se zaposli na klinici “Mountain” bila je toliko privlačna da su sve prepreke izgledale nevažne i lako savladive.

- Vi ste sigurno Medison Ford? Glas je bio obojen lako primetnim engleskim naglaskom. Medison se okrene i nađe oči u oči s mladim gitaristom. Učini joj se

izgubljen i nemoćan. Izgledao je sasvim drugačije izbliza nego na pozornici s gitarom, obasjan svetlima.

- Pogodili ste. I ja sam čula za vas. Lens Vest, zar ne? - Gde ste čuli za mene? - Od majke. Gospodin Vilson joj je rekao da ste vi zaslužni što se

ovde svira dobra muzika. - Divno je čuti takvo priznanje. Osim toga, zaslužan sam i za to što

se pivo troši u velikim količinama. Hoćete li i vi jedno? - Hvala, pijem limunadu. - Baš pre nekoliko trenutaka sam razgovarao s vašom majkom.

Žalio sam joj se da sam vrlo usamljen. U Kanadi sam vrlo kratko vreme, ali mi već nedostaje London. Sva sreća što imam u blizini tako prijatnu osobu kao što je vaša majka.

- Stvarno tako mislite? - Zašto bih vas lagao? Sada sam se, videvši vas, uverio da su priče

bile tačne. - Koje priče? - Da ste vrlo slični svojoj majci, samo još lepši i privlačniji. - Hvala na komplimentu. - Osećam da se mojoj usamljenosti bliži kraj. - Kako to mislite? - Nadam se da ćete mi posvetiti malo vremena. Medison podigne obrve u znak čuđenja. Nekoliko sati pre toga

doktor Maloun, a sada ovaj mladić! Šta li joj život još sprema? - Nakon takve ponude ne preostaje ništa drago nego da pređemo na

“ti”, zar ne?

~ 22 ~

500€ besplatno

Medison je nastojala da dobije na vremenu. Mladić je bio privlačan, ali je doktor Maloun bio nešto više od toga.

- Lense - polako će Medison - žao mi je ali moram te razočarati. Zauzeta sam.

U Lensovim očima se vrlo jasno pokazalo razočarenje. - Razvedri se! Mislim da mogu pronaći nekoga ko će ti pomoći u

teškim časovima. Moraš upoznati moju cimerku. - Konačni ishod će opet biti porazan. Još se nije dogodilo da u istom

stanu žive dve prelepe devojke. - Zove se Ester. Pobrinuću se da se sretnete, pa ćeš videti da se to

ipak događa. - Živi bili, pa videli! Glas iza njih zovne Medison. Bio je to Ed Vilson. Po staroj navici, bio

je nervozan. Njegova plašljivost u ophođenju uvek je čudila Medison. Ed je isključivo svojom sposobnošću i snalažljivošću uspevao u životu, pa joj se ta njegova osobina činila još čudnijom.

- Dođi u moju kancelariju, molim te. Hteo bih s tobom da porazgovaram o jednoj važnoj stvari.

- Naravno, evo me odmah. Medison ispi limunadu, pozdravi Lensa i krene za vlasnikom

“Huntera”. U luksuzno nameštenoj kancelariji vladala je tišina. Medison poče

razgledati fotografije obešene po drvetom obloženim zidovima. S njih su se smešile razne poznate ličnosti s radija i televizije s kojima je Ed radio.

Ed je stajao iza malog šanka i točio Medison limunadu. Pokaže joj udobnu fotelju, a sam sedne za sto. Zavalio se u duboku stolicu i počeo lagano da se ljulja.

- Lepo je ovde - reče Medison šarajući pogledom po kancelariji. - Nije loše - odvrati nelagodno Ed. - Tu je moje sklonište. Ovde se

najprijatnije osećam. - Ede, nemoj mi zameriti, ali moram to da kažem. Ponašaš se kao da

će za koji čas propasti svet. Moraš priznati da je to prilično nespojivo sa slikom uspešnog poslovnog čoveka. A ti si baš takav! Ne sećam se da si pretrpeo neki neuspeh u životu.

~ 23 ~

500€ besplatno

- To je ono, Medison. Mene vodi strah. Mislim da mnogi pate od straha pred neuspehom, ali je on kod mene tako izražen da ga ne mogu sakriti. On me tera da uspevam. Kaže se da ljudi žude za uspehom i sve podređuju tome. Ja bih rekao da je strah ono što ih pokreće. Tako je oduvek.

- Ali, Ede, ti si sebe potvrdio. Tvoj životni put je obeležen uspehom. Vreme je da staneš, odahneš i počneš da uživaš u plodovima mukotrpnog rada.

Ed kao da je čekao na takvu priliku. - Potrebna mi je osoba s kojom bih sve to podelio. Medison se snebivala. Je li moguće? Treći put u toku jednog te istog

dana! - Ne razumijem. - Ovih nekoliko minuta koje sam proveo s tobom znače mi više od

poslednjih pet godina života. - Ede, molim te! - Medi, nemoj me pogrešno shvatiti. Ne bih želeo da te opterećujem

ili da li namećem svoju volju. Doduše, mogao bih i tako postupiti, ali unapred znani da ti se to ne bi svidelo. Postanimo prijatelji. Posvetimo malo više vremena jedno drugom. Ako ništa drugo, pričajući kao sada. S vremenom bismo, nadam se, postali bliski i...

Medison shvati da ni u kom slučaju ne sme da ugrozi položaj svoje majke. Rad za Eda bio je njenoj majci jedini izvor prihoda. Ali istovremeno je morala da misli i na svoj život i na Henka Malouna. Potraži pogledom oči Eda Vilsona.

- Ede, ti si oženjen čovek. Kod kuće te čekaju žena i kćerka. - Zaboravimo to. - Kako mogu da zaboravim činjenicu da imaš porodicu? I ti bi

trebao s malo više pažnje i poštovanja da govoriš o svom domu! - Šta ti znaš o mojoj porodici? O mojoj ženi ili kćerki? Nemaš pojma

što se događa u moj oj kući! - Na kraju krajeva, mene se to i ne tiče. Medison odloži čašu na sjajnu površinu stola. Morala je da ode

odavde. - Ede, žao mi je ako sam te naprečac osudila, ali nisam j a počela

razgovor koji je doveo do toga. Saslušaj šta ću ti reći o svemu tome. - Izvoli.

~ 24 ~

500€ besplatno

- Nemam ništa protiv tebe, Ede. Naprotiv, smatram te jednim od najprijatnijih ljudi koje sam srela. Rado te viđam i razgovaram s tobom. Ali, dalje od toga ne verujem da će ići. Jer, ne zaboravimo to oboje, ti si oženjen čovek. Nikad nisam uspostavljala prisne veze s ljudima koji imaju svoj dom. Moje mišljenje je da rešenje svog problema tražiš na pogrešnoj strani. Umesto što naokolo tražiš pogodnu priliku, morao bi se potruditi da spasiš svoj brak.

Ed je bio očito nezadovoljan. Medison ustane i pođe prema vratima kancelarije. - Čini se da sam pokvarila sve izglede da ostanemo prijatelji, zar ne? - Ne, nikako. Pogodilo me je to što si mi rekla, a što sam i sam

trebao da znam. Uostalom, kakav bih ja bio čovek da te osuđujem što pokušavaš da mi otvoriti oči?

Nije mogla da ga ostavi tako tužnog i utučenog. Trebalo je na neki način vratiti njegovo dobro raspoloženje. Iz iskustva je znala kako istina može biti bolna.

- Nadam se da ćeš me još koji put počastiti limunadom. Ed podigne glavu i slabašno se nasmeši. - Jasno, Medi. S malo leda i maraskinom, kako ti najviše voliš.

: : : : Ester Ridli je teškom mukom držala otvorene oči. Nije navikla da do

kasno ostaje budna. Imala je utisak da su joj kapci od olova. Pokušavala je da prati film na televiziji. Oči su joj se sklapale protiv njene volje. Dremala je tako i gledala televiziju, dok konačno ne odluči da film nije vredan muke. Podigne se protežući ukočene udove i odšepa do kuhinjice.

- Do đavola i Medison! - mrmljala je nezadovoljno. - Jeste da me zanima šta je bilo s njom i doktorom Malounom, ali...

Vrati se u sobu. Ugasi televizor, pokupi sa stočića poslužavnik sa šoljicom od kafe i džezvom, pa ih odloži u sudoperu. Upravo je krenula u spavaću sobu kad je zaustavi zvuk ključa u bravi.

Medison se ušunja u predsoblje i polagano zatvori vrata za sobom. - Još si budna?

~ 25 ~

500€ besplatno

- Tebe sam čekala, trubo jedna! Znala si da umirem od znatiželje. Mogla si malo da požuriš. Tri puta sam zaspala gledajući televiziju, propustila nastavak omiljene serije i izgubila dragocene sate spavanja. Šta je bilo?

- Čekaj malo. Ima li mleka? Medison potraži mleko i medenjake. Grickajući kolačiće i zalivajući ih mlekom, upita: - Jesi li videla doktora Malouna nakon što se vratio sa sastanka sa

mnom? Ester j e u šali prekori: - Ne govori s punim ustima! - Vidim, razbudila si se. Pa? - Srela sam ga na trenutak u hodniku. Ostavila si strašan utisak na

njega. Međutim, rekao je da te u ovoj situaciji ne može primiti na kliniku. Pojma nemam šta je time mislio. Uvek se žali kako nam fali osoblje, a sada ovako. Zar mu nije dovoljno što se žrtvujemo i radimo na maloj klinici? Pitaj mnoge koleginice da li bi pristale da dođu u “Mountain”. Sve ciljaju na velike bolnice.

- Ester, slušaj, ja mogu sve da ti objasnim. Doktor Maloun se boji da bi moj sadašnji poslodavac, Kertis, mogao uskratiti novčanu pomoć bolnici kad bih ga napustila.

Ester ju je netremice posmatrala, - Tebi je sve to zabavno, zar ne? - Još se nešto dogodilo. - Eto ti sad! - Doktor Maloun me zamolio da sutra s njim izađem. Ester ju je gledala razrogačenih očiju. Onda uzvikne: - Baš si nenadmašna! Sve bolničarke na klinici drže Henka Malouna

na oku otkad znam za sebe. On je svakako najbolja partija u Montrealu. Međutim, neosvojiv je. Onda se pojavljuješ ti. I šta biva? Slavni lekar pada na kolena i poziva te na večeru.

Medisonino lice sijalo je od zadovoljstva i ponosa. - Pokušaću sutra da ga nagovorim da me ipak primi na posao. - Kako su stvari krenule, nećeš imati težak zadatak. Seti se i mene.

Ona Klarksonova gadno me muči. Ne znam koliko dugo ću to još podnositi. Reci Henku neku lepu reč za mene. Ta goropadnica me je jednostavno uzela na zub. Govorila sam tvom budućem o tome, ali su mu misli bile na drugoj strani. Sigurno je zaboravio na celu stvar. Podseti ga, molim te.

~ 26 ~

500€ besplatno

- Ne brini, sve će biti sređeno. - Toplo se nadam da će biti tako. Inače ću početi da grizem oko sebe.

- No, no, nije valjda toliko strašno. - Ne radiš ti s onom ženom! Lako je tebi. Napuštaš posao kod

dosadnog milionera, osvajaš najprivlačnijeg muškarca u gradu, stupaš na novo radno mesto, šta bi ti još htela?

- Ester, nisam htela da te povredim. - Šta to pričaš? Malo sam se našalila. Drago mi je da bar tebi dobro

ide. - Svakako ću podsetiti Henka na tvoje muke sa Klarksonovom. - Učini to svakako pre nego što odeš od Kertisa. Jer nakon toga za

tebe će postojati samo Henk Maloun. - Ah, nepopravljiva si! Ester pobeže iz kuhinje, a Medison se zamisli. “Ester i ne sluti koliko je u pravu. Zaista sam počela previše da

razmišljam o tom Henku Malounu. Moj milioner se valjda neće naljutiti kad mu kažem da prelazim u bolnicu. Sve će biti dobro. Mora biti!”

- Zar ćeš do sutra sanjariti u kuhinji? Nisam ni pretpostavljala da si toliko zaljubljena.

- Muči me to što ostavljam Kertisa. - Hajde, ne budi luda! Stari je bogat. Može sebi sve da priušti. Naći

će on nekoga. - Danas mi je pričao kako je izgubio ženu. Bilo je grozno. Zapravo,

kad malo bolje razmislim, ne mogu ga tek tako napustiti. - Ja sam previše umorna da bih sada rešavala tvoje duboke

nedoumice. Hajdemo u krevet. Ester se upravo zavlačila pod pokrivač kad je prene Medisonin

uzvik: - Zaboga, zaboravila sam da ti ispričam najvažniju stvar! - Medi, nikad te više neću čekati do kasnih večernjih sati, jer to

znači da ću ostati budna do jutra. O čemu je reč? - U “Hunteru” sam srela jednog privlačnog mladića iz Londona. - I?

~ 27 ~

500€ besplatno

- Bio je pristojan, ali prilično jasan u svojim osvajačkim namerama. Naravno, nakon susreta s Henkom nisam mogla da mu dam nikakve nade. Ali...

Uznemirena značajnim naglaskom u Medisoninom glasu, Ester se uspravi u krevetu.

Nisi valjda... - A zašto da ne? Ester se uhvati za glavu. - Igrala si se posrednika bez mog znanja? - Zove se Lens vest. Svira gitaru i peva. Nadam se da ti se dopadaju

muškarci s bradom. Mislim da ćete se vas dvoje odlično slagati. - I tako si mu dala moj broj telefona. Koliki je tvoj honorar? - Nisam te toliko uvalila u nepriliku. Rekla sam mu kako se zoveš i

ništa drugo. Ostavljam tebi da odlučiš. Ako hoćeš, upoznaću te s njim, ako ne, zaboravićemo celu stvar.

- Slažem se. Poći ću s tobom do “Huntera” da vidim kako izgleda ta engleska ptičica.

Medison navuče pokrivač do brade i spusti glavu na jastuk. Ester uključi mali radio kraj uzglavlja. Zvuk violina ispuni sobu.

- Medison, jesi li ti uvek tako mirna? - Mirna? Pa nisam zatvorila usta otkad sam ušla. - Nisam na to mislila. - Nego? - Evo, gledaj. Nas dve smo prilično zgodne i privlačne devojke.

Mogle bismo imati udvarača napretek. Međutim, mi na posao i s posla kući. To je sav naš život. Ne mogu da se setim kad sam poslednji put imala sastanak s nekim muškarcem.

- Potpuno si u pravu, Ester. Malo je čudno što ne koristimo pogodnosti koje nam pruža naš način života. Imamo svoj stan, novčano smo osigurane, a ljubavne veze pokidane. Dobro što si načela razgovor o tome. Ja ti sa svoje strane mogu obećati da ćemo nadoknaditi propušteno. Šta ti kažeš?

Ester široko zevne ne potrudivši se da pokrij e usta rukom. - Kažem da mi se strašno spava. - Obećaj mi da ćemo jednom zajedno u “Hunter” da upoznaš Lensa.

~ 28 ~

500€ besplatno

S drugog kreveta dopre duboko disanje umornog spavača.

: : : : Vrata “Huntera” samo što se nisu zatvorila. Nekoliko preostalih

gostiju čavrljalo je s Edom. Bila je to situacija na koju je on odavno navikao. Slušao je na izgled vrlo pažljivo i reklo bi se da ga sve to veoma zanima, a zapravo je razmišljao samo o tome kako da ih se na učtiv način otarasi. Ketrin Ford je sređivala novac iz blagajne iza šanka. Smeškala se videvši da su večerašnji gosti uporniji nego inače. Ed im se nikako nije uspevao izmigoljiti. Spas je stigao dolaskom glavnog kuvara koji je provirio kroz vrata kuhinje.

- Laku noć, gospođo Ford! Laku noć, gospodine Vilson! - reče im. - Oprostite, moram da dam Salu uputstva za sutrašnji banket -

obrati se Ed dosadnim gostima. Ode prema kuhinji ne davši im vremena da se snađu. Zabezeknuti

zbog njegovog naglog odlaska, gosti promrmljaše pozdrav i konačno odoše.

- Spasio si me uposlednji čas, Sal. - Čini mi se da su to oni isti koji su davili konobare posebnim

narudžbama. - Jesi li sve pogasio u kuhinji? - Sve je u najboljem redu. - Dobro, Sal, možeš ići. Laku noć! - Laku noć, šefe! Zatvorivši vrata za Salom, Ed se okrene prema Ketrin. - Srećan sam što imam u službi tako vrednog čoveka. Pravi zlatni

rudnik. Ketrin spusti olovku. - Hoćeš li da proveriš stanje blagajne? Ja sam dva put prošla kroz

današnji pazar. Čini mi se da je sve uredu. - Ako je za tebe sve u redu, nema razloga da i ja proveravam. Ed uđe u prostor iza šanka.

~ 29 ~

500€ besplatno

- Hoćemo li popiti čašicu za laku noć? Ketrin je trenutak oklevala, a onda pristane. Ed ponese čaše do stola kraj šanka. Sedeli su u tišini i polako ispijali piće. Ed se promeškolji na stolici.

- Sigurno se pitaš zbog čega sam zvao Medison u svoju kancelariju. - Moram priznati da me to mučilo ćele večeri. Ne znam određeno

zbog čega, ali sam bila zabrinuta. Ed odluči da celu stvar prikaže s vedrije strane. - Tvoja kćerka je devojka i po. Oborila me je s nogu ne trepnuvši

okom! - Šališ se! - Kad ti kažem! Pozvao sam je da mi pravi društvo kad ponekad

izađem. Odgovorila mi je da ne izlazi s oženjenim muškarcima. Nazvala je to gubljenjem vremena. Kratko i jasno!

- Nadam se da te nije povredila svojom mladenačkom iskrenošću. - Šta sam tražio, to sam i dobio. - Ede - zaštitnički i utešno položi Ketrin ruku na njegovo rame -

pozovi mene kad budeš izlazio. Ja ću ti praviti društvo. - To se zove sreća. Jedna mi je ribica izmakla, ali se uhvatila mnogo

veća. Ed je nežno obgrli. Iznenada oboje shvate da više nisu poslodavac i

radnica, već muškarac i žena. Netremice se pogledaše u oči. Na vratima se začu uznemireno kucanje. Ed ustane s uzdahom.

Otvorivši vrata, nađe se licem u lice sa svojom ženom. Kosa joj je bila razbarušena, a izraz lica napet i teskoban.

- Dolores! Šta radiš ovde u ovo doba noći? Dolores ga uhvati za ruku i čvrsto je stisne. - Sve će biti dobro. Nemoj ništa da brineš. - O čemu to govoriš? Zar se nešto dogodilo? Amanda je nastradala? - Da. Ali, ne moraš se uzbuđivati. Odvela sam je u bolnicu i sve će

biti dobro. Ed obgrli ženu oko ramena i povede je do stola. - Sedi ovde i popij malo brendija. Smiri se i polako mi ispričaj šta se

dogodilo.

~ 30 ~

500€ besplatno

Kao da ga je neka ledena ruka zgrabila za srce kad je čuo da je Amanda povređena. Njegova mala kćerkica! Nije joj bio dobar otac. Previše ju je zapostavljao u poslednje vreme. Samo posao i uvek posao!

- Pala je niz stepenice kad je izlazila iz kupatila. Bila je vrlo pospana i nije pazila.

- Je li teško povređena? - U prvi mah je izgledalo vrlo loše. Krvarila je iz nosa i ušiju i bila je

u nesvesti. Odvezla sam je na kliniku “Mountain”. Iz svake reči je izbijala velika zabrinutost. Ali Dolores je htela još

nešto da kaže. Šta? To da se takvo nešto ne bi dogodilo da je Ed bio kod kuće. Detetu je nedostajala očinska ljubav i briga. Zato je lutala po mraku, sama i izgubljena.

- Bila je u nesvesti? - Ede, ne uzbuđuj se. U bolnici će se brinuti za nju. - Znači da je njeno stanje ozbiljno. Zašto bi je inače zadržali u

bolnici? - Zadržali su je zbog daljeg posmatranja. To je za njeno dobro. Sutra

će je poslati na snimanje. Žele da budu sigurni da nema unutrašnjih povreda.

- Zašto sad gubimo vreme? Pođimo do nje. - Neće nas pustiti. - Moraju nas pustiti. Ja sam joj otac! Ne mogu zabraniti roditeljima

da vide bolesno dete. - Ede, ona sada spava. Dolores se okrene ka Ketrin uz uzdah. - Ti muškarci! Izgube glavu kad je najpotrebnije da sačuvaju

prisebnost. Ketrin joj sa smeškom odgovori: - Povedite ga kući, gospođo Vilson. Biće mu potrebna vaša blizina.

Ja ću zatvoriti lokal. Ništa ne brini - reče ona Edu. Gledala je za njima dok su odlazili. Bili su tužan par. Jedna žena,

bespomoćna i izgubljena u samoći svog pustog doma. Jedan čovek, sam i uplašen u nesigurnom svetu velikih poslova. Gde je nestala ljubav koja ih je jednom vezivala?

~ 31 ~

500€ besplatno

Kad bi bar Ed priznao da je njegov sadašnji način života pogrešan, da ga udaljava od porodice. Dolores je volela svog muža, ali on to nije hteo da vidi. Verovao je da njegova sreća leži negde drugo.

: : : :

Na drugom kraju grada drugi ljudi su brinuli svoje brige. U kući

Arona Kertisa još je gorelo svetio. - Je li tako dobro, gospodine Kertis? Dobijate li sada dovoljno

vazduha? Bojim se da ne mogu bolje da namestim prozorsko krilo jer je jedna šarka ispala iz ležišta.

- Hvala, Džefe. Žao mi je što sam te zbog takve sitnice izvukao iz kreveta.

- Ne smeta mi. Ovde sam zato da vam pomognem. Džef ode do vrata i zastane s rukom na prekidaču za svetio. - Jeste li sigurni da je sve onako kako ste želeli? Krupni lik Arona Kertisa nespretno se uspravi u sedeći položaj. Više

je ličio na nemoćno dete nego na čoveka koji u šakama drži mnoge konce na berzama širom sveta.

- Džefe, moram ti priznati da te nisam zvao da mi otvoriš prozor. Proganjale su me zle misli.

- O čemu je reč? - Razmišljao sam o Medison. Muči me neki čudan osećaj da želi da

me napusti. Čini mi se da joj se ovde ne sviđa. - Ona vas smatra jednim od najboljih ljudi koje je srela u životu. To

pouzdano znam. - Može biti, može biti. Međutim, verovatno se tako pametna glavica

dosađuje uz mene. Verujem da bi joj godila promena. Njoj treba širina i sloboda.

Džef se zamisli. Morao je priznati da Kertis donekle ima pravo. - Nisam upoznat s njenim namerama, ali vam jedno mogu jamčiti.

Ukoliko odluči da ode odavde, Medison neće pobeći, već će vam u lice, otvoreno i direktno, reći šta će i kako će.

Aron Kertis je klimao glavom.

~ 32 ~

500€ besplatno

- Mogu jedino da se nadam da me neće napustiti. Ne bih lako preboleo njen odlazak.

~ 33 ~

500€ besplatno

III

Već pri prvom pogledu Ester je spazila novog bolesnika na svom

odeljenju. Bila je to devojčica ozbiljnog lica i pažljivo doterane i začešljane kose. Ester se približi, diveći se tom sjajnom kestenjastom sjaju koji se spuštao preko desnog ramena male bolesnice.

- Zdravo! - veselo će. - Zovem se Ester. Kako je tebi ime? - Ja sam Amanda. - Kako se osećaš? - Sada je dobro. - Šta ti se dogodilo? - Pala sam i udarila glavom. - Pročitala sam da su ti lekari šili ranu. Reci, zar si vežbala skakanje

u bazen bez vode? Devojčica se veselo uspravi u krevetu. Očigledno joj se dopala

mlada bolničarka. - Ne smeš da se naprežeš. Pokušaj ponovo da zaspiš. Navratiću

posle. Ester je krenula prema izlazu kad začu iza sebe škripu gumenih

đonova. I ne okrenuvši se znala je da je iza nje njena mrska koleginica. - To ni u kom slučaju nije bilo potrebno, Ridli. - Šta nije bilo potrebno, Klarkson? Bolničarka Klarkson je, na

opšte iznenađenje, uvela vojničko ophođenje sa svojim koleginicama, oslovljavajući ih isključivo prezimenom.

- Ja sam proverila stanje male Vilsonove kad mi je počela smena. Nije bilo potrebno da njuškaš i petljaš se u moj posao.

- Ja njuškam? Na prolazu kroz odeljenje zapazila sam novo lice i pristupila. Niko mi nikad nije rekao da je to njuškanje.

- Ne želim više o tome da razgovaram. Uostalom, doktor Maloun je naredio da budemo spremne za njegov obilazak.

Bolničarka Klarkson se udalji ostavljajući zapanjenu Ester. Ester se podboči gledajući svoju neprijateljicu kako odmiče hodnikom.

- Kakva sam ja guska! Uvek dopuštam da me uznemiri. Znam da uživa kad zapodene kavgu, a ja joj u tome pomažem. Drugi put ću joj isplaziti jezik i jednostavno se okrenuti.

~ 34 ~

500€ besplatno

Besno mrmljajući sebi u bradu, nije ni primetila kanticu vode. Posrne preko nje, a voda se razlije hodnikom.

- Zlato moje, pazi kuda hodaš! - veselo će čovek iz službe za dezinfekciju koji je nadgledao čišćenje zidova.

- Eh, Majk, kad bi mi to bila jedina briga! - razvedri se Ester. Vrati joj se dobro raspoloženje. Na kraju krajeva, zar će dopustiti da

joj jedna uštirkana bolničarka pokvari ceo dan? Ester se sa svima dobro slagala. Imala je otvorenu i vedru narav, pa su je mnogi voleli. Uostalom, uskoro će Medison uraditi svoj deo posla i nagovoriti Henka Malouna da premesti Klarksonovu. Tada će sve krenuti nabolje.

Padne joj na pamet poseta “Hunteru”, koju su planirale ona i Medison. Ko zna šta će ispasti iz susreta s Lensom Vestom? Iznenada spazi glavnog lekara kako se penje stepenicama i požuri da ga stigne. Nije htela da zakasni na njegov obilazak. Bar ne sada kad joj treba usluga.

Restoran je bio vrlo zanimljivo uređen. Arhitekta i dekorater uložili su mnogo truda kako bi dočarali unutrašnjost rudnika. Stene na zidovima bile su izrađene od gline, a svodovi zaobljeni kao u podzemnom hodniku. Sa zidova su žmirkale rudarske svetiljke. U pod su bile ugrađene šine kojima su išla prava rudarska kolica. U njima se nalazilo piće i gosti su se sami posluživali pri prolasku kolica kraj njihovog stola.

- Hoćete li da nešto popijemo pre nego što naručimo jelo? - upita Henk Maloun.

- Nemam ništa protiv toga - odvrati Medison. Mladi lekar se pobrine za dva martinija. Dok je Medison s

neskrivenim zanimanjem razgledavala okolinu, Maloun je pregledao jelovnik. Na kraju se zajednički odlučiše za pečenu jagnjetinu, pečeni krompir i salatu.

- Večeras divno izgledate. - Hvala na komplimentu. Samo, znajte da sam vrlo otporna na

laskanje. - Nemam razloga za laskanje. Ono što sam rekao živa je istina. Zar

niste primetili koliko ste pogleda privukli kad smo ušli? - Smerno se uzdržavam od odgovora. Medison oseti kako je

obuzima neka unutrašnja toplina. Znala je da dobro izgleda, ali joj je godilo priznanje s njegove strane. Potrudila se da nabavi novu haljinu,

~ 35 ~

500€ besplatno

ovu koju je upravo imala na sebi. Bila je skupa, ali se isplatilo. Odlično je pristajala uz njen vitki stas.

Henk podigne čašu. - Za nas! Medison mu se pridruži u zdravici otpivši malo iz čaše. Henk ju je

netremice posmatrao kao da je iznenađen njenom privlačnošću. Taj pogled ju je zbunjivao i istovremeno ispunjavao zadovoljstvom.

- Ne bih želela da me pogrešno shvatite, ali izrekli ste vrlo intimnu zdravicu.

- Oduvek sam maštao da kažem tako nešto nekoj devojci. Učinilo mi se da je ovo pravi trenutak.

- Zar pokušavate da me uverite kako nikad pre niste imali prilike tako da nazdravite?

- Nikad mi neko nije toliko značio kao vi. Medison ga pogleda s čuđenjem. - Nemojte se toliko čuditi. Naravno, imao sam devojaka pre vas, ali

smo uvek bili svako na svojoj strani, kao u rovovima. Bili smo “ona” i “ja”, nikad “mi”.

- To je vrlo velika razlika. - Svakako. U tom trenutku se približi konobar gurajući kolica s jelom. Medison

se nasloni u udobnoj stolici. Mnoge misli su joj se vrzmale glavom. Zbunjivala ju je neposrednost i toplina s kojom ju je Henk okružio.

- Pa, hoćete li probati? - trgne je iz sanjarenja glas njenog pratioca. Medison prione na jelo. - Vrlo je ukusno. - Glavni kuvar je jedan od najboljih u Montrealu. Inače, kako vam se

sviđa ovde? Morala se sresti s njegovim pogledom kad je podigla glavu. Pre

nego što je uspela da odgovori on je preduhitri drugim pitanjem: - Jesam li vam već rekao kako prelepo izgledate? - Pre ste rekli: divno. - Bezlične li reči! U stvari, izgledate umiljato, ljubazno i... Draži ste

od bilo koje devojke koju sam do sada upoznao. Ne pretvarate se. To mi se najviše sviđa. Ne pridajete sami sebi veću važnost nego što mislite da zaslužujete, ali se i ne potcenjujete.

~ 36 ~

500€ besplatno

- Za ime sveta, dosta! Nije znala šta da preduzme. Izgledao je tako iskren. Verovatno je sve govorio iz poštenih pobuda. Odluči da bude hrabra i da odgovori napadom.

- Nisam očekivala da ćete mi se udvarati. - Ipak mi je drago što ste prozreli moje namere. - To zaista nije bilo teško. Mnogo mi je teže da odgonetnem šta

imam u tanjiru. Henk se zagleda u nju, a onda oboje prasnuše u smeh. On ispruži

svoju viljušku. - Evo, ovo su krompirići, ovo je luk... Medison mu položi ruku na rame. Henk podigne glavu. Naglo se

uozbiljiše. Usne im se približe i stope u poljubac. - Zbog toga nećemo postavljati nikakva pitanja - prozbori Medison

sva zažarena u licu. - Naravno - odvrati Henk - sve je jasno. Kad su izašli iz restorana, nebo je bilo vedro i zvezde su nemirno

svetlucale. Zaputiše se prema parkiranom automobilu. Medison se iznenada seti o čemu je pre htela da razgovara sa Henkom.

Još nije odlučila kako će uskladiti otkaz Aronu Kertisu i zapošljavanje na klinici “Mountain”. Kako će se Henk ponašati kad joj bude pretpostavljeni? Morala je da misli i na Ester i njenu molbu.

Koračali su uzanom stazom u seni drveća. Medison prekine tišinu koja ih je obavijala.

- Henk, je li ti Ester spominjala svoje sukobe s koleginicom iz smene?

Henk ispusti njenu ruku koju je sve vreme držao i obgrli je oko ramena.

- Afera Klarkson? - Da. Za tebe je to možda sitnica, ali se Ester živa pojela. - Jeli se često žali? - Svakog dana. - Hm! Izlazili su iz malog parka koji je delio restoran od parkinga.

Iznenada do njih dopre pevanje praćeno bučnom muzikom. - Ester je dobra devojka. Koliko sam je upoznao, nije nesmotrena i

neće dopustiti da izgubi glavu zbog takve sitnice.

~ 37 ~

500€ besplatno

- Za nju je to vrlo ozbiljna poteškoća u obavljanju posla, zar ne shvataš?

- Pustiću da se stvari još malo razviju. Verujem da će njih dve postati izvrsne prijateljice. Dajmo im vremena.

- Neće postati prijateljice! - Medison, rekao sam joj da ću je premestiti krajem meseca. Zađoše iza ugla. Preplavi ih šarenilo boja, veselje plesača i buka

muzike. - Tako mi svega! - usklikne Henk. - Odavno nisam naišao na ulične

svirače i plesače. Mislio sam da se taj običaj potpuno izgubio. Hajdemo! - Ali Henk... - Ne brini, Medison, tu su svi dobrodošli. Jedini uslov je da se dobro

zabavljaš. S uličnih svetiljki vijorile su se raznobojne zastavice. Mala

pozornica se kupala u bljesku crvenih, zelenih i plavih svetiljki. Sastav je načas prekinuo svirku.

- Zar je već gotovo? - razočarano će Medison. - Uzimaju zamah - veselo odgovori Henk. I zaista. Ulicom se razlegne zvuk trube, a onda se pridružiše i ostali

instrumenti. Neki plesači su se već besomučno vrteli u ritmu muzike. Henk zgrabi Medison za ruku i zavrti se s njom, sledeći primer ostalih.

- Nemam pojma kako se to pleše - zavapi Medison. - Nema veze, draga moja, glavno je da nam je lepo! Nakon nekoliko koraka Medison se učini kao da ju je zahvatila neka

čudna sila. Nije znala je li počelo da deluje vino koje su pili u restoranu ili je ples imao u sebi neku čudnu moć. Prepustila se da je ples nosi. Henkove ruke držale su je čvrsto. Osećala je samo njegovu prisutnost. Sve ostalo bio je kovitlac zvukova i boja.

Jedan ples se završio, započeo drugi, pa treći, četvrti... Razdragani, prepustiše se vrtlogu da ih nosi. Medison je očekivala da je savlada umor, ali je, naprotiv, izgledalo da je ples ispunjava novom snagom. Skoro nije doticala zemlju vrteći se u krug.

Iskoristivši malu pauzu, Henk zadihano upita: - Hoćemo li da se osvežimo pićem?

~ 38 ~

500€ besplatno

Medison potvrdno kimne. Bila je rumena u licu, a sitne graške znoja pojavile su joj se na čelu. Obriše ih rukom kao devojčica, uhvati Henka za ruku i oblizujući se reče:

- Pogledajmo prodaju li negde limunadu. Gurali su se kroz veselu gomilu dok nisu pronašli kiosk s

osvežavajućim pićima. Henk ponese papirne čaše prema klupi na maloj terasi koja je gledala na trg. Na nebu se pojavio mesec, bled, ali jasan.

- Čarobno veče, zar ne? - tiho će Henk. - Divno se osećam - odgovori Medison. Pijuckali su limunadu uživajući u prizoru ispred sebe. Henk se

trgne i pogleda na ručni sat. - Vreme je za uobičajeno javljanje bolnici. Ne miči se odavde,

odmah ću se vratiti. Medison obrati pažnju na događaje na trgu. Upravo se odvijala neka

smešna igra. Trgne je nečija prisutnost. Henk je stajao iznad nje natmuren i neraspoložen.

- Loše vesti? - Da. Hitan slučaj. Moram u bolnicu. - Ne možemo ništa da uradimo. Takav je naš poziv. - Zašto me poziv na hitan slučaj ne prekine kad gledam neki

dosadan film na televiziji. Nisam tako uživao godinama. - Može li neko da te zameni?

- Na žalost, ne. Tako je to na klinici “Mountain”. Uvek sam ja žrtveno jagnje. Jesi li izgubila želju da dođeš kod nas?

- Naprotiv! Henk joj pruži ruku da je podigne. - Hajdemo. Ko zna šta me čeka.

: : : : Ester je nestrpljivo gledala u vrata. Konačno začuje ključ u bravi.

Požuri u predsoblje baš kad se Medison pojavila na vratima. Ester odglumi duboko razmišljanje. - Nemoj ništa da mi kažeš. Sama ću da pogodim.

~ 39 ~

500€ besplatno

Stavi prst na čelo. - Uopšte nije zabavan u društvu. Jesam li pogodila? Medison se nasmeje. - Hvala na ovoj maloj predstavi. Nisi pogodila. - Šta onda znači tvoj rani dolazak kući? Još nije otkucalo deset sati. - Prelepo smo se zabavljali sve do trenutka kad je morao da se javi

u bolnicu. Rutinsko javljanje. Ispalo je da mora da ode tamo zbog nekog hitnog slučaja. On u bolnicu, a ja kući.

- Kažeš, bilo je lepo? - Ester, jedva se suzdržavam da ne puknem od sreće i zadovoljstva.

Mislim da ćemo dugo ostati zajedno. - Vidi, vidi! Šta ćeš tek govoriti nakon sledećeg susreta! - Ester, večerali smo u prijatnom restoranu, a zatim plesali na ulici

pod vedrim nebom. - Pod vedrim nebom? A ja sam mislila da je romantika odavno

izumrla. - Nisam se odavno tako zabavljala. - I šta ćemo sada? Ne mogu te zadržati kraj sebe. Pokvarićeš mi loše

raspoloženje. - I na to sam mislila. Bilo bi šteta da ostanem kod kuće nakon svega

što sam doživela ove večeri. - Jesam li i ja uključena u tvoje grandiozne planove? - Naravno. Spremi se za izlazak. Idemo u “Hunter”. - Odlično! - usklikne Ester. - Rasturićemo to mesto! Za dvadesetak minuta bile su na ulici gde ih je čekao naručeni taksi.

Obe su bile uzbuđene kao da idu na maturantski ples. Uskočiše na zadnje sedište. Medison reče adresu i zavali se kraj Ester.

- Medison, jesi li razgovarala o mom slučaju s doktorom Malounom? Nisi valjda zaboravila?

- Naravno da nisam zaboravila! - I? Medison se odluči na sitnu laž. - Razume te u potpunosti. Razdvojiće vas čim se za to ukaže prilika.

Uverila sam ga da je to preko potrebno. - Večeras častim - svečano objavi Ester. - Važno da sam se otarasila

one gnjavatorice. ~ 40 ~

500€ besplatno

Taksi se zaustavi uz ivicu pločnika. Šarena svetlost reklame “Huntera” prosipala se po ulici. Iz unutrašnjosti restorana dopirala je prigušena muzika.

Medison se probijala do svog omiljenog mesta na kraju šanka gde je mogla da razgovara sa svojom majkom. Naravno, u onim retkim trenucima kad je ova bila bez posla. Ester ju je s mukom sledila. Muzika je treštala, a dim cigareta bio je opipljivo gust.

- Može li se ovde naručiti mleko? - upita Ester. - Da se nisi usudila! - zapreti joj Medison. - Šta bi rekao Lens da te

upozna sa čašom mleka u ruci! Tek što je to rekla, odjeknuše preko zvučnika reči mladog gitariste:

Vreme je za piće! Muzičari odložiše instrumente. Medison spazi Lensa kako se žustro

probija prema njima. “Sigurno nas je spazio kad smo ulazile”, pomisli. - Kako ti se sviđa? - nagne se Medison prema Ester. - Kad ne bi bilo tako zagušljivo, bučno i pretrpano, bilo bi odlično! - Pazi sad! Približava se mladi Englez o kojem sam ti pričala. - Tresu mi se kolena. Šta da radim? - Budi pristojna i ne zanovetaj previše! Medison baci pogled preko Esterinog ramena. - Sigurna sam da ćeš ostaviti dobar utisak. Dobila si rumenu boju u

obrazima, a oči ti svetlucaju. Prava zavodnica! - Da li bi jako odjeknulo kad bih te pljusnula? - upita Ester. - Ne okreći se! Nastavi da pričaš kao da smo kod kuće. Medison promeni ton: - ...i svakako bi sve ispalo drugačije da poštar nije doneo pogrešnu

uplatnicu i stvorio mi sto muka. Oh, zdravo, Lense, pridruži nam se! - Zdravo, Medi. O čemu je reč? - Ah, ništa značajno. Čavrljam malo sa svojom prijateljicom. Dopusti

da te upoznam: Ester Ridli. Ester se nasmeši mladom muzičaru, a on joj uzvrati smeškom,

otkrivši zdrave bele zube. Bili su podjednake visine. Gledali su jedno drugo u oči nešto duže nego što je to trenutak upoznavanja zahtevao. Medison ih prekine:

~ 41 ~

500€ besplatno

- Ožednela sam kraj vašeg dugotrajnog upoznavanja. Ja bih limunadu.

Lens je i dalje netremice posmatrao Ester. - Šta ćeš da popij eš, Ester? - Šeri, ako Medison nema ništa protiv toga. Lens se udalji, a Medison gurne Ester. - Onda, šta kažeš? - Prvi utisak je dobar. - Dobar?! Molim te, nemoj se prenemagati! Dok ste se gledali, čak

sam i ja čula violine u vama! Ja mislim da je gotovo. - Zar je to bilo tako očigledno? - Ljudi u lokalu verovatno su pomislili da je vlasnik angažovao još

jedan orkestar za večeras. - Medison, kako možeš biti tako bezobrazna?! - Ćuti, vraća se! Lens se vraćao sa tri čaše u rukama. Za sebe je, po običaju, nosio

pivo. Nakon kraćeg nevezanog čavrljanja Medison odluči da ih ostavi

same. - Nadam se da mi nećete zameriti, ali moram svojoj majci da

saopštim neke važne stvari. Budući da je to jedino mesto gde tako nešto mogu da uradim...

- Shvatio sam - upadne Lens. - Očekuješ od nas da se izgubimo. - Ne bilo vam naređeno! Lens uhvati Ester za ruku. - Hajdemo do moje privatne kancelarije. Povede je preko plesnog podijuma do mesta gde su stajali

instrumenti. Uz zid je bio postavljen mali sto za muzičare. Lens i Ester sedoše i ubrzo su bili udubljeni u razgovor.

- Sviđa ti se uloga Kupidona, zar ne? Medison se okrene. - Zdravo, mama! Znači, pratila si šta se događa. Dovela sam Ester s

namerom da je upoznam s Lensom, ali ipak nisam očekivala tako dramatičan razvoj događaja.

- Svejedno kako to nazvali, dogodilo se - reče Ketrin. - Ljubav na prvi pogled? - upitno pogleda kćerku.

Medison joj uzvrati osmehom.

~ 42 ~

500€ besplatno

- Bilo bi lepo kad bi ostali zajedno. Setno je posmatrala mladi par. Uzdahne i požali se majci:

- Moja situacija se zamrsila. Ne znam šta da preduzmem u vezi s poslom. A samo pre nekoliko dana sve je izgledalo tako jednostavno!

Medison otpije malo limunade. - Nadala sam se da ću bezbolno napustiti dosadašnji bezlični posao

kod Arona Kertisa i preseliti se na kliniku “Mountain”. - Pogađam šta se dogodilo - upadne Ketrin. - Nisi očekivala da će se

sve to ticati i drugih. - Tačno. Ispalo je da upravnik klinike “Mountain” nije neki doktor

Maloun, već privlačan mladić Henk Maloun kojem se ja sviđam, a i on se meni dopao.

- Dakle, tu počinje zaplet. - Da. Henk kaže da moj prelazak neće proći bez posledica. Kertis

novcem pomaže bolnicu i ako mu se ne bude svideo moj odlazak... -... zatvoriće slavinu, a klinika vrata - dovrši Ketrin rečenicu. -

Tačno. Ketrin malo pažljivije osmotri kćer. Primeti da je obučena u

skupocenu večernju haljinu. Priseti se Medisoninih reči o sastanku s mladim lekarom.

- Gde te je vodio tvoj princ? - upita. - Bili smo na večeri, a zatim plesali na jednom malom trgu. 1 - Zašto si tako rano došla kući? - Henk je morao hitno u bolnicu. Nije se dogodilo ništa što bi

pokvarilo našu vezu, ako te to brine. Štaviše, čini mi se da je i njemu stalo da me što pre dovede na kliniku.

- Eto rešenja za sve tvoje probleme. - Međutim. - zausti Medison. Trio je ponovo počeo da svira i Medison pogleda ka njima. Lens se

upravo nagnuo ka mikrofonu i zapevao. Njegov pogled je jasno govorio kome je pesma upućena. Ester mu je pomagala plješčući rukama u taktu muzike.

- Šta si htela da kažeš? - nastavi Ketrin razgovor. - Aron Kertis mi je ispričao kako je izgubio ženu. Sve dok nisam

čula kako se to dogodilo, verovala sam da je samoživ i bez osećaja.

~ 43 ~

500€ besplatno

- A sada? - Teško je to reći. Smatrala sam ga kukavicom koji je utuvio sebi u

glavu da je oduzet, kako bi se opravdao u očima sveta za smrt svoje žene.

- Zar si promenila mišljenje? - Da. Shvatila sam kakav gubitak ga je zadesio. On je jedan od

najbogatijih ljudi u zemlji. Međutim, ženu koja ga je volela ne može vratiti nikakvim blagom. Protiv usamljenosti i nedostatka ljubavi ne pomaže bankovni račun.

- Mislim da razumem šta mi želiš reći. Osećaš da je tvoja odgovornost porasla, zar ne? Spoznaja o njegovoj nesreći otežava tvoj položaj.

- Tako je. Isključeno je da ga tek tako napustim. Osim toga, iskrsnula je i idila s Henkom.

Ketrin je pomiluje po obrazu. - Na žalost, nemamo čarobni štapić kojim bismo rešili sve

probleme. Kao majka, osećam se krivom što ti ne mogu pomoći. - Ne osuđuj samu sebe. Od velike mi je pomoći i razgovor s tobom. - Želim jedino da te podsetim na reči tvog oca. On ti je često govorio

da budeš verna sebi i svojim osećanjima. Neguj pošten odnos prema ljudima i nastupaj iskreno. Takav je moj savet. Možda ćeš nekoga i povrediti, ali ti neće zameriti ako ne budeš postupala proračunato, već sledeći svoju savest. Tako će sve doći na pravo mesto.

Prekine ih poziv s vrha stepeništa. Tamo je stajao Ed Vilson. - Telefon za Medi. Prebacio sam vezu na telefon kod blagajne. Ketrin dohvati aparat i doda ga Medison. Učini joj se da poznaje

glas sagovornika, ali nije bila sigurna zbog buke koja je vladala oko nje. - Jesi li to ti, Džefe? - Da, ja sam. Oprosti što ti smetam u ovo doba, ali gazdi je pozlilo. Medison rukom pokrije slušalicu i reče majci: - Kertisu je loše... O čemu je reč? - upita opet Džefa. - Srčani napad? - Zvao bih bolnicu da se dogodilo nešto slično. Duboko je potišten. - Zato si me zvao? - Cele večeri govori o tebi. Izgovara tvoje ime, priča kako bi želeo da

si kraj njegai slično. Osim toga...

~ 44 ~

500€ besplatno

- Da, Džefe? - Muči ga osećaj da ćeš da ga napustiš. Uveravao sam ga da su

njegove sumnje bezrazložne, ali nisam uspeo. Rekao sam mu da bi ga ti sigurno obavestila da mu tako nešto spremaš, ali ne pomaže. Njegov strah ga ne napušta.

Medison se odluči. - Reci Kertisu da dolazim. Ne moraš slati kola, dolazim taksijem. - Pravo si srce. Molim te, ne govori mu da sam te ja zvao. Reci da si

svratila da vidiš kako mu je. - Dobro Džefe. Okrene se ka majci. - Čula si o čemu je reč. Svratiću do Ester da joj kažem da me ne

čeka. Zdravo! - Bez brige, nećeš joj slomiti srce. Neće ni primetiti da nisi kraj nje. Medison se probije do Ester. - Džef me nazvao. Moram do Kertisa - viknu joj na uvo jer je muzika

treštala. - Zapao je u jedno od svojih stanja potištenosti. - Pažljiva moja Medi. Drago mi je što si shvatila da ćeš mi smetati. Medison se nasmeje. - Ne odlazim zbog tebe. Stvarno su me pozvali. Ne znam kad ću se

vratiti kući. - Nije važno, ne znam ni ja kad ću se vratiti - odvrati Ester

namignuvši. Ulica je bila pusta i tiha. Medison potrči do ugla i ubrzo uspe da

zaustavi jedan prazan taksi. Lift je bio u prizemlju. Na spratu ju je čekao Džef. - Brzo si tigla. Uspeo sam malo da ga smirim. Sada je nešto

pristupačniji. - Gde je sada? - Pokušao sam da ga smestim u krevet, ali nije išlo. Vratio sam ga u

stolicu. Sedi kraj prozora u dnevnoj sobi i bulji u mrak. - Idem da vidim kako mu je. - Nadam se da ti nisam pokvario veče. Vidim da si još obučena u

haljinu za izlazak. - Ne brini, Džefe. Nazvao si kad je glavna stvar već bila gotova.

~ 45 ~

500€ besplatno

Džef požuri prema dnevnoj sobi i viknu, dobro glumeći iznenađenje:

- Medi ? Šta ti radiš ovde? Mislio sam da se zabavljaš u gradu. Kojeg li iznenađenja. Uđi, gospodin Kertis je još budan.

Iz sobe se začu glas Arona Kertisa. - Džefe, koje došao? U ovo doba nisu baš uobičajene posete u ovoj

ukletoj kućerini. - Medi je svratila, gospodine. Džef se zaustavi na pragu i propusti Medison. - Dobro veče, gospodine Kertis! Zabavljala sam se s nekim

društvancem u blizini i, budući da smo se razišli pre nego što smo predvideli, odlučila sam da svratim i da vidim kako ste. Pa, kako ste?

Aron Kertis preču njeno pitanje. Raširi ruke u znak dobrodošlice i klimajući glavom odvrati:

- Nema više pravih muškaraca! Kako su mogli da te puste da samo tako odeš?! Medi, prelepo izgledaš!

- Hvala lepo. Vi ste jedan od retkih kavaljera starog kova. Osvrne se. Kad vide da Džef više nije uz nju, obuze je nelagodnost. - Sedi, Medi. Medison se zaputi prema fotelji na sredini sobe. Glas njenog

poslodavca je zadrži. - Ne, ne tako daleko. Priđi bliže. Tako. Sada mi ispričaj kako se

zabavljaju mladi zdravi ljudi. Reci mi šta se događa u velikom belom svetu. Ljudi razgovaraju, postaju bliski, vole se, zar ne? Pričaj mi o tome.

Medison prođoše trnci uz leđa. Glas Arona Kertisa bio je pun sete i ogorčenja.

“Opet je zapao u jedno od svojih stanja kad žali samog sebe”, pomisli.

Odluči da mu ispriča sve što joj se događalo, do najmanje pojedinosti. Jedino je morala da ispusti ime Henka Malouna.

- Nekoliko ulica odavde - započe Medison - plesali smo na ulici. Moje društvo i ja bili smo na večeri. Izašli smo u šetnju i naleteli na pevače i svirače. Pridružili smo im se. Već dugo se nisam tako dobro zabavljala.

~ 46 ~

500€ besplatno

Aron Kertis je vrlo pažljivo slušao svaku Medisoninu reč. Ona primeti da je privukla njegovu pažnju. Nastavi da opisuje veče, nastojeći da priča što slikovitije i duhovitije.

- Zatim smo otišli u “Hunter”. Tamo moja majka radi kao pomoćnica upravnika. Nastavili smo da plešemo.

Kertis se meškoljio u kolicima. Očigledno je uživao. Medison ubaci u priču susret s Lensom Vestom. Naravno, nije spominjala Ester, već je upoznavanje s mladim muzičarem objasnila kao želju celog društvanca da časti muzičare pićem zbog dobre svirke.

- Eto, to bi otprilike bilo sve - završi Medison uzdahnuvši. - Osušila su mi se usta od silnog pričanja.

Ustane i zaputi se prema stočiću s flašama, da pronađe nešto za sebe.

Aron Kertis bio je razdragan kao malo dete. S osmehom se obrati Medison:

- Ne znam kako da ti zahvalim. Teško mi je da pronađem prave reči kojima bih izrazio svoju radost što si svratila. Bez velikog preterivanja mogu reći da si mi spasila život.

- Ali, gospodine Kertis... - Istina je, Medi. U ovu moju mračnu svakodnevicu unela si toliko

potrebnu vedrinu i radost. Ne znam šta bih uradio da tebe nema. Kertis je bio srećan. Nikad pre nije je gledao tako prisno i blisko.

Medison oseti da su njih dvoje nedeljivo vezani. Bila je u nedoumici šta da kaže. Nije joj promakao ni najmanji znak

naklonosti njenog poslodavca. Pre nego što se sabrala, on nastavi: - Celo veče me je progonio čudan i nestvaran osećaj. Bio sam vrlo

utučen. Medison ga upitno pogleda. - Nisam mogao da se otresem osećaja da ćeš me napustiti. Neki glas

mi je neprestano govorio da ti se ovde ne sviđa. Neprekidno mi se pred očima odigravao prizor tvog odlaska.

Lice mu se ozari. - Koliko mi je lakše kad vidim da sam se prevario. Kao da si čitala

moje misli i osetila moje želje! Pojavila si se baš u pravi čas. Kao svetio u mrkloj noći! Znam da mogu da računam na tebe, zar ne, Medi?

~ 47 ~

500€ besplatno

Medison oseti kako joj srce uzbuđeno lupa. Kao kod uplašenog laneta. Šta joj je preostalo da kaže? Nije imala izbora!

- Naravno, gospodine Kertis. Možete se pouzdati u mene. Aron Kertis bučno odahne. Napetosti nestade kao da je neka

nevidljiva ruka prešla preko njegovog lica i na njemu zablista osmeh. - Život je zaista nepredvidiv. Još pre nekoliko trenutaka čamio sam

u dubinama najcrnjeg očaja. Bio sam spreman da dignem ruku na sebe. Međutim, prevagnulo je ono čemu sam se godinama učio. Nada! Kad je najgore, izdrži još malo! Tada se kolo sreće zaustavi na tvom broju.

- To je dobar način. Međutim, traži mnogo snage i samopouzdanja. Čvrsto se nadala da će se razgovor zadržati na tome. Ipak, njen

nepogrešivi instinkt joj je govorio da će biti drugačije. Ovo veče je produbilo njihovu vezu. Znala je da je i Aron Kertis to osetio. Nastojaće da poveže nevidljive niti njihovih života u jedno tkanje. U njegovom životu je postojala praznina koju je trebalo ispuniti. Tu je ulogu namenio Medison.

Aron Kertis pokrene kolica. Primakne se nepokretnoj Medison koja je sa strepnjom očekivala dalji razvoj događaja. Njegova ruka se podigne polako i nekako neodlučno i pomiluje je po obrazu.

- Verujem da se moj život konačno menja nabolje - tiho reče. - Bila bih vrlo srećna da je to istina. - Istina je, i to zahvaljujući tebi. - Gospodine Kertis... Moć govora je napusti. Pokuša da smisli nešto što je ne bi

obavezivalo, ali uspe samo da promrmlja: - Ako vi tako mislite... Učini joj se da se njegovo lice gubi u magli. Pred očima joj je igrao

njegov osmeh. Njime je razoružavao neprijatelje i pridobijao prijatelje. Ipak, nju je taj osmeh ispunjavao strahom bliskim užasu. Da, ona je iskreno želela da se njegovo stanje popravi. Zamišljala ga je kako na sopstvenim nogama silazi stepenicama i izlazi na svetio dana. Videla ga je kako trči stazom u parku. Međutim, on nije razmišljao o tome. On je jedino želeo nerazdvojnog draga u samotnom svetu u koji se bio zatvorio. Nerazdvojnog druga... A izabrao je nju.

Aron Kertis je gorljivo opisivao šta će sve preduzeti narednih dana.

~ 48 ~

500€ besplatno

- Nemam vremena za bacanje. Čim se javi moj službenik iz Bangkoka, prelazim u napad. Medison, osvojiću celo tržište na Istoku.

Njegove reči su odjekivale u Medisoninoj glavi poput grmljavine. Telom su joj prolazili hladni srsi. Pomisli na Henka Malouna i ta je pomisao umiri na tren. Opet je bila u njegovom zagrljaju. Plesali su čvrsto priljubljeni, lice uz lice, uz zvuk violina. Onda san opet nestade i neprijatna stvarnost se probi s Kertisovim glasom do njene svesti.

Medison odjednom razabra da se njen život raspada. Pričini joj se da je član orkestra u kojem svaki muzičar ima svoju partituru. Obuze je strah. Ko će joj pomoći da se vrati u poznatu kolotečinu?

~ 49 ~

500€ besplatno

IV

Lens i Ester su prelazili Dominion Squareom. Titravo svetio uličnih

svetiljki plesalo je po pročeljima palata. Ester prekine tišinu: - Zar smo već izgubili međusobnu vezu? Tek što smo ustanovili da

volimo iste knjige i filmove, kvrc - gotovo! Lens se nasmeje: - Baš si zvrkasta! Malo sam se zamislio. Ova okolina me je podsetila

na Hampstead u Londonu, eto, to je sve, mala moja ludice! - Već vidim šta će biti moj glavni zadatak. Moram neprekidno da te

zabavljam kako bi obratio malo pažnje i na mene. Lens je štipne za obraz. - Hoćeš li malo kikirikija? - Sad me još i zadirkuješ! - Toliko si se zagledala u mene da nisi ni primetila ovog dobrog

čoveka koji će nas poslužiti. Lens zaustavi zakasnelog uličnog prodavača koji je pred sobom

gurao kolica. Produžili su ulicom grickajući slane plodove. Stari prodavač je gledao za njima mašući glavom. Devojka je, zarumenjena, pokušavala da uhvati mladića koji se grohotom smejao.

Dižući obe ruke uvis, Lens vikne: - Predajem se! Sedimo! Ester konačno uspe da ga uhvati i obori ga na klupu. Prva

progovori: - Opet si u mislima u Londonu? - Nisam. Čudim se kako se moj život iz korena promenio zajedno

jedino veče. - Kako to misliš? - upita Ester oprezno. - Donedavno sam smatrao da nikad neću preboleti što sam

napustio London. Naprosto nisam mogao da podnesem boravak u Montrealu.

- A sada? - Sve je na svom pravom mestu. Ljudi su onakvi kakvi sam ja želeo

da budu, vazduh je čist i mirisan. Naravno, ništa se od toga nije ~ 50 ~

500€ besplatno

promenilo, promenio sam se ja. Promenio sam se zato što više ne mogu bez tebe, iako te poznajem samo nekoliko sati. Vratiću se u London, ali ne sam.

Ester podigne glavu s njegovog ramena. - Jesi li uvek tako odlučan kad su u pitanju osećanja? Lens je poljubi u čelo, prekrije joj poljupcima obraze, a onda spusti

poljubac u ugao njenih usana. - Ovo je prvi put. Zaljubio sam se. Ester se skupi u njegovom naručju i tiho prošapta: - Dragi moj Lens! Ulicom protutnji kasni autobus. Njegovi osvetljeni prozori

podsećali su na izlog, a nekoliko putnika na beživotne lutke. Ester pomisli na budućnost. Ona i Lens, Medison i Henk Maloun,

Medisonino zaposlenje na klinici “Mountain”. Uplaši je pomisao na tolike promene u njenom životu i životu ljudi oko nje. Zadrhta. Lens se nagne prema njoj:

- Hladno ti je? - Ne, zašto? - Stresla si se kao da te uhvatila groznica. - To je od uzbuđenja. Osim toga, malo sam uplašena. Bojim se šta će

doneti novi dan. - Neboj se! Uvek ću te voleti. Ester se zadovoljno opusti. Okrene prema njemu lice obasjano

srećom. U nevelikoj čekaonici klinike “Mountain” sedele su dve

nepokretne spodobe. Ed Vilson i njegova žena čekali su vesti o Amandi. Dolores je okretala stranice nekog modnog časopisa. Ed ju je netremice posmatrao razmišljajući pri tom kako je došlo do toga da njih dvoje postanu iako tuđi jedno drugom. I dok ju je tako posmatrao, Ed sa zaprepašćenjem ustanovi da joj je naklonjen. Nakon toliko godina zaključio je da mu se njegova žena još sviđa.

Vrati se u mislima daleko u prošlost, u vreme kad ju je sreo. Bila je privlačna devojka za kojom su se mnogi okretali. Tada je radio na radio-stanici, uživao u svom bezbrižnom i luksuznom životu i mislio da ga niko i ništa ne može skrenuti s puta. Međutim, kako ga je samo ljubav promenila! Postao je drugi čovek! Razmišljajući sada o tome, nikako nije

~ 51 ~

500€ besplatno

mogao da otkrije kako su i kada nestala ta divna osećanja. Zašto se prepustio poslu zaboravljajući sve ostalo, zanemarujući porodicu?

Ed se vrati u sadašnjost. Pogled mu kliznu po bezličnim zidovima. Bele pločice, zelenom kožom presvučene stolice, stočić s časopisima. Njegova žena bezvoljno i odsutno je okretala stranice, ne podižući pogled. Ed pređe preko sobe i sedne do nje. Položi joj ruku na rame.

- Molim? - Nedostajala si mi. - Nisam te napustila, zar ne? - I dalje me želiš, usprkos svemu što sam ti uradio? Dolores polako odloži časopis. Zagleda mu se u oči. - Šta se dogodilo s nama? - Obično se u takvim prilikama kaže: Postali smo tuđi jedno

drugome. - Poznate su mi te otrcane fraze, Ed. Reci mi zašto se to nama dogodilo? Volim te kao i pre. Imamo divnu

devojčicu. Sredili smo život tako da nam ništa ne fali, a ipak... - I ja tebe volim. Nije mi jasno kako i zašto se to desilo. - Ede, ako još postoji ljubav među nama, mogli bismo se vratiti u

dane kad nam je bilo lepo. Edje sedeo pognute glave. - Ne viđamo se, ne govorimo, naš dom je tužan i pust. Osmelivši se, Ed progovori: - Nikad nisam znao da ono što osećam pretočim u reči. Ne znam

hoće li mi to i sada poći za rukom. Podigne glavu da vidi da li Dolores prati njegove reči. - Postali smo robovi navika. Na naš život spustila se ustajalost. Dolores ga prekine. - To, nadam se, nije dovelo do toga da me prezireš? Ili potcenjuješ? - Prešli smo u dosadu, draga moja. Doživeli smo ono što nismo ni

sanjali da se nama može dogoditi. Stvari su se ponavljale unedogled. Susretali smo stalno iste ljude, odlazili uvek na ista mesta, po ustaljenom rasporedu.

- A počeli smo pre četrnaest godina - nadoveže se Dolores.

~ 52 ~

500€ besplatno

- Nemoj da pomisliš da ja žalim što smo se uopšte sreli! Opet bih se oženio s tobom da se možemo vratiti u mladost! Zar ne shvataš? Vreme nas je opteretilo! Privikli smo se na uzajamnu blizinu ne menjajući ništa. Ustajalost je ugasila vatru naše ljubavi. Ko zna šta je potrebno da je opet upalimo?

Gledali su jedno drugo nemoćni da pronađu odgovor. Hodnikom odjekne zvuk koraka koji su se približavali čekaonici. Na

vratima se pojavi doktor Maloun s ohrabrujućim osmehom na licu. - Upravo dolazim iz rendgenskog studija. Pregledao sam snimke

vaše kćerke. - Doktore, molim vas, pređite na stvar! - nervozno ga prekine Ed. - Dakle, nema razloga za zabrinutost. Nismo otkrili nikakve

unutrašnje povrede. Vaša lijepa kćerka sada mirno spava na odeljenju za intenzivnu njegu. Drago mi je što mogu da vam saopštim tako prijatne vesti.

- Kad ćemo moći da je odvedemo kući? - uz uzdah olakšanja upita Dolores.

- S obzirom na njeno sadašnje stanje, mogli biste je povesti odmah. Međutim, uz vaš pristanak, zadržao bih je još nekoliko dana na posmatranju. To je samo jedan vid opreznosti u slučaju ako se pojave komplikacije. Neka se malo odmori.

Mladi lekar je prećutao neka svoja lična zapažanja. Mala Amanda je bila neuobičajeno tiha i povučena za svoje godine. Druga deca su vrlo teško podnosila zatočeništvo u bolničkom krevetu, a kći ovo dvoje zabrinutih ljudi ležala je sklupčana u svojoj postelji ne mareći za svet oko sebe. Nije hteo da je pusti dok ne bude siguran da njeno ponašanje nije uzrokovano padom niz stepenice.

Henk Maloun nije znao da je majčinski nagon odmah naveo Dolores Vilson na pravi trag. Znala je šta brine mladog lekara. Njena devojčica se povlačila u snove i tamo tražila izgubljenu očinsku ljubav.

Ed je, međutim, lekarove reči shvatio doslovno. - U potpunosti se slažem s vama, doktore. Zadržite je koliko vi

mislite da je potrebno. Najvažnije je da nije ozbiljno bolesna. Vi ćete nas, naravno, obaveštavati o svakoj promeni, zar ne?

- Ne brinite.

~ 53 ~

500€ besplatno

Henk Maloun ih je posmatrao kako se udaljuju. “Devojčicu treba pustiti kući”, mislio je, “a ocu reći da je tamo dočeka. Jedan njegov osmeh i zagrljaj mogu učiniti više nego svi lekari ovog sveta!”

Henk Maloun, naravno, nije mogao znati da je Dolores mislila to isto.

: : : :

Bolničarka Ester Ridli marljivo je radila na svom odeljenju. Napusti

krevet u kojem je ležao Norman i pozabavi se njegovim susedom. - Kako se osećate, gospodine Marks? - Bolje nego juče, sestro. Disanje mi je mnogo olakšano. Ester baci pogled na bolesnikovu listu. Linija je pokazivala da je

temperatura u opadanju, što je bio dobar znak. U godinama, u kojima je bio Marks, upala pluća je zahtevala mnogo pažnje.

- Drago mi je što se vaše stanje popravlja. Kao i obično, izmeriću vam temperaturu.

Marks je pažljivo pogleda. - Nemam ništa protiv toga. Jeste da je malo dosadno ponavljati isti

postupak svakog dana, ali šta se može. Nego, primećujem da ste vrlo uzbuđeni. Da niste slučajno dobili glavnu nagradu na lutriji?

Ester porumeni. Bila je sigurna da je dobro sakrila svoju ustreptalost i sreću.

A kad tamo... Marks peckavo nastavi: - Ako nije reč o novcu, onda je u pitanju ljubav. Neki momak vas je

zaprosio? Ester prihvati igru. - A šta bi drugo bilo? To je stara stvar. Prose me bar tri puta

nedeljno, ali ja uporno odbijam. Nije još naišao pravi! - Da li biste i mene odbili? - Vi me još niste pitali. - Dobro. Hoćete li se udati za mene? - Pre nego što odgovorim, moram se posavetovati s vašom ženom.

Ne bi valjalo ako se ona usprotivi. - Ne brinite, pristala bi ona samo da me se otarasi!

~ 54 ~

500€ besplatno

- Ne verujem da bi tako nešto učinila. Gde bi našla tako dobrog muža kakav ste vi, gospodine Marks?

Ester očita temperaturu i spusti toplomer u činiju sa antiseptikom. - To bi bilo sve za danas. Marks zavapi:

- Zar me već napuštate? U tako beznadežnom stanju?! Ester se udalji ostavivši razočaranog šaljivca. Borila se da ne počne

da peva od sreće. Nikad još nije bila tako srećna i zadovoljna. Veselje joj je mutila jedino činjenica što nije imala s kim da podeli svoju radost. Medison je spavala kad se sinoć kasno vratila kući, a na odeljenju ni sa kim nije bila toliko prisna.

Klarksonovu je videla samo u prolazu. Na svoje veliko čuđenje, ustanovi da je ona više ne nervira. “Ljubav čuda stvara!” zadovoljno će u sebi.

Seti se da bi trebala da potraži Henka Malouna. Morala bi mu reći da sukob između nje i Klarksonove više nije bitan. Lens je bio sve što joj je trebalo u životu!

Zaputi se prema automatu za kafu. Lagano je pijuckala topli napitak sedeći u sobi za odmor bolničarki kad je prene poznati glas:

- Ah, tu ste! Tražim vas već deset minuta. Bio je to Henk Maloun. - Dođite u moju kancelariju. Možete poneti i kafu. Ester se naljuti na ono njegovo: “Ah, tu ste!” Ako ju je zaista tražio,

mogao ju je lako naći. Htela mu je nešto oštro odgovoriti, ali se suzdrža. “Videće za koji trenutak ko je Ester Ridli. Jedva čekam da mu vidim

izraz lica kad čuj e novosti!” Henk Maloun je već sedeo za svojim stolom kad je ušla u

kancelariju. Ispred njega je stajala čaša. Marljivo je vršio ispravke na listu papira. Ester prepozna raspored dežurstva za bolničarke. Nasmeje se u sebi od zadovoljstva pri pomisli da taj, nekad za nju sudbonosni papir, sada više nema nikakva značenja.

- Sedite, bolničarko Ridli - ponudi je doktor Maloun ne podižući glavu.

Mrštio se, trudeći se da pronađe najbolji razmeštaj raspoloživog osoblja.

- Razrešio sam problem koji vas je mučio. “Dugo ti je trebalo”, u sebi će Ester.

~ 55 ~

500€ besplatno

- Da bih izbegao nove sukobe između vas i bolničarke Klarkson, napravio sam izvesne izmene. Od sledeće nedelje će bolničarka Klarkson raditi u drugom krilu bolnice. Slažete li se?

“Sada će početi vatromet”, sa zadovoljstvom pomisli Ester. - Nije bilo potrebno da se mučite zbog toga - saopšti mu mirno,

uživajući u svakoj svojoj reči - sama sam se pobrinula da se sve stavi na pravo mesto.

- Pa to je odlično! Znao sam da ste vi i Klarksonova razumne osobe! - Tražila sam vas celo poslepodne - nastavi Ester. - Htela sam vam

saopštiti da napuštam posao na klinici. Odlazim u Englesku. Krenuću na put čim dobijem pasoš i vizu.

Doktor Maloun je zbunjeno buljio u nju. U njemu su se mešali bes i zbunjenost. Štaviše, bilo mu je jasno vidljivo zadovoljstvo koje je pokazivala Ester Ridli. Pokuša da se sabere:

- Odlazite u Englesku? Divno! Kako se sve to desilo? Razdragana, Ester odluči da ga dotuče. Njen odlazak u Englesku nije

imao veze s nesporazumima između nje i Klarksonove, ali mu to nije htela reći. Još sinoć nije znala šta da radi u budućnosti. Iznenadila je i sebe i Lensa kad je predložila da jednostavno spreme stvari i krenu u Englesku. Lens je bio oduševljen. Nisu mnogo razmišljali o pojedinostima. Ljubav je činila svoje.

- Dugo sam razmišljala o svom položaju na klinici “Mountain”. Došla sam do zaključka da ovde nisam srećna. Bar ne u poslednje vreme. Sigurno ste i vi to primetili.

- Nisam slutio da je vaše neslaganje sa Klarksonovom poprimilo tako široke razmere.

- Sve je to sad iza nas, zar ne? - uteši ga Ester. - Problem je rešen. Oslobođeni ste neprijatnog zadatka da saopštite mojoj dičnoj koleginici vest o premeštaju. Maknula sam joj se s puta. Kao što ste i sami rekli, ona je dobra i pouzdana radnica, pa se moj odlazak neće ni primetiti.

Ester je znala da preteruje, ali nije mogla da se zaustavi. - Da sam bar znao koliko vam je teško padao taj sukob sa

Klarksonovom! Lice Henka Malouna odavalo je svu njegovu zabrinutost i

potištenost.

~ 56 ~

500€ besplatno

- Ne znam ni sam gde da nađem zamenu za vas. To će svakako biti mnogo teže nego učiniti nekoliko izmena na ovom, rasporedu.

- Žao mi je. Ester zažali zbog svojih reči. Henk Maloun to nije zaslužio. Preplavi

je stid zbog onog što mu je priredila. Šta li će joj tek Medison reći?! - Volela bih da mogu da ostanem duže - nastavi Ester - ali moj

verenik želi da krenemo što pre. Znate, on je Londonac. Nastaviće svoju muzičku karijeru u Engleskoj.

Bilo joj je lakše što mu je nagovestila prave razloge svog odlaska s klinike. Uz sve probleme koji ga muče zaista nema smisla da mu natovari još i grižu savesti.

- Kad je tako, onda više ništa ne možemo da preduzmemo - sa slabašnim smeškom reče doktor Maloun.

Ustane i pruži joj ruku. - Želim vam sve najbolje. Javite mi tačan datum vašeg odlaska.

Priredićemo malu zabavu da nas zadržite u lepoj uspomeni. Kad je Ester već bila na vratima, doda: - Ako nameravate da se zaposlite u Londonu, mogao bih vam

pomoći. Poznajem neke uticajne ljude. Daću vam njihove adrese. - Mnogo vam hvala, doktore Maloun. Ester se uputi hodnikom.

Iznenada je spopadne vrtoglavica. Zamagli joj se pred očima. Nasloni se na zid. Teturajući, dovuče se do sobe za odmor. Sedne na klupu i pričeka da se vrtoglavica izgubi.

Sedela je nepokretno nekoliko trenutaka. “Šta sam uradila? Jesam li neoprezno uletela u nesigurno? Ne, ne,

sve će biti dobro. Lens i ja zajednički ćemo savladati sve poteškoće.” Iznenadni strah razbije se na njenoj čvrstoj volji. S mišlju na Lensa

vrati joj se samopouzdanje. Verovala je u njihovu ljubav. Iako je znala da njen život kreće novim, za nju nepoznatim putevima, negonski je osećala da će sve biti dobro.

Ohrabrena, odlučnim korakom se uputi niz hodnik. Kad je stigla do odeljenja, bila je opet vesela i energična Ester Ridli.

: : : :

~ 57 ~

500€ besplatno

Medison se spremala za izlazak. Posegne u ormarić za torbicom i šalom. Pogleda je li uzela ključeve automobila. Sviđala joj se pomisao da se provoza unaokolo i tako odmori.

Prolazeći hodnikom proviri u sobu gde je sedeo njen poslodavac i pozdravi ga. Džefa Sparlinga je srela na izlazu iz sobe za masažu.

- Ptičica opet napušta kavez? - našali se on. - Za danas je dosta. Zdravo, Džefe! Kad je izašla na svetio dana,

zaslepi je sunce. Vrući asfalt je isijavao toplinu. Zadovoljno se nasmeši kad je videla da je automobil u senci. Skine pokretni krov i smesti se za volan.

Na ulicama nije bilo mnogo saobraćaja. Povetarac joj je mrsio kosu. Smesti se udobnije na sedištu. Oseti kako je napušta napetost koja ju je pratila otkako je ustala. Ester je ujutro dugo spavala, pa je izostao njihov uobičajeni jutarnji razgovor. Pomisao na Ester i Lensa izmami Medison blag smešak.

Radni dan kod Kertisa prošao je bez posebnih događaja. Njen poslodavac je bio zatrpan poslom. Pojavile su se neke komplikacije u škotskom ogranku njegovog akcionarskog društva, pa su celo jutro zvonili telefoni. Njene dužnosti su ostale u okvirima rutinskih zahvata.

Sećanje na njihov sinoćnji razgovor doslovno ju je proganjalo. Njegove reči je osećala kao teret. Zamalo da nije napala Džefa što ju je pozvao. Ipak, stari Džef nije mogao da zna šta će se dogoditi.

Za trenutak se oseti polaskanom što joj se Kertis obratio kao osobi vrednoj poštovanja i ljubavi. On će sigurno nastojati da između njih dvoje uspostavi novi, dublji odnos. Medison se zažari od neprijatnosti. Iako nije imala ništa protiv Arona Kertisa, nesvesno se pobuni pri pomisli da bi s njim vodila zajednički život. Njeno srce je kucalo za Henka Malouna.

Put se penjao na Beaver Hill. Medison se seti da je na vrhu prijatan kutak za odmor umornih penjača i vidikovac za ljubitelje lepih pejzaža.

Pade joj na pamet da bi trebala da se javi Ester kako ne bi bila zabrinuta. Opazi telefon uz ivicu puta, pa zaustavi kola i potraži sitniš. Ubrzo je dobila vezu i začula Esterin zabrinuti glas:

- Gde si se zadržala? Očekivala sam da dođeš kući pre pola sata. - Žao mi je što te nisam pre obavestila. Iznenada me spopala želja

za svežim vazduhom i mirom, pa sam se odvezla prema Beaver Hillu. Sada sam na pola puta do vrha.

~ 58 ~

500€ besplatno

- Izabrala si loše vreme za planinarenje. Ovde te čeka posetilac. Želi da razgovara s tobom.

Dok je čekala, Medison je razmišljala o prizvuku koji se jasno razabirao u inače veselom Esterinom glasu. Nije mogla sa sigurnošću da oceni je li to suzdržanost, uznemirenost ili nešto treće.

- Halo, Medi! - Henk! - Hteo sam da razgovaram s tobom, pa sam svratio. - Da sam bar znala! U tom slučaju se ne bih smucala naokolo. - Gde se nalaziš? - Na raskrsnici Camillien Roada i Park Avenue. Naumila sam da

odem do vidikovca, ali... - Odlična zamisao! Produži prema vrhu. Ja ću stići za pola sata. - Divno! Medison se učini da Henk nešto skriva. - Je li sve u redu? - Ispričaću ti sve kad se nađemo. Situacija se promenila. Strpi se još

malo. Zdravo. Medisonine misli su se nemirno kovitlale. Ester je čudno govorila,

Henk je nagovestio promene... Ostavi automobil na parkingu i nastavi pešice. Staza se krivudavo

uspinjala kroz gustu travu. Popne se uz nekoliko stepenica do asfaltiranog platoa i produži prema restoranu. Priđe ogradi vidikovca. Nije bilo mnogo ljudi i Medison odabere mesto s najboljim pogledom.

Montreal se protezao dolinom, a mnogobrojni neboderi parali su nebo. Staklena pročelja su svetlucala pod zracima sunca. Kroz grad se provlačio srebrni St. Lawrence. Medison podigne pogled do magličasto plavih bregova Vermonta u pozadini.

Iznenada je trgne glas iza njenih leđa. - Šta privlačna devojka kao ti radi sama na takvom mestu? Iza nje je stajao Henk. Činilo se da je tu bio već nekoliko trenutaka. - Zar nije predivno? - usklikne Medison. - Skoro se može osetiti

miris leta kako dopire iz grada. Mogla bih ovde da ostanem satima. - Ja nisam opazio ništa od toga. Gledao sam tebe. Nežno je poljubi. - Mogao bih satima da te ljubim - šapne joj na uvo.

~ 59 ~

500€ besplatno

- Henk, ljudi gledaju! Henk je nije ispuštao iz zagrljaja. - Nema nikoga u blizini. Nemoj se izvlačiti. - Rekao si da imamo o nečem važnom da razgovaramo. Henk se uozbilji. - Zar ti nisi razgovarala s Ester. - Samo nekoliko reči telefonom. Čuo si. Kad sam odlazila na posao,

ona je spavala. Henk se namršti i skupi ramena. - Verovatno je htela da ti to sama saopšti. - Šta, Henk? Nemoj me mučiti! - Dala je otkaz. - Šta? - Pozvao sam je u svoju kancelariju da je obavestim o promenama u

rasporedu dežurstava, a ona - tup, otkaz! - Neverovatno! - I ja sam bio zapanjen. U početku sam mislio da odlazi jer sam se

oglušio o njene molbe. Razuverila me rekavši da se udaje. - Lens Vest! - zamišljeno će Medison. - Ko je to? Čini mi se da ga poznaješ. - Svira u lokalu gde radi moja majka. Ja sam ih upoznala. Brzi su,

nema šta! - Ostavila mi je mesec dana da joj nađem zamenu. Henk je osmotri ispod oka. - Znaš li šta to znači? Medison se ukoči. - Dobiću mesto na klinici? - Ne vidim kako bi drugačije moglo biti. - Šta ćemo s Kertisom i njegovom novčanom potporom? Šta će

preduzeti? - Ne znam još, ali mora postajati način. Esterin otkaz daje mi pravo

da nađem zamenu bilo gde. Devojke iz velikih bolnica nisu naklonjene tom poslu. Uostalom, prepusti to meni. Snaći ću se.

Medison se zagleda u daljinu. Montreal se gubio u mraku. Odsjaj sunca na staklima nebodera polako se gasio.

- Prilično si ravnodušno primila srećnu vest.

~ 60 ~

500€ besplatno

- Zar? Oprosti. Vrlo se radujem tom poslu. Reči zazvučaše lažno i neiskreno. Govorila je poput lošeg glumca.

Okrene se prema njemu. - Evo u čemu je stvar. U poslednje vreme mnogo sam razgovarala s

Kertisom. Bolje rečeno, on je mnogo pričao. Sada ga mnogo bolje razumem. I žalim ga. Henk je zurio u daljinu. - Dakle, ne smatraš ga više umišljenim bolesnikom? Razmaženi

bogataš uspeo je da stekne tvoje poverenje? Vezuje uz sebe dvoje sposobnih ljudi kako bi lečio izmišljenu bolest!

- Henk, šta ti je? Nikad nisam o njemu tako govorila! - Oprosti! Nakon kraće tišine, Henk će tiho: - Ovo što ću ti sada reći zahteva mnogo hrabrosti s moje strane.

Zamišljao sam da ćeš oduševljeno dočekati priliku da dođeš na kliniku “Mountain”. Ja to žarko želim. Otkako sam te upoznao, stalno razmišljam o tebi. Ovaj, znaš, veoma me povredilo tvoje oklevanje.

- Oh, Henk! Medison mu se baci u zagrljaj. Nasloni glavu na njegove grudi i

uzbuđeno progovori: - Tako sam srećna, Henk Znaj da i ja neprestano mislim na tebe. Ne

smeš ni da pomisliš da bih radije ostala kod Kertisa nego pošla s tobom! - To bi stvarno bilo previše! - zadovoljno se nasmeje Henk. Obuhvati je oko struka. - Razgovaraću s našim prijateljem Kertisom. Verujem da ću uspeti.

Uostalom, lako mogu pronaći novog dobrotvora. Ima još bogatih ljudi u gradu.

Oči mu zaiskriše. - Najvažnije je što ćemo biti zajedno na klinici. I to uskoro! Medison pogodi jedna nova, neočekivana spoznaja. Henk je bio

ljubomoran na Arona Kertisa! Njegovo ponašanje kad mu je saopštila svoje probuđene osećaje prema bolesnom milioneru, to je jasno pokazivalo. Kakva besmislica! Ona nikad ne bi mogla biti Kertisova žena!

~ 61 ~

500€ besplatno

Ipak, na neki čudan način bila je vezana uz njega. Nepredvidivi putevi života bacili su je u zamršeno klupko osećanja i koristi. Ko zna kako će se izvući iz te neprilike. Mučila ju je pomisao da to neće ići lako. Put ka oslobađanju vodio je uskom i trnovitom stazom. Medison nije videla mnogo svetla na tom putu. Prednjom su ležale neprilike.

~ 62 ~

500€ besplatno

V

Aron Kertis pokaže na stočić s flašama. - Ako želite piće, slobodno se poslužite. Henk Maloun se promeškolji u fotelji. - Hvala, moram da se vratim na dužnost. Svratio sam samo na

nekoliko minuta. Kertis pokrene svoja kolica i primakne se sredini sobe. Henku, koji

je sedeo do prozora, učini se da mu je time odsečena svaka odstupnica. - Drago mi je što to čujem. Ja takođe ne pijem u ovo doba dana -

nastavi Kertis. Prekrstivši ruke na grudima, znatiželjno se zagleda u mladog

lekara. - Pitam se šta vas vodi k meni. Pretpostavljam da imate mnogo

posla na klinici? - Poprilično - kratko će Henk. - Onda napred! Sigurno je nešto važno kad ste napustili posao i

došli ovamo. Henk se nakašlje. - Zaista je reč o važnoj stvari, gospodine Kertis. Našao sam se u

neprijatnoj situaciji. - Slušam vas. Da bi prikrio uzbuđenje, Henk ustane i prošeta nekoliko koraka. - Je li možda sestra Ford u blizini? - upita trljajući vlažne dlanove. - Da, tu je negdje. Pređite na stvar, doktore Maloun. Mučite me

neizvesnošću. To nije dobro za čoveka u mom stanju. - Oprostite, nastojim da pronađem pravi način da započnem ovaj

razgovor. Zaustavi se iza kolica u kojima je sedeo dobrotvor klinike

“Mountain”. - Upoznati ste, svakako, s problemom pomanjkanja osoblja,

naročito bolničarki. Ne plaćamo tako dobro kao velike bolnice, pa radije odlaze tamo.

~ 63 ~

500€ besplatno

- Sasvim razumljivo. - Zato se borimo da zadržimo svaku dobru bolničarku. Težak je

udarac ako nas neka od njih napusti. Sad se dogodilo baš to. Ester Ridli, bolničarka koja je kod nas već dugo vremena, dala je otkaz.

- I to je izazvalo nemir i zabunu u mudrim glavama koje upravljaju klinikom - nadoveže se Kertis.

Henk se osmeli ohrabren šaljivim tonom svoga sagovornika. - Hitno mi je potrebna zamena. Tražim nekoga s približno istim

radnim osobinama i stažom. Aron Kertis je ćutke pratio izlaganje Henka Malouna. Nešto mu je

govorilo da mu se nastavak neće svideti. - Slučaj je hteo da Ester Ridli stanuje u istom stanu s Medison Ford.

Zato sam je malopre spomenuo. Čini mi se da bi ona bila idealna zamena za sestru Ridli. Sudeći po onom što sam čuo od nje i pročitao u vašim izveštajima, gospođica Ford je kao stvorena za to radno mesto.

Aron Kertis ga ućutka rukom. Progovori uz osmeh koji nije obećavao ništa dobro:

- Stani malo. Henk. Ako sam te dobro razumeo, a ti me ispravi ako nisam, tražiš od mene pristanak da Medi Ford pređe na kliniku. Je li tako?

- Da, gospodine Kertis. - Zaboravi da si ikad čuo za nju. Ne puštam je. Ona pripada meni.

Zamenu potraži negde drugo. - Pretpostavljao sam da nećete biti oduševljeni mojim predlogom.

Međutim, čudi me da ste toliko nepopustljivi. - Nepopustljiv? Dragi moj, slobodno me smatraj neprijateljem u

ovom slučaju! Ne volim ljude koji se prikradaju i otimaju mi ono što volim i cenim. Medison Ford je za mene od neprocenjive vrednosti. Moj život zavisi od njene blizine.

Aron Kertis pokaže na računar. - Odneseš li ovu mašinu, ja sam bespomoćan! Dopustim li da

odvedeš Medison, to je za mene kraj! Henk Maloun se usiljeno nasmeje. - No, no, gospodine Kertis, nemojte preterivati. U gradu ima na tuce

bolničarki koje bi, bezbolno za vas, mogle zameniti Medison. Jer, budimo iskreni, vaše stanje ne zahteva posebnu negu. Ovog časa mogu

~ 64 ~

500€ besplatno

vam dati listu dobrih bolničarki među kojima ćete sigurno naći zamenu za Medison.

- U tom slučaju - jetko odreže Kertis ostavite Medison na miru! Odaberite s te liste bolničarku za kliniku.

Henk Maloun se nije dao zbuniti. - U tom grmu leži zec. Bolničarka koja se zapošljava na klinici poput

naše mora da odgovara mnogobrojnim i različitim zahtevima. Od nje tražimo određeno iskustvo, spretnost i veštinu.

Aron Kertis ga prekine ironično: - A Medison Ford je kao stvorena za “Mountain”! - Da. - A šta će biti sa mnom? - Ništa, gospodine Kertis. Bez brige, nećete umreti. Vaša bolest

ionako ne zahteva toliku stručnu negu. Ja ću pronaći nekoga ko će se brinuti za vas. Medison Ford mi treba na klinici.

Dok je odgovarao, glas Arona Kertisa ličio je na prigušenu grmljavinu:

- Pripazite na svoj jezik, mladiću! Ne sviđa mi se vaš ton. Ne volim da mi neko naređuje šta da radim. Ne vidim zašto biste bili izuzetak.

- Pomirite se s neizbežnim, gospodine Kertis. S vašim dopuštenjem ili bez njega, zaposliću gospođicu Ford na klinici u najkraćem mogućem roku!

- Govorite kao gusar koji se sprema na otmicu. - Nazovite to kako hoćete. Medison nije vezana za vas. Može da ode

ako to želi. - Gluposti! Medison nije ni na kraj pameti da me napusti. Poznajem

je bolje od vas! Ona... Naglo zastane usred reči. Uznemirujuća misao proleti mu glavom.

Medison nije zanimala Henka Malouna samo kao dobra bolničarka! Zar bi inače bio toliko uporan u nastojanju da je odvede na kliniku? U svemu tome krije se nešto mnogo ozbiljnije i dublje!

Odluči da ovu iznenadnu misao zadrži za sebe, te nastavi: - Siguran sam da bi se Medi odlučila za mene kad biste joj dali da

bira. Međutim, do toga uopšte neće doći. Vi ste, naime, prevideli jednu bitnu pojedinost.

- Čini mi se da znam šta ćete reći. ~ 65 ~

500€ besplatno

- Zaboravili ste novo odeljenje za hidro terapiju. To je moj adut. Budući da još nisam preneo novčana sredstva na račun klinike, mogu se predomisliti i odustati. Setite se da vam je moj novac preko potreban. Sada, a i u budućnosti.

Henk odgovori bez oklevanja: - U ovom gradu ima još imućnih ljudi koji su spremni da pomognu

bolnici. Želite li da vam ih nabrojim nekoliko? Evo, pripremio sam listu. - Čini mi se da su vam džepovi puni raznih lista koje izvlačite prema

potrebi. - U slučaju da nam vi uskratite obećanu novčanu pomoć, obratiću se

nekome s ovog popisa. Osim toga, postoji mogućnost da klinika dobije pomoć od gradske uprave. Dakle, novac ne igra onakvu ulogu kakvu biste vi hteli.

- Dobro ste se pripremili za ovaj razgovor. Izbili ste mi argumente iz ruku. Međutim, ne zaboravite da će glavnu reč imati osoba oko koje se sporimo.

- Toga se ne bojim. - U tom slučaju nemate ništa protiv toga da je pozovem, pa neka se

izjasni? - Samo napred! Henk je to rekao mirno, ali je istovremeno u njemu rastao čudan

nemir. Nije razgovarao s Medison od njihovog susreta na vidikovcu. Iznenada se u njemu javiše sumnje. Medison je, doduše, prihvatila njegov poziv da radi na klinici, ali... Seti se kolebanja koje je tom prilikom pokazala. Sumnja je naglo rasla u njemu i poput nekog opipljivog tereta pritisla mu ramena. Sta ako Medison... Ne, ne, to nije moguće! Trgne ga Kertisov glas.

- Gde ste odlutali, mladiću? Ne slušate me? Rekoh, pozvoniću. Aron Kertis pokrene kolica prema prozoru. Dohvati rukom široku

tamnocrvenu traku i, čudno se osmehujući, doda: - Starinski način dozivanja posluge. Zaostao iz vremena kad je ova

kuća bila hotel. Čekali su u tišini. Začuše se koraci na hodniku. Henk obriše sitae

graške znoja koje su mu izbile po čelu. Na vratima se pojavi Medison. Oba muškarca se istovremeno okrenuše prema njoj. Pogled joj je

lutao od jednog do drugog. Primeti napetost na njihovim licima.

~ 66 ~

500€ besplatno

“Ne sluti na dobro”, pomisli. - Medison - javi se Kertis - doktor Maloun i ja imali smo malu

razmiricu. Verujemo da ćeš je ti razrešiti jer smo pričali o tebi. - Nadam se da ste pričali samo lepe stvari - pokuša Medison da se

našali. Aron Kertis je pogleda ispod oka. - Čini mi se da znaš o čemu je reč. Svejedno, poslušaj! Henk, izvoli! - Reč je o tvom dolasku na kliniku “Mountain”. Henku je njegov glas zazvučao nesigurno i neuverljivo, pa čvršće

doda: - Tvoja prijateljica Ester Ridli preporučila te je kao dobru i vrednu

radnicu. Budući da ona napušta kliniku, rešenje se nameće samo od sebe. Voleo bih da zauzmeš njeno mesto.

- A ja... - jednostavno se nadoveže Aron Kertis - ja se nadam da ćeš ostati u ovoj kući. Bolno ćeš mi nedostajati ako odeš.

Prva veselost potpuno napusti Medison. Ozbiljnost situacije prisili je na grozničavo razmišljanje. Znala je da će se Aron Kertis i Henk Maloun sukobiti, ali nije mogla da pretpostavi da će pritisak na nju biti tako velik.

Povredi je istup Henka Malouna. Bio je tako neodređen i formalan. S druge strane, Aron Kertis bio je jednostavan i prisan. Njemu će sigurno nedostajati. A Henku? Lagao je Kertisu da je zamisao potekla od Ester. Zar nije mogao da kaže istinu? Zar je u njihovoj vezi bilo nečeg lošeg? Zašto je Aronu Kertisu prećutao ono najvažnije? Rad na klinici manje je važan od njihovog zajedničkog života.

Medison se naglo trgne iz razmišljanja i opet postane svesna stvarnosti i neprilika u koj ima se našla.

- Dakle, Medi - nežno će Kertis - šta si odlučila? Tvoja budućnost je u tvojim rukama. Pokoriću se svemu što ti kažeš.

Medison se iznenadi s koliko je lakoće sročila odgovor: - Ostajem kod vas, gospodine Kertis. Zaprepašćenje se ocrta na licima obojice muškaraca. Zatim radost

ozari lice oduzetog milionera. Henk je stajao nepokretno kao kip. Neočekivani odgovor ga je dotukao. Skupivši preostalu snagu, procedi kroz zube:

- Medi, ne mogu da verujem... Izda ga moć govora. ~ 67 ~

500€ besplatno

- Meni je sve jasno, Henk! - reče Aron Kertis. Medison oseti potrebu da da neko objašnjenje. - Postavili ste mi pitanje o tome šta želim da radim. Pronašla sam

odgovor u sebi. Obojica ste ga čuli. Ostaću ovde i nastaviti dosadašnji rad.

Henk je buljio u nju još uvek ne verujući. Onda se naglo okrene i izađe. Aron Kertis odveze se do vrata. Povika za Henkom niz hodnik:

- Henk, omogućiću izgradnju hidro-terapijskog odeljenja. I ne samo njega. Obrati mi se svaki put kad ti zatreba novac za kliniku.

Odgovorio mu je samo tresak izlaznih vrata. Kertis slegne ramenima i vrati se u sobu.

Medison je stajala nasred sobe. Činilo joj se kao da je u nekom polusvesnom stanju. Aron je uhvati za ruku.

- Medi, priredila si mi neizmernu radost. Doduše, iznenadila si me. Priznajem da sam zatečen.

Medison se trgne. - Moj odgovor je iznenadio i mene samu - uz slabašni će smešak. - Zašto si rešila da ostaneš? Podigne njenu bradu i prisili je da ga

pogleda u oči. - Ako ti se čini da si pogrešila, ne moraš se držati svoje odluke.

Znam da ti je vrlo teško. Naslutio sam da ste ti i Henk vezani jedno za drugo. Bio sam siguran da ćeš prihvatiti njegovu ponudu.

Medison priđe prozoru. Posledice njene odluke bile su dalekosežne. S teskobom u glasu započe:

- U nekoliko navrata sam primetila da u meni pri donošenju odluka gospodari neka unutrašnja sila. Usadili su je u mene moji roditelji.

Aron Kertis je napeto slušao. - Moj otac mi je često govorio da nikad ne smem da izneverim sebe

i svoje osećaje. I majka mi je nedavno to spomenula. Naučili su me da postupam kao osoba koja veruje sebi i svojim osećanjima. Tako je bilo i malopre. Ne znam hoće li mi ta odluka doneti dobro ili zlo, ali sam mirna pred samom sobom.

- Medi, budi srećna što su te tako vaspitali. Nemoj se menjati. Život će ti stostruko vratiti tvoju trezvenost i postojanost.

Medison odmahne rukom.

~ 68 ~

500€ besplatno

- Prihvatimo se svakodnevnih poslova. Ostavila sam pred vratima instrumente za merenje krvnog pritiska. Obavimo to sada.

- Dobro, sestro, kako vi kažete - našali se Kertis. - Bojim se da nakon malopređašnjeg uzbuđenja rezultati neće biti verodostojni.

Posle desetak minuta, Medison se povuče u sobu za masažu. Bila joj je potrebna samoća. Mučila ju je pomisao da je u samom začetku uništila svoju vezu s Henkom Malounom. Prvu istinsku ljubav u svom životu!

Snuždi se. Izneverila je Henka kad mu je bila najpotrebnija. Učinila ga je smešnim i suvišnim pred čovekom koga je on smatrao svojim suparnikom.

Zaprepasti je ta misao. Kertis - Henkov suparnik? Seti se kako je bilo pre nekoliko dana. Njen poslodavac joj je jasno stavio do znanja koliko mu je potrebna. Svojom današnjom odlukom ona ga je ohrabrila i vezala se uz njega. Aron Kertis je mogao da likuje od sreće!

Na kraju krajeva, zapita se, zar je tako loše živeti uz bogatog čoveka? Negde duboko u njoj skrivalo se možda zrnce ljudske iskvarenosti i potčinjenosti novcu. Zar sme neko da je osuđuje samo zato što želi mirnu i sigurnu budućnost? Lomila se tražeći odgovor.

- Ah, tu si! Zdravo, srce moje plemenito! - veselo je pozdravi Džef stojeći na vratima.

- Zdravo, Džefe! Malo sam sanjarila. Otkad stojiš ovde? - Dovoljno dugo da zapazim tvoj izgubljeni pogled. Džef sedne pored nje. - Čuo sam šta se događalo u gazdinoj sobi. Nehotice sam postao

svedok sudbonosnih dešavanja, he, šta je s tobom? Medison je uzalud pokušavala da zaustavi suze. - Čemu plač? - tešio ju je Džef. - Pa sve je tako da ne može biti bolje. - Henk sigurno više neće hteti ni da čuje za mene. Čoveka kojeg

volim izneverila sam u najodlučnijem trenutku. Presvisnuću od tuge i srama!

- Henk? Ti i mladi lekar? Nazdravlje! - ispusti Džef dug otegnut zvižduk. - Hrabra si, nema šta!

Pruži joj svoju maramicu. Medison ga odbije rukom. - Biće mi dobro ako se isplačem.

~ 69 ~

500€ besplatno

- Nisam znao da vas dvoje... Svejedno, drago mi je što ćemo ostati zajedno. Henk će, usprkos svemu, shvatiti da ga voliš i sve će ti oprostiti.

- Oh, Džefe, pozlatile ti se reči! - Sad ti se možda čini da si pogrešila. Međutim, pokazaće se da si

ispravno postupila. Džef je uhvati za ruku i zaštitnički je stegne. Nisam ni slutio da toliko ličiš na svog oca. Jedino sam kod njega

primetio tako snažan duh, odanost sebi i svojim načelima. Divim ti se! - Znam kako to ide. Divimo se i čoveku koji sa stotinu metara skače

u kanticu vode. On je lud i nerazuman, ali mu se divimo. Tako i ti sa mnom.

- To ne govori prava Medi. Sad si utučena. Ali, upamti šta ti kažem, još ćeš ti iz svega ovoga isplivati kao pobednik.

- Je li? A kako to? - Jesi li postupila pogrešno? Nisi, jer si slušala sebe i ono što osećaš.

Jesi nekoga povredila? Nisi, jer Henk nije razmislio zašto si tako postupila. Sve govori tebi u prilog. Kad prevladaš trenutnu krizu, videćeš i sama da je tako.

Medison prisloni svoje uplakano lice na Džefovo rame. - Hvala, Džefe. Osećam se bolje. - Tako sam i mislio - nasmeje se stari maser. - Hajde, umij se, pa

kreni kući. Medison odveze Džefa do njegovog samačkog stana, a zatim se

polagano zaputi prema drugom delu grada. Njen stan je bio u mraku. Medison okrene prekidač. Ester je,

naravno, bila sa Lensom. Obuze je tuga. Potištenost se vratila. Pođe u kuhinju i počne da sprema večeru.

Izgubljeno zastane nasred kuhinje sa kašikom u ruci. Zar će odsada živeti sama? Nije mogla da se otme utisku da je nepovratno izgubila Henka. A i Ester će uskoro otići. Sama! Danima i noćima sama! Odloži kašiku, nalakti se na sto i brizne u gorki plač.

: : : :

~ 70 ~

500€ besplatno

Ed Vilson se udobno smesti na ležaj u u dnevnoj sobi. Sunce je davno odskočilo, a on je još bio u pidžami. Stavi ruke pod glavu i zadovoljno uzdahne. Mnogo toga je pošlo na bolje u njegovom životu.

Amanda je sedela sklupčana u fotelji. Pratila je televizijski program za decu. Noge je podvukla pod bradu. Jednom rukom je grlila plišanog medu, a u dragoj je držala čašu soka. Bila je bosonoga.

Edov pogled pomiluje njene prstiće. Izgledala je tako krhko i bespomoćno. Nije mogao da se seri kad ju je poslednji put pomno posmotrio. Retko je bio kod kuće. Nikada nije imao vremena da s njom razgovara. Amanda je za njega bila stranac. Zastidi se pri toj pomisli.

Za njega je pravo otkriće bila činjenica da uživa u društvu svoje kćeri. Zašto je sam sebe lišio svih onih briga i zadovoljstava koje očinstvo nosi sa sobom? Nekako se nije mogao pomiriti s tim da je on jedini krivac.

Zašto je uporno izbegavao svoj dom? “Hunter” nije razlog, Ketrin je dovoljno sposobna da ga sama vodi.

Seti se razgovora koji je nedavno vodio u bolnici sa svojom ženom. Lagao ju je. Nije jednolična svakodnevnica bila uzrok krize u njihovom braku. Izbegavao je kuću i svoju ženu zato što mu je dosadila. A svojevremeno ju je do bola voleo. Sada bi mogao da je ostavi.

Nije mogao Dolores naprečac da suoči sa svojim pravim osećanjima. U dugom nizu zajedničkih godina izgradili su odnos koji se nije mogao preko noći srušiti i nadograditi novim. Ono čega se najviše plašio, onaj strašan osećaj promašenosti, snažno ga obuze. Tako ga je grozničavo izbegavao u poslu, a nije mu, eto, mogao pobeći u svom privatnom životu.

Prekori se što nije ranije, mnogo ranije razgovarao sa Dolores. Možda bi se poštenim, iskrenim razgovorom nešto moglo popraviti. Međutim, nazad se nije moglo. Propustio je pravi trenutak da u dogovoru sa ženom popravi narušene odnose. Možda bi razvod bio rešenje?

Baci pogled na Amandu. Ne, to nije rešenje! Ustane i priđe fotelji odakle je Amanda gledala televizijski program. Pomiluje je po kosi. Amanda okrene glavu prema njemu i nasmeši mu se. Njen osmeh je govorio koliko je srećna što je on kraj nje. Zaprepasti ga koliko je ljubavi bilo u tim odanim dečijim očima. Nešto ga poče gušiti u grlu.

~ 71 ~

500€ besplatno

- Program će se uskoro završiti. Hoćemo li onda da se kartamo? - upita Amanda, a glas joj je bio tih i bojažljiv.

- Naravno, milo moje. Bio je naviknut da govori nežnosti. Rasprostrli su karte po stolu. Amanda se usredsredila na igru. Ed ju

je netremice posmatrao. Amanda podigne pogled. - Tatice, hoćeš li ostati sa mnom dok budem u kući bolesna? Njeno tako bezazleno pitanje duboko ga potrese. - Zlato moje, ne brini. Tata će biti s tobom koliko god budeš htela.

Nisam tu samo zato što si bolesna. Kad ozdraviš, ići ćemo u šetnje, posećivati zoološki vrt, gledati prave lutke u pravom pozorištu...

- Pre nisi tako govorio. - Od sada će sve biti drugačij e. Amanda vrati pogled na karte. Ed

se zamisli. Odjednom se seti milionera o kojem mu je pričala Ketrin. Umišljeni bolesnik! Izmislio je svoju bolest kako bi uz sebe vezao ljude do kojih mu je bilo stalo. Medi, na primer.

Ista stvar bi se mogla dogoditi i sa Amandom. “Tatice, hoćeš li ostati sa mnom dok budem u kući bolesna?” Ed se uplaši. Amanda bi mogla početi da priželjkuje da bude

bolesna, u nadi da će on biti s njom! Mora to da spreči. Trgne ga Amandin glas: - Tata, ne paziš na karte. Izgubićeš, a ja znam da ti voliš da dobijaš. Ed nešto promrmlja i pokuša se udubiti u igru. Dolores ga pozove s vrata. Bilo je vreme da pođe u lokal. Dopusti

ženi da ga očetka. Pre je to bio znak privrženosti i ljubavi. Sada je to činio kao ustupak.

- Čula sam vaš razgovor. - Znam na šta misliš - progunđa Ed. - Zar te to oneraspoložilo? - Ne, zabrinuo sam se. Ona je pametno dete. - Ugledala se na oca. - I majku, naravno. Dolores prestane da ga

četka. Zagleda mu se pravo u oči. - Kad smo već oboje tako pametni, zašto nismo i srećni?

~ 72 ~

500€ besplatno

Glas joj puče kod poslednjih reči. Suze joj potekoše niz obraze. - Draga, šta je?

Zagrli je i privine na grudi. Tištilo ga je u grudima, strašno je želeo da zaplače zajedno s njom. Prokune u sebi mušku taštinu koja mu to nije dopuštala.

- Ne znam, Ede. Navrla su sećanja. Nekad smo se divno slagali. Uživali u malim stvarima.

- I mene ponekad spopadne tuga za starim vremenima. Dolores prihvati maramicu koju joj je pružio. Osuši uplakane oči i

obraze. Ode do ormarića i donese mu novu maramicu. Jecajući ga upozori:

- Moramo biti oprezni, Ede. - Znam. - Jesi li siguran da znaš? Nisam mislila na nas. Mi više nismo tako

važni. Davno su prošla vremena kad sam mislila na sebe. Bojim se za Amandu.

I ja sam mislio na nju. Moramo srediti naš život tako da nju ne povredimo. Ne sme joj nedostajati roditeljska ljubav. Ni po koju cenu!

Ćutali su. Velika odgovornost za nemoćno ljudsko biće, koje su oboje toliko voleli, pritisla ih je svom svojom težinom.

- U pravu si - konačno će Dolores. - Amandi je potrebna ljubav. Ljubav koju joj niko osim nas ne može pružiti. Ako se odmah ne pobrinemo za nju, moglo bi biti kasno. Bez naše pažnje biće nepovratno izgubljena.

Ed pogne glavu i svoje čelo nasloni na njeno. Zatvori oči i prošapta: - Sve će biti dobro. Obećavam ti. Oboje je volimo. Moramo joj to i

pokazati.

: : : : Ketrin i Medison Ford ispijale su šoljicu kafe nakon obilnog obroka. - Vreme je da krenem - nevoljno će Ketrin. - “Hunter” se uskoro

otvara. Pođoše do garderobe. Devojka im pruži kapute i mnogobrojne kese. - Pogledajte je li sve na broju - ljubazno će garderoberka. - Sigurno

ste se namučile dok ste sve to nakupovale.

~ 73 ~

500€ besplatno

- Isplatilo se - odvrati Medison. Izađoše na ulicu i zaustaviše prvi slobodni taksi. Ketrin da adresu “Huntera”.

- Hoćeš li da uđeš? - upita Medison kad su se zaustavili pred lokalom.

Medison odmahne glavom. - Jesi li sigurna? - Više nego sigurna. Svaki put se setim Ester i Lensa. Vidiš, ona je

sredila svoj život. A ja? Meni preostaje samo to da idem kući i buljim u zid. Nakon toga, krevet.

Ketrin se nasmeje. Iako joj nije sve išlo kako je želela, Medison nije napuštao njen vedar duh.

- Nazovi me kad ti bude teško. - Ne verujem da imaš baš mnogo vremena za čavrljanje. - U pravu si. Otkad se Ed posvetio porodici, imam posla preko glave. Nakon kraće pauze, Ketrin upita: - Da li se javljao doktor Maloun? - Zar misliš da je trebalo? - jetko će Medison. - Ne ljuti se. Samo sam pitala. - Našao je zamenu za Ester. Nema razloga da mi se javlja. Obe su znale da to nije istina. - Moram da idem. - Dobro, mama. Nemoj suviše da se naprežeš na poslu. Medison kucne vozaču. Taksi ode niz ulicu. Ketrin je gledala za njim

dok nije skrenuo iza ugla. Uzdahne i uđe u restoran. Za šankom je stajao Ed Vilson. Bio je sveže obrijan. Elegantno

tamnoplavo odelo bilo je besprekorno ispeglano. Na snežno beloj košulji crnila se leptir-mašna.

- Kod kuće j e sve u redu? - upita Ketrin. - Misliš na moju malu devojčicu? Uskoro će se vratiti u školu. - Pao ti je kamen sa srca. - Ne možeš ni da zamisliš koliko sam bio uplašen. Svi roditelji se

zanose mišlju da će baš njihovu decu zaobići nesreća. Potresla me njena nesreća. Kako si ti?

- Pa nije loše. Slegne ramenima, zamisli se i usklikne:

~ 74 ~

500€ besplatno

- Đavola nije loše. Istini za volju, usamljena sam! Nadala sam se da će se Medison preseliti kod mene nakon što se Ester udala. Nedostaje mi. Međutim, istrajnaje u nastojanju da izgura sama.

Edje upitao pogleda. - Izgura? Zar nije zadovoljna lekarom s klinike “Mountain”? - Rastali su se. Ali mi nije ništa detaljnije objašnjavala. - Pretpostavljam da želi da pokaže svoju čvrstinu i nezavisnost. Kad

bi se vratila kod tebe, izvukla bi belu zastavu. - Da, u pravu si. Svejedno, volela bih da sam blizu nje. Ketrin je osećala potrebu da govori. - Znaš, Ede, usamljenost me ubija. Dođe mi da razbijem sve oko

sebe. Najgora stvar su sećanja. Moj pokojni suprug i ja divno smo se slagali i nadopunjavali. Ne znam ko bi mogao uspešno da ga zameni kad bih iznova započinjala. A samoću tako teško podnosim!

- Zar si mene zaobišla u svojim razmišljanjima? Ketrin ga ozbiljno pogleda. - Ede, nije vreme za šalu! - Nisam se šalio, Ketrin. - Malopre smo razgovarali o Amandi. Mnogo si se promenio otkako

si se njoj posvetio. - O svemu sam promislio. Moraću da se pomirim s činjenicom da

Amanda ostane s majkom ako nas dvoje... - Ede, jesi li svestan toga što govoriš? - Ne znam. Čini mi se da mi treba neko ko će mi pokazivati pravi

način življenja. Na vrata “Huntera” grunuše posetioci. Njihova galama preplavi

dvoje usamljenika. Skrušeno pogledaše jedno drugo i pođoše svaki za svojim poslom.

~ 75 ~

500€ besplatno

VI

Devojka koja je radila za stolom u prijemnoj kancelariji klinike

“Mountain” s divljenjem je posmatrala skladnu spodobu koja joj se približavala. Odeća bolničarke divno joj je stajala.

- Dobar dan! - reče joj. - Mogu li da vam pomognem? - Imam ugovoren sastanak s doktorom Henkom Malounom. Zovem

se Ford. Verujem da sam malo poranila. - Sedite na čas dok ne pogledam da li upravnik može da vas primi. Devojka se pozabavi uspostavljanjem veze, pogađajući mogući

razlog dolaska nepoznate bolničarke. Mesto Ester Ridli bilo je odavno zauzeto. Možda je neko drugi napustio kliniku, a ona to nije znala.

Medison je sedela na klupi rastrzana mislima o skorašnjem susretu s Henkom. Šta će se desiti? Kako će se ponašati? Tako joj je nedostajao! Kad bi bar pronašli način da odagnaju nesporazum koji ih je razdvojio! Nervozno je lomila ruke.

Pognute glave osluškivala je zvuke iz hodnika. Začuše se poznati koraci. Srce joj uzbuđeno zakuca. Plahovito podigne glavu. Susretne blagi pogled Henkovih očiju. Nešto joj zaigra u grudima.

“Ništa se nije promenilo! Voli me i dalje! Nije me odbacio kad me gleda takvim pogledom punim ljubavi!”

- Sestro Ford - šaljivo je oslovi Henk - drago mi je što ste svratili. - Zadovoljstvo je moje, doktore Maloun - odvrati Medison. - Molim vas, pratite me. Porazgovaraćemo na miru u mojoj

kancelariji. Medison je sijala od sreće. Svaka njegova reč bila je muzika za njene

uši. Henkova kancelarija je bila stroga i službena, sudeći po načinu na

koji je bila nameštena. Henk zatvori vrata iza Medison. Pre nego što je uspela da se snađe u novoj sredini, našla se u njegovom zagrljaju. Henk utisne dug i strastven poljubac na njene usne.

Kad su se razdvojili, Medison duboko uzdahne.

~ 76 ~

500€ besplatno

- U poslednje vreme sam mnogo razmišljao o svom životu - progovori Henk. - Dosta sam zabrljao. Na kraju sam odlučio da slušam savete svog srca.

- Konačno! - upadne Medison. - Želim da se izvinim zbog onoga što sam uradio kod Kertisa. Ko zna

šta mi je bilo! Nadam se da ćeš mi oprostiti. - S moje strane nema problema, a ni Kertis nije zlopamtilo. - Prelazim na glavnu stvar. Sasvim je svejedno hoćeš li raditi za

svog milionera ili na klinici “Mountain”. Nije me briga! Želim da se udaš za mene!

Medison se zagrcne. - Pristaješ li! - Oh, Henk! Kako ne bih pristala! To je moja davnašnja želja! Baci mu se u zagrljaj. Usne im se ponovo spojiše u poljubac pun

ljubavi. - Dodaj mi stolicu, Henk. Noge me više ne drže. Oboje sedoše. Henk je uhvati za ruke. - Najvažnije je da ćemo odsad zauvek biti zajedno! Medison, sva zajapurena, potvrdno klimne. - Tako je to naprosto moralo biti, Henk. - Jednom kad budeš moja žena doći ćeš da radiš sa mnom, zar ne,

Medi? Medison se oseti pogođenom. Kako je to mogao da kaže? I to u tako

svečanom trenutku! Glavom joj proleti tračak sumnjičavosti. Je li moguće da je nagoveštaj skorog venčanja samo deo paklenog plana da je pridobije kao vrednu radnicu i ništa više?

Naravno, izvinuće se bolesnom milioneru zbog nedostojnog ponašanja, a zatim preoteti njegovu družbenicu na vrlo lukav način. Na kraju će se sve završiti u njegovu korist.

- Dakle, Medi? - upita je Henk zabrinuto. - Doći ćeš da radiš sa mnom, zar ne?

- Naravno, Henk - odgovori Medison tiho. - Naravno. Henk naglo pocrveni. Pokunji se i pokajnički izusti: - Opet sam se zaleteo. Kao da sam stvoren da govorim pogrešne

stvari u pogrešno vreme.

~ 77 ~

500€ besplatno

Telefon resko zazvoni. Henk posegne za slušalicom. - Da, doktor Maloun na telefonu. Da, ovdeje! Pruži slušalicu Medison. - Za tebe. Medison se u prvi mah začudi. Ko je mogao da zna da je ovde? Tada

se seti da je ostavila broj Henkovog telefona Džefu Sparlingu. - Halo? Šta se desilo, Džefe? Začula je utučeni glas starog masera. - Bojim se da imam loše vesti, Medi. Ne, nije Aron Kertis u pitanju.

Upravo su mi javili iz Ontarija da mi je umrla tetka. Nismo bili bliski u poslednje vreme, ali mi je mnogo pomagala kad sam bio mlad. Budući da sam ja jedini preostao od njene rodbine, moram se pobrinuti za sahranu.

- Moje saučešće, Džefe. - Hteo bih da te zamolim da me zameniš nekoliko dana u dežurstvu

kod Kertisa. Nadam se da ću se vratiti do kraja nedelje. - Ne brini, Džefe. To je najmanje što mogu da učinim za tebe. - Oduvek sam govorio da si divan čovek! Putujem za pola sata. Biće

dovoljno da se pojaviš kod starog oko osam uveče. Zdravo, Medi! Medison spusti slušalicu. Okrene se prema Henku koji je pomno

slušao šta se događa. - Moraću da se preselim kod Arona Kertisa sledećih nekoliko dana.

Džef će biti na putu. Henk se smrkne. - Nisam očekivao tako nešto nakon što si pristala da se udaš za

mene! - Henk, zaboga, nisi valjda mislio da ću navrat-nanos dotrčati na

kliniku?! Ne mogu Kerisa da ostavim na cedilu! Oseti kako je preplavljuje nezadovoljstvo za koje je mislila da se

više neće pojaviti. Zar će tako biti i ubuduće s Henkom? Moraju li se prepirati zbog najmanje sitnice?

Baci pogled na sat. - Moram da krenem. Potrebne su mi neke stvari pre nego što

krenem kod Arona Kertisa. Medison se okrene i pođe prema vratima. Kad je uhvatila rukom

kvaku, oseti na ramenu Henkovu ruku.

~ 78 ~

500€ besplatno

- Pretpostavljao sam da ćeš još neko vreme da radiš kao bolničarka, ali odlazak kod Kertisa na nekoliko dana je nešto sasvim drugo.

- Henk, reč je o izuzetnoj situaciji. Učili su me da pomažem u takvim prilikama.

Mladi lekar zatrese glavom kao da želi da otera ružne misli. - Medi - progovori hrapavim glasom - proživljavam vrlo teške

trenutke boreći se sam sa sobom. Pokušavam da nadvladam urođenu sebičnost i taštinu. Ti si unela u moj život dobrotu koju nikad pre nisam sreo. Molim te, budi strpljiva sa mnom! Pomozi mi tako što ćeš malo da zažmuriš na sve takve ispade. To je moje staro “ja” koje izbijana površinu.

Medison ga pomiluje po obrazu. Dodir njene ruke izgladi njegove bolne crte i otera zabrinutost iz njegovih očiju.

- Henk, naša ljubav će prevladati sve poteškoće i neprilike. Ne brini, sve će biti dobro. Volim te, Henk!

: : : :

Ketrin Ford zamišljeno položi slušalicu na njeno mesto. Radovao ju

je, ali istovremeno i rastuživao razgovor koji je upravo bila završila. - Jadna moja devojčica! - mrmljala je. - Život je tako nemilosrdan

prema njoj. Njegove bujice je i dalje bacaju daleko od sigurnih obala. Ah, Medi, Medi!

Ketrin prestane da mrmlja kad je začula kako se vrata zatvaraju s freskom. Ed Vilson odbaci putnu torbu iza stola koji mu se isprečio na putu i približi se šanku iza kojeg je stajala Ketrin.

- Rešeno je! - uzvikne dok se penjao na visoku stolicu. - Odlazim na odmor u planine. Dolores se složila, stvari sam spakovao i adios!

- Ede, šta to znači? - Nisam više mogao da podnesem napetost i tu zategnutu situaciju

u kući. Stalno sam bio u strahu. Potreban mi je odmor od svega toga. Kad se vratim, biću novi čovek. Tek tada moći ću punom snagom da se uhvatim u koštac s problemima. Dolores je bila puna razumevanja kad sam joj to ispričao.

Ed značajno pogleda Ketrin i nastavi:

~ 79 ~

500€ besplatno

- Sve samjoj poverio osim jednog: da ću zamoliti tebe da pođeš sa mnom.

Ketrin je bila zaprepašćena. Pošto je došla do daha, upita: - Jesi li siguran da znaš šta radiš? - Ne brini. Pristaješ li ili ne? - Iznenadio si me. Odgovor doduše ne bi smeo da izazove poteškoće

jer znaš da mi se sviđaš. Svejedno, nije lako ovako naprečac odlučiti... Polaskana sam, međutim...

- Ketrin, ostavi okolišenja. Dođe vreme u životu kad treba doneti odluku. Sad ili nikad! Dosta sam se nagledao ljudi koji su ceo život potraćili praveći planove koji se nikad nisu ostvarili. Nemoj poći njihovim stopama.

- Ede, možda ćeš se pokajati! Nestrpljivo je prekine: - Reči, reči, reči! O svemu sam razmislio. Budi uz mene ili... S jednim

sam načisto: ovako kako je sad dalje ne ide. Ketrin donese odluku. Bojala se i same pomisli da bi njeno

odbijanje moglo prouzrokovati Edovu propast. Ako ona ne bude uz njega, naći će se neko drugi. Samo, ko će to biti? Hoće li Ed s tom osobom biti srećan i smiren?

- Poslušaj me, Ede. Verujem da nas dvoje u ovom trenutku ne možemo da donesemo odluku. Moj predlog je da za savet pitamo Medison.

- Medison mi se čini kao trezvena i mudra devojka. - Pođimo do Arona Kertisa. Džef Sparling je na putu, pa je Medi

večeras na poslu. Reći ćeš joj sve. O Amandi, o Dolores, o svemu. Ketrin duboko uzdahne. - Poslušaću njen savet. Ed se za trenutak zamisli. Konačno je bio siguran da Medison neće

stati na put majčinoj sreći, pa se nasmeši, pun samopouzdanja. - Možemo da krenemo, što se mene tiče. Pruži ruku prema Ketrin. Ona zastane i zabrinuto ga upita: - A klub? Neko od nas dvoje mora da ostane da se brine o gostima. - Ne brini. Osigurao sam zamenu. Potrebno je samo da zovnem

telefonom. - Stvarno si na sve mislio. Ne fali ti inicijativa i samopouzdanje.

~ 80 ~

500€ besplatno

Držeći je za ruku, Ed je povede prema vratima. - Zato sam i uspeo u životu. Izgura Ketrin kroz vrata. Ugasi svetio u sali. Nekoliko časaka je

stajao zagledan u tamu kao da želi da pronikne u događaje koji su bili pred njim.

: : : :

Plavkasto svetio s malog ekrana bilo je jedino osvetljenje u maloj

Medisoninoj sobi. Podvijenih nogu, sklupčala se u udobnoj fotelji. Upravo je posegnula za čašom soka na stočiću kad odjekne zvono najavljujući nečiji dolazak. Medison pođe do lifta.

- Majko, Ede, koje iznenađenje! Samo napred! Zabavljam se gledajući televiziju. Nameravala sam posle da svratim u “Hunter”. Na kratko, naravno. Kertis je sam.

Povede ih hodnikom. Na prolazu kraj sobe bolesnog milionera Ketrin upita: - Zaspao je, zar ne? Medison je začuđeno pogleda.

- Ne spava! Zabarikadirao se u sobi i besomučno telefonira na Bliski istok. Istovremeno gleda šta mu otkucava telefaks. I tako sve do ranog jutra.

Kad su ušli u njenu sobu, Medison ih oboje odmeri dugim pogledom.

- Sumnjivi ste. Bahuli ste ovako iznenada, ne pričate, gledate u prazno, o čemu je reč?

Ketrin se zbunjeno osmehne. - Ed će ti sve objasniti. Ed se namršti. - Neću da dužim. Pozvao sam tvoju majku da pođe sa mnom na

kraći odmor u planine. Moja putna torba je u automobilu, a od tvog odgovora zavisi hoće li Ketrin poneti svoju.

Medison zatrese glavom kao da nije sigurna da je dobro čula. Ed uzdahne.

- Dolores i ja smo dospeli u slepu ulicu. Naša ljubav nije kao što je bila. Iscrpeli smo mladalački zanos. Nama su zagospodarile navike. Amanda je jedina svetla točka naše veze. Zatražiću razvod od Dolores. Želim da se oženim tvojom majkom. Naravno, srediću da mogu da viđam Amandu.

~ 81 ~

500€ besplatno

Baci pogled na Medison. Nije mogao ništa da pročita na njenom licu, pa nastavi:

- Došli smo do tebe da nam daš savet. Pred tebe postavljamo sledeće pitanje: ili da krenemo za zajedničkom srećom ili da ostanemo u plesnjivoj kolotečini?

Reči ostadoše da vise u tišini. Medison pokuša da se sabere. U glavi joj je besnela prava oluja.

- U stvari i ne tražite mnogo od mene. Uputi majci prekoran pogled. - Primoravate me da odlučim o vašim životima. Ketrin je prekine sa pokajničkim smeškom na usnama: - Medi, ne ljuti se. Nismo tako mislili. Hteli smo da nam ti kao

trezvena osoba, neopterećena osećanjima koja nas muče, daš pametan savet.

- Znači, ne šalite se? Stvarno ćete učiniti kako ja odlučim? - Poslušaćemo tvoj savet - otresito će Ed. Medison ustane i poče nervozno da korača po sobi. - Dobro, sami ste tako hteli. Bojim se da ću vas razočarati. Odmeri ih dugim pogledom. - Možda samo jedno, a možda i oboje. Moje mišljenje je da svako od

vas treba da nastavi sam, tamo gde ste stali pre ovog Edovog predloga. Okrene se ka Edu koji je počeo da se vrpolji. - Ostani uz svoju porodicu. Znam da to nije odgovor koji si

priželjkivao, ali mislim da je to jedino ispravno. Smatram da nije moguće započeti novi život ovako kako si ti to zamislio. Sigurna sam da bi oboje ubrzo zažalili.

- Ali, Medison... - usprotivi se Ed. - Mislim da znam šta želiš da kažeš i u pravu si. Ne želim da se

vežete jer su u pitanju sreća i mir moje majke. Nisam ljubomorna, ali dobro poznajem svoju majku. Znam kakve bi je sumnje razdirale. Smatrala bi sebe jedinim krivcem za raspad tvog braka. Ako želiš moju majku za životnu drugaricu, Ede, moraš biti slobodan. Potpuno slobodan, a ne samo formalno. A ti to nisi. Emotivno si veoma vezan za Amandu. Ubrzo bi počeo da te razdire osećaj krivice prema njoj i nastojao bi da s njom provodiš što više vremena. Upitaj samog sebe kako bi to rešio, a da nikoga ne povrediš.

~ 82 ~

500€ besplatno

Pognute glave Eda i Ketrin bile su rečit dokaz da je Medison u pravu. Ketrin se prva snađe:

- Ona je u pravu, Ede. Znala sam i pre sve to, ali nisam imala hrabrosti glasno da kažem.

Majka i kći netremice su posmatrale Eda koji je sedeo lica pokrivenog rukama. Kad je podigao glavu, spaziše njegov ledeni pogled.

- Ede - promuklo će Ketrin - hoćemo li da se vratimo u “Hunter”? Ed naglo ustane zajapurenih obraza i stisnutih pesnica. - Ti možeš da se vratiš tamo ako želiš, Ketrin. Ja idem u planine,

kako sam i nameravao. Biću odsutan neko vreme. Drage moje, želim vam srećan ostanak!

Osluškivale su njegove korake kako ljutito odzvanjaju hodnikom. Vrata lifta zatvoriše se s treskom. U sobi zavlada tišina.

: : : :

Ed Vilson izjuri iz lifta drhteći od uzbuđenja. Užurbanim pokretom

izvadi ključeve automobila. Zastane s rukom na kvaki. Lukava misao mu prođe glavom.

“Do đavola, ima više načina da se provede odmor! One se grdno varaju ako misle da ću napustiti Montreal.”

Zgrabi putnu torbu sa zadnjeg sedišta i zaputi se prema zgradi tik do kuće Arona Kertisa. Do vrata u visini očiju stajao je natpis “Sobe za iznajmljivanje”.

Na maloj recepciji Ed kupi bocu viskija. Došavši u svoju sobu, baci torbu u ugao, a onda se izvali na krevet. Zapali cigaretu i potegne dobar gutljaj.

: : : :

U susjednoj zgradi Ketrin i Medison su čekale lift. - Žao mi je ako sam te razočarala, majko - skrušeno će Medison. Ketrin je uteši: - Moram ti priznati da sam duboko u sebi od tebe očekivala baš

takav odgovor. ~ 83 ~

500€ besplatno

- Ed to nije tako lako primio. - Ah, preboleće. Uostalom,jedino što može da uradi jeste da me

otpusti. Mladoj i privlačnoj ženi kakva sam ja neće biti teško da nađe novi posao.

Medison zagrli majku. Divila se njenom samopouzdanju. Na povratku u dnevnu sobu Medison odluči da pogleda kako je

Aron Kertis. Pokuca i uđe. Sedeo je na krevetu, na dohvatu ruke bili su mu mnogobrojni telefoni i telefaks.

- Kako ste? - Hvala, Medi. Sve je u najboljem redu. Čuo sam neke glasove i

posetioce na hodniku. - Moja majka i njen poslodavac svratili su da me vide i da malo

popričamo. - Žao mi je što nisam mogao da vam se pridružim. Imao sam toliko

toga da obavim. Čovek se u današnje vreme ne može ni u koga pouzdati osim u sebe samog. Naravno, uz časne izuzetke - brzo doda.

- Sad biste polako mogli na spavanje. Današnji dan vamje bio dosta naporan.

- Molio bih te šoljicu čokolade. Malo ćemo popričati da zasladim dan, a onda na spavanje.

Pratio ju je pogledom dok je pripremala topli napitak. - Rastužio me je Džefov gubitak. Vrlo dobro znam kako je to kad

više nemaš nekoga ko ti je blizak. Sva sreća što si ti ovde. Teško mi je u samotnim večernjim satima kad nisi u blizini.

Medison je mešala čokoladu, ne usuđujući se da ga pogleda.

: : : : Ed Vilson nemirno se prevrtao po krevetu. Čudan san mu je

hladnim znojem orosio čelo i dlanove. Sanjao je da se nalazi u kuhinji “Huntera”. Vladao je neopisiv nered. Glavni kuvar je otkazao poslušnost i napustio posao ostavivši Eda da se sam snalazi. Na svim šporetima su bile mnogobrojne šerpe i lonci. Para se penjala pod tavanicu kuhinje gušeći zvuke i usporavajući kretanje. U jednoj peći liznuše vatreni plamičci. Konobar proviri kroz vrata:

- Treba li vam pomoć, gospodine Vilson? ~ 84 ~

500€ besplatno

- Izvuci me odavde! - uspe da protisne. Plamen je rastao oko njega preteći da ga proguta. Uzmicao je štiteći

lice rukama. Nađe se stisnut uz zid. Očajnički krikne i probudi se. Nije se nalazio u kuhinji svog restorana, ali je gust dim bio oko

njega. Zatim spazi vatru. Zakašlje se i skoči s kreveta. Uhvati ga strah. Potrči do vrata. Bila su zaključana. Posrćući vrati se do stočića na sredini sobe i grozničavim pokretima potraži ključ. Bio je svestan samo jednog: mora što pre da napusti ovu sobu!

Uspe da otvori vrata. Pade na kolena u hodnik i zakrklja: - Požar! Požar! Skupi snagu i viknu iz sveg glasa: - Upomoć! Vatra! Spašavajte se! U

susednoj zgradi je Medison upravo sipala čokoladu u šoljice. Iznenada podigne glavu. Upitno se zagleda u Arona Kertisa.

- Kao da nešto gori. Zar sam ostavila upaljenu ploču na šporetu? - Koliko vidim odavde, ugašena je - odvrati Aron. - Sigurna sam da nešto gori. Osećam miris. - U pravu si, Medi. Sad i ja osećam miris dima u vazduhu. Medison se umirujuće nasmeši. - Verovatno je vetar doneo izdaleka. - Ako je tako, pijmo čokoladu. Nastalu tišinu zapara zvik sirene. Trudeći se da zadrži mir, Medison krene prema prozoru. - Gde ćeš,

Medi? Jedan pogled kroz prozor bio je dovoljan. Prizemlje se gubilo u

dimu i plamenu. Medison pohita ka vratima. Sa dna hodnika valjao se gust oblak dima. Zatvori vrata i nasloni se na njih.

- Šta je, Medi? - nemirno upita Aron. - Zgrada j e zahvaćena požarom. Medison oseti kako je podilaze

hladni srsi. Nadljudskim naporom potisne želju da krikne. - Pogledaću na stepenište. Istrči iz sobe. Dno hodnika više se nije videlo. Kabina lifta jedva se

nazirala, ali i bez toga je znala da je besmisleno očekivati spas odatle. Mnogo je puta čitala o ljudima koji su iz požara hteli da se spasu liftom. Bili su živi spaljeni.

Grozničavo je pokušavala da nađe rešenje. Pogled joj padne na široki prozor na suprotnoj strani. Potrči do njega. Gledao je na dvorišnu

~ 85 ~

500€ besplatno

stranu. Vatra je zasad harala s ulice. S prozora su se spuštale metalne lotre.

“Za slučaj požara”, gorko pomisli Medison. “Kako niz njih spustiti oduzetog čoveka?”

Vrati se užurbano u sobu. Za ono što je smislila da preduzme nije smela da gubi ni čas.

- Odsečen nam je prolaz stepeništem i liftom. Aron Kertis je netremice zurio u nju. - Ostaje nam izlaz preko požarnih stepenica. Medison pođe do ormara i izvadi nekoliko prekrivača. - Požurimo, nemamo mnogo vremena. - Medi, uzalud se trudiš. Spašavaj svoju glavu. Ja se ionako ne mogu

pomeriti. Medison ga odmeri oštrim pogledom. Ne zbuni je prizor koji je

ugledala. Čelo Arona Kertisa bilo je orošeno znojem, a vilica čvrsto stegnuta.

- Ne preostaje vam veliki izbor. U stvari, nemate nikakvog izbora. Idete sa mnom!

Priđe mu i uhvati ga ispod pazuha. - Pretežak sam za tebe. I Džef ima mnogo muke kad želi da me

premesti. Idi, Medi! Medison se uspravi podbočivši se rukama o kukove. - U tom slučaju, gospodine Kertise, moraćete se pomeriti sami! - Ne mogu, Medi, ne mogu! Strah i uzbuđenje koji su zahvatili Medison pređu u bes.

Zajapurena, ona prasne: - Arone Kertis, dosta je bilo izmotavanja! Do đavola s

prenemaganjem! I vi i ja znamo da je vaša bolest izmišljotina. Ja vam to sada govorim, specijalisti vam to govore otkako ste seli u tu glupu stolicu, a vi terate po svom!

- Lako je njima da govore kad ne znaju kako se zaista osećam! - Osećajte se vi kako hoćete, sada morate da se trgnete. Sada su

životi u pitanju! - Vatrogasci će me spasiti.

~ 86 ~

500€ besplatno

- Naravno. Oni će sigurno stići do vas. Pitanje je samo hoćete li vi u tom času još biti živi. Šta vam je, zaboga? Zar ne želite da živite?

- Đavola ne želim! - izdere se Aron Kertis. - Ne mogu odavde jer sam nepokretan!

Oboje se zapiljiše u vrata. Kroz pukotinu uz pod lagano se izvijao pramen dima. Medison pogleda svog poslodavca, a onda polako pređe sobu i sedne u fotelju. Prekrsti noge i položi ruke u krilo.

Aron Kertis nije mogao da veruje svojim očima. - Medi, šta radiš?! Odlazi, spašavaj se! - Neću! - Zašto, za ime sveta? - Jer sam i ja tvrdoglava budala! - Medi, kakve su to gluposti?!! - Glupo je to što vi odbijate da živite zbog umišljene bolesti! Netremice ju je gledao, a onda mu se pojaviše suze u očima. - Zaklinjem te svim što mi je najmilije, idi! Spasi se! Medison je bila nepokolebljiva. - Ne mičem se odavde bez vas. Zakašlje se, jer je gust plavičast dim već dobro ispunio prostoriju. S

ulice je dopirao prigušeni žamor. Prodorni zvuk sirene zagluši sve svojim jaukom.

S kreveta se začu prigušeno stenjanje. Medison podigne pogled. Potekoše joj suze radosnice. Aron Kertis se pomerao. Podigne se i pritrči mu u pomoć. Sedeo je na ivici kreveta podupirući se rukama. Medison se jedva usuđivala da diše. Aron Kertis spusti noge na pod. Medison ga obgrli šapćući mu kroz suze:

- Znala sam da možete to da uradite! Samo napred! - Osećam se vrlo čudno - protisne Kertis. - Noge kao da nisu moje. - Ne bojte se, sve je u najboljem redu. Džef je svojom masažom

sprečio da se mišići opuste. Koračajte dalje. Morate se naviknuti da se ponovo njima služite.

Aron Kertis posrne. - Ne dajte se! Ja sam uz vas, Arone! Uspećemo zajedno! Slabašni smešak pojavi mu se na izmučenom licu. - Nazvala si me Aron!

~ 87 ~

500€ besplatno

Svaki korak je bila velika pobeda ljudske volje. Medison je teško disala. Pluća su joj bila puna dima, a činilo joj se da je Aron Kertis strašno težak. Medison snažno zagrize donju usnu, odlučna da istraje.

Dođoše u hodnik. Medison se nasloni na dovratak. Jedva čujno progovori:

- Eno prozora s požarnim stepenicama. Aron Kertis odmeri razdaljinu. - Potrudiću se, Medi. Posrtali su, zastajkivali, klecali, ali je prozor bio sve bliže. Medison

prva zakorači na lotre i pruži ruku Aronu da je sledi. Neko je povuče za rukav i oslovi na francuskom. Bio je to vatrogasac.

Medison sedne. Na mucavom francuskom objasni mu da treba preneti još jednog

čoveka. Dalje je sve bilo kao obavijeno maglom i nejasno u sećanju. Kao u snu spustila se niz lotre. Prihvatili su je i zamotali u topli pokrivač. Gutljaj čaja prijao joj je kao nikad u životu.

Kao kroz san čula je sirenu bolničkih kola koja su odvozila Arona u bolnicu. Nije imala snage da protestuje. Kako da im saopšti da je on zdrav? Zar da trči za njima? Pre ili posle, postaće im to jasno, kao i njemu samom.

Vatrogasac joj priđe. - Čini se da ste vas dvoje bili jedini u zgradi. Ni u susednoj zgradi

nije niko nastradao. Neka budala j e pušila u krevetu i zaspala. Medison se nasmeši. “Trebalo bi zahvaliti toj budali, ma ko bio. Nikad neće saznati kakvo

je dobro delo učinio!”

: : : : Na veliko zadovoljstvo Henka Malouna, Medison je konačno počela

da radi na klinici “Mountain”. Aron Kertis je otputovao na Karipska ostrva i nije bilo potrebno da zadržava Medison u službi.

U početku je rad na klinici predstavljao veliki izazov. Mnogo se razlikovao od njenih dosadašnjih iskustava. Ipak, Medison je brzo savladala poteškoće. Sve osim bolničarke Klarkson. Obično bi to bilo ovako:

~ 88 ~

500€ besplatno

- Ford, zar se zavoji odlažu na ovu policu? Ili: - Ford, ko vam je rekao da se bolesnička lista ispunjava crvenom

olovkom? Ali, Medison je uskoro pronašla efikasan protivotrov za ubitačnu

zajedljivost bolničarke Klarkson. Strogu i krutu bolničarku hvatala je nesvestica kad bi začula Medisonino veselo:

- ‘bro jutro, Keli! Ili: - Ćao, stara! I tako je bolničarka Klarkson uskoro počela da izbegava Medison. - Bolničarka Ford - odjekne iz zvučnika - neka se javi u kancelariju

doktora Malouna. Kraj Henka je u kancelariji bio još jedan posetilac. Na svoje

zaprepašćenje Medison u prijatnom strancu lica preplanulog od sunca prepozna Arona Kertisa. Srdačno se zagrliše. Aron započe uz smešak:

- Medi, na ostrvima sam pronašao divno malo mesto odakle ću upravljati svojim poslovima. Zamislio sam da mi se pridružiš kao družbenica i poslovna partnerka. Pristaješ li?

Medison se privije uz Henka. - Na žalost, Arone, iako mi vaša ponuda laska, moram vas odbiti.

Henk me je zaprosio. Pristala sam da mu budem žena! Aron Kertis se široko nasmeje. - Ne zameram ti, Medi. Naprotiv, smatram da si izabrala bolje. Želim

vam oboma mnogo sreće! Rukovali su se. Aron im dobaci s vrata: - Karipska ostrva su divno mesto za medeni mesec! Nakon večere u uglednom “Chateau Champlainu” Henk i Medison

svratiše u “Hunter”. Ketrin je radila svoj uobičajeni posao. Medison je upita:

- Kako je Ed? - Vrlo retko svraća ovamo. Okrenuo je novi list. Ah, da, mene je

postavio za upravnicu. - Znači, sredio je porodični život?

~ 89 ~

500€ besplatno

- On i Dolores grade ga iz pepela. Ipak verujem da će uspeti ponovo da ožive svoju sreću.

Henk povuče Medison za rukav. - Obrati malo pažnje i na mene! - Ne plači, molim te. Posle ćeš možda zažaliti što se vešam za tebe. - Nikada, ljubavi moja! Medison mu se baci u zagrljaj. Znala je da će zajednički život s

Henkom biti pun sreće i razumevanja. Znala je to zbog istinske i čiste ljubavi koja ih je prožimala.

Kraj

~ 90 ~

500€ besplatno