drama u pet slika - glasoviprozora.files.wordpress.com · ja sam im razredni pa znam. svako dete je...
TRANSCRIPT
ALEKSANDRA M. LALIĆ
JANUS – drama u pet slika –
2
LICA
ALEKSA PAVLOVIĆ
OGNJEN OGNJENOVIĆ
DIREKTORKA
NASTAVNIK BIOLOGIJE
NASTAVNIK GEOGRAFIJE
NASTAVNIK FIZIČKOG
NASTAVNIK FIZIKE
NASTAVNICA ISTORIJE
NASTAVNICA MUZIČKOG
POP
OTAC ARTEMIJE
REPORTER
PRVI BATINAŠ
DRUGI BATINAŠ
OSTALI (STATISTI)
3
PRVA SLIKA
Radnja se odvija u zbornici beogradske osnovne škole Kralj Milutin. Prisutni su prosvetni
radnici. Jedni kuckaju nešto na mobilnom, drugi su se nalaktili i gledaju negde u daljinu,
treći se sašaptavaju, četvrti gledaju u spise... Iz of-a se čuje muzika, Butterfly Gata
Barbierija, prvo glasno, a onda sve tiše i tiše. Ulazi direktorka.
DIREKTORKA: Izvinjavam se što sam izašla, imala sam hitan poziv. Možemo da
nastavimo sednicu. Samo da vidimo gde smo stali... Dakle, Ognjen Ognjenović. Zaista,
ne znam šta da kažem, taj slučaj jeste atipičan. Direktorka sam deset godina, u nastavi
sam još toliko i još nisam naišla na nekog takvog. Obično se poklopi da učenici sa
antisocijalnim ponašanjem budu i loši đaci. Sa njima je, ipak, u mnogome lakše. Ali spoj
takvog uma i... takvog uma u dečaku od četrnaest godina je pravo čudo. Da je
iole...normalniji...bio bi đak generacije. Bio bi u svim vestima kao primer čuda od deteta.
Ne samo da ima sve petice, već je osvajao brojna školska takmičenja...
ALEKSA: Izvinite, direktorka, što vas prekidam. No, zapazio sam da ste rekli „taj
slučaj“. Mislim da nije dobro decu nazivati slučajevima, jer kakvi god da su, oni su ipak
deca.
DIREKTORKA: Kolega, nemojmo biti formalisti...
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: Ti to kažeš zato što si jedan od retkih koji sa malim
Ognjenovićem nema problema. Uvažavam postignuća dotičnog koje je direktorka navela.
Na kraju krajeva, što se tiče geografije, mog predmeta, ima zavidna postignuća, ali ono
što on radi nisu obični dečiji nestašluci, već maloletnička delikvencija. Eto, pre neki dan
predajem lekciju i pišem nešto na tabli, a on ne prepisuje, već šeta između redova. Kaže
da on to sve zna i da mu je dosadno. I, tačno, kad sam ga pitao, jeste znao. I još pominje
kako mu je tata pilot, kako je on bio ovde, bio onde. I tako mi je minirao čas!
ALEKSA: Minirao čas znanjem...
4
NASTAVNIK BIOLOGIJE (Aleksi): I iz biologije je odličan, što jest-jest. Ali to me neće
sprečiti da kažem ono što znam o Ognjenovim podlostima. Znaš ti da Milica Ivanović
sedi samo na tvojim časovima u prvoj klupi?
ALEKSA: Ne znam.
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Da, ne znam zašto, ali ona na tvojim časovima sedi u prvoj
klupi. Kaže da obožava likovno. Ona i Ognjenović nisu imali nikakav konflikt, niti se
druže... I iz čista mira Ognjenović ju je gurnuo, ona pala i sve stvari iz njene torbe sasuo
po njoj! Kad ga je preplašena devojčica pitala zašto to radi, rekao je zato što na časovima
likovnog sedi u prvoj klupi. Ja sam im razredni pa znam. Svako dete je potvrdilo priču.
ALEKSA: To jeste strašno, ali priča mi nije do kraja jasna. Zašto bi to što devojčica sedi
u prvoj klupi izazvalo toliki bes u njemu?!
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Ludilo, kolega!
ALEKSA: Najlakše je nekoga poroglasiti ludim...
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: A znate za ono pre neki dan u biblioteci?
Većina odmahuje glavom i sleže ramenima.
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: Ognjenović je sedeo u biblioteci i čitao ISTORIJU
UMETNOSTI, knjiga veća od njega. I ušle Marija Jovanović i Jelena Janković iz sedmog
dva da vrate lektiru i nešto se kikotale. I valjda izvadile telefone i nešto jedna drugoj
pokazivale. I on im grubo kaže da su u biblioteci, a ne u kokošinjcu. I tu se oni
pokoškaju. A Ognjenović im uzme torbe i izbaci sve iz njih i sve sveske pocepa. Vrati
Istoriju umetnosti bibliotekarki i krene ka vratima. One ga istuku. Nikom ništa nisu
prijavljivale ni one, ni on, a ni bibliotekarka. Vandalizam!
5
ALEKSA: Mislim da dečak ima ogromni intelektualni potencijal i da mi kao prosvetni
radnici treba da ga motivišemo da ga razvije i na što bolji način iskoristi. Da li je pričao
sa psihologom?
DIREKTORKA: Slali smo ga, ali on tamo samo ćuti. Roditelji su dolazili, kažu da je on
kući dobar i nežan. Otac je pilot, majka bibliotekarka, jedinac. Možda su problem česte
selidbe... Doduše, poslednja selidba je sa jednog dela Beograda na drugi. On se u našu
školu prebacio u sedmom razredu, kao što znate, a sad je osmi. Ipak tu treba adaptacija.
To samo kažem uzgred, nikako ga ne opravdavam.
DIREKTORKA (Aleksi): A šta ti misliš, Aleksa, da porazgovaraš sa njim?
ALEKSA (uzrujano): To ne. Nikako!
DIREKTORKA: Zašto?
ALEKSA: Tako. Hteo sam vam kazati još pre, ali nikako da stignem, od sledeće školske
godine neću više da radim. I molim vas da me niko ne zapitkuje zašto i kako. Imam lične
razloge i to je to.
Pojedinci se komešaju.
DIREKTORKA (u čudu): Kako to?
ALEKSA: Ne bih o tome. To je lična stvar...
NASTAVNIK GEOGRAFIJE (u polušali): Nema ovde ličnog! Sve je javno! Ako ne
kažeš, baciš iglu odjekne eksplozija!
DIREKTORKA: Dobro, razgovaraćemo mi još o ovome.
6
NASTAVNICA ISTORIJE: A zašto ne razgovarate o Ognjenoviću sa ovima iz
ministarstva?
DIREKTORKA: Taman posla! Samo mi oni fale da mi drže lekcije! Rešićemo nekako
ovaj problem. Još malo pa će zimski raspust, pa još jedno polugođe i ode Ognjenović.
(Gleda u ručni sat.) Ako niko ništa više nema da doda ja bih da se razilazimo.
MASA: Da se razilazimo!
Ljudi polako izlaze. Aleksa ostaje da sedi. Nastavnik geografije obraća se Aleksi.
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: Kad će svadba?
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Čekaj prvo mladu da nađe.
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: Otkud ti znaš da je nema? Možda krije pet ispod kreveta.
NASTAVNICA ISTORIJE: Bolje i da se ne ženi nego da ima dva propala braka (gleda u
nastavnika geografije) ili da je pijandura koja vara ženu (gleda u nastavnika biologije).
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Ne može čovek ni da se našali, a da ne ujedaju raznorazni
dušebrižnici.
ALEKSA: Nemojte ljudi da se svađate zbog mene. Imam četrdeset i pet godina. Ako se
oženim oženim, ako ne ne... Kako god da uradim zemlja će se i dalje vrteti oko svoje ose,
smenjivaće se godišnja doba...
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Ma šala...
Nastavnik biologije potapše Aleksu po ramenu i izađe, a za njim i nastavnik geografije i
nastavnica istorije. Prilazi mu nastavnik fizike. Uhvati ga za rame i šapuće mu.
7
NASTAVNIK FIZIKE: Aleksa, slušaj, samo još ovaj put! Znam da si mi zajmio zilion
puta! I hvala ti! Ti znaš da ja kad dobijem da uredno vratim... I kamatu ću ti dati, samo
mi daj hiljadarku! Osećam, osećam da je to to! Čak sam i sanjao kako igram na nulu i
dobijam. Dvadeset godina fiziku predajem i znam sve o raznim fizičkim zakonitostima,
ali nikako da shvatim put loptice na ruletu. Kako da predvidim sledeći broj, bar veliku
verovatnoću... Kažu da to nije moguće, ali ja znam da jeste i skontaću ja to. Ako je Tesla
mogao struju da izumi mogu i ja da shvatim putanje loptice na ruletu.
Aleksa vadi novčanik i daje mu hiljadu dinara.
ALEKSA: Kamata ne dolazi u obzir. Vrati mi koliko sam ti dao kada budeš imao.
Nastavnik fizike prvo ljubi Aleksu pa novčanicu od hiljadu dinara.
NASTAVNIK FIZIKE: Spasao si me! Nego slušaj, nikome ni reč o kockanju. Rekao sam
ženi da neću više, ali nula, nula će me spasiti danas na ruletu.
ALEKSA: Dobro, samo nemoj da promašiš doba dana pa da kao pre neki dan da misliš
umesto šest ujutru da je šest popodne.
NASTAVNIK FIZIKE: Ššššš! Danas dobijam!
Odlazi. U zbornici ostaju samo Aleksa i nastavnik fizičkog.
NASTAVNIK FIZIČKOG: Ne ideš?
ALEKSA: Nešto me glava boli... Ostao sam malo da se odmorim pa ću ići. Ti?
NASTAVNIK FIZIČKOG: Nema te na tenisu... Nismo pričali dugo. Mislim, jesmo
pričali, svaki dan se viđamo u školi, ali, eto, nismo se, ono, kako da kažem, ispričali...
8
ALEKSA: Da, da, stalno neke obaveze... Eto, možemo se dogovoriti za neku partiju
tenisa i kafu.... Nego sad me boli glava...
NASTAVNIK FIZIČKOG: Kad ova luda direktorka zakazuje sednicu u subotu, van svih
pravila...
Tišina.
NASTAVNIK FIZIČKOG: Hoćeš da ti izmasiram glavu? Išao sam na maserski kurs.
ALEKSA: Ma ne bih da te mučim...
NASTAVNIK FIZIČKOG (približi se Aleksi i masira ga): Kakvo mučenje?!
Zadovoljstvo mi je da pomognem svom prijatelju! Znaš, u filmovima nastavnike fizičkog
uvek prikazuju šablonski, sa trenerkom i zviždaljkom oko vrata koji viču „odruči-
zaruči“.Na primer, u filmovima nema nastavnika fizičkog koji znaju da masiraju...
ALEKSA: Predrasude na sve strane...
NASTAVNIK FIZIČKOG: A taj mali Ognjenović, nemam ni ja nikakvih problema sa
njim. Ja sam sedam godina u prosveti i nikad ni sa jednim đakom nisam imao problema, a
ni sa kolegama. Zapravo, ni sa kim. On je kod mene aktivan, jedino me brine što je onako
sitan, mršav i bled, ali nadam se da će se popraviti.
ALEKSA: A što na sednici nisi rekao da nemaš problem sa njim?
NASTAVNIK FIZIČKOG: Ne volim ja te javne rasprave i konflikte. Nikog ne diram,
niko me ne dira i to je sve. Nego, izvini što menjam temu, ali jako me interesuje, što si
rekao ono za otkaz? Stvarno ideš? Zašto?
9
ALEKSA: Da, dajem otkaz, ali ne želim o tome da pričam. Ako odlučim nekome da se
poverim ti ćeš biti prvi. Hvala ti na masaži. Jako mi je prijalo i prestao je bol u glavi.
Idem ja sad...
NASTAVNIK FIZIČKOG: Ako ikako mogu da pomognem...
Aleksa odlazi ka vratima.
NASTAVNIK FIZIČKOG: Čekaj!
Nastavnik fizičkog se približi Aleksi, uhvati ga za ručne zglobove, podigne mu ruke,
prisloni na vrata i počne strasno da ga ljubi u usta. Aleksa je izmaknuo glavu i pokušao
da oslobodi ruke, ali nije imao dovoljno fizičke snage.
NASTAVNIK FIZIČKOG: Znam da želiš ovo koliko i ja! Da samo znaš koliko te volim!
Nagađaju da si gej zato što imaš četrdeset i pet godina, a ne ženiš se, nikad nemaš
devojku, a pritom si tako lep i žene te jure. Ja znam da jesi gej kao i ja, samo što za mene
niko ne pretpostavlja... Znam da nešto osećaš!
Pokušao je opet da ga poljubi, ali Aleksa je izmaknuo glavu.
ALEKSA: Čekaj malo! Prvo mi pusti ruke. (nastavnik fizičkog mu pusti ruke) Tako, e
sad me saslušaj i ne prekidaj me. Ja nisam gej. Ovo što se desilo, odnosno, ovo što se nije
desilo, ostaće između nas dvojice. Obećavam da neću nikome reći. Volim da zajedno
igramo tenis i da ćaskamo i to je sve.
NASTAVNIK FIZIČKOG: Sad ćeš me mrzeti.
ALEKSA: Neću, budi uveren. Biće sve kao i pre. Obećavam.
10
NASTAVNIK FIZIČKOG: Ali ako nisi gej, zašto nikad nemaš devojku, zašto se ne ženiš
i ne osnuješ porodicu?
ALEKSA: Nisu svi odgovori tako jednostavni, odnosno, svi odgovori su krajnje
jednostavni. Polazimo od predrasuda. Zašto moram biti oženjen?! Zašto moram imati
devojku?! I na kraju krajeva, otkud ti ili bilo ko zna da li je imam ili nemam?!
NASTAVNIK FIZIČKOG: Slušaj, Aleksa, to što sam ja gej je moja velika tajna. To
znaju samo moji ljubavnici i niko više. Moji najbliži drugari misle da su homoseksualci i
pedofili isto! Oni ne znaju ništa! Glupaci! Ja čak ni ne volim mlađe od sebe. Eto, i ti si
stariji od mene deset godina.
ALEKSA: A zašto im se ne suprotstaviš? Zašto im ne kažeš? Zašto se družiš sa njima?
NASTAVNIK FIZIČKOG: Ne mogu da im kažem... Sve sam nade polagao u tebe, u
tvoje lepo lice, to držanje, stav, kosu... da ćemo biti par, a onda bi me za sve baš briga
bilo...
ALEKSA: Imam devojku, godinu dana smo zajedno. A pošto ne volim da pričam o
privatnom životu niko ni ne zna, a što bi i znao?!
NASTAVNIK FIZIČKOG (besno): Kako imaš devojku? Ko zna ko si ti u stvari?! Ko zna
šta ti radiš kad si van posla?! Možda svako veče drugu menjaš!
ALEKSA: To je moje pravo.
Nastavnik fizičkog besno izlazi. Aleksa ostaje sam da sedi. Nakon izvesnog vremena
ulazi direktorka.
DIREKTORKA: Gle? Ti još nisi otišao? Domar čeka da ja odem pa će da zaključa,
mogao si zaključan ostati. Ja sam neke papire sređivala u svojoj kancelariji.
11
ALEKSA: Ne bi bilo šteta da me je zaključao. Nešto me glava boli pa sam ostao malo da
se regenerišem...
DIREKTORKA: Glava? Čekaj malo, sada ću ja da ti pomognem (otvara svoju tašnu).
Imam neke tablete, zaboravih kako se zovu, na prirodnoj bazi, za menstrualne bolove.
Nema veze što si ti muško, glava je glava!
ALEKSA: Ma nema potrebe, prestaće sama od sebe...
DIREKTORKA (vadi kutijicu za kutijicom): Kako nema potrebe? Lekovi su tu da
pomognu. Samo da nađem. Ovo nije, ovo je ranisan, on je za želudac, klometol za
mučninu, bensendin kad se mnogo iznerviram, da ne pomisliš da sad ja stalno uzimam to,
vitamini, propranolol kad mi srce „preskače“, ma gde je... A, evo ga! Evo ti i voda. (daje
mu flašicu i lek). Hajde pij, neću da čujem „neću“, pij, pij, pij, taaaako.
ALEKSA: Hvala. Ja bih sad trebao da krenem, imam neke obaveze i...
DIREKTORKA: Da kreneš? To ne dolazi u obzir! Moraš bar deset minuta da miruješ
kako bi lek počeo da deluje. Nego, ti ćeš stvarno da daš otkaz? Ako da zašto? I zašto
nećeš da porazgovaraš sa malim Ognjenovićem?
ALEKSA: Ovo je bilo baš brzo, konkretno i direktno. Daću otkaz, o razlozima ne želim
sad da pričam, ali kad bude bilo vreme vi ćete prvi saznati, a sa Ognjenovićem ne želim
da pričam zato što smatram da bi to bilo tendenciozno i da treba da razgovaraju oni koji
imaju problem sa njim. Ideja o posredniku mi se ne dopada, sem ako nije reč o psihologu
kome je to na neki način posao. Eto.
DIREKTORKA (tapše polako dlanovima, zatim govori ironično): Bravo, kakav političar!
No, ti šta god da uradiš ili kažeš ja se ne mogu naljutiti... Ti si sav takav...
ALEKSA: Kakav?
12
DIREKTORKA: Takav da se čovek ne može naljutiti na tebe. Samo pogledam te tvoje
lepe oči i sve ti opraštam. A nije o očima reč, i moj bivši muž je imao lepe oči, već to
kako se kod tebe sve nekako poklopilo... I stas, i glas, i mozak... Sad sam ko šiparica, a
vršnjaci smo. Znaš na šta mislim.
Ćute.
DIREKTORKA: A to oko Ognjenovića, znaš, on se lepo javi uvek kad me vidi i ja
mislim da je on fino dete. I htela sam to da kažem na sednici.
ALEKSA: A što niste?
DIREKTORKA: Nisam htela nikom da se zameram. Ipak sam ja direktorka. Moraš fino
sa ljudima. A da mi je dosta direktorovanja, dosta mi je! Kako bih ja opet u nastavu!
Nemam vremena ni za šta. Tri meseca se kanim da kod kuće prozore operem. I nikako
oni da dođu na red.
ALEKSA: Pa vi se vratite u nastavu, ako vam je do toga.
DIREKTORKA: Ah, kad bi to bilo tako lako. Dala baba dinar da u kolo uđa, a dala bi
dva da iz njega izađe.
ALEKSA (ustaje): Prestao je bol u glavi. Sad bih morao da krenem.
DIREKTORKA: Sedi još malo (on seda, a ona mu mazi ruke). Kako lepe ruke imaš...
Eto, moj bivši muž nije mogao da podnese da ima ženu direktorku. Dok je on bio direktor
državne firme, a ja učiteljica, bila sam mu dobra, a kad je firma pala pod stečaj, a ja
postala direktorka nije mogao da podnese. Sina je uspeo da okrene protiv mene, ali ćerku
ne... A, ti, ti si sav nekako drugačiji, nežan, dobar... Samo me brinu priče koje kolaju o
tebi.
ALEKSA: Kakve priče?
13
DIREKTORKA: Pa to da si, ovaj, kako da kažem, da ne voliš, odnosno da voliš, da si...
ALEKSA: Gej?
DIREKTORKA: Da taj.
ALEKSA: Pa taj sam.
DIREKTORKA (naglo mu pusti ruke): Kako? Čekaj malo, sad mi ništa nije jasno.
ALEKSA: Imam dečka, godinu dana smo u vezi.
Direktorka besno uzima svoje lekove i vraća ih u torbu.
DIREKTORKA: Taman kada pomislim da sam naišla na kap vode u pustinji shvatim da
je to fatamorgana! Ne brini, neću nikom reći, ali samo da znaš, mnogo si me razočarao!
Direktorka besno izađe i zalupi vratima.
14
DRUGA SLIKA
Dnevna soba u Aleksinom stanu. Biblioteka koja broji oko hiljadu knjiga, CD-i, muzička
linija, veliki zvučnici, televizor, umetničke slike na zidu, ikone, prozor, trosed, dvosed,
fotelja. Ognjen je sam na sceni. Razgleda knjige. Poneku izvadi, pogleda i vrati na policu.
Zatim gleda kroz prozor. Iz of-a se čuje muzika, Butterfly Gata Barbierija, prvo glasno, a
onda sve tiše i tiše. Ulazi Aleksa iz susedne sobe i seda na dvosed.
ALEKSA: Hajde, sad mi fino reci šta je to tako hitno da si morao u stan da mi dolaziš.
OGNJEN (gleda kroz zatvoren prozor): Koliko prozora... Iza svih tih prozora neko živi.
Ponekad se pitam koliko se ljudi razlikuju kad su „iza“ i kad spuste roletne od onoga
kada su „ispred“ njih... Ja bih Novi Beograd nazvao Prozorgrad.
ALEKSA: Padne kiša i uprlja sve te prozore...
OGNJEN (seda na fotelju): Niste morali da se presvlačite, i pidžama vam lepo stoji.
ALEKSA: Sad si i modni savetnik. Nije umesno da pred učenicima sedim u pidžami.
Iskreno govoreći, imao sam danas težak dan, neplanirana subotnja sednica, pa sam
poželeo malo da odmorim. Zašto si došao i otkud znaš gde živim?
OGNJEN: Znam gde živite zato što sam vas više puta pratio. Samo što vi to nikada niste
primetili. Svaki dan svratite u prodavnicu u prizemlju i kupite hleb i čokoladno mleko.
Ponekad i još nešto ali ovo uvek.
ALEKSA: Sada ćemo i detektiva da se igramo. Slušaj, ako si hteo nešto da mi kažeš
trebalo je to u školi da uradiš. Nemoj se ljutiti, ali moje radno vreme je isteklo i ...
OGNJEN: Onda ja idem pošto ću svakako da vam unesem nemir. Izvinite na smetnji.
(Odlazi ka vratima)
15
ALEKSA: Čekaj malo. Hajde sad kad si već došao, kaži što si došao. (Ognjen se vraća u
fotelju)
Tišina.
ALEKSA: I?
Ognjen i dalje ćuti.
ALEKSA: Gde su ti braća i sestre?
OGNJEN: Ja nemam braće i sestara. Valjda toliko o meni znate.
ALEKSA: A, da, zaboravih na momenat. A roditelji?
OGNJEN: Mama je u biblioteci, imaju ovih dana popis knjiga. A tata leti.
ALEKSA: Kako leti, krila mu izrasla?
OGNJEN: Moj tata je pilot. Vozi putničke avione.
ALEKSA: A, da. A hoćeš ti da voziš avion?
OGNJEN: Ne. Ja ću biti kosmonaut. Izučavaću kosmos i otkrivati nove planete i možda
nove civilizacije. Biću najpoznatiji srpski kosmonaut!
ALEKSA: I nije ti neka konkurencija na polju Srbije.
OGNJEN: A zašto se zadržati na polju Srbije, kao da smo sami?! Moja konkurencija će
biti u istoriji, Armstrong i Gagarin.
16
ALEKSA: Dobro, kosmonaute, šalim se.
OGNJEN: Znate šta je važno? Pomeriti planetu zemlju u metaforičkom smislu bar za
milimetar. Eto, Ajnštajn ju je pomerio, parna mašina, automobili, informatička revolucija,
internet revolucija... Bitno je da svako doprinese nekom novom otkriću, nekom boljitku
za čovečanstvo, razumete? Tu ubrajam i umetnost.
ALEKSA: Razumem ja sve, kosmonaute.
OGNJEN: Ne idem ja u školu i na takmičenja da bih dobio peticu, uramio diplomu i
okačio je na zid. Ja želim da steknem znanja i da otkrijem nešto novo, da budem najbolji
u nečemu. Taj rad na evoluciji u intelektualnom smislu je pomeranje planete zemlje
korak napred u pravcu budućnosti.
ALEKSA: Sve je to lepo, moj kosmonaute, nego, važno je i da dobar čovek budeš u tom
svom pohodu na planete, jer isto kao i nauka i umetnost, zemlju u tom tvom smislu
pokreće i dobrota.
OGNJEN: To je tačno. Nauka, umetnost i dobrota. A vi mislite da ja nisam dobar čovek?
ALEKSA: Kao prvo, ti si dete, i u tom smislu...
OGNJEN (besno ga prekinu): Ne govorite mi da sam dete! Deca su izmišljena kategorija,
i deca mogu da ujedu, povrede i uvrede! Bebeći plač je po decibelima jednake jačine kao
i plač odraslog čoveka! Deca su mali ljudi i to mali samo po stasu.
ALEKSA: Dobro, dobro, mali čoveče, ne ljuti se... Nisi loš čovek, ali mnogo se žale na
tebe, na sednici, i verujem da bi bar petero u startu reklo da nisi dobar.
17
OGNJEN: A ko se to žali? Gomila nesposobnjakovića i neznalica koji otaljavaju svoj
posao?! Kojima je životni san da jedu, prde i spavaju, da izvinite, i da budu šrafčić u
sistemu?!
ALEKSA: I ti šrafčići su potrebni da bi se planeta održala. Pokreću je ajnštajni i
kosmonauti kao ti, a održavaju je šrafčići kao oni.
OGNJEN: Slažem se, ali oni se odriču svog potencijala da budu veći šraf. I zavide što
više znam od njih samih.
ALEKSA: Može biti, ali...(stanka)...zašto si pravio incidente u biblioteci?
OGNJEN: Zato što su kokoške nekada kokodakale u kokošinjcu, a sada to čine na
svakom koraku, na ulici, u javnom prevozu, školi i u biblioteci. Gledaju u one telefončine
i jedna drugoj „hi, hi, hi, vidi ko mi lajknuo sliku“, pa „ha, ha, ha, koji debilan komentar“
i tako se loptaju glupim rečenicama. Taj ping pong nema kraja. I onda sam pobesneo i
iscepao im sveske. Zapravo, hteo sam da im slomijem telefončine, ali nisam hteo da
roditeljima pravim dodatni trošak i probleme, jer znam da bi me tužile.
ALEKSA: A šta bibliotekarka kaže na to?
OGNJEN: Ta ne bi reagovala ni bombu na sto da joj bace. Sedi, čita žutu štampu, kucka
poruke, ždere semenke, goji se i čeka kad će kraj radnog vremena. Vi mislite da ona zna
šta je knjiga?
ALEKSA: A šta je knjiga?
OGNJEN: Recimo, ovo što vi imate u svojoj biblioteci su knjige: Dostojevski, Bernhard,
Kiš, Kafka, Blejk... A ono što nam nameću u školi, Desanka Maksimović, Branko Ćopić,
Zmaj i narodne epske pesme, e to nisu knjige. To je šund, a niko se ne usuđuje to glasno
da kaže. Eto, kažite, da li je šund?
18
ALEKSA: U velikoj meri si u pravu oko knjiga. Ali nije trebalo toliko da se iznerviraš i
da cepaš devojčicama sveske.
OGNJEN: „Ljubav je lepa samo dok se čeka i dok od sebe nagoveštaj da“, koji kič!
Nekad Desanka, danas Fejsbuk mudrosti. Kokošaka uvek, kokošinjaca na svakom mestu,
a da sam pogrešio što sam cepao sveske, jesam. Eto, priznajem.
ALEKSA: A što si oborio Milicu i sasuo sve iz torbe po njoj? Ona je mirna i fina, koliko
ja znam.
OGNJEN (uzrujano): Zato što na vašim časovima sedi u prvoj klupi!
ALEKSA: Pa šta? Je l’ to nešto loše?
OGNJEN: Ona je u vas zaljubljena i to drugi ne znaju jer su glupi!
ALEKSA: A nije ti palo na pamet da voli moj predmet. Ti znaš, kad već sve znaš, kako
ona lepo crta?
OGNJEN: Znam, a da ste videli samo njene tajne crteže gde se tako jasno prepoznaje
kako crta sebe i vas, te kako se držite za ruke, te kako sedite na klupi...Preturao sam joj
po stvarima i našao crteže.
ALEKSA: I iscepao?
OGNJEN: Nisam ih iscepao, ali nisam mogao da podnesem da ona, tako, tako, tako,
glupa i nikakva daje sebi za pravo da sebe takvu crta sa vama, tako svetlim i divnim.
ALEKSA: Ti preteruješ! No, mogli bi ovaj razgovor da privedemo kraju, imam neke
obaveze... Kaži zašto si došao.
19
OGNJEN: Vi ste jedini razlog što volim da idem u školu. Vi ste moja nova planeta! Zato
sam došao, hteo sam vam to reći, da znate.
ALEKSA: Ognjene, idi kući!
OGNJEN: Ne sad, kad sam se usudio reći, želim da kažem do kraja.
ALEKSA: Ali ja ne želim da čujem.
OGNJEN: Vi ste planeta Ljubav!
Aleksa ga uhvati za nadlakticu i pokušava da ga vodi do vrata, ali Ognjen se otima i ljubi
ga.
ALEKSA: Slušaj Ognjene, ti si dete, koliko god te ljutio taj pojam, a ja sam odrastao
čovek i...
OGNJEN: ...znam da me volite kao i ja vas, na taj način.
ALEKSA: Imam devojku i uskoro se ženim.
OGNJEN (viče): Laž! Ja znam da je to stoprocentna laž! Nemate vi ni kučeta ni mačeta.
Svaki dan vas pratim. I dvogled sam nabavio! Udvaraju vam se i žene i muškarci. Čim se
pojavite svi padaju na kolena, jer ste redak spoj lepote, dobrote i pameti, a vi ništa. A
zašto ni sa kim nemate ništa? Ja znam.
ALEKSA: To nije tvoja stvar.
OGNJEN: Ja znam! Date nam zadatak da nešto crtamo, a vi onda čitate knjige. Svaki put
upamtim naslov i kupim ili pozajmim knjigu iz školske ili gradske biblioteke. Tako ste
mi nehotično formirali ukus. Spomenuću samo tri naslova iz vašeg „čitalačkog
20
repertoara“ i biće vam jasno da mene ne možete lagati: Hadrijanovi memoari Margarit
Jursenar, Smrt u Veneciji Tomasa Mana i Lolita Vladimira Nabokova.
Tišina nekoliko sekundi, gledaju se u oči.
ALEKSA: Sam si rekao da sam svašta čitao.
OGNJEN: Jeste, ali ove knjige ste čitali jednu za drugom. Zajedničko svim trima
knjigama je erotska opsednutost odraslog lica, starijeg od četrdeset godina, maloletnim
licem, mlađim od petnaest. U vašim pogledima osetio sam da sam ja vaš Tađo, vaš
Antinoj, vaša Lolita. A sećate se kako počinje Lolita? „Lolita, svetlosti mog života, ognju
mojih prepona. Moj greše, dušo moja.“
ALEKSA: Ovo je previše! Ognjene, idi, molim te.
OGNJEN: A Hadrijanove memoare nisam ni kupio, ni iznajmio u biblioteci. Dobio sam u
školi za odličan uspeh u petom razredu. Koja ironija! Nisu delili Jursenar zato što su
upućeni u njenu literaturu već zato što je knjiga bila na sajamskom popustu, zaboravili
izbrisati cenu i popust.
ALEKSA: Ti nisi Antinoj, ja nisam Hadrijan i ovo nije Rim.
OGNJEN: Naravno da ja nisam Antinoj. On je budala. Ubio se sa šesnaest godina zato
što se prepao starosti. Hadrijan ga je voleo više od svega. I ceo život bi ga voleo.
ALEKSA (seda na trosed): Ognjene, idi...
Ognjen seda do njega i ljubi ga polako, prvo iza uha, a onda po licu i usnama.
ALEKSA: Uzdržavam se ne jednu ili pet godina, ceo život se uzdržavam. Sve sam činio
samo da do ovoga ne dođe. I otkaz sam odlučio da dam da se ne bi pojavio neki novi
Tađo, Antinoj ili Ognjen.
21
OGNJEN: Ali vi ništa ne činite na silu. Ja vas želim.
ALEKSA: Ali tebi je četrnaest godina, a meni četrdeset i pet. Strašan greh činim.
OGNJEN (ironično): Ja nisam dete svojih godina, ja sam stariji od sebe samog.
ALEKSA: Ognjene, idi...
Ognjen ga ljubi i povlači na pod iza troseda. Čuje se Butterfly Gata Barbierija, prvo tiho,
a onda sve glasnije, zatim, opet, sve tiše. Posle nekog vremena Aleksa ustaje, plače i
zakopčava pantalone. Nakon toga ustaje Ognjen zadovoljno, proteže se i, takođe,
zakopčava pantalone.
OGNJEN: Eto vidiš kako je bilo lepo i eksplozivno!
ALEKSA: Ovo nije smelo da se desi. Jednog dana ćeš me prezirati.
OGNJEN: Skrivaćemo se dok ja ne postanem punoletan, a onda ćemo biti gej par.
ALEKSA: Ognjene, ja nisam gej, ja sam, koliko god to zvučalo bizarno, pedofil koji mrzi
svoj greh! Da, volim te i pogodio si to, ali koliko dugo još?! Dok ne uđeš u šesnaestu-
sedamnaestu godinu. Odolevao sam iskušenjima u dvadesetim, tridesetim i da sa
četrdeset i pet godina „padnem“! Mislio sam da dam otkaz kada se završi školska godina,
ali uradiću to momentalno! I nema „ali“. Ovo se više nikada, razumeš, nikada ne sme
ponoviti! Pre bih se ubio nego ovo ponovio.
Ognjen mu se približava, ali ga Aleksa odlučno odgurne nekoliko puta. Ognjen plače.
Koliko god delovao starmali, dok plače vidi se pravi detinji plač.
OGNJEN: Ako odeš sve ću reći! Kazaću da si me naterao!
22
ALEKSA: Radi šta god oćeš, ali bolje i u zatvoru da sam nego pored tebe!
Ognjen plačući istrči iz stana.
23
TREĆA SLIKA
Crkva, enterijer. Iz of-a se čuje muzika, Butterfly Gata Barbierija, prvo glasno, a onda sve
tiše i tiše. Aleksa gleda oko sebe, pop nailazi iz porte ili nekog drugog dela crkve. Hod
mu je brz i siguran.
ALEKSA: Izvinite, oče, tražim...
POP: Znam, znam, danas svi nešto traže, ali ja jako žurim, već kasnim...
ALEKSA: Važno je, hteo sam...
POP (na časak zastane): Šta si hteo?
ALEKSA: Hteo sam.. Osećam potrebu da... Osećam se...
POP (nastavlja ka vratima): Pomoli se, zapali sveću i biće ti lakše.
Aleksa ostaje da gleda u popa kom zvoni mobilni. Javlja se u pokretu, izlazi, i iz ofa se
čuje nerazgovetno kako priča, a zatim zvuk automobila koji polazi i odlazi. Nastaje tišina.
Aleksa gleda oko sebe, a u crkvu ulazi starešina manastira, otac Artemije.
ARTEMIJE: Ono je bio pop iz susednog sela. Ti, golube, nekog tražiš?
ALEKSA: Tražim starešinu manastira, Artemija, čuo sam o njemu sve najbolje. I ljudi su
mi pričali i na internetu sam čitao, pišu po forumima.
ARTEMIJE: Preteruju, golube, preteruju... Ja sam Artemije. Kojim dobrom?
ALEKSA (ljubi mu ruku): Oče, nije dobrom. Voda je došla do grla, pomozi, molim te.
24
ARTEMIJE: Kako da ti pomognem?
ALEKSA: Samo me saslušaj i posavetuj. Ne želim formalnu ispoved. Samo živog
čoveka, nek bude sveštenik, psihijatar, prodavac banana na pijaci, samo da ima uho koje
zaista ume da čuje. Pokušao sam još ranije sa psihijatrom da pričam, sa raznim
psihoterapeutima,ali njihovo uho nije takvo kakvo tražim.
ARTEMIJE (odlazi ka stolicama): A otkuda znaš da moje jeste? Sedi, golube, sedi.
ALEKSA (seda): Osećam... Neće ti se svideti ono što imam da kažem. Ako me ne
razumeš ili osudiš i to ću razumeti.
ARTEMIJE: Nisam ja taj koji sudi.
ALEKSA: Sam sam samom sebi najveći sudija i dželat.
ARTEMIJE: Svest o grehu i sposobnost da se osećamo krivima govori o postojanju
savesti, a to je dobar put.
ALEKSA: Imam četrdeset i pet godina. Predavao sam likovno u jednoj osnovnoj školi i
pre nedelju dana sam dao otkaz. Planirao sam to da učinim početkom sledeće školske
godine, ali događaji koji su se zbili učinili su da odem na raspustu. (stanka) Da bi u što
boljem svetlu shvatili sadašnjost, moram malo da govorim o prošlosti. Jedinac sam. U
stanu u kojem sam sada, živim od rođenja. Reč je o Novom Beogradu. Otac mi je umro
kada sam imao sedamnaest godina. Sa majkom sam živeo do pretprošle godine, sve dok
nije umrla. (stanka) Bio sam dobar student i pre toga đak. Završio sam Istoriju umetnosti
na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ni kao đak nisam bio nešto mnogo razgovorljiv,
ali radio sam na tome da budem učen čovek i pošten. Od malih nogu imao sam razvijen
osećaj za pravdu. Prirodne nauke nikada nisam voleo, ali zato jesam umetnost i društvene
nauke. No, šta god da sam radio bilo mi je jako važno da ostanem u okvirima poštenja i
dobrote. Oduvek sam osećao da Bog postoji i da su dobrota i poštenje najveći elementi
25
bogougodnosti. Kada bi me pitali da li bih više voleo da imam neki talenat i da budem
veliki naučnik, a nečovek ili čovek skromnih mogućnosti, ali onaj koji nikom zlo ne
nanosi izabrao bih ovo drugo. (stanka) Neću da tajim ni to da je moja vera često bila
klimava. Kada sam imao jedanaest godina zaljubio sam se u vršnjaka. Družili smo se i
osetio sam nešto veoma jako, i seksualnost, i ljubav, ali i nešto treće. Naš odnos se
zadržao na drugarskom i ubrzo, desilo se da se on sa porodicom odselio. Nakon toga
stalno sam se zaljubljivao u dečake. Kada mi je bilo četrnaest godina zaljubio sam se u
jednog druga iz razreda koji mi je tu ljubav uzvratio. Imali smo seksualni odnos. Bio je to
moj prvi i poslednji seksualni odnos, sve do skoro. (stanka) Do kraja osnovne škole me je
izbegavao i nismo se više nikada videli. Dok sam bio gimnazijalac i dalje su mi se
dopadali isključivo dečaci uzrasta od jedanaest do šesnaest godina. Ja sam stario, a ta
strast je ostala u meni. I što sam više odolevao iskušenjima strast je bivala jača. U školi
sam se zaposlio da bih toj strasti pogledao oči u oči i da klin klinom izbijem. Hteo sam tu
strast da uništim, da joj pokažem kako je se ne bojim i kako svaki dan mogu u iskušenja
da gledam. (stanka) Devojčice, žene i odrasli muškarci me nikada nisu u tom smislu
interesovali. Ranije sam pomišljao da se oženim, ali nisam, jer smatram da nije u redu
bilo koga zavaravati i koristiti za vlastito podkusurivanje sa grehom. (stanka) U ovoj
osnovnoj školi sam bio sedam godina, u raznim školama po još par, sve skupa dvadeset
godina radim kao prosvetni radnik. Do skora nisam ništa pogano učinio, iako su mi misli
bile razvratne. Misli koje sam gušio i mrzeo, ali koje se nisu dale odagnati. (stanka). Pre
godinu dana dobili smo novog đaka u sedmom razredu. Dete genije, izvanrednog uma.
Pametniji od svih svojih predavača. Intelektualne sposobnosti su mu kao kod velikih
naučnika. Osvajao je nagrade na raznim takmičenjima. Ali bio je u njemu neki nemir.
Stalno je činio ekscese i pokazivao znake antisocijalnog ponašanja. Bio je beli erotski
demon u kog sam se zaljubio još prošle godine. I tada sam, takođe, pobedio svoju strast.
(stanka) A onda, pre dva meseca došao mi je u stan i kao neki đavo me mamio. Govorio
mi je da me voli, da je zaljubljen u mene, da je uočio moju strast. On jedini, oče. Nikom
drugom to nije palo na um. I ja sam poklekao. Nakon trideset godina suzdržavanja.
Razume se, nisam ništa na silu uradio. (stanka) Posle sam se jako pokajao. Dečak je
nastavio da me progoni, ali ja sam prvo uzeo bolovanje, a nakon toga je zimski raspust
došao i dao sam otkaz. A, mali, kada je video da ne želim da imam išta više sa njim i da
26
se kajem, zapretio mi je da će me prijaviti policiji. Mene to ne interesuje, neka me prijavi
ako hoće. Mene peče moj greh, jer duboko u sebi osećam da to što sam uradio nije dobro.
Oče, teško mi je.
ARTEMIJE: Nije dobro, golube, ali nije nepopravljivo. Sve što se desi, desi se sa nekim
razlogom.
ALEKSA: Baš sve? I koncentracioni logori?
ARTEMIJE: Ja nisam političar. Nemam odgovor na svako tvoje pitanje i sumnju.
Nemam odgovore ni na sva svoja pitanja. Ali ja živim u harmoniji sa svojim neznanjem,
jer verujem. Verujem da smrt nije kraj i sa tom verom je se ne plašim. Možda se gore sve
te nepravde, golube, izravnjaju. Ja gospodu služim sa ljubavlju, kao i narodu, a gospod,
on nije starac sa bradom, on je, po mom uverenju, rasut na sve pojedince ovoga sveta i
služeći narodu, služimo i gospodu. Nego, to što si zgrešio sa tim detetom nije dobro, ali
to što se kaješ i to što si svestan da si kriv govori o tebi kao čoveku. Imaš savest.
ALEKSA: Da ti, oče, znaš koliko su mi užasne misli i u kakvom nemiru živim... A kao
što otac Tadej kaže „kakve su ti misli takav ti je i život“.
ARTEMIJE: Poštujem oca Tadeja, golube, ali sa tom njegovom rečenicom se ne slažem.
Nikako. Ti znaš koliko zločina je činjeno od strane besavesnih ljudi čistih misli. Pobiju
ljude, a onda razmišljaju o cveću koje raste. Misli im čiste ko jutarnja rosa. A dela
pogana da poganija ne mogu biti. Otac Tadej je pogrešio. Dela su ta koja govore kakvi
smo. Lako je onome ko voli žene da se ženi i da stvori gomilu dece. Lako je onome koji
voli da jede ribu da posti. Lako je biti bokser, a pesnice te svrbe. Lako je živeti u skladu
sa sobom i svojom prirodom. Ali živeti u stalnom prkosu prema svojoj prirodi da bi bio
dobar čovek, to je veliko delo. Jesi pokleknuo jednom, što nije dobro, ali da samo znaš
koliko su ljudi skloni da pokleknu. Teško cigarete ostave, a kamo li svoje prirodne želje.
27
ALEKSA: Oče, ja sam čuo da vi primate nove iskušenike. Ja bih voleo da vidim da li
mogu...
ARTEMIJE: Nikoga ja ne primam, svaki čovek može da dođe i da bude iskušenik, a na
koji put će ga to odvesti gospod će pokazati. Dođi, pokušaj, a vreme će sve reći.
ALEKSA: Dobro, oče, ali da znaš, da ako me sud pozove da ću se odazvati. I kada se
završi sve sa tim doći ću.
ARTEMIJE: Svako nosi svoj krst, golube. Hajde, odnesi ga do kraja pa dođi. A ja idem
da nahranim ove božije životinjice. Imam golubarnik, mnogo volim golubove.
Ustaju obojica.
ALEKSA: Oče, samo da te još nešto pitam. Da li su u ovom manastiru svi kaluđeri
grešnici pokajnici? Da li su počinili neko veliko zlo pa se kaju i zato žele da se
zamonaše?
ARTEMIJE: To su predrasude, golube. Jedne Bogu približi greh i pokajanje, druge tuga,
treći čuju glas u snu, četvrti osete potrebu da služe bogu bez nekog spoljnjeg povoda...
ALEKSA: A ti?
ARTEMIJE: Meni je rekao jedan golub, pravi golub, na prozoru. Oduvek sam voleo te
životinje... Studirao sam matematiku, imao devojku, ozbiljna veza. I kad sam diplomirao,
sedim ja u sobi, gledam kroz prozor i jedan golub, sleti mi na ruku, baš tu (pokazuje)
iznad desne šake i gleda me u oči. Bože, kako je bio lep! A onda odlete međ’ oblake.
Osećao sam kao da želi da mi kaže da treba da služim Bogu kao kaluđer.
ALEKSA: I?
28
ARTEMIJE: I poslušao sam ga.
ALEKSA: A devojka?
ARTEMIJE: Isprva joj je bilo teško. I meni je, ali sam verovao da tako treba. A onda je
sve došlo na svoje. Ona se udala, četvero dece ima sada. Ja sam ovde.
ALEKSA: I samo tako...
ARTEMIJE: Tako. Ne postaje se kaluđer da bi se prali gresi, već da bi bili bliži Bogu.
Kao što znaš, svako svoj put ima, neko mu se približava kroz nauku, neko kroz umetnost,
neko kroz roditeljstvo, neko kroz greh i okajavanje greha, neko kroz tugu, a neko ovako
kao ja.
ALEKSA (ljubi mu ruku): Hvala na razgovoru, oče. Nadam se da se uskoro vidimo.
ARTEMIJE: Neka te Bog čuva, golube.
29
ČETVRTA SLIKA
Radnja se odvija u zbornici beogradske osnovne škole Kralj Milutin. Prisutni su prosvetni
radnici. Jedni kuckaju nešto na mobilnom, drugi su se nalaktili i gledaju negde u daljinu,
treći se sašaptavaju, četvrti gledaju u spise... Iz of-a se čuje muzika, Butterfly Gata
Barbierija, prvo glasno, a onda sve tiše i tiše.
DIREKTORKA: Eto, to bi bilo to. Ako niko nema dodatni komentar ili pitanje možemo
da završimo sednicu i da se razilazimo.
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Kako da se razilazimo? A o monstrumu ni reč da
prozborimo?
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: Da, sramota! Cela zemlja bruji o njemu, a samo mi
ćutimo. Evo, ja sam skupio razne novine. (Uzima sa stola primerak po primerak, čita
naslov i odlaže ih sa strane), „Nastavnik likovnog iz beogradske OŠ Kralj Milutin
seksualno napastvovao učenika osmog razreda“, zatim „WARNING, u OŠ Kralj Milutin
pedofil!“, „Pedofili naspram školskih klupa. Ko predaje našoj deci?“, „Deca u kandžama
pedofila“, „Pedofil sakriven iza posla nastavnika“ itd. Ima materijala koliko hoćete.Vi ste
nama, direktorka, samo rekli da je Aleksa iznenadno dao otkaz i da će od drugog
polugođa dobiti zamenu, a o ovome ništa. Što tada niste ništa kazali?
DIREKTORKA: Kao prvo, tada nisam znala šta se desilo. Aleksa je dao otkaz i to je to.
Drugo, svesna sam situacije, ali ne želim da mnogo razglabamo o tome dok suđenje ne
bude gotovo. Mene su kontaktirali iz policije i ja sam rekla ono što je trebalo da se kaže.
NASTAVNICA MUZIČKOG: A šta ste kazali?
DIREKTORKA: Rekla sam da je Aleksa oduvek bio čudan, da se asocijalno ponašao, da
je bio u poslednje vreme rastrojen, ali da se uprkos svemu tome niko iz kolektiva nije
30
nadao da je pedofil i da smo optužbu našeg učenika, maloletnog O.O. primili sa
čuđenjem.
NASTAVNICA MUZIČKOG: To nije fer! Aleksa nije bio nešto posebno druželjubiv, ali
daleko od toga da je bio čudan i asocijalan. Završila sam muzičku akademiju i mogu da
kažem da sam zadivljena Aleksinim poznavanjem istorije muzike. Odnos sa đacima mu
je odličan. Tačno je da su ukusi različiti, ali po nekim opštim estetskim merilima Aleksa
je bio jako lep, a uz to i sa finim manirima i stilom što je izazivalo bes određenog dela
kolektiva, naročito muškog. Zatim, istina je da su pojedini, skloni spletkama i intrigama
širili vest da je Aleksa homoseksualac, a da ne znaju ništa o njegovom privatnom životu.
Istina je i da su ga mnogi provocirali zato što je neoženjen, kao da je udadba ili ženidba
jedina etička vrednost. I, konačno, istina je i da su mnogi, ovde prisutni, sa radošću
dočekali ovu vest, jer Aleksi zavide, a Ognjena ne podnose. Sve ovo jesu činjenice. Ja
sam za to da dostojanstveno ispratimo suđenje, bez predrasuda.
DIREKTORKA (nastavnici muzičkog): A šta vi mislite da sam kojim slučajem u policiji
rekla reč pozitivnog o Aleksi?! Vi znate da policija ima svoje krtice koje sve referišu
žutoj štampi. Vi ne znate kakvi su mediji! Da sam jednu lepu reč rekla odmah bi bilo
„Direktorka brani pedofila“, a onda bi ovi gore, iz ministarstva, poludeli...
NASTAVNICA MUZIČKOG: Vi ste se nešto mnogo za sebe zabrinuli, te policija, te
mediji, te ovi gore... Pogledajte malo nas dole.
NASTAVNIK BIOLOGIJE: A ti, koleginice, nešto mnogo štitiš Aleksu. Da nije i tebe
opila njegova, kako kažeš, izvanredna fizička lepota.
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: Ha, ha, ha! Eto šta ti je žena!
NASTAVNICA ISTORIJE: Šovinisti! Najlakše je sve žene u isti koš smestiti.
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: Dobro, dobro, čast izuzecima...
31
NASTAVNICA MUZIČKOG: Vi banalizujete! Čekajmo da se suđenje okonča! Uvek
smo svi pametni u ovakvim situacijama, sve znamo i presuđujemo bez suđenja!
Pogledajmo ovaj naš kolektiv... Ujedamo se! Peckamo! Bockamo! Spletkarimo! Varamo!
Ulizujemo! Pijemo! Kockamo! Ili podmuklo ćutimo! U statistima ne oskudevamo!
Stolovi su nam čisti, a prozori prljavi! Koliko je samo onih čiji je mozak zarobljen u
mobilnom telefonu, u omiljenoj ćeliji zvanoj „fejsbuk“. I čim se desi nešto ovako, ne
čekamo da se utvrdi istina, već ističemo vlastitu moralnu superiornost!
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Ti tako kažeš zato što nemaš dece! Pomisli kako je
njegovim roditeljima!
NASTAVNICA MUZIČKOG: Ako je sve rečeno istina, teško je Ognjenu najviše. Ako
nije, Aleksi. Istom tom Ognjenu koga ogovarate na svakoj sednici i prema kome ne
krijete netrpeljivost! A to što ja nemam dece, to je moja stvar.
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: Neka smo barabe i podlaci, ali nismo pedofili!
NASTAVNICA MUZIČKOG: Možda ni Aleksa nije, sačekajmo suđenje.
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Ma, kakvo suđenje! Odmah je meni bilo sve jasno. Njegove
frizure, košulje, ophođenje... sve je to meni mnogo fino da bi bilo normalno.
NASTAVNICA MUZIČKOG: Znači neko mora da bude sirovina kao ti da bi bio „pravo
muško“ i to sve u trećem licu kao da govorimo o nekoj stvari, a ne o biću?!
NASTAVNIK BIOLOGIJE: O, civilizacijo, pljujem ja na tebe tako progresivnu, na tvoje
točkove, parne mašine, prava žena, seksualne revolucije i gej parade! I u šumi i džungli
ima nekih pravila i reda, samo čovek misli da je pametniji od prirode.
32
NASTAVNICA MUZIČKOG: A ja „pljujem“ na tu tvoju pljosku koju kriješ a svi znamo
da je kriješ, jer se svaki dan osećaš na alkohol! Ako ti je mrska civilizacija baci telefon,
daj otkaz i idi na neku planinu pa živi kao gorštak!
NASTAVNIK BIOLOGIJE: A ti imaš kompleks što ne možeš da rodiš! Svi mi ovde
znamo da lečiš neplodnost! Ali nije to slučajno, džaba ti svi lekari ovog sveta i džaba ti
sve baba Vange i vračare, nećeš da zatrudniš kad si takva zlica! A ja možda i odem na
planinu!
DIREKTORKA: Dosta! Dosta! Dosta! Ovo je prevršilo svaku meru. Ako je Aleksa kriv
kriv je, ako nije nije. Sačekajmo suđenje!
NASTAVNICA MUZIČKOG (ironično): Suđenje koje će biti fer i pošteno s obzirom na
ovoliku medijsku hajku. Nego, znate šta je meni interesantno. Mi evo ovde sedimo i
raspravljamo o kolegi da li je ili nije pedofil, a naša škola ima ime pedofila: osnovna
škola Kralj Milutin.
NASTAVNICA ISTORIJE: Koleginice, šta je vama?! Ja kao profesorka istorije mogu da
vam kažem da je Kralj Milutin iz slavne porodice Nemanjića, oni su ponos naše istorije.
NASTAVNICA MUZIČKOG: Ma, kakav ponos?! Oceubice! Sinoubice! Jedan ocu oči
iskopao! A taj naš, Milutin, pod stare dane se oženio devojčicom od deset godina.
NASTAVNICA ISTORIJE: Koleginice, nemojmo biti bukvalisti. Tačno je da se Milutin
pet puta ženio i da je Simonida bila preko četrdeset godina mlađa od njega, ali to je bio
politički brak, ona se sa njegovim unucima igrala... Nije to ono što vi mislite...
NASTAVNICA MUZIČKOG: Politički brak? Sa devojčicom od deset godina? M, da...
NASTAVNIK BIOLOGIJE (nastavniku fizičkog): Meni se čini da ste se ti i Aleksa
družili.
33
NASTAVNIK FIZIČKOG: Igrali smo povremeno tenis, ali ne bih ja to nazvao
druženjem. Ni Đoković nije prijatelj sa svim svojim protivnicima.
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: I, kakav je?
NASTAVNIK FIZIČKOG (zbunjeno): Ne razumem, u kom smislu?
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: Pa sigurno ne u smislu kakav je kao ženska. Kako igra?
NASTAVNIK FIZIČKOG: Defanzivna igra, jednoručni bekhend, sklonost drop
šotovima, nešto slabiji servis... Nekad pobedim ja, nekad on. (Gleda u sat.) Nego,
hoćemo li skoro da završavamo? Obećao sam devojci da ću u tri doći, ona ne voli da
kasnim.
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Gle, gle, još se nije ni oženio, a već papučar! Kako Putin, on
svima kasni na sastanak, on i papi kasni.
NASTAVNIK GEOGRAFIJE (ironično): Pusti ti Putina i papu, papa je papa, a devojka
je devojka.
NASTAVNICA MUZIČKOG: A kako je sad Ognjen?
DIREKTORKA: Prvo je bio jako potrešen. Očevici kažu da je uplakan i vidno uznemiren
istrčao iz Aleksinog stana.
NASTAVNICA MUZIČKOG: A otkud Ognjen u Aleksinom stanu?
NASTAVNIK GEOGRAFIJE: Sigurno ga je namamio...
NASTAVNICA ISTORIJE: Jadno dete.
34
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Jest da smo imali nesuglasica, ali žao mi je malog.
NASTAVNICA MUZIČKOG: Kako ste samo licemerni! Uvek ste kukali na Ognjena kao
da je sami đavo, a sada vam je žao. Meni je on oduvek bio drag i nikada nisam imala
problema sa njim.
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Da malo češće prisustvuješ sednicama imala bi priliku da ga
braniš i da nas uputiš u tu njegovu dobrotu. Ali ti malo malo pa te nema. Eto, i prošli put
nisi bila. Tad je bio i tvoj lepi Aleksa, a raspravljali smo o Ognjenu i njegovom
antisocijalnom ponašanju.
NASTAVNICA MUZIČKOG: Ti mi se ne obraćaj!
DIREKTORKA (obraća se nastavnici muzičkog): Nije da sad ja nešto tu talasam, ali u
poslednje vreme stvarno izostajete mnogo. Mogli bi češće dolaziti.
NASTAVNICA MUZIČKOG: Direktorka, vi znate da imam svoje razloge i da sam htela
bolovanje da uzmem, ali ste me vi nagovorili da ne uzmem, jer bi vi onda imali problem
sa zamenom.
DIREKTORKA: Dobro, dobro, srediće se sve...
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Ne može to tako, sa jednima se uvek sve sredi, a drugima se
traži dlaka u jajetu!
NASTAVNICA MUZIČKOG: Ili pljoska u džepu.
DIREKTORKA: Dosta! Kad kažem da će se sve srediti mislim na celokupnu situaciju, a
ne na pojedinačne slučajeve. Sednica je gotova.
Nastavnici polako izlaze, a nastavnik fizike prilazi nastavniku biologije.
35
NASTAVNIK FIZIKE: E, stani malo. Sve si super rekao! I neka si odgovorio svakom.
Nego, slušaj, brate, pomozi. Imam nekih problema i ako bi imao...
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Opet si platu spiskao na rulet?
NASTAVNIK FIZIKE: Ne staj mi na muku. Na nulu sam igrao dve noći i dva dana. I
pazi, poskoči loptica, upadne u nulu, a iz nule ode na četvorku! Kad ceo rulet nisam
demolirao! Pokušavam godinama, misaono, da uđem u sistem ruleta, ima tu neka fizička
caka, garant. Nego pozajmi, molim te, nešto, vratiću, duplo, troduplo...
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Ne treba ni duplo, ni troduplo, nego nemam. Žena, deca,
nemam...
NASTAVNIK FIZIKE: Pa daj bilo koliko.
Nastavnik biologije mu daje sto dinara i vadi kovanice.
NASTAVNIK BIOLOGIJE: Eto, imaš tu sto i osamdeset pet dinara.
NASTAVNIK FIZIKE: Bolje išta nego ništa.
Svi izlaze i u zbornici ostaje sama direktorka. Vadi noge iz cipela i smešta ih na susednu
stolicu. Uzima neke tablete i samoj sebi masira glavu. Zvoni joj telefon, javlja se..
DIREKTORKA : Dobar dan, ja sam, izvolite. Novinar iz novina Vest? Nemojte, molim
vas, ne želim ništa da kažem... Nisam se uplašila, taman posla. Hajde, dobro, šta želite da
pitate? Aha, aha... Dobro. Osnovna škola Kralj Milutin koja ima trideset godina ne beleži
u svojoj istoriji neki veći incident. Direktorka sam ove škole deset godina i mogu kazati
da su odnosi među zaposlenima, kao i zaposlenih i dece, kako nastavnog, tako i
vannastavnog osoblja, harmonični. Mi smo kao porodica. Nastavnik likovne kulture
Aleksa Pavlović u OŠ Kralj Milutin radi sedam godina. Imao je zasnovan stalni odnos.
Bilo je primetno da je kolega Pavlović, kolokvijalno rečeno, čudan. Samo je ćutao i ni sa
36
kim se nije družio. Ali kolege i đaci su ga i kao takvog prihvatili. Niko nije pretpostavljao
da je psihički bolestan i da je pedofil. Dečak O.O. je izuzetno nadareno dete i za prirodne
i za društvene nauke. Ne samo da ima sve petice već i medalje sa raznih školskih
takmičenja. Ističe se i znanjem i ponašanjem, a uz to je, kako tvrde njegovi vršnjaci,
dobar drug. Omiljen je i kod nastavnika. Da li ima još žrtava profesora Pavlovića? Koliko
ja znam niko se nije žalio na njega u tom svojstvu. Ostaje da sačekamo suđenje, a do tada
ne bih više ništa da komentarišem. Hvala vama, doviđenja.
Direktorka ostavlja telefon na sto i mrda nožnim prstim. Ponovo zvoni telefon, direktorka
se javlja.
DIREKTORKA: O, evo i mog multipraktik domara. Ne zovi me „ljubavi“ dok si u školi,
znaš da i zidovi imaju uši. Znam da ne možeš da odoliš, ali obuzdaj se. Da, završili smo,
sad sam mislila da ti se javim. Aha... Ne pitaj, udaviše sa ovim pedofilom. A svakog dana
tri čuda dosta. Još će par dana o tome da blebetaju, a onda će naći novu igračku. Nego,
kad smo kod njega, prekosutra mu je suđenje, kazaću ti tačno u koliko sati. Promuvaj se
malo u to vreme oko sudnice pa čim nešto saznaš zovi da prva budem u toku. Sad me
čekaj u kolima. Prvo ćeš me odvesti u ministarstvo, a posle ćemo kod mene. Da, moraćeš
da me sačekaš. He, he, znam ja da si ti verna kuca i da bi čekao i moje vaskrsenje, a kamo
li povratak sa sastanka. Ćao!
37
PETA SLIKA
Dešava se pored suda u kojem se sudi Aleksi. Prisutni su mnogi akteri iz prve i četvrte
slike, kao i drugi ljudi. Tu su nastavnici biologije i geografije, nastavnik fizičkog,
nastavnica muzičkog, nastavnik fizike... Među masom je i nekoliko momaka u
trenerkama. Na proscenijumu su reporter i snimatelj televizije „Hronika24“. Iz of-a se
čuje muzika, Butterfly Gata Barbierija, prvo glasno, a onda sve tiše i tiše.
REPORTER (desnom rukom drži uho gde je slušalica i klima glavom kako to čine
reporteri kada ih uživo uključuju u program): Da, Mašo, tako je, za drugi dnevnik
televizije Hronika24 imamo nešto detaljniji izveštaj nego za prvi dnevnik. Suđenje je
okončano. Naime, na suđenju „lepom monstrumu“ kako su nazvali na internetu
nastavnika likovnog Aleksu Pavlovića, desila se prava drama. Tužilaštvo je tvrdilo da je
nastavnik vršio bludne radnje nad maloletnim O.O. u više navrata i da je prisiljavao
dečaka na to. Nastavnik se izjasnio krivim, ali ne po tačkama optužnice već po, kako
kaže, kosmičkim i božijim zakonima. Rekao je da je dečak došao u njegov stan i da je
tada došlo do seksualnog kontakta, da se desilo jednom i da nije bilo na silu. Nakon toga,
maloletni O.O. insistirao je da on kaže šta ima i dečak je kroz suze ispričao kako
nastavnik laže da bi ga zaštitio i kako on nije kriv. Tada je O.O. u potpunosti izmenio
izjavu. Rekao je da je nastavnik Aleksa Pavlović jedno divno biće u čiji stan je on
nepozvan došao, da je zaljubljen u njega i da ga voli i da kada je saznao da je nastavnik
dao otkaz da ga je iz besa i frustracije oklevetao. Tada su dečakovi roditelji potvrdili
sinovljev iskaz i izvinili su se nastavniku. Na pitanje sudije upućenom dečaku da li je
došlo do bilo kakvog fizičkog kontakta između njega i nastavnika, dečak je kategorički
rekao „ne“, kao i to da je nastavnik priznao krivicu da bi njega zaštitio. Na pitanje sudije
upućenom Aleksi da li ima šta da doda, rekao je da nema. A kada je sudija upitao
pomenutog nastavnika da li bi se vratio u istoimenu ili neku drugu školu i zašto je
ishitreno dao otkaz, nastavnik je kazao da već duže vreme planira da se zamonaši i da će
prvo u jednom manastiru čiji naziv nije hteo javno da kaže biti iskušenik. Naravno,
nastavnik je oslobođen optužbi.
38
Reporter opet klima glavom i nakon toga on i snimatelj se udaljavaju na pozadinu gde je
ostala masa. Kada oni odu na proscenijumu su nastavnik fizike i nastavnica muzičkog. Iz
pozadine se čuju glasovi.
MASA: ...nije kriv?...kako nije kriv?...ma zar nije kriv...? zaboga, oklevetan, nije kriv...
NASTAVNIK FIZIKE: Koleginice, samo da ti kažem, znao sam ja da naš Aleksa nije
kriv. Oooo, a kako si ga ti pravedno i junački branila na sednici. Svaka čast!
NASTAVNICA MUZIČKOG: A što se vi niste uključili u raspravu, kolega, ako ste i tada
mislili da sam u pravu?
NASTAVNIK FIZIKE: Ma ne volim ja to sad da kao ja sad nešto istupam javno. A i
imam svojih muka. Kao i sad što ih imam. Koleginice, kumim te bogom i svim svetima
ako si vernik ili zdravim razumom i humanošću ako si ateista: pomozi!
NASTAVNICA MUZIČKOG: Opet ste izgubili na ruletu?
NASTAVNIK FIZIKE: Ja sam mrtav čovek ako ne povratim taj novac. Igrao sam na
nulu, neka je prokleta i nula i sve okruglo, i zemlja, i sunce, i mesec, i Njutnova jabuka i
loptica na ruletu.
NASTAVNICA MUZIČKOG: Pa kako ja da pomognem?
Nastavnik fizike klekne pred nju. Pomozite! Dajte nešto para i spasite me, da povratim
novac koji sam uložio. Ja znam da loptica kad tad mora na nulu da padne više od dva
puta u petnaest krugova.
NASTAVNICA MUZIČKOG: Joj, i vi, i vaši krugovi pakla... Ustanite, molim vas i ne
pravite cirkus. I vi ćete opet sve po starom?
39
NASTAVNIK FIZIKE: Dobro, neću na nulu, igraću na broj koji ti kažeš , samo mi
pozajmi, bar hiljadu dinara.
NASTAVNICA MUZIČKOG (daje mu petsto dinara): Evo petsto, to je sve.
NASTAVNIK FIZIKE: O, hvala, hvala, hvala! Kad dobijem vratiću. Dvostruko,
trostruko, petostruko!
NASTAVNICA MUZIČKOG: Ne morate da vraćate ništa, ali mi više ne tražite.
Nastavnik fizike i nastavnica muzičkog odlaze sa scene. Pojavljuje se Aleksa i Ognjen
koji ide za njim i izvinjava se. Dvojica batinaša u trenerkama, sa bejzbol palicama
presreću Aleksu.
PRVI BATINAŠ (Aleksi): Šta je pedofilu? Klince smeš da diraš, a? Manijaku, bolesni!
DRUGI BATINAŠ: Ali kažu, brate, da nije kriv, da mu je smešteno!
PRVI BATINAŠ: Ma, svi oni tako kažu! Esi vido da su sve novine pisale?
DRUGI BATINAŠ: A ti kao čitaš novine!
Aleksa ćutke pokušava da prođe ali mu ne daju.
OGNJEN: Ostavite ga, idioti!
PRVI BATINAŠ: Znači tako, truješ našu decu, a svog sina čuvaš.
OGNJEN: Ja nisam njegov sin!
PRVI BATINAŠ: A koji si pa sad ti?
40
OGNJEN (ironično): Ja sam takozvana žrtva. Ali lagao sam sve, razumeš, lagao! I sad
ostavi tog finog čoveka!
ALEKSA (Ognjenu): Idi!
Masa ceo incident posmatra i ne meša se. Snimaju telefonima, meškolje se.
DRUGI BATINAŠ (prvom batinašu): Esam ti rek’o da ovaj nije kriv.
PRVI BATINAŠ (Ognjenu): Pa što si obruko i odruko čoveka ako nije kriv?
OGNJEN (ironično): Zato što sam se zaljubio u njega, a on me nije hteo! Eto!
PRVI BATINAŠ: Vidi, vidi, tako mali, a već peder.
Prvi batinaš Ognjenu udari šamar, Ognjen ga ugrize za ruku, drugi batinaš ga šutnu,
Aleksa pokušava da ih odgurne od dečaka, a masa snima telefonima. U toj masi je još
mladića slično obučenih kao batinaši, ali oni se ne mešaju nego, takođe, snimaju.
PRVI BATINAŠ: Murija!
Prvi i drugi batinaš trkom izlaze sa scene, kao i ostali mladići u trenerkama. Čuje se iz
ofa „Ubi, ubi, ubi, pedera, pedera, pedera!“ , kao i jauci i glas prvog batinaša „Nisam ga
ja dir’o, keve mi!“
Svi se sa scene polako razilaze. Ognjen i Aleksa se pogledaju u oči i svaki odlazi na svoju
stranu, bez reči. Neko sa sunčanim naočarima i kapuljačom dolazi do zida suda i sprejom
ispiše, tako da publika jasno vidi, OPERITE PROZORE! I potom ode.
- KRAJ -