0

1

Broj 6. / Privatno elektronsko izdanje.

Svi tekstovi su vlasnitvo autora. Proledni Ekvinocij / 2015.e.v.

2

U slobodnozidarskim ceremonijama postoje dva specifina dela obreda koji se izvode prilikom "Otvaranja" i

"Zatvaranja" skupa. Prilikom "Otvaranja" mislimo o naoj nameri zbog koje se okupljamo, a pri rastanku konstatujemo nadu koja proistie iz realizacije masonskih delovanja.

Ritual kae: "Neka Mudrost vodi nau gradnju" - to je prilino jasno, namera nam je da steknemo mudrost i da

kroz to delujemo na lino i opte usavravanje. "Neka je Snaga izvede" - Snaga je nosioc Rada, te bez odreenih sposobnosti mudrost i inteligencija nisu delotvorne u realizaciji "gradnje". "Neka je Lepota upotpuni" - cilj doivljaja usavravanja, sticanja mudrosti i sprovoenja rada jeste u formi koju karakterie "lepota". Ova lepota jeste odreena harmonija i uzvienost doivljenog i ispoljenog ostvarenog rada koji Masoni sprovode. Iamo ukusi ne poseduju ista merila, Lepota koju razmatramo jeste kvalitet koji predstavlja lini i opti napredak i boljitak. To je projekcija Dobroinstva, ovekoljublja i Humanosti.

Ono ta se dogaa u sredinjem delu masonskog rituala je ovom namerom dobilo inicijalno odreenje, podlogu sa

koje se sagledava da sve to se ini jeste u cilju stiganja Mudrosti i Snage (kroz rad) i ostvarenja ideala Lepote.

Kada se rad privodi kraju vode nas sledee promisli. "Neka na zemlji vlada mir" - Mir je sam po sebi kontrateg nemiru, sukobu, ratu - i znamo da se masonsko, ni obino ljudsko napredovanje ne moe sprovoditi u haosu. Mir se ostvaruje kroz potovanje i toleranciju, kroz razumevanje unutarnjih i spoljanjih osobenosti i sagledavanje opte prirode koja je rezultanta unutranjeg posedovanja Mudrosti. "Neka ljubav vlada meu ljudima" - shvatanjem da svako ima svoju jedinstvenu bogom-datu prirodu, prirodu koju smo razvijali od trenutka roenja, kroz svoje osobine i uticaje okruenja, biva jasno da zajedniki i lini napredak, niti Rad, ne mogu biti sprovedeni u trvenju, kokanju, svai. Ljubav kao vezivo meu ljudima jeste oblik altruizma koji ne rtvuje sebe ve ini sadejstvo ljudskih udruenih Volja, koje svoju snagu angauju (uz dozu Mudrosti) ka finalnom odreditu: "Neka radost bude u svim srcima". Nae uenje ne govori (poput Budizma) da je sve patnja (ije postojanje ne moemo da poreknemo), ali daje naznake kako sebe da usmerimo u optim osobinama postupanja da bi Radost, kao ishod utiska o Lepoti, bila ljudsko stanovite egzistencije.

Bilo da ste profani ili inicirani, ne moete da poreknete kvalitet ovih ideala, stoga nam ostaje, da sada kad smo se

podsetili, razmislimo i krenemo da primenjujemo Masonsko Znanje.

3

Da napiem ovaj tekst navele su me dve okolnosti. Najpre, imao sam priliku da vidim naslovnu stranicu novog Masona ve u pripremi, u najavi. Zatim sam, delimino inspirisan istom,

dan ili dva kasnije razgovarao sa Bratom iz jedne druge objedijencije o enama u Slobodnom Zidarstvu. Posle ovog

pounog razgovora, seo sam da malo sredim misli. Nisam siguran da sam uspeo potpuno da iz sredim do kraja-pre e

biti da se tu pojavilo nekoliko novih pitanja, koja sam eleo da podelim sa nekim, jer je uvek bilo da vie glava bolje razmilja

o svemu-pod uslovom, naravno, da glave razmiljaju, to je kljuno.

Slobodno Zidarstvo danas, to je za moju priu relevantno, deli se u dva glavna toka-regularno, koje je tradicionalno i time

sklonije da bude konzervativno, i liberalno, koje je, kao to i ime samo kae, sklono da vie prihvata promene, a sa moje

take gledita, ne samo da ih prihvata, nego po potrebi i inicira. Jedna od vanih taaka po kojima se ova dva toka

4

Slobodnog Zidarstva-SZ-razlikuju je pitanje prijema ena,

odnosno Sestara. Sam dolazim iz liberalne opcije, pa je moj stav po tom pitanju jasan i nedvosmislen.

Prvo pitanje koje sam razmatrao sa gore pomenutim Bratom bilo je otkuda ova razlika, koja se odrava tako dugo a u

nekim razgovorima sa konzervativnijim Slobodnim Zidarima i danas izaziva une rasprave. O ranoj istoriji SZ, dakle pre osamnaestog ili sedamnaestog

veka, to e veina istoriara od struke realno kazati, i danas slabo znamo. Poreklo SZ je prilino obavijeno nepoznanicama i esto se vie oslanja na tradiciju koju je teko dokazati. Moemo da prihvatimo kao teme za razmatranje ideje da je

poreklo SZ povezano sa srednjovekovnim graditeljskim cehovima, ili vitezima templarima, ili nekim slinim

udruenjima. Realno je, zaista, rei u ovim sluajevima-s tim da ovde ni ne poinjemo da razmiljamo ta je od ovoga tano

ili ne- da su sva ova udruenja zaista bila iskljuivo muka i da nisu primala ene u lanstvo. Sa tim, svakako, nema spora. Problem nastaje ako se zaustavimo na ovoj jednostavnoj injenici i ne pokuamo da je objasnimo u kontekstu ondanjih prilika u drutvu, koje je bilo izrazito patrijarhalno, ustrojeno

po jednom modelu sleenom sa vrlo odreenih razloga i uvanog kao takvog u okolnostima koje su tom drutvu davale formu i smisao. Ako je izvorite odreenog ponaanja, norme ili situacije u jednom konkretnom vremenu rezultat odreenih

uzrono posledinih veza nastalih u tom vremenu, onda je, to je potpuno jasno, teko odravati ponaanja, norme ili situacije u vremenu koje je dolo kasnije i kada je razvitak drutva uinio svoje. Srednjovekovno drutvo, ili ono iz sedamnaestog

ili osamnaestog veka, odavno je za nama. Dinamine promene su sve izraenije kako je vreme prolazilo, a o njihovoj brzini u

dananjem svetu ne treba ni priati. Drutvo ranijih vremena-onih vremena koje sam pomenuo pre-

imalo je odreeno nepoverenje spram ena. Pitanje je zato se to nepoverenje, recimo u SZ krugovima, odrava i danas, kada se toliko toga promenilo.

Neko e rei da je to stvar tradicije. To je reenica koja malo objanjava ili ne objanjava nita. Tradicija, kako kau savremeni strunjaci za ovo pitanje, ne zavisi od dugovekosti trajanja nego od uestalosti ponavljanja. Drugim reima,

tradicija se uva naim postupcima, i od njih zavisi.

Isto kao to od naih postupaka zavisi, po mom miiljenju, njima moe i da se menja.

Jedan drugi moj Brat-koji dodue dolazi iz konzervativne linije

SZ, pa barem javno, i nee ili ne moe da me nazove Bratom- ne slae sa sa ovim mojim miljenjem, a njegov argument uglavnom glasi: A ko smo mi da menjamo tradiciju?

Ovo pitanje implicira da su nai preci, koji su bili, da kaemo,

osnivai SZ u svoje vreme, bili vrlo posebna sorta ljudi, obdarena nekakvim specijalnim osobinama koje mi danas ne posedujemo, pa stoga ne smemo da diramo u njihovu ostavtinu, koju ne moemo da razumemo u potpunosti,

oigledno, za ovo stanovite bivajui na neki nain u inferiornom poloaju. Sa ovim se ne slaem sa mnogo razloga.. uostalom, ako poemo od jednostavne injenice da su nai potovani preci imali obiaj da odravaju Radove u

iznajmljenim kafanama, gde su se na rotilju pekle guske, poi emo jednim putem oigledne demistifikacije istih.

Uostalom, pitanje je moje, koje esto postavim kad sam vodim

ovakve razgovore, ta je to to je specifino muko u tajnama koje postoje u SZ? Ovde mislim na poznatu krilaticu da SZ nije tajno drutvo, nego drutvo sa tajnama. ta li je u toj tajni tako jako maskulizirano da je nedostupno naim Sestrama (da ponovim, ja sam iz liberalne opcije, pa imam Sestre)?

Kad sam ve kod liberalnih i konzervativnih opcija u SZ, da kaem neku re i o tome. Sledei istorijski tok, veina Sestara i Brae a i strunjaka koji se bave ovom temom rekli bi da je

Engleska izvor konzervativnog-Regularnog SZ- kao to je Francuska izvor liberalnog SZ. Ne mogu sada da naem taan podatak, ali mislim da prvi izvetaj iz Francuske o prijemu jedne ene u SZ datira iz tridesetih godina osamnaestog veka,

dakle, relativno rano za tzv. moderno SZ.

Razvoj liberalnog SZ u Francuskoj odnosno regularnog ili konzervativnog, sa ovog stanovita, u Engleskoj, to se mene tie, moe lepo da se objasni razliitim istorijskim okolnostima

koje su postojale u ove dve drave od kraja osamnaestog veka, od doba industrijske revolucije u obe drave i Velike francuske revolucije u samo jednoj od njih. Tokom devetnaestog veka, Engleska je proivela fazu brzog razvoja

na raznim planovima i izrasla do veliine prve svetske imperije. Jedan od rezultata ovog razvoja, na drugoj strani, bila je prilino jasna stratifikacija drutva i relativno rano konzerviranje stanja. Jaka monarhija, relativno stabilan

parlamentarni sistem, staro plemstvo, bogati slojevi koji su

vrsto branili sopstvene pozicije, to je u velikoj meri slika Engleske u ovom razdoblju. Na drugoj strani, Francuska je bila od kraja osamnaestog do kraja devetnaestog veka u stalnim

previranjima, imajui burna deavanja i u doba Revolucije, i

5

Napoleona, i stalne sukobe republikanskih i rojalistikih

krugova... jedan dinamian i otvoren sistem, koji je stvorio i otvoreno i dinamino SZ, ba kao to je relativno konzervatitvno drutvo na Ostrvu stvorilo svoje vienje istog.

Za ljubitelje teorije zavere, ovo je jedan od argumenata koji bi mogao da pokae kako okruenje stvara SZ bar u istoj meri u

kojoj SZ utie na svoje okruenje. Ja bih rekao, dodue, da taj odnos nije proprocionalan i da je sredina bila mnogo moniji faktor nego to se obino smatra, ali to je druga pria.

Uostalom, ako je re o enama, i ne postoji izraz engleski ljubavnik. Francuzi, sa trubadurima i truverima jo od srednjeg veka, imali su sasvim drugaije stavove. ena na pijedestalu oboavanja, voljena, ona za kojom se pati,

nedostina, femme fatale, Barbara... dah Mediterana naspram gordog Albiona daje drugaiji oseaj u samoj osnovi.

No ono do ega uvek doemo nas dvojica-gore pomenuti Brat

i ja-kad god priamo o tradiciji SZ, okolnostima, linijama razvitka, liberalnom i konzervativnom pristupu i tome slino-jeste gde smo i dokle smo ustvari stigli. Kae, gradimo Hram ve vekovima. Da se ne uputamo u

maglovitu prolost SZ koja see do drevnih vremena, jer onda bi nam bilo moda jo i tee, nego da osmotrimo ta se radi u ovim modernim vremenima, recimo, od osamnaestog veka pa do danas. Bile su generacije Majstora Masona koje su

gradile neto, koje su gradile Hram. Nas dvojica nikako da dokuimo dokle je ta plemenita gradnja stigla. Mi razumemo, dodue, da je to bar dvostrani proces. Jedna strana je individualna gradnja samih sebe. Tu smo, drimo, napredovali

malo po malo tokom ovih ivota-sad, dokle smo stigli, cenie nas po delima naim. Ali ona druga strana-ta je sa tim

Hramom u svetu oko nas, ta smo tu doprineli, ta smo uinili da se vide promene? Moram da kaem da u naim priama gradnju Hrama u svetu vidimo prvenstveno kao doprinos

optoj evoluciji istog. Kako se to ini, naravno, tajna je-da opet pomenem SZ tajnu- koju svaki od nas otkriva za sebe. Ali, ako istrajno radimo da doprinesemo optoj evoluciji, kako onda

uopte moemo biti konzervativni? Ako smo postavili temelje

Hramu, ako su zidovi ve nad zemljom, onda bi neto valjalo da se stvarno i vidi od te gradnje. Pojavilo se neto novo. To novo ne mora nuno da negira staro-mada bi se dijalektiari

sada uhvatili ozbiljno u kotac sa ovakvom tvrdnjom. Ali ak i da nismo negirali staro, popeli smo se bar malo vie, imamo

drugaiji vidik, na osnovu kojeg moemo da zakljuimo neto drugo. Ako su nai preci bili nepoverljivi prema Sestrama, da li su bili

u pravu? Ako nisu bili u pravu kada je ovo pitanje na redu, da li su greili i u neemu drugom? Ako prihvatamo njihove stavove danas, da li i mi greimo u

poneemu? Da li smo postali deo tradicije suvereno i trajno da moemo da

unesemo i poneku promenu?

E tako se obino zavre nai razgovori. Ponemo zagrejani da razreimo neku temu, pa se naemo na raskrsnici novih puteva, od kojih neki vode u Rim, a neki i ne, poto su se vremena jamano promenila.

Tako i sada ostaje ustvari da se uhvatim alata i krenem dalje da merim-naprimer, tri put- a onda i da odseem neto. Da li e od toga ispasti neko majstorsko delo, ili ak i vie, neto to sluti pribliavanju istinitijem sadraju, ko e ga znati... to uvek

pokae vreme. Ali kad smo kod alata, poto dolazim iz liberalne struje, neopozivo drim da su pitanja alati istinskih Majstora Masona

koji moda nisu na standardnim listama istih ali svako mora da ih ima bez obzira na cenu.

Sad, da li je to jedan od Tajnih Alata Istinskih Majstora, ko bi ga znao...

Tau Qadosh .. Misir Loa

6

Povelja brae je izriita: nema ena u masoneriji! Ali, poto im je dugo vremena bilo uskraivano pravo glasa, obredi i ulazak

u Hram, ene( na elu sa Francuskinjama) krenule su u estoku borbu kako bi zauzele svoje mesto u loama Godina 1880. Te godine za masoneriju duvaju liberalni vetrovi.

Dok u Parizu radikali i republikanci osvajaju vlast, braa diskutuju o vrednostima novog reima: o demokratiji i svetovnosti. `Veliki Orijent` prestaje da se poziva na Velikog Arhitektu Univerzuma i uspostavlja francuski obred u kome

Bog gubi od svoje svetosti. `Vrhovno Vee` koje je proisteklo iz `Velike Opte kotske Loe Francuske` ( Grande Loge generale ecossaise de France), pandan `Velikom Orijentu`- mora da se suoi s pobunom svoje progresivne brae koji trae

vie demokratije. Iste godine oni se odvajaju i osnivaju `Veliku Simbolinu kotsku Lou` ( Grande Loge Symbolique ecossaise) koja danas vie ne postoji. Ali, u vreme svog rada, njene najhrabrije loe napadaju jedan od nedodirljivih principa

masonerije: zabranu inicijacije ena. Naime, Francuskinje tog vremena nisu imale graansko pravo glasa a time ni pravo pristupa masoneriji. Andersonova `Konstitucija` objavljena 1723., vai kao osnovni

zakon za sve obedijencije. lan 3. je izriit: lanovi jedne loe moraju biti mukarci dobrostojei i lojalni, roeni slobodni, zrelih godina, umereni ( diskretni kako bi rekli Englezi), na dobrom glasu, a nikako robovi, ene i nemoralne osobe, kao ni mukarci ija dela sablanjavaju. Treba li se ogluiti o ovo? Napredna braa koja trae promenu ustava jo uvek su u manjini. Postoji takoe, na kraju tog XIX veka, strah od velikog

uticaja svetenstva na ene. Zar se nije govorilo: Glas ene, glas svetenstva? Braa iz radionice Pek, Slobodni mislioci ( Libres panseurs), poslednji koji su pristupili Velikoj simbolikoj kotskoj Loi,

ele da srue tabu i iniciraju enu. Zato se okreu prema Mariji Derem ( Marie Deraimes). Ova talentovana novinarka, sjajan govornik, imala je iza sebe dugaku karijeru feministkinje. Roena je 15. avgusta 1828. godine u buroaskoj porodici. Za vreme Drugog carstva postaje naklonjena republikancima.

Protivnik crkve, buni se protiv `one bajke o prvobitnom grehu`. `Vreme je`, kae, `da se oveanstvo oslobodi ovog legendarnog prokletstva.`

Masoni se plae ena! Govori za sebe da je reformista, legalista. Njena deviza napretka glasi: `Nita revolucijom, sve evolucijom`.

Zahvaljujui svom govornikom talentu, Marija dri 1866.godine predavanja u salama Velikog Orijenta to joj donosi naklonost Leona Risea, urednika asopisa `Nacionalno misljenje` ( L`Opinion nationale) i asnog majstora u Loi

`Mars`. Za razliku od svoje brae, Leon zagovara primanje ena u loe: `Ako se ljudi plae masona`, kae,` masoni se plase ena!` Zajedno s Marijom Derem, Leon osniva drutvo `Pravo

oveka`( Le Droit Humaine). Da bi je inicirali, slobodni mislioci ne oklevaju da osnuju divlju lou. Odvaan postupak, zrelo

promiljen i pedantno pripremljen. Najzad, etrnaestog januara 1882. godine, Marija postaje prva prava masonka u

istoriji sveta. `Draga brao`, kae u svom govoru toga dana, `uinili ste prevrat raskidajui sa starim uskogrudim tradicijama. Imali ste hrabrosti da se suprotstavite preteranoj

7

strogosti masonskih principa. Smatraju vas jeretikom braom,

a vi ste reformatori. [...] Zahvaljujui vama, pobeena je jedna predrasuda.` I dodaje: `Cela legija ena e me pratiti.`

Medjutim, trijumf je kratkog veka. in slobodnih mislilaca izaziva kod masona negodovanje bez presedana. Pod optim

pritiskom, nekolicina brae iz Radionice Pek mole za oprotenje i vraaju se u krilo svoje obedijencije. Pet meseci posle ceremonije inicijacije, Marija je izbaena iz loe. Nije vano: ona je ipak inicirana.

Jedanaest godina kasnije, uz pomo ora Martena, biveg brata `Velike kotske simboline Loe`, novinarka osniva, zajedno sa esnaest pomonica, meovitu Lou `Pravo oveka`. Ova loa se okree Drevnom i prihvaenom

kotskom obredu pod zatitom, ne vie Velikog Graditelja Univerzuma, ve Napretku oveanstva. Tako je roena

ensko - muka masonerija. Dve godine kasnije, loa se konstituie u Obedijenciju. Godine 1899. postaje

internacionalna. Teak poetak Teko je danas zamisliti(hm?) otpor i predrasude na koje su

nailazile ene na putu ka svojoj emancipaciji. Da bi shvatili to sporo probijanje enske masonerije, treba se vratiti nekoliko vekova unazad, tanije - u osamnaesti vek. Jasno je da ene tog vremena nisu bile slobodne. Pravno govoreci, `uivale` su

poloaj maloletnika stavljenog pod tutorstvo oca ili mua. A to je daleko, veoma daleko od duhovne slobode jednog masonskog brata. I ne samo to: ma kakve bile njihove vrline, ove Evine keri bile su sumnjive u oima mukaraca.

Adamovim sinovima jabuka je jo uvek bila zaglavljena u grlu! Komentar jednog brata: `Mi se plaimo da zbog ljubavnih ini

braa ne zaborave na bratstvo. Na alost, dodaje masonski sin iz kafea Prokop, prva lekcija koju dobijamo u ivotu ui nas da je Adam iz vaih ruku uzeo jabuku(izgleda da se ni danas ne postavlja pitanje da je Adam svojom odlukom zagrizao jabuku!) i da bi svaki mukarac, bez vaih drai, moda bio mason.` Adam je bio, smatraju Braa, prvi pali mason - i to grekom ene. Nedorastao i nedostojan sluzbe,

enski soj ne moe da ispuni uslove primanja u masoneriju. Zbog toga su mu vrata hrama zatvorena. Ili skoro zatvorena. U visokom drutvu osamnaestog veka, braa masoni stekli su

naviku da se posle Radova nalaze sa svojim enama, kako bi

one uile o njihovim aktivnostima. Sve ove ene poticale su iz aristokratskih krugova. Bile su, za to vreme, jedine koje su imale potrebno znanje i kulturu da bi uestvovale u filozofskim

raspravama. Supruge, majke, kerke, roake masona, sve su

one uestvovale u ivotu loa. Te enske `loe` kojima one rukovode, `prisajedinjene` su ( `kalemljene`) mukim loama, ija braa kontroliu njihovo

delanje; dakle, one su stavljenje pod tutorstvo mukih loa. Ovaj sistem je dobio svoje ime `Damska masonerija`.

Godine 1774., `Veliki Orijent`, obedijencija stara samo godinu dana, priznaje i registruje enske adoptivne loe. U `Priruniku adoptivne masonke` ( Manual des franches maconnes),

tampanom 1763, godine, tekst `Poslanice damama` ilustruje poloaj ena u obedijenciji `Velikog Orijenta`. Obred se obavlja izvan uputa operativnih graditelja i on ne odgovara damama. One mogu da se dive Uglomeru i estaru, da

upotrebljavaju Mistriju kako bi, sa rukavicama i keceljama, cementirale ovu lou: ove se ene nalaze u vreme Postanka, a

loa predstavlja Rajski vrt. Uenice nose, na laniu oko vrata, uvenu jabuku razdora fatalne Eve, kao i plamtee srce. Na

prvom stepenu, one otkrivaju Nojevu barku i strasti koje unose nemir u srce. Na drugom stepenu, Jakovljeve lestve pokazuju napredak koji moraju da ostvare kako bi dosegle savrenstvo. I najzad, Vavilonska kula na treem stepenu, simbolizuje prevazienu ljudsku sujetu.

Diskrecija i skromnost zamenjuju lojalnost i hrabrost. Milosre, milostive dobrote, dobroinstva i umerenosti, donose masonkama potovanje, blagoslov i uvaavanje brae koji ove `radove` ipak smatraju `ljupkim tricama` ili `bezazlenom

razonodom`. Jer, ove sestre uspostavljaju svoje delovanje na filantropskoj planeti, organizujui velike balove dobroinstva. Loa carice ozefine Uoi Revolucije, postojalo je etrdesetak adoptivnih loa pod

tutorstvom `Velikog Orijenta`. Meu najpoznatijim Loama su `Socijalni ugovor` ( Contract Social) kojim predsedava princeza de Lambal ( Lamballe), prijateljica Marije Antoanete (

Marie- Antoinette) i Sveti Jovan edni ( Saint Jean la candure) koju vodi vojvotkinja od Burbona ( duchesse de Bourbon), budui veliki Majstor enske masonerije francuskih adoptivnih loa i sestra vojvode od artra, Velikog Majstora

`Velikog Orijenta i budueg kralja nazvanog Filip Egalite ( Philippe- Egalite). Francuska Revolucija e, naravno, uzdrmati ovo krhko zdanje.

Muke i enske loe su uspavane. Ipak, pod Carstvom (

Empire) enski radovi se, pod pokroviteljstvom kraljice ozefine i njene loe `Sveta Karolina franjevakih vitezova` nakrakto obnavljaju 1807. ( Saint Caroline des Francs

Chevaliers). Uzletje kratkog daha. Plemstvo je pogubilo glave,

8

presti i deo svog bogatstva. I sam `Veliki Orijent` rasputa

adoptivne loe i one se za vreme Restauracije gase, da bi nestale 1860. godine.

Mnogo godina kasnije, tek u vreme Tree Republike, ene se ponovo otiskuju u masoneriju. Marija Derem, njihov pretea,

videli smo, izazvala je pravu senzaciju kada je 1893. oformila meanu lou `Pravo oveka`. Meutim, Marija nije vie usamljena u svom interesovanju za enska pitanja. `Velika Loa Francuske`, oformljena 1894. godine, pourila je da oivi

stare adoptivne loe. ini li ona to da bi preuzela tafetu od `Velikog Orijenta`? Ili da uspostavi svoj autoritet? Ipak, tek 1901. godine, `Slobodna misao` ( Libre Examen), najfeministikija Radionica te Obedijencije, otvara jednu

adoptivnu lou. ene prihvataju da oive staru `Damsku masoneriju`. One su ponovo `prisajedinjene` mukim

radionicama, dakle pod njihovom paskom.

Podrka Brae Dve godine kasnije loa se zatvara, a 1906. `Velika Loa Francuske` ponovo se otvara i usvaja statut kojim se utvruju pravila obnovljene adoptivne masonerije. Zahvaljujui ovome,

raa se `Novi Jerusalim` ( Nouvelle Jerusalem), preinaena `Velika kotska Simbolina Loa`. Braa `Novog Jerusalima`, iniciraju nekoliko ena pre svog pristupanja u svoju novu strukturu. Godinu dana kasnije, 1907., oni stvaraju lou

Adopcija Novi Jerusalim. Jedanaest sestara se okuplja, meu njima uiteljice, umetnice, bolniarke... Sledee loe Slobodna misao(Libre Examain) probuena 1911., zatim Babef(Babeuf) i Kondorse(Condorset) u Sen Kventinu,

kotska maslina(Olivier Ecossais) u Avru, Jedinstvo i Dobrocinstvo(Union et Bienfaisance), General

Penje(General Peigne), Drutvena filozofija(La Philosophie Sociale) i najzad, najmanja i poslednja eba (Tebah) 1935. u Parizu. etvrt veka kasnije, adoptivne loe se mogu nabrojati

na prste: ima ih devet sa ukupno 300 sestara - bleda slika u poreenju sa dve hiljade masonki u meanim loama Pravo oveka(le Droit Humaine). Godine 1935. Velika Loa Francuske dodvorava se monoj

Velikoj ujedinjenoj loi Engleske. Uz mali problem - s druge strane Lamana nee ni da uju za masonke. Da bi prema Engleszima pokazali dobru volju, braa iz Velike loe Francuske odluuju da se ratosiljaju svojih tienica za koje

smatraju da su pomalo neobuzdane i neugodne. Ovi tutori

planiraju da se oslobode ovih adoptivnih loa dajui im potpunu autonomiju i mogunost stvaranja enske masonerije.

Uprkos ovom, naoko, udu, objanjavala je An Mari antiji

(Anne Marie Gentilly), suosniva Velike enske francuske loe i Velika majstorka enske masonerije od 1946. do 1947. godine, ova odluka pada teko, kao udarac maljem!

Odricanje je grubo, a istorijski, ironije li, nepotrebno: Velika loa Francuske nee dobiti englesko priznanje, smatrano

zdravo za gotovim. Rat odlae sprovoenje dekreta o ukidanju ustava iz 1906. ali je procedura ponovnog pristupanja zapoela 1944. i izglasana dekretom od 17. septembra 1945. Ona ukida zastarelu formulu, kako objanjava tadanji Veliki

majstor, poto su ene 5. oktobra 1944. dobile pravo glasa. Sloboda nematine. Dvadeset prvog oktobra 1945. dvadeset jedna sestra, koje su

preivele pogrom rata, osnivaju ensku masonsku uniju Francuske, sastavljenu od preivelih loa: Slobodna misao,

Novi Jeruseim, General Penje, Minerva i Teba. Izuzev loe General Penje, ove majke loe jo uvek su verne svojim

dunostima. Meu sestrama ima mnogo ena iz pokreta otpora ije e se iskustvo pokazati kao dragoceno. Jer, ove ene poinju svoj rad u veoma tekim uslovima. Nemaju stalan hram. Nemaju novaca ili ga imaju toliko malo - dobijaju samo malu sumu od Velike loe Francuske, na ime naknade za

predhodno uplaenu lanarinu. Svojim brodom moraju da upravljaju, kako lepo kae jedna ena - pionir, u `slobodi nematine`. Treba se prvo struktuisati, organizovati.

Na samom poetku, menjaju ime i 1952. obedijencija postaje `Velika enska Loa Francuske`. Loa `Izida`, osnovana 1954. unosi spasonosni entuzijazam. Njena Potovana stareina izel Fevr (Gisele Faivre), koja je jedanaest puta bila Velika

Majstorka enske masonerije, uvodi noenje crne haljine kao znak jednakosti i noenje medalje na laniu oko vrata. Pet

godina kasnije, `Velika enska Loa Francuske` odbacuje obred usvajanja. Da bi pruila najbolje dokaze svoje legitimnosti, ona usvaja Drevni i prihvaeni kotski obred i

zapoinje sa radovima u slavu Velikog graditelja Univerzuma. Zatim ove prve masonke kreu na vie stepene, jer `Velika enska Loa Francuske` jo uvek nema `masonsku piramidu`, osim sokle, to e rei prva tri stepena (Uenica, Pomonica i

Majstorka). izel Fevr brine o tome da svi stepeni ( od 4. do 33), ukljueni u Drevni i prihvaeni kotski obred, budu dostupni enskoj masoneriji. Jedna engleska obedijencija ( The Order of Ancient, Free and Accepted masonry) pobrinue se da

uzdigne neke od ovih sestara. One e aprila meseca 1970.

formirati Vrhovno ensko Vee Francuske. Godine 1973. u `Veliku ensku Lou Francuske` ulazi francuski

obred, posredstvom `Velikog Orijenta`, koji joj daje

9

`majstorsko pismo`. Od tog trenutka delatnost ove enske

loe bukvalno je procvetala. U toku pola veka, ona je postala prva svetska enska obedijencija sa, u ovom trenutku, skoro ertnaest hiljada sestara rasporeenih u 483 loa. Za ovakav

uspeh moda treba zahvaliti velikoj spretnosti ove organizacije. `Velika enska Loa Francuske` nije Savez obreda, kao `Veliki

Orijent`, ve Savez loa koje rade s nekoliko rituala. Dok je istorija drugih obedijencija imala mnogobrojne i raznovrsne rascepe svih vrsta, `Velika enska loa Francuske` nikada se nikad nije podelila.

ANTRFILE I ENSKA MASONERIJA

Danas su ene u Francuskoj masoneriji zastupljene oko 20 %, to iznosi skoro etrnaest hiljada lanica, a ovaj je broj u

stalnom porastu. Masonka je preteno srednjih godina, izmeu etrdeset i pedeset godina, i dolazi iz vie srednje klase.

Najee profesije: predava, sudija, arhitekta, dosta je

zastupljen zdravstveno - socijalni sektor kao i slobodne

profesije. ANTRFILE II

`Velika enska Loa Francuske` ima sve kvalitete dobre vrtlarke i sjajne sejaice. Poto je decenijama bila

`prisajedinjena`, danas ona moe da kalemi onako kako joj odgovara. Ima zelene prste i zahvaljujui tome, u njenom vrtu rastu mnogobrojne rue: `kotska rua` ( la Rose Ecossaise), `Rua aron ( la Rose de Saron), `Zlatna rua` ( la Rose d`

Or), `Rua svetla` ( la Rose de Lumiere), Rosa Maris, Rosa Stellai naroito, `Rua vetrova` ( la Rose des vents) koja je jo od 1978. Loa koja inicira ene celog sveta. Zahvaljujui njoj, `Velika enska Loa Francuske` danas radi u

mnogobrojnim zemljama. Meu njima su i dve loe iz Srbije: Vera Fides I Danica.

Sr:.Izida

10

Sve je broj (ili "Sve je uraeno na osnovu broja") je najvanije naelo u filozofskom uenju pripisanom Pitagori sa Samosa esto nazivanom i Majstor. Legenda kae da je

Pitagora prouavao muziku harmoniju, tj. slaganje tonova nastalih trzanjem ice koju je graninikom delio na dva dela. Uvideo je da delovi ice, zavisno od razmere podele, proizvode razliite zvukove koji zajedno mogu biti prijatni, neprijatni,

umirujui ili uzbuujui. Za odreene odnose delova ice je smatrao da daju muzici snagu da harmonizuje neuravnoteena tela. Zakljuio da isto pravilo odnosa vlada i estetikom, a harmoniju je pronaao i u modelu univerzuma po kome

nebeska tela krue oko zemlje po sferama koje su u takvim

odnosima duina penika da prilikom okretanja stvaraju boanske muzike ritmove koji upravljaju kosmosom (skladno ureenim univerzumom). Konano, i sreu je shvatao kao

usaglaavanje ritmova pojedinca i univerzuma kroz spoznaju i prijateljsku ljubav. Izreka Sve je broj se zato moe tumaiti kao Odnosi,

odnosno, proporcije vladaju prirodom, to je do danas ostalo najvanije naelo nauke olieno u mnogobrojnim prirodnim zakonima. Sa druge strane, na temeljima Pitagorinog uenja nastala je i sakralna, ezoterina, geometrija koja govori da

postoji skriveni mistini simbolizam brojeva, geometrijskih oblika i njihovih proporcija.

Pitagorina kola je vie vekova sistematski razvijala

matematiku teoriju odnosa, dobivi 10 proporcija (analogija ili jednakosti dvaju razmera), na primer aritmetiku, geometrijsku i harmonijsku sredinu. U ovim proporcijama nisu figurisale samo numerike vrednosti, ve su uopte prikazivale odnose u

razliitim domenima. Na primer, harmonijska sredina je direktno povezana sa geometrijskim oblicima, tj. definicijom pet pravilnih poliedara koji se zovu i Platonova tela. U jednoj od spomenutih deset proporcija nastaje Zlatni presek.

Za pitagorejce zlatni presek je broj-odnos koji dominira sveoptim skladom. To je odnos dijagonale pravilnog petougla i njegove stranice. Drugaije, to je taka koja du deli na dva dela sa osobinom da je odnos kraeg prema duem delu

jednak odnosu dueg dela prema celoj dui. Zlatni presek je iracionalni broj priblinog zapisa 1,618... Sam naziv Zlatni presek potie iz prve polovine XIX veka. Istorijski, u estoj knjizi Euklidovih elemenata, u tridesetom tvrenju, pokazano

je kako lenjirom i estarom podeliti liniju u srednjoj i krajnjoj razmeru to odgovara nalaenju take Zlatnog preseka na dui. Luka Paoli je uveo naziv Boanska proporcija u knjizi De divina proportione posveenoj primeni matematikih proporcija

u arhitekturi. Konano, Johan Kepler je koristio i naziv neprekidna proporcija. Oznaku za zlatni presek, grko slovo , predloena je poetkom XX veka, navodno u ast Fidije, grkog vajara,u ijim radovima se redovno pronalaze odnosi zlatnog preseka.

Zlatni presek postoji u mnogim arhitektonskim ostvarenjim

starog veka, poput atinskog Partenona, ali i u srednjevekovnim katedralama i drugim umetnikim delima. Leonardov poznati

crte oveka predstavljenog kao petokraka zvezda u krugu je poznata ilustracija uspostavljanja harmonije fizikog (zvezda) i spiritualnog (krug). U Keopsovoj piramidi, zlatni presek se

11

javlja u raznim odnosima veliina, recimo kao veoma priblian

odnos duina visine bone stranice i polovine stranice osnove. Zapravo, njihove duine su 89 i 55 mernih jedinica, gde su ovi brojevi uzastopni lanovi jednog drugog matematikog

objekta, nazvanog Fibonaijev niz. Taj niz prirodnih brojeva ima osobinu da kolinik uzastopnih lanova tei vrednosti

Zlatnog preseka i slui za njegovu aproksimaciju. Zato ne udi i da se pojava i Zlatnog preseka i Fibonaijevog niza moe sresti na mnogim mestima u prirodi: u broju latica cvea, drvenastih listia iarki, u strukturi puevih kuica, na telima ivotinja i

ljudi itd. Smatra se da privlanost tih oblika upravo nastaje iz podsvesnog prepoznavanja Zlatnog preseka. Uopte, izgleda da utisak lepog proistie iz prisustva simetrije shvaene kao viestrukog ponavljanja usklaenih odnosa celine i njenih

delova. U Bibliji, u Knjizi izlaska (25:10) Jahve zapoveda Mojsiju da mu naprave od akacije Zavetni koveg dva i pol

lakta dug, a lakat i po irok i visok, gde je ponovo prisutan odnos priblian vrednosti Zlatnog preseka.

Pentada, broj pet pitagorejcima je bila broj ljubavi, zdravlja, lepote. Njen simbol je pravilni petougao (pentagram) u koga se upisuje pravilna petokraka zvezda za koju kau da je bila tajna lozinka i geometrijski simbol pitagorejskog bratstva.

Zajedno, oni odraavaju beskonano: linije petokrake obrazuju novi manji pentagram u koga se ponovo upisuje petokraka zvezda i tako bez kraja. Pentagram i u njega upisana petokraka zvezda, neodvojivi su od Zlatnog preseka. U duhu

grke matematike moe se rei da poznavanje geometrijske konstrukcije bilo kog od njih znai istovremeno i poznavanje konstrukcije ostalih oblika. Zlatni presek se u pentagramu javlja u mnogim odnosima. Pored ve spomenutog odnosa

duina dijagonale i stranice, na primer presena taka deli dve

dijagonale pravilnog petougla u odnosu Zlatnog preseka itd. Simbolizam Zlatnog preseka, pentagrama i uopte broja 5 u

masonstvu je viestruk. Zlatni presek je priblino jednak koliniku broja godina kalfe, 5, i egrta, 3, koji su inae

uzastopni lanovi Fibonaijevog niza. asni Stareina, dva nadzornika, besednik i zapisniar ine 5 svetlosti Loe. Prilikom podizanja u stepen kalfe izvrava se 5 putovanja tokom kojih se kandidat obuava da razvija svoja ula, da upoznaje

arhitekturu, vetine umetnosti i nauke, imena posveenih velikana i smisao masonskog rada. Masonska plamtea zvezda sa slovom G u centru, za iju

konstrukciju se koristi Zlatni presek je jedan od najvanih simbola masona koji ih obasjava dajui im svetlo ivota.

Plamtea zvezda na izvestan nain simbolizuje masona koji, usavravajui se na putu istine, i sam postaje zvezda koja sija

u mraku. Plamtea zvezda, tako, predstavlja vodilju na tom putu i, konano, samu istinu. Sve ovo se moe rei i na sledei nain: geometrija je drugo ime za masonstvo, i jednako kao to pokazuje osobine pirode, ona ukazuje i na moralne istine..

Reima Johana Keplera Geometrija ima dva velika blaga. Prvo je Pitagorina teorema, a drugo je zlatni presek. Prvo moemo uporediti sa zlatom, ali drugo je dragocen biser., za kraj moemo dodati uverenje da nije nikakva sluajnost veza reio

racio (u smislu odnos) i racio (u smislu razum). Ja sam rekao: Br. Z.O., Beograd

12

Kad ve budem mrtav i beo Ja bih ipak nekako hteo Da makar kakva nekakva

Svetiljka budem

Volfang Borhret

ovek je najverovatnije jedino bie, koje osea vreme, a odatle i svoju beskrajnu prolaznost i beznaajnost u odnosu na

kosmos koji ga okruuje. Nijedna ivotinja ne moe tako silno da se uplai kao to moe ovek i to samo pri pomisli koliko je nitavan u beskraju Vaseljene, a jo je vie za na razum

nedostupno saznanje da u Vaseljeni postoje granice, makar i

da je beskrajna. to u najmanju ruku pretpostavlja i bezbroj drugih vaseljena, do kojih mi nemamo apsolutno nikakav, ak ni teoretski prilaz.

Strah od sopstvene smrti je najjai ovekov strah. ivotinje u tom smislu sigurno su bez trunke straha. Kada mala ivotinja

bei od velike, koja pokuava da je pojede, ona se ne plai. Bilo koja ivotinja u tom trenutku maksimalno aktivira svoje fizike mogunosti da bi se spasila. Drugim reima nepostojei

strah kod ivotinje je zbog prostog razloga to joj je ivot

neprekidan strah, a da bi spoznao strah, potrebno je da ima i trenutke u kojima ga ne osea. ovek se plai, ali uspeva da potisne strah, kada se pretvara

da ne raspoznaje uzrok svog straha. Da li vam se deavalo da se preko noi iznenada probudite uasnuti saznanjem da ste sami, i da ete jednog dana otii, a da e svet nastaviti i dalje da postoji bez vas.

ovek uglavnom misli slino, a zahvaljujui smeni godinjih doba prolee, leto, jesen i zima mi znamo da priroda umire makar i ne potpuno, kako bi se potom ponovo rodila. Na ovoj sasvim povrnoj i nesigurnoj osnovi mi se nadamo da e se

isto desiti i sa nama, da emo na nekakav voleban nain vaskrsnuti posle smrti. Cela priroda se skoro uvek obnavlja kroz vatru, ali da li smo i dokle sigurni da neemo do kraja izgoreti u toj vatri ?

U naem svetu, ukljuujui i istoriju ima dosta primera ponovnog roenja. Dve hiljade godina Jevreji nisu imali svoju dravu , a rasprsnuti po celom svetu duboko su verovali da e

doi dan kada e povratiti carstvo. Na jednom od svojih godinjih praznika Jevreji su ponavljali stalno istu elju u toku te dve hiljade godina dogodine u Jerusalimu. Ta elja im se ostvaruje 1948. godine. Drugo je pitanje to je na taj nain stvoren i jedan od najduih i krvavih konflikata u savremenoj

epohi.

Slinu sudbinu imaju i balkanski narodi. U XV veku otomanski Turci unitavaju njihove drave, ali 400 godina kasnije one

vaskrsavaju makar i posredstvom krvavih sukoba. Drevni Egipani su mislili da je smrt iluzija, a da je ivot vean.

13

Tema o vaskrsnuu prisutna je skoro u svakoj religiji. Ideja o

ponovnom roenju je u osnovi brahmanizma i budizma. Hriansko Sveto Trojstvo preoblikuje se u ezoterinoj formi raanja Vaseljene, i isto tako se odnosi i prema bezgrenom zaeu. Tek savremena fizika pravi otkria o neem to je bilo poznato starim Indijcima, da u stvari prvo koje se

pojavljuje prilikom Velike eksplozije su negativna i pozitivna sila. Bez njih ovaj svet u kome ivimo ne bi bio mogu. ini se da bi vaskrsenje Hrista trebalo posmatrati kao duhovni

fenomen. Nije sutinski vano da li je Isus vaskrsao u fizikom smislu ili nije, ak sam i sklona da mislim da je Isus veoma velik da bi imao potrebu od dopunskih trikova makar i da su u principu mogui.

Tako u kanonskim Jevaneljima se istie da smo svi mi Boija deca i da svako od nas ima neku esticu od Boga. Stari Jevreji kau da svaki oveiji organizam predstavlja mikro Vaseljenu.

Da li je onda mogue da Bog moda ivi u nekom od nas?

Kao tek prosveena deca skloni smo da se ubedimo u

istinitost date tvrdnje samo ako se to dokae loginim ili eksperimentalnim putem. Takvi dokazi mogu se nai u staro indijskom verovanju o ponovnom roenju.

Nasledni kod, koji sadri DNK najverovatnije bi sasvim

mogao da predodredi viekratno raanje jedne te iste osobe u najrazliitijim epohama i isto tako u najrazliitijim delovima planete. Ve je vie ili manje dokazano da je celo oveanstvo proizilo od jednog para. Neki misle da je bila jedna Eva, a

moda vie od jednog Adama, ali to ne menja sutinu. Nasledni kod prvog para, ili prvih parova neminovno se predaje na svako sledee pokolenje i na taj nain programira svako ljudsko bie.

Po svemu izgleda da je sve vie linosti koje se raaju prvi

put, koje nisu postojale u nikakvoj formi od ranije. Danas, broj ljudske populacije je oko est i po milijardi. Prema veoma

popularnom idiomu Marfijev zakon koliina inteligencije celog oveanstva je konstanta, ali broj ljudi se poveava, tako u stvari na kraju XX veka i poetkom XXI veka broj ljudi koji ive u ovom trenutku prvi put nadmauje broj svih koji su umrli ili poginuli otkada se pojavio Homo sapiens. Ne znamo

da li ovaj podatak treba da nas plai ili raduje? Dosta neobinih otkria je napravljeno poslednjih nekoliko decenija u vezi sa smru. Kako se zna modani i nervni procesi

protiu brzinom koja je bliska brzini svetlosti. Da li ovo znai da smrt koja za ive predstavlja samo jedan mig, predstavlja beskraj za umirueg. Niko od nas ne sea se raanja, a jo manje moe da zapamti svoju smrt. Moda pokojnici ostaju

negde tamo u jednoj taki, koja je sasvim nedostupna za nae vreme i prostranstvo.

Masoni treba da nose veru, nadu i ljubav, kako za sebe, svoju brau i sestre, tako i za ljude iz profanog sveta. U tom sluaju

neopravdano je gledanje sa visine prema neposveenima. ovek se uzdie samo linim samopregorom i radom. Kada dosegne stepen konanog prosvetljenja, on se ponovo raa u

novom ruhu, kao novo bie kae i Vilijam Blejk. Indijci veruju da je najefikasnija borba protiv neprijatelja da ga neprekidno zasipa ljubavlju. Jedna od istaknutih linosti

XX veka je bez sumnje Mahatma Gandi koji je postigao

nezavisnost Indije putem nenasilja i graanske neposlunosti. Rekla sam : Sr.S.S. Beograd

14

Prije tri mjeseca ritualno smo upalili mistino Svjetlo u vrijeme Sv. Ivana ev. koje je cijelo vrijeme do sada raslo. U vidljivome svijetu dani su postajali sve dui, a nodi sve krade, temperatura zraka je polako, postupno rasla i svaki dan je sve toplije. Zadnji snijeg se otopio. I ovjek je ivnuo, skinuo pokoji komad odjede te ono to je smiljao kroz zimu sada namjerava realizirati. Cijelo to vrijeme, ispod snijega i u smrznutoj zemlji priroda (nevidljivo mistino svjetlo) pripremala se za dananji, proljetni trenutak. Svi potencijali koji bujaju u zametcima, biljnim, ivotinjskim, nevidljivi ljudskom oku, izlaze u svijet. Proljetnice se probijaju i kroz zadnje tragove snijega izlaze listovi i cvjetovi na granama, ivotinje dobivaju mlade, priroda je probuena, uskrsla i buja. Starinski religijski obiaj je da se o Uskrsu nosi hrana na posvedenje u znak novog poetka plodne godine. Razliiti su sadraji koarica prekrivenih ukrasnom salvetom, no najede se u njima nalazi: unka, mladi luk, kruh, jaja, rotkvice, boca vina, sol. Sedam elemenata koje ima svaka koara. Razmiljajudi o tim danima, inspiracija mi je krenula u smjeru mistinih elemenata i njihove veze s tim obiajem. Najprije sam elemente rasporedio na njihove strane u Hramu. Na istok - zrak, na jug - vatru, na zapad - vodu, a na sjever - zemlju. Nevidljivi peti je u sredini.

Nakon toga sam namirnice posloio prema elementima: Luk-zeleno-zemlja-sjever, jaje-uto-zrak-istok, rotkvice-crveno-vatra-jug, vino (kao tekudina)-plavo-voda-zapad.

unka ide na sjeverozapad-smee-zemlja i s vinom predstavlja stare namirnice, iz prolog ciklusa prije dolaska svjetla. Tu spada i kruh koji se pozicionira na sjeveroistoku, jer je ito takoer iz prolog ciklusa, ali je uto pa pripada i sjeveru i istoku, i to na mjestu jutarnje zvijezde. Sol koja objedinjuje sve te namirnice, jer je u trijadi Merkur-sol-sumpor materijalna, a i koristi se u jedenju, ide u centar Hrama.

I sada, kada smo rasporedili elemente i hranu po Hramu, preostaje nam pojesti i popiti. Ako idemo na nain kako se i kredemo u Hramu, primijetit demo da tako i konzumiramo u realnom ivotu. Dakle, prvo zareemo, jedemo unku, zagrizemo luk pa kruh, malo jaja te rotkvice i na koncu zalijemo vinom! Naravno da smo prije neke od namirnica posolili iz sredine, prije jela! Nakratko bih samo spomenuo i svetkovinu Posljednje veere. Na meniju je bio samo kruh i vino, no to je u stvari i ova slika, mistino reeno, sve to spada od istoka do zapada, sve to sadri, ovdje jest na stolu! Zrak i voda, uto i plavo, intelekt i svijest, kombinacije boja najviih dostignuda, od mistika, kraljeva, ezoteriara, alkemista, SZ (pregae)! Zeleno i crveno, znanje i emocije, zasad su u drugom planu, horizontala vertikali, mada bez tih komponenti nema ovih drugih, a kamoli cjelovitosti, otvaranja Rue u sjecitu, sredini. Eto, draga brado i sestre, kao i kod svakog obroka, tako naroito kod uskrnjeg, jedite s mislima na Stvoritelja, jer nam i u malim stvarima nudi svoje golemo znanje, kreaciju na tako jednostavan nain. Fr .. M

15

Zvjezdane staze (eng. Star trek), serija koja je poela 1966 doivjela je velik uspjeh to je rezultiralo snimanjem nastavaka serije te filmova i igrica. Mnogim dostignudima u realnom ivotu moemo zahvaliti ovoj seriji kao npr. Mobiteli i tableti koji su prvi prikazani upravo u ovoj seriji. No daleko interesantnije to se iz ove serije moe izvudi je razmatranje raznih rasa koje su na nekom stupnju razvoja te razmatranju socijalnih pitanja kao i pitanja ljudskih prava. Rase moemo razmatrati i po pitanju realnom razvoju ljudskog roda te povijesti ali i psiholokih stanja pojedinaca. ak je i sam Stephen Hawking napisao predgovor knjige Fizika Zvjezdanih staza. Opdepoznati znak u seriji Zvjezdane staze bio je znak rase Vulkanca, Mr. Spocka (Leonard Nimoy) uz rijei ivi dugo i uspjeno. No mislim da malo ljudi zna da pokojni Leonard Nimoy, glumac koji je utjelovio Mr. Spocka je bio idov, kabalist, fotograf, pjesnik, pisac i da je znak idovski znak posvedenja od strane svedenika. O ovome i sam pie u svojim knjigama Ja sam Spock i Ja nisam Spock.

Navedeni znak se naziva 'nesiat kapayim' (uzdizanje ruku), ime se posveduje i blagoslivlja narod tradicionalno od strane Kohanim (svedenika) te se nerijetko pokazuje i na grobovima idova. Prilikom blagoslova svedenstvo (kohanim) die ruke u znaku prema narodu, dlanovima okrenutim prema dole, a palevi se dodiruju uz izgovaranje blagoslova:

Neka te Gospod blagoslovi I uva. Neka Gospod poalje svoje svijetlo na tebe I bude ti milostiv.

Neka ti Gospod uputi pogled I da ti mir. Amen.

Boanska prisutnost isijava kroz prste svedenik, a kongregacija zatvara oi u potovanju I strahu od gledanja svijetla Bojeg.

Ako tako stave sinove Izraelove pod zatitu imena mojega, ja du ih

blagosloviti. (Brojevi 6:27)

16

Dublje razmatranje znakova i blagoslova. Znak ruke oznaava hebrejsko slovo Shin ( ), hebrejskog Alef-Bet-a te aludira na ime Shaddai (Svemogudi). Shin je jedno od tri majinskih slova (Shin, Alef, Mem) te predstavlja korjen Vatre dok Alef predstavlja korjen Zraka, a Mem korjen Vode. Tim elementima je Najvii stvorio svijet. Interesantno je to se to moe povezati sa simbolima Guna, Sunca (vatra), Mjeseca (vode) I Merkura (zraka), a time I sa tri svijetla u slobodnom zidarstvu. Kada govorimo o Shin, kao korjenu vatre, to nije vatra u klasinom smislu rijei. To je Vatra boanskog principa koja se uvia kroz rijei INRI, Ignis Natura Renovatur Integra, kroz Vatru se priroda obnavlja. Tri majinska slova su Alef-Mem-Shin u Univerzumu su zrak, voda, vatra. Nebesa su stvorena od Vatre, Zemlja od Vode, a Dah je medijator meu njima (Sefer Yetzirah 3:4) Ova tri slova formiraju rije Ime, Shem koje se koristi kao zamjena za ime Boga (haShem) gdje se slovo Shin I Mem povezuju kroz tihi, zrani Alef. Slovo Shin je, zanimljivo, 21 slovo (21=2+1=3) alef-beta, a numeroloka vrijednost mu je 300 (300=3+0+0=3), a interesantno to je slovo prikazano ba sa tri plamena jezika, kao trostruka vatra, a sama rije vatra je (Alef-shin). Ako promotrimo od ega je sastavljeno slovo Shin, uviamo slova Nun (50), Zain (7) I Vav (6). Ako zbrojimo 50+7+6=63=6+3= 9 =3+3+3 ili 3x3. Posebno interesantna rije glava ( ) koja je pozicija misli I novih ideja se sastoji od Resh (glava) +Alef (zrak) +Shin (vatra). To nam govori da imamo tri glave, intelektualnu, emotivnu I seksualnu. Poto smo uoili da postoje tri majinska slova koja simboliziraju korjen elemenata, navedeno moemo uvidjeti na drvetu ivota. Kether, Aleph, korjen zraka, Hokhma, Mem, korjen vode I Binah, Shin korjen vatre. Sva tri se nalaze iznad bezdana u svijetu arhetipova tj. u etvrtoj, najvioj sferi egzistencije Atziluth. Prilikom sputanja iz najvieg principa, nematerijaliziranog univerzuma, Ain Soph Aur preko najvie toke prve trijade, Kether, na prvu trijadu Kether-Hokhma-Binah izgleda kao dualitet no dualnosti iznad abisa nema. Teko je pojmiti povezanost naoigled odvojenih elemenata vatre, vode I zraka, no ako razmatramo principe Guna, kao univerzalnog rastapatelja, Sumpor, Merkur I Sol mogude je uoiti principe. Krv je ivot I sve to krvari umire. Krv je vatrena tekudina jer sadri esenciju ivota, Nephesh, najnii oblik due (animalna dua), a u pludima se povezuje sa zrakom prenosedi ga organima da bi funkcionirali. tovie, I posljednje slovo u Nephesh je Shin to samo potvruje kreativnu vatru bez koje ne bi bilo ivota. Time smo pokazali spoj nespojivih elemenata.

Povezivanje ta tri korjenska elementa bi mogli gledati kroz oblik triskiliona. No, poto ovjek ne moe pojmiti toliko apstraktne pojmove oni (sefiroti) se prikazuju odvojeno sa potencijom razdvajanja to je vidljivo pogotovo u niim trijadama pa I slovima alef-beta. Tako se polarnost manifestirala I u ovjeku, mukarcu ( ) I eni ( ) kao I u cijelom manifestiranom univerzumu. Ako promotrimo slova, I kod mukarca ( ) I ene ( ) vidimo korjen zraka, aleph ( ) I korjen vatre ( ) pri emu vidimo I kod mukarca Jod, a kod ene He, zajedno Jod-He, JaH kao primarni princip to nam aludira na Jod-He-Vav-He pri emu je Jod muki princip, a He enski princip te vidimo I mjeanje mukih I enskih principa: Jod, vatra, muko, He, voda, ensko, Vav, zrak, sin te zavrno He, zemlja, kder. Mogli bi kroz psihoanalizu moda redi da su Jod I He kao muki I enski principi, anima I animus koji se nalaze u svakom mukarcu I eni koji bi u ovom sludaju bili, I nimalo krivo predstavljeni kao Vav I posljednje He, djecu (sina I kder) ljudskog roda. No, ako postavimo ovdje Shin, kao simbol duha svetoga koji se prikazuje vatrom dobivamo Jod-He-Shin-Vav-He. tovie, ako razmotrimo pojam Mesije,( ) Mem-Shin-Jod-Chet-Aleph, uviamo prisutnost sva tri majinska slova, sva tri korjena elemenata ali I Jod-Chet, ivot te dobivamo manifestiranog Adepta, Krista, Buddha-u, probuenog, savreno obraenu kocku, onoga tko je postao jedno sa Ozirisom, bogoovjeka. to je sa korjenom vode, Mem ( ) kao tredeg stvaralakog principa? Mem je tekudina spolnih organa u mukarcu I eni te jedino kroz vatreno, kreativno stvaralatvo te dvije polarnosti u jednome, kroz seksualni akt, donosi savrenstvo, novi ivot, sina/kder Vav/zavrno He. Pozdrav izgovoren u seriji zvjezdane staze je takoer vrlo blizak hebrejskom pozdravnom blagoslovu Shalom Aleichem ili arapskom Salaam alaykum sa znaenjem neka mir bude sa tobom. I u starom egiptu imamo bliski pozdrav ankh wedja seneb ivi, blaguj I imaj zdravlje. Ako uz blagoslov razmatramo I molitvu, Uviamo posvedivanje boanskom vatrom (Shin). Molitva je temeljena na Brojevi 6:24-26: Yebhrkh-kh Adhny weyishmerkh - Neka te blagoslovi Gospod i neka te uva. Ysr Adhny pnw lekh wisunnkk - Neka da Gospod, da njegovo lice sja nad tobom, i neka ti bude milostiv.

17

Yiss Adhny pnw lekh wiysm lekh shlm - Neka obrati Gospod lice svoje k tebi i neka ti udijeli mir. Blagoslov se sastoji od tri reenice od po tri, pet i sedam rijei to aludira i na 3,5 i 7 stepenica Hrama. Prva ima tri rijei i odnosi se na blagoslov i povedanje i sigurnost materijalnog uspjeha. Druga reenica blagoslova ima pet rijei i odnosi se na blagoslov duhovnog razvitka, obasjavanje Boanske Prisutnosti ili Shechinah, enski aspekt Svemogudeg (Shaddai). Treda reenica blagoslova ima sedam rijei i poruka joj je mir te je peat na prvi i drugi blagoslov. Moemo biti materijalno i duhovno blagoslovljeni no ako nemamo mir, ne znai nam mnogo.

Change is the essential process of all existence. --SPOCK, Star Trek: The Original Series, "Let That Be Your Last Battlefield"

Rev. Parsifal; Polaris Temple; Zagreb;

18

Vazdan neka preklapanja termina i guva, kojoj se kraj teko razabire... Danas, napokon, termin koji je, koliko-toliko, odgovarajui iako je dan prenapuen unapred dogovorenim

obavezama. Bie dobro sve! Verujem u to i idem sa tom energijom kroz dan. Stigoh da zavrim poslove sa Prijateljima, a sad idem kod onih koji e, moda, biti PRAVI i PRAVIJI

prijatelji.

Govorim taksisti, jer je vreme da se stigne do reke sve krae, da me odveze do restorana So i biber. Zebnja

narasta u grudima... ta me tamo eka? Znam ja dobro i u kojoj sam zemlji, i u kom sam gradu, i koliko su predrasude i neznanja veliki i jaki... Da, zato je bolje rei da ide u kafanu,

nego na skup odabranih. ak sam stigla i ranije, Brankov most je udo kad

nije zakren... Super, inae ne volim da kasnim a sad imam

vremena i da razgledam, saberem duu, razgrnem misli. Dakle, ta sad?

19

Dok ispijam kafu, vidim oveka pred ulazom. Stoji

kao boji straar. Prav, tanak, nem i nepomian. Da li bi sam Posejdon bio ovim zadivljen. Ko je on, pitam se. Da li je to odsada moj brat? Ima li jo nekog crno-belog? Osvrem se i

ne vidim. So i Biber, da li je to sluajnost ili znak...

U bati ljudi uore, a neki i galame. ujem kako nekog slikara, zvonki i zavodniki enski glas, bari da obori cenu slike. Pitam se, znaju li ta se u susednoj zgradi sprema. ta bi rekli da ih neko pita za stav ili sud o Brai?

Misli su mi pomeane. Da li sam na pravom mestu? Kako u znati koji je znak i kako e poznati taj neko, tajanstveni, da se ba meni obrati? Nisam ni svesna da se ova

moja misao zavrava pokretom skidam jaknu da se bolje vidi moje crno i belo... Da me ne promai ili ne zameni za nekog

drugog taj neko?

ta sam ono bee itala o brai...niu mi se zamiljene scene iz Skrivenog simbola...seam se misterije sa Tapijem. ta e se od mene traiti veeras? Da li sam na pravom mestu? So i biber...

- Tanja, ti si? Hajdemo, valjda sam to ula? O, sjajno, nju poznajem i iz ovog obino neobinog ivota.

Kreem, kree i straar na kapiji. Lagano, koraamo

okolo, sada ve sa osmesima prilazimo ulazu. Osmehujemo se kao da se znamo, da nam je sve jasno, da znamo da je sada konano taj as i dan. Ili to osmehom prekrivamo iekivanje i

neznanje?

U holu, prvi razgovor. Naravno, ja ga zapodevam jer ne volim prazninu i ta god da inim volim da znam s kim. Razgovaraj sa ovekom da ga upozna, to mi je uvek klju. ovek i nije mnogo priljiv i u nekim je svojim mislima ali je

prijatan. ini se topao i odmeren. Kad li u mu rei svoju prvu asocijaciju o njemu kao straaru noi? Radoznalost raste i neka blaga toplina me ispunjava. Moram jo neto da vidim, da osmotrim i upoznam prostor u kojem sam. Tu su neke slike?

Prilazim i zagledam.. o, pa, ni manje ni vie nego Tapi! Malopre sam o njemu mislila. Tu je jo neko, ne znam ko,

neka, kao, povelja...ini mi se. mrano je i ne uspevam ba dobro da proitam ta je a slova su...

Tiina traje izmeu straara i mene, svako je u svojim mislima, a u svetu okolo odzvanja graja i lopta. Boe, kako je tanak zid meu svetovima? utim i zbrajam misli oko iekivanja... I, evo. Poinje.. Kreem na put otkrivanja

nepoznatog dela univerzuma. Dobijam povez i znam da je to start. Neije brine ruke govore mojim oima kuda ii.

Neiji prijatan glas govori mom telu pravce. Zato li skidam nakit, on me ne ini on me samo malo uveseljava? Zato se mora sa povezom, inae ne vidim dobro a volim i moram da gledam sve? Koliki je ovaj prostor? Kakva su svetla? Gde su

ljudi i koliko ih je? Kako izgledaju, ko su? Zato, kako, gde...stalno imam nekih pitalica i nije mi lako da se prepustim.

Otkrivam da ja ne volim da me vode, vie sam voa. Ne volim kontrolu i pasivnost, rae bih da sama odreujem naine i put, pitam, istraujem... svata u jo o sebi u sebi otkriti u ovo malo neobinog kretanja i u ovom opsegu vremena, za koje ne znam, koliko e trajati ni ime e jo biti ispunjeno. Sad sam u polumranoj sobi i traim vezu meu

simbolima na stolu. Svaki je neki znak. Iako mali svaki je kao steak kraj puta. U ovo vreme deluju stereotipno. Pa, dobro, sada i tada, nekada i davno, svetovi su izgledali drugaije. To je ritual i on je veza - zakljuujem. Sada je sve optereeno

drugaijim znaenjima, konotacijama, ak politikom. Sada

mnoge stvari izgledaju drugaije kada se tumae, ali koliko smo mi drugaiji? Nisam sigurna ima li velike promene u oveku, znam samo da su vrednosti iste. Ljubav, istina, nada,

vera, sloboda, lepota, dobro manje se menjaju od kamena. Ne

20

volim da piem na brzinu, volim da mi se misao lagano uoblii

dok putuje kroz svest i lebdi oko simbola. Volim da lagano obue svoje boje od emocija i slika koje u sebi nosi, a pitanja su duboka. Volim da mislim polako i u svom ritmu, no, hajd i

sad budi svoja, hrabrim se. Odgovorih vie po impulsu, nesvesna zato je, kome i da li zaista vano ta sam

odgovorila. Znam samo da negde duboko i neobraeno, iskonski tako oseam to to odgovaram. A, emocije nose istinu i energiju misli. Oseam da gradim sliku, jer volim da u slikama razmiljam. Slika je jednostavna, kao atinski hram na

bregu svojim sam kratkim i nebruenim odgovorima postavila stubove. Slutim, oko tih e se stubova tek plesti misli, duvae vetrovi nedoumica, sijae sunce ideja, prosijavae zraci pitanja novih... Priznajem sebi, ovo su pitanja o kojima sam

imala samo podrazumevanu svest, naelni stav, ali nikada iskazanu i jasnu tvrdnju.

Sad se, opet, negde kree. Hladno je. Odjekuju

koraci. Neki mi se glasovi ine poznatim. Pokuavam da im otkrijem vlasnike, ija grla ih tvore. Priznajem, pomalo virim dok hodam. To je ono nestrpljivo dete u meni. inim to kada elim da testiram svog

brinog vou, ali i zbog lepote same igre stvaranja tajne.

Najzad, svetlo i ljudi. Proosmo vetar, vodu i vatru.

Okonae se krugovi. Na svetlu je sve jednostavnije i jasno. No, arolija je i dalje tu. Mislila sam da je mnogo vie ljudi u sali. ta to znai, razmiljau veeras, kod kue, kad u mislima

i koi ispitam tragove seanja i utisaka...

Nekako se oseam lako. Nije mi jasno ta sa svojom potrebom da preuzimam inicijativu za zadate naloge? Da li mogu da idem prvo ja, pa brat straar? Da li su pravila rituala rodno nadreena, da li je prvenstvo kretanja i

ponaanja stereotipno ureeno, pa nastupa prvo muko a onda ensko bie? Onda se setih da je jedan od sinonima odabranih sloboda. Ma, idem sve onako kako mi je prirodno. Ako i greim to sam ja i moj izbor. Neka me takvu i

upoznaju.

Dok se itahu ritualne izjave, koje zvue pomalo arhaino, kao da je malo nategnuta atmosfera. Smeta mi

previe mira i sleda. Pratim i osmatram sebe i druge. Dobro se oseam. Meu ovim ljudima u moi da rastem, jer me sa osmehom doekae! Greice u voenju su dokaz da su ovde ljudi i sa njima ja. Njihova sam sestra i oni moje Sestre i Braa!

Sr:.Tatjana M

21

Neka svjetlo Mudrosti osvjetljuje na rad. Njegova je mudrost beskrajna.

Neka svjetlo Snage podupre na rad. Njegova je mo svemogua. Neka svjetlo Ljepote manifestira na rad. Njegova svjetlost sja po itavom kozmosu.

Rad u Loi poinje otvaranjem kada palimo svjetla, a kod zatvaranja gasimo svijee, simbolino i stvarno. Svjetlo svijea rasvjetljuje tamu hrama i pokazuje nam put kojim trebamo

kroiti. Svjetlo u svim misterijskim kolama simbol je obnove i razvoja, ali i krajnji cilj ovjeka, spoznaja o svjetlu, prosvjetljenje. Stupovi na kojima se nalaze svijee zovu se Mala svjetla i dodijeljeni su im atributi: Mudrost, Snaga i Ljepota. Tri su stupa postavljena u sreditu hrama koja

okruuju tri Velika svjetla, a predstavljaju oslonac slobodno zidarske loe, oni su tri glavna uporita masonstva.

Na Radnom tepihu Uenika uzdiu se stupovi u visinu

podravajui nevidljivu strukturu naega hrama podsjeajui nas na vanost duhovnoga trojstva i potiui nas na promiljanje o dubljoj simbolici broja tri. Razumijevanje o tri

oslonca temeljno je uenje o simbolima Loe i ponavlja se na svakom stupnju. To ponavljanje naglaava vanost tih atributa, ali i potie na spoznaju o viem znaenju. Na stupnju Pomonika tri stube na poetku zavojitog uspona ponovno naglaavaju tri stupa: Mudrost, Snagu i Ljepotu kao trojstvo

svojstava koja obitavaju u nutrini svakoga pojedinca i polako se otkrivaju, ovisno o uloenom trudu u duhovni napredak. Stupovi u svojoj simbolici jame graevini vrstou. Kao bitni

elementi graditeljstva predstavljaju nosae i povezuju razliite razine graevine. Uzdrmati ih znai ugroziti itavo zdanje. Simboliziraju postojanost nekog zdanja bilo drutvenog ili osobnog. Zajedno s bazom i kapitelom, stup simbolizira stablo

ivota, baza je korijenje, trup stupa deblo stabla, a kapitel lie. Stupovi tako daju ivot graevini koju podupiru. Ispod Velikih i Malih svjetala na podu Loe postavlja se crno-

bijeli etverokut kako bi se osvijestila dualnost u nama samima, materijalna dimenzija i nadogradnja duhovnoga broja tri. Crno-bijeli kvadrati takoer simboliziraju sve vidljive i nevidljive energije u nama. Poznato je da u ovjeku struje tri glavne energije. Oslukujui svoju nutrinu moemo gospodariti

energijama i usmjeriti svoj razvoj prema viim sferama, svjetlu. Na putu samospoznaje prema Velikim svjetlima pomau nam tri Mala svjetla, trojstvo boanskih atributa pridodanih trima slubenicima u Loi. Samo pomou tri Mala

svjetla moemo dosegnuti Velika svjetla jer su oni nositelji

ispoljavanja svih energija u svijetu i ovjeku. Loa predstavlja ovjeka, njegovu nutrinu. ovjek je sloeno

bie kojeg ine razliita svojstva i sposobnosti sakupljenih u cilju uzajamnog harmonijskog djelovanja i izgraivanja svrhe ivota. Tri Mala svjetla predstavljaju tri dimenzije ovjeka: fiziku, moralnu i duhovnu, tri potencijala u nama plamte kao

mogunosti koje, kada su sinkronizirane, ovjek je utiman kao najbolje ugoen instrument za primanje svjetla i moe spoznati viu svrhu postojanja. Sve to trebamo za na razvoj nalazi se u nama samima. Trebamo nauiti sluiti se alatima i koristiti te potencijale kako bi upalili Mala svjetla u nama.

Tvorci rituala spekulativnih masona u 17. stoljeu pridodali su atribute svim elementima unutar Hrama kako bi se spoznavale njihove energije i pomou njih ovjek mogao duhovno uzdii.

22

Uz pomo tri Mala svjetla u nama ovjek je sposoban razumjeti

od ega je sastavljena njegova priroda, kakvih je dimenzija njegova loa: duina, irina, visina i dubina njegova bia. Mala svjetla predstavljaju putovanje.

Mudrost predstavlja Istok i S, a pripada mu simboliki jonski

stup koji u svojoj arhitekturi kombinira i ljepotu korintskog i snagu dorskog. Snaga predstavlja Zapad, SN i simboliki dorski stup, jer je masivan i snaan. Ljepotu zastupa MN i korintski stup jer je u arhitekturi on najljepe ukraen. Slubenicima

moemo pridodati i atribute trokuta Sunce, Mjesec i S. Simbolian Istok predstavlja ovjekovu duhovnost, njegov najvii oblik svijesti. S upravlja Loom s Istoka, poziva na red

i poslunost. U Loi predstavlja Potpunog ovjeka koji je jainom volje gospodar svog ivota, usmjerava svoje postupke

prema duhovnom razvoju i obuzdava impulse svoje nie prirode. S u ovjeku duhovni je princip u njemu koji je vrh i

korijen njegova bia i kome sve njegove pomone sposobnosti trebaju biti podreene i odgovorne. Zapad predstavlja razum, svijest koju ovjek upotrebljava u svakodnevnim stvarima, sklonost prema materijalnom ili zdrav

razum. Na Zapadu je postaja SN koji podupire S, a u odsutnosti S preuzima njegovu dunost. U duhovnom smislu SN je prenositelj svjetlosti s Istoka, jer Zapad (mjesec) ne zrai svoju svjetlost ve reflektira boanska naela. Mjesec je

pasivni princip, atribut mu je razum. SN personificira duu, psihiki ili animistiki princip u ovjeku koji, ako se ne udrui i ne osvijetli sa svjetlou Duha ostaje puki razum.

Jug se nalazi izmeu Istoka i Zapada, predstavlja stjecite duhovne intuicije i razuma, toka koja oznaava apstraktnu

intelektualnost, a naa se intelektualna snaga razvija od svog vrhunca upravo kao to sunce dosee svoj sjaj u podne na Jugu. MN u Loi simbolizira ispravno ponaanje meu Braom,

sjedi na Jugu gdje je simbolika pozicija sunca u podne. U ovjekovu hramu MN personificira toku ravnotee ili sjecite ovjekovog prirodnog razuma i njegove duhovne intuicije. MN simbolizira sunce, spiritualnu svijest, vie aspiracije i emocije

due. Nasuprot Jugu nalazi se Sjever gdje postoji mrak i neznanje, ovdje vladaju ulne reakcije i utisci koji se primaju na taj

nepouzdan nain percepcije na nau fiziku ulnu prirodu.

U Kabali, Mudrost, Snaga i Ljepota atributi su tri sefire ili sefirota na Drvetu ivota. Chokmah ili Mudrost je odmah iza

Kethera ili Krune, prvi oblik razumljiv ovjeku. Tu je smjeten

Savren ovjek, magi, gospodar iluzije koji svojim tapom kreira sve vidljivo i nevidljivo. Smjeten je na mukom stupu i predstavlja aktivno naelo dualnosti. Ovdje je takoer

smjeten izvor individualnosti, ljudski ego, izvorna volja koja pokree ovjeka i spaja na mikrokozmos s makrokozmosom,

najviom voljom univerzuma. Geburah, suprotstavljeni dualni sefirot Cheseda, predstavlja Snagu u najirem smislu bez koje nema razvoja i napretka.

Ova energija izlazi iz Binaha, pasivnog, enskog naela, ali se odlikuje i strogou i disciplinom. Ljepota, Tipharet sredinji je sefirot koji prima utjecaj direktno iz Kethera. Bit je Tiphareta ravnotea koja znai promjenu i razvoj, osvjeivanje due radi

neuravnoteenih ostalih seforota, prevelike sile ili ljubavi, elje ili praznog intelekta.

Ako sagledamo astroloki Merkur: Sunce i dva aspekta

Mjeseca, njegovu dnevnu i nonu fazu. Dnevna faza pada u znak Djevice, a atribut joj je boica Atena ili Mudrost. Nona faza pada u Blizance ijih su atributi bogovi Apolon i Heraklo ili Ljepota i Snaga.

Mala su svjetla dio cjeline i ne treba ih promatrati kao izdvojene dijelove. Svaki pojedini djeli Hrama, svaka izgovorena rije i pokret imaju svoje mjesto i znaenje za poticanje nae nutrine u sklad i harmoniju. Tri Mala svjetla kao

i tri glavna slubenika predstavljaju osnovu, temelj na koju se nadograuju ostale osobine i spoznaje u svrhu naega razvoja. ovjek koji gaji uzviene misli, ivi prema visokim moralnim vrijednostima i ispravno djeluje ovladao je trima dimenzijama i

kroi sigurnim putem prema Velikom svjetlu.

Mala svjetla put su samospoznaje. Svatko e u sebi pronai najbolje tumaenje tri naela: Mudrosti, Snage i Ljepote koja za njegovu osobnost predstavljaju oslonce i vode ga u

jedinstvo s boanskim. Schroeder nas podsjea: Samo kada u srcu ovjeka djeluju Mudrost, Snaga i Ljepota, moe se pronai Majstorska rije.

Tek kada se S, SN i MN, uvari tri plamena ujedine u lancu, ispunjen je taj uvjet i Hram se moe probuditi u novi ivot snagom Majstorske rijei i biti uzdignut Majstorskim zahvatom.

Sr.I..

23

Ptica ibis simbol je jednog od najznaajnijih bogova drevnog Egipta. Tot je smatran gospodarom meseca, tvorcem pisma, matematike i astronomije, ali najznaajnija titula bila mu je Gospodar Magije. Njegova povezanost sa mesecom pribavila mu je titulu merilac vremena, a kao tvorac pismenosti bio je smatran zatitnikom obrazovanja i umetnosti. U svetu bogova

zauzimao je veoma znaajno mesto kao srce Ra, jer su boanske rei, zahvaljujui pisanju, mogle da budu prenete svima i budu sauvane od zaborava.

Shodno svojim znanjima i moima, Tot je bio legendarni sudija u sukobu Horusa i Seta, a njegovo poznavanje magije bilo je presudno prilikom oivljavanja Ozirisa i izleenja mladog Horusa. To mu je obezbedilo i veoma znaajno mesto u

zagrobnom svetu. Boanski pisar i sudija, Tot je oitavao rezultat merenja pokojnikovog srca i oglaavao njegovu ispravnost, dok su prisutni bogovi samo potvrdili njegovu presudu. Kao simbol mudrosti i znanja, Tot je smatran gospodarom zakona u njihovom fizikom i moralnom smislu,

pa je esto povezivan sa boginjom Maat, simbolom reda i pravednosti. Totovo ime verovatno je izvedeno iz veoma

starog naziva za pticu ibis-tehu, ali kasniji nain pisanja upuuje na re tekh, koja oznaava teinu. Takvo izvoenje nastalo je zahvaljujui Totovoj ulozi meraa srca u zagrobnom svetu, jer uz re tekh obino stoji determiniv za srce. Sa druge

strane, u velikom broju zapisa, kao prvi glas u imenu,

pojavljuje se d, ali to je konsonant slian arapskom dad, tako da se u govoru esto zamenjuje bezvunim t. Postoji argumentacija za itanje Totovog imena ehuti, no kako koptski zapisi kao prvo slovo imena koriste grko teta, zadraemo uobiajen naziv-Tot. U svakom sluaju za Tota je

najee korieno ime hab-ibis. Kultni centar Tota bio je grad Hemennu, grki Hermopolis i arapski Amunejn, grad u kojem je Tot nazivan Veliki Gaka, onaj koji je sneo kosmiko jaje iz kojeg su nastali bogovi i svet. Tesna povezanost sa bogovima Donjeg Egipta svedoi o njegovom severnom poreklu, iako mu se kultni centar nalazio u Gornjem Egiptu. Verovatno je Tot veoma staro boanstvo

koje je kasnije nametnuto boanskom pautu iz Hemennua, preuzimajui osobine starog boga Meseca po imenu Aah. Hram Tota u Hemennu bio je poznat kao Het Abtit-Kua Mree, a pojedini zapisi iz Knjige Izlaska u Dan pominju mreu kao oruje kojim se slui Ra u borbi sa neprijateljima. Zanimljivo je

pomenuti da se mrea pominje kao boansko oruje i u Asirskim legendama. Kakva je veza Tota sa boanskom

mreom nije mogue pouzdano rei, jer nije sauvana ni jedna legenda sa tom tematikom, a fragmenti ne daju dovoljno

podataka.

24

Tot je smatran srcem i jezikom Ra, to znai da je bio simbol boanskih misli, odnosno volje, pretoenih u jezik i pisane rei.

Zato je Tot smatran boanskim govorom, a u kasnijem periodu mogao bi se poistovetiti sa Platonovim Logosom. Zbog njegove uloge boanskog pisara i glasnika, Grci su ga poistovetili sa Hermesom, a egipatski titularni naziv Tot, tri puta velianstveni, pretvoren je u Hermes trismegistos. Klement Aleksandrijski pominje 42. Totove knjige koje sadre celokupno znanje Egipana. Tot je smatran tvorcem dela iz oblasti nauke, a svaki zapis je smatran njegovom tvorevinom, poto je on tvorac pisma. Kako sam ve pomenuo, Totova

sveta ivotinja bila je ptica ibis, ali i pavijan koji je jo u predinastikom periodu bio povezan sa kultom meseca. Na slikama i relikvijama Tot je prikazan kao ibis ili ovek sa ibisovom glavom i pisarskim priborom.

Ve pomenuta Knjiga Tota, meu iniciranim svetenicima drevnog Egipta bila je poznata kao Knjiga Istine. Generalno vlada miljenje da je ona bila napisana na zlatnoj foliji, i da je

sadravala 22. zasebna poglavlja. Tot je tako bio uvar Tajne ili Knjige Proroanstva. Staroegipatska tradicija pominje Knjigu Tota, koja sadri Tajni Proces regeneracije oveanstva, kao i klju za druge svete spise. Inicirani svetenici vekovima su tvrdili da simboli iz Totove Knjige poseduju Klju Besmrtnosti. Totova Knjiga poseduje kriptogram, za hijeroglife koji su nekada bili ispisani na velikoj piramidi u Gizi, a koji su bili identini stranama Totove Knjige. Najstariji Egipatski spisi nazivaju Tota Gospodarem Boanskih Knjiga i Pisarom Boanske Eneade. Drevne prie o Totovoj Knjizi u misteriju ukljuuju izvesnu krinju nainjenu od gvoa. Po Veskart papirusu, Khufuov sin, Herutataf, rekao je svom ocu da jedan starac od 110. godina poznaje broj skrivenih komora Tota. Starac nije znao broj komora, ali je Khufuu rekao da zna mesto gde se nalazi krinja, u jednoj graevini u Heliopolisu. Naalost

Vestkart papirus ne pominje da li je Khufu pronaao krinju, ali otkriva da je krinja jo uvek postojala oko 2560. godine p.n.e.

Knjiga se pominje nekih est vekova kasnije, u tekstu izvesnog Ipuvera, svetenika Heliopolisa, tokom vladavine Amenemheta I (1900 godina p.n.e). Ipuver pominje da je izgubljena krinja nekada bila skrivena ispod nogu statue Ra-Kefre.

Najstariji rukopis Knjige Izlaska u Dan takoe pominje kutiju od gvoa a koju titi Gospod Skrivene krinje. Kopija ovog teksta ispisana je na spoljanjim stranama sarkofaga Mentu-hetep, kraljice iz XI Dinastije (2040. godine p.n.e.). Godine 422. p.n.e. isto poglavlje otkriveno je u grobnici Hose-ptija, estog kralja Prve Dinastije. Jedna rubrika teksta sa sarkofaga kraljice Mentu-hotep, istie da je identina rukopisu koji je uvan u krinji u Heliopolisu, ispisan lapis-lazulijem, skriven

ispod nogu boanstva koji ga je lino napisao. Sin Ramzesa Velikog, po imenu Setna, uo je za priu koja potie iz vremena Nefrekeptaka, sina Amen-hotepa iz 1448. godine p.n.e. Nefrekeptak je tvrdio da je pronaao drevnu knjigu koja

sadri sve tajne bogova, otkrivi da je sve skriveno meu zvezdama. Po njemu to je bila Knjiga Tota. Nefrekeptak je ceo svoj ivot posvetio izuavanju knjige. Verovatno je re o

istoj knjizi koju je otkrio svetenik Hilkiah oko 400. godine p.n.e. nazvavi je Boija Knjiga. Jedna druga tradicija, tvrdi da je u zlatnoj krinji bog Ra lino pohranio svoj tap sa kobrom. Kada je Geb, trei faraon po redu doao na vlast naredio je da mu se Raov Koveg donese na proveru. Kada su je otvorili, dah nebeske kobre, ubio je sve Gebove pratioce, a on lino je zadobio teke opekotine. Ova

antika tradicija verovatno je bila inspiracija Ezri u Starozavetnoj prii o Kovegu Zaveta. Ta Arka opisana je kao koveg obloen zlatom u kojoj je uvan Aronov tap, a takoe je bila i mono oruje. 1226. godine n.e. Arapski pisac Idrisi,

zabeleio je da kada su Arapi 1196. godine uli u Mikerinosovu piramidu, pronali su plavi sud, u kome je bila zlatna tabla ispisana misterioznim simbolima. Uzeli su zlatnu tablu i od terakote napravili identinu kopiju. Originalnu tablu su prodali, a njena sudbina do danas je nepoznata.

Mnogi istraivai tvrde da je Knjiga Tota nestala u poaru Aleksandrijske Biblioteke. Meutim postoji osnovana sumnja da su izvesni spisi sauvani i pokopani u pustinji. Njihova

lokacija otkrivena je inicijatima kola Misterija, najverovatnije Rozenkrojcerima. Legenda kae da je nakon unitenja Serapeuma, grupa svetenika uspela da sauva 22. zmijske tajne Rituala Serapisa. Njihovi potomci i danas ih posveeno uvaju. Knjiga Tota je sinteza celokupnog ljudskog znanja. Pria ide daleko u prolost, kada Drevni Magi vie nisu mogli

da se suprotstave materijalizmu. Okupili su se i razgovarali kako da sauvaju Knjigu Tota. Tako su se rodile Tarot Karte. Od samog poetka one su imale maginu mo, izraavajui sve mogunosti ljudskog ivota. Stari Adepti na taj nain uspeli su da sauvaju univerzalno znanje i dublju istinu ivota. Drevni Egipatski svetenici nazivali su je Knjigom Istine. Kompletan pil Tarota danas ima 78. karti, podeljenih u dve grupe, 56.

manjih Arkana i 22. velikih Arkana. Re Arkana, upuuje da Tarot, i znai neto skriveno, tajno ili misteriozno. 56. manjih Arkana kasnije je dodato 22. veoj Arkani.

Tokom drugog milenijuma pre Hrista, Egipatski kolonisti nosei sa sobom svete Misteriji pronali su novi dom u mnogim zemljama Evrope. Ili su daleko na zapad, do Britanskih ostrva, ti ljudi bili su poznati pod nazivom Romi. Oni su bili ti

25

koji su u Evropu doneli Tarot. Moderni istraivai istiu da se Tarot u Evropi pojavio u trinaestom veku. Pojava Tarota

izmeu 1300. i 1322. godine poklapa se sa progonom Vitezova Templara 1314. godine od strane Filipa Lepog. Osim Tarota

pojavila se i druga knjiga, Enohova. Ostaci originalnog Tarota danas se mogu videti na ruevinama hrama u Tebi, prestonice Egipta iz 2000. godine p.n.e. kao i na zidovima palate u

Medinet-Abou. Izraz Rota Mundi bio je tajni termin koji je koristilo Bratstvo Rue i Krsta. Re Rota, postala je Taro i Tora. 22. velike Arkane direktno su povezane sa fizikim aspektom

Giza kompleksa, kao i sa prvih pet knjiga Biblije. Odvojeno i u kompletu predstavljaju principe, zakon, mo ili elemente prirode. Tarot karte, dizajnirane su kao put ivota ljudskog bia, od njegovog poetka do njegovog kraja, a zajedno

otkrivaju kompletnu sliku svih mogunosti u ljudskom ivotu.

Takoe, one su suma Inicijacije, srce svakog Tajnog Drutva ili kole Misterija na svetu. One ne pripadaju ni jednoj rasi ili kulturi, ve su knjiga namenjena svakom ozbiljnom aspirantu

koji trai istinu. Tarot je klju mitskim doktrinama i filozofiji drevnog sveta, i zato su jedno vreme nazivane Arkana Kljueva Solomonovih. 22. slova Hebrejskog alfabeta formulisana su iz istog izvora, Knjige Tota. Svakom slovu odgovara jedna Tarot karta. 22. kosmika glifa, u formi zmije, emitovali su spiralno svetlo iz Ben-bena, na vrhu velike piramide. Knjiga Tota bila je Sveti Gral Antikog sveta. Bez Knjige Tota i velike piramide ne bi bilo ni Biblije. Stari Egipani su veliku piramidu nazivali raznim imenima, najee su u potrebi bila dva, Khuti-Horizont i Mr-Trougao. Hebreji su je nazivali Adoni sa znaenjem Moj Gospod. Meutim, postoji jo stariji, drevniji, prvobitni naziv, Pa-Henok. Patrijarh Enoh jeste staroegipatski bog Tot, graditelj veliike piramide. Po Hebrejskoj hronologiji roen je 622. godine od postanja sveta, iveo je 365. godina, koraao je uz Boga, a kada vie nije, Bog ga je uzeo. Njemu se u viziji, Boanstvo pojavilo u

vidljivom obliku, razotkrivi mu svoje pravo ime. Bio je uznesen i prenet u podnoje planine u obliku Delte iji je vrh bio skriven u Nebesima, i pojavio se dosegnuvi zvezde. Tamo, usred oblika, u slovima od bljetavog svetla, ugledao je

vieznanu Re. Odjednom se naao u okomitom sputanju u utrobu zemlje, prolazei kroz devet podzemnih prostorija, svaka natkrivena svodom, a plafon svake je tvorio kljuni kamen, sa na njima urezanim misterioznim znakovima koji su

oznaavali devet imena ili svojstva Boanskog. U devetom i najniem on je pronaao granitini pijedestal, na kojem je bila

trougaona zlatna ploa, okruena zracima bljetavog svetla na kojoj je bilo urezano isto, misteriozno, vieznano ime,

otkriveno njemu na planini. Nakon buenja Enoh je prihvatio svoju viziju kao nebesku inspiraciju, i putovao je tragajui za planinom koju je video u svojoj viziji.

Uz pomo svog svog sina Metuzaleha i dobrih i mudrih ljudi, te Hijerofanata zemlje, nainio je u utrobi zemlje devet prostorija, svaka natkrivena lukom, koji je imao kljuni kamen sa

misterioznim znakovima na sebi, onako kako ih je video u viziji. Dovrivi te radove, nainio je dve delte od najistijeg zlata i urezao na obe misteriozne znakove. Jednu je od delti postavio na granitni pijedestal, kojeg je spustio u najdublji luk,

kao to je bilo pretskazano u njegovom snu, drugo je zadrao.

Patrijarh Enoh, da bi osigurao svetlost zlatne delte tako postavljene u devetom luku, zahtevao je od svih da izgovore sveani zavet da nee razotkriti njenu lokaciju ikome na svetu

ili je ponovo otvoriti izuzev u prisustvu ostale dvojice. Zakljuivi svoj rad, zatvorio je otvor na vrhu kvadratnim kamenom, koji je na stranicama imao urezane hijeroglife. Takoe je podigao preko Svetog luka nepokriveni hram, od ogromnog, neobraenog kamena u slavu Boga.

Da bi znanje ovog svetog mesta i blago koje je sadravalo mogli preiveti potop, za koji je Enoh znao da e uskoro preplaviti svet u jednom velikom unitavajuem moru, on je

podigao dva stuba na brdu, jedan mesingani da bi prkosio vodi, drugi granitni da izdri vatru. Na granitnom stubu urezao je objanjenje podzemnih lukova, a na drugom zaetke umetnosti i nauke. Granitni stub je bio odvuen u bezoblinu

masu poplave, dok je onaj mesingani ostao uspravan vekovima nakon Potopa.

Enohova-Totova planina, nalazila se u Egiptu, to je velika piramida na Giza platou. Dva stuba podignuta na brdu jesu dva obeliska koja su stajala sa june i severne strane velike piramide. U Knjizi Izlaska u Dan, govori se da je Tot bio dizajner i graditelj velike piramide, a ona je pak bila isklesana u kamenu u samoj zori civilizacije na planeti zemlji. Elementi te

prie pronaeni su i u Tekstovima Piramida, datirane oko 2450. godine p.n.e. Antika tradicija pominje postojanje samo dve piramide na Giza platou, jedna velika piramida, posveena bogu Horusu-Suncu, a druga manja posveena bogu Sinu-Mesecu. Velika piramida bila je bele boje, druga mnogo manja bila je crne boje. Drugu piramidu, podigao je faraon Kefren, kao kopiju velike piramide, obloivi je belim kamenim ploama. Vrh piramide bio je od crvenog i sivog kamena, koji

26

je uglaan, reflektovao suneve zrake. Piramidu je podigao na ostacima Hrama Solarnog oveka. To je izgubljeni Solomonov Hram, koji je prvobitno podigao Enoh-Tot, jedan od osnivaa Masonerije! Takoe, lice Sfinge, nije lice faraona Kefrena, kako se veruje,

ve je to lice originalnog graditelja velike piramide i Solomonovog Hrama, Tota-Enoha lino. Sfinga uva ulaz u podzemne galerije i tunele, koji su

meusobno povezani, a izgraeni su kada i velika piramida, u zori oveanstva. Herodot je tvrdio da su mu staroegipatski svetenici otkrili postojanje podzemnih kripti. Piramide, Sfinga, Heliopolis i podzemni tuneli, bili su deo velikog kompleksa koji

su drevni graditelji nazivali jednim zajednikim imenom,

Memfis. 1994. godine Egipatski zvaninici potvrdili su postojanje podzemnih komora ispod Sfinge, a tadanji direktor Gize, uveni arheolog dr. Zahi Havas, rekao je da nema sumnje da su tuneli veoma stari, ali da ne zna kuda oni vode. Masoni i Rozenkrojceri, veruju da je Sfinga pravi portal velike piramide, i da ona komunicira sa svim piramidama upravo preko podzemnih tunela. Ta informacija, po njima potie

direktno od Kristijana Rozenkrojca, koji je otkrio skrivenu komoru, u kojoj je bila drevna biblioteka puna tajnog znanja. Podzemni kompleks, prvobitno je bio podignut izmeu velike piramide, Hrama Solarnog oveka i kasnije Kefrenove

piramide. Takoe, postoji i tunel koji povezuje Hram Solarnog oveka na platou i Sfingin Hram u dolini. Arheolozi su 1998. godine otkrili etiri vertikalna otvora izmeu Sfinge i Kefrenove piramide, koji vode do sedam zajednii povezanih prostorija. U

nekim od komora, pronaeni su orgomni sarkofazi od bazalta i granita. Ispod njih otkrivena je velika prostorija sa belim

sarkofagom, i ona je nazvana Ozirisov Grob, a po prvi put je zvanino otvorena za javnost u televizijskom dokumentarcu,

marta 1999. godine. U to vreme meu Kairskim novinarima procurila je vest o otkriu ouvane skulpture kraljice Nefertiti, remekdelo Amarna umetnosti. Meutim vest je brzo zatakana, a statui se gubi

svaki trag. Arheolog dr. Selim Hasan, otkrio je da je u blizini velike piramide otkrivena Kapela Ponude, koja je ukelsana u veliki stenu. U centru kapele, po dr. Selimu, stoje tri stuba rasporeena u obliku trougla.

Nisu li to stubovi Enoha? Odnosno, tri Masonska stuba: mudrosti, snage i lepote!

Ovaj podzemni dizajn, podsea na centralni oltar Masonske

loe. U prvom veku nove ere, Josif Flavije, pisao je da je Enoh iz Starog Zaveta konstruisao podzemni hram sa devet svodova.

U devetoj komori hrama, sa tri stuba, Enoh je na oltaru poloio trouglastu zlatnu tablu na kojoj je ispisao ime Boga. Opis Enohovog hrama odgovara opisu Kapele Ponuda, ispod peska, istono od velike piramide. U neposrednoj blizini ove kapele pronaena je jo jedna komora, sa sarkofagom od belog kamena i kolekcijom prelepih vaza od alabastera. Zidovi su oslikani scenama, natpisima i amblemima lotosa. Natpisi i

alabaster vaze sa lotosovim cveem neverovatno su slini predmetima koji su pronaeni u hramu na Sinaju, 1904. godine od strane Ser Vilijama Petrija. Rozenkrojcer H.Spenser Luis, zabeleio je da je bio duboko impresioniran novim otkriem, posebno drevnim relikvijama velike umetnike

vrednosti. Godine 1935. jedna tajna ekspedicija otkrila je ispod Giza

platoa ogromno jezero, kompleks graevina, kao i sferine kristalne objekte. O postojanju podzemnih gradova i ljudima koji ive ispod zemljine povrine, mogu se nai tragovi u Postanju, Knjizi Jaerovoj i Knjizi Enohovoj. Verovatno se ovaj drevni grad nazivao Gigal, a jedan od ulaza bio je na mestu dananje Koptske etvrti u Starom Kairu. To je bio i glavni ulaz u Vavilon. Jedan drevni staroegipatski papirus, danas se uva u jednoj od Kairskih damija, a govori o grupi ljudi koji su uli u podzemni prostorije ispod piramida, u istraivake svrhe.

Dakle, po starim Egipanima Tot-Enoh, bio je personifikacija Boijeg uma, poslat na zemlju kao pisar boga Ra i boginje pravde Maat. On je stvorio staroegipatsku religiju, kao i

verovanje u uskrsnue mrtvih u duhovnom telu. Bio je graditelj velike piramide, Kue Zmije, kao zavetanje buduim generacijama posveenika. Posveenici su drali i dre glavne kljueve jedne sinteze znanja poznate pod imenom Ozirisa, O-Sir-Is, intelektualnog gospodara. Velika piramida je simbol toga i njegov matematiki gnomon. Tot-Enoh, bio je misteriozni i prvi posveenik, u tajna uenja Khema. On se nalazi na proelju nadzemaljskog regiona i nebeske inicijacije. Njegovo ime je talisman, magini znak koji evocira. Uenje o Vatri kao Principu i o Rei Svetlosti, ostaje vrhunac i osnova egipatske inicijacije. Zato su u potonjim vekovima posveenici , kada bi ugledali lice Sfinge-Tota, oseali u sebi ivu Tajnu i tiho savijali svoja krila svoga duha pred jednom unutranjom

istinom. Br.B.T.

27

Pohlepa

Pohlepa vodi zabludele do izolacije koja je i potpuna i sterilna. Razotkrivanje, otkrovenje, uenje, prenos, sve to je sam primio ili nauio od drugih je uvek bolno i okantno za njega/nju. On uva knjige i rukopise, dokumenata i inicijacije, ali nikada n

-

svoju ulogu. On gomila i sakuplja, pribaVlja, obezbeuje, proiruje, skladiti i nadodaje - samo za sebe. Pohlepa odgovara mani "Zemlje" i suprotna je Razboritosti.

Prodrljivost

Halapljivost vodi oveka da "prodire" dokumenate, knjige, materijale i eme koji su mu dostupni - bez kontrole: one doktrine koje su najvie strane, iz najvie razliitih zemalja uenja, kao i meovita uenja - on ne odbacuje. Pomaman na bilo ta to zadovoljava njegovu radoznalost i apetit za

znanjem, on guta sve na bolje ili gore, a od ove udne meavine, pod dejstvom svojega ponosa, on pokuava da izvue iz svega linu doktrinu koju menja, te originalna

tradicija na taj nain postaje oerupana i zbunjujua. Ako

svemu doda Lenjost koja se mea sa ulnim udnjama, upravo ekscesi njegovog znanja nekontrolisano, slabo varenje od lenjog duha, e ga dovesti da se iznenada vrati materijalizmu,

28

gde moe da se uiva u sitosti i u odmoru. Prodrljivosti odgovara mani "Vode" i suprotno od Umerenosti.

Pohlepa je gomilanje eljenoga "spolja", a Prodrljivost je gomilanje eljenoga "unutar" sebe. Razboritost je mo prosuivanja o tome koje ivotne okolnosti odgovaraju ovekovoj prirodi, a Umerenost je sposobnost odluivanja o istinskim potrebama za ivljenje. Pouda

, apriori, biti neprijateljski raspoloen/a prema drugim doktrinama, on/a e delovati previe duhovno ili suvie

asketski

prema niem aspektu ljudske prirode. On nesmotreno prenosi inicijaciju i uenja za koje je naslednik - na neprilagoene primaoce, ne shvatajui da je ovo "Struja". On jednostavno

ustupa i uvodi u ta

niim strujama kada vidi da od viih sila nema ni za ta u ovim domenima. Pouda je nadreivanje nad niim aspektima,

previranje bazinih oseanja, kao veo i zadovoljenje koje ne vodi dalje od materijalnog sveta. Pouda odgovara "Vazduhu" i protiv je Pravde.

Lenjost Lenjost nosi zabludelog aspiranta ka nekoj vrsti Tihovanja, koje ga vodi, bez

da patnje jesu ravnopravan rezultat prolih greaka. On gubi

interes za sebe, a oslanja se na Provienje da mu omogui postignue moralnog savrenstva, koristei neznanje i nedelovanje kao nain za (eventualno) saznanje. To vodi stagniranju, smirivanju, gubitku snage, raspadu i truljenju. Lenjost odgovara "Vatri" i protivi se Snazi.

Pouda je sila elje za upijanjem svega u sebe, a lenjost inertnost da se ini ita oko sebe. Pravinost, pak, koja savladava line mane (sposobnou generisanja linih postojeih sposobnosti) i koja upravlja osobenostima oveka, uz Snagu talenta i line kreativnosti uspostavljaju uslove da ovek izvrava upravo ono za ta je inkarniran, a da elemente koji nisu adekvatni njegovoj prirodi i ne koristi. Postoji potreba

ravnotee u spoljanjem i unutranjem ivljenju koja moe da odri sistem ivim, funkcionalnim, zdravim i sa obnovljivom potrebnom energijom za

Zavist Zavist vodi pseudo-inicijata da eli ne samo vlast i pseudo

poasti, ve ga i inspirie da ne okleva, da ometa, ak sprei napr

posedovanjem svega to ostali posed

, pa ak i ako je

intelektualno protiv toga. Zavist odgovara devijaciji principa

"Soli", a razlikuje se od Dobronamernosti. Ljutnja

ga

dovesti do toga da zlostavlja slabe i neupuene. I ako je nesrean da postane pun mrnje (to je gore od zavisti), njegova pseudo - znanja mogu napraviti od njega crnog maga. Bes odgovara devijaciji principa "ive", nasuprot ega je Nada.

Ponos Ponos

nost, opravdano svojim

"zaslugama". On esto sebe zamilja pre svega da je neka poznata ili znaajna linost u prethodnom ivotu. U takvom okruenju stekne vrst i nadmen prezir prema onome to on zove poniznost i dostojanstvo. U prolosti i sadanjosti, k

, on je jedan koji je uzrok svega i koji je posledica i

zahteva sve. Ponos odgovara izoblienju principa "Sumpora", pa je protiv Vere. Trostrukost viih aspekata ljudske devijantnosti prouzrokovane ogranienjem shvatanja o svojoj prirodi, ukazuje da ljudi u svom ogranienju pojme da im "neto" nedostaje i da "neko" ima bolje osobine ili ostvarenja nego to to oni vide za sebe. Zavi