e-mail: obelezja@yahoo - komorazus.org.rs vanredni 3... · div{i. tako se za karejski tipik...

Ure|iva~ki odbor:

Predsednik:Prim. dr Ilija Tripkovi}

Glavni i odgovorni urednik:Prof. dr. Predrag Dovijani}

Zamenik glavnog i odgovornog urednika:Prof. dr Mirjana Martinov-Cvejin

VLASNIK I IZDAVA^: Komora zdravstvenih ustanova Srbije – Beograd

Za izdava~a: Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Uredni{tvo i administracija: 11000 Beograd, Nu{i}eva 25/1

Tel/faks: (+381 11) 3615-358, 3615-371; @iro-ra~un: 205-4707-32

GODINA XXXVII

Vanredni broj 3MAJ 2008. GODINE

ÂSOPIS ZA SOCIJALNU MEDICINU,ZDRAVSTVENO OSIGURAWE, EKONOMIKU,INFORMATIKU I MENAXMENT U ZDRAVSTVU

^lanovi:Dr Vasilije Anti}Svetlana Vukajlovi}, dipl. pravnikRade Nikoli}, dipl. pravnikProf. dr Momir Carevi}Prim. dr sc. Tawa Kneèvi}Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Dr Vuko Antonijevi}Prim. dr Mirjana Velimirovi}

Sekretar:Milka Tomi}-Kari{ik

Priprema za {tampu: I.P. „Obele`ja“, Patrijarha Joanikija 20a/54, 11 000 Beograde-mail: [email protected]

LekturaKoviqka Dabi}

Tira`:500 primeraka

Korektura:Velibor Stanojevi}

[tampa:„Seka“, Beograd

âsopis „Zdravstvena za{tita“ evidentiran je pod brojem YU ISSN 0350-3208 u Biblio-grafiji Jugoslavije, serijske publikacije. Sa ovim YU ISSN brojem na}i }e se u svetskojbazi o serijskim publikacijama (ISSN baza) sa sedi{tem u Parizu.

^lanci iz ~asopisa objavqeni su u Bibliografiji Jugoslavije. ^lanci i prilozi u se-rijskim publikacijama, Serija B.

Rezimei ~lanaka objavquju se i u SCindeksu (Srpski citatni indeks) pri Narodnoj bib-lioteci Srbije i COBISS.SR-ID

Tehni~ki urednik:Sini{a ]etkovi}

ZDRAVSTVENA ZA[TITA VANREDNI BROJ 3/2008.

Za nas, za Srbiju, osnivawe prve srpskebolnice u srpskom manastiru Hilandaru 1198.godine i prve bolnice u Srbiji pri manasti-ru Studenica 1207/08. godine predstavqaistorijski primordijalni doga|aj koji je bio,i ostaje, vi{e od samog sebe. Pored ostalog,wime se jo{ tada, dakle pre osam vekova, ikasnije, legitimno potvr|ivalo na{e evrop-sko medicinsko dràvqanstvo i srpski naci-onalni autohtoni identitet, u istoj zna~ew-skoj ravni u kojima su to i na{i manastiri.

Jubileji na{ih zdravstvenih ustanova,kako ih mi ovde predstavqamo, ~ine pri-rodni spoj pro{losti utopqene u sada-{wost. Istovremeno, oni ukazuju i na odje-ke smisla onoga {to je sveto nasle|e, pa isveta pro{lost, u neminovnom dijalogu sadostignu}ima bliske i aktuelne sada{wostitih ustanova, institucija, slu`bi.

U dana{wem civilizovanom dru{tvu me-dicina, u kompleksnom shvatawu tog pojma,i kultura jesu neosporno veoma ceweni (akone i najpouzdaniji) na~in povezivawa qudi,pojedinaca, organizacija, socijalnih institu-cija, pa i naroda i dràva. Razlog ovome je-ste, svakako, ~iwenica da su kontaktni de-latnika iz tih oblasti zasnovani, pre sve-ga i iznad svakog drugog ra~una, na zalaga-wu vi{e za op{te dobro nego za li~ne in-terese. To onda rezultira i nesmetanim gra-|ewem prijateqstava, koja zaista ne zaviseod nacije, rase, politi~kih, verskih i dru-gih li~nih ube|ewa.

U tom pogledu primeri iz pro{losti na-{e zemqe i razvoja medicine i zdravstveneslu`be predstavqaju nezaobilazne pouke ko-je sada{we i budu}e generacije moraju pri-hvatati sa zahvalno{}u, podràvati ih idràti ih se.

Pro{lost na{ih zdravstvenih ustanovane sme da se utopi u sada{wost. Naprotiv!

Samo podse}awe na wihovu dokazanu slavnupro{lost i iskazano samopo`rtvovano de-lawe lekarskog korpusa iz pro{lih vreme-na, predstavqa jezgro uspeha dana{wegzdravstvenog sistema Srbije. Posledwih go-dina ti rezultati su veoma vidqivi, a ve}se ose}aju i damari novih dostignu}a uoblasti zdravstvene za{tite populacije.

Nau~nik, kao i svaki profesionalac,zna~i i lekar, sa poverewem u sebe i svojumisiju isceliteqa, prijateqa ~oveka, onogzdravog i onog bolesnog, udaqen je od sva-kog cinizma i destrukcije, ali sa visokimintenzitetom ose}awa za ìvot i zdravqequdi. Istovremeno, on mora ispoqavatiose}awe za vreme u kome ìvi i tragikuìvota u kojoj se podrazumeva i ve~nostsmrti i mogu}nost razarawa du{e i tela ~o-veka usled singergi~kog delovawa patogno-monskih faktora ìvotne sredine – fizi~-ke, biolo{ke i/ili socijalne.

U tom kolopletu svest (svesnost) ~ovekavaskrsava ono {to je za{lo u senku mental-ne mape i potonulo u zaborav. Na nama, je,intelektualnoj eliti nacije, da osvetlimo tesenke, upoznamo wihovu su{tinu (qudsku ko-liko i esnafsku) i sve {to je pozitivno,prema op{tepriznatim socijalnim i/ili na-u~nim merilima, razvijamo i u~vr{}ujemo udeo humane vertikale u koju se i sami ugra-|ujemo, duboko svesni svojih korena i oba-veza po{tovawa rezultata delovawa na{ihprethodnika. Osnovno polazi{te takvihose}awa treba da se temeqi i na jednostav-noj i dubokoumnoj glosi: „budimo potomci dabi bili preci!“

U tom pogledu na{a medicina, koja jeve} vekovima sastavni deo nauke i strukeEvrope, pa i sveta, osvojila je zavidno me-sto i zna~aj. Po svojoj su{tini ona je uko-rewena u same po~etke srpske medicine,

Re~ urednika

prvih srpskih bolnica u ranim srpskim dr-àvama dvanaestog, trinaestog i ~etrnae-stog veka i razvijala se do dana{wih do-stignu}a u za{titi zdravqa populacije uzemqi Srbiji.

Sa ponosom isti~emo da su prve organi-zovane medicinske ustanove za le~ewe, alii za spre~avawe oboqewa, osnovane krajemdvanaestog veka – prva srpska bolnica usrpskom manastiru Hilandaru 1198. godinena teritoriji Svete gore Atoske u Gr~koj,i prva bolnica u Srbiji u manastiru Stu-denica 1208. godine. Nije nimalo ~udno {toje do osnivawa ovih ustanova do{lo ba{pri manastirima. Naprotiv, to ima sasvimrazumqive i opravdane razloge. To bi semoglo objasniti dalekovido{}u i mudro{}uwihovih osniva~a, ktitora: princ Sava Ne-mawi} – sveti Sava, i wegov otac, velikiùpan Nemawa – sveti Simeon, ve} kao za-re|eni duhovnici shvatali su da pored duha~oveku treba odràvati i bolesno telo.

Na modelu ovih prvih srpskih zdravstve-nih ustanova osnivane su, tako|e pri mana-stirima tokom godina sredweg veka, i mno-ge druge zdravstvene ustanove koje su delo-

vale na za{titi du{evnog i telesnog zdra-vqa qudi.

Sve one, poput na{ih manastira, zasluù-ju da mi, ali i narod Srbije, sa ponosompriznamo vrednost wihovog postojawa u te-gobnim vremenima i da prihvatimo da su te-meqi na{ih dana{wih zdravstvenih insti-tucija upravo zdravstvene ustanove iz pro-teklih vekova, pro{lih decenija i proì-vqenih godina. Sve one, dana{we na{ezdravstvene ustanove, zaluùju da se podse-}amo wihovog osnivawa, evolucije u duhuvremena, postignutih rezultata na poqu za-{tite zdravqa, kao i qudi koji su te rezul-tate ostvarivali.

@eqa nam je bila da toj svrsi posluìi ovaj broj na{eg ~asopisa, u kome su kori-{}eni „materijali“ do sada dobijeni odustanova ili prikupqeni iz raznih namen-skih publikacija. Ina~e, ~asopis je otvoreni za sve druge zdravstvene ustanove koje namdostave svoje „materijale“ o proslavamai/ili ozna~avawu svojih jubileja.

Glavni i odgovorni urednik,Prof. dr Predrag Dovijani}


S a d r ` a j

DOSIJE: PRVA SRPSKA BOLNICA MANASTIR HILANDAR 1198/99.

Dr sc. T. Jovanovi}

Uz osam vekova Hilandara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Hrisovuqa Aleksija III o osnivawu srpskog Hilandara 1198. godine . . 5

Sveti Sava: Karejski tipik (1199. godine). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Knez Lazar daruje bolnicu hilandarsku 1380. godine . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Prof. dr R. V. Kati}, prof. dr L. Stanojevi}

Hilandarski medicinski kodeks br. 517 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1

Prof. dr B. \uri~i}

Medicina u Srbiji Nemawi}a, pod vla{}u vazala i pod turskom vla{}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Prof. dr R. V. Kati}

O lekarima kod Srba u sredwem veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

JUBILEJI

E. Ristanovi}

Povodom 164 godine postojawa Vojnomedicinske akademije . . . . . . . . . . 31

Prof. dr P. Dovijani}

Vi{e od sto godina bolnice u Ivawici - osnivawe i po~eci (1908/1909) - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Akademik prof. dr B. \uri~i}

Od ideje do osnivawa Medicinskog fakulteta u Beogradu . . . . . . . . . . 45

Hronogram nastanka ustanova u sastavu Klini~kog centra Srbije, odnosno Medicinskog fakulteta u Beogradu (1920-2006) . . . . . . . . . . . 55

Prof. dr D. Milovanovi}, prof. dr M. Pejovi}, prof. dr J. Mari}

Osamdeset godina Instituta za psihijatriju Klini~kog centra Srbije u Beogradu (1923-2003) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

ZDRAVSTVENA ZA[TITA VANREDNI BROJ 2/2008

Doc. dr N. Milini}

O istorijatu Klini~ko-bolni~kog centra „Be`anijska kosa“- petodecenijski jubilej (1956-2006) - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Prim. dr sc. med. V. ]ur~i}

Pedeset godina Klinike za psihijatriju KBC „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ - Dediwe, Beograd (1956-2006) . . . . . . . 77

Vi{e od ~etrdeset godina Zavoda za hitnu medicinsku pomo} u Ni{u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Prof. dr M. \or|evi}

Pejsmejker centar - povodom ~etrdeset godina (1967-2007) . . . . . . . . . 89

G. Trajkovski

Trideset godina Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

D. Gregori}, Q. Raki}, Z. Terzi}, M. Jovanovi}; B. Krejovi}, J. Mi}i}, V. Petroni}, M. Sretenovi}

Povodom 25. godi{wice KCS i 20 godina Urgentnog centra KCSKlini~ki centar Srbije u Beogradu - kako smo se stvarali - . . . . . . . 99

Uputstvo autorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 1


DOSIJE

Prva srpska bolnica manastir Hilandar 1198/99.

Evropski prostor ne poznaje ve}u, du-gotrajniju i zna~ajniju mona{ku za-jednicu od one koja je nastala jo{ u

prvoj polovini jedanaestog veka na Svetojgori. Skoro punih dvanaest stole}a na wojneprestano traju duhovni podvig i molitva„nebeskih qudi a zemaqskih an|ela“, kako sumonasi odavno nazvani. Sa Bogorodicom kaosvojom za{titnicom Svega gora je privla~i-la brojne kalu|ere potekle iz nekoliko,uglavnom pravoslavnih naroda. NajbrojnijiSvetogorci oduvek su bili Grci. Uz wih,svoje manastire ili bar skitove podigli suGruzinci, Rusi, Bugari, Srbi i Rumuni.

Osnove svetogorskog mona{tava kod Sr-ba postavio je sveti Sava obnoviv{i saocem Simeonom 1198. godine manastir Hi-landar, koji im je u zapustelom stawu dari-vao vizantijski car Aleksije III An|eo. Po-laze}i od tog mona{kog jezgra, Sava je ubr-zo podigao Karejsku isposnicu i obnoviomanastir Zig. Ovim prvim srpskim mona{-kim bratstvima na Svetog gori Sava jeobezbedio povoqan status me|u ostalimatonskim manastirima. Wihovo ustrojstvouzakonio je tipicima koje je odabrao iz sta-rije mona{ke prakse, donekle je prilago-div{i. Tako se za Karejski tipik posluìotipikom svetog Save Osve}enog, a za Hilan-darski Evergetidskim tipikom.

Kada se nakon osam vekova osvrne napro{lost Hilandara, vidi se da je on pro-lazio kroz veoma burne i nejednake perio-de svoga postojawa. Najve}i procvat svaka-ko je doìveo u doba Nemawi}a, kada su svisrpski vladari nastojali da mu obezbede

{to sigurnije materijalne izvore i da u da-re`qivosti nadi|u jedan drugog. Brojne ne-mawi}ke poveqe svedo~e o odnegovanoj vla-darskoj brizi za ovaj manastir. Najugledni-ja srpska vlastela tako|e se prema Hilan-daru odnosila za{titni~ki, prilaù}i muraznoliko blago, umetni~ki ukra{ene zlat-ne i srebrne bogoslu`bene sasude, ikone irukopisne kwige. Zahvaquju}i stalnoj kti-torskoj brizi, kakvu nije imao nijedan dru-gi srpski manastir, Hilandar je uve}ao svo-ja imawa do te mere da je vremenom postaonajbogatiji od svih svetogorskih manastira.Wegov neprestani ugled i uspon me|u dru-gim atonskim manastirima vodio je ka ta-kvim promenama da je kraq Milutin sru-{io crkvu iz Savinog vremena i podigaoprostraniju i rasko{niju. Knez Lazar je po-tom dogradio pripratu, pro{iruju}i jo{ vi-{e prostor sredi{weg hrama. Sa dolaskomTuraka na Balkan pomo} Hilandaru nije bi-la ni izbliza onako izda{na i redovna kaou prethodno doba. Sve re|e su sa srpskestrane stizala povremena darivawa. Monasiodlaze za pomo} u daleku Rusiju i Vla{ku.Poseban period pripada XVIII i XIX veku,kada su u Hilandaru uglavnom bugarski ka-lu|eri, a manastir ìvi od pomo}i bogatihbugarskih prilo`nika.

Hilandar su pratile povremene ve}e ne-voqe, kao {to su napadi razbojnika i pqa~-ka{a, ili neke prirodne nepogode, od kojihsu bila dva sna`nija zemqotresa, 1560. i1585. godine, ili poàr iz 1722. Doba tur-ske vladavine donelo je kako Svetoj goritako i Hilandaru trajnije osipawe mona{-

3


Dosije: Prva srpska bolnica manastir Hilandar 1198/99.

* Iz: „Hilandar u kwigama“, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 1998.1 Dr sc. Tomislav Jovanovi}

Uz osam vekova Hilandara*T. Jovanovi}1

tva, materijalno propadawe i osetno udaqa-vawe od nekada dostignutog sjaja. Uglavnomje nepoznato {ta je od pisanih spomenika,ikona i drugih dragocenosti koje su se ~u-vale u Hilandaru nestalo u tim vremenima.Otu|ivawa i propadawa nekih veoma va`nihhilandarskih rukopisa bilo je naro~ito udevetnaestom veku, kada su mnogi nestali uraspadawu od vlage i nebrige, zatim u gr~-kom ustanku 1821–1831. godine i u odno{e-wima u neke ve}e evropske biblioteke.


4

I pored brojnih neda}a i zala koji su gasnalazili, Hilandar je ostao najzna~ajnijesrpsko duhovno sredi{te koje je, uprkos sve-mu, sa~uvalo znatan deo onoga {to je u we-mu proteklih vekova nastajalao ili mu seprilagalo, a {to nas upu}uje na bogonadah-nutost onih koji su stvarali u Hilandaru ipostali deo wegove neprolaznosti. Bez Hi-landara za Srbe bi bilo nezamislivo osvr-tawe na pre|eni put od kraja dvanaestog ve-ka pa do danas.

Veqko Mihajlovi}, Hilandar, 1984, grafika u boji.

†Preblagorodni veliki ùpan Srbije iqubqeni prijateq carstva mi gospodinStefan Nemawa, u mona{kom obrazu

preimenovani Simeon, dolaze}i u ovaj tele-sni ìvot svakako je stigao pre svoga sinaRastka, u an|eoskom obrazu nazvanog Save,ali je ovaj Sava nesumwivo prethodio svo-me ocu na putu u usamqeni~ki ìvot i kaosin postao je predvodnik u duhovni ìvottvorcu svoga telesnog bitisawa. I obojicase na|o{e na istome mestu i isti u odnosuna Boga usamqeni~ki ìvot provodi{e, stu-piv{i u manastire Gore Atonske i u wimana miru isposni~ki ìvot upra`wavaju}i.Ne zaboravqaju}i rasko{nost svoga pre|a{-weg ìvota u svetu i, s druge strane, pa`qi-vo posmatraju}i neke manastire na toj GoriAtonskoj koji nekad behu mnogoqudni i usjaju a sada dospe{e u potpunu opustelost ijedino u zidinama svoju nekada{wu slavu ~u-vaju, smatrali su da bi bilo nedopustivo daoni, kada svim poznatim na~inima sluèwaBogu nastoje da milost boànstva sebi pri-bave, ne pohitaju da ugode Bogu i time {to}e izvesne do opustelosti dospele manasti-re i svetili{ta podi}i u pre|a{we pa i bo-qe do toga stawa vaspostaviti.

Upravo stoga oni su carstvo mi prvobit-no bili zamolili da se pomenuta svetili{-ta pot~ine manastiru Vatopedu, koji su sa-mi prethodno izabrali kao svoje mona{koboravi{te, i da se igumanu istoga manasti-ra poveri briga oko wihove ponovne izgrad-we, a traèno su dobili.

No po{to pre~asnom protu te Gore (Ge-rasimu) kao i igumanima ostalih manastirana toj Gori pade te{ko da se ta svetili{-

ta pot~ine manastiru Vatopedu i li{e slo-bode koju su ranije uìvala, to se svi u jed-noj èqi sloì{e, to jest da wih dvojica,biv{i veliki ùpan monah gospodin Sime-on i wegov sin gospodin Sava, ova svetili{-ta o svom tro{ku obnove, ili boqe re}i iztemeqa ponovo sagrade, i objedine u jedanmanastir koji bi sluìo za primawe onih izsrpskog roda koji mona{ki ìvot budu oda-birali, ba{ kao {to na toj Gori postojemanastiri Ivirski i Amalfitanski, oslobo-|eni od svakog stare{instva pa ~ak i vla-sti prota te Gore. Izve{taj o ovoj wihovojèqi dostavqen je carstvu mi od strane ve-likog ùpana li~no, a u ime samog prota teGore i svih igumana pismenu predstavku, powihovoj naredbi, doneo je monah Nikon.

Ne odbijaju}i ovo traèwe pomenutogmonaha i biv{eg ùpana gospodina Simeo-na i wegovog sina gospodina Save kao iprota Atonske Gore i igumana iz ostalihmanastira na istoj Gori, carstvo mi darujepre~asnim monasima, biv{em velikom ùpa-nu gospodinu Simeonu i wegovom sinu gospo-dinu Savi, ovo zlatope~atno slovo kojim seu potpunosti ukida ranije izdati zlatope~at-ni sigilion na traèwe istog monaha go-spodina Simeona i kojim su manastir Hilan-dar i svetili{ta u predelu Mileja bili iz-uzeti iz nadle`nosti prota i manastiru Va-topedu bili pot~iweni, te sada iste mana-stire, to jest Hilandar i one u predelu Mi-leja, udostojava potpune slobode i stavqaih pod vlast i upravu vi{e puta pomiwanihmonaha, biv{eg velikog ùpana gospodinaSimeona i wegovog sina gospodina Save, is-tima daje slobodu da ih urede kako god è-

5



* Iz: „Hilandar u kwigama“, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 1998.

Hrisovuqa Aleksija III o osnivawu srpskog Hilandara 1198. godine*

le i pretvore u jedan manastir koji }e slu-ìti kao boravi{te onim pojedincima srp-skog roda koji se budu opredeqivali za mo-na{ki na~in ìvota, i to kao manastir ko-ji nije nikome pot~iwen, pa ni protu Aton-ske Gore ni igumanu manastira Vatopeda,nego kao samostalan, svojevlastan i samou-pravan, kao {to sami sobom upravqaju natoj Gori postoje}i manastiri Ivirski iAmalfitanski, i svi posedi koji od davni-na pripadaju manastiru Hilandaru i sveti-li{tima u predelu Mileja kao i same keli-je toga manastira, podlo`ne protu AtonskeGore koji je u datom trenutku na vlasti, mo-raju pre}i pod upravu manastira koji }e po-di}i biv{i veliki ùpan i wegov sin, iuìva}e istu slobodu koju je ovim zlatope-~atnim slovom carstva mi udostojen da uì-va i sam manastir koji }e podi}i biv{i ve-liki ùpan i wegov sin, i imaju se takoposmatrati kao da pod vla{}u prota te Go-re nisu nikad ni bili nego da su tek sadaosnovani i da su od samog nastanka steklislobodu. Svi ti posedi, dakle, kroz sva bu-du}a i ve~na vremena uìva}e slobodu kojaim se podequje ovim zlatope~atnim slovomcarstva mi i bi}e pot~iweni manastiru po-dignutom od biv{eg velikog ùpana i wego-


6

vog sina, i bi}e pod upravom manastira naisti na~in kao {to su praktikonom prebo-goqubivog episkopa Jerisovskog a u prisu-stvu vestijarita carstva mi Leona Pepago-mena bili predati velikom ùpanu onda ka-da je carstvo mi, na wegovo traèwe, odre-dilo da ti posedi budu predati Vatopedu.

Svaka pak odredba i svaki carski ili za-konski propis ili nare|ewe, koji bi seprotivili ovom zlatope~atnom slovu, ukqu-~uju}i ovamo i zlatope~atno pismo koje senalazi li~no kod prota te Gore i kojim sewegovoj vlasti podvrgavaju sva svetili{tai mali manastiri na toj Gori, stavqaju sevan snage ukoliko su u suprotnosti sa ovimzlatope~atnim slovom carstva mi i imaju sesmatrati kao da ih nije ni bilo. Jer togaradi je pomenutim monasima, biv{em veli-kom ùpanu gospodinu Simeonu i wegovomsinu gospodinu Savi, i darovano ovo zlato-pe~atno slovo carstva mi, koje ima bititvrdo i neopozivo, sastavqeno meseca juna,teku}eg indikta prvog, godine 6706 (=1198),na kojemu je i na{a blago~astiva i Bogomizabrana vlada potpisana †

† Aleksije u Hristu Bogu verni car i sa-modràc Romeja Komnin †

(Prevodi gr~kih poveqa)

Po~etak je mudrosti strah Gospod-wi, razuma su dobra svi {to takotvore“. Kao {to kaè veliki apo-

stol Pavle:

„[to oko ne vide, ni uho ne ~u,niti na srce ~oveku do|e,ugotova Bog onima koji ga qube.“

I zato, slu{aju}i ovo, svaki koji ho}e dase spase treba da se podvizava, da ide uskimi tesnim putem. Jer put je kratak, bra}o mo-ja qubqena, kojim hodimo. Dim je ìvotna{, para, zemqa i prah; za malo se javqai brzo nestaje. Mali je trud ìvota na{eg,a veliko i beskona~no dobro kao nagrada.

Stoga i ja, od svih posledwi i gre{niji,svagda slab i trom za podvizavawe duhovno,do{av{i u Svetu Goru na|oh bogoizabranasvetila gde na razne na~ine hitaju na pod-vig duhovni. Te i ja, ukrepiv{i svoju ne-mo}, potrudih se koliko mi snaga dozvoqa-va{e, podigoh manastir sveti, dom presveteVladi~ice na{e Bogorodice, PrisnodeveMarije, svetoga op{teìtija, i }elije imdovoqne u Karejama, gde da prebivaju igumani sva bratija kada dolaze.

Potom, opet, podigoh i ovde u Orahovi-ci mesto za tihovawe, svetog i prepodobnogoca na{eg Save, za stan dvojici ili troji-ci, po re~i Gospodwoj: „Gde su dvoje ilitroje sabrani u ime moje, tu sam ja me|u wi-ma“. Zato ovu zapovest dajem svi da znaju: niprot nema vlasti nad tom }elijom, ni igu-man svetoga na{eg manastira, niti ko dru-gi od bratije da ne uznemirava onoga kojiìvi u ovoj }eliji svetog Save. I {to se na-lazi u toj }eliji, bilo vino, bilo vo}e, dane uzima na{ manastir ni{ta od toga, nitiiguman drugima da daje, ve} naprotiv, da se

tu daje iz na{eg manastira radi spomena,sve}a svetom Savi, uqa 60 litara.

A u svemu drugome na voqu ostavqam igu-manu i svoj bratiji; ako ~ime budu mogli dapomognu bratu koji ìvi u }eliji ovoj, ve-rujem u Boga da vam ne}e nedostajati pre-gr{t bra{na ni ~anak uqa, ako i moju, ma-kar i gre{nu molitvu, ho}ete da imate upomo} sebi. Jer, onaj koga ja ostavqam po-sle smrti svoje u toj }eliji, on da prebivado kraja ìvota svojega nezamewen ni od ko-ga.

Potom, pak, dajem ovakvo pravilo da seprimewuje: da se skupe iguman svetoga togamanastira i sva bratija, i da biraju muàbogoboja`qiva, koji je podoban da ìvi u }e-liji u mestu tom. Ili ako bude ko – kao igu-man, ili neko drugi od onih {to su sluì-li u mestu tome svetome, da se {aqe u tomesto, i on svaku slobodu i vlast da ima nadtom }elijom, kao {to i gore pisasmo. A ma-nastir, ni iguman, da nema nikoje vlasti nad}elijom tom. Niti, pak, za mito da se ne po-stavqa neko u }eliji toj, nedostojan pravi-la duhovnog.

Ovaj, pak, ustav propisujem u }eliji toj,da drì koji ho}e da ìvi u woj. Ponedeq-kom, i sredom, i petkom – niti uqa jedi, ni-ti vina pij; a u utorak i u ~etvrtak – uqejedi i vino pij. A u svih ovih pet dana je-danput dnevno da jede{. U subotu, pak, i unedequ – ribe, i sir, i sve drugo; i dvaputdnevno jede se.

A u post veliki, subotom i nedeqom je-di uqe i vina ku{aj; a u druge dane – ni vi-na, ni uqa.

A za post Ro|ewa Hristova – kao i udruge dane {to propisasmo, neka i tada bu-de isto.

7



* Iz: „Sava“ - Sabrani spisi, str. 37-40.

Sveti Sava: Karejski tipik (1199. godine)*

„

A u post svetih apostola, da jede istokao i u druge dane obi~no {to propisasmo.

U pojawu da se drì ovakav ustav: jutre-wa i ve~erwa – kao {to je obi~aj, na jutre-wi preko cele godine da se poju po 3 kati-zme psaltira, a na ve~erwi „Ka Gospodu, ka-da“ bez tropara.

âsove pojemo razno. Prvi ~as sa jutre-wem bez psaltira. Na tre}em ~asu, i na {e-stom, i na devetom, pevamo po 3 katizmepsaltira, sa metanijama, kao {to imamoobi~aj. Na svakom po~etku, na „Pri|ite, po-klonimo se“, po 3 metanije. I opet, kad sezavr{i psalam i kaè „Aliluja“, po 3 me-tanije. Bilo na ve~erwi, bilo na metimonu,bilo za vreme ~itawa psaltira, bilo na ~a-sovima, bilo na poluno}nicama, na svakojslu`bi kad se sluì kraj, tamo gde se kaè„Boè, budi milosrdan prema nama i blago-slovi nas“ – po 12 metanija.

A poluno}nica se poje u crkvi sa „Bla-ènima“, i tri katizme, i kanon Bogorodi-ci. A {to ostane od psaltira, to izgovoribilo dawu, bilo no}u, samo da se ispevapsaltir za dan i no}.

U subotu uve~e biva, po na{em obi~aju,agripnija. A ovo pojemo na agripniji: po{tose kaè „Trisveto“ i „Pomiluj me, Boè“, po-tom pojemo kanon agripnije. I potom se ~i-ta jedna glava tetrajevan|eqa. Ako li budenemogu}e, da prepolovi. I potom se po~iweslu`ba jutrewe. Otpojav{i posle [estopsal-mija „Bog Gospod“, a onda otpojav{i 3 kati-zme, i ~etvrtu katizmu „Blaèni“ sa pripe-vom „An|ela sabor“; potom sedilne, potom~tenije, i posle ovog Stepena, „Sve {to di-


8

{e“, jevan|eqe, po jevan|equ „VaskrseweHristovo“ i potom „Pomiluj me, Boè“ i pe-sme zajedno da poje sam. I potom kanon vas-krsni, kao {to imamo obi~aj, i svetom – akoima{. I potom se zavr{ava, kako je i red.

O svetim i boàstvenim liturgijama:prema mogu}nostima da se sluè.

A u Gospodwe velike praznike treba dapazimo na pojawe i bdenije no}no, se}aju}ise re~i koja veli: „Bdite i molite se, da nepadnete u napast; jer duh je bodar, a telo ne-mo}no“. Zbog toga bdite, jer }ete u plodutruda svojeg uìvati ako to izvr{ite, i bi-}ete blaèni.

Ovaj, dakle, ustav pojawa i jela napisa-smo. Molim i zahtevam da bude nepromenqiv,sem ako u bolest padne; tada, koliko snagamoè.

O pi}u i jelu: ako se dogodi da ti nekodrag do|e na utehu, neka se tada naru{ipost – osim srede i petka.

O slobodi mesta toga: zakliwem Gospodomna{im Isusom Hristom i presvetom wegovomMaterom, kao {to pisasmo ovde da ne budepotvoreno. Ako li ko ovo promeni, i budeuznemiravao onoga koji ìvi u mestu ovom,ili bude {to uzeo {to je u mestu ovom, iliod kwiga, ili od ikona, ili drugo, {to godbude u mestu tom, neka bude proklet i zave-zan od Svete i ìvotvorne Trojice, Oca iSina i Svetoga Duha, i od mene gre{nog. Ida ne bude opro{ten ni u ovom veku ni u bu-du}em. Zbog toga pisah i potpisah ovaj svojrukopis, 6707 (=1199) godine.

Od svih posledwi, Sava gre{ni.

Duhovnom svetlo{}u ozariv{i se, budu-}e misli su predvideli boàstveniproroci. Zato David veleglasno go-

vora{e: Do}i }e sva plemena i pokloni}e sepred tobom, Gospode, gledaju}i ispuwewe to-ga, crkva od ovih plemena, odenuv{i se kaocarskom haqinom krvqu Vladike, koja je izrebra istekla, raduje se u krasoti i ~uva-wem zapovedi u nadi se u~vr{}uje radi pri-mawa budu}eg ìvota, ~ije slave i ~asti za-èleh naslednik biti ja u Hrista Boga pra-voverni i samodràvni gospodar Srba i po-dunavqa Stefan knez Lazar.

Do|e mome gospodstvu naj~asniji me|umonasima kir Gerasim i opomenu moje go-spodstvo za bolnicu u obiteqi presvete Bo-gorodice Hilandarske u Svetoj Gori Atona,o svetim i ~asnim monasima koji tamo u bo-lesti leè, kako bi od mene primili utehui pokoj. I po{to mi ovo podse}awe be{eblagoprijatno, te se qubavqu prema svetimi boànstvenim crkvama razgoreh, po save-tu sve~asnog oca igumana i sve bra}e zami-sao kir Gerasima ispunih ovako: da se dajeu bolnicu svake godine sto un~a od manasti-ra Hilandara tro{ka za potrebu onih kojitu u bolestima stradaju. Radi toga dadoh odgospodstva mojega obiteqi presvete Bogoro-dice Hilandarske selo Jela{nicu, \ur|aNeni{i}a, s me|ama i sa zaseocima i sasvim pravima tog sela, a zaselak mu muTolanovina, i zaselak mu \ur|evik, na komesu ìvele Krte{e, a zaselak mu Resnik i se-lo Jela{nica, Gradislava Tep~ije, i sa cr-kvom i s me|ama i sa zaseocima i pravimatog sela, a zaselak mu Grabac, i zaselak muGribi, i zaselak mu [ikoè, i zaselak mu

O{qak i zaselak mu Zvizdali i zaselak muSlatina.

Sve ovo priloì moje gospodstvo obite-qi presvete Bogorodice Hilandarske napodsticaj kir Gerasima i u dogovoru saocem igumanom kir Neofitom i svom brati-jom Lavre Hilandarske, da se daje bolnicihilandarskoj po sto un~a bez prekida svakegodine.

Ovaj moj mali dar, koji dadoh i pismenomodgovaraju}im ovde gore upisah; da ima Hi-landar i drì doveka kao svoju pravu ba{ti-nu, koju niko ne moè oduzeti, za prosvetqe-we hrama presvete Bogorodice Hilandarskei za negu svetih i ~asnih monaha koji tu ubolesti ìve, a meni na spomen ve~ni, ka-ko bi zbog molitava wihovih primio opro-{taj mojih mnogih sagre{ewa.

Po{to sam i ja video da zemaqsko bogat-stvo ni{ta nije koristilo gospodarima ko-ji su bili pre nas, jer se od wih uzelo idrugima predalo, a nadaju se da prime samood onoga {to su Bogu predali. Za ovima sami ja sledio i prinesoh ovaj mali dar kao onaudova dve lepte.

Ako se neko drzne da uzme ne{to od ovo-ga {to sam gore zabeleìo, neka ga uni{tigospod Bog i pre~ista Bogomati i neka gauni{ti sila ~asnog i ìvotvornog krsta ineka ga sna|e gnev i prokletstvo od svih sve-tih koji su oduvek ugodni Bogu i neka budesau~esnik sa Judom i Arijem i neka bude otu-|en od spasavaju}eg tela i krvi i neka mu jetuìteqica mati bo`ja ovde i u budu}em ve-ku. Godine 6888 (=1380), indikta 2.

U Hrista Boga blagoverni Stefan knezLazar.

9



* Iz: „Spisi o Kosovu“, str. 99-100.

Knez Lazar daruje bolnicu hilandarsku 1380. godine*


10

Sveti Sava i Sveti Simeon, ikona iz Hilandara, sredina 17. veka.

Ovaj nadragoceniji spomenik srpskemedicinske kulture otkrio je u Bi-blioteci manastira Hilandara \.

Sp. Radoji~i} i ukazao da sadrì spis Be-seda ot poznanija bolesti po pitaniju ìl.Docnija na{a ispitivawa pokazala su da onsadrì vi{e razli~itih spisa i da je pre-ma tome u pitawu medicinski kodeks. Pre-ma Radoji~i}u, Hilandarski medicinski ko-deks ima 204 lista (408 strana), napisan jesrpskom recenzijom i poti~e iz kraja XVili po~etka XVI veka.

Hilandarski medicinski kodeks ne sadr-ì samo spise koji se po na~inu obrade iobimnosti mogu s pravom smatrati medicin-skim monografijama, ve} sadrì i mawespise u kojima se tako|e obra|uju pitawaiz posebnih medicinskih disciplina. Po-sledwe se naro~ito odnosi na poglavqa izprakti~ne medicine. Po{to nam je prostorza {tampu ograni~en, u nemogu}nosti smoda se op{irnije pozabavimo svakim od wih.

A) Spisi hilandarskog kodeksa

1) Spis o poznavawu oboqewa po pitawu pulsa

Ovaj spis nalazi se od 1–8 i 132–137 li-sta. Posle kra}eg uvoda o zna~aju poznava-wa pulsa za dijagnostiku internih oboqewaprelazi se na izlagawe same materije.

Sadrìna ovoga spisa bila bi slede}a:posle kra}eg predgovora iz fiziologije kr-votoka, daje se obja{wewe mehanizma stru-

jawa krvi u krvnim sudovima i ukazuje nazna~aj pulsa za dijagnostiku nekih oboqewa.Zatim se daju uputstva za pipawe pulsa. Izovog poglavqa jasno se vidi koliki se zna-~aj pridaje promenama pulsa za ocewivawefunkcionalne sposobnosti srca.

Ovo je nau~ni spis i iz samog wegovogsadràja vidi se da je on bio namewen le-karu. Kada se boqe prou~i wegov sastav do-bija se utisak da se on sastoji iz dva dela.Prvi bi bio vi{e teoretske prirode, dokdrugi ima prakti~ni karakter. U prvom de-lu opisuje se funkcija krvnog sistema i uwemu se pisac od autora najvi{e poziva naHipokrata, dok se u drugom govori o dijag-nostici i terapiji. U posledwem delu sa-stavqa~ Hilandarskog kodeksa ukazuje nesamo na u~ewe Galena ve} i na wegov spisO pulsu.

Prema K. Deichgrober-u i J. Chauvoi-u(1958), do pojave Harveja itd. i najnovijihotkri}a u vezi sa krvotokom, nauka o pulsubila je izgra|ena na Galenovim spisima.Prema tome, ako se polazi od posledwe ~i-wenice, same materije koja je potpuno uskladu sa u~ewem Galena, kao i od ukaziva-wa samog sastavqa~a Hilandarskog kodeksa,onda se moè smatrati da je ovaj spis napi-san po Galenovim spisima. [to se ti~e la-tinskih izraza koje on sadrì, oni su moglida dospeju preko latiniziranog prevoda ne-koga od spomenutih Galenovih spisa ili pakspisa koji su sadràvali wegovo u~ewe. Po-znata je ~iwenica da je Konstantin Afri~-ki (XI vek) latinizirao mnoge gr~ke spise,

11



* Iz: „700 godina medicine u Srba“, SANU, 1971, Beograd.1 Prof. dr Reqa V. Kati}, profesor Univerziteta u Beogradu.1 Prof. dr Lazar Stanojevi}, profesor Univerziteta u Beogradu.

Hilandarski medicinski kodeks br. 517*R. Kati},1 L. Stanojevi}2

pa me|u wima i neke Galenove. Posledwakonstatacija jasno govori da se jednim ova-kvim tekstom mogao sluìti i sastavqa~na{eg kodeksa i da je iz ovakvog spisa mo-gao da unese u srpski prevod i latinske iz-raze koji su u to doba bili ve} odoma}eniu nau~noj metodici.

2) Farmakolo{ki spisOvaj spis je najop{irniji i sadrì opis

147 lekova. Ovi su raspore|eni po azbu~-nom redu i za svako slovo postoji u po~et-ku poglavqa indeks. U ovome postoje odstu-pawa samo u dodacima koji se nalaze na kra-ju spisa. Pri ovome je zna~ajno da se spome-ne da je 14 lekova napisano po dvaput, a je-dan i triput (tarkosa – 202).

Ovde bismo ponovili na{e ranije gledi-{te u vezi sa poreklom ovoga spisa, i to:da on sadrì opise lekova koji se pomiwuu Dioskuridovom Kodeksu Srpske bolnice uCarigradu, ali da se u wemu nalaze opisilekova koji se ne pomiwu u pomenutom zbor-niku. Ovom prilikom ne}emo se upu{tati uve}e komentare u vezi sa poreklom Farma-kolo{kog spisa.

Ovde èlimo samo da ukaèmo na jo{neke elemente. I pored toga {to smo ve}spomenuli da on sadrì i odlomke iz Di-oskuridovog Kodeksa, sama ~iwenica {to seu wemu nalazi masa latinskih medicinskihizraza govorila bi da se wegov sastavqa~morao sluìti nekim spisom napisanim nalatinskom jeziku. Pored uporednih ispiti-vawa sprovedenih sa Dioskuridovim Kodek-som, mi smo u toku daqeg rada na ispiti-vawu Hilandarskog medicinskog kodeksavr{ili sli~na ispitivawa i sa jo{ nekimfarmakolo{kim spisima. Za ovo smo isko-ristili na{ boravak u Parizu 1960. godi-ne. Upore|uju}i na{ spis sa spisom CircaInstans Jovana Plateariusa kao i sa Recet-tario Medicinale Fiorentino, prvom farmako-pejom u svetu, koju je izdalo 1498. godineUdruèwe lekara i apotekara grada Fi-rence, ustanovili smo da sa posledwim onima vi{e sli~nosti nego sa prvim, premda


12

se i u prvom govori o istim lekovima.Pri ovome ustanovili smo da se neki od-lomci iz spisa Circa Instans nalaze i u na-{em Farmakolo{kom spisu. Zatim, karak-teristi~no je jo{ da se spomene za na{spis da su u wemu opisi lekova u ve}inislu~ajeva kra}i i mawi broj od Circa Instans,pa se zato ~esto puta dobija utisak da onpredstavqa izvod ili neki prera|eni far-makolo{ki spis. Posledwa konstatacijai{la bi u prilog i pretpostavci da bi seon mogao smatrati pre originalnim spi-som, nego direktnim prevodom nekog spisa.Sli~an opis lekova mi smo na{li i u ne-kim spisima docnijeg datuma (N. Lemery-a iC. Durante-a) koji su isto tako daleko op-{tirniji od na{eg Farmakolo{kog spisa.U svakom slu~aju, za sada je vrlo te{kodoneti zakqu~ke kojim se sve spisima, po-red ve} navedenih, sluìo sastavqa~ na-{eg kodeksa, ali gore spomenute ~iwenicename}u nam ozbiqnu pretpostavku da bi sena{ Farmakolo{ki spis mogao smatrati ioriginalnim spisom. Sasvim je razumqivoda on ne sadrì nikakva nova medicinskaotkri}a kao i svi spisi ovakve vrste sred-wovekovne medicine.

Zajedno sa poglavqima o pripremawu ma-sti i pilula, Farmakolo{ki spis iz Hi-landarskog medicinskog kodeksa predsta-vqao bi, u dana{wem smislu, kompletnufarmakopeju. Zbog svega ovoga on bi se mo-gao smatrati ne samo prvom srpskom, odno-sno jugoslovenskom, ve} istovremeno i naj-starijom slovenskom farmakopejom napisa-nom na narodnom jeziku.

3) Spis o otrovimaOvaj spis nalazi se u jednom poglavqu od

lista 159–166. To je nau~ni spis koji je na-mewen lekaru („A ti vra~e kada vidi{ ta-kovu vodu...“). Na vi{e mesta u spisu sespomiwe Galen. Posledwa ~iwenica navodinas na pretpostavku da ovaj spis sadrì od-lomke poznatog Galenovog spisa O otrovi-ma. Osim ovoga on se poziva i na druge au-tore.

4) Spis o zaraznim bolestima

Ovaj spis nalazi se od lista 61–73, i onje namewen lekaru. U wemu se govori o ku-gi, bogiwama i morbilima.

Tuma~ewe etiologije ovih oboqewa za-snovano je na klasi~noj Galenovoj mijazma-ti~noj teoriji, a sadrì i gledi{ta Hipo-krata. Spomenuta gledi{ta postojala su unauci do XVII veka i docnije {to vidimo izspisa Mauriceau-a izdatog 1668. godine. Osimovoga u wemu se govori o kozmi~kom utica-ju na nastajawe epidemija. Ovo shvatawe jedosta dugo postojalo i u evropskoj nau~nojmedicini.

U ovom spisu su vrlo zanimqiva mestakoja se odnose na gledi{ta medicinske na-uke u vreme postanka spisa u vezi sa zara-znim bolestima od kojih su neka postojalau nauci sve do velikih Pasterovih otkri}azakona infekcije. Nesumwivo je da su odwih najzanimqivija ona koja se odnose nashvatawe da postoji grupa prilep~ivih obo-qewa, kao i neka gledi{ta o epidemiologi-ji kuge koja isto tako imaju svoju nau~nupodlogu i sa gledi{ta savremene medicine,a to je tvr|ewe da je najve}i broj oboqewaod kuge, kada se ona javi preko leta, pa pre-ma ovome i da su tada najteè posledice odwenog harawa. Isto tako je vrlo zanimqi-vo gledi{te koje se odnosi na preduzimawemera za spre~avawe preno{ewa kuge. Za nasje ono utoliko zna~ajnije {to se u~ewe \i-rolama Frakastra (De contagione et contagi-osis morbis) da se zarazna oboqewa prenoseod obolelih na zdrave u medicinskoj naucijavqa 1546. godine, u vreme prepisivawa Hi-landarskog medicinskog kodeksa. Ovo gledi-{te bilo je od revolucionarnog zna~aja zadaqu borbu protiv epidemija, jer pod uti-cajem ovog u~ewa po~iwu da se koriste ka-rantini za borbu protivu zaraznih bolestikoji }e u wihovom suzbijawu imati vrlozna~ajnu ulogu.

Pored ovoga postoje jo{ neka gledi{ta uovome spisu koja su se koristila u borbiprotivu infektivnih oboqewa, ~ak i do pr-ve polovine XIX veka, a to su: upotreba sir-

13


}eta za dezinfekciju kod kuge, kao i miri-sawe prijatnih mirisa. Iste ove mere za su-zbijawe kuge preporu~ivao je i [raud, pred-sednik Austrijske carske komisije za suzbi-jawe Iri{ke kuge u Sremu 1795. godine, dokje sve do ukidawa Zemunskog kontumaca no-vac primqen za prodatu robu od turskih po-danika stavqan u sud sa sir}etom i odatleuziman sa {tipaqkama i davan prodavcu, au-strijskom podaniku.

Iz svega ovoga proizilazi da Spis o za-raznim bolestima po svojoj nau~noj vrednostispada me|u najzna~ajnije spise Hilandarskogmedicinskog kodeksa. On najubedqivije govo-ri da je wegov sastavqa~ poznavao najsavre-menija gledi{ta tada{we medicinske nauke.

Zbog izvanredno ta~no opisane klini~keslike zaraznih oboqewa i spomenutih gle-di{ta o zna~aju profilakse u suzbijawu za-raznih bolesti, epidemiologiji kuge itd., onje od osobitog zna~aja za nauku. Sude}i pomateriji i latinskoj terminologiji koju sa-drì, on je postao pod uticajem zapadwa~kemedicine.

5) Spis o utvr|ivawu bolesti pomo}u mokra}e (uroskopiji)

Ovaj spis nalazi se na listovima 138–147i 175–182 (Sl. Br. 2). To je jedan od op{ir-nijih spisa u na{em kodeksu. Ako se pola-zi od toga da je u sredwem veku ovo bio naj-ra{ireniji priru~nik i da bez wega nijemogao biti ni jedan lekar, onda je to sasvimrazumqivo.

6) Spis o malarijiOvaj spis nalazi se od lista 103–110.Tako se u wemu veli: „Postoje tri gro-

znice koje nastaju zbog velike gwilosti (ko-lere). Jedna od wih uhvati samo jedan dan,druga svakog dana, a tre}a svakog drugog.Posledwa je najlak{a. Groznica nastajeuglavnom zbog raspadawa materije u organi-zmu (gwilosti) i nakupqawa flegme. Zbogtoga {to se posledwa nagomilava te dolazido pojave oboqewa od groznice.“

7) Spisi o pripremawu lekova

U spisima koji se odnose na pripremawelekova govori se o razli~itim na~inimawihove upotrebe i me|u wima su najzna~aj-niji oni koji se odnose na uputstva za sa-stavqawe masti (l. 168–190), pripremawepilula (l. 81), emplastra (l. 190–191) i pri-premawe sirupa. U posledwem se govoriuglavnom o uputstvima za upotrebu lekova.

8) Spis o oboqewu kauzos (pegavomtifusu?)

Ovaj spis nalazi se na listu 114–116.

9) Spis o akutnim ogwicamaOvaj spis nalazi se od lista 77–128. (Sl.

br. 4). U wemu se vrlo op{irno govori o pa-togenezi i terapiji ogwica.

10) Spis o pu{tawu krviOvaj spis nalazi se na listu 11–14. U we-

mu su data uputstva kako treba pu{tati krvu sva ~etiri doba godi{wa. On je kra}e sa-drìne.

11) Spis o crevnim infektivnim oboqewima

Ovaj spis nalazi se na listu 98–100.

12) Prakti~na medicinaU ovo poglavqe svrstali smo svu materi-

ju koja se odnosi na le~ewe i ona obuhvatagotovo sve grane prakti~ne medicine.

13) Spis o lekarskoj eticiU Hilandarskom medicinskom kodeksu sa-

~uvana su dva spisa o lekarskoj etici.


14

Od ova dva spisa naro~ito je zanimqivposledwi, jer se u wemu govori ne samo o le-karskoj etici ve} i o du`nosti lekara da su-zbija nadrilekarstvo, pa je zbog toga on za-nimqiv za nas i sa te strane. Ova okolnostpredstavqa najubedqiviji dokaz da je autorHilandarskog medicinskog kodeksa bio lekarvisoke stru~ne spreme. To je razlog {to }e-mo ovde prikazati wegovu sadrìnu u slo-bodnom prevodu. Ovaj spis je deo spisa opulsu i on se nalazi na listu 3. Wegov na-slov preveden na dana{wi srpski jezik gla-sio bi: Savet lekaru kako treba da postupakada dolazi da pregleda bolesnika.

U wemu se vidi da lekar ne treba odmahpo dolasku da pristupi pregledu bolesnikai pipawu pulsa. On je duàn da prethodnouzme sve podatke u vezi sa bolovawem bole-snika (anamneza). Ovo je neophodno potreb-no zato {to se samo na osnovu pulsa ne mo-è postaviti ispravna dijagnoza. Po{tosvako uzrujavawe uti~e na promenu pulsa, onje duàn da {to obazrivije postupi pri pre-gledu bolesnika. Osim ovoga, on se ne smezbuniti od prisutnih prijateqa bolesniko-vih koji su do{li da ga obi|u. Pri ovomelekar ne sme da bude lakom na novac i daga to rukovodi pri le~ewu bolesnika, negoqubav prema ~oveku kome je pozvan da pomog-ne. Po{to se vrlo ~esto doga|a da uku}anitraè pomo} za bolesnika od raznih nadri-lekara, moè se dogoditi da ovakav na~inle~ewa pogor{a wegovo stawe. To je razlog{to lekar mora uvek ra~unati na ovu mogu}-nost. Dobijawe ovakvih obave{tewa oteà-va i pojava {to uku}ani poku{avaju gotovouvek da to prikriju od lekara. Zbog ovogaon mora sam da se postara jo{ odmah po do-lasku u ku}u bolesnika da ovo prona|e. Uslu~aju da na|e lekove („bilije“) koje jepreporu~io nadrilekar, to odmah mora re}ibolesniku („Jegda vidi{ neku travu... i re-ci jemu evo {to ti je...“) i opomenuti ga daje to razlog {to mu se bolest pogor{ala.

Doseqavawe Srba na Balkan pada uvreme tzv. Mra~nog sredweg veka (ko-ji grubo odgovara periodu od 500. do

1050. godine nove ere). Isto~no rimsko car-stvo, Vizantija, sa sredi{tem u Konstanti-nopoqu, dana{wem Istanbulu, bila je u bo-qem ekonomskom poloàju od Zapadnog, sasredi{tem u Rimu. Sve do po~etka 13. vekamedicina u Vizantiji bila je superiornijaod medicine u Zapadnom rimskom carstvu.Zasnivala se na galenskoj tradiciji nau~nemedicine. Tada je bilo bolnica, kao {to jeona u Pantokratorovom manastiru u Kon-stantinopoqu, osnovana 1136. godine, koje suimale oko 50 posteqa i ambulantnu slu`bu.Pomenuta bolnica imala je pet odeqewa:odeqewe za povrede i prelome sa deset po-steqa; odeqewe za bolesti oka ili trbuhasa osam posteqa; odeqewe za ène sa dvana-est posteqa i dva odeqewa sa po deset po-steqa za mu{karce. Bilo je i oko desetakrezervnih posteqa. U woj su radili brojnilekari, obu~eno medicinsko osobqe i po-mo}no osobqe koje je vodilo brigu o obez-be|ewu i pripremawu hrane, higijeni i ce-lokupnoj ekonomiji bolnice. U bolnici jekori{}en ~itav spektar lekova i terapij-skih postupaka. Oko osam kilometara od ma-nastira bio je leprozorijum u kome je bilaobezbe|ivana samo nega i ishrana bolesni-ka. Konstantinopoq je tada imao oko 300hiqada stanovnika. U drugom po veli~inivizantijskom gradu, Solunu, 1185. godine bi-la je samo jedna bolnica. Smatra se da je

osvajawe Konstantinopoqa od strane krsta-{a 1204. godine omogu}ilo da se kopiraju ne-ke vizantijske medicinske institucije nazapadu. Tako se ve} 1250. godine u nekimgradovima severne Italije i Francuske sre-}u bolnice do 200 posteqa i sa velikimbrojem osobqa, koje su postale institucijedru{tvene brige o obolelim.

Situacija u zapadnoj Evropi u vremeMra~og sredweg veka bila je mnogo gora ne-go u Vizantiji. Propadawe imperije imaloje katastrofalne posledice po ekonomiju,{to se naro~ito te{ko odrazilo na staweu gradovima. Broj lekara se smawivao, kva-litet lekarskog rada opadao kao i kvalitetmedicinskih tekstova koji su im bili do-stupni. Umesto medicinskih rasprava, sluì-lo se kratkim priru~nicima, a umesto far-makopejom, listama lekova. Nedovoqno po-znavawe klasi~nih jezika onemogu}avalo jeili umawivalo mogu}nost ~itawa starih me-dicinskih tekstova. Od 9. veka medicinske{kole koje su nastale oko nekih ve}ih ma-nastira omogu}ile su da se medicinski tek-stovi na gr~kom, a pre svega na latinskom,bar po~nu prepisivati a kasnije i prou~a-vati. No, broj tih {kola je bio mali da bise ozbiqnije odrazio na {irewe znawa izklasi~ne medicine. Wihov zna~aj je vi{e utome {to su klasi~na znawa sa~uvana za bu-du}a vremena.

Zavr{etak Mra~nog sredweg veka (oko1050. godine) u medicini zapo~eo je u Saler-nu (na ju`nom delu sredozemne obale Itali-

15



* Iz: „Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu“, Beograd, 2005.1 Prof. dr Bogdan \uri~i}, urednik i redaktor, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Medicina u Srbiji Nemawi}a, pod vla{}u vazala i pod turskom vla{}u*B. \uri~i}1

je). Zahvaquju}i trgova~kim vezama koje jetaj grad imao sa gr~kim i arapskim svetom,lekari u Salernu imali su prilike da odwih preuzimaju znawa u medicini. Pored to-ga, u blizini se nalazila bogata katedralaMonte Casino, sredi{te najnaprednije inte-lektualne elite u Evropi tog vremena. USalernu je ve} oko 1080. godine po~elo u~e-we ne samo prakti~ne, ve} i teoretske me-dicine. Od 1200. godine tu se prevode arap-ski tekstovi na latinski jezik i ponovo seuvodi galensko u~ewe u medicini, a od 1250.godine po~elo je izvo|ewe prakti~nih ve`biiz anatomije na ìvotiwama, jer su disekci-je qudskog tela bile zabrawene.

Arapski osnovi latinske medicine dobi-li su na snazi u [paniji kad su @erar (Ge-rard) iz Kremone i drugi preveli arapsketekstove kao {to su Kanon od Avicene (IbnSina) i O stepenima delovawa lekova od Al-Kindi-a, tako da je ve} oko 1090. godine ve-}ina galenskih i drugih tekstova iz arapskemedicine ve} bila prevedena.

Pored prevoda starih medicinskih tek-stova do{lo je do razvoja univerzitetskemedicine, najpre u severnoj Italiji (Bolo-wa i Padova), a zatim u Francuskoj (Parizi Monpeqe). Broj studenata je bio mali, di-plomirala su obi~no jedan do dva studentagodi{we, osim u Bolowi i Padovi, gde jestudiralo i diplomiralo vi{e studenata,{to nije ~udno jer je studirawe trajalo se-dam godina, ukqu~uju}i i jedan kurs iz sli-karstva, pre svega crtawa.

Izgleda da, bar u prvom periodu, doseqe-na srpska plemena nisu imala jedinstvenudràvu ve} su bila izdeqena u vi{e obla-sti sa sopstvenom organizacijom. I kasnije,u periodu pre pojave dinastije Nemawi}a,organizacija i stawe srpske dràve bili sutakvi da je malo verovatno da je mogla pri-miti ozbiqnije uticaje medicine, bilo saIstoka ili sa Zapada.

Brzi prosperitet srpske dràve nastaoje kad je na weno ~elo do{ao veliki ùpanStefan Nemawa 1166. godine. Pod dinasti-jom Nemawi}a srpska dràva }e postatiekonomski i vojni~ki sna`na. Zbog svog ge-


16

ografskog poloàja Srbija je na izvestanna~in bila most izme|u Istoka i Zapada,pa je i medicina u Srbiji bila pod utica-jem Istoka i Zapada. U woj su primewiva-na znawa anti~kih lekara Hipokrata, Gale-na, Aristida i drugih. Terapijska medici-na u Srbiji bila je pod sna`nim uticajemmedicinskih {kola u Salernu i Monpeqeu,ali se uticaj nau~ne medicine nije prosti-rao na celokupnu teritoriju i svo stanov-ni{tvo. Wega su naj~e{}e le~ili priu~e-ni lekari, laici i varalice. Mnogi su spastraìli u molitvama, vraxbinama, ostaci-ma paganskih rituala, ali neretko i u tzv.„lekaricama“ („lekaru{ama“) koje su pred-stavqale zbirke spisa poznatih bolesti irecepata za le~ewe, a koje su predstavqa-le prera|ene prevode latinskog spisa Prac-tica brevis ~iji je autor Jovan Platearis (Io-anes Platearis) iz Salernske medicinske{kole. Ovi spisi su kod nas kori{}eni do18. veka.

Na sveukupni razvoj srpske dràve, pa iwene medicine, najvi{e je uticao RastkoNemawi}, najmla|i sin Stefana Nemawe,potowi sveti Sava. Kao svetogorski monah,a kasnije kao srpski patrijarh, on je mnogoputovao po Vizantiji i Bliskom istoku ibio rado priman od vladara, crkvenih vero-dostojnika, vlastele i u~enih qudi tih ze-maqa. Znao je da je Srbiji neophodan eko-nomski, kulturni i duhovni razvoj da bi onazauzela dostojno mesto u zajednici naroda.On je posebno shvatio da napretka ne moèbiti bez zdravstvenog i svakog drugog pro-sve}ivawa. Godine 1198. bio je u poseti vi-zantijskom caru Aleksiju III u Carigradu.Pored ostalog tada je posetio i Porfirnupalatu u kojoj se nalazilo porodili{te ukome su se pod nadzorom najboqih lekarapora|ale i vizantijske carice. Ve} slede}e,1199. godine, zajedno sa svojim ocem, mona-hom Simeonom (ime koje je veliki ùpanStefan Nemawa uzeo po{to je napusti pre-sto i zakalu|erio se na Svetoj gori) osno-vao je prvu srpsku bolnicu u manastiru Hi-landaru. U po~etku, bolnica je bila sme-{tena samo u jednoj sobi sa osam posteqa.

U doba kraqa Milutina bolnica je pro{i-rena, da bi u vreme vladavine cara Du{anaimala {est bolesni~kih soba sa po dve po-steqe. On je bolnici odredio pomo} od 200venecijanskih berbera godi{we i dao ~amacza lov ribe za wene potrebe. Pored bolni-ce nalazila se kuhiwa i kapela. U bolnicije zimi loèna vatra, {to nije bio slu~ajsa ostalim manastirskim prostorijama, i ukojoj su bolesnici dobijali boqu hranu ne-go ostalo hilandarsko bratstvo. Godinu da-na kasnije sveti Sava je izdao Hilandarskitipik, prvi crkveno-pravni spis, u kome jepropisao da je briga o bolesnima jedna odnajva`nijih du`nosti hilandarskih monaha.U glavi 40. tipika, koja nosi naslov „Obolnici i rabotaju{teh bolem“ (bolni~ari-ma) kaè se: „Rekao sam ranije ne{to maloo bolesnoj na{oj bra}i. Sve {to se ti~ebrige o wima stavqa se Igumanu u du`nost.Potrebno je da se o wima, bolesnima, vi{ezna. Nare|ujemo da se za bolesnike izabere}elija, soba koja ima izgled bolnice i da sepostave posteqe za bolesne i da im se dadebolni~ar da ih opsluùje. Ako bi, ne dajBog, mnogi od wih pali u bolest, da im sedodele dva bolni~ara i jedna velika arula(tj. ogwi{te od bakra skovano i pokretno)na kom bi se za bolesnika voda zagrevala itopio ukrop (odnosno lekoviti melem)“. Le-kovi su spravqani od biqaka koje su braneu okolini i od lekovitih biqaka ~ije je se-me doneo sveti Sava i koje su gajene u ma-nastirskom dvori{tu. Uputstvo o gajewu bi-qaka i pripremawu lekova propisao je sve-ti Sava.

Do{av{i u Srbiju, sveti Sava je po~eoosnivati bolnice i pri srpskim sredwove-kovnim manastirima. Najve}a i najpoznati-ja bila je bolnica u manastiru Studenica,osnovana 1208. godine. Kakav je to veliki do-ga|aj bio u istoriji srpske medicine govo-ri ~iwenica da je u to vreme u Londonu po-stojala samo bolnica Svetog Bartolomeja(St. Bartholomew’s) osnovana 1123. godine, a daje druga, bolnica Sv. Tome (St. Thomas’s),osnovana tek 1215. godine, sedam godina po-sle bolnice u Studenici. Sveti Sava je

17


1208. godine izdao Studeni~ki tipik ko-jim je propisao pravila za opho|ewe sa bo-lesnicima. U ovoj bolnici su le~eni ne sa-mo monasi i radnici na manastirskim ima-wima, nego i svetovna lica. Zato se onasmatra prvom srpskom bolni~kom ustanovom.U woj su le~ene povrede, oboqewa, umno po-reme}ene osobe i ginekolo{ko-aku{erskaoboqewa.

Da se u Studenici sna`no ose}ao duhbolnice u woj, dokaz su i motivi na freska-ma koje su naslikane u kasnije izgra|enojcrkvi. Na ju`nom zidu Kraqeve crkve, kojuje 1314. godine izgradio car Stefan Uro{,naslikana je freska Hristovog ro|ewa nakojoj je uo~qiva nega svete porodiqe Mari-je, a u delu freske gde je prikazano kupawenovoro|en~eta vidi se kako se isprobavatemperatura vode za kupawe i babice kojepreko ruku nose ~iste pe{kire. Na jednojdrugoj freski prikazan je sveti Kozma kojiu ruci drì lancetu. Sveti Kozma i Damjanbili su Arabqani, bra}a blizanci i hirur-zi, koji su pre{li u hri{}anstvo. Poslemu~ewa pogubqeni su oko 300. godine noveere. Oni su progla{eni za svece, za{titni-ke hirurga-berbera. Ina~e, lanceta je bilainstrument za pu{tawe krvi – flebotomi-ju, koja je bila jedan od najstarijih na~inale~ewa. Praktikovana je jo{ kod starih Gr-ka i Kineza i odràla se sve do devetnae-stog veka. Skoro svaka bolest, ukqu~uju}i io~iglednu malokrvnost, smatrala se indika-cijom za pu{tawe krvi, a da je po~etak ve-likog posta najpogodnije vreme za pu{tawekrvi. Smatarlo se da nije dobro krv pu{ta-ti kad mesec opada i kad duva ju`ni vetar.

Sveti Sava je napisao i Nomokanon, krm-~iju svetog Save kojom su regulisani odno-si dràve prema pojedincu. Nepo{tovaweNomokanona ka`wavalo se strogo, ponekad inajstroòm kaznom. Tako, na primer, ako de-ca ne bi vodila brigu o svojim bolesnimiznemoglim roditeqima, gubila bi pravo nanasle|e. Nomokanonom su bile predvi|enevrlo stroge kazne za „magijnike“, tj. nadri-lekare i „otrovnike“, tj. zaga|iva~e koji seuhvate na delu. Osu|ivano je praznoverje i

sujeverje. Zato se sveti Sava smatra uteme-qiva~em nau~ne medicine i prvim piscemstru~ne medicinske literature i zakonodav-stva u Srba.

Pouzdano se zna da je u 13. veku nekoli-ko lekara iz Italije radilo u Srbiji. Kadbi se osetila potreba za lekarima, srpskidvor ili vlastela bi ih traìli uz pomo}Dubrova~ke republike, a nalaèni su u Ita-liji. Italijanske medicinske {kole su u tovreme bile najboqe u Evropi. Mnoga otkri-}a u medicini desila su se u italijanskimgradovima jer su oni bili liberalniji pre-ma istraìvawima lekara. Zato su lekari izEvrope dolazili u Italiju radi studija. Ta-ko je William Harvey (1578–1627) otkrio kr-votok u Padovi, a kad je 1628. godine u rod-noj Engleskoj objavio svoje delo, progla{enje ludim. Koliko je engleska medicina zao-stajala za italijanskom u to vreme, vidi sei po tome {to su ko{tana sr`, znoj, krv iprah sastrugan sa lobawe kriminalaca osu-|enih na smrt 1618. godine bili na zvani~-nom spisku lekova u Engleskoj. Drugi pri-mer je da je Nemac Johan Georg Wirsung 1642.godine u Italiji otkrio pankreasni vod.

U vreme kraqa Milutina („velikog zida-teqa“, kako je za wega rekao biogaf Dani-lo II) srpska dràva je bila prosperitetnazemqa. Za svoje vladavine podigao je vi{e od40 crkava i manastira, ne samo u Srbiji ve}i u Vizantiji, Jerusalimu i drugde. U Cari-gradu, uz dozvolu svog tasta, gr~kog cara An-dronika II, 1322. godine obnovio je manastirJovana Prete~e, koji je, zajedno sa prate}imzgadama, bio potpuno uni{ten u poàru, „...umestu kod svetog Prodroma...“, koje se nala-zilo u Petri, delu grada nedaleko od carskeVlahernske palate. Uz manastir on je osno-vao bolnicu „strancima za odmor i bolesni-cima za ponude i le~ewe“. U bolnicu je do-veo „mnoge ve{te lekare“, dao im „mnogozlata i {to im je na potrebu da neprestanonadziru bolesnike, le~e}i ih... da niko odbolesnih ne uznegoduje, no {to traè da imse dade“. Pri ovoj bolnici osnovao je medi-cinsku {kolu, koja je u svemu ista sa drugimmedicinskim {kolama tog vremena. To je pr-


18

va medicinska {kola koju su Srbi osnovali.U ovoj {koli po~etkom 15. veka predavao jeJovan Hortosmen, koji 1405. godine prepove-zao Dioskuridov kodeks iz 412. godine, napi-san za Aniciju Julijanu, k}erku imperatoraOlibija. U ovoj {koli nauku o unutra{wimbolestima i dijagnostici oboqewa na bazipipawa pulsa predavao je Jovan Argiropu-lis (Joannes Argiropulis), za koga neki istori-~ari tvrde da je bio Srbin, rodom iz Pomo-ravqa, a da je gr~ko ime i prezime uzeo zbogtoga {to je u to vreme bio obi~aj da leka-ri uzimaju gr~ka a kasnije italijanska ime-na. Naime, smatralo se i da svaki lekar mo-ra znati gr~ki, jer je jo{ Aulus Cornelius Ga-len (130–200 nove ere), savetnik Marka Au-relija, rekao: „Ako ne èlite da nau~itegr~ki, onda ste barbari“. U {koli je u~ilonekoliko studenata, {to je ina~e bio slu~aj

Slika 1. Jovan Argiropulis i skica srpske bol-nice u Carigradu. Na vrhu slike je spisak we-govih u~enika (vizantijski rukopis iz 15. veka).

i na drugim {kolama toga vremena, pa i ve-kovima kasnije. Broj studenata }e se jako po-ve}avati tek u drugoj polovini 19. veka.

Jovan Argiropulis je posle pada Cari-grada u turske ruke 1453. godine, prebegaou Italiju i postao profesor medicinskih{kola u Padovi, Rimu, Milanu, Paviji, anajvi{e u Firenci. Uveo je Vizantijsku di-dakti~ku praksu u italijansku medicinu, averovatno i obrazovne programe, prevodioje Aristotelove radove na latinski jezik iuticao na istaknute humaniste Italije.Umro je u Rimu 1487. godine. U toku tri da-na pqa~kawa i pusto{ewa Carigrada uni-{tena su mnoga neprocewiva blaga najve}ecivilizacije tog vremena, pa i bolnica i{kola u Carigradu, koje su bile opqa~ka-ne i razorene, a manastir napu{ten. Godi-ne 1463. sultan Mehmed II ga je pokloniomajci velikog vezira Mahmud Pa{e, koja jebila Srpkiwa i koja je ostala u pravoslav-noj veri.

Kraq Milutin je osnovao bolnicu i ucrkvi svoje zadu`bine Svetog Arhangela uJerusalimu, koju je 1315. godine podigao u~ast zajedni~ke pobede Srba i Vizantinacanad Persijancima. Ovoj bolnici car Du{anje 1348. godine darivao manastir Vrawicu naSkadarskom jezeru, a pomagali su je i zet-ski vladari \ur|e Stratimirovi}, Bal{aIII i Ivan Crnojevi}.

U manastirima Srbije kraq Milutin jeosnovao bolnice sa naro~ito „mekim poste-qama“, u koje su za negovawe primani ~ak ineizle~ivi bolesnici. One su od Kraqa bi-le dobile „mnoga sela“, pa su bolni~ki pri-hodi bili tako veliki da su bolnice moglepla}ati „mnoge lekare samo da neprestanobudu kod bolesnika“. Kraq Milutin je timlekarima dao „mnogo zlata“, ali je i kontro-lisao wihov rad. On je odredio naro~itevelikodostojnike „kraqevstva mu“ da redov-no obilaze bolesnike, da im ispune svakuèqu „jer nijedan bolesnik ne treba ni za{ta da se àli“.

Bolnica kraqa Stefana Uro{a III Nema-wi}a (Stefana De~anskog) bila je jedna odnajve}ih bolnica u Srbiji. On je, pored svo-

19


je zadu`bine Visokih De~ana, 1330. godineosnovao bolnicu koja je bila organizovanapo ugledu na bolnicu u Pantokratorovommanastiru u Carigradu. U woj je bilo petodeqewa: za le~ewe bolesnika „koji su ima-li izjedeno lice od uzavrele krvi, po{to imje meso otpalo i po{to su se prsti otrgnu-li od samih okolnih kostiju i razdelili od~lanovog sastava“, odeqewe „za one koji ni-su mogli slobodno disati radi unutra{wequtosti“, odeqewe za one „koji su se sasvimsavili i nisu ni{ta mogli raditi“, odeqe-we za le~ewe onih „koji boluju od svete bo-lesti“ (epilepti~are) i najverovatnije iodeqewe za le~ewe o~nih bolesti. U ovojbolnici inspekciju je vr{io Kraq li~no.

Stefan De~anski je bio izuzetno neàni dare`qiv prema bolesnicima. On je nare-|ivao da se „mirisima zabaru{i bolni~kizadah“. Razgovarao je sa svakim bolesnikom,jednome je davao novaca, drugoga je te{iogrle}i i qube}i ga „sa o~ima punim suza“.Znao je da ~itave no}i provede kraj poste-qe kakvog te{kog bolesnika. Dok su skorosve bolnice pri manastirima postojale sa-mo do propasti srpske sredwovekovne drà-ve, bolnica pri manastiru Visoki De~aniodràla se do 1912. godine, a bolnice u Hi-landaru do danas.

Slika 2. U desnom krilu konaka manastira VisokiDe~ani nalazila se bolnica (bakrorez G. Sto-janovi}a iz 1745. godine)

Kraq Stefan Du{an je sredinom 14. ve-ka postao kraqem Srba, Grka, Bugara i Ar-banasa i osnovao je dvor u Skopqu gde je ikrunisan za cara. Srbija je u wegovo vremebila na vrhuncu svoje mo}i. Kod wega je1333. godine bio lekar magister Antoniuskoji je imao veliki uticaj na dvoru. CarDu{an je 1343. osnovao bolnicu pored svojezadu`bine Svetih Arhangela u Prizrenu. Utipiku ove bolnice pisalo je da je „bolni-ca osnovana za sme{taj i negovawe bolesni-ka“, „da bude ura|ena po zakonu koji je pro-pisao kraq, na{ otac, i da ima dvanaest po-steqa“, da „ako se ko razboli da (bude) ubolnici a hromi i slepi da se ne drè“.

Povremeno su u Srbiju iz Italije pozi-vani lekari da le~e kraqa i ~lanove wego-ve porodice i velmoà. [kolovani lekaridolazili su vi{e u 14. i 15. veku. Godine1324. i 1329. u Srbiji je boravio magisterEgidius radi le~ewa Stefana De~anskog, au Kotoru, jedinoj srpskoj pomorskoj luci,1326. godine, radio je lekar Filip od Fer-me (Philippus de Fermo). U toj bolnici je1354. godine radio lekar Milicinus de Praese-rin za koga se kaè da je bio srpskog pore-kla, a u Kotoru je radio hirurg Marin Ba-ranin (Marino de Antibario) poreklom iz Ba-ra. Tako je Albertino Kamurata iz Padove1385. godine nekoliko puta dolazio radi le-~ewa Bal{e II Bal{i}a, a od 1387. do 1389.tri puta radi le~ewa \ur|a Stratimirovi-}a-Bal{i}a. Na dvoru zetskog kneza \ur|aStratimirovi}a radio je lekar JakomusSergerius i magister \ovani Antonius izAnkone koji je po nalogu Dubrova~ke repu-blike tokom 1417. i 1418. godine nekolikoputa boravio na dvoru Bal{e III Bal{i}a.

Srpski knez Lazar je pored svoje zadu-


20

`bine Ravanice 1389. godine osnovao bolni-cu. U biografiji kneza Lazara stoji: „Sazi-da i drugi hram, koji leì na isto~noj stra-ni podgorju toga mesta, blizu careve lavrei podiè bolnicu za monahe, za strance iraslabqene (koji su bolovali od neizle~i-vih bolesti)“. Bolnici u Hilandaru je „po-klonio mnoga sela da od wihovoga prihodasvake godine troi sto angija za negovawe iutehu bolesnika“. Izgleda da su mawe bol-nice postojale kod svih srpskih sredwove-kovnih manastira.

Despot Stefan Lazarevi} je 1407. godineod Dubrova~ke republike traìo da mu po-{aqe jednog lekara. Lekar Danilo de Pasi-nis iz Verone bio je poslat u Srbiju u ko-joj je proveo tri meseca. Despot Stefan jeve} ranije u Beogradu osnovao bolnicu (ka-ko kaè Konstantin Filozof, „...sazidabolnicu-stranprijemnicu, za bolne na naj-sla|oj vodi, oko koje je zasadio svakojakogizabranog vo}a i priloì sela i nasledstvomnogo u kojoj bolne i strane hrawa{e iolak{awa wima dava{e“). U woj je radio~uveni lekar Amatus Luzitanus koje je zavo-leo Beograd, ostao i u wemu umro. Beogradje tada imao biblioteku sa vi{e od 600kwiga. U to doba u Srbiji je bio i lekarHyeronimus de Sancto Miniato iz Firence, aposle wega (1437–1439) doctor Jacobus Protho-notarius iz Mesine koji je i umro u Srbiji.On je ujedno bio i posledwi u~eni lekar uSrbiji sredwega veka, jer posle smrti cari-ce Milice i Stefana Visokog niko vi{enije traìo po Dubrovniku i italijanskimuniverzitetima u~ene lekare za Srbiju. Je-dino je na dvoru Despota \ur|a Brankovi-}a bio Italijan Angelo Muado koji je uzsvoju titulu dopisao „lekar vladara Ra{kei Albanije“.

U 14. veku u Kotoru su osnovane dve bol-nice, a u 15. i tre}a. Hospital Sv. Duha osno-van je 1350. godine od strane Dobrotvornogdru{tva Sv. Duha. To je bilo u vreme caraDu{ana, kada je Kotor bio jedina srpska po-morska luka, jedan od najuglednijih srpskihgradova i koji je tada doìveo svoj najve}iekonomski prosperitet. Hospital Sv. Krsta

Slika 3. Bolnica kod manastira Svetih Arhangelau Prizrenu (rekonstrukcija po Nenadovi}u).

osnovan je 1372. godine od strane BratstvaSv. Krsta, koje je osnovano 1289. godine, udoba vladavine kraqa Uro{a II. Bolnica jeu po~etku sluìla za sme{taj siromaha iwihovo le~ewe. Stare{ina udruèwa bio jeujedno i upravnik bolnice. Kotorski lepro-zorijum osnovan je 1431. godine po ugledu naitalijanske leprozorijume i sme{ten izvanzidina grada, iza poru{enog manastira Sv.Frawe. Wegov prvi naziv je bio „Domus le-prosorum“, a kasnije „Hospitale St. Lazzaro“.Zna se da je leprozorijum postojao do prvepolovine 17. veka, kada prestaje da se pomi-we, {to je verovatno posledica zatvarawabolnice ili zbog odsustva ili malog brojaleproznih bolesnika. Bolnica je najpre ima-la jednog, a kasnije dvojicu stare{ina, kojisu se smewivali svake godine na \ur|evdan.Tada su birani i lekar, sudija i ~lanoviVelikog i Malog ve}a. Posledwi izbor iz-vr{en je 21. aprila 1621. godine. Bolnica senajve}im delom izdràvala od zave{tawagra|ana Kotora, naro~ito imu}nijih.

Srpski vladari nisu samo osnivali bol-nice nego su i pomagali vizantijske ustano-ve ove vrste. Tako je Stefan De~anski po-magao bolnicu Pantokratorovog manastira uCarigradu („...a naro~ito je mnogo blaga do-bila obiteq Pantokratorovog manastira“).êlnik Radi~ zave{tao je dve litre srebramanastiru Kostamonitu u Svetoj gori za is-hranu bolesnika („tako|e i |akonija da sedava u bolnicu“). Svi vladari i mnoge vel-moè su pomagali srpsku bolnicu u manasti-ru Hilandar. U tome su se naro~ito istica-li kraq Milutin, car Du{an i knez LazarHrebeqanovi}.

Za srpsku medicinu od ogromnog zna~aja jeHilandarski medicinski kodeks br 5173, ko-ji je objedinio sva dotada{wa medicinskaiskustva, savete i recepte. Wegovo pisawe,prepisivawe i dopuwavawe trajalo je od 11.do 15. veka. Nastao je po uzoru na spise me-dicinskih {kola zapadne Evrope, ali i vi-zantijske, arapske i afri~ke medicine. Bi-lo je uobi~ajeno da se takvi spisi pi{u sa-mo na latinskom jeziku. Jedino je jedan odposledwih prepisiva~a kalu|er Ni}ifor

21


svoju farmakolo{ku recepturu napisao na~etiri jezika. Zato se veruje da je on moraobiti obrazovan ~ovek, najverovatnije lekara ne obi~an monah. U Hilandarskom medicin-skom kodeksu opisano je le~ewe svih do ta-da poznatih bolesti. U wemu je preciznopropisan odnos lekara prema bolesniku pa seovaj spis smatra prvim srpskim spisom o me-dicinskoj etici i deontologiji. Kodeks jeosu|ivao nadrilekarstvo. U wemu se govorio hirurgiji ali ne i o operacijama.

Sve {to je pomenuto ukazuje da je do do-laska Turaka Srbija imala evropsku medici-nu. S wihovim dolaskom dometi srpske sred-wovekovne medicine polako tonu u zaborav,a Srbija u mrak i neznawe. Praiskonskistrah od nepoznatog i nepojamnog {iromotvara vrata nadrilekarima, vra~arama iostacima paganskih rituala. Qudi su vero-vali u isceliteqsku mo} lekova spravqenihod „16 svetskih lekovitih trava“, „zmijskogmesa“, „veprove masti“, „pti~jeg mleka“ i„mokra}e novoro|en~eta“, u amajlije i zapi-se. Vra~are i gatare su tada imale svojezlatno doba. Me|utim gatawe i vraxbine uSrba nisu ni iz daleka imale onu snagu kaou zemqama zapadne Evrope, najverovatnijezbog realisti~nijeg gledawa na{e crkve. USrba nije bilo su|ewa ve{ticama niti jeJevrejima zabrawivano da se bave le~ewem.Kao drugde Nomokanon svetog Save i Zako-nik cara Du{ana zabrawivali su nadrile-karstvo i vraxbine. Gatawe i vraxbine uSrba nisu kori{}ene ni{ta vi{e nego uItaliji i Francuskoj koje su imale medicin-ske {kole i fakultete.

Ako je u Srbiji i do{ao neki lekar, we-gova pomo} je mogla biti dostupna uskomkrugu povla{}enih u gradovima. Ostale bo-lesne i povre|ene tih 400 godina le~ili sulaici po na~elima narodne medicine. To subili qudi koji su se zanimali le~ewem iprikupqawem lekovitih trava. Zato su na-zvani „vidarima“ i „travarima“. Neki vida-ri su ve}u pa`wu obra}ali le~ewu rana iname{tawu i le~ewu preloma kostiju i i{-~a{enih zglobova. Ta ve{tina, ili boqe re-}i zanat, preno{ena je s kolena na koleno

u pojedinim porodicama koje su zbog togabile nadaleko ~uvene. Vidarima su na koli-ma i kowima dovoèni bolesnici iz dale-kih krajeva. Jo{ ~e{}e vidari su pozivanibolesnicima ~ije su ku}e ponekad bile uda-qene i po nekoliko dana hoda. Narodni vi-dari le~ili su i rawenike iz Ko~ine Kra-jine, iz Kara|or|evog i Milo{evog ustanka.U jednom aktu Praviteqstvuju{}eg sovjetanalazimo zapisano da je Kara|or|evom voj-vodi Antoniju Pqaki}u za wegovu komandudodeqen he}im-Janko. Verovatno je da je sva-ko odeqewe Kara|or|eve vojske imalo ta-kvog he}ima. Te{ke rawenke, sa kompliko-vanim ustrelima slali su u Beograd, gde ihje le~ila slavna vidarica onoga doba }iraMana (gospo|a majka) i wen sin he}im-To-mo Konstantinovi}. Ovaj je imao tako mno-go posla da nije mogao da se makne iz Beo-grada. Kada je pri osvajawu Uìca 1807. go-dine Kara|or|ev vojvoda Milo{ Obrenovi}bio te{ko rawen, odneli su ga u jednom ~ar-{avu, razapetom izme|u dva kowa ~ak u Be-ograd he}im-Tomi.

Od izvesne je vrednosti i zanimqivostipomenuti jo{ jedan na~in kojim se na{ na-rod za vreme ratovawa pod Turcima sluìo.Te{ki i dugotrajni bolesnici, koji su sebez uspeha le~ili od vidara i travara, po-ha|ali su slave i sabore ~uvenih crkava imanastira. Te slave i sabore odobravali suTurci, te je narod i iz velikih daqina nawih dolazio. Naro~ito su bili poznati sa-bori i slave manastira: Manasije, Studeni-ce, Gra~anice, Naupara, Visokih De~ana,@i~e, crkve u Poègi itd. Bolesnici izraznih krajeva bi se pore|ali u blizini cr-kve ili manastira u hlad kakvog ve}eg dr-veta, a pored glavnog puta, tako da su svizdravi posetioci crkvene slave morali pro-}i pored wih. Ko je od zdravih posetilacaznao kakav lek protiv neke bolesti, taj jedoti~nom bolesniku davao uputstvo i savet.Bolesnik mu se oduìvao daju}i mu kakav po-klon, obi~no par ~arapa, vezenu ko{uqu,pojas, a ponekad ne{to u novcu.

U takvim aktivnostima te{ko je shvati-ti da je prvi Srbin Jovan Apostolovi}


22

1757. godine u Haleu odbranio doktorsku di-sertaciju na latinskom jeziku pod naslovom„Kako ose}awa deluju na qudsko telo“. Ka-ko neki kaù „dana{wom terminologijom tobi se moglo smatrati prvom raspravom ostresu u medicinskoj istoriografiji“. Upredgovoru disertacije dr Apostolovi} jenapisao: „Mo`da sam ja prvi i jedini odslavnog srpskog naroda koji sam svoj duh po-svetio medicinskoj nauci“. Tako je dr Apo-stolovi} postao prvi Srbin s doktoratommedicinskih nauka.

Docnije, kad se ve} po~ela organizovativazalna Kneèvina Srbija, pa i kasnije ka-da je nova Srbija ve} imala u~enih diplomi-ranih lekara, hirurgija je jo{ bila u ruka-ma narodnih vidara i vidarica. ûvena ba-ba-Stanija bila je tako ve{ta u name{tawune samo sveìh nego i zapu{tenih i{~a{e-wa i u le~ewu prostih i komplikovanihpreloma kostiju, da je javno mi{qewe pri-moralo tada{wu kwaèvsku vladu da joj od-redi godi{wu penziju i da joj uputi nekoli-ko u~enika „kako weno znawe ne bi propa-lo“. Jedan od u~enika te {kole, àndarAleksa, pravio je konkurenciju dr Vladanu\or|evi}u, prvom hirurgu u novoj Srbiji.Drugi narodni vidar, ~i~a-Dimitrije iz Pa-ra}ina, punih 40 godina vr{io je reklinaci-je katarakte po celoj Srbiji. Jevto Du~i} izNadluga u Hercegovini ne samo da je uspe-{no operisao inkarcerirane hernije, negoje pravio i radikalnu operaciju slobodnihkila. U srpskom primorju, gde je u sredwemveku bilo najvi{e u~enih lekara iz Itali-je, nalazimo i srazmerno najvi{e ovih i ova-kvih ~uvenih narodnih „hirurga“: Marka Gi-qa~u i Andriju @ivaqevi}a iz Leèvaca,Krsta Medilovi}a iz Pa{trovi}a, Laza Go-roku}u iz Budve, Petra Mitrova Merxanovi-}a iz Risna, Marka Ili~kovi}a iz Crmnicei Mandu Petrovi}ku iz Trebiwa.

U Crnoj Gori, Hercegovini i Albaniji usredwem veku ra|ene su i trepanacije loba-we, operacije koje su u to vreme zabeleè-ne samo kod nekih naroda u Evropi. Trepa-nacija je ina~e vr{ena jo{ u preistorij-skom dobu. Ciq trepanacije, pravqewem

otvora na lobawi, naj~e{}e je bio da seomogu}i da iz we iza|e demon koji dovodido glavoboqe, melanholije i epilepsije. Ar-heolozi su na{li izvestan broj lobawa gdespojeni umetnuti komad lobawe ukazuje daje ova operacija ponekad bivala uspe{na.

Ova ve{tina, odnosno zanat, bila je na-sledna u Crnoj Gori, i prenosila se sa ocana sina. Tako je u Crnoj Gori poznata po-rodica Ili~kovi}, koja je radila trepana-cije kako zbog povreda, tako i zbog sujever-ja iz krvne osvete.

Igrom sudbine, srpski narod u toku pet-stogodi{weg ropstva pod Turicma nije ta-ko mnogo izgubio u medicini, jer sve do 19.veka u Evropi nije bilo zna~ajnijeg prodo-ra, ba{ {to se ti~e prakti~ne medicine.

Literatura

1. Kati} R.: Srpska medicina od 9. do 10. veka, Srp-ska akademija nauka i umetnosti, Nau~no delo, Be-ograd, 1967. 101–137.

2. Kati} R.: Poreklo srpske sredwovekovne medicine,Srpska akademija nauka, Beograd, 1981.

3. Gavrilovi} SV.: Zdravstvena kultura u sredwovekov-noj Srbiji. Zbornik radova sa simpozijuma o sred-wovekovnoj medicini u Srbiji. Pri{tina, 1989,19–28.

4. Pavlovi} VB.: Eti~ke norme u srpskoj sredwovekov-noj medicini. Zbornik radova sa simpozijuma o

23


sredwovekovnoj medicini u Srbiji. Pri{tina, 1989,45–58.

5. Velisavqev DM.: Etnomedicina u sredwovekovnojSrbiji. Zbornik radova sa simpozijuma o sredwove-kovnoj medicini u Srbiji. Pri{tina, 1989, 59–73.

6. Risti} M.: Bolnice u sredwovekovnoj Srbiji. Zbor-nik radova sa simpozijuma o sredwovekovnoj medi-cini u Srbiji. Pri{tina, 1989, 75–91.

7. Celina D.: Fitoterapija u sredwovekovnoj medici-ni. Zbornik radova sa simpozijuma o sredwovekov-noj medicini u Srbiji. Pri{tina, 1989, 117–125.

8. Vi}anovi} D.: Koreni srpske medicine. Video ka-seta. Centar film i CIP, Beograd.

9. Mihailovi} V.: O trepanaciji kod Srba. SrpskiArhiv 1920; sv. 7 i 8, 311–316.

10. \or|evi} V. Laboremus: Pozdrav Prvom kongresusrpskih lekara i prirodwaka. Prvih 100 godina urazvitku lekarske struke u Srbiji. Prvi kongressrpskih lekara i prirodwaka. Kwiga 1. Beograd,1905; 45–69.

11. Hilandarski medicinski kodeks N 517 (prevod), Na-rodna biblioteka Srbije, De~ije novine, Beograd,1989.

12. Mango S.: Oksfordska istorija Vizantije (prevod).Dereta; 2002:209–11.

13. Beninon E.: Stari medicinski instrumenti (pre-vod). Jugoslovenska revija, Vuk Karaxi}, Beograd,1980.

14. Duffin J.: History of Medicine, University of Toronto press,Toronto, 2000.

15. Poter R.: Cambridge Ilustrated History of Medicine. Cam-bridge university pess, Cambridge, 1996.

16. Lyons AS, Petrucelli RJ II: DieGesdichte der Medizin inSpiegel der Kunst. Du Mont Buchverlag, Köln, 1980.

Do otkri}a koja su u na{oj nauci u~i-nili Jeremi} i Tadi}, o lekarima ustaroj srpskoj dràvi, malo se zna-

lo.1 Istina, pre wih Jeri~ek je u kulturnomdelu „Istorija srpskog naroda“ prvi ukazaoda su u Srbiji povremeno boravili lekariiz Dubrovnika gde su dolazili na poziv srp-skih vladara.3 Ali sve ovo nije pruìlo ja-snu sliku o tome ko se sve bavio le~ewemu staroj srpskoj dràvi, kakve su stru~nekvalifikacije imali ovi lekari i kakav jebio wihov poloàj. Prvi ozbiqniji rad ko-ji je uneo svetlosti u vezi sa ovim pitawem,mada se on odnosi samo na primorski deostare srpske dràve, bio bi rad Kozijani}ai Stijep~evi}a, o lekarima staroga Kotora(od XIV do XVII veka).3 Otkri}e Hilandar-skog medicinskog kodeksa od strane \. Sp.Radoji~i}a, najvi{e je doprinelo da sazna-mo kakav je bio stru~ni nivo na{ih starihlekara, odnosno da li su oni bili dobri po-znavaoci tada{we nau~ne medicine ili ne.4

Ali i pored ovih otkri}a u na{oj naucipreovla|ivalo je gledi{te da su se le~e-wem u staroj srpskoj dràvi bavili uglav-nom samouki lekari ili u najboqem slu~a-ju lekari empirici. Na àlost, ovo gledi-{te, iako je li{eno svake nau~ne osnove,provla~i se kroz radove i nekih na{ih sa-vremenih istori~ara medicine.5

Kada se govori o postojawu lekara u srp-skim krajevima onda se mora ukazati na jed-nu zna~ajnu ~iwenicu a to je: da ova pojavavodi svoje poreklo ne samo iz vizantijskeve} ~ak iz anti~ke epohe. Tako je poznatoda su u vizantijskim gradovima Sloveni, po

svom doseqavawu, zaticali gradske lekare.Tako se u Kotoru spomiwe za vreme vizan-tijske epohe (III p. n. e.) jedan lekar, a ta-ko|e i u Ohridu, Beru i Vodenu (XIV v. n.e.) itd.

Moè se bez preterivawa re}i da je uvezi sa le~ewem kod Srba u sredwem vekubila sli~na situacija kao i u drugim ze-mqama Evrope, tj. da su se le~ewem bavili,pored doktora medicine, {kolovanih hirur-ga, i lekari empirici, samouki lekari, kaoi samozvani lekari.

Najstariji pomen o postojawu lekara uSrbiji poti~e iz 1326. godine, i on se od-nosi na Kotor.6 To je pomen o lekaru Fi-lipu iz Ferma (Philipus de Fermo, medicus pla-garum, habitator Cathari), {to pada u doba vla-davine Stefana Uro{a III Nemawi}a. Sude-}i po tome {to je pri postavqawu uslova zaokupaciju grada od strane Mle~ana, kotor-ska op{tina 11. aprila 1411. godine, poredostalog, zahtevala da se od prihoda od grad-ske carine pla}aju jo{ apotekar i dva le-kara (duo medico, unus phisicus alius curisicus,unus speciarius, unus barberius, etc.), obi~aj dr-àwa gradskih lekara je u Kotoru starijegdatuma od wegovog osvajawa od strane Nema-we 1181. godine.

Gradski lekari ne spomiwu se samo uPrimorju ve} i u nekim gradovima u unutra-{wosti. Tako se u dobra cara Du{ana (1354.g.) spomiwe jedan lekar srpskog porekla uPrizrenu. Sude}i po podacima iz Dubrova~-kog arhiva, on je uìvao dobar ugled (Mili-cinus de Praeserin homo domini imperatoris). Po-laze}i od toga {to na{ biograf Danilo ve-

25



* Iz: „700 godina medicine u Srba“, SANU, 1971. Beograd.1 Prof. dr Reqa V. Kati}, profesor Univerziteta u Beogradu.

O lekarima kod Srba u sredwem veku*R. Kati}1

li da su ve}u le~ivu mo} imale mo}i Srbasvetiteqa nego svetovni lekari, nekada sesmatralo da je na lekare kod nas zvani~nacrkva nerado gledala. Sli~no govori i Gli-gorije Camblak. Opisuju}i ~udesna izle~e-wa na grobu St. Uro{a III, on veli za jed-nog mladi}a koji „dav{i lekarima mnogoimawa, jer be{e od imu}nih, nikako nijemogao posti}i utehu stradawa (izle~ewa).Pa imawe rasto~iv{i postade besku}nik iprosjak“. Me|utim, ovo ne bi odgovaralostvarnosti, jer se u Pomeniku Univerzitet-ske biblioteke, iz XIV veka, spomiwe Kon-stantin vra~ na istoj strani gde se pomiwulogofeti i vojvode („A se pomen vlastelamvelikom i malom“). Pored ovoga, le~ewem suse bavila i crkvena lica. Ova praksa posto-jala je u na{im isto~nim i zapadnim kraje-vima. Zbog ovoga se moè smatrati da suprvi lekari u na{im bolnicama bili kalu-|eri. Da su se u Primorju bavili le~ewemi rimokatoli~ki kalu|eri, vidi se iz spi-sa kotorskog lekara G. Hristianopolusa, ukome se veli kako su se u Kotoru bavili le-~ewem i frawevci. Ovakva situacija bila jebezmalo sve do druge polivine XVIII veka,kada se javqaju prvi Srbi – {kolovani le-kari.

Lekari koji su zavr{ili medicinske{kole i radili u na{im krajevima u sred-wem veku po svome poreklu bili su uglavnomItalijani. Tako je bilo gotovo u celojEvropi, jer se najve}i broj medicinskih{kola nalazio u Italiji. Pri ovome je odinteresa za nas i to da li su u na{im kra-jevima boravili i vizantijski lekari. Naàlost, mi o ovome nemamo podataka. Aliukoliko su postojali, oni su u pogledu svo-jih stru~nih kvalifikacija morali zaostaja-ti iza italijanskih lekara, jer Vizantija uto doba nije imala medicinske {kole onogtipa kakve su bile na Zapadu. Ovim se mo-è objasniti pojava {to su srpski vladariza svoje potrebe uvek uzimali u slu`bu le-kare {kolovane u Italiji, a nikako u Vizan-tiji. I pored sve netrpeqivosti izme|u La-tina i Grka, sli~na situacija je bila i u sa-mom Carigradu. I tamo su bili mnogo cewe-


26

ni lekari italijanskih {kola. Ovo svedo~ina{ Konstantin Mihailovi} iz Ostrovice,koji veli da je lekar sultana Mehmeda, osva-ja~a Carigrada, bio \enovqanin nastawen upredgra|u Galati u Carigradu. Ina~e, o po-loàju lekara u Vizantiji dosta saznajemo izspisa nekih vizantijskih pisaca i on se nerazlikuje mnogo od poloàja lekara na Za-padu. Tako je, prema 11. pravilu Trulskogsabora (692. g.), hri{}anima bilo zabrawe-no da ih le~e lekari Jevreji. Ali i poredovih zabrana, nepoznati su progoni lekaraJevreja u Vizantiji i Srbiji.

Najstariji srpski lekari do XV veka bi-li su lekari empirici koji su izu~ili le-karsku ve{tinu kao zanat. Lekari takvihkvalifikacija bili su u ovom periodu nesamo u unutra{wosti Srbije, ve} i u Pri-morju, pa ~ak i u samom Dubrovniku. Dok-tori medicine u Srbiji prvi put se spomi-wu u prvoj polovini XV veka. Jire~ek na-vodi dva staro-srpska lekara. Prvoslava iz1298. (Pervoslavus medicus), koji se ina~e udubrova~kim izvorima spomiwe jo{ 1281.godine, i Men~u Baranina (Menca Antibara-nus, medicus) iz 1330. godine. Me|u najsta-rijim dubrova~kim lekarima bilo je iuglednih qudi. To je slu~aj sa GulijemomValerijanom, koji je bio ~uveni medicinskipisac i sin profesora medicine na uni-verzitetu u Bolowi. Pre nego {to je po-stao gradski lekar u Dubrovniku (1323. g.),on je bio od 1319. do 1320. godine li~ni le-kar bosanskog bana Mladena [ubi}a. Uslu`bi mladog kraqa Du{ana nalazio seoko 1333. godine lekar Antonije (magisterAntonius, physicus salariatus ipsius domini re-gis), koji je kod wega uìvao veliki ugled.\ura| Brankovi} je imao li~nog lekara,oko 1420. godine, Italijana magistra An|e-la Muada (Physicus domini Georgi Volchi, mag-nofici domini Rassie et Albanie), koji se pomi-we u dubrova~kim izvorima u vezi sa we-govim bavqewem u Beogradu. U to vremeradio je u Srbiji lekar Jeronim iz Firen-ce, a posle wega 1437–39. godine i doktorJakov Protonotarius iz Mesine, koji je iumro u Srbiji.

Jeremi} i Tadi} prikazali su nam ne sa-mo ìvot i rad dubrova~kih gradskih leka-ra ve} i onih koje je dubrova~ka vlada sla-la u na{e krajeve u slu`bu srpskih vlada-ra i feudalaca. Pored ve} ranije spomenu-tih, magistar Eqidius je dvaput boravio u Sr-biji radi le~ewa Stevana De~anskog, i to1324. i 1329. godine. Albertino Camurata izPadove bio je nekoliko puta u Zeti, jednomda le~i Bal{u II Bal{i}a (1385. g.), i triputa da le~i \ur|a Stracimirovi}a-Bal{i-}a (1387–89. god.). Godine 1403. \ur|a Stra-cimirovi}a le~io je i drugi dubrova~ki le-kar. Po svoj prilici da je to bio doktor Ja-kov Salgerijev iz Padove. Magister DaniloPasinis iz Verone dobio je oktobra 1407. go-dine odobrewe i tromese~no odsustvo od du-brova~ke vlade da ide u Srbiju radi le~e-wa despota Stevana Lazarevi}a. Sa despoto-vim zastupnicima, Gradi}ima, sklopio jeugovor na ~etiri meseca za mese~nu nagra-du od 80 zlatnih dukata ili 11 funti ~istogsrebra. Magistar \ovani Antonije iz Anko-ne, hirurg, „me{ter @ovan iz Jakina“, kakoga naziva srpski pisar, i{ao je po nalogudubrova~ke vlade nekoliko puta u Zetu dale~i Bal{u II Bal{i}a, gde se zadràvaopo nekoliko meseci, u jesen 1417. i u pro-le}e 1418. godine. Dugogodi{wi dubrova~kilekar magister Tomazeo de Pavia iz Anko-ne, „me{ter Tomaz sin me{tera @ivana“,kako ga naziva srpski pisar, i{ao je u Qe{da le~i Ivana Kastriota (1426. god.). Magi-ster Georgije Span iz Qe{a, prvo kotor-ski, a zatim i dubrova~ki gradski lekar,bio je odre|en 1449. godine da o tro{ku Re-publike po|e u Crnu Goru da le~i vojvoduGoj~ina \ura{evi}a-Crnojevi}a.

Ve}ina na{ih sredwovekovnih lekara,koji su ìveli i radili u Srbiji, za kojeznamo da su svr{ili medicinu, bili su Ita-lijani, iz Bolowe, Venecije, Ferma, Osima,Padove, Barlete, Trana, Rima, Napuqa, Mi-lana itd. Po Jeremi}u i Tadi}u, od 230 le-kara, koji se spomiwu u Dubrovniku od 1280.do 1808. godine, samo dvadeset je bilo slo-venskog porekla, dok je ve}ina bila itali-janskog porekla.

27


Od posebnog interesa za nas jeste pita-we {kolskih kvalifikacija lekara koji suìveli u Srbiji, kao i pitawe da li je uop-{te bilo Srba {kolovanih lekara. Podaciiz Kotorskog i Dubrova~kog arhiva pruà-ju nam dovoqno gra|e za upoznavawe {kol-skih kvalifikacija na{ih sredwovekovnihlekara. [to se ti~e pitawa da li je biloSrba {kolovanih lekara u sredwem veku,nemamo sa~uvanih bliìh podataka o wima,ali spisi Hilandarskog medicinskog kodek-sa najubedqivije govore da je u XIV i XV ve-ku bilo Srba {kolovanih lekara, koji su od-li~no poznavali savremenu nau~nu medicinu.U prilog ovome i{ao bi i pomen o NikoliVra~u iz XIV veka, koji je preveo jedan me-dicinski latinski spis „na srpsku kwigu“.

Prva blià obave{tewa o {kolskih kva-lifikacijama lekara u Srbiji poti~u iz1434. godine. Ona se odnose na lekara kojije le~io \ur|a Brankovi}a, Jakova (MagisterJacobus de Prothonotarius miles et medicinae doc-tor). On je do{ao u Srbiju na poziv despo-tov, pa je u woj i umro. Sli~na situacija bi-la je i u Kotoru, gde se prvi put spomiwegradski fizik doktor medicine 1493. godi-ne. To je bio Laurencije Fran~esko iz Mle-taka (spectabilis artium et medicinae doctor do-minus Laurentius de Francisci, phisicus sallariatusin Cathari).

Me|u wima je bilo i stru~waka vrlo vi-sokih kvalifikacija. Tako je jedan od wih\ovani Mangrela, koji je bio gradski fiziku Kotoru 1545. godine, bio profesor medi-cine (Excellens artium et medicinae professor do-minus Ionnes Baptista Mangrella). FerdinandoKardoso, isto gradski fizik u Kotoru(1614–1620. god.), rodom iz Venecije, bio jedoktor filozofije i medicine (illustrissimuset eccelentissimus dominus Ferdinando Cardoso,phylosophiae et medicinae professor).

Kakva je bio dru{tveni poloàj lekarakod nas, u Du{anovom zakoniku ne nailazi-mo ni na kakve podatke, mada on sadrì vr-lo stroge propise protiv onih koji le~e po-mo}u vra~awa i gatawa. Prema Sindiku, popropisima iz Kotorskog statuta, lekar, no-tar, apotekar i sudija bili su u klasnom po-

gledu izjedna~eni sa vlastelom. Ovaj zakqu-~ak se izvodi na osnovu toga {to nad lici-ma sa gorwim zvawima nije izvr{ena smrt-na kazna ve{awem, ve} odsecawem glave. Ovilekari uìvali su vrlo lep ugled u na{emnarodu, {to je nesumwivo posledica wihovogsavesnog rada. U arhivskim kwigama Kotoranigde nismo nai{li na podatke koji bi go-vorili suprotno. U ve}ini slu~ajeva wihovponovni izbor u Velikom ve}u uvek se obra-zlaè wihovim po`rtvovanim radom, dok jesa apotekarima bila ne{to druk~ija situa-cija, o ~emu }e biti vi{e re~i na posebnommestu. Magister Antonije iz Monteflorea,koji je bio u slu`bi tada jo{ kraqa Du{a-na, prisustvovao je 1333. godine u Radovi-{tu sastanku izme|u Du{ana i gr~kog caraAndronika. Osimo ovoga, bio je u poslov-nim vezama sa poznatim protovestijarom ca-ra Du{ana Kotoraninom Nikolom Bu}om.

Plata lekara u Kotoru u doba Nemawi-}a iznosila je oko 800 perpera, {to zna~iisto kao u Dubrovniku. Magister Antonije,koji je bio u slu`bi kraqa Du{ana ~etirigodine, imao je platu 400 perpera. Osimovoga, oni su dobijali besplatan stan. Po-sle mleta~ke okupacije (1420. god.) plata le-kara u Kotoru iznosila je 100 dukata godi-{we (300 perpera), dok su plate lekara uDubrovniku bile i do 400 dukata (1.200 per-pera), ali od druge polovine XV veka i Du-brovnik je po~eo da sniàva platu lekari-ma, tako da se ona ponekad kretala od 250do 700 perpera. U XVI veku plate kotorskihlekara iznosile su 200 do 300 dukata godi-{we. Osim ovoga, oni su dobijali jo{ ibesplatan stan, {to zna~i da su plate bileiste kao i u Dubrovniku, iako je Kotor biosamo mali provincijski grad. Kotorske vla-sti pokazivale su naro~itu brigu za lekare,pa su zato 1535. godine za vreme finansij-skih te{ko}a, donele odluku da se tro{ari-na od vina upotrebqava iskqu~ivo za izdr-àvawe lekara. Ali, i pored toga {to su, sobzirom na tada{we prilike, kotorski le-kari bili prili~no dobro pla}eni, to imni{ta nije smetalo da se bave i trgovinom.Istina, oni ovo nisu sami obavqali, ve} u


28

zajednici sa trgovcima sopstvenicima bro-dova. U ove poslove oni su ulazili sa jed-nakim delom uloga. Kotorski lekari bili sudu`ni da besplatno le~e gra|ane Kotora,dok su strancima napla}ivali honorar. Po-red ostalog, oni su vr{ili nadzor nad apo-tekama, bili ve{taci na sudu, starali se osuzbijawu epidemije i le~ili bolesne vojni-ke u vojnim bolnicama. Od posledwe du`no-sti oni su bili oslobo|eni kada je, poredlekara, postojao u gradu i hirurg. Medicin-ske prilike u primorskim gradovima neka-da{we srpske dràve razvijale su se upored-no sa napretkom medicinske nauke, pa su za-to oni stalno imali {kolovane lekare.

Daleko je bio ve}i broj lekara empiri-ka i hirurga. U na{im starim spomenicimahirurzi se naj~e{}e nazivaju medicus plaga-rum i chirurgus, premda se posledwi izraz~esto zamewuje i sa barberius. Ovo je sasvimrazumqivo, jer su se i berberi redovno ba-vili i le~ewem. Tako je bilo u svim grado-vima Evrope. U Francuskoj je zvawe berbe-ra-hirurga 1311. godine bilo potpuno izjed-na~eno sa zvawem lekara.

Po Orli}u, u starom Dubrovniku najve}ibroj hirurga u XIII i XIV veku bio je ita-lijanskog porekla, dok su u XV veku bezma-lo svi bili srpskog porekla (Radi~ iz 1416.godine, Novak Brankovi} 1427. godina, Rado-van Dra{kovi} i Radi{a Vukovi} 1432. go-dina, Ratko Bogdanovai} i Mil. Boìdare-vi} 1445. godina, Andrija Vuki} 1498. godi-na itd.). U wihovim je rukama stalno osta-lo le~ewe rana, flebotomija, va|ewe zuba.Po Orli}u, u Dubrova~kom arhivu je sa~u-vano oko 120 ugovora izme|u majstora ber-bera i {egrta, i oni pruàju vrlo obimanmaterijal za upoznavawe wihovog rada i ì-vota. Sude}i po ovome, berberi-hirurzi su uDubrovniku predstavqali vi{i dru{tvenisloj i u materijalnom pogledu najboqe sta-jali od svih zanatlija. Najve{tiji od wihbili su u gradskoj slu`bi. Wihova plata jeiznosila 25 do 26 perpera, dok je hirurg Bo-goje, koji je bio ~uven i u Veneciji, prili-kom stupawa u zvani~nu slu`bu (1483. god.),dobio platu od 80 zlatnih dukata.

U toku ispitivawa gra|e za istorijusrpske medicine, u Kotorskom arhivu na-{li smo vrlo bogat materijal koji se od-nosi na hirurge Kotora. Iz wega se vidi daje wihov broj bio vrlo veliki, ali ovde}emo spomenuti samo najzna~ajnije na{egporekla. Najstariji pomen o hirurzima uKotoru doma}eg porekla poti~e iz 1332. go-dine i on pada u doba Du{ana kao kraqa.To je bio Marin Baranin (Marino de Antiba-ro medico cirusico in Catharo). Godine 1503. i1504. spomiwe se Rade (Rade barberius) i Jo-van Petrov (Magister Ioannes barberius). IvanMedi} 1525–1529. godine uìvao je velikiugled kao hirurg, pa je kao takav pre{ao uslu`bu Dubrovnika. U svojoj molbi dubro-va~koj vladi za prijem u slu`bu veli „umetrepanati, rane zagnojne vidati, kostolomei i{~a{ewa name{tati da }e se samo hi-rur{ke boqke le~iti, nego i ku`ne bole-snike, ako bi se kuga pojavila“. U testamen-tu kotorskog hirurga Petra (Pietro Ainesi,medico et cerugico di questa citta) sa~uvani sunam podaci o medicinskim instrumentimakojima su oni obavqali svoju praksu. Izme-|u ostalog u wemu se veli da je apotekaruTuliji ostavio i svoje hirur{ke instru-mente (tutti il ferri et ordegni attinenti alla pro-fessione di chirurgia con la sua busta) kao isrebrni instrument za va|ewe zuba (cura-dento d’argento).

Hirurzi u Kotoru su vr{ili ponekad idu`nosti gradskog fizika. Pored ovoga, onisu ~esto slati na tursku teritoriju, kada jebilo potrebno da se ustanovi pravo staweneke zarazne bolesti, naro~ito kuge. Takonam je poznato da je hirurg N. Niki}evi} od-bio da ode u Bar 5. maja 1748. godine da is-pita stawe kuge, jer je tada bio bolestan ida je preporu~io za ovaj posao hercegnov-skog hirurga Michaela Lazaria. Iz kwige G.Hristioanopula vidi se da su ~esto i ve}ibrodovi na{ih pomoraca imali svoga hirur-ga (hirurgicus triremus). Zanimqivo je da se ov-de spomene da se doga|alo da su du`nosti hi-rurga u Kotoru vr{ili i gradski apotekari.

Sli~ni hirurzi postojali su i u na{imgradovima na teritoriji okupiranoj od Tu-

29


raka, ali nam je nepoznato kako su oni ste-kli ovo zvawe. Po svoj prilici da su ovo sa-mozvani lekari. N. Radoj~i} je objavio jedanzapis iz Zakona o rudnicima despota Stefa-na iz koga se vidi da je on bio nekad svo-jina He}imba{e (Glavnog lekara) Halilba-{i}a, koji je 1707. godine poklonio kwigumitropolitu beogradskom Mihajlu. êlebi-ja veli da su u XVII veku postojali u Beo-gradu ovi lekari: Hetmani Ahmed efendija,Alija, Jakov Jevrejin i Mi}a Latinin. Po-sledwi je bio verovatno Dubrov~anin jer suDubrov~ani tada imali u Beogradu svoju ja-ku trgova~ku koloniju. Iz istorijske gra|ekoju je objavio iz Dubrova~kog arhiva J. Ta-di}, vidi se da je tada trgova~ka aktivnostDubrov~ana dospevala ~ak i do Budima. Uovakvoj situaciji mogli su da dolaze u Be-ograd iz Dubrovnika i lekari. Turski puto-pisac E. êlebija veli da se hirurg nalazioi u Novom Pazaru.

Ovakvi hirurzi postojali su i u Beogra-du za vreme austrijske okupacije (1718–1739.godine). Tako se me|u wima spomiwe 1718.godine Goerg Schanell i Johan Sata (Feldscher),a 1823. godine Mathias Bischof, Cristoph Hem-pling i Pietro Savoyard.

Narodne lekare, hirurge empirike drà-le su i uglednije turske pa{e. Po Vuku Ka-raxi}u, zvorni~ki kapetan-pa{a imao je le-kara empirika Grka Janka. On je 1799. godi-ne spremio otrov za trono{kog arhimandri-ta Stefana Jovanovi}a, jednog od trojicepotpisnika poznatog memoranduma pre Prvogsrpskog ustanka za stvarawe srpske dràve.Beogradski vezir je 1813. godine uzeo u slu-`bu lekara empirika Antonija Delinija,rodom iz Smirne, koji je pre toga bio tr-govac u Zemunu.

Ovakvo stawe u vezi sa le~ewem osta}ekod Srba do 1757. godine, do pojave prvogSrbina lekara doktora medicine JovanaApostolovi}a. Sa wime }e prestati da po-stoji kod wih sredwovekovna medicina i on}e ih uvesti u savremenu evropsku medici-nu. Obja{wewe za posledwu pojavu trebatraìti u istorijskim prilikama u kojimaje ìveo srpski narod. Stvarawe nove srp-

ske dràve u XIX veku omogu}i}e neometanrazvoj svih grana kulture, pa i medicine.

Literatura

1. Jeremi} R. i Tadi} J., Prilozi za istorijuzdravstvene kulture starog Dubrovnika, Beograd,CHZ, 1938, I, 33 i 1939, II, 37.

2. Jire~ek K. Istorija Srba, preveo i dopunio J. Rad-owi}, Beograd, 1952. I, 309.


30

3. Kovijani} R. i Stijep~evi} I., Kulturni ìvotstarog Kotora (XIV-XVII vijek), I, CG, Cetiwe, 1957,I, 18-52.

4. Kati} R., Hilandarski medicinski kodeks br. 527.Zbornik radova Institut za medicinskaistraìvawa SANU, 1960, 8, LXXL, 71.

5. Grmek M. D. Medicinska enciklopedija, sveska 8,1964, 209 red 36 i uporedi ~lanak R. Kati}a ob-javqen u Acta hist. med. pharm. vet., 1967, 7, 1-2, 166.

6. Kati} R. Hirurzi staroga Kotora od 1326-1768 go-dine, Acta hist. med. pharm. vet., 1961, I, 2, 1.

Sveta Gora na geografskoj karti MACEDONIA, THESSALIA, EPIRVS, XVII vek, bakrorez

Istorijski razvoj Vojnomedicinske akademije

Istorijski po~etak Vojnomedicinskeakademije (VMA) vezan je za periodponovnog uspostavqawa dr`ave srp-

skog naroda i wegove vojske nakon vi{evekov-nog turskog ropstva. Prva prete~a na{e Voj-nomedicinske akademije jeste Vojna bolnica,poznata kao Soldatski {pitaq, osnovana1836. godine, u doba vladavine kwaza Milo-{a Obrenovi}a, u beogradskoj Savamali.

Drugog marta 1844. godine, odnosno 19.februara po Julijanskom kalendaru, Ukazomkneza Aleksandra Kara|or|evi}a, formira-na je Centralna vojna bolnica sa 120 bole-sni~kih mesta. Ovaj datum se, s pravom iponosom, slavi kao Dan Vojnomedicinskeakademije.

Ova bolnica bila je svedok zna~ajnihistorijskih doga|aja, a wen razvoj i stru~-no-specijalisti~ki napredak bio je ubrzan.Na polo`aju upravnika nizala su se tadanajpoznatija imena na{e medicine.

Prostorni kapaciteti bolnice ubrzo supostali nedovoqni, pa je 1909. godine, naprostoru zapadnog Vra~ara u Beogradu sazi-dana i otpo~ela sa radom Op{ta vojna bol-nica sa 400 posteqa i {est odeqewa. Zapo-sleni u ovoj bolnici bili su kadrovi sani-tetske slu`be u oslobodila~kim ratovimasrpskog naroda 1912–1918. godine.

Godine 1930. bolnica dobija naziv Glav-na vojna bolnica, pro{iruje se na 780 poste-qa, organizaciono i kadrovski ja~a.

Lekari Glavne vojne bolnice predstavqa-li su, u zna~ajnom delu, i utemeqiva~e Me-dicinskog fakulteta u Beogradu i tako is-punili jo{ jedno veli~anstveno delo za svojnarod i otaxbinu.

31

JUBILEJI

Jubileji

* Iz: „Vojnosanitetski pregled“, 4. 2008.1 Elizabeta Ristanovi}, Vojnomedicinksa akademija, Odeqewe za moral i odnose sa javno{}u, Beograd.2 Slu`beni list FNRJ, 15/1960.

Povodom 164 godine postojawa Vojnomedicinske akademije*E. Ristanovi}1

Nekad i sad: od Glavne vojne bolnice do dana{weVMAGore - stara zgrada VMA na Vra~aru; dole - novozdawe VMA na Bawici

Kadrovi Glavne vojne bolnice bili su inosioci velikih herojskih dela u le~ewurawenih i bolesnih u partizanskim jedini-cama.

Posle Drugog svetskog rata, aktima naj-vi{ih organa vlasti biv{e Jugoslavije,formira se Vojnomedicinska akademija, aposebnim zakonom iz aprila 1960. godine2,Vojnomedicinska akademija je definisanakao najvi{a vojno-zdravstvena, nau~no-istra-ìva~ka ustanova i centar za poslediplom-sko {kolovawe.

Stru~ni, nau~ni, edukativni, tehnolo{i iorganizacijski razvoj VMA odvijao se svevreme po najvi{im medicinskim standardima.

Vojnomedicinska akademija i weni pri-padnici uvek su bili uz svoj narod i drà-vu, ba{ kao i u vreme burnih 90-tih godi-na. Danas, na evropskom putu Srbije, VMAje ponos i uzdanica svoje vojske i dràve.

Vojnomedicinska akademija danas:organizacija i kapaciteti

Vojnomedicinska akademija danas je vode-}a ustanova u oblasti le~ewa, preventivnemedicine, farmacije, obrazovawa i nau~no-istraìva~kog rada na Balkanu, a i {ire.Sme{tena je u jednoj od najlep{ih zgradaSrbije i Balkana, u Beogradu, na Bawici. Uwoj se nalazi savremena oprema za sprovo-|ewe medicinske i farmaceutske delatno-sti, kao i svi drugi uslovi za vrhunskistru~ni i nau~no-istraìva~ki rad i konti-nuirano obrazovawe doma}ih i svetskih me-dicinskih stru~waka.

Vojnomedicinska akademija danas ima 27klinika, 17 instituta, mo}an Dijagnosti~-ko-poliklini~ki centar, Centar za dnevnuhirurgiju, Centar za kontrolu trovawa,Centar hitne pomo}i i Centar za transpla-taciju organa i kostne srì u kojima sesprovodi vi{e od 5000 razli~itih dijagno-sti~kih i terapijskih procedura, od najjed-nostavnijih do veoma sloènih. Celokupnuaktivnost VMA podràva mo}an, funkciona-lan i pouzdan materijalno-tehni~ki sistem.

Ali ne ~ine ime i ugled ove ustanove ni


32

veli~anstveno zdawe, ni medicinska opre-ma, ni organizacija. Garant uspe{nosti ovogzlatnog hrama zdravqa jeste kvalitet zapo-slenih stru~waka, wihova motivisanost iodnos prema poslu. U VMA danas stvara iradi 470 lekara, 40 stomatologa, 36 farma-ceuta i 1400 medicinskih tehni~ara svihprofila. Po~etkom ove godine, nakon duègvremena, VMA je kadrovski oja~ana. U VMAponovo dolaze ne samo mladi talenti, ve} inajuglednija imena srpske medicine.

Nastavno-nau~ni potencijal ku}e danas~ini vi{e od 148 doktora nauka, preko 130profesora i docenata, preko 90 primariju-sa i asistenata, me|u kojima su i jediniakademik Vojske Srbije – pukovnik prof.dr Miodrag ôli} i predsednik Srpskog le-karskog dru{tva – pukovnik prof. dr VojkanStani}, a veliki broj stru~waka VMA da-nas predsedava kako sekcijama Srpskog le-karskog dru{tva, tako i razli~itim doma}imi me|unarodnim nau~nim i strukovnim orga-nizacijama.

Timski rad, investicija u znawe, dano-no}na posve}enost i predanost poslu, inici-jativa, kreativnost, istrajnost osobine sukoje krase menaxment, kao i ceo stru~nitim VMA.

Vojnomedicinska akademija danas:najva`nija dostignu}a

Samo u toku protekle godine, izme|u dvaro|endana VMA, u ovoj ku}i zdravqa pregle-dano je 550 000, hospitalizovano vi{e od 30000 bolesnika, obavqeno je oko 20 000 hirur-{kih intervencija i vi{e od tri milionaraznih dijagnosti~kih, terapetutskih i labo-ratorijskih procedura. Smawena je duìnabolni~kog le~ewa. Prva na Balkanu Vojno-medicinska akademije je uvela dnevnu hirur-giju u redovnu praksu. Ostvareni su vrhun-ski i svetski priznati rezultati u oblastitransplantacijske hirurgije, le~ewa degene-rativnih bolesti ki~menog stuba, endoskop-ske i minimalno invazivne hirurgije, ope-kotina, neuroradiologije, oftalmologije i usvim granama interne medicine.

Vojnomedicinska akademija hrabro kora-~a daqe ka Olimpima medicinske struke inauke.

Od osnivawa do danas VMA je bila iostala nacionalno blago otvoreno i dostup-no svima kojima je stru~na pomo} neophod-na. Naàlost, gra|anima na{e zemqe, ci-vilnim osiguranicima, za dolazak u ovuustanovu bilo je potrebno savladavawe ne-premostivih administrativnih prepreka.Prevladano je i to breme. Vojnomedicinskaakademija kona~no je, odlukom Vlade Srbi-je od 13. decembra 2007. godine, funkcijskiintegrisana u mreù zdravstvenih ustanovaSrbije, poznata i prepoznata kao elitnaustanova tercijalnog nivoa.

Vojnomedicinska akademija ostaje u si-stemu odbrane kao deo Ministarstva odbra-ne i strate{ki brend na{e zemqe i vojskena putu ukqu~ewa u me|unarodne integraci-one tokove, kako je i nedvosmisleno preci-zirano u Prezentacionom dokumentu zapristupawe na{e dràve programu Part-nerstvo za mir. Glas VMA ponovo se sna-`no ~uje u okviru Balkanskog komitetavojne medicine, a VMA je izabrana i zaRegionalni centar za vojno-medicinsku sa-radwu. Ova institucija najzad je prepozna-ta kao lider na Balkanu u oblasti vojne me-dicine, a stru~nost i profesionalizam vi-sokog stepena, organizacija i odnos premaradu koji se neguje u ovoj instituciji, op-{te je prepoznatqiv i vrednovan u na{ojzemqi. Vojnomedicinska akademija je u to-ku pro{le godine progla{ena srpskim su-perbrendom u oblasti zdravqa i lepote, adobitnik je i presti`nog priznawa Najbo-qi u Srbiji u 2007. godini.

U ovom trenutku na snazi su 42 ugovorao saradwi VMA sa javnim preduze}ima, osi-guravaju}im ku}ama, privatnim kompanijama,sportskim dru{tvima, sa svima onima kojisu u ovoj ku}i prepoznali strate{kog part-nera u stalnoj borbi za o~uvawe qudskogzdravqa, kao osnovnog ~inioca uspe{nog isre}nog ìvota i stvarala{tva.

Formirawem ambulante za dijasporu na-{im gra|anima koji ìve i rade van grani-

33

JUBILEJI

ca na{e zemqe pruèna je mogu}nost da poprioritetu, a po cenama vi{estruko niìmnego u zemqama u kojima trenutno borave,dobiju najkvalitetnije medicinske i stoma-tolo{ke usluge.

Vojnomedicinska akademija je danas mostpreko koga se uspostavqaju zna~ajne nau~nekomunikacije sa sli~nim institucijama usvetu. Stru~waci VMA su rado vi|eni unajpoznatijim svetskim medicinskim ustano-vama, a u VMA svakodnevno pristiù emi-nentna imena svetske medicine, sa Istoka iZapada, da vide kako se ovde stvara zdravqei nau~e ono {to je, usled te{ko}a bivstvo-vawa na ovim prostorima, postalo kompara-tivna prednost ove ustanova – jedinstvenoiskustvo i znawe ste~eno u oblasti ratnemedicine, a pre svega hirurgije. Samo u to-ku 2007. godine VMA je posetilo 27 ino-stranih delegacija visokog ranga. I svi oni,bez izuzetka, bili su impresionirani funk-cionisawem ovog kolosa medicinske struke.Nije se zavr{ilo samo na impresijama iobe}awima, usledili su konkretni dogovorio saradwi, a najblistaviji primer je, svaka-ko, laka poqska bolnica, donacije Kraqevi-ne Norve{ke.

Menaxment i stru~waci VMA svesni su~iwenice da nema moderne medicine bez sa-vremene tehnologije. I u tom pogledu VMAide napred. U toku pro{le godine sopstve-nim sredstvima nabavqen je multislajsniskener najnovije generacije sa neograni~enimmogu}nostima za dijagnostiku i pra}ewe to-ka le~ewa, a nadogra|en je i linearni ak-celerator za le~ewe malignih bolesti kojidanas predstavqa najsavremeniju opremu naBalkanu. Nabavqen je i egzajmer laser, ta-ko da je VMA danas jedina dràvna insti-tucija u Srbiji u kojoj se trenutno obavqa-ju operacije skidawa visoke dioptrije. Jedanod strate{kih zadataka u periodu koji do-lazi jeste daqa tehnolo{ka obnova ku}e, na-bavkom najmodernijeg aparata za magnetnurezonanciju, barokomore, mamografa, obno-vom angiobloka, dok je rekonstrukcija blo-kova za gastroenterolo{ku i pulmolo{kufunkcijsku dijagnostiku ve} u toku.

Privodi se kraju i teàk posao uvo|ewastandarda i menaxmenta kvaliteta.

Permanentno, uz veliku podr{ku i razu-mevawe Ministarstva odbrane, radi se nadaqem unapre|ewu statusa zaposlenih,stru~nog, nau~nog, ali i materijalnog.

Vojnomedicinska akademija ima i uspe-{nu saradwu sa brojnim fakultetima i uni-verzitetima u Srbiji i inostranstvu, a uperiodu koji dolazi ova ku}a nastoja}e i dase intenzivnije sistemski ukqu~i u akadem-ski i nau~no-istraìva~ki prostor dràveSrbije, kome i pripada.

Svetski priznati rezultati nau~no-is-traìva~kih napora stru~waka VMA, anga-òvanih na 55 nau~nih projekata, svakodnev-no se primewuju i valorizuju kroz stalnounapre|ewe dijagnosti~ke i terapijskeprakse, kao i obrazovawe generacija medi-cinskih stru~waka koje dolaze da nastavetamo gde }e stati i osvetliti budu}e stazedana{wi pregaoci ove ku}e, poput akademi-ka ôli}a, profesora Balinta, ~iji je na-u~noistraìva~i projekat progla{en za naj-boqi u Vojsci Srbije u protekloj godini, isvi drugi profesori i docenti, doktori imagistri VMA.

Vojnomedicinska akademija ide krupnimkoracima napred, stru~waci VMA ne pla{ese izazova i mirno i sigurno kora~aju u bu-du}nost, jer su neprikosnoveni lideri usvom poslu.

Kako je obeleèn Dan Vojnomedicinske akademije

Svaka sve~anost je doga|aj koji se oven-~ava posebnom pri~om koja je istinita sa-mo ako se otkrije i prepozna sopstveni likoblikovan u ogledalima pro{losti, bojamasada{wosti i obrisima budu}nosti.

Pri~a o VMA je duga i sadràjna, sada-{wost prepoznatqiva, a budu}nost ovog gi-ganta medicinske struke i nauke svetskogformata je potpuno izvesna.

To bi u najkra}em bio moto ovogodi{wegobeleàvawa Dana Vojnomedicinske akade-mije koji je proslavqen dostojanstveno, rad-


34

no i sve~ano i izazvao je pa`wu naj{irejavnosti Republike Srbije.

U VMA su povodom obeleàvawa prazni-ka stigli brojni telegrami i ~estitke: mi-nistra odbrane Srbije, predstavnika vojnogvrha, jedinica i ustanova Vojske Srbije, naj-vi{ih zvani~nika Republike Srbije, CrneGore i Republike Srpske, rektora, dekana,predstavnika javnog ìvota, kolega, prijate-qa, kao i brojnih korisnika usluga VMA.

U amfiteatru VMA, na prigodnoj sve~a-nosti, u organizaciji Sektora za {kolova-we i NIR promovisani su novi specijali-sti i subspecijalisti koji su svoje stru~nousavr{avawe iz raznih oblasti medicine za-vr{ili u VMA u toku posledwe godine. No-vonastalim specijalistima tek se podiùzastave na stru~nim horizontima, a starijekolege }e bezrezervno pomo}i onima koji su~inom dobijawa diplome specijaliste iformalno osvojili pravo da samostalno irelativno nezavisno odre|uju svoj daqi put.

Na sve~anoj sednici Nastavno-nau~nog ve-}a VMA, odrànoj povodom Dana VMA, pro-movisano je devet magistara i doktora nau-ka koji su svoja akademska zvawa stekli uVMA u toku protekle godine.

Prikazom jednog dela nau~ne aktivnostina{ih najboqih kadrova jo{ jednom je javnoafirmisana stvarala~ka snaga koja se pro-izvodi i kojom se proizvodi u Vojnomedicin-skoj akademiji.

în stru~nog i nau~nog napredovawa jeuvek po sebi veli~anstven i predstavqa do-ìvqaj pobede qudskog uma koji }e novo-proizvedeni specijalisti, magistri i dok-tori nauka ugraditi u bogati mozaik vred-nosti i trajawa VMA.

A baviti se visokom medicinskom stru-kom i naukom, uz sve drugo, zna~i i pisati,pisanom re~ju prenositi drugima stru~no-nau~ne informacije. Stru~waci VMA ni naovom poqu ne posustaju, a u toku proteklegodine, po oceni komisije, najuspe{nija utom poslu bila je mr sc. pharm. Sneàna\or|evi} iz Centra za kontrolu trovawaVMA, koja je nagra|ena kao „Autor godine“~asopisa Vojnosanitetski pregled.

Uzimaju}i u obzir postignute rezultate uoblasti dijagnostike i le~ewa, nau~no-is-traìva~koj, obrazovnoj i publicisti~kojdelatnosti, motivisanost, disciplinu, kom-paktnost kolektiva, odnos prema radu i iz-vr{avawe postavqenih zadataka, za najboquorganizacijsku celinu VMA u 2007. godiniprogla{ena je Klinika za urgentnu internumedicinu.

Sve~anosti, jubileji uvek su trenuci ka-da se ritualnim prikazom dostignu}a i jav-nom afirmacijom najuspe{nijih timova ipojedinaca obnavqa snaga motiva za budu}astvarawa. I ovom prilikom, brojni pojedin-ci iz formacijskog sastava VMA dobili sunov~ane nagrade, nagradna odsustva ili po-hvale.

U tom sve~anom trenutku VMA nije zabo-ravila ni institucije, fakultete, javnapreduze}a, novinare, ni li~nosti humani-sti~kih opredeqewa sa kojima ima uspe{nusaradwu i koji su dobili zahvalnice i pla-kete VMA za visoke doprinose u slu`bizdravqa.

Centralna sve~anost povodom obeleàva-wa Dana VMA odràna je u Narodnom pozo-ri{tu u Beogradu, 1. marta 2008. godine, ~i-me je simboli~no promovisano jedinstvo isaradwa dve elitne nacionalne ustanove –VMA, hrama zdravqa i nauke, i Narodnogpozori{ta, hrama kulture. Uprava i umetni-ci Narodnog pozori{ta pomogli su da ova

35

JUBILEJI

sve~anost bude i vrhunski kulturni doga|ajdràve Srbije u kome je zahvaquju}i medij-skom javnom servisu, Radio televiziji Srbi-je, uìvalo vi{e miliona gledalaca. Pro-gramska koncepcija obuhvatila je spoj tra-dicionalnih i modernih univerzalnih du-hovnih vrednosti. Sve~anosti su prisustvo-vali najvi{i predstavnici Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije, ministri u VladiSrbije, predstavnici vojnodiplomatskog ko-ra, rektori, dekani i univerzitetski profe-sori, kolege iz brojnih zdravstvenih ustano-va u zemqi i okruèwu, uspe{ni privredni-ci i ugledni javni radnici raznovrsnih pro-fila.

Svim pripadnicima VMA i svim gra|ani-ma Republike Srbije ro|endan VMA ~esti-tali su na~elnik VMA, general-major prof.dr Miodrag Jevti} i ministar odbrane Sr-bije gospodin Dragan [utanovac, koji su uprigodnim govorima istakli strate{kepravce daqeg razvoja VMA:1. integracija u akademski i nau~no obra-

zovni sistem dràve Srbije,2. stru~ni razvoj u skladu sa svetskim toko-

vima medicinske struke i nauke,3. tehnolo{ki razvoj,4. poboq{awe statusa pripadnika VMA.

Nakon svega, umesto rezimea, moè se sa-mo naglasiti: opredeqewa VMA su jasna, pu-tevi trasirani, a smer moè biti samo na-pred.

Sanitetsko odeqewe Pope~iteqstvavnutrenih djela Kneèvine Srbije,18. marta 1852. godine, uputilo je na-

log svim okruzima u zemqi da se „otpo~neraditi na ustanovqewu bolnica u svimokru`nim mestima. Od toga naloga izuzetisu samo beogradsko i gurgusova~ko okru`je“po{to su ve} bili osnovali svoje bolnice.Sve pripremne radwe morale su biti spro-vedene u dogovoru i uz saglasnost okru`nihlekara koji su ve} bili aktivni u svimokruzima.

Me|utim, podaci ukazuju da su i pre tognaloga bolnice postojale u nekim mestimapo Srbiji, pored onih u Beogradu i one uGurgusovcu. Prema informacijama o delat-nosti dr G. Ribakova vidi se da je jednabolnica vrlo rano radila u Velikom Gradi-{tu; Tihomir \or|evi} navodi postojawebolnice u [apcu jo{ u godini 1826; OtoPirh u svom putopisu pomiwe „varo{ki{pitaq u Poàrevcu u 1829. godini; posto-jala je bolnica u Svilajncu 1832. godine,kao i Vojna bolnica u Kragujevcu.

Okru`na bolnica u Uìcu osnovana je1853. godine. Teritorija ivawi~ke op{tine,poznata kao moravi~ki kraj (deo StarogVlaha), administrativno je definisana ~etr-desetih godina 19. veka, kada je prikqu~enaKneèvini Srbiji. Nekoliko decenija pooslobo|ewu od Turaka ovaj kraj su pose}i-vali retki lekari jedino radi organizova-wa antiepidemijskih akcija. Tek je konsti-tuisawem sreza Moravi~kog u okviru Uì~-

kog okruga do{lo do postavqewa stalnoglekara – sreskog fizikusa. Na po~etku naj-~e{}e su to bili stranci koji su te{kopodnosili tada{we ekonomsko-socijalneprilike, pa su brzo odlazili iz ovog kraja.

Prvi {kolovani lekar koji je potekaoiz moravi~kog kraja i bio stipendista ovogsreza jeste dr Nedo Ne{kovi}, potomak sta-re ustani~ke familije. Dok su neki „vizit-ni“ lekari pomiwali da je potrebno u Iva-wici imati „{pitaq za zarazne bolesti“,dr N. Ne{kovi} je ozbiqno agitovao zaformirawe bolnice po savremenim uzusima,jo{ na samom po~etku 19. veka. Wegovim na-pu{tawem Ivawice ova ideja je zamrla, dase obnovila krajem prve decenije 20. veka.Dokumenti pokazuju da je po~etkom 1908. go-dine Okru`no na~elstvo u â~ku trebovalo,preko Sanitetskog odeqewa Ministarstvaunutra{wih dela zavojni materijal i leko-ve za potrebe bolnice u Ivawici. Kasnijeje do{lo do trebovawa i nabavke nekih in-strumenata, bolni~kog rubqa i sli~no zaivawi~ku bolnicu, a u februaru 1908. godi-ne postavqen je i sluìteq pri bolnici uIvawici, a postoji i molba Vasilija ]ete-novi}a da se postavi za ekonoma te bolni-ce. Ova dvojica dràvnih slu`benika su da-kle postali odgovorna lica za starawe oorganizaciji bolnice. Neposredno rukovo-|ewe osnivawem bolnice vodio je tada{wisreski lekar dr Milo{ Stojanovi} (koji jevladao~evom naredbom bio ovla{}en i zadu-èn da se stara o formirawu bolnice u

37

JUBILEJI

Jubileji

* Iz: Dovijani} P.: „Ivawica - prete~a sistema primarne zdravstvene za{tite“, 1999. Holding kompanija „Velefarm“, Beograd.1 Prof. dr Predrag Dovijani}, emeritus.

Vi{e od sto godina bolnice u Ivawici*- osnivawe i po~eci rada (1908/1909) - P. Dovijani}1

Ivawici). Krajem 1908. godine nabavqeni subolni~ki kreveti od firme „Go|evac“ izBeograda, a dr M. Stojanovi}a (koji je pre-me{ten 5. novembra 1908. godine ukazomkraqa Petra) nasle|uje dr Radisav Jakovqe-vi} iz Krupwa koji stupa na du`nost u Iva-wici 23. decembra 1908. godine.

Po~etkom 1908. godine svojim dopisomUprava bolnice ivawi~ke zahteva od Mini-starstva unutra{wih dela da joj se dodelikredit po{to buxet jo{ nije odobren, kakobi se ta ustanova mogla otvoriti „jer je na-bavqen potreban broj bolni~ara kao i eko-nom“. Krajem januara 1909. godine Ministar-stvo svojim re{ewem odobrava traèna sred-stva koja su iskori{}ena u planirane svrhe.

Marta meseca 1909. godine, izradom{tambiqa bolnice u Ivawici i pe~ata zavosak, administrativno i formalno, progla-{ava se Sreska bolnica u Ivawici otvore-nom ustanovom.2 Od tada se sreski lekar, drRadisav Jakovqevi}, zvani~no potpisuje ikao upravnik Sreske bolnice u Ivawici.

Me|utim, wegov izve{taj govori da jejo{ u januaru 1908. godine u bolnici bilohospitalizovano sedam bolesnika, a u fe-bruaru 19, od kojih je troje umrlo. Za neguovih bolesnika bilo je utro{eno 284 b. o.dana, izvr{ene su i dve operacije (jedna odkarcinoma, druga – va|ewe kur{uma iz tr-bu{ne dupqe). Naj~e{}i uzroci bolni~kogle~ewa bili su: dizenterija, pneumonija, re-umatizam i tuberkuloza.

Krajem 1909. godine dr R. Jakovqevi} na-pu{ta Ivawicu i na wegovo mesto biva po-stavqen dr Dragutin Vladisavqevi}, kojiostaje na du`nosti sreskog lekara i uprav-nika bolnice u Ivawici do druge polovine1911. godine3.

Prete~a organizovanog zdravstvenog-vas-pitnog rada u moravi~kom kraju u Ivawici


38

bio je dr Dragutin Vladisavqevi}. U tokusvog profesionalnog rada u Ivawici, u peri-odu 1910. (26. decembar) do 1912. godine, po-red posebne redovne brige o zdravqu {kolskedece, on je u {kolama ostavqao na {apirogra-fu umnoèna uputstva za za{titu od pojavede~jih bolesti. „Za svaku bolest bilo je na po-sebnim tabacima, lepim rukopisom, ispisanouputstvo za ~uvawe od malih bogiwa, sredwihbogiwa, zau{aka, difterije, {arlaha i rikav-ca. U~enici su ih prepisivali i u~ili, jer suu~iteqi traìli da znaju o tim bolestima ida kod ku}e ~itaju ta uputstva“.

Tako je u proces zdravstvenog vaspitawapametno ukqu~io u~iteqe, a preko wih i|ake i porodice na selu!

Iz izve{taja buxetirawa Sreske bolni-ce u Ivawici za 1910. godinu vidi se struk-tura kadrova i rashoda (tabela 1).

Prinadle`nosti upravnika bolnice kaosreskog lekara dolazile su direktno iz dr-àvnog buxeta preko Ministarstva unutra-{wih dela i nisu bile ukalkulisane u bu-xet bolnice.

Dokumenta ukazuju da se od septembra1911. godine kao v. d. upravnika bolnice uIvawici javqa dr Stevan Ivani} (kasnijeosniva~ i dugogodi{wi direktor Centralnoghigijenskog zavoda).

Dr Stevan Ivani} je u ivawi~ki krajprevashodno bio upu}en sa zadatkom organi-zovawa mera protiv prete}e epidemije kole-re koja se {irila u prekograni~nom pojasuprema Sanxaku.

Postavqaju}i program za suzbijawe epi-demije dr S. Ivani} je, uz saglasnost Mini-starstva unutra{wih dela, uspostavio naovom podru~ju i tri antikoleri~ne stanice– jednu u bolnici u Ivawici, drugu u seluMilanxi i tre}u u selu Maskovi, u javor-skom prigrani~nom pojasu.

2 U monografiji Dobrivoja Popovi}a „O bolnicama“ (iz 1923. godine) tvrdi se da „bolnica u Ivawici postoji od 1907. go-dine, u starim kupqenim i prepravqenim zgradama od strane sreza, u kojima su bolesnici, kancelarije i perionice, a zaraznoodeqewe u zgradi koja je uzeta pod kiriju. Ima 37 posteqa od kojih 15 u zaraznom odeqewu“.

3 U Ivawici - prema prona|enoj dokumentaciji - od 1907. godine postoji „bolnica u osnivawu“, koja je tokom 1908. godinebila u fazi organizovawa, a marta 1909. godine i formalno otvorena.

Veliki broj obolelih zahtevao je i leko-ve za ove i druge bolesti, pa je dr S. Iva-ni} predloìo Ministarstvu da se postu-pak oko nabavke lekova skrati tako {to bise u Ivawici otvorila apoteka.

Koncesiju za otvarawe prve apoteke uIvawici dobio je Vladislav Konstantino-vi}, januara 1911. godine, sa obavezom da uroku od {est meseci „bude duàn svojuapoteku propisno urediti i po izvr{enomstru~nom pregledu i otvoriti“.

Krajem septembra u pomo} dr S. Ivani-}u upu}en je dr Qubi{a Ivkovi}. Istovre-meno dr S. Ivani}, u funkciji i sreskoglekara i upravnika bolnice, upu}uje zahtevMinistarstvu da se pri|e izgradwi novezgrade ivawi~ke bolnice. Dr Qubi{a (Qu-bisav) Ivkovi}, po~etkom 1912. godine bivaukazom kraqevskim postavqen za upravnikabolnice u Ivawici, uz istovremenu du`nostsreskog lekara. U spisima iz te godine na-

39

JUBILEJI

laze se i dokumenta kojima je dr Ivkovi},pored ostalog, traìo dozvolu i odobreweMinistarstva unutra{wih dela da se u bol-nicu moè uvesti elektri~no osvetqewe.(Dr Stevan Ivani} je i daqe, sve do marta1912. godine, ostao u moravi~kom kraju vo-de}i protivepidemijske akcije – protiv na-stupaju}e epidemije difterije, kolere, be-snila i sl.).

Dr Q. Ivkovi} je pred rat 1912. godinemobilisan i kao sanitetski kadar preba-~en u vojnu jedinicu. Tako je te godine iva-wi~ka bolnica ostala i bez upravnika ibez lekara. Sreski na~elnik je ~ak predlo-ìo Ministarstvu da se bolnica zatvori, do~ega ipak nije do{lo. Septembra meseca1912. godine upu}en je u Ivawicu dr Vlad.Tomi} „na du`nost u vojnu bolnicu“, kojije ostao kao jedini lekar za Vojnu i Sre-sku bolnicu.

1. Neukazno osobqe

lekarski pomo}nik 1200 dinara

ekonom 840 dinara

sve{tenik 120 dinara

2. Posluga

previja~ 360 dinara

kuvarica 432 dinara

dva bolni~ara po 300 dinara

praqa 180 dinara

spoqni posluìteq 180 dinara

3. Kancelarijski tro{kovi

ogrev i gorivo 100 dinara

osvetqewe 180 dinara

kancelarijski materijal 50 dinara

stru~ne kwige 50 dinara

4. Op{ti i stru~ni rashodi

lekovi i razna sredstva 500 dinara

zavojni materijal 300 dinara

nabavka opreme i instrumenata 50 dinara

ìvotne namirnice 2500 dinara

inventarske stvari 2000 dinara

ostale potrebe 300 dinara

S V E G A 10.532 dinara

Tabela 1.

ANEKS

• 1833. godine moravi~ki kraj oslobo|en odTuraka i pripojen Kneèvini Srbiji.

• 1833. godine nastaje Ivawica kao naseqe(deo naseqa je bio obrastao listopadnimdrve}em – ivama, po kojima je Ivawica idobila ime).

• 1834. godine (22. februara) knez Milo{postavio za prvog stare{inu oslobo|enemoravi~ke kapetanije – Simu Jakovi}a.

• 1834. godine po~ela da radi u Ivawiciosnovna {kola (jedna od prvih u Uì~komokrugu).

• 1836. godine u Ivawici sazidana parohij-ska crkva.

• 1836. godine u Ivawici ustanovqen „Is-praviteqstveni sud“.

• 1842. godine u Ivawici uvedena po{tan-ska stanica (na raspolagawu glasnicimaimala je dva kowa).

• 1844. godine (marta meseca) „Okru`jeuì~ko, kome je pripadao i moravi~kikraj, dobilo je prvi put svoga stalnog


40

{kolovanog lekara – dr Grigorija Riba-kova iz Petersburga!“

• 1844. godine zapo~ela akcija vakcinacije(„pelcovawa“) protiv velikih bogiwa uselima oko Ivawice, po zahtevu stanov-ni{tva. Akciju je izveo okru`ni lekariz â~ka dr Josif Jankovi}.

• 1863. godine izvr{en prvi popis stanov-ni{tva i wegove nepokretne imovine uKneèvini Srbiji, pa i u Moravi~komsrezu (obuhva}eno je, pored ostalog, i„zdravstveno stawe“ po doma}instvima).

• 1864. godine veliki poàr uni{tio nase-qe Ivawicu (izuzev dve zgrade).

• 1873. godine Prili~ki kiseqak progla-{en za bawu (u wemu je „izgra|eno 11kvartiqa i jedna kujna“).

• 1876. godine pomiwe se pozadinska Vojnabolnica u Ivawici, koja je postojala uvreme Javorskih ratova, do 1878. godine.4

• 1883. godine pomiwe se Gra|anska bolni-ca u Ivawici, nastala od Vojne bolnice.5

Slika 1. Nova zgrada bolnice u Ivawici otvorena je 1938. godine.

Hronogram va`nijih doga|awa od zna~aja za bolnicu i zdravstvenu za{titu Ivawice i moravi~kog kraja (1833–2007)

4 Prema „Ratnim bele{kama 1876-1878“, Mite Petrovi}a.3 Prema Dnevniku Gligorija Civri}a.

• 1894. godine u Ivawicu dolazi dr NedoNe{kovi}, prvi {kolovani lekar rodomiz moravi~kog kraja. On je ubrzo inici-rao akciju za „formirawe bolnice po sa-vremenim uzusima“, i to zahteva od mini-starstva.

41

JUBILEJI

• 1899. godine – dr Dimitrije Anti} (ka-snije profesor i dekan Medicinskog fa-kulteta u Beogradu.

• 1900. godine – dr Mihailo Radovi}.• 1904. godine gra|ani Ivawice pokre}u

akciju za igradwu nove zgrade bolnice(preko sreskog na~elnika).

• 1905. godine – dr Milan Stojanovi}.• 1905. godine dr Milan Stojanovi} zapo-

~eo aktivnosti za formalno osnivaweSreske bolnice u Ivawici (koja u rudi-mentu ve} postoji od 1907. godine).

• 1906. godine – dr Aleksa Stojkovi},okru`ni lekar iz U`ica; prvi je studi-ozno obradio, prikazao i analiziraozdravstveno stawe stanovni{tva Mora-vi~kog sreza.

• 1908/09. godine dr Radisav Jakovqevi}dovr{ava aktivnosti oko formirawa iotvarawa Sreske bolnice u Ivawici, po-staje wen prvi upravnik (marta, 1909. go-dine).

• 1909. godine (marta) i formalno-pravno(„dobijawem pe~ata“) po~ela je sa radomvelika Sreska bolnica u Ivawici (17posteqa, devet zaposlenih, prvi upravnikje dr Radisav Jakovqevi}).

• 1909/10. godine dr Dragutin Vladisavqevi}bio sreski lekar i upravnik Bolnice.

• 1911. godine dr Stevan Ivani}, „epide-mijski lekar“ za Moravi~ki srez, imeno-van je za v.d. upravnika Bolnice (kasni-je je bio osniva~ i dugogodi{wi direk-tor Centralnog higijenskog zavoda u Be-ogradu).

• 1911. godine mr ph. Vladislav Konstanti-novi} - Vlaja, dobio je koncesiju za otva-rawe prve apoteke u Ivawici (sa „obave-zom da svoju apoteku propisno uredi za{est meseci i da je po izvr{enom stru~-nom pregledu i otvori“).

• 1911. godine (na Nikoqdan, 6/19. decem-bra) proradila je hidrocentrala u Iva-

Slika 2. Dr Milo{ Borisavqevi}, ro|en u Ivawici,sanitetski pukovnik, predsednik Crvenog krsta Srbije1914-1918. godine.

6 „[ematizam Kraqevine Srbije“, No 166.

Prvi sreski lekari u Ivawici6

• 1880. godine (od 30. marta) – dr Mihailo Lorenc

• 1884–1885. godine – dr Leo Daj~• 1888–1889. godine – dr Leonida

Pantazis• 1890. godine – dr Jovan Stankovi}• 1892. godine – dr Rista Popovi}• 1893. godine – dr David Rozenberg

wici, sprovedeno uli~no osvetqewe iobezbe|en pogon elektri~nog mlina, vuno-vla~ara, strugara i bolnice.

• 1912. godine dr Qubinko (Qubisav) Iv-kovi} je sreski lekar i upravnik Bolni-ce; po wegovom zahtevu je odobreno da seuvede elektri~no osvetqewe u Bolnici.

• 1912/13. godine dr Vlad. Tomi} je uprav-nik Vojne i Gra|anske bolnice u Ivawi-ci.

• 1912–1913. godine Prvi balkanski rat od-igravao se i frontom u Moravi~kom sre-zu prema Novopazarskom Sanxaku i Sje-nici; Ivawica je sredi{te komande iVojne bolnice.

• 1914. godine austrougarska okupacija (Pr-vi svetski rat).

• 1914. godine – dr Leon Vajs.• 1918. godine oslobo|ewe od Austrougarske

imperije.• 1919. godine – dr Boà Milo{evi}.• 1924. godine zapo~eta izgradwa nove zgra-

de bolnice u Ivawici.• 1928. godine osnovan je Mesni odbor Cr-

venog krsta u Ivawici (prvi predsednikje Dragomir Jeli}).

• 1928. godine osnovana prva |a~ka kuhiwau Ivawici („koristilo je oko 40 |aka“);upraviteq {kole je Ivan Milutinovi},u~iteq je Slobodan Ne{ovi}.

• 1929. godine (maja) – po~eci organizova-ne zdravstvene slu`be u Ivawici (dola-skom iz Beograda dr Dragiwe Spasovi},lekara op{te medicine, i dr BoìdaraSpasovi}a, lekara specijaliste; dr Dra-giwa Spasovi} je postavqena za upravni-ka Bolnice, a dr Boìdar Spasovi} zasreskog lekara).

• 1929. godine dr Boìdar Spasovi} („dok-tor Boà“), specijalista neurolog ibakteriolog, postavqen za sreskog leka-ra Moravi~kog sreza sa sedi{tem u Iva-wici.

• 1929. godine dr Dragiwa Spasovi} („dok-torka Draga“), lekar op{te medicine,imenovana je za upravnicu Sreske bolni-


42

ce u Ivawici; ostala na tom poloàjudo penzionisawa, 1970. godine.

• 1931. godine Ivawica je progla{ena zaklimatsko i turisti~kom mesto u Zetskojbanovini, re{ewem ministra trgovine,industrije i finansija vlade KraqevineJugoslavije.

• 1931. godine u listu zdravstvenih ustano-va Zetske banovine nalazi se i Banovin-ska bolnica u Ivawici (~iji je „upravnikdr Dragiwa Spasovi}, a ekonom Milo{Velimirovi}“).

• 1936/37. godine „harale su epidemije: dif-terija (Glije~a), trbu{ni tifus (Kumani-ca), dizenterija (Budoèqa), male bogiwe(oko 500 slu~ajeva, u Lisi, [umama iPrilikama), tuberkuloza“.

• 1938. godine Sreska bolnica u Ivawicise „useqava u novu zgradu koja ima 5 do-bro opremqenih posteqa sa sanitarnimure|ajima“ (dr D. Spasovi}, upravnik).

• 1939/40. godine dr Joè Potr~, kao inter-nirac u logoru u Me|ure~ju.

• 1941. godine nema~ka okupacija (Drugisvetski rat; 19. aprila Ivawica je pre-data nema~koj vojsci).

• 1941. godine ivawi~kom lekarskom koru(dr Boìdaru i Dragiwi Spasovi} i drSvetislavu Ba~arevi}u) prikqu~ila sedva studenta medicine – Milan ]ur~i} iAleksandar Nikoli}.

• 1941. godine (od septembra) u selu Ra-{~i}i organizovana pomo}na bolnica zarawene i povre|ene borce.

• 1944. godine (10. septembra) – oslobo|e-we od nema~ke okupacije (ulaskom Petekraji{ke divizije, oko 21 ~as).

• 1945. godine ivawi~ka op{tina progla-{ena nerazvijenim podru~jem SR Srbijei Jugoslavije.

• 1945. godine dogodila se velika epidemi-ja pegavog tifusa, uz sveà oboqewa si-filisa i epidemije {uge.

• 1947. godine otvorena prva seoska ambu-lanta u Moravi~kom srezu, u selu Devi-}i.

• 1950. godine zavr{ena druga zgrada bol-nice u Ivawici.

• 1953. godine doneto Re{ewe o osnivawuDoma narodnog zdravqa Ivawica, kome sepripaja Bolnica i Stacionar za tuberku-lozne bolesnike.

• 1953. godine dr Aleksandar Nikoli}(„doktor Aca“), specijalista socijalnemedicine, imenovan za prvog upravnikaDoma narodnog zdravqa u Ivawici; os-tao na tom poloàju do 1973. godine ka-da je postavqen za pomo}nika ministra zazdravqe u vladi Srbije.

• 1954. godine u organizaciji Doma zdra-vqa i aktivnim u~e{}em osobqa Bolni-ce u Ivawici zapo~eta realizacija pro-grama na sanitaciji i higijenizaciji se-oskog podru~ja, uz pomo} Unicefa:1. Izgradwa seoskih vodovoda, javnih ~e-

sama i nu`nika,2. Izgradwa {kolskih vodovoda, ~esama,

nu`nika i kupatila.• 1955. godine, u organizaciji Doma zdravqa

u Ivawici, zapo~eta realizacija {irokihpreventivnih programskih akcija:1. Izgradwa i opremawe {kolskih kuhi-

wa i ba{ta, vo}waka i zookutakapri {kolama,

2. Zdravstveno-vaspitna predavawa, ì-votne demonstracije, kursevi i te~a-jevi za omladinu i ène,

43

JUBILEJI

3. Uvedena su savetovali{ta za majke idecu.

• 1955. godine podignuta nova zgrada Domazdravqa u Ivawici „sa {kolskom i Zub-nom ambulantom i Dispanzerom za ènei decu“.

• 1956. godine, u organizaciji Doma zdravqau Ivawici, zapo~elo ostvarivawe pro-grama pokrivawa seoskog podru~ja organi-zovanom zdravstvenom slu`bom tako da seubrzo realizovalo da:− u svakom ve}em selu postoji zdrav-

stvena stanica ili zdravstvena ambu-lanta sa stalnim medicinskim tehni-~arem ili bolni~arem i sa povreme-nim dolaskom lekara,

− cela teritorija bude obezbe|ena po-trona`nom slu`bom ({kolovanim me-dicinskim sestrama)

− budu organizovana mobilna specijali-zovana savetovali{ta za majke, decu i{kolsku populaciju,

− bude na celoj teritoriji organizovanpermantentan higijensko-sanitarno-epidemiolo{ki nadzor.

• 1972. godine po~ela izgradwa Zavoda zale~ewe anemija u Ivawici, koji je zavr-{en i pu{ten u rad 1978. godine kao Za-vod za prevenciju, le~ewe i rehabilita-ciju krvnih bolesti u Ivawici.

• 2005.

Od 1947–1960. godine otvaraju se ambulante po selima:• 1947. godine u Devi}ima• 1951. godine u Koviqu,• 1953. godine u Ku{i}ima• 1956. godine u Prilikama i Me|ure~ju• 1958/60. godine u Kati}ima, Mo~iocima i Sredwoj Reci.

Po~etkom 1860. godine Pope~iteqstvoprosvete Kneèvine Srbije formira-lo je Odbor sa zadatkom da izradi

plan za osnivawe nau~nih zavoda u Srbiji.Odborom je rukovodio arhimandrit GavriloPopovi}, profesor Liceja i wegov biv{irektor. U wemu su bili i Konstantin Bran-kovi}, profesor Liceja, a kasnije profesorVelike {kole i wen rektor, dr Janko [a-farik, lekar, profesor i biv{i rektor Li-ceja i jo{ tri ~lana. Odbor je ve} u martu1860. godine Pope~iteqstvu prosvete pod-neo predlog „Osnove na{e nau~ne zgrade“, ukome je stajalo da su Srbiji potrebne osnov-ne {kole za mu{ku i ènsku decu, sveu~i-li{te u kome bi bio i Lekarski fakulteti niz drugih {kola. Verovalo se da bi se naLekarskom fakultetu {kolovali ne samolekari za potrebe Srbije, ve} i mladi pri-padnici slovenskih naroda, koji su se jo{uvek nalazili u sastavu Otomanske imperi-je. Odbor je procenio da bi se za potrebeLekarskog fakulteta, pored neophodnih„sprava“, moralo obezbediti najmawe po 24(7). 000 talira godi{we. Za po~etak, odborje preporu~io da se osnuje babi~ka {kola.

Na Liceju, a kasnije Velikoj {koli, ne-koliko lekara dràlo je predavawa iz vi-{e predmeta, dr Vuk Marinkovi} i dr Jan-ko [afarik predavali su fiziku, a dr La-zar Doki}, dr A}im Medovi}, dr Milan Jo-vanovi} „Morski“, dr Jovan Valenta, dr Mi-lan Jovanovi} Batut, dr \or|e Jovanovi} idr Vojislav \or|evi} uporednu anatomiju,fiziologiju, higijenu, sudsku medicinu, bo-taniku, zoologiju, mineralologiju i geogno-

ziju. Nastava na ovim katedrama bila je nazavidnom nivou. Za neke predmete bili sunapisani kvalitetni uxbenici, a svr{enidiplomci su, naj~e{}e bez te{ko}a, nasta-vqali i sa uspehom zavr{avali najboqe fa-kutete {irom Evrope, pa i medicinske.

Osnivawe Srpskog lekarskog dru{tva iwegovi sastanci podizali su nivo stru~nogi nau~nog rada lekara, posebno u Beogradu,tako da je 1876. godine dr Josif Pan~i}predloìo osnivawe Medicinskog fakulte-ta kao najboqi na~in da se u Srbiji obez-bedi potreban broj lekara. Wegov predlognije nai{ao na odziv. Uskoro su usledilisrpsko-turski ratovi.

Decembra 1879. godine na dnevnom reduNarodne skup{tine razmatrana je „Predugo-tovna radwa za reformu sanitetske strukeu Srbiji“. U diskusiji je izraèna bojazan{to su lekari u Srbiji najve}im delomstranci, pa je narodni poslanik VasilijePavi} traìo da se „Velika {kola digne nastepen Univerziteta, pa da se na {koli na-{i sinovi spreme za doktore, te da oni le-~e svoj narod“. U~estvuju}i u diskusiji, drVladan \or|evi} je osporio svaku pomisaoo osnivawu Medicinskog fakulteta, po{toon zahteva ogromnu „nau~ewa~ku snagu, ...profesorski kor koji nemamo i koji ne mo-èmo imati jo{ za 30 godina“, te da „Medi-cinski fakultet zahteva tako ogromne iskupocene nau~ne zbirke kakve ne moèmo zadugo vremena dobiti, pa ba{ kad bismo ima-li novaca za to“, pa se zaloìo da je „bo-qe da mi po 20 do 30 pitomaca o dràvnomtro{ku {aqemo na strane Univerzitete za

45

JUBILEJI

Jubileji

* Iz: „Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1905-1920-2005“, Beograd. 2005.1 Akademik prof. dr Bogdan \uri~i}, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Od ideje do osnivawa Medicinskog fakulteta u Beogradu*B. \uri~i}1 i saradnici

lekarske nauke, pa }emo za 5 do 6 godinaopet imati sve na{e sinove za lekare“.

Godine 1879. donet je Zakon o narodnomsanitetskom fondu, a 1881. Zakon o ure|e-wu sanitetske struke i za{titi narodnogzdravqa, koji je predvideo da se do 1888. go-dine osnuju {kola za lekarske pomo}nike i{kola za babice. Formirawe Medicinskogfakulteta nije ni pomenuto. Do predvi|enogosnivawa dveju {kola nije do{lo. (Babi~ka{kola je osnovana tek u jesen 1899. godinepri Ginekolo{kom odeqewu Op{te dràv-ne bolnice u Beogradu, a {kola za nudiqetek 1921. godine, godinu dana posle Medicin-skog fakulteta).

Godina 1888. Srpske novine su pisale „dami jo{ za ~itave decenije ne}emo biti ustawu da ostvarimo na{u ìvu èqu da na-{u Veliku {kolu podignemo na stepen Uni-verziteta“, a da u isto vreme „Hrvati ima-ju Univerzitet ve} 14 godina“, i da je „Za-greb ve} dao 100.000 dinara za podizawe Me-dicinskog fakulteta, dok Beograd ... ni-{ta“, kao i da se u Zagrebu uveliko radi na„popuwavawu Hrvatskog univerziteta fakul-tetom medicinskim“.

Godine 1895. uredni{tvo Srpskog arhivaza celokupno lekarstvo pokrenulo je u ru-brici „Javna re~“ pitawe obrazovawa po-mo}nog lekarskog osobqa, tj. „{kole za le-karske pomo}nike, babice, bolni~are, ’Sa-marjane’, nudiqe i desinfektore“. Pozivnije izazvao skoro nikakvu reakciju. Jedinose urednik Srpskog arhiva, dr Jovan Dani},oglasio ~lankom „[kola za babice“.

Slede}e, 1896. godine, dr Ivan Lazarevi}iz Aran|elovca ogla{ava se u Srpskom ar-hivu za celokupno lekarstvo ~lankom „Naj-pre {kola za primaqe (babice) i lekarskepomo}nike, pa onda postepeno i Medicinskifakultet“, u kome pobija tvrdwe protivni-ka osnivawa fakulteta, da bi on Srbijuprepunio lekarima i time u~inio da opad-ne vrednost i ugled lekara, da ne bi imalidobar Fakultet koji bi davao dovoqno teo-rijski i prakti~no spremne lekare i da nebi imali dovoqno materijala za prakti~nove`bawe |aka, potrebnih preparata i kabi-


46

neta za u~ewe. On je tvrdio i da bi se pra-vilnim izborima onih koji „vladaju naukomi strukom“ mogli obezbediti kvalitetni na-stavnici i da bi se doma}inskim raspolaga-wem novcem Sanitetskog fonda mogle iz-graditi zgrade instituta i klinika i da biu toku nekoliko godina bilo mogu}e otvara-we Medicinskog fakulteta. Ni ovaj ~lanak,kao ni pomenuti ~lanak dr Jovana Dani}a,kod lekara nisu izazvali ve}u reakciju, ta-ko da je izgledalo da za ta pitawa lekariu Srbiji nemaju naro~iti interes.

Tri godine kasnije (1898.), odlukom Na-rodne skup{tine Kraqevine Srbije osnova-na je komisija sa zadatkom da pripremipredlog o podizawu Velike {kole na stepenUniverziteta. Pored ~lanova Srpske akade-mije nauka Stojana Bo{kovi}a, predsednikakomisije, Qubomira Kraqevi}a, Andre Ni-koli}a i Petra \or|evi}a, u komisiji subili i profesori Velike {kole, NikolaStamenkovi}, Vojislav Baki}, DragoqubMiju{kovi}, \or|e Stanojevi}, Bogdan Ga-vrilovi} i Milan Jovanovi}-Batut. Komisi-ja je postavila i pitawe {kolovawa lekara.

Da bi {to sna`nije potkrepio to pitawe,dr Milan Jovanovi}-Batut je 1898. godinenapisao studiju „Medicinski fakultetSrpskog Univerziteta“, u kojoj je nastojaoda odgovori na tri pitawa: 1. Da li Srbijitreba Medicinski fakultet? 2. Ima li unas mogu}nosti za Medicinski fakultet? 3.Da li bi Medicinski fakultet stvorio uzemqi lekarski proleterijat? Dr Batut jedo{ao do zakqu~ka da je „Univerzitet bezMedicinskog fakulteta nepotpun, pa da ba{za to s nau~ne strane ne moè odgovarati on-im zada}ama, {to ih je po svojoj su{tini nasebe primio“, da je Medicinski fakultet„preka potreba i sa nacionalno-politi~koggledi{ta“, te „da smo na me|i i raskrsniciistoka i zapada, dakle, tako re}i celom sve-tu na vidiku, pa {to pogre{imo, ili samozakasnimo, jako nam se vidi, a ponekad i ne-milice sveti“. Mora se re}i da ni ova ras-prava nije dala o~ekivane efekte. Kod ve}i-ne lekara vladalo je uverewe da jo{ nijevreme za osnivawe Medicinskog fakulteta.

Krajem 1898. godine ve} pomenuti drIvan Lazarevi} ponovo se oglasio u Srp-skom arhivu za celokupno lekarstvo ~lan-kom „O podizawu Srpskog Univerziteta“, ukome se ponovo sna`no zaloìo za osniva-we Medicinskog fakulteta ponavqaju}i iupotpuwavaju}i raniju argumentaciju, u uve-rewu „da ve} imamo izvestan broj specijali-sta koji bi mogli biti nastavnici, a ukoli-ko nedostaje, moèmo ih sa strane dobiti.Na}i }e se od Srba i Slovenaca koji su do-centi, koji bi kod nas do{li“. Ni posleovog ~lanka nije bilo ozbiqnije reakcije ulekarskim krugovima.

Dve godine kasnije (1900.) dr MihailoPetrovi}, na~elnik Hirur{kog odeqewaMoravske stalne vojne bolnice u Ni{u, uSrpskom arhivu za celokupno lekarstvo ob-javquje ~lanak „Je li Medicinski fakultetu Srbiji najakutnija sanitetska potreba“, ukome je svojom analizom do{ao do zakqu~kada „Srbiji nije potreban Medicinski fa-kultet, bar za sada, radi obrazovawa sop-stvenih lekara“. Mislio je da je boqe zida-ti bolnice po Srbiji kojih nije bilo ili ko-je su bile u jadnom stawu i slabo opremqe-ne, kao i da su za osnivawe fakulteta neo-phodne ozbiqne prireme, a da bi osnivawefakulteta trebalo biti kruna sveukupnognapretka. Iz ovog ~lanka provejava bojazanda bi se sva postoje}a sredstva Sanitetskogfonda utro{ila za osnivawe Medicinskogfakulteta, a da bi za najve}i broj stanovni-ka Srbije „nebo bilo visoko a klinike da-leko“. Tvrdio je da Srbiji nije potreban to-liki broj lekara koliko je izra~unao dr Ba-tut i da je za sada isplatqivije {kolovawelekara na stranim medicinskim fakulteti-ma. Na ovaj ~lanak u ~asopisu „Zvezda“ od-govorio je dr \oka Nikoli}, navode}i da je„pitawe o Medicinskom fakultetu za nas su-vi{e ozbiqno i sudbonosno, a da bi nas priwegovom re{avawu smeli (ma i jedan ~asak)zavoditi ose}aji sujete i interesi li~neprirode“, i zaloìo se za {to hitnije osni-vawe Fakuteta. Izgleda da je Uredni{tvoSrpskog arhiva za celokupno lekarstvouglavnom zastupalo mi{qewe dr Petrovi}a.

47

JUBILEJI

U svom referatu „Laboremus“ na Prvomkongresu srpskih lekara i prirodwaka, odr-ànom od 5. do 8. septembra 1904. godine,imaju}i na umu izgradwu novih bolnica, drVladan \or|evi} je rekao da „na Vra~arukraj Beograda ni~e najlep{e cve}e srpske~ove~nosti, srpske kulture i ne}e dugo tra-jati a taj Vra~ar pokri}e ona idealna hu-manisti~ka kolonija Srbije koja je predvi-|ena sanitetskom reformom od 1881. godinei ona }e tek postati solidan temeq za Me-dicinski fakultet Srpskog Univerziteta.“

Rasprave o osnivawu Medicinskog fakul-teta su se ponovo aktivirale 1904. godine,kako se privodio kraju predlog Zakona ko-jim se Velika {kola podiè na stepen Uni-verziteta. Zakon o Univerzitetu donet je12. marta 1905. godine. U ~lanu 4 Zakonastajalo je da Univerzitet ima pet fakulte-ta: bogoslovski, filozofski, pravni~ki, me-dicinski i tehni~ki. U ~lanu 6 Zakona sta-jalo je da redovno u~ewe u medicinskom fa-kultetu traje 10 semestara, a u ostalim poosam.

U Zakonu se kaè i ovo: „za osnivawemedicinskog fakulteta i podizawe potreb-nih zgrada unosi}e se svake godine u dràv-ni buxet naro~ita pozicija, a sem toga po-stavi}e se naro~iti odbor sa zadatkom da sestara oko svih pripremnih poslova, kao {tosu sistematsko pripremawe anatomskog idrugog nastavnog materijala iz na{ih bol-nica i drugih zavoda; pripremawe pojedinihbolni~kih odeqewa, podesnih za klinike;iza{iqawe pitomaca za specijalno izu~av-we pojedinih medicinskih struka itd, a zaosnivawe novih i popuwavawe starih kabi-neta, laboratorija i seminara stavi}e se udràvni buxet naro~iti krediti“.

Na osnovu tog Zakona, Ministar prosve-te je juna 1905. godine osnovao komisiju(tzv. „komisiju za Medicinski fakultet“),u kojoj su bili rektor, nekoliko profesoraUniverziteta, {efovi vojnog i civilnog sa-niteta, upravnik i {efovi svih odeqewaOp{te dràvne bolnice, koja je imala zada-tak da podnese izve{taj o napre~im poslo-vima i potrebama oko osnivawa Medicin-

skog fakulteta. Ova komisija je osnovaladve potkomisije. Jednu potkomisiju ~inila sutri lekara i arhitekta Andra Stefanovi},profesor Univerziteta. Wen zadatak bio jeda u krugu Op{te dràvne bolnice odaberemesta za izgradwu zgrada za institute iklinike fakulteta. U drugoj potkomisijibili su dr Milan Jovanovi} Batut, predsed-nik, i ~lanovi dr Milan Radovanovi},upravnik Op{te dràvne bolnice, i dr Edu-ard Mihel, {ef prosekture ove bolnice.Wen zadatak bio je da proceni {ta od ma-terijala treba da se prikupi da bi nastavamogla da otpo~ne. Ova potkomisija do{la jedo prora~una da bi se tokom dve-tri godi-ne u buxetu moralo obezbe|ivati po 200.000dinara godi{we kako bi se stvorio fondza izgradwu zgrada klinika i instituta. Ko-misija je od vlade traìla 4000 dinara go-di{we na ime tro{kova („recimo za sudovei druge potrebe {to se moraju kupiti“). Ka-ko na zahtev komisije i wen elaborat Vla-da nije dala odgovor ni sredstva, juna 1906.godine prestao je rad i komisije i potkomi-sija.

Ni predlog dr Milo{a Popovi}a, pod-net na Glavnom godi{wem skupu SLD 1905.godine, za osnivawe „Medicinske {kole, jersamo tako moèmo do}i do ve}eg broja le-kara“ nije uzet u razmatrawe, ve} je pro-sle|en Upravnom odboru Dru{tva na daqipostupak.

Inicijative za osnivawe Medicinskogfakulteta postepeno su zamrle. Neumorni inepokolebqivi dr Milan Jovanovi} Batut u~asopisu „Zdravqe“ 1910. godine pi{e: „Jasam puno ube|en da Srbija ne}e imati svedotle potreban broj lekara da bi ih po po-trebi mogla i po samom narodu rasporedi-ti, dokle god ne dobije svoj Medicinski fa-kultet“.

Petog marta 1911. godine dr VojislavSubboti}, predsednik SLD, sazvao je sedni-cu Srpskog lekarskog dru{tva da bi se po-novo pokrenulo pitawe osnivawa medicin-skog fakulteta. Dr Subboti} je na sastanakpozvao i dr Milovana Milovanovi}a, pred-sednika Vlade, dr Andru Nikoli}a, predsed-


48

nika Narodne skup{tine i vi{e politi~a-ra, poslanika i profesora Univerziteta. Uuvodnoj re~i dr Subboti} je rekao i ovo:„Od vajkada je medicina va`na grana kul-turnog ìvota naroda, a centri u kojima seona gaji i u~i izvori su upliva i uticaja,koji dopiru ~esto i do udaqenih pokrajinai naroda. Pitawe o osnivawu Medicinskogfakulteta na srpskom Univerzitetu zna~aj-no je po narod i po dràvu, ne samo stoga{to od wegovog povoqnog re{ewa zavisi umnogome budu}nost narodnog zdravqa, medi-cinskih znanosti i medicinskog staleà uSrbiji, nego i stoga {to je s wim tesnospojen pravilni razvitak srpskog univerzi-teta i srpske nauke u op{te“.

Na sastanku je zatim dr Batut odràopredavawe „Medicinski fakultet u Srbiji“,koji je bio skra}ena verzija wegove, ranijepomenute studije iz 1898. godine. Tada je re-kao da u Evropi jedino Srbija i Crna Go-ra nemaju svoje medicinske fakultete, i daako bi se za Crnu Goru moglo na}i oprav-dawe, opravdawa za Srbiju ne moè biti jerje „u Srbiji ve} od postanka dràve vaqa-lo misliti na tu bitnu potrebu svoga ì-vota i svoje samostalnosti“. Utisak koji jepredavawe dr Batuta ostavilo, po svemu iz-gleda bio je veoma dobar. Naàlost, usledi-la je diskusija, u kojoj je nekoliko lekaraosporavalo potrebu za osnivawe medicin-skog fakulteta. Izgleda da je naj{tetnijabila diskusija dr Svetozara Markovi}a, ko-ji je, iznose}i dosta jake argumente, bio nesamo protiv osnivawa fakulteta, ve} je gru-bo napao politi~are „koji za ovih posled-wih 30–40 godina nisu brinuli o dràvi iwenim potrebama, nego o partijskoj politi-ci“ te da je „boqe da nemamo Medicinskogfakulteta nego da ga imamo, pa da bude sa-kat, kao {to imamo puno drugih sakatihstvari, takvih za koje narod daje mnogo no-vaca a do wih nema nikakve koristi“. Mo-ra biti da se wegova i sli~ne diskusije ni-su ni malo svidele prisutnim visokim po-liti~arima. Ni diskusija dr Lazara Gen~i-}a nije bila od koristi, jer iako se izjasnioza osnivawe fakulteta, wegova diskusija se

u kontekstu prethodne mogla shvatiti sko-ro negativnom. Ni brojne intevencije pred-sednika Subboti}a, Batuta i \oke Nikoli-}a nisu mogle popraviti u osnovi lo{ uti-sak. Sastanak se oduìo i zavr{en je bezikakve odluke, s tim da se nastavi. Sve usvemu, sednica je, bez sumwe, ostavila pri-li~no mu~an utisak i zakqu~ena je bez ika-kve odluke, s tim da se nastavi kasnije. Na-stavqena je 12. marta, ali bez prisustva po-liti~ara. Ponovo je usledila duga i supro-stavqena diskusija. Na kraju jedva je usvoje-na predstavka „da Srpsko lekarsko dru{tvopodnese merodavnim faktorima: Kruni, Kra-qevskoj Vladi i Narodnoj skup{tini dobromotivisanu predstavku, u kojoj }e traìti dase zakonske odredbe o podizawu Medicin-skog fakulteta {to pre u delo privedu“.Protivnici osnivawa izdejstvovali su da sena kraju predstavke doda i formulacija „stim da se daqe postupi po pravilima Lekar-skog Dru{tva“. Zato nije ~udo {to je pred-stavka prakti~ki ostala bez odziva.

Godine 1912. dr Toma Leko u Srpskom ar-hivu za celokupno lekarstvo pi{e da „op-{ti nivo nau~nog obrazovawa na{eg medi-cinskog sveta u Srbiji ne da se ... podi}i ninajboqim radovima pojedinaca“ ... i da je zato „potrebno jedno medicinsko nau~no te-lo, jedan Medicinski fakultet“, ali, vero-vatno misle}i na Srpsko lekarsko dru{tvo,sa àlo{}u konstatuje da „kod nas, i to najednom merodavnom mestu, vlada duboko uve-rewe da nam je jedna takva ustanova nepo-trebna“.

Pitawe osnivawa fakulteta ponovo jepostaqeno tek kada su od Skup{tine zatra-èna velika sredstva za {kolovawe lekarai wihovu specijalizaciju. Naime, u jesen1912. godine, Narodnoj skup{tini je prelo-èno da se iz Sanitetskog fonda izdvoji1.500.000 dinara radi upu}ivawa 45 pitoma-ca na studije medicine i 18 lekara na spe-cijalizaciju u inostranstvo. Kada je predlogstigao pred Skup{tinski odbor za finansi-je kojim je rukovodio dr Lazar Pa~u, on jepostavio pitawe za{to se ne bi pristupi-lo osnivawu Medicinskog fakulteta kao ra-

49

JUBILEJI

cionalnijem re{ewu. Odbor se s tim sagla-sio i to mi{qewe prosle|eno je ministruunutra{wih dela, sa kojim se i on saglasioi Skup{tini je poslat dopis u kome je sta-jalo i ovo:

„Gospodin ministar unutra{wih dela, ...u brizi za narodnim zdravqem, podneo jepredlog o {iqawu ve}eg broja pitomaca naizu~avawe medicine. Odbor je uzeo u ocenupromenuti predlog, pa je posle svestranograzmatrawa o wemu, na{ao da se {iqawempitomaca, iako u velikom broju, kako sepredlaè, ne}e mo}i ni tako brzo, ni u do-voqnoj meri zadovoqiti tako pre{ne po-trebe narodnog zdravqa. êtrdeset i pet pi-tomaca, u ovoj velikoj oskudici u lekarima,samo bi donekle i privremeno zadovoqilopotrebe na{e zemqe. Da bi se potrebe pot-punije zadovoqile, morao bi se slati u kra-}im razmacima vremena mnogo ve}i broj pi-tomaca i to neprestano, {to bi u na{embuxetu stalno predstavqalo znatnu sumu. Spravom smo se onda morali pitati – za{tose tim nov~anim sredstvima ne bi mogao iz-dràvati medicinski fakultet, koji je ve}i predvi|en zakonom Univerziteta i kojise i stoga treba ostvariti?“

„Po na{em uverewu, izdaci za izdràva-we medicinskog fakulteta ne bi bili ve}iod izdataka na taj pove}ani broj pitomaca,koji bi se morao predvi|ati, a kojim seopet ne bi mogle izmiriti potrebe zemqe,jer populacija raste, a i lekari se tro{e,stare i umiru. A sagra|ene bolnice i onekoje se po rasporedu novca Sanitetskogfonda imaju jo{ sagraditi ovde u Beogradu,bi}e dovoqne da sluè kao klinike Medi-cinskog fakulteta. Otvarawem Medicinskogfakulteta u Beogradu, mi bismo dobilimnogo ve}i broj kandidata za medicinu odbroja pitomaca, koji bi se na strani mogli{kolovati. Na{ Medicinski fakultet mo-gao bi snabdevati i na{u otaxbinu i vojskui srpske krajeve na{im lekarima. Pitawe okvalitetu lekarskom time bi bilo re{e-no...“

„Sa ovih razloga Odbor je predloìo g.ministru da svoj predlog u ovom smislu i iz-

meni. G. ministar je odmah na to pristao. Miimamo ~ast predloìti Narodnoj skup{tinida izvoli re{iti: da se suma predloèna za{iqawe ~etrdeset pet pitomaca na straniradi izu~avawa medicine smatra kao izvr{niulog za osnivawe Medicinskog fakulteta zavreme od osnivawa Univerziteta do danas, ana osnovu ~lana 38. Zakona o Univerzitetu.Ujedno Odbor predlaè da se radi pripre-me svega {to je potrebno za ostvarewe Me-dicinskog fakulteta u najkra}em roku u spo-razumu sa g. ministrom unutra{wih dela is Univerzitetom sve u~ini kako je predvi-|eno u napred pomenutom ~lanu“.

Uskoro su dr Milan Jovanovi}-Batut idr Vojislav J. Suboti} dobili zaduèwe danapi{u nacrt za organizaciju rada Medi-cinskog fakulteta. Odbor je potom uputiopredlog Narodnoj skup{tini i Vladi da seMedicinski fakultet osnuje. Predlog jeprihva}en, pa je Stojan Proti}, ministarunutra{wih dela, u mesecu martu 1914. go-dine, omogu}io odlazak lekarske komisije uevropske univerzitetske centre radi upo-znavawa organizacije i rada medicinskihfakulteta. U komisiji su bili honorarniuniverzitetski profesor higijene i sudskemedicine dr Milan Jovanovi} Batut, dr Vo-jislav J. Subboti}, {ef Hirur{kog odeqe-wa ODB i dr Eduard Mihel, {ef Prosek-ture ODB. Tokom {est nedeqa ~lanovi ko-


50

misije obi{li su sedamnaest medicinskihfakulteta u Italiji, Francuskoj, [vajcar-skoj, Nema~koj, ê{koj i Rumuniji, biraju-}i gradove sli~ne veli~ine Beogradu.

Po povratku, komisija je podnela referatna osnovu koga je Stojan Proti}, ministarunutra{wih dela, krajem maja 1914. godine,„cene}i veliki nau~ni, nacionalni i kultur-ni zna~aj Medicinskog fakulteta za Kraqe-vinu Srbiju“, doneo re{ewe o osnivawu Me-dicinskog fakulteta u sastavu Univerzite-ta u Beogradu.

Osnivawe Medicinskog fakulteta onemo-gu}ilo je izbijawe Prvog svetskog rata 29.jula 1914. godine. U ovom ratu Srbija je iz-gubila polovinu svojih lekara, ukqu~uju}i ineke koji su bili predvi|eni za osniva~e ka-tedri i prve nastavnike, kao {to su dr Edu-ard Mihel, dr Toma Leko i dr.

Od dono{ewa re{ewa ministra StojanaProti}a o osnivawu Medicinskog fakulte-ta do po~etka wegovog rada proteklo je{est godina. Na prvoj sednici Univezitet-skog saveta, odrànoj 28. marta 1919. godi-ne, pro~itan je akt broj 4801/1919, u komeQuba Davidovi}, ministar prosvete, zahte-va da se od nove {kolske godine (1919/1920.)u Beogradu otvore Medicinski i Poqopri-vredni fakultet i da Univerzitetski savetodredi ~lanove komisije za ove fakultete.Za ~lanove komisije Univerzitetskog osni-

Slika 1. (s leva na desno) Dr M. Jovanovi} Batut, dr V. Subboti}, dr E. Mihael.

va~kog odbora za Medicinski fakultet od-re|eni su dr Milan Jovanovi}-Batut, profe-sor Velike {kole u penziji i honorarniprofesor Univerziteta, dr Vojislav J. Sub-boti}, {ef Hirur{kog odeqewa Op{te dr-àvne bolnice, dr @ivojin \or|evi}, bio-log, profesor Filozofskog fakulteta i drNikola Vuli}, profesor Univerziteta.

Na devetoj sednici Univerzitetskog save-ta pro~itan je akt ministra prosvete od 11.septembra 1919. godine, kojim je RektoratUniverziteta obave{ten da su ukazom od 9.septembra 1919. godine za redovne profeso-re Medicinskog fakulteta postavqeni drVojislav J. Subboti}, hirurg, i dr Milan Jo-vanovi}-Batut, profesor Velike {kole upenziji i honorarni profesor Univerzite-ta za higijenu. Pored regenta Aleksandra,ukaz je potpisao i ministar prosvete PavleMarinkovi}.

Profesor dr Milan Jovanovi}-Batut iprofesor dr Vojislav J. Subboti} su 10. de-cembra 1919. godine izabrali dr Draga Pe-rovi}a, upravnika Anatomskog institutaSveu~ili{ta u Zagrebu, za redovnog profe-sora normalne i topografske anatomije. Iz-bor je potvr|en ukazom od 17. decembra1919. godine. Tako je stvoren kolegijum odtri redovna profesora.

Uzima se da je prvom sednicom kolegiju-ma, odrànom 6. februara 1920. godine, ot-po~eo rad Medicinskog fakulteta. Na tojistorijskog sednici, za dekana je izabranprofesor dr Milan Jovanovi}-Batut, a zaprodekana profesor dr Vojislav J. Subboti}.Kolegijum je na istoj sednici za redovnogprofesora na Katedri op{te patologije sapatolo{kom anatomijom i histologijom iza-brao dr \or|a Joanovi}a, dotada{weg pro-fesora patologije Medicinskog fakultetau Be~u. Sa ove sednice kolegijum je uputiodopis Ministarstvu vojske i mornarice smolbom da se za Anatomski institut Medi-cinskog fakulteta privremeno ustupi zgra-da u krugu Vojne bolnice u Beogradu, a Mi-nistarstvu narodnog zdravqa da ustupi zgra-du za Institut za fiziologiju. Dopisom od5. maja 1920. godine Ministarstvo vojske i

51

JUBILEJI

mornarice obavestilo je Medicinski fakul-tet da }e na dve godine ustupiti zgradu Za-raznog odeqewa Vojne bolnice Prve armij-ske oblasti u Beogradu, a Ministarstvo na-rodnog zdravqa ustupilo je zgradu Tuberku-loznog odeqewa Op{te dràvne bolnice.

Pravdaju}i se zdravstvenim razlozima,profesor Drago Perovi} je 9. aprila 1920.godine podneo ostavku na mesto profesorasistematske i topografske anatomije i vra-tio se u Zagreb. Javila se opasnost da se sanastavom ne}e mo}i po~eti u jesen 1920. go-dine. Juna meseca 1920. godine, za vreme Hi-rur{kog kongresa u Parizu, prodekan profe-sor Vojislav J. Subboti}, pozvao je dr Ni-ku Miqani}a, koji je specijalizirao hirur-giju i vi{e godina radio na anatomiji uParizu, da do|e u Beograd i osnuje Anatom-ski institut, {to je on prihvatio. Tako je13. avgusta 1920. godine Savet Medicinskogfakulteta izabrao dr Nika Miqani}a zahonorarnog profesora deskriptivne i topo-grafske anatomije.

Kolegijum je odlu~io i da do izbora od-govaraju}ih nastavnika nastavu iz biologi-je, hemije i fizike drè profesori Filo-zofskog fakulteta, @ivojin \or|evi}, Si-ma Lozani} i \or|e Stanojevi}.

Na sednici odrànoj 10. oktobra 1920.godine, kolegijum je za kontraktualnog re-dovnog profesora fiziologije izabrao drRiharda Burijana, profesora fiziologije naMedicinskom fakultetu u Lapcigu i direk-tora Fiziolo{kog odseka Zoolo{ke stani-ce u Napuqu, a 29. oktobra za honorarnogprofesora histologije i embriologije iza-brao je dr Aleksandra \. Kosti}a.

Posle obavqenih izbora nastavnika zapredmete iz prve godine, septembra 1920. go-dine izvr{en je upis 286 studenata za {kol-sku 1920/1921. godinu.

Nastava na Medicinskom fakultetu po~e-la je 9. decembra 1920. godine. U sve~anoj sa-li stare zgrade Univerziteta (Kapetan Mi-{ino zdawe), dekan je, u prisustvu rektora,vi{e profesora Beogradskog univerzitetai svih profesora Medicinskog fakulteta,kra}im govorom sve~ano otvorio Medicin-

ski fakultet Univerziteta u Beogradu. Za-tim je, prvoj generaciji studenata, upisanoj{kolske 1920/1921. godine, profesor de-skriptivne i topografske anatomije dr Ni-ko Miqani} odrào svoje pristupno preda-vawe. Time je otpo~ela nastava na Medicin-skom fakultetu u Beogradu. Taj dan se od1970. godine slavi kao Dan Medicinskog fa-kulteta. âsovi iz anatomije i daqe su odr-àvani u sve~anoj sali stare zgrade Uni-verziteta i bili su teorijski. Prakti~nanastava iz anatomije po~ela je kada je zavr-{eno ure|ewe prostorije Zaraznog odeqewaVojne bolnice Prve armijske oblasti u Be-ogradu i kada je bilo omogu}eno snabdevaweinstituta le{evima. U me|uvremenu, naba-vqeno je jo{ nekoliko kostura, atlasi iostala u~ila.

Narednih meseci i godina izabirani su idrugi profesori i nastava se polako ure|i-vala. No, postojawe fakulteta nije bilo sa-svim obezbe|eno. Nepunu godinu od osniva-wa javile su se inicijative da se on ukine.Taj zahtev pravdan je tvrdwama da je za Kra-qevinu Srba, Hrvata i Slovenaca dovoqanMedicinski fakultet u Zagrebu i da fa-kultet u Beogradu nema uslova za rad. Godi-ne 1921. Skup{tina Kraqevine obrazovala jekomisiju sa zadatkom da ispita rad tekosnovanog fakulteta. Jednog dana komisija se


52

iznenada pojavila na tada jedinom Anatom-skom institutu, i u wemu zatekla „preko200 mladih qudi koji su radili kao p~ele,puni odu{evqewa za svoj budu}i poziv“, ta-ko da je „Institut u~inio tako povoqanutisak na komisiju, da je wen izve{taj is-pao najpovoqniji za na{ mladi fakultet“.

êtiri godine kasnije, Stjepan Radi},ministar prosvete Kraqevine Srba, Hrvatai Slovenaca, zatraìo je da se, iz finansij-skih razloga, zatvore neki fakulteti, a me-|u wima i Medicinski fakultet u Beogra-du. Usledila je ogor~ena reakcija javnosti,a naro~ito Srpskog lekarskog dru{tva, ko-je je izdalo izjavu u kojoj se kaè i ovo:

„Srpsko lekarsko dru{tvo najenergi~ni-je protestvuje protiv namera g. ministraprosvete da ukine Medicinski fakultet u

Beogradu. Dru{tvo tu nameru smatra kao iz-nenadni i ~udnovat napad predstavnika pro-svete u vladi, koji je u~inio mu~an utisakna srpske lekare.

Gospodin ministar prosvete ne sme zabora-viti da su kulturne tekovine srpskog narodaneprikosnovena svojina Srba, do koje se do{lone samo te{kim materijalnim `rtvama u bor-bama za oslobo|ewe svih srpskih zemaqa, u ko-jima je poloìlo ìvote 50% srpskih leka-ra, te da }e kulturne tekovine braniti ne sa-mo srpski lekari, nego i sav srpski narod“.

Slika 2. Kapetan Mi{ino zdawe i doktor Niko Miqni} (levo), profesor Niko Miqani} (desno).

Fakultet se odrào, wegova pedago{ka inau~na aktivnost je unapre|ivana. Ve} 29.aprila 1926. godine promovisani su prvidoktori medicine. Fakultet je dobio fi-nansijsku pomo}, tako da je zavr{ena izgrad-wa zgrada Anatomskog i Patolo{kog insti-tuta, Interne propedevti~ke, Prve i Drugeinterne klinike.

Posle nekoliko godina naizgled mirnograzvoja Medicinskog fakulteta, upravo ugodinama kada su po~eli da se privode kra-ju radovi na izgradwi instituta i klinika,svet je zahvatila te{ka ekonomska kriza ko-ja nije mimoi{la ni na{u zemqu. I Medi-cinski fakultet je osetio posledice ovekrize, pa je veliki broj pomo}nog osobqa,po~etkom 1927. godine, bio otpu{ten. Zbogsve teè ekonomske situacije u zemqi, po-~etkom 1928. godine, po~elo se ponovo raz-mi{qati i o zatvarawu Medicinskog fa-kulteta. Fakultet je doìvqavao te{ke tre-nutke i 1938. godine, kada su fakultetskeklinke bile odvojene od Op{te dràvnebolnice.

Pa, ipak, uprkos brojnim te{ko}ama, fa-kultet se polako razvijao, tako da je predrat u svemu postigao zavidan nivo pedago-{kog, zdravstvenog i nau~nog rada.

Literatura

1. [kola za lekarske pomo}nike, babice, „Samarijane“,bolni~are, nudiqe i desinfektore, Srpski arhivza celokupno lekarstvo 1895, sv. 7 i 8, 204.

2. Lazarevi} I.: Najpre {kola za primaqe (babice) ilekarske pomo}nike, pa onda postepeno medicinskifakultet. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo1896, sv.. 5, 156–215 i Srpski arhiv za celokupno le-karstvo 1896, sv. 4, 215–219.

3. Dani} J.: [kola za babice. Srpski arhiv za celo-kupno lekarstvo 1896, sv. 9, 215–219.

4. Lazarevi} I.: O podizawu Srpskog Univerziteta.Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 1899, sv. 11,535–542.

53

JUBILEJI

5. Petrovi} M.: Je li medicinski fakultet u Srbijinajakutnija sanitetska potreba ili ne? Srpski ar-hiv za celokupno lekarstvo 1900, sv. 1, 1–13. Srp-ski arhiv za celokupno lekarstvo 1899, sv. 2, 62–70.

6. Jovanovi} M. Batut.: Medicinski fakultet u Srbi-ji. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 1911, sv.6, 320–346.

7. XII redovni sastanak (SLD) – 5. marta 1911. godi-ne. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 1911, sv.6, 346–356.

8. II vanredni sastanak (SLD) – 12 marta 1911. godi-ne. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 1911, sv.6, 356–386.

9. Savi}evi} M.: Osnivawe medicinskog fakulteta. USavi}evi} M. (ur): Profesori medicinskog fakul-teta – od osnivawa do pedesetih godina XX veka.Drugo dopuweno i prera|eno izdawe. Beograd 2003,21–45.

10. Vardar, kalendar za prostu godinu 1927, 139–142,izdawe Kola Srpskih sestara, Beograd, 1926.

11. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu,1920–1935, Beograd, 1925.

12. Pedeset godina Medicinskog fakulteta u Beogradu,1920–1970, Beograd 1970.

13. Prof. dr Vladimir Stanojevi}: Po~etak stvarawaSrpskog lekarskog kadra, 1–5, SLD Spomenica1872–1972, Beograd, 1972.

14. Prof. dr Vladimir Stanojevi}: Stvarawe lekar-skog kadra u Srbiji, Osnivawe SLD i rad do obu-stave u Drugom evropskom ratu, 6–21, SLD Spome-nica 1872–1972, Beograd, 1972.

15. Prof. dr Vladimir Stanojevi}: Udeo SLD i wego-vih ~lanova u stvarawu Medicinskog fakulteta uBeogradu 137–146, SLD Spomenica 1872–1972, Beo-grad, 1972.

16. Pedeset godina Klinike za infektivne bolesti „DrKosta Todorovi}“ u Beogradu, 1926–1976, Beograd,1976.

17. Prilog za istoriju Klinike za o~ne bolesti„Prof. dr \or|e Ne{i}“ u Beogradu, I, Institutza o~ne bolesti, Klini~ki centar Medicinskog fa-kulteta Univerziteta u Beogradu, 1986.

18. Profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu use}awu generacije studenata upisane na Medicinskifakultet u Beogradu 1946. godine, Medicinski fa-kultet Univerziteta u Beogradu, 1999.

19. Savi}evi} M.: Profesori Medicinskog fakulteta– od osnivawa do pedesetih godina XX veka. Medi-cinski fakultet, Beograd 2003.

• 1921. Osnovan Institut za fiziologijupod imenom Fiziolo{ki zavod Medicin-skog fakulteta (prof. dr Rihard Burijan)

• 1921. Osnovan Institut za histologijuMedicinskog fakulteta (prof. dr Alek-sandar Kosti})

• 1921. Osnovana Prva hirur{ka klinika(prof. dr Vojislav Suboti})

• 1921. Osnovana Ginekolo{ko-aku{erskaklinika (prof. dr Milo{ Bogdanovi})

• 1921. Osnovana O~na klinika u uliciXorxa Va{ingtona u Beogradu (prof. dr\or|e Ne{i}), kojoj je 1947. pripojenoO~no odeqewe Op{te dràvne bolnice uVi{egradskoj ulici.

• 1922. Osnovan Institut za op{tu pato-logiju i patolo{ku anatomiju Medicin-skog fakulteta (prof. dr \or|e Joano-vi}).

• 1922. Osnovana Dematovenerolo{ka kli-nika pod nazivom Klinika za ko`ne iveneri~ne bolesti (dr \urica \or|e-vi}).

• 1923. Osnovan Institut za hemiju Medi-cinskog fakulteta (prof. dr Petar Ma-tavuq).

• 1923. Osnovan Institut za sudsku medici-nu Medicinskog fakulteta (prof. dr Mi-lovan Milovanovi}).

• 1923. Osnovana Neuropsihijatrijska kli-nika pod imenom Klinika za ìv~ane idu{evne bolesti (prof. dr Laza Stanoje-vi}).

• 1924. Osnovan Institut za farmakologi-ju Medicinskog fakulteta (prof. dr Ar-nold Holste).

• 1924. Osnovana Otorinolaringolo{kaklinika izrasla iz Otorinolaringolo-{kog odeqewa Op{te dràvne bolnice(prof. dr Qubi{a Vulovi}).

• 1925. Osnovana Pedijatrijska klinika(prof. dr Franc Groer).

• 1926. Osnovan Institut za mikrobiologi-ju pod nazivom Bakteriolo{ki institut(prof. dr Tihomir Simi}).

• 1926. Osnovana Klinika za infektivnebolesti pod nazivom Infektivna klini-ka (prof. dr Kosta Todorovi}), a 1947. go-dine ovoj Klinici je pripojena Zaraznabolnica.

• 1927. Osnovan Institut za fiziku (prof.dr Dragoqub Jovanovi}).

• 1931. Osnovana Urolo{ka klinika (prof.de Leon Kojen).

• 1945. Aktiviran Institut za higijenu(prof. dr Milan Prica, ali je nastava za-po~eta 1924. godine).

• 1946. Osnovan Institut za biologiju(prof. dr Marko Anaf).

• 1946. Osnovan Institut za epidemiologi-ju (prof. dr Niktopolion êrnozubov).

• 1946. Osnovana Druga hirur{ka klinika,od ranije IV hirur{ka klinika za ratnuhirurgiju (prof. dr Vojislav Stojanovi}).

• 1947. Osnovan Institut za patolo{ku fi-ziologiju (prof. dr Ksenofon [ahovi}).

55

JUBILEJI

Jubileji

* Iz: „Univerzitetski Klini~ki centar u Beogradu“, monografija, 1989. Ure|iva~ki odbor: predsednik akademik Qubi{a Ra-ki}, odgovorni urednik: Neboj{a Bogunovi},

Hronogram nastanka ustanova u sastavu Klini~kog centra Srbije, odnosno Medicinskog fakulteta u Beogradu (1920-2006)*

• 1947. Osnovan Radiolo{ki institut spa-jawem Zavoda za radioterapiju i Zavodaza rendgenologiju (doc. dr Stojan Dedi}).Ina~e, radiolo{ka slu`ba je po~ela ak-tivnost 1923. godine osnovawem Radiolo-{kog odeqewa pri Op{toj dràvnoj bol-nici (doc. dr Sava Jankovi}).

• 1947. Osnovana Klinika za de~ju hirurgi-ju nastala od Hirur{kog odseka na De~-jem odeqewu Op{te dràvne bolnice1921. godine (dr Dimitrije Jov~i}).

• 1947. Osnovana Klinika za ortopedskuhirurgiju i traumatologiju, nazvana prvo-bitno Ortopedska klinika (prof. dr Mi-lo{ Simovi}).

• 1948. Osnovan Onkolo{ki institut prvokao Laboratorija za eksperimentalnu on-kologiju (prof. dr Ksenofon [ahovi}).

• 1951. Osnovana Neurohirur{ka klinika(prof. dr Slobodan Kosti}), ali ne ne-urohirurgija kao posebna disciplinauvedena tridesetih godina dvadesetog ve-ka, a 1939. godine formirana na I hirur-{koj klinici kao zasebno Neurohirur-{ko odeqewe.

• 1952. Osnovan Institut za tuberkulozukome je pripojena dotada{wa Ftiziolo-{ka klinika osnovana 1946. godine.

• 1953. Osnovan Institut za medicinu ra-da i radiolo{ku za{titu SR Srbije(prof. dr Dragomir Karajovi}).


56

• 1955. Osnovana Interna klinika „B“,formirana od dveju internih klinika (IIIi IV), osnovanih jo{ 1922. godine (akade-mik Radivoje Berovi}).

• 1956. Osnovana Interna klinika „A“ spa-jawem I i II interne klinike (prof. drBranislav Stanojevi}).

• 1957. Osnovan Institut za fizikalnu me-dicinu i rehabilitaciju (doc. dr Alek-sandar Zotovi}), a katedra tog predmetapostoji od 1923. godine).

• 1958. Osnovana Laboratorija za primenuradioaktivnih izotopa u medicini (drPetar Milutinovi}).

• 1959. Osnovan Institut za biohemiju(prof. dr Milutin Ne{kovi}).

Nastavne baze Medicinskog fakulteta van Klini~kog centra Srbije

• 1953. Osnovana Gradska bolnica (sadaKBC „Zvezdara“) u kojoj se razvijaju na-stavne baze iz: interne medicine (prof.dr Mihajlo Andrejevi}), hirurgije (prof.dr Mitar Mitrovi}) i oftalmologije(prof. dr Ivan Stankovi}). Kasnije ovaustanova postaje nastavna baza Stomato-lo{kog fakulteta za sve medicinskepredmete.

Predmet Socijalna medicina na Medicinskom fakultetu u Beogradu (1924–2008)

• 30. juna 1924. godine izabran „honorarni nastavnik“ za Socijalnu medicinu – dr Dobrivoje Ge-rasimovi}-Popovi}, tada{wi pomo}nik ministra Narodnog zdravqa. Nije nastupio. U zimskom seme-stru 1924. godine zapo~eo je predavawa angaòvani nastavnik dr Andrija [tampar, na~elnik Ode-qewa u Ministarstvu narodnog zdravqa, profesor socijalne medicine zagreba~kog Medicinskog fa-kulteta.

• 27. jun 1934. godine izabran je „za stalnog nastavnika za predmet Socijalna medicina dr Bogo-qub Konstantinovi}, {ef Socijalno-medicinskog odeqewa Centralnog higijenskog zavoda, do tada„privatni docent“. Prvo predavawe odrào je 10. novembra 1934. godine. Od tada je predmet So-cijalna medicina na Medicinskom fakultetu u Beogradu zastupqen redovnim i stalnim predavawi-ma i svojim nastavnicima.

• 1952. Osnovana Bolnica „Dr Dragi{aMi{ovi}“ na Dediwu, u kojoj se od 1955.uspostavqaju dve nastavne baze: za inter-nu medicinu (prof. dr Frano Buli}) ihirurgiju (prof. dr Ivo Popovi}-\ani).

• 1961. Osnovana Ortopedska bolnica naBawici (prof. dr Branko Radulovi}).

• 1969. Osnovan Institut za fizikalnu me-

57

JUBILEJI

dicinu i rehabilitaciju Srbije tran-sformacijom Instituta za balneologijui klimatologiju (prof. dr Milutin Ne-{kovi}).

• U KBC „Zemun“ je formirana nastavnabaza iz interne medicine, a od 1976. go-dine i za otorinolaringologiju.

Osamdeset pet godina Medicinskog fakulteta u Beogradu

Medicinski fakultet u Beogradu ovih dana slavi zna~ajan jubilej, 85 godina od osnivawa. Zvawelekara stekao je 33.051 student, specijalizaciju je zavr{ilo 23.266, a uè specijalizacije 1.150 lekara.Magistarske teze su odbranila 2.734 kandidata, a doktoriralo je 2.259 nau~nika.

Prvim srpskim Zakonom o univerzitetu, koji je donet 12. marta 1905. godine, ~lanom ~etiri, us-tanovqen je Medicinski fakultet, ali je tek petnaest godina kasnije, 9. decembra 1920. godine, po~eosa radom i to predavawem profesora anatomije dr Nika Miqani}a u sve~anoj sali Rektorata. Istogdana je i prvi dekan Medicinskog fakulteta dr Milan Jovanovi} Batut u sve~anoj sali Kapetan-Mi{in-og zdawa (Rektorata Univerziteta u Beogradu), odrào sve~ani govor koji je ozna~io po~etak rada fakul-teta.

Taj datum se obeleàva i kao datum osnivawa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je do 1960.godine bio i jedini medicinski fakultet u Srbiji. (Beta)

Politika, decembar 2005.

Razvoj psihijatrije Medicinskogfakulteta i Klini~kog centraSrbije od 1923. do 2003. godine

Institut za psihijatriju Klini~kog cen-tra Srbije u Beogradu osnovan je 10. okto-bra 1923. godine pod imenom Klinika zaìv~ane i du{evne bolesti. Sa nastavom izneuropsihijatrije za studente medicine (ta-da je to bio jedan predmet na Medicinskomfakultetu u Beogradu), Klinika je po~ela12. oktobra 1923. godine, na ~elu sa prvimupravnikom, vanrednim profesorom dr LazomStanojevi}em.

Sve do 1953. godine Klinika nije imalasvoju zgradu i bila je sme{tena u prostori-jama Bolnice za du{evne bolesti u Beogra-du. Prvi {ef Katedre za neuropsihijatrijuna Medicinskom fakultetu u Beogradu bioje tako|e dr Laza Stanojevi} i na toj funk-ciji je ostao do odlaska u penziju, 1945. go-dine.

Klinika je ve} na samom po~etku svogapostojawa imala svoju biblioteku i raspo-lagala je sa fondom od 185 kwiga i 13 raz-li~itih stru~nih ~asopisa.

U svom najranijem periodu, prvi saradni-ci profesora dr Laze Stanojevi}a na Kli-nici bili su: dr Radoslav Lopa{i}, kasni-je upravnik Klinike za du{evne i ìv~anebolesti u Zagrebu, dr Dimitrije Dimitrije-vi}, kasnije profesor neuropsihijatrije na

Medicinskom fakultetu u Sarajevu, dr Vla-dimir F. Vuji}, kao prvi izabrani docent zapredmet neuropsihijatrija i dr AngelinaParezanovi}, kasnije primarijus Neuropsi-hijatrijske klinike u Beogradu.

Klinika doìvqava nov polet prelaskomu sopstvene prostorije, koje su 1936. godineotvorene u desnom krilu tada{weg Anatom-skog instituta, sa 36 posteqa i sopstvenomambulantom.

Godine 1939. tada{wi asistent-volonter,dr Jovan Risti}, organizuje i otvara klini~-ku laboratoriju, posebno za ispitivawe li-kvora.

Dawi razvitak Klinike prekinio je Dru-gi svetski rat. Klinika je prisilno iseqe-na u zgradu tzv. inhalatorijuma, koji se na-lazio iza onda{we ORL klinike, a u pro-storije klinike uselilo se Nervno odeqewenema~ke vojske. Za vreme okupacije na Kli-nici je „le~eno“ i sa~uvano vi{e pristali-ca NOB-a, a dr Mira Vrabi} i dr Kurt Le-vi, lekari Klinike, oti{li su u partizane.

Odmah po zavr{etku rata, odlaskom upenziju prof. dr Laze Stanojevi}a 1945. go-dine, za upravnika Neuropsihijatrijske kli-nike postavqen je profesor dr. Vladimir F.Vuji}, kada zapo~iwe i nagli razvitak Kli-nike. Otvara se „B“ odeqewe na jednomspratu O~ne klinike u Vi{egradskoj ulici.Godinu dana kasnije ovo odeqewe prelazi udesno krilo Anatomskog instituta, gde je

59

JUBILEJI

Jubileji

* Iz: „80 godina Insituta za psihijatriju Klini~ko-bolni~kog centra Srbije u Beogradu“, 2003, Beograd.1 Prof. dr Dimitrije Milovanovi}, Institut za psihijatriju Klini~kog centra Srbije.2 Prof. dr Mirko Pejovi}, Institut za psihijatriju Klini~kog centra Srbije.3 Prof. dr Jovan Mari}, direktor Instituta za psihijatriju Klini~kog centra Srbije.

Osamdeset godina Instituta za psihijatriju Klini~kog centra Srbije u Beogradu (1923-2003)*D. Milovanovi},1 M. Pejovi},2 J. Mari}3

sme{tena Zubna klinika, a dotada{we psi-hijatrijsko odeqewe Op{te dràvne bolni-ce postaje „C“ odeqewe Neuropsihijatrij-ske klinike, tzv. odeqewe za posmatrawe,nameweno ispitivawu i le~ewu du{evnihbolesnika (kasnije poznato kao „F“ odeqe-we Neuropsihijatrijske klinike).

Profesor dr Vladimir F. Vuji}, odmahposle rata, izabran je za prvog prodekanaMedicinskog fakulteta i redovnog profeso-ra, kao i za {efa Katedre i do svoje smr-ti ostao je {ef Katedre neurologije, psi-hijatrije i medicinske psihologije (od 1945.do 1953.). Posle nau~nog putovawa u Engle-sku, 1946/47. godine, izabran je za ~lanaKraqevskog medicinskog udruèwa, a osimtoga bio je ~lan Be~kog neuropsihijatrijskogdru{tva i Dru{tva ~ehoslova~kih i fran-cuskih neurologa i psihijatara. Objavio jeniz radova u ~e{kim, nema~kim, francuskimi engleskim ~asopisima.

Profesor Vuji} je sva svoja otkri}a ob-javio najpre 1939. godine u Bazelu, u sarad-wi sa dr Kurt Levijem. Prou~avaju}i gripo-zne epidemije u Beogradu, detaqno je klini~-ki obradio wihovu celu patologiju i kaorezultat tog istraìvawa objavquje 1948.godine monografiju pod naslovim „Encepha-litis larvata“. Ovo Vuji}evo otkri}e se citi-ra u svim velikim svetskim uxbenicima.

Kao akademik (SANU), profesor Vuji}je 1949. godine za ovo delo dobio prvu na-gradu AVNOJ-a, Ministarstva za nauku ikulturu FNRJ.

Godine 1952. izdao je prvi pisani uxbe-nik u nas, koji je osnova psihijatrijske pro-pedevtike, pod naslovom „Medicinska psi-hologija i op{ta psihopatologija“.

Godine 1950. Klinika je daqe pro{irena,dobiv{i malu zgradu iza Anatomskog inisti-tuta, tada{we „E“ odeqewe, tj. dana{wiInstitut za neuropsihijatriju za decu iomladinu.

Pored Vuji}a, Jeki}a (do{ao 1948. godi-ne na Kliniku nakon zavr{etka mandata mi-nistra zdravqa), Risti}a i Mati}a, na Kli-nici su tada radili i drugi, kasnije ugled-ni psihijatri: Veselin Savi} (ponatiji kao


60

neurolog), Mirko [vraki}, Viktor Koma-recki, Slavka Mori}, Ante Pavkovi}, Ni-kola Volf, Miroslav Antonijevi}, Biseni-ja [vraki}, Vladeta Jeroti}, prvi psihologJosip Berger...

Veselin-Vesko Savi}, asistent i nau~nisaradnik Medicinskog fakulteta, dugogodi-{wi na~elnik odeqewa Klinike, bio je ineurolog i psihijatar.

Mirko [vraki}, iz tog herojskog radnogveka Klinike, do{ao je iz Tibingena, kaoprvi {kolovani psihijatar psihoanaliti~kogpravca u psihijatriji.

Viktor Komarecki, pisac anegdota iaforizama, afirmisao se kao dinamski ori-jentisan psihijatar s naporom da je premo-sti i sloì sa dijalekti~kim materijali-zmom. Prerano je stradao u saobra}ajnoj ne-sre}i.

Slavka Mori}-Petrovi}, dugogodi{wi~lan Klinike, osnivawem Zavoda za mental-no zdravqe (1963. godine), kao nove, moder-ne i savremene institucije, postala je do-cent, a zatim profesor i do kraja ìvota nadu`nosti direktora Zavoda, a zatim Insti-tuta za mentalno zdravqe, ~iji je osniva~.

Nikola Volf, znalac enciklopedijskogformata, asistent i {ef psihijatrijskogodeqewa na Avali, postao je profesor Sto-matolo{kog fakulteta kao direktor Neu-ropsihijatrijskog odeqewa Gradke bolnicena Zvezdari.

Miroslav Antonijevi}, asistent i autorprve kwige pod nazivom „Narkomanije mla-dih“ brzo je sa prof. dr S. Mori}-Petrovi}pre{ao u Zavod za mentalno zdravqe gde jeredovnim izborom postao docent i profesorpsihijatrije.

Vladeta Jeroti} (1924. – ), vrstan inte-lektualac, asistent na Klinici jo{ kodprofesora Vuji}a (1951–1961), boravio vi-{e puta u Nema~koj, [vajcarskoj i Francu-skoj, po povratku iz inostranstva prelazi narad na Neuropsihijatrijsko odeqewe bolni-ce „Dr Dragi{a Mi{ovi}“, gde radi od1963. do 1985. godine, kao {ef Psihoterapij-skog odeqewa. Od 1985. godine predaje kaoprofesor po pozivu na Teolo{kom pravo-

slavnom fakultetu Univerziteta u Beogra-du, pastirsku (pastoralnu) psihologiju i me-dicinu na Katedri za istoimeni predmet.

Dr Bisenija [vraki}, provela je ceo svojradni vek na ovoj Klinici, u Sektoru zaforenzi~ku psihijatriju.

Dr Josip Berger, redovni profesor Fi-lozofskog fakulteta, proveo je ceo svojradni vek u Psihijatrijskoj klinici, postaoprvi profesor klini~ke psihologije, stvo-rio {kolu klini~kih psihologa i jo{ u to-ku rada napisao kapitalno delo pod nazivom„Psihodijagnostika“.

Pored profesora Vuji}a i profesoraUro{a Jeki}a na Neuropsihijatrijskoj kli-nici radi jo{ 19 lekara (neki bave}i seprevashodno neurologijom): doc. dr JovanRisti}, dr V. Savi}, dr K. Kurte{, dr B. Ra-doji~i}, dr V. Mati}, dr A. Parezanovi},dr M. [vraki}, dr S. Stojiqkovi}, dr J.Gospavi}, dr I. Milosavqevi}, dr N. Volf,dr M. [terni}, dr M. Nikoli}, dr S. Ne-{kovi}, dr R. Pavi}evi}, dr V. Jeroti}, drV. Komarecki, dr B. [vraki} i dr LidijaBuble. U ovom periodu, do 1955. godine, do-minantne metode le~ewa du{evnih bolesni-ka bile su: insulino i elektrokonvulzivna(EL[) terapija.

Posle smrti profesora Vladimira F.Vuji}a, 1953. godine na ~elo Neuropsihija-trijske klinike dolazi profesor dr Uro{Jeki}. U to vreme zavr{ava se novo krilou zgradi Anatomskog instituta, ~ime klini-ka dobija ukupno 100 novih posteqa. Brojlekara naglo raste, a broj nastavnog i po-mo}nog nastavnog osobqa sa~iwava 18 qudi.Otvara se Psihijatrijsko odeqewe na Ava-li, za le~ewe neuroza i lak{ih psihoza. Go-dinu dana kasnije docent dr Jovan Risti}formira prvi EEG kabinet na Klinici.

Po oslobo|ewu zemqe 1945. godine, pro-fesor dr Uro{ Jeki}, poznat i kao javnali~nost, bio je prvi ministr zdravqa u na-{oj Republici i jedan od najaktivnijih ~la-nova SLD. Zbog zasluga za razvoj SLD bioje biran za do`ivotnog po~asnog predsedni-ka. Vi{e godina bio je predsednik Neurop-sihijatrijske sekcije SLD, osniva~ i pred-

61

JUBILEJI

sednik Dru{tva za mentalnu higijenu, pred-sednik Sudsko-medicinskog odbora Medicin-skog fakulteta, dugogodi{wi predsednikGlavnog odbora Crvenog krsta Srbije.

Od 1953. godine profesor Jeki} je {efKatedre za neurologiju i psihijatriju,upravnik Neuropsihijatrijske klinike ipredsednik Psihijatrijske komisije pri Sa-vetu za narodno zdravqe Srbije. Idejni jepokreta~ borbe protiv alkoholizma u na{ojzemqi. Jedna od bitnih zasluga profesora drU. Jeki}a jeste wegov aktivan doprinos op-{tem usvajawu principa mentalne higijenei dosledne humanizacije op{tequdskih odno-sa u stacionarnim zdravstvenim ustanovama.

Krajem 1968. godine profesor dr Jeki}odlazi u penziju, a za direktora Klinikedolazi profesor dr Jovan Risti}. Tokomovih godina Neuropsihijatrijska klinika semodernizuje, funkcionalno se adaptiraju do-tada{we prostorije, obra}a se pa`wa ka sveu`oj specijalizaciji posebnih podru~ja ne-uropsihijatrije.

Kao izvanredan nastavnik-pedagog, osvedo-~eni nau~ni radnik i neuropsihijatarevropskog ranga, profesor dr Jovan Risti}je utemeqiva~ moderne neurolo{ke {kolebeogradskog Medicinskog fakulteta. Poredtoga, on je dugogodi{wi stalni ~lan redak-cije velikog broja stru~nih ~asopisa u ze-mqi i inostranstvu. Kao poznati stru~wakiz neuropsihijatrije bio je pozivan u dijag-nosti~ko-terapijske konzilijume na me|una-rodnom nivou.

Kao istaknuti nau~ni radnik postaje,1965. godine, dopisni ~lan Srpske akademi-je nauka i umetnosti, a ne{to kasnije i re-dovni ~lan SANU. Dobitnik je Sedmojul-ske nagrade i s pravom se smatra doajenomsrpske neuropsihijatrije.

U vreme kada je Klinikom upravqao pro-fesor Risti}; od 1968. do 1972. godine, Ne-uropsihijatrijska klinika Medicinskog fa-kulteta u Beogradu je ~vrsto organizovana naodeqewa: „A“ (ambulanta, na~elnik doc. drIgor Milosavqevi}), „B“ (neurologija, na-~elnik vi{i nau~ni saradnik Veselin Sa-vi}), „C“ (neurologija, na~elnik doc. dr Je-

lena Gospavi}), „D“ (neurologija, na~elnikdoc. dr Milisav Nikoli}), „E“ (de~ja neu-ropsihijatrija, sme{teno u posebnoj zgradi,na~elnik prof. dr Borivoje Radoji~i}), „F“(psihijatrija, sme{teno u posebnoj zgradi sa90 posteqa, sadràvalo ~etiri odseka, dvamu{ka, jedno ènsko i sudski odsek, na~el-nik „F“ odeqewa je prof. dr Srboqub Sto-jiqkovi}, zamenik na~elnika doc. dr Dimi-trije Milovanovi}, {efovi odseka: asistentdr Josip Vesel, prim. dr Aleksandar Despo-tovi}, prim. dr Joko Poleksi} i doc. drMaksim [terni}) i „G“ odeqewe (psihija-trija, sme{teno u kompleksu zgrada na Ava-li sa ukupno 67 posteqa sa dva odseka, na-~elnik asistent dr Milan Igwatovi}, za-menik na~elnika prim. dr Viktor Komarec-ki, {efovi odseka prim. dr Mirko ûpko-vi} i prim. dr Vladimir Kova~evi}.

Profesor dr Jovan Risti} je pre isteka~etvorogodi{weg direktorskog mandata pod-neo ostavku i na mesto direktora je iza-bran profesor dr Srboqub Stojiqkovi}.

Profesor, prodekan Medicinskog fakul-teta i direktor Neuropsihijatrijske klini-ke od 1972. do 1974. godine je Srboqub Sto-jiqkovi}. Spada u red najplodnijih autoraiz razli~itih podru~ja neuropsihijatrijskediscipline. Dao je puni doprinos na{ojstru~noj literaturi, ne samo kroz brojne pu-blikacije i radove, ve} i kroz poznati uxbe-nik iz psihijatrije, prvi u na{oj zemqi –„Psihijatrija sa medicinskom psihologijom“,koji je doìveo deset izdawa (prvo izdawe1962. godine). Osniva~ je i dugogodi{wiupravnik Dispanzera za borbu protiv alko-holizma grada Beograda, jedine i prve usta-nove ovakve vrste u na{oj Republici.

Za izvanrednu aktivnost i stru~ni do-prinos na ovom poqu, nagra|en je Oktobar-skom nagradom grada Beograda za 1963. godi-nu, nagradom Srpskog lekarskog dru{tva zanau~ni rad, po~asni je predsednik SLD-a.

Profesor dr Srboqub Stojiqkovi} je,kao direktor, daqe nastavio paralelan raz-voj svih delova neuropsihijatrijske klinike,od Avale do „F“ odeqewa, u kom periodu jeotvorena i izotopska laboratorija NPK.


62

U ovo vreme profesor dr Borivoje Rado-ji~i} osniva Institut za decu i omladinu,u stvari, prvo De~je neuropsihijatrijskoodeqewe u sklopu Neuropsihijatrijske kli-nike, kada jednako obra|uju neurolo{ke ipsihijatrijske bolesti de~jeg doba. Profe-sor dr Radoji~i} je dobitnik Sedmojulskenagrade i autor enciklopedijskog uxbenika„Bolesti nervnog sistema“.

Posle smrti profesora Stojiqkovi}a nadu`nosti v. d. direktora zatekao se prof. drMilisav Nikoli}, da bi ubrzo dru{tvenisistem samoupravqawa na mesto poloàjadirektora Klinike diktirao Kolegijalno-poslovodne organe.

Dok je postojao Kolegijalno-poslovodniorgan, na poziciji predsednika su se smewi-vali prof. dr Maksim [terni}, vi{i nau~-ni saradnik dr Nikola Mitrovi} i prof. drJakov Smodlaka.

Profesor dr Maksim [terni} je bio nadu`nosti rukovodioca slu`be forenzi~kepsihijatrije vi{e decenija, ali ostaje utrajnom se}awu kao najè{}i akter u bor-bi protiv pu{ewa i alkoholizma, a osimtoga ostavio je i brojne napise iz domena sa-obra}ajne medicine.

Vi{i nau~ni saradnik dr Nikola Mitro-vi}, specijalista neuropsihijatar i specija-lista radiolog, u po~etku sa entuzijazmomradi na razvijawu neuroradiolo{ke slu`beKlinike, ali ubrzo wegovo interesovawe za-okupqa i organizacija zdravstvene slu`be,tako da je izme|u pre|a{weg i mandata di-rektora Instituta za onkologiju i radio-logiju bio na funkciji ministra za zdra-vqe Republike Srbije.

Profesor dr Jakov Smodlaka ostaje po-znat kao dugogodi{wi rukovodilac Slu`beza elektroencefalografiju i epileptolo-giju, iz te oblasti stru~wak evropskogformata.

U to vreme psihijatrijska slu`ba naKlinici funkcioni{e kao „F“ i „C“ ode-qewe (Avala). Posebne zgrade „F“ i „G“odeqewa su tada dogra|ivane, pa je kao po-sledica i pro{irenih sme{tajnih kapaci-teta 1972. godine na Avali otvoreno odeqe-

we dnevne bolnice ({ef prim. dr VladimirKova~evi}), a u okviru dogra|enog „F“ ode-qewa 1976. godine je otvoreno Sociorehabi-litaciono odeqewe (na~elnik prim. drAleksandar Despotovi}) u okviru koga jeprvi put u na{oj zemqi po~ela sa radom idnevna bolnica za psihoze ({ef dr JovanMari}, 1976. godine).

Pod pritiskom politi~ko-dru{tvenihintencija Neuropsihijatrijska klinika se1974. godine raspala na pet OOUR-a, kada supored OOUR Neurologije, De~ije neuropsi-hijatrije i Neuroradiologije formirana dvapsihijatrijska OOUR-a: tada{we „F“ ode-qewe postalo je OOUR „Vladimir F. Vuji}“(direktor prof. dr Dimitrije Milovano-vi}), a „G“ odeqewe OOUR za psihijatriju„Avala“ (direktor prof. dr Milan Igwato-vi}). Iako je postojao zajedni~ki upravqa~-ki Kolegijalno-poslovodni organ sa svojimrotiraju}im predsednikom, svaki OOUR zasebe, posle „bratske“ deobe, funkcionisao jeprakti~no nezavisno sve do stvarawa Kli-ni~kog centra Medicinskog fakulteta, dabi tokom 1980. godine od dva psihijatrijskaOOUR-a integracijom nastala Psihijatrijskaklinika Klini~kog centra Medicinskog fa-kulteta u Beogradu.

Prvi direktor novostvorene integrisanePsihijatrijske klinike profesor dr MilanIgwatovi} (direktor od 1980. do 1989. godi-ne) doprineo je pribliàvawu dva Stru~nakolegijuma biv{ih psihijatrijskih OOUR-a.Ru{ewem zgrade „F“ odeqewa radi gradwecentralne zgrade Klini~kog centra, to psi-hijatrijsko odeqewe je 1982. godine preme-{teno u zgradu biv{e Klinike za ìv~anei du{evne bolesti VMA (92 posteqe). Dnev-na bolnica „F“ odeqewa sa ambulantnomslu`bom preselila se u prostorije dana{weNefrolo{ke klinike KCS, da bi 1984. go-dine dobila svoj sada{wi sme{taj u poseb-noj monta`noj zgradi, pove}av{i kapacitetna 60 mesta (dva odeqewa). Iz ekonomskihrazloga odeqewe dnevne bolnice sa Avale se1986. godine preselilo u prostorije dana-{we dnevne klinike, tako da je te 1986. go-dine dnevna klinika imala tri odeqewa sa

63

JUBILEJI

90 mesta. Prof. dr M. Igwatovi} je zapo-~eo gradwu sprata biv{e Klinike za ìv-~ane i du{evne bolesti VMA, a zasluàn jei za uspe{no rukovo|ewe i ure|ivawe peri-odi~nog ~asopisa „Avalske sveske“, kao i zaedukaciju kadrova iz psihoterapije u sarad-wi sa Londonskim institutom za psihotera-piju.

Posle odlaska u penziju profesora Igwa-tovi}a, 1989. godine, na mesto direktora jedo{ao profesor dr Dimitrije Milovano-vi}, koji je dovr{io gra|evinsko oblikova-we zgrade „Vladimir F. Vuji}“ i u uslovi-ma dogra|enog stru~og jedinstva kona~nostvorio uslove za celodnevni i objediwenirad svih ~lanova Instituta u formiranojPoliklinici. Profesor dr D. Milovanovi}je inicijator i organizator celodnevne Te-le-apel slu`be, osniva~ i glavni i odgovor-ni urednik „Engrama“ – ~asopisa za klini~-ku psihijatriju, psihologiju i grani~ne di-scipline (1979) i autor monografija: prve„Klini~ke psihofamakologije“ (1972) i „Me-

Glavna zgrada nekada{we Neuropsihijatrijskeklinike (sada zgrada Instituta za neurologijuKCS).

dicinske etike“ (1968), kada je izabran zaprvog nastavnika novouvedenog predmeta unastavu na Medicinskom fakultetu u Beogra-du, najpre kao Socijalisti~ka etika, a za-tim kao Etika u medicini.

Prilikom transformacije Klini~kogcentra Srbije, Psihijatrijska klinika jekrajem 1990. godine nazivom prerasla u In-stitut za psihijatriju, a klini~ki stacionar„Vladimir F. Vuji}“ dobio je rang klinike.Prvi direktor Instituta za psihijatriju jeprofesor dr Dimitrije Milovanovi}, a pr-vi direktor Psihijatrijske klinke „Vladi-mir F. Vuji}“ je profesor dr Josif Vesel,klini~ar erudita, izuzetan vaspita~ mladihgeneracija psihijatara i studenata medici-ne, koji }e se dugo pamtiti po svojim redov-nim „leson klinik“ po ugledu na svoje u~ite-qe, velikane psihijatrije: Delea, Denikera,Pi{oa i Fi{golda.

Institut za psihijatriju, tada u sklopuKlini~kog centra Srbije, imao je jednu kli-niku i dva centra: Centar za nepsihoti~neporeme}aje Avala i Centar za parcijalnuhospitalizaciju.

Krajem 1993. godine, kao kompletna na-stavna, zdravstvena i nau~no-istraìva~kaustanova imao je slede}u strukturu:1. Psihijatrijsku kliniku „Vladimir F. Vu-

ji}“, za le~ewe bolesnika sa psihoti~-nim poreme}ajima.

2. Psihijatrijski centar „Avala“, za le~e-we bolesnika sa neuroti~nim i grani~no-psihoti~nim poreme}ajima.

3. Centar za parcijalnu hospitalizaciju satri odeqewa u kojima se le~e pacijentisa jezgrovitim neuroti~nim poreme}ajima,pacijenti sa lak{im psihoti~nim poreme-}ajima i pacijenti, socijalni osigurani-ci, kod kojih se vr{i procena preostaleradne sposobnosti.

Uprkos razli~itim usmerewima i orijen-tacijama struke, organizacija Instituta jeintegrativna, jer je obezbe|ena stalna inter-akcija izme|u brojnih stru~nih timova. UInstitutu je objediweno izvo|ewe posledi-plomske nastave. Usavr{avawe u okviru spe-cijalizacije iz psihijatrije i klini~ke psi-


64

hologije traje ~etiri godine, uz organizova-nu superviziju. Poslediplomske studijeostvaruju usmereni programi iz oblasti psi-hoterapije, biolo{ke i socijalne psihija-trije, forenzi~ne psihijatrije i neuropsi-hologije.

Institut redovno, od 1979. godine, izda-je „Engrame“, stru~ni ~asopis za psihijatri-ju, psihologiju i grani~ne discipline, kojije u{ao u me|unarodnu razmenu, a od 1984. go-dine je i zvani~na stru~na publikacijaUdruèwa psihijatara Jugoslavije. Osim to-ga, Institut je i izdava~ periodi~nog ~aso-pisa „Avalske sveske“ u kome se objavqujuradovi dobro poznatih avalskih seminara.

Krajem 1993. godine Institut za psihi-jatriju raspolaè sa 169 posteqa, 90 mestau dnevnim bolnicama i Poliklinikom, kojaje otvorena svih 12 ~asova za dispanzerskebolesnike i dvema celodnevnim telefon-skim linijama u sklopu klini~ke Tele-apelslu`be, koja je okrenuta prema javnosti, kaoi visokospecijalizovanom jedinicom, Cen-trom za sudsku psihijatriju i sudskopsihija-trijske ekspertize. Te 1993. godine, Insti-tut ima 200 zaposlenih, od kojih 50 lekara,10 klini~kih psihologa, 22 doktora nauka,sedam magistara, {est profesora Univerzi-teta, jednog docenta, pet primarijusa i triasistenta.

U stacionarima Instituta godi{we setada u proseku le~ilo preko 1000 bolesni-ka, od kojih oko 65 odsto priti~e iz psihi-jatrijskih centara van Beograda.

Sve do nametnutog prekida komunikacijaJugoslavije sa svetom, ovaj Institut je imaotesnu saradwu sa vode}im psihijatrijskiminstitucijama Wujorka, Pariza, Londona,@eneve, Praga, Bratislave i Plzena, zatimMoskve i Lewingrada, dana{weg Sankt Pe-tersburga.

Odlaskom profesora Milovanovi}a upenziju 1993. godine, generalni direktorKlini~kog centra Srbije, Milivoje Stama-tovi}, za direktora Instituta za psihija-triju postavqa profesora dr Mirka Pejovi-}a, koji na toj funkciji ostaje do 2001. go-dine.

Rukovo|ewe Institutom u ovom perioduostvarivalo se u objektivno te{kim dru-{tveno-politi~kim, ekonomskim i egzisten-cijalnim uslovima.

U svom vi{edecenijskom, dosada{wemtrajawu, Institut je prolazio kroz razli~i-te faze: uspeha, ograni~ewa i gubitaka. De-lio je uvek sudbinu svog nroda i dràve.Period od 1993. do 2001. godine bio je izu-zetno teàk i za narod, dràvu, pa tako iza Institut. Dezintegracija biv{e zajedni~-ke dràve, svih gra|ana, ostavila je te{keposledice po nacije, wihove porodice, dru-{tveno-ekonomske odnose.

U periodu 1993–2001. Institut je raspo-lagao sa 157 posteqa i Dnevnom bolnicom,sa kapacitetom da primi 90 pacijenata. In-stitut je bio lociran na tri mesta u trirazli~ite psihijatrijske organizacije (Cen-tar „Vladimir F. Vuji}“, Centar za neuro-ti~ne poreme}aje i reaktivne mentalne po-reme}aje „Avala“ i Centar za parcijalnuhospitalizaciju – Dnevna bolnica). Zamenikdirektora Instituta bio je prof. dr Vladi-mir R. Paunovi}. Na Institutu su radilislede}i kadrovi: 41 lekar, 37 specijalista izneuropsihijatrije i psihijatrije, ~etiri le-kara na specijalizaciji, osam nastavnikaMedicinskog fakulteta, ~etiri asistenta,sedam primarijusa, 18 doktora nauka, sedammagistara nauka, 14 vi{ih medicinskih se-stara, 49 medicinskih sestara i tehni~ara,{est klini~kih psihologa, sedam radnih te-rapeuta, pet socijalnih radnika, ~etiri ad-ministrativna radnika, {est servirki, 16sprema~ica.

Glavna sestra Instituta za psihijatrijudo 1998. bila je vi{a medicinska sestra So-wa Latas, koja je sa izvanrednim smislomza organizaciju rada i odgovorno{}u premaposlu dala zna~ajan doprinos radu na{egInsituta.

Za sve vreme ovog perioda Institut je ~u-vao referentnost ustanove za klini~ku psi-hijatriju na teritoriji Republike Srbije.U ovom periodu veliki broj mladih kolegaje specijaliziralo psihijatriju na Institu-tu, a bilo je nekih godina da smo imali i

65

JUBILEJI

40 specijalizanata sa teritorije Srbije iCrne Gore. Svake godine, i u najteìmuslovima, Institut je bio organizator tra-dicionalnih klini~kih seminara, uz u~e{}eprose~no izme|u 300 i 400 psihijatara, le-kara na specijalizaciji, psihologa, socijal-nih radnika, defektologa.

Na internacionalnim i svetskim kongre-sima morali smo da branimo ugled srpskognaroda, koji je od strane nekih uskogrudnihkolega kolektivno osu|ivan, kao agresivan,paranoidan i ~ak genocidan. Za vreme bom-bardovawa Jugoslavije od strane NATO sa-veznika, u prole}e 1999. godine, suo~ili smose sa te{kim nevoqama i isku{ewima. Zasve vreme Institut je radio 24 sata. U tomperiodu nijedan lekar, medicinska sestra,niti ostali radnici nisu odbili rad, kakosvakodnevni, tako i u vreme deùrstva. Sa-mo je jedna koleginica napustila zemqu, alije wen slu~aj specifi~an, bila je iz me{o-vitog braka, nije imala nikakvih problemana radnom mestu, ali se àlila na pona{a-we wenih kom{ija.

To vreme je karaterisano i drugim zna~aj-nim promenama. Jedna od wih je fluktuaci-ja kadrova. Tokom proteklog perioda 18 le-kara je napustilo Institut. Svi su bilispecijalisti, sedam wih je oti{lo u ino-stranstvo i svi su nastavili da rade u psi-hijatriji, neki od wih su i izvanrednostru~no uspeli u SAD, kao dr D. [vraki},dr S. Stankovi}, dr J. Kunovac, dr D. Bugar-ski i dr D. Budimirovi}. Dr [vraki} jeobjavio zna~ajan broj radova u vode}im svet-skim ~asopisima i odre|ena poglavqa u ux-benicima psihijatrije. Uspeo je da postaneasistent profesor na Medicinskom fakul-tetu u Sent Luisu. Institut su napustila itri klini~ka psihologa, koji su bili vrloafirmisani u na{oj stru~noj javnosti: drsc. J. Manojlovi}, dr sc. M. Divac i klini~-ki psiholog S. Gavri}.

No, dolazili su i mladi, talentovani le-kari, èqni uspeha i dokazivawa na stru~-nom poqu, posebno zaqubqenici u psihija-triju. U tom periodu primqeno je 14 leka-ra na specijalizaciju i posle zavr{ene se-

lekcije slede}i lekari su uspeli da ispunedate kriterijume i primqeni su na stalanrad na Institutu: dr S. Brankovi}, mr sc.,dr S. Milovanovi}, mr sc., dr D. Dui{in, mrsc., dr M. Latas, mr sc., dr N. Mari}, mr sc.,dr R. Radulovi}, dr sc., dr I. ûpkovi}, mrsc., dr B. Batini}, mr sc.

Kasnije, odlukom Ministarstva zdravqa,primqeni su lekari na specijalizaciju psi-hijatrije, koji su bili bez posla a zavr{i-li su medicinske studije sa prose~nom oce-nom iznad 9. To su dr B. Joji}, dr O. Vuko-vi}, dr V. Ran|i}, dr D. Tiosavqevi}, dr M.Marjanovi}, dr M. La}kovi} i dr M. Ivko-vi}.

U istom periodu na Institut su primqe-ni, kao afirmisani specijalisti, dr I. Di-mitrijevi}, dr sc., sada docent Medicinskogfakulteta i dr A. Damjanovi}, dr sc., kojije izabran za asistenta na Medicinskom fa-kultetu.

Za sve vreme ovog po srpsku dràvu isrpski narod te{kog perioda, stru~waciInstituta aktivno su u~estvovali na mnogimsvetskim internacionalnim i nacionalnimkongresima i simpozijumima.

I pored te{kih uslova rada i komplek-snosti celokupnog ìvota, zaposleni na In-stitutu u tom periodu su proslavili dvazna~ajna jubileja: 70 i 75 godina postojawai rada Instituta. Za obe prigode organizo-vane su sve~ane akademije. Tokom 2000. godi-ne odràn je Jedanaesti kongres psihijata-ra Jugoslavije u Vrwa~koj Bawi. Lekari saInstituta, sa svojim radovima, bili su, kaoi ranije, u vrhu na{e psihijatrije. Oni suizloìli preko 40 stru~nih radova. Prof.dr Miroslava Ja{ovi}-Ga{i} bila je orga-nizator Kongresa, a profesor Pejovi} jebio predsednik Stru~nog odbora.

Demokratske promene u Jugoslaviji, 5.oktobra 2000. godine, dovele su do kadrov-skih promena na rukovode}im mestima uKlini~kom centru Srbije, pa i na Institu-tu za psihijatriju, pa je tako za direktoraInstituta za psihijatriju 2001. godine posta-vqen profesor dr Jovan Mari}.

Op{ti dru{tveni demokratski polet ma-


66

nifestovan u principu transprarentnostiuticao je da se i na planu rukovo|ewa in-stitucijama strukturi{e vidqivost u upra-vqawu. Stu~ni kolegijum Instituta za psi-hijatriju (svi na~elnici odeqewa) redovnose sastaje jednom nedeqno i u skladu saovla{}ewima uti~e na politiku upravqawai dono{ewe odluka. Nastavqena su pozitiv-na iskustva prethodnih decenija: redovnistru~ni seminari za lekare Instituta, kaoi za brojne specijalizante (jednom nedeqe-no, petkom), te redovni, tradicionalnistru~no-edukativni simpozijumi Instituta,oktobra meseca na Dan Instituta (kojih jeod 1976. godine do sada bilo 32).

Poublicisti~ka aktivnost lekara Insti-tuta se i daqe podsti~e, te je odre|en brojstru~waka nastavio da pi{e stru~ne radovei monografije. Stru~ni ~asopis „Engrami“,vlasni{tvo Instituta, uredno izlazi sa po-krenutim postupkom registracije u me|una-rodnom Medline sistemu. I daqe velikibroj lekara Instituta putuje po svetu aktiv-no u~estvuju}i na me|unarodnim kongresi-ma. Nastavqaju se nau~no-istraìva~ki pro-jekti ispitivawa novih lekova (po ~emu jeInstitut stekao me|unarodnu reputaciju).

Kvalitet kadrova Instituta za psihija-triju rezultirao je u ~iwenici da su u ovomperiodu predsednici zana~ajnih strukovnihudruèwa lekari Instituta: predsednikUdruèwa psihijatara Srbije i Crne Goreje profesor Mirko Pejovi}, predsednik JU-KO-a – Udruèwa psihijatrijskih ustanovaSrbije i Crne Gore je profesor Jovan Ma-ri}, a predsednik Psihijatrijske sekcijeSrpskog lekarskog dru{tva je profesor Mi-roslava Ja{ovi}-Ga{i}, dok je {ef Katedreza psihijatriju Medicinskog fakulteta uBeogradu prof. dr Vladimir Paunovi}.

Op{ta ekonomska nema{tina prethodnedecenije ostavila je trag i u gra|evinsko-tehnolo{kom odràvawu Instituta. Ipak,u~iwen je napor i u ovom kratkom periodunabavqen je novi, najsavremeniji 40-to ka-nalni digitalni i kompjuterizovani elek-troencefalogram, a zgrada Dnevne klinke jegra|evinski renovirana (i spoqa i iznu-

tra). Inoviran je i Pravilnik o sistemati-zaciji, pa je Institut za psihijatriju u or-ganizacionom smislu ponovo ustanova sa triklinike: Klinika za psihoze „Vladimir F.Vuji}“, Klinika za nepsihoti~ne poreme}a-je „Avala“ i Dnevna klinika.

Zakqu~uju}i ovu relativno kratku uzdu-`nu biografiju Instituta za psihijatrijuKlini~kog centra Srbije u Beogradu, moè-mo da kaèmo slede}e:

Neprekidno postojawe i delovawe ovakvemedicinske institucije, tokom punih 80 go-dina, smatramo va`nim doga|ajem, koji tre-ba da predstavqa i zna~ajan jubilej ne samoza nas, ve} i zemqu Srbiju, koja u svojojistoriji, ~esto ometana ratovima, nije mo-gla da ima dugi i kontinuirani mirni raz-vitak.

Na ovom mestu isti~emo i jo{ jedan iz-uzetan zna~aj ovog Instituta za razvoj srp-ske psihijatrije tokom proteklih osam dece-nija wegovog postojawa, a to je formirawekadrova, ne samo za Beograd, ve} i za celubiv{u Jugoslaviju. Kao matica i rasadnikkadrova stotine, a mo`da i cela hiqada, ne-uropsihijatara i psihijatara nau~ilo jeosnovna znawa iz ovih disciplina upravona ovom Institutu, a iz ove ustanove su po-nikli i afirmisani univerzitetski nastav-nici: profesor Filozofskog fakulteta drVojin Mati}, psihoanaliti~ar, prof. dr Bo-ìdar Niketi}, osniva~ i direktor skopskeneuropsihijatrijske katedre i klinike,prof. dr Nemawa Vurdeqa i prof. dr Sto-jan Vu~kovi}, osniva~i neuropsihijatrijskekatedre i klinike u Novom Sadu, prof. drSlavka Mori}-Petrovi}, osniva~ beograd-skog Instituta za mentalno zdravqe, prof.dr Nikola Volf, osniva~ neuropsihijatrijeGradske bolnice, prof. dr Miomir Savi}e-vi}, direktor Instituta socijalne medici-ne, prof. dr Jovan Veqkovi}, dugogodi{widirektor Psihijatrijske bolnice „Dr LazaK. Lazarevi}“, prof. dr Milan Popovi},profesor i dekan Filozofskog fakulteta,prof. dr Branko Grbe{a i prof. dr DraganDavidovi}, osniva~i i utemeqiva~i nastaveu Gorwoj Toponici i Medicinskom fakulte-

67

JUBILEJI

tu u Ni{u i niz drugih danas uspe{nih ru-kovodilaca psihijatrijskih ustanova u na-{oj zemqi.

Izuzetan je udeo i zna~aj ovog Institu-ta i u formirawu nau~nog podmlatka izoblasti psihijatrije, jer decenijama unazadsvi specijalisti psihijatri, koji su ostavi-li traga u psihijatrijskoj nauci i prosveti,pro{li su kroz Institut u okviru svojihspecijalizacija.

Doprinos Instituta za psihijatriju ogle-da se i kroz brojne publikacije ~lanstvana{eg Instituta, a nabrajawe svih publika-cija (kwiga, monografija, uxbenika) uzelobi mnogo prostora.

Poseban doprinos Instituta za psihija-triju celokupnoj psihijatrijskoj struci uRepublici Srbiji potvr|uje se i u ~iweni-ci da ve} skoro trideset godina redovnoodràva tradicionalne dvodnevne edukativ-ne simpozijume iz psihijatrije sa najrazli-~itijim temama. Ovi simpozijumi su sa naj-duòm tradicijom u na{oj zemqi ({to se io~ekuje od najstarije nastavne ustanove), adiferentnost tematike ukazuje na poli-morfna interesovawa stru~waka ovog In-stituta.

Institut za psihijatriju je godinama bioi ostao stru~no-metodolo{ki centar zafarmakoterapiju, psihoterapiju, forenzi~-ku psihijatriju i klini~ku psihologiju. Re-alno gledano, Institut za psihijatriju danaspokriva sva podru~ja klini~ke psihijatrijei klini~ke psihologije i uspe{no tretirasvu psihijatrijsku populaciju odraslog i ge-rijatrijskog ìvotnog doba.

I pored svih postoje}ih ekonomskih te-{ko}a, Institut za psihijatriju uspe{noprati sve razu|ene pravce savremene psihi-jatrije u svetu. Osnovni kvalitet Institu-ta je u tome {to sjediwuje znawa biolo{kepsihijatrije sa svim vidovima delatnosti udomenu psihodinamske i sociodinamske ori-jentacije. Sada u wemu postoji generacijamladih psihijatara, {kolovanih u velikimpsihijatrijskim centrima, koji predano pra-te progresivna ostvarewa, iz ~ega proizla-zi i ube|ewe da nivo na{e psihijatrijske

doktrine ne zaostaje za dostignu}ima istandardima savremene evropske psihijatri-je. Sa zadovoqstvom mo`emo slobodno tvr-diti da je saradwa i konsultativna funkci-ja ovog Instituta sa psihijatrijskim i dru-gim medicinskim ustanovama Srbije i Crne


68

Gore izvanredna i da su vrata ove institu-cije {irom otvorena, kako za edukaciju psi-hijatrijskih kadrova svih nivoa, tako i zaprihvatawe svih bolesnika iz drugih centa-ra kao wihovu mati~nu ustanovu.

Zgrada Instituta za psihijatriju KCS.

Po~etkom pedesetih godina 20. veka na{adomovina se suo~ila sa velikim socijalno-zdravstvenim problemima, me|u kojima jeplu}na tuberkuloza bila jedan od najzna~aj-nijih.

Godina 1953. obeleèna je dono{ewem va-`ne odluke o osnivawu Gradske bolnice zagrudobolne na Beànijskoj kosi. Odluka oosnivawu bazirana je na prenameni objektazapo~etog i sagra|enog za [umarski fakul-tet. Naredne dve i po godine posve}ene sugradwi i opremawu, koji su zavr{eni po-~etkom 1956. godine.

Naravno da nije bilo lako prenamenitiu grubim radovima zavr{eni objekat, ali seto radilo sa velikim entuzijazmom i re{e-no{}u da se uspe. Dominirao je dobrovoqnirad i obezbe|ivawe gra|evinskog materija-la od strane brojnih radnih kolektiva, ko-ji su shvatili da je imperativni politi~kizadatak da se bolnica zavr{i i opremi ka-ko bi zbriwavala narastaju}i broj tuberku-loznih bolesnika, posebno me|u mladima.

Uloèna sredstva bila su donacije rad-nih kolektiva u gra|evinskom materijalu idobrovoqnom radu, a mawe od polovine –buxetska sredstva grada Beograda. Od svognastanka ovo je prva gradska bolnica, iakolocirana na obodu i tada za na{e pojmovevelikog grada, koji je bio petostruko mawipo broju stanovnika od dana{weg Beograda.Bolnica i nije bila namewena samo Beogra-|anima, ve} i drugim korisnicima wenihzdravstvenih usluga.

Tako je nastala i po~ela sa radom Grad-ska bolnica za grudobolne na Beànijskojkosi, a za prvog upravnika postavqen je drQubi{a Ili}. Kapacitet ustanove u to vre-me bio je 434 posteqe, podeqene na mu{ko,ènsko i de~je odeqewe. Po~elo se sa svega15 lekara, od kojih je bilo {est specijali-sta pneumoftiziologije, jednim farmaceu-tom, 25 sredwe-medicinskih radnika i 35bolni~ara.

Gradska bolnica „Beànijska kosa“ od1956. godine obezbe|uje dijagnostiku,le~ewe i rehabilitaciju obolelih u obla-stima interne medicine i hirurgije. Brojlekara se pove}avao, a duìna le~ewasmawivala. Od 1978. godine, shodno doku-mentima o organizaciji zdravstvene slu`beu Beogradu, tzv. „Bela kwiga zdravstvenepolitike u Beogradu“, konstitui{e se kaojedan od pet klini~ko-bolni~kih centara iod tada radi kao op{ta bolnica, tj. orga-nizuje dijagnostiku, le~ewe i rehabilitaci-ju obolelih i povre|enih u oblasti inter-ne medicine, hirurgije, traumatologije iortopedije, urologije i sl.

Od septembra 1997. godine KBC je na-stavna baza za internu medicinu Medicin-skog fakulteta Univerziteta u Beogradu,~ime postaje akademska institucija u pravomsmislu re~i, tj. univerzitetska bolnica. Ok-tobra 1999. godine postaje baza i za hirur-giju, radiologiju, patologiju i socijalnu me-dicinu, grane u kojima ima nastavnike usvojim redovima.

69

JUBILEJI

Jubileji

* Iz: „Bolnica od va{eg poverewa“, Beograd, 2006; Povodom jubileja KBC „Beànijska kosa“ 1956-2006.1

Doc. dr Nikola Milini}, direktor KBC „Beànijska kosa“ Beograd.

O istorijatu Klini~ko-bolni~kog centra „Beànijska kosa“*- petodecenijski jubilej (1956-2006) - N. Milini}1

Kqu~ni trenuci u razvoju ove institu-cije doga|aju se 1996. godine kada je otvo-ren Dijagnosti~ki imixing centar, ~imebolnica postaje najopremqenija instituci-ja zdravstva Srbije, s obzirom na zna~ajdijagnosti~kog imixinga u medicini. Tozna~i da je 11. oktobra te godine zavr{e-na instalacija magnetne rezonance, spiral-nog skenera, digitalne angiografije, kaoi rendgena, ultrazvu~nog ure|aja i opera-tivnog rendgena. To je zna~ilo kompleti-rawe niza komplementarnih ure|aja na jed-nom mestu.

Pre toga je otvoren Apartmanski blok ukome je napravqen prvi komercijalni pro-gram visoko-komercijalnog sme{taja za bo-lesnike u na{oj zemqi, koji zajedno sa Me-dik programom za menaxere, ustanovqenim1994. godine, ~ini celinu komercijalnihprograma, tj. dopunskih i u na~elu neza-mewivih prihoda institucije. Time je vi{enego sve~ano, a pre svega produktivno, obe-leèna ~etrdesetogodi{wica osnivawa bol-nice.

Godine 1998. otvoren je prvi kompletanendoskopski dijagnosti~ki centar u gastro-enterologiji, koji je pored gastroskopskih ikolonoskopskih ure|aja sadrào endoultra-sonografiju i postao jedan od najboqih cen-tara u zemqi, a po obimu, posle Klini~kogcentra Srbije, i danas je najve}i dijagno-sti~ki punkt u na{oj zemqi u toj oblastimedicine. Za kratko vreme moè se posta-viti najsloènija dijagnoza, uzimaju}i u ob-zir sve dijagnosti~ke mogu}nosti KBC. Tegodine otvorena je ultramoderna patohisto-lo{ka laboratorija, ~iji kadrovi i ure|ajiomogu}avaju da imamo ex tempore i drugu pa-tohistolo{ku dijagnostiku, tj. dok je pre-gled pacijenta u toku.

O istorijatu svake institucije, kao i obiografiji svakog ~oveka, moè se govori-ti nadugo i na{iroko, sa opisima detaqa ibitnih momenata, ali ~ini nam se vrednoda u ovom osvrtu na istorijat ukaèmo sa-mo na najbitnije doga|aje, koji su uticali nakonstituisawe KBC „Beànijska kosa“ u ob-liku u kome danas funkcioni{e kao zdrav-


70

stvena ustanova u dràvnoj svojini, visoko-stru~na, organizovana i specijalizovana uoblastima koje svojim radom obuhvata, savrhunskim stru~nim kadrom i uslovima zazbriwavawe svojih pacijenata.

Jasno je da se izgled i sadràj rada odSpecijalne bolnice za grudobolne dodana{weg Klini~ko-bolni~kog centra bitnopromenio. Zajedni~ki su im lekari, medi-cinsko osobqe, pacijenti i objekat.

Status KBC u smislu ispuwenosti uslo-va definitivno je utvr|en tek formirawemklinika u wegovom sastavu 1992. godine, ka-da je usvojen novi Statut KBC „Beànijskakosa“. Klinika za internu medicinu i Kli-nika za hirurgiju nastale su krajem 1992.godine, kao rezultat statutarnog ure|ivawadelatnosti KBC, a za prve upravnike ime-novani su akademik prof. dr Svetomir Sto-ìni}, istaknuti kardiolog sa Medicinskogfakulteta u Pri{tini, kasnije redovniprofesor Medicinskog fakulteta Univer-ziteta u Beogradu i prof. dr sc. BogoqubMarkovi}, istaknuti urolog, koji je u KBCdo{ao sa Vojnomedicinske akademije, ina~eredovni profesor Medicinskog fakulteta uTuzli.

Klinike su dobile stvarnu „specifi~nuteìnu“ i potvrdu tek stvarawem nastavnihbaza Medicinskog fakulteta Univerzitetau Beogradu. Komisija Katedre za internumedicinu Medicinskog fakulteta Univer-ziteta u Beogradu u sastavu: prof. dr Dra-gan Manojlovi}, prof. dr Vera Popovi}-Brki} i {ef Katedre prof. dr Predrag\or|evi}, napisala je 1997. godine Nau~no-nastavnom ve}u Medicinskog fakulteta po-zitivan izve{taj o ispuwenosti uslova zaobavqawe poslova nastavne baze, u smislukadrova, opreme, uslova za sme{taj i radstudenata.

To je bio svakako istorijski trenutakza ovu instituciju, ~ime je dobila stvarniakademski karakter i prve studente medi-cine na obuci iz interne medicine. To jepovezano sa dolaskom u KBC „Beànijskakosa“ nastavnika Medicinskog fakultetadoc. dr Mirjane Krotin i ass. dr sc. Bra-

nislava Milovanovi}a iz KBC „Zemun“, apotom doc. dr Dragomira Marisavqevi}a idoc. dr Nikole Milini}a iz Klini~kogcentra Srbije, ~emu treba dodati prelazakprof. dr Svetomira Stoìni}a sa Medi-cinskog fakulteta u Pri{tini i izbor uzvawe docenta dr. sc. med. Vasilija Drecu-na, ~ime je nastavna baza dobila pravi sa-dràj i kvalitet.

Komisija Katedre za hirurgiju u sastavu:prof. dr Dragan Stevovi} i prof. dr Veqko\uki} napisala je 1999. godine pozitivanizve{taj o ispuwenosti uslova za obavqawedelatnosti nastavne baze za hirurgiju. Na-stavna baza je konstituisana dolaskom doc.dr Miroslava Grani}a i asistenta dr Neboj-{e Ivanovi}a sa Instituta za onkologiju iradiologiju Republike Srbije, a oja~ana do-laskom doc. dr Tomislava Ran|elovi}a zaupravnika Hirur{ke klinike i doc. drDragoquba Bilanovi}a za na~elnika Hirur-{kog odeqewa KBC iz Klini~kog centraSrbije, a potom i asistenta dr Dragana Ra-dovanovi}a, grudnog hirurga, dr Dejana Ni-koli}a i dr Nenada Diki}a.

Dolaskom redovnog profesora dr Brani-slava Goldnera, tada{weg {efa Katedre ra-diologije Medicinskog fakulteta i direkto-ra Instituta za radiologiju Klini~kog cen-tra Srbije, sa asistentima dr Zoricom Mi-lo{evi} i dr Zoranom Miqovi}em, konsti-tuisana je nastavna baza za radiologiju u ve-rovatno najboqe opremqenom Dijagnosti~-kom imixing centru u Srbiji, koji taj atri-but zadràva do dana{wih dana.

Nastavna baza za patologiju je konsti-tuisana dolaskom prof. dr MiroslavaOpri~a u KBC, koji je bio redovni pro-fesor Medicinskog fakulteta u Tuzli, akasnije izabran u zvawe redovnog profeso-ra Medicinskog fakulteta Univerziteta uBeogradu.

O stvarawu novih slu`biSlu`ba za hirurgiju zapo~ela je sa radom

dolaskom dr Nikole Anti}a 1962. godine,ina~e specijalizanta dobre hirur{ke {ko-

71

JUBILEJI

le prof. dr Iva Popovi}a \anija. Ova slu-`ba je radila najpre kao Slu`ba grudne hi-rurgije, a zatim je prerasla u Op{tu hirur-giju, sa nizom subspecijalnosti.

Godine 1975. dolaskom dr \or|a Radova-novi}a iz Zemunske bolnice formirana jeSlu`ba za kardiologiju KBC. Koronarna je-dinica nastala je 1979. godine i za wenog pr-vog rukovodioca postavqen je prim. dr Mi-lo{ Stefanovi}. Imala je osam posteqa inekoliko monitora za kontinuiranopra}ewe stawa bolesnika od akutne koro-narne bolesti.

Prvo Internisti~ko odeqewe osnovanoje dolaskom u bolnicu prim. dr sc. Drago-quba Milo{evi}a 1969. godine, koje je po-tom pretvoreno u Alergolo{ko odeqewe.Gastroenterolo{ko odeqewe je osnovanodolaskom prof. dr Antona Ga{parova saVojnomedicinske akademije i stvarawem ti-ma na ~elu sa prim. dr Svetlanom Zlatko-vi} iz ove bolnice.

Hematolo{ka slu`ba je bila us-postavqena dolaskom dr \or|a Desnice izEngleske sa Klinike Univerziteta Oks-ford.

Endokrinolo{ka slu`ba je formiranadolaskom prim. dr Milutina Grbi}a uKBC.

Urolo{ka slu`ba nastala je dolaskomistaknutog urologa prof. dr Bogoquba Mar-kovi}a sa Vojnomedicinske akademije, jed-nog od prvih doktora nauka u ovoj oblastii prvog upravnika Hirur{ke klinike odwenog osnivawa krajem 1992. godine. Orto-pedija i traumatologija formirana je 1978.godine kao deo hirur{ke slu`be, kada jebolnica u{la u sistem gradskih deùrstavaza oblast hirurgije i traumatologije.

Anestezija i reanimacija je na stru~noadekvatnom, tj. lekarskom nivou uspostavqe-na dolaskom dr Olivere Radojkovi}.

Moderna endoskopska dijagnostika veza-na je za dolazak prof. Milentija Petrovi-}a sa VMA, a posebno doc. dr Nikole Mi-lini}a iz Klini~kog centra Srbije, ~imeona dobija izuzetne performanse ne samo poobimu ve} i po kvalitetu rada.

Modernu abdominalnu ultrasonografijuuspostavili su dr Dragutin Brankovi} i drJovan Kowevi}, radiolozi koji su prvi ul-trazvu~ni aparat stavili u funkciju 1986.godine i zapo~eli novu eru u kojoj je savre-mena dijagnostika nezamisliva bez ulogeultrasonografije.

Prvi kardiolo{ki ultrazvu~ni aparatje stavila u funkciju i zapo~ela rad sawim dr Svetlana Kosti}, lekar internisau KBC.

Modernu kardiopulmonalnu dijagnostikui funkcionalna testirawa implementiralisu prim. dr Dragoqub Milo{evi}, zatimprim. dr Svetomir Filipovi} i prof. drVasilije Drecun.

Moderna radiolo{ka dijagnostika us-postavqena je dolaskom dr Vitomira Sta-nojevi}a, prvog specijaliste radiologa izZemunske bolnice 1965. godine, a do tad suovu dijagnostiku obavqali rendgen-tehni-~ari specijalisti penumofiziologije, kojisu bili dobro obu~eni za dijagnostiku, po-sebno u pulmologiji.

Lekarska i sestrinska strukaLekarska struka u KBC

Od osnivawa do danas ukupan broj leka-ra uve}ao se sa 15 na 200. Po osnivawunije bilo doktora i magistra nauka, a da-nas ih ima skoro 50, ukqu~uju}i subspeci-jaliste, kojih na po~etku nije bilo. Porastje znatan i ubedqiv, a posebno u formal-nim i neformalnim kvalifikacijama. Poosvojenim novim metodama i usvojenimprincipima u obliku vodi~a dobre kli-ni~ke prakse ovo je svakako izuzetna bol-nica. Metodologija je posebno usavr{ava-na u nekim dijagnosti~kim delatnostima ijednom broju terapijskih procedura, pri~emu se isti~u prvi u zemqi protokoliterapije bola. Danas u KBC radestru~waci iz preko 50 specijalnosti usubspecijalnosti.

Malo je poznato da smo u mnogim obla-stima u~inili pionirske korake u na{ojmedicini i zdravstvenoj za{titi, zahvaqu-


72

ju}i inventivnosti na{ih lekara i saradwisa eminentnim zdravstvenim institucijamaiz sveta. O tome malo zna i na{a medicin-ska javnost, pa ih zbog toga treba navesti,uz mogu}nost nenamerne gre{ke, koja seogleda pre svega u izostavqawu nekog od po-duhvata, koji nije zabeleèn, bar radi isto-rije medicine u na{oj zemqi.

Prvi smoPrvi smo u zemqi uveli u terapiju bola

blokadu celija~nog pleksusa (S. Zori}, 1981.godine), kao i terapijsku neuroliyu pleksus hi-pogastrikusa superiusa, a time i konstituisaliprvi Centar za terapiju bola.

Prvi, ili me|u prvima, 1981. godine smouveli plasirawe privremenog pejs-mejkerau akutnim stawima (S. Zori} i saradnici).

Prvi smo u zemqi napravili laparoskop-sku operaciju ù~ne kese 1992. godine (M.Grubor i saradnici).

Prvi smo u zemqi i na Balkanu konsti-tuisali Centar za dijagnostiku i le~ewemelanoma i napravili dijagnosti~ku melano-skopiju na posebnom ure|aju melanoskopu (D.Nikoli} i saradnici, 1998. godine).

Prvi smo u zemqi i ovom delu Evrope na-pravili endoskopsku linearnu ultrasonogra-fiju (N. Milini} i saradnici, 1999. godine).

Prvi smo u zemqi uveli autofloure-scentnu bronhoskopiju, odnosno endoskopijuu dijagnostici larinksa (H. Mali}evi},2004. godine).

Prvi smo u zemqi uradili vi{eslojnu,odnosno duboku, krioterapiju uznapredova-lih tumora rektuma (D. \or|evi} i sarad-nici).

Prvi smo u zemqi napravili program br-ze dijagnostike, Medik program, koji je upo~etku bio namewen menaxerima, a kasni-je i drugima koji poèle da za najkra}e vre-me i bez liste ~ekawa do|u do dijagnoze ipreporuka za le~ewe, po ugledu na KlinikuMejo iz Ro~estera (1994. godine).

Prvi smo u zemqi napravili savremeniApartmanski blok – komercijalni programkomfornog sme{taja pacijenata, u kome se na

najkomforniji na~in le~i odre|eni broj pa-cijenata i time smo postavili osnove za bu-du}e uspostavqawe dvostepenog zdravstvenogosigurawa (1995. godine).

Prvi smo u zemqi uveli integralni bol-ni~ki informacioni sistem YUBIS, kao re-zultat saradwe sa novosadskom kompanijom„Microsys“, kojim je uspostavqena sveobuhvat-na implementacija informacione ra~unar-ski bazirane tehnologije na sve bitne bol-ni~ke funkcije (1995. godine).

Prvi smo u zemqi napravili Dijagno-sti~ki imixing centar, koji na jednom me-stu sadrì CT skener, magnetnu rezonancu,digitalnu angiografiju, ultrasonografskeure|aje i dr. (1996. godine).

Prvi smo u zemqi napravili formalniugovor sa jednom od najboqih ameri~kihbolnica (1999. godine), sa Rush univerzite-tom iz îkaga, kojim je formalizovanasaradwa sa bolnicom Rush Presbiterian St. Lu-ke Medical Center i jednim od najboqih me-dicinskih univerziteta, kojim se na neko-mercijalnom principu uspostavqa baza jed-ne na{e bolnice u îkagu i nesmetan, tj.neograni~en pristup resursima i znawimaove ustanove za na{e lekare. Mnogi na{ilekari su bili korisnici benefita tesaradwe.

Prvi smo u zemqi napravili ugovor sastranom kompanijom zdravstvenog osigurawaBUPA Internacional 1996. godine.

Prva smo bolnica koja je dobila zlatnumedaqu i plaketu „Tesla–Pupin“, koju dod-equje Srpska akademija nauka i umetnosti iPrivredna komora Srbije, u saradwi sa Sa-vezom pronalaza~a za inovatorstvo u radu2005. godine.

Sestrinska struka u KBCSestrinsku slu`bu od osnivawa bolnice

do danas karakteri{e visok stru~ni i pro-fesionalni rad, dobra organizacija i humanodnos prema pacijentima. Ove karakteristi-ke rezultat su dobre edukacije i osposo-bqavawa uz rad u samoj ustanovi. Kao u sva-koj bolnici i ovde su medicinske sestre ve-

73

JUBILEJI

}ina zaposlenih. U Klini~ko-bolni~komcentru „Beànijska kosa“ one su se oduvekisticale humano{}u, profesionalno{}u ipregala{tvom.

Bolnica za grudobolne osnovana je uvreme kada je tuberkuloza bila veliki so-cio-medicinski problem u na{oj zemqi.Potrebe za kvalifikovanim kadrom bilesu velike, a sestara malo. Zbog toga je bol-nica na~inila ugovor sa {kolom za medi-cinske sestre u Kragujevcu i stipendiralaje jedan broj u~enica, koje su se po zavr{et-ku {kole 1957. godine zaposlile u ovoj, ta-da ve} renomiranoj, zdravstvenoj ustanovi.Nedostatak sestrinskog kadra dopuwavan jeve}im brojem bolni~ara dobro osposo-bqenih za neposredan rad sa bolesnicima.Za prvu glavnu sestru bolnice postavqenaje Olga Gerovac, obrazovana, odva`na isposobna da se uhvati u ko{tac sa svimproblemima.

Dugotrajno le~ewe i oporavak uglavnommladih qudi i wihovi mnogobrojni proble-mi zahtevali su poseban pristup, ~esto in-dividualan, od strane mladih sestara bezdovoqno prakti~nog iskustva. Ministarstvozdravqa, u ~ijoj nadle`nosti je bilo obra-zovawe kadrova za zdravstvo, nije {tedelosredstva za tu namenu. Tako su vrsne sestreupu}ene na jednogodi{wu edukaciju u ino-stranstvo – Zlatija Srni} u Englesku, aOlga Gerovac u SAD. Nakon wihovog po-vratka usledio je intenzivniji rad na edu-kaciji sestara i drugog osobqa, kao i nauvo|ewu promena u metodama i samoj orga-nizaciji rada. Glavnu sestru bolnice Vuko-savu - Lolu Manasijevi}, koja na toj du`no-sti ostaje sve do odlaska u penziju, pamti-mo kao izuzetnog radnika i autoriteta me-|u sestrama. Bio je to period kada su potre-be za le~ewe obolelih od tuberkuloze biva-le sve mawe, te dolazi do transformacijeustanove u Bolnicu za grudne bolesti, jer suna le~ewe primani bolesnici sa nespeci-fi~nim oboqewima plu}a i srca.

Iako je u Beogradu ve} 1952. godine osno-vana Vi{a {kola za medicinske sestre, a ne-{to kasnije, 1956. godine jo{ jedna vi{a

{kola, u na{oj ustanovi osim glavnih sesta-ra nije bilo sestara sa vi{om stru~nomspremom. Tek u drugoj polovini {ezdesetihi po~etkom sedamdesetih godina sestrepo~iwu samoinicijativno da se obrazuju naovom nivou, nakon ~ega nastupa period or-ganizovanog i planiranog obrazovawa sesta-ra na vi{em nivou od strane ustanove. Pr-ve sestre sa vi{om {kolom bile su Magda-lena Radosavqevi} i Nada Kun~ar.

Osim {to je transformacija ustanovezahtevala i profesionalno obrazovawe me-dicinskih sestara, mnogo napora ulagano jeu transformaciju metoda i organizacije ra-da, {to je neminovno zahtevalo i osposo-bqavawe sestara drugih profila.

Dolaskom @ivane Aleksi} na du`nostglavne sestre bolnice, nastupio je periodintenzivnog poboq{awa kvaliteta rada iuzdizawa profesije na vi{i nivo. @ivana--@ana Aleksi} svoj izuzetno profesional-ni put zapo~ela je u patrona`noj slu`bi, anastavila u bolnici. Shvataju}i da prome-ne samo u ovoj ustanovi nisu dovoqne, onase angaùje u brojnim asocijacijama i foru-mima, utiru}i put savremenom shvatawu se-strinstva u Jugoslaviji.

U periodu od 20 godina (1970–1990) ovabolnica postaje uzor i edukativni centarza savremeno tuma~ewe i primenu procesazdravstvene nege, koji po svojoj definicijii strukturi predstavqa vi{i kvalitetzdravstvene nege u odnosu na klasi~an sistemnegovawa. Zdravstvena nega se planira i re-alizuje prema individualnim potrebama sva-kog korisnika. Zahvaquju}i ovoj metodi ra-da, sestre ove bolnice uspele su da uvedu irazviju dokumentaciju zdravstvene nege, ko-ja danas predstavqa integralni deo sistemadokumentovawa u zdravstvu.

Uvodi se radno mesto sestre za edukaci-ju kadrova, pokre}u brojna pitawa od zna~a-ja za profesiju, ru{e stereotipi o sestrikao „pomo}niku lekara“.

Prva sestra sa iskqu~ivim edukativnimzaduèwem bila je vi{a medicinska sestraNada Keleman, vrstan poznavalac svog po-sla, poznavalac stranih jezika i spremna


74

da svoja znawa unapre|uje i prenosi namla|e sestre.

Medicinske sestre nisu dolazile u usta-novu kao stru~waci zdravstvene nege kardi-olo{kih, hirur{kih, urolo{kih i drugihoboqewa. One su to postajale u toku rada,{to je zahtevalo permanentno profesional-no usmeravawe i obrazovawe koje se odvija-lo kroz:• individualno stru~no obrazovawe,• aktivno u~e{}e u planiranoj, kontinui-

ranoj edukaciji i na seminarima unutarustanove,

• u~e{}e na seminarima, konferencijama,simpozijumima van ustanove,

• {kolovawe na Vi{oj medicinskoj {koli,• izradu stru~no-metodolo{kih uputstava,• studije na visokim {kolama.

U periodu od 1991. do 2002. godine na ~e-lu sestrinske slu`be nalazi se glavna me-dicinska sestra Jelica Gaji}, izuzetan orga-nizator i osoba velike radne energije, isto-vremeno i prvi diplomirani inèwer orga-nizacionih nauka zaposlen u sestrinstvu na-{e zemqe uop{te. Posle we sestrinskomslu`bom kratko rukovodi vi{a medicinskasestra Nada Mitrovi} (2001–2002), potomvi{a medicinska sestra Dragica Tomi}(2002–2004). Od sredine 2004. godine na ~e-lu sestrinske slu`be je glavna sestra Nade-`da Jawi}.

Napori sestara danas su usmereni ka to-me da se obezbedi vi{i kvalitet zdravstve-ne nege, zasnovan na najboqim na~elimastruke i nauke. Edukacija sestara se ne pre-kida.

Direktori KBC „Beànijska kosa“Pitawe rukovo|ewa ustanovom jedno je

od fundamentalnih pitawa, jer rukovodiociustanove odre|uju pravce, uspehe i neuspehe,kao i kona~ne proizvode svog rada. Kada jeu pitawu bolnica, to bi trebalo da budedobro organizovana i funkcionalna celinakoja zadovoqava zahteve i potrebe korisni-ka usluga.

Direktori po pravilu mogu da ubrzajuili uspore razvoj, oni mogu da budu agilniili mawe agilni, ali wihov rad je uvekvidqiv i podlo`an svakodnevnom kriti~komposmatrawu ~itavog kolektiva. Tako je iovde uvek bilo, tako je i danas.

Da li je ova bolnica imala sre}e sa iz-borom direktora, stvar je subjektivne pro-

75

JUBILEJI

cene pojedinaca i zajednice, koja uostalomima uticaja na wihov izbor od po~etka dodanas. Direktori su tokom proteklih pede-set godina promenili mnogo, ~ak i karakterbolnice, ali je name{taj u direktorskoj so-bi ostao uglavnom nepromewen. Kao {to birekao jedan na{ kolega: „dobre stvari senikada ne izbacuju“.

• Dr Qubi{a Ili} (1956–1962)• Prim. dr sc. med. Nikola Anti} (1962–1986)• Prim. dr sc. med. Svetomir Filipovi} (1986–1992)• Prof. dr Mom~ilo Babi} (1992–2001)• Prof. dr Tomislav Ran|elovi} (2001–2004)• Doc. dr Nikola Milini} (2004– )

KBC Be`anijska kosa.

Psihijatrija na raskr{}u vekova

Ceo dvadeseti vek, a posebno wegova po-sledwa ~etvrtina, karakterisao se sna-`nim razvojem i sjajnim otkri}ima i po-stignu}ima na svim poqima qudskog delo-vawa i ìvqewa: nauci, tehnici i tehno-logiji, kulturi i umetnosti, a mo`da naj-vi{e u razvoju novih komunikacionih si-stema koji su omogu}ili lak i brz na~inprenosa znawa i informacija. Zahvaquju}itome je i psihijatrija, kao nauka i struka,vrlo brzo usvajala i u svoj sistem integri-sala sve novine koje su omogu}avale wensve brì i bogatiji razvoj, boqe razumeva-we qudske psihe, psihosocijalnog funkci-onisawa, ali i sve efikasnije na~ine zapomo} qudima sa psiholo{kim problemimai mentalnim poreme}ajima.

Novi, dvadeset prvi vek je samo ubrzaonastavak doprinosa prethodnog vremena, sanovim tendencijama, koje su, pre svega, usme-rene na efikasnije le~ewe i efikasniju ihumaniju organizaciju slu`bi mentalnogzdravqa. Sve promene i doprinosi u svetskojpsihijatriji uvek su, pa i sada, bili vrlo do-bro i brzo prihva}eni u na{oj sredini, patako i na nekada{wem Neuropsihijatrij-skom odeqewu, a sada Klinici za psihijatri-ju nekada{we Bolnice, a sada Klini~ko-bolni~kog centra „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ –Dediwe. Time je ova ustanova stekla i sa-~uvala pe~at i renome savremene, pa i avan-gardne i kreativne ustanove.

Osvrt na istoriju

Kraj devetnaestog veka, a posebno po~e-tak dvadesetog, obeleèn je delom Sigmun-da Frojda i pojavom psihoanalize, kao pra-ve revolucije u tada{wem znawu o psihi~-kom ìvotu, psiholo{kom i psihopatolo-{kom funkcionisawu ~oveka. Frojdove ide-je, posebno otkri}e nesvesnog, nagonskih di-namizama i infantilne seksualnosti, iza-zvale su zna~ajne negativne reakcije i ot-pore tada{we austrijske i svetske stru~nei lai~ke javnosti, jer su se suprostavqaletada{wem poimawu ~oveka kao racionalnogi vrlo svesnog bi}a i dece kao nevinih, be-zazlenih i blaènih bi}a. Ipak i sre}om,ideje psihoanalize su polako sticale svevi{e pristalica, izme|u ostalog i zbog to-ga {to tada nije bilo mnogo drugih i efi-kasnih mogu}nosti za pomo} i le~ewe oso-ba, pre svega sa neuroti~nim simptomima iporeme}ajima, a psihoanaliza je nudila ta-kvu mogu}nost. Psihoanaliti~kom tehnikomse moglo pri}i nesvesnim konfliktima,oni su se mogli razre{iti i time se paci-jent mogao osloboditi svojih simptoma itrpqewa. Sledbenici Frojda su sa velikimentuzijazmom praktikovali psihoanalizu idolazili do novih, sjajnih otkri}a psiholo-{kog funkcionisawa i generisawa psiho-patologije, {to je psihoanalizu ~inilo sveefikasnijim na~inom le~ewa – i to ne sa-mo neuroti~nih ve} i teìh psihopatolo-{kih fenomena, ne samo odraslih, ve} i de-ce i adolescenata. Vremenom su se razvija-

77

JUBILEJI

Jubileji

* Iz: ]ur~i} V. i sar. „Psihijatrija nekad i sad − Klinika za psihijatriju KBC „Dr Dragi{a Mi{ovi} 1935-2006“, Beograd, 2007.1 Prim. dr sc. med. Vojislav ]ur~i}, na~elnik Klinike za psihijatriju KBC „Dr Dragi{a Mi{ovi}“, Beograd.

Pedeset godina Klinike za psihijatriju*KBC „Dragi{a Mi{ovi}“ - Dediwe, Beograd (1956-2006)V. ]ur~i}1

li novi teorijski koncepti, kao {to su te-orija objektnih odnosa, Ego psiholo{ka{kola, humanisti~ki pshoanaliti~ki prav-ci, psihoanaliza Selfa itd. Psihoanalizaje tako|e obja{wavala i tuma~ila speci-fi~nosti funkcionisawa psihosomatskihporeme}aja, kao novog poqa razumevawa idelovawa, a rasvetlila je i neke nove psi-hopatolo{ke entitete kao {to su narci-sti~ke i grani~ne organizacije li~nosti.

Sredinom dvadesetog veka desila se novarevolucija u psihijatriji: prona|eni su pr-vi psihofarmaci (hlorpromazin, Delay i Deni-ker – 1952, halperidol, Janssen – 1958, benzodi-azepini, antidepresivi...) koji su bili samo uvodu kasniji zna~ajan razvoj psihofarmakote-rapije i biolo{ke psihijatrije, koji su kra-jem tog veka doìveli pravi procvat. Psi-hofarmaci su omogu}ili redukciju ili po-vla~ewe simptoma, pre svega za psihoti~nepacijente. Dostignu}a neuronauka, pre svegaotkri}a neurotransmitera, na kojima je za-snovan snaàn razvoj farmaceutske indu-strije, omogu}ili su, pre svega za psihoti~-ne pacijente, radnu i socijalnu adaptira-nost i ìvot i rad izvan psihijatrijskihazila i ustanova. Najnovije generacije antip-sihotika i antidepresiva, koji se odlikujuzna~ajnom efikasno{}u, uz sve mawe nuzefe-kata i sve ve}i komfor u admisiji, zna~aj-no olak{avaju trpqewe pacijenta i pove}a-vaju wihovu radnu i ìvotnu funkcional-nost. Time su bila i sve vi{e su otvorenavrata i za druge oblike pomo}i i le~ewa pa-cijenata, kao na primer razne vidove tako-zvane socijalne psihijatrije.

Kwiga M. Jonesa (1952) „Terapijska zajed-nica“ smatra se uvodom i pokreta~em soci-jalne psihijatrije koja je otvorila novi pri-stup pacijentima sa mentalnim poreme}ajima,sa osnovnom tendencijom da se ukqu~e ili po-novo vrate u sistem socijalnih komunikaci-ja i funkcionisawa. Pacijenti su postaliravnopravni i aktivni u~esnici u svom le-~ewu i organizovawu svog uobi~ajenog ìvo-ta. To je daqe vodilo osnivawu dnevnih bol-nica i drugim vidovima relativno kontroli-sane resocijalizacije i radne readaptacije.


78

Po~etkom sedamdesetih godina pojaviose antipsihijatrijski pokret (Lang, Cooper,Basalia) koji je, pojednostavqeno, za osnov-nu ideju imao ideju da su psihijatrijski pa-cijenti samo neobi~ni qudi koje je dru-{tvo proglasilo nenormalnim i bolesnim.Pokret je bio snaàn, ali kratkotrajan,ali je, bez obzira na to, podstakao mnogepsihijatre na preispitivawe stavova o wi-hovim bolesnicima. Iz tog pokreta i iztih ideja u Francuskoj se organizovala ta-kozvana sektorska psihijatrija, a Franco Ba-salia i wegovi sledbenici su u Italiji pro-movisali „psihijatriju u zajednici“ (komu-nalnu psihijatriju), koja je postala savre-meni i vaè}i obrazac pristupa psihija-trijskim pacijentima i organizaciji slu-`bi za mentalno zdravqe. Koncept se zasni-va na ukqu~ewu cele lokalne zajednice, sasvim wenim potencijalima, u zbriwavawewihovih mentalno obolelih ~lanova i wi-hovo {to brè i potpunije ukqu~ivawe uìvot zajednice. Osnivaju se terapijskiapartmani, radionice, mentalno oboleleosobe se zapo{qavaju u regularnim predu-ze}ima, osnivaju se centri za mentalnozdravqe...

Osvrt na savremenu psihijatriju i „Mi{ovi}“

Savremena psihoanaliza, uprkos ne takoretkim komentarima da je „preìvela teo-rija“, i daqe je vrlo ìva, sa novim ideja-ma i konceptima o raznim fenomenima psi-hi~kog ìvota i funkcionisawa, o poreklu(koncept deficita naspram koncepta kon-flikta) i ispoqavawu psihopatolo{kih fe-nomena ili konceptima, novim pogledima ituma~ewima psihoanaliti~kog procesa (kon-cepti interpersonalnog, relacionog i in-tersubjektivnog naspram intrapsihi~kom).Psihoanaliti~ka misao se {iri i u noveprostore (biv{e socijalisti~ke zemqe Is-to~ne Evrope, Daleki Istok), stalno seodràva veliki broj psihoanaliti~kih semi-nara, konferencija i kongresa. Trenutno usvetu ima vi{e od 11000 psihoanaliti~ara

koje priznaje Me|unarodna psihoanaliti~kaasocijacija (IPA).

Psihoanaliza je u „Mi{ovi}u“ bila sna-`no prisutna jo{ od osnivawa, zahvaquju-}i Vladislavu Klajnu, bez obzira {to se una{oj ustanovi uglavnom praktikovalapsihoanaliti~ka psihoterapija. Po~ev{iod prvih (Klajn, Jeroti}, Bogi}evi}, Jevto-vi}), pa i slede}e generacije su bile in-spirisane duhom psihoanalize, bar u nekimperiodima svog rada i profesionalnog raz-voja (Adamovi}, Raki}, Vukov), sve do po-sledwe generacije (Brzev, ]ur~i}, Vu~o,Popovi}, Jovanovi}). Istorijski je mo`dazanimqivo da je ova posledwa generacijaizmirila dve grupe: tzv. „Mi{ovi}evaca“ –profesionalaca koji su radili u „Mi{ovi-}u“ i bili privrèni idejama V. Klajna ipsihoanaliti~koj psihoterapiji i tzv.„Mati}evaca“ – u~enika i sledbenika V.Mati}a. Pomenuti terapeuti posledwegeneracije su radili u „Mi{ovi}u“, a svisu bili analizirani i tretirani kod V.Mati}a.

Trenutno u Beogradu postoje dva psiho-analiti~ka dru{tva koja su ~lanovi me|u-narodnih asocijacija: Beogradsko psihoana-liti~ko dru{tvo i Beogradski analiti~-ki krug. Wihovi najeminentniji ~lanovi su„Mi{ovi}evog“ porekla: Vesna Brzev, Voji-slav ]ur~i}, Aleksandar Vu~o, Ivanka Jo-vanovi} (~lanovi BPD), Vladeta Jeroti},Velimir Popovi} (~lanovi BAK).

Psihoanalza se u svetu, pa i kod nas, {i-rila i kroz druge vrste psihoterapije kojesu ili wene modifikacije (individualna igrupna psihoanaliti~ka psihoterapija) ilimawe ili vi{e inspirisane nekim wenimpostavkama ili samom idejom psihoterapijekao mogu}eg na~ina le~ewa ili psiholo{kepomo}i. âk je, u po~etku wenog nastajawai psihosomatika nastala pod okriqem psi-hoanalize, {to je u nekim sredinama (presvega Francuskoj) ostalo do dana{wih dana.

Trenutno u „Mi{ovi}u“ postoji odeqe-we za Psihosomatiku i nepsihoti~ne pore-me}aje, sa Odsekom za konsultativnu/liaisonpsihijatriju. ^lanovi koji se bave psihoso-

79

JUBILEJI

matskim delom imaju najsavremenija znawaiz oblasti psihosomatike, a organizovalisu konsultativnu slu`bu po najsavremeni-jim principima, prilago|enim i usagla{e-nim sa na{om realno{}u. Wihovi ~lanoviimaju psihoterapijsku edukaciju iz kogni-tivno-bihejvioralne psihoterapije (Ko-sti}, [ikani}), a deo tima koji se bavinespihoti~nim poreme}ajima ima edukacijuiz grupne analiti~ke psihoterapije (Mar-kovi}-@igi}) i sistemske porodi~ne psiho-terapije (Vukovi}). Na Odeqewu za adole-scentnu psihijatriju i psihoterapiju psi-hijatri imaju edukaciju (Bradi}) ili je edu-kacija u toku (\urovi}) iz individualnepsihoanaliti~ke psihoterapije.

Biolo{ka psihijatrija je doìvela pra-vi procvat u drugoj polovini pro{log i pr-vim godinama ovog veka. Sve je vi{e otrki-}a neuronauka i biolo{kih – cerebralnihosnova psihi~kog ìvota, psiholo{kogfunkcionisawa, ali i tuma~ewa psihopato-lo{kih fenomena, simptoma i mentalnihporeme}aja. Na ovim sjajnim otkri}ima se za-sniva i sintetisawe novih psihofarmaka,sve efikasnijih, sve komfornijih za admi-siju i sa sve mawe nuspojava. Uz pomo} me-dikamenata (najnovjih generacija antipsiho-tika, antidepresiva i psihostabilizatora),brè se otklawaju simptomi, redukuje psi-hosocijalna malfunkcionalnost, tokovimentalnih poreme}aja se ~ine blaìm ikontrolisanijim. Time se ne samo smawujetrpqewe i ometawe pacijenata, ve} se otva-raju mogu}nosti i za druge, psiholo{ke isocijalne intervencije. Takva integracijaterapijskih uticaja omogu}ava delovawe nasve komplekse faktora koji dovode do psi-holo{kog trpqewa i mentalnih poreme}aja:biolo{ke, psiholo{ke i socijalne.

U „Mi{ovi}u“, od pre nekoliko godina, uokviru Odeqewa za klini~ku psihijatriju,funcioni{e psihofarmakolo{ka jedinica ukojoj se obavqaju klini~ka ispitivawa istudije savemenih psihofarmatika (Diligen-ski, Erceg-Ne{kovi}, Krsti}, [ikani}). Ti-me su znawa i savremeni trendovi medikamen-toznog le~ewa podignuti na zavidan nivo.

Socijalna psihijatrija se razvijala krozrazli~ite, sve raznovrsnije forme organizo-vanog socijalnog uticaja i organizovane so-cijalne rehabilitacije i reintegracije pa-cijenata u wihovu prirodnu, radnu, porodi~-nu i socijalnu sredinu. Osim ve} tradicio-nalnih dnevnih bolnica, razvile su se raz-li~ite grupe, za razli~ite subpopulacijequdi sa mentalnim poreme}ajima, ali i raz-li~ite mogu}nosti preventivnog delovawa.Ukqu~eni su profesionalci i organizacije(kako iz vladinog tako i iz nevladinog sek-tora) kako iz zdravstvenog sistema tako i izsistema socijalne za{tite i drugih poqadru{tvenog delovawa.

U „Mi{ovi}u“ postoji dnevna bolnicakoja je prvoosnovana dnevna bolnica u Srbi-ji (1963. godine). Sada funcioni{e kao sa-vremena dnevna bolnica. Osim uobi~ajenihsadràja grupnog psihoterapijskog i socio-terapijskog rada, okupacione i radne tera-pije, uvedeni su i novi sadràji kao {to jeKlub pacijenata koji je pomognut od stra-ne donatora i sponzora. U woj rade lekari– grupni analiti~ki psihoterapeuti (Jan-kovi}-Gaji}, Kecojevi}-Miqevi}), psiholog(Najman), socijalni radnik (Ki}anovi}), de-fektolog (Popovac), radni terapeuti imedicinske sestre.

Razli~iti vidovi socijalne psihijatrijepolako su vodili sistematizaciji sistemarazli~itih uticaja i doprinosa u koncept„psihijatrije u zajednici“ kao najsavremeni-jeg sistema organizacije zbriwavawa osobasa mentalnim poreme}ajima.

Psihijatrija u zajednici podrazumevaukqu~ivawe celokupne zajednice, sa svimwenim potencijalima, sa ciqem da pomognewihovim ~lanovima sa mentalnim poreme}a-jima da se ukqu~e ili ponovo ukqu~e u za-jednicu. Ona podrazumeva angaòvawe zdrav-stvenog i nezdravstvenog, vladinog i nevla-dinog, privrednog i vanprivrednog sektora– i to jednako u profesionalnom, organiza-cionom i finansijskom aspektu. Ideja je dase maksimalno redukuje broj pacijenata ko-ji su sme{teni na dugotrajne ili stalne ho-spitalizacije u specijalnim psihijatrijskim


80

ustanovama, takozvanim psihijatrijskim azi-lima, da se maksimalno skrate hospitaliza-cije osoba sa akutnim mentalnim poreme}a-jima u ostalim psihijatrijskim ustanovama ida se pacijenti le~e u ambulantnim uslovi-ma ili kroz parcijalne hospitalizacije. Utom ciqu se organizuju Centri za mentalnozdravqe, za{ti}eni stanovi (u kojima bi pa-cijenti stanovali, uz stalnu profesionalnupomo} i podr{ku), radionice, klubovi i svidrugi oblici pomo}i da se pacijenti le~e iìve u svojim prirodnim sredinama.

U istom duhu je i sve zna~ajnije usmere-we psihijatrijskih ustanova ka razvijawusve intenzivnije vanbolni~ke psihijatrijskepomo}i, kroz razli~ite oblike ambulantno-dispanzersko-savetovali{nog rada.

Zato se u „Mi{ovi}u“ razvio i aktuel-no funkcioni{e ve}i broj savetovali{ta idrugih oblika dispanzerskog rada sa pacijen-tima: Savetovali{ta za roditeqe adole-scenata, za roditeqe adolescenata sa pore-me}ajima ishrane, za ène u kriznim perio-dima, za porodice mentalno obolelih lica,za seksualne disfunkcije, Klub pacijenatadnevne bolnice, Grupe adolescenata, Ve`berelaksacije autogenim trenigom...

Zavr{ni komentariPostojawe savremenih klasifikacionih

sistema, kao {to su ICD – 10 i DSM IV pred-stavqaju nesumwivo napredak u klasifika-ciji mentalnih poreme}aja i prate najnovijasaznawa o mentalnim bolestima. Wihoveprednosti su u lak{oj komunikaciji i spora-zumevawu me|u profesionalcima, kao i mo-gu}nost formirawa jedinstvene metodologi-je za istraìvawa. Nedostaci su {to su oviklasifikacioni sistemi, u nastojawu da bu-du apoliti~ni i da izbegnu teorijska suo~a-vawa, kompetencije i kolizije, gotovo potpu-no izgubile pristup psihopatologiji i eti-opatogenezi mentalnih poreme}aja. Oni su,najve}im delom, strukturisani u grupisawesimptoma i sindroma i dosta nejasan (i zatozloupotrebqavan) koncept komorbiditeta.Me|utim, zahvaquju}i tome, nestalo je sagle-

davawe ~oveka u celini, osobe koja trpi odnekog mentalnog poreme}aja, kao i poku{aj dase razume ili odredi poreklo trpqewa.

Savremena psihijatrija je dobrim delombiolo{ki usmerena. Prednost je u tome {toje to jednostavan i dosta efikasan na~insmawewa trpqewa pacijenata, kroz redukci-ju ili povla~ewe simptoma. Savremeni qu-di su skloni da traè i prihvate brza ilaka re{ewa, a to je i dosta komforan iekonomi~an pristup i za profesionalce.Mana je jedino u tome {to se simptomi ~es-to vra}aju po ukidawu medikamentozne ter-apije ~ime se otvara mogu}ost stalne admi-sije medikamenata i rizika od medikamento-zne zavisnosti.

Nesumwivi doprinos i prednost savreme-ne psihijatrije jeste {to se stavovi i po-stupci sve vi{e zasnivaju na dokazima. Is-traìvawa koja potvr|uju ili opovrgavajuneke stavove ili klini~ke utiske ili isku-stva jesu izuzetno va`ni i zna~ajno pomaùu odre|ivawu strate{kih i terapijskihsmernica u le~ewu mentalnih bolesti.Ipak, zbuwuju}a je ~iwenica da su tzv. vo-di~i dobre prakse jako razli~iti od zemqedo zemqe, iako se bave istim mentalnim po-reme}ajima i istim medikamentima. Nijesporna ~iwenica da postoje razlike u pato-plastici psihopatologije i u organizacija-ma nacionalnih ili regionalnih mogu}no-sti razumnih obja{wewa. Da li razlike na-staju pod uticajem nekih drugih, nemedicin-skih i nepsihijatrijskih principa i stavo-va ostaje da se razjasni. U svakom slu~aju, tone umawuje vrednost „stavova zasnovanih nadokazima“ i „vodi~a dobre prakse“, ali upu-}uje na potrebu racionalnog i kriti~kogodnosa prema wima.

Tako bi se moglo re}i da je psihijatri-ja, kao i druge nauke i druge grane medici-ne, imala svoj razvojni put, kako u svetutako i u na{oj sredini, pa i na Neuropsi-hijatrijskom odeqewu, sada Klinici za psi-hijatriju „Mi{ovi}“.

Najve}i deo novina koje su se de{avale upsihijatriji je bio brzo i dobro prihva}enu „Mi{ovi}u“, a u nekim oblastima, pre

81

JUBILEJI

svega psihoterapiji i psihosomatici, Kli-nika je spadala u avangardne ustanove, sakreativnim i vrlo angaòvanim pojedincima.

Sada{we stawe svetkih kretawa, kakostru~nih tako i organizacionih, sasvim jedobro utemeqeno i na Klinici, ~ime je onazadràla svoj status savremene i renomira-ne ustanove na na{im prostorima.

Sada{wa organizaciona struktura KlinikeI. STACIONAR kapaciteta 60 posteqa1. Odeqewe za psihosomatiku i nepsihoti~-

ne poreme}aje• Nameweno le~ewu psihosomatskih i

nepsihoti~nih poreme}aja• Kapacitet: 26 poteqa• Na~elnik: dr sc. Du{ica Markovi}-

@igi}• Lekari: dr Branko Vukovi}, dr Nata-

{a [ikani}2. Odsek za konsultativnu psihijatriju

• Namewen konsultativnom psihijatrij-skom radu u Centru

• [ef: dr Dragan Kosti}3. Odeqewe za adolescentnu psihijatriju i

psihoterapiju• Nameweno le~ewu mentalnih poreme}a-

ja mladih, od 15 do 24 godine• Kapacitet: 12 posteqa• Na~elnik: dr Zagorka Bradi}• Lekari: dr Marija \urovi}

4. Odeqewe za klini~ku psihijatriju, sapsihofarmakolo{kom jedinicom• Nameweno le~ewu afektivnih i psiho-

ti~nih poreme}aja, kao i istraìvawulekova

• Κapacitet: 22 posteqe• Na~elnik: prim. dr sc. Vladimir Di-

ligenski• Lekari: dr Vojka Erceg-Ne{kovi}, dr

Jelena Krsti}II. DNEVNA BOLNICA

• Namewena delimi~nom (poludnevnom)le~ewu i rehabilitaciji bolesnika sarazli~itim mentalnim poreme}ajima

• Kapacitet: 30 pacijenata• [ef: dr Jasminka Jankovi}-Gaji}• Lekari: dr Sne`ana Kecojevi}-Miqe-

vi~.III. AMBULANTNO-DISPANZERSKI OD-

SEK SA SAVETOVALI[TIMA• Namewen ambulantnim konsultacijama

i le~ewu bolesnika sa mentalnim po-reme}ajima

SAVETOVALI[TA• grupe za adolescente• savetovali{ta za roditeqe adolesce-

nata• grupe roditeqa adolescenata sa pore-

me}ajima ishrane• savetovali{te za seksualne disfunk-

cije• savetovali{te za `ene u kriznim pe-

riodima


82

• savetovali{te za porodice osoba samentalnim poreme}ajima

• ve`be relaksacije autogenim trenin-gom

• klub pacijenata dnevne bolnice.

Literatura

1. Berget, J. (1996): L’incertaine subtilité des limites nosoli-giques – une écoute psychanalytique de la psychopathol-gie de l’ adulte, Rev. Franc. Psychanal., PUF, LX, 2:299–316.

2. \ur~i}, V. (2006): Psihijatrija i psihoanaliza3. Eri}, Q.(1999): Istorijski razvoj psihijatrije u

nas: U: Kali~anin P., Eri} Q: Psihijatrija – okvi-ri, Medicinski fakultet u Beogradu, 29–48.

4. Penalver, J. L. (2000): Quelle validité aura la psychopoat-holgie classuque dans la XXI siècle? Un point vue psycha-nalytique, Saopštenje na sastanku Beogradske psihoanaliti?kestudijske grupe, Beograd.

Ubrzo po zavr{enom Prvom svetskom ra-tu u Ni{u je otpo~eo novi period razvojazdravstvene slu`be i slu`be hitne (brze)medicinske pomo}i.

U jesen 1918. godine formirano je Sani-tetsko odeqewe op{tine ni{ke. Za {efaodeqewa postavqen je dr Borisav Janko-vi} - Bora, koji je sa ostalim malobrojnimlekarima i bolni~arima radio na obnovizdravstvenih ustanova i op{tinskog sani-teta.

Za vreme kratkog mandata (od 22. avgusta1920. do 5. jula 1921.), ni{ka komunisti~kaop{tina posebno je posvetila pa`wu razvo-ju gradske sanitetske slu`be, a u sklopu wei Hitne lekarske pomo}i. Na osnovu sa~u-vane gra|e, moèmo zakqu~iti da je vi{esednica Suda i Odbora op{tine ni{ke bi-lo posve}eno nekim problemima zdravstvai slu`bi le~ewa onih obolelih gra|ana„koji ne mogu lekaru do}i“.

„Higijenske i sanitarne du`nosti premagra|anstvu ispuwava}e se samo tada kada op-{tina ima dobre i savesne lekare i babi-ce, kad im stavi na raspoloèwe ambulantei op{tinske apoteke. Tad }e se tek mo}ibesplatno le~iti sva sirotiwa sa najbròm(hitnom) pomo}i i tada }e se mo}i spre~a-vati pojave svih zaraznih bolesti, naravnouz saradwu svih ozbiqnih i savesnih gra|a-na.“

Prema tome, u svom pristupnom govoru,dakle trenutku sve~anog uvo|ewa komuni-sti~ke op{tine u rad, wen predsednik Pa-vle Stojkovi} posebnu pa`wu posvetio je ipitawu razvoja „najbrè, odnosno hitne me-dicinske pomo}i“: „Da se za slu`bu brze,

odnosno hitne medicinske pomo}i, a za onegra|ane koji u ambulantu ne mogu do}i, an-gaùju lekari Borivoje Beraha, sanitetskipotpukovnik, Jak{i} Luki} i dr Cerovi}, aza nagradu po 10 dinara od pregleda po bo-lesniku, s tim {to ih je mogao le~iti samona op{tinskoj Ambulanti, a prilikom pre-gleda (’ku}na vizita’), ~lanovi porodiceoveravali su kupon, predavali lekaru, a ovajga napla}ivao na op{tinskoj blagajni.“

Predloge Gradskog sanitetskog savetausvojio je Odbor op{tine ni{ke na svojojsednici od 11. februara 1921. godine.

Zna~ajni doga|aj u istoriji ni{kog sani-teta, posebno za razvoj hitne medicinskeslu`be, vezan je za 1924. godinu, kada su na-bavqena dva automobila za prevoz te{kihbolesnika i druge hitne slu~ajeve.

Za vanredne potrebe u miru, a posebno uslu~aju rata, Glavni odbor Dru{tva Crvenogkrsta Kraqevine Jugoslavije, 1936. godinenabavio je vi{e sanitetskih automobila saugra|enim nosilima. Kasnije, a na osnovuOdluke od 7. februara 1937. godine, Glavniodbor je nekoliko sanitetskih automobiladodelio za potrebe Beograda, Zagreba, No-vog Sada, Ni{a, Splita i Sarajeva.

Na osnovu odobrewa nadle`nih vlastiorganizacija Crvenog krsta 1. oktobra 1937.godine otvorila je prvu Sanitetsku auto-stanicu za ukazivawe hitne medicinske po-mo}i, koja je radila na principu „taksi slu-`be“, odnosno napla}ivala svoje usluge naosnovu pre|ene kilometraè. To je, ina~e,bio korak u savremeno u odnosu na ona dvaautomobila koje je koristila gradska ambu-lanta jo{ 1924. godine.

83

JUBILEJI

Jubileji

* Iz: Scenarija za film „Vremeplov 94 - Ni{“, Zavod za hitnu medicinsku pomo}, Ni{, 2007.

Vi{e od ~etrdeset godina Zavoda za hitnu medicinsku pomo} u Ni{u*

Pored {ofera, osobqe sanitetskog auto-mobila ~inili su lekar i dve sestre – „nu-diqe“. U automobilu je uvek pri ruci bilapomo}na apoteka sa osnovnim lekovima inu`nim instrumentima. Samo za prva trimeseca rada (oktobar–decembar 1937.) Auto-stanica za hitne slu~ajeve pri Crvenom kr-stu evidentirala je 43 poziva za prevoz bo-lesnika i ostvarila 4.130 dinara prihoda.

Posle pojave ovih prvih sanitetskih au-tomobila, Glavni odbor Dru{tva Crvenogkrsta Kraqevine Jugoslavije pri ni{komDru{tvenom domu Crvenog krsta formiraoje sanitetsku auto-kolonu od deset automo-bila i jednog kamiona. U svakom vozilu bi-la su ugra|ena po ~etiri nosila.

Crveni krst, sanitetski odsek Suda op-{tine ni{ke, op{tinska ambulanta sa svo-jim slu`bama, bolnice i ostale zdravstveneustanove u periodu od 1918. do 1941. godine,pored le~ewa obolelih, aktivno su bili an-gaòvani i na spasavawu nastradalih u ele-mentarnim nepogodama. Posebnim propisi-ma bilo je regulisano da se telefon i te-legraf u slu~aju elementarnih nesre}a mo-gu besplatno koristiti na teritoriji ~ita-ve dràve. Pozivni broj telefona ni{keAuto-stanice – 159 – bio je {tampan u svimtada{wim zdravstvenim i turisti~kim pu-blikacijama. Ni{ka Auto-stanica za hitnumedicinsku pomo} do izbijawa rata uspe{no


84

je radila vi{e od tri godine (od 1. oktobra1937. do 9. aprila 1941.) i za to vremeopravdala svoje postojawe i funkciju. Wenpozitivan doprinos razvoju slu`be hitnemedicinske pomo}i izuzetno je dragocen.

Na osnovu ovog pregleda organizacionihpromena u razvoju Slu`be, moè se zakqu-~iti da je hitna pomo} u Ni{u po~ela dafunkcioni{e ve} prvih dana po oslobo|ewu.„Samo {to je Ni{ oslobo|en, ve} 24. okto-bra 1944. godine u zgradi Ureda osnovana jeNarodna ambulanta. Za Ambulantu su mobi-lisani lekari iz gra|anstva i nekoliko le-kara Ureda kao i pomo}no osobqe. Narod jepregledan, davani su saveti, lekari su odla-zili na poziv gra|ana ku}ama.

Za vreme rada Gradske narodne ambulan-te, Stanica za brzu medicinsku pomo} bilaje sme{tena u zgadi Javne berze rada – po-dru`nica Ni{, koja se nalazila u UliciBalkanskoj 2.

U svim posleratnim periodima u Ni{u jeredovno radila slu`ba hitne medicinskepomo}i. U prvim godinama ona nije bila sa-mostalna, dakle, osniva~ su joj bili dràv-ni organi. Gradska poliklinika ili Domzdravqa, ali uvek je medicinski bila samo-stalna i delovala kao priznata ni{ka or-ganizacija zdravstva (tabela 1).

Kada je re~ o raznim organizacionim ob-licima Slu`be za hitnu pomo}, posebno

Naziv osniva~a Naziv jedinicePeriod

od do

Gradski NOO Ni{Prva gradska ambulanta sa Slu`bomhitne pomo}i

29.10.1944 Jun 1948

Gradska poliklinika NOO Ni{a

Rejonska slu`ba Poliklinike u ~ijem sastavu je radila i Slu`ba hitne pomo}i

Jul 1948 Septembrar 1953

Dom zdravqa NO grada Ni{a

Rejonska slu`ba Doma narodnog zdravqau ~ijem sastavu je radila Slu`ba hitnepomo}i

18.09.1953 10.12.1956

NOO Op{tine Ni{Osnovna stanica za hitnu pomo} kao samostalna ustanova

19.01.1959 12.12.1962

Dom zdravqa Ni{ Stanica za hitnu medicinsku pomo} 12.12.1962 28.02.1973

Tabela 1.

podvla~imo period postojawa Gradske poli-klinike u Ni{u. Za ne{to vi{e od pet go-dina postojawa (jul 1948. – septembar 1953.),u sastavu Poliklinike radila je i Stanicaza hitnu pomo}. Novih vozila nije bilo do1954. godine kada je stigao jedan „Homer-25“(sanitetski).

Naro~ito je velika kriza zbog nedostata-ka sanitetskih vozila bila polovinom 1955.godine. Kola su bila potpuno dotrajala. Do-zvoqena brzina vo`we bila je trideset do~etrdeset kilometara na sat. Godine 1957.vozni park se uve}ao za tri vozila: Fiat –putni~kii, Homer-25 i Opel-kadet.

Na predlog Saveta za narodno zdravqe,Narodni odbor opp{tine Ni{, na posebnimsednicama Op{tinskog ve}a i Ve}a proizvo-|a~a, 19. januara 1959. godine, doneo je re-{ewe „o osnivawu Stanice za hitnu pomo}u Ni{u kao ustanove sa samostalnim finan-sirawem“. Zadaci Stanice za hitnu pomo}bili su:• ukazivawe ambulantske i hitne pomo}i

kod ku}e i upu}ivawe bolesnika u bolni-cu na specijalno le~ewe, a ukoliko seraspolaè specijalistima, i ukazivawespecijalisti~ke pomo}i u ambulanti ikod ku}e;

• pruàwe hitne lekarske pomo}i stanov-ni{tvu pri nesre}nim slu~ajevima naulici, u ustanovi, fabrikama, na masov-nim radnim akcijama i skupovima, kao iprilikom poàra;

• prevoz bolesnika, porodiqa i zaraznihbolesnika u stacionarne ustanove;

• pronalaèwe uzroka nesre}nih slu~ajevai formirawe predloga za wihovo otkla-wawe;

• stru~no uzdizawe i usavr{avawe kadrovaza slu`bu hitne pomo}i.Narodni odbor op{tine Ni{, 14. febru-

ara 1959. godine, doneo je re{ewe kojim sedr Nikola Gavrilovi}, lekar ranijeg Domanarodnog zdravqa „Bubaw“, postavqen za v.d. upravnika Stanice za hitnu pomo}. Sta-nica je formirana bez ikavih obrtnih i ma-terijalnih sredstava. Nije bilo potrebnog

85

JUBILEJI

inventara, posebno radnog i kancelarijskogname{taja, priru~nih apoteka, niti potreb-nih lekarskih instrumenata. „Jedino je po-stojala lekarska torba sa stetoskopom, apa-ratom za pritisak, jednim analgetikom i an-tibiotikom“, se}a se jedan od lekara koji jeradio u Stanici prilikom wenog osnivawa.Stanica je prakti~no otpo~ela sa radom 1.juna 1959. godine.

Po{to su doneta odgovaraju}a re{ewa,ve} do 1. juna 1959. godine, primqen je od-re|eni broj radnika na osnovu usvojene si-stematizaicje radnih mesta. Na ~elu Stani-ce bio je dr Nikola Gavrilovi}, koji je bioupravnik, ali se pored rukovo|ewa, redovnobavio stru~no-medicinskim radom, odlaziona teren, deùrao, bavio se preventivom,kurativom i obavqo ku}ne posete. Bila suzaposlena svega tri medicinska tehni~ara,koji su obavqali i du`nost dispe~era, tj. de-ùrali su kraj telefona i primali pozivegra|ana. Prema potrebi, ostavqali bi tele-fonsku slu{alicu, odlazili na teren iliambulantno davali injekcije i vr{ili osta-le medicinske usluge. U po~etku je bilo{est voza~a, od kojih jedan auto-mehani~ari jedna ~ista~ica. U administraciji su ra-dila ~etiri slu`benika. Radno vreme Sta-nice bilo je non-stop. Stru~waka nije bilodovoqno, pa su lekari honorarno angaòva-ni iz ostalih zdravstvenih ustanova.

Krajem 1959. godine zavr{en je deo auto-puta Para}in – Ni{, {to je doprinelo dakraj grada godi{we prolazi oko milion au-tomobila sa tranzitnim putnicima. Isto-vremeno, kroz ni{ku èlezni~ku stanicuprolazilo je godi{we oko 800 000 putnika.Poja~ana promet qudi i robe uslovio jeuve}an broj saobra}anih nesre}a, naro~itona auto-putu. Stanica za hitnu pomo} u Ni-{u na{la se pred novim zadacima. Zahtev zazdravstvenim uslugama se pove}ao. Na~inobave{tavawa i pozivawa ostao je onaj sta-ri: telefonom ili je neko dolazio li~noda javi o nesre}i i zatraì pomo}. Zahtevje obi~no kasnio. Zbog toga se uprava Sta-nice za hitnu medicinsku pomo} ve} decem-bra 1959. godine obratila nadle`nim dràv-

nim organima u Ni{u i Beogradu sa zahte-vom da se „pod hitno“ Slu`ba hitne medi-cinske pomo}i modernizuje, usaglasi sa na-stalim potrebama i da se nabave UKT radio-stanice. Predloèno je da se jedna fiksnaradio-stanica montira u upravnoj zgradi, ati mobilne radio-stanice da se montiraju usanitetskim kolima.

Slu`ba je 1959. godine na raspolagawuimala {est vozila (putni~ko vozilo Fiat isanitetska vozila [koda, Olimpija, Zasta-va i Folksvagen.

U ve}em broju kola iz ovog perioda bi-la su ugra|ena nosila. Ve}ina vozila bilaje polovna, a preuzimana su kao poklon bi-lo od doma}ih ili od me|unarodnih organi-zacija. Sanitetski auto „Homer-25“, bio jepoklon Unicefa.

Sva vozila su bila uglavnom opremqenanajpotrebnijim sanitetskim materijalom,nu`nim lekovima, po kojom injekcijom idrugim sredstvima.

Kola za hitnu pomo} i wihovi voza~i uprvo vreme strogo su bili nameweni samo„za podru~e grada Ni{a“. Me|utim, bile su~este intervencije i pritisci na rukovode-}e organe Doma narodnog zdravqa, da se sa-nitetska kola ustupaju i za potrebe terenasreza Ni{.

Narodni odbor op{tine ni{ke 12. decem-bra 1962. godine doneo je re{ewe o spajawu,integraciji, devet zdravstvenih stanica,Stomatolo{ke poliklinike i Stanice zahitnu pomo}, u Dom zdravqa Ni{.

Nije pro{lo mnogo vremena, finansijskasredstva su obezbe|ena i ni{ka Stanica zahitnu medicinsku pomo} ve} od 1963. godi-ne bila je opremqena modernom radio opre-mom i na najsavremeniji na~in primala ur-gentna obave{tewa u vezi sa pruàwem hit-ne pomo}i.

Na prvu vest o katastrofalnom zemqotre-su u Skopqu, 26. jula 1963. godine, stru~no-medicinski kadar Doma narodnog zdravqa uNi{u, odrào je sastanak ve} istoga danaoko sedam ~asova ujutru. Sastankom je ruko-vodio Andra Risti}, direktor Doma zdra-vqa. Doneta je odluka da se hitno otputuje


86

u Skopqe i pruì pomo} na licu mesta. Naput su po{le ~etiri medicinske ekipe. Kao{to je poznato, zemqotres u Skopqu dogo-dio se u 5, 20 ujutru, a ve} oko 11,30 ~aso-va istog dana u glavni grad SR Makedonijestigla je ekipa Stanice za hitnu medicin-sku pomo} iz Ni{a i stavila se na raspo-lagawe Gradskom {tabu Skopqa za odbranuod elementarnih nepogoda, ~ije je sedi{tebilo u zgradi Medicinskog fakulteta. Po-stignut je sporazum da ni{ka ekipa hitnoobavi intervenciju me|u poru{enim skop-skim poliklinikama, preuzme jedan deo te-{kih bolesnika i hitno ih prebaci u ni{kubolnicu. Ovaj zadatak uspe{no je obavqen.

U sastavu Doma zdravqa Stanica za hit-nu medicinsku pomo} radila je sve do kra-ja 1972. godine. Po~etkom 1973. godine Domzdravqa u Ni{u pristupio je tzv. „amandman-skom prestrojavawu“, i na bazi ustavnihpromena, ve} 28. februara 1973. godine, kon-stituisao se u sloènu organizaciju udruè-nog rada (SOUR), sa osam osnovnih organi-zacija udruènog rada (OUR-a), me|u kojimaje jedna bila i Stanica za hitnu pomo}. Uovoj tako|e neuslovnoj zgradi, Stanica jeradila sve do 1975. godine, odnosno do pre-seqewa u novosagra|enu i moderno ure|enui opremqenu zgradu.

Povodom Dana oslobo|ewa Ni{a, sve~a-no je 13. oktobra 1975. godine otvorena no-va zgrada Stanice za hitnu medicinsku po-mo}. U ovoj zgradi, pored Hitne pomo}i zaodrasle, otpo~elo je sa radom i Odeqeweza hitnu pomo} deci, a otvorena je i novaZdravstvena stanica „14 oktobar“.

Sudari vozova u Stala}u. Jedna od veli-kih èlezni~kih nesre}a dogodila se 13.septembra 1979. godine. No}u u 1,33 ~asa do-godila se te{ka èlezni~ka nesre}a u kojojje preko {ezdeset qudi izgubilo ìvot, apreko sto je bilo raweno.

Prva vesto o te{koj nesre}i kod Stala}astigla je preko zajedni~kog SUP-a regionaNi{, koji je obavestio sve medicinske usta-nove u Ni{u, a posebno Stanicu za hitnupomo}. Prema kazivawu dr Milivaoja Stoja-novi}a, tada{weg direktora Stanice, samo

za pedeset minuta posle poziva ekipe su sti-gle na lice mesta gde su odmah ukazale prvupomo} unesre}enim i transportovale te{kopovre|ene za Kru{evac, Raàw i Ni{.

Godine 1975, 14. oktobra, sve~ano jeotvoren novi objekat hitne medicinske po-mo}i, u ulici Vojislava Ili}a. Ve} 20. ok-tobra te godine spojene su dve telefonskelinije 94 i otpo~elo se sa radom u novimprostorijama.

Pored ordinacije za pregled odraslih, saprostorijom za intervencije, posebne pro-storije za rad prijemno dispe~erske slu`be,odeqewa za male hirur{ke intervencije,AT za{titu i previjawe i prostorija za bo-ravak osobqa, u rad je ukqu~en i poseban pe-dijatrijski trakt sa ordinacijom i interven-cijom, kao i posebnim odeqewem za davaweinjekcione terapije, tzv. „svojih“ injekcija.Naime, u to vreme rad sa decom nedeqom ipraznikom, kao i svake ve~eri od 20 do 7 ~a-sova narednog dana, obavqao se iskqu~ivo uobjektu hitne medicinske pomo}i, {to jepredstavqalo izuzetan napor za lekare ipedijatrijske sestre, jer je bilo dana kada jeza 24 ~asa bilo preko 300 pregleda i preko600 injekcija, a sve je zavr{avala ekipa odjednog lekara i dve do tri pedijatrijske se-stre.

Nova garaà u dva nivoa, u sklopu novogobjekta Hitne medicinske pomo}i, popuwe-na je i novim vozilima, i to: osam „renoa4“ za lekarske ekipe (po tada{wem koncep-tu organizacije rada HMP, vozilo koje jeprevozilo lekarsku ekipu nije raspolagalosa nosilima, pa kada je indikovan sanitet-ski transport naknadno je pozivano voziloza sanitetki transport) i dvanaest sanitet-skih vozila „IMV 1600“.

Januara 1976. godine OOUR Hitne medi-cinske pomo}i dobija i glavnu sestru, amarta 1976. godine {efa tehni~ke slubè.Marta 1976. godine ukqu~ena je i ku}na te-lefonska centrala, {to je doprinelo efi-kasnom radu. Te godine se zvani~no biraju ipostavqajju {efovi ekipa (~etiri ekipe).

U to vrefme oprema lekarske ekipe jebila veoma skromna: lekarska torba sa ste-

87

JUBILEJI

toskopom, tenziometrom i neurolo{kim ~e-ki}em; a sestrinska torba imala je relativ-no solidan broj ampuliranih lekova i neiz-be`ne paratuse za {priceve i igle.

U kolima je oprema bila i skromnija. Utzv. „malim kolima“ – vozilima za lekarskeekipe, sem alarmne sirene, plavog rotacio-nog svetla i oznake Crvenog krsta – nije bi-lo ni~ega vi{e, a u „velikim kolima“ – vo-zilima za sanitetski transport, na{la bi seponeka daska za imobilizaciju ki~me, pone-ka Kramerova {ina i prtabl aparat za te-rapiju kiseonikom, ako je to posebno zahte-vano.

Godine 1978. nabavqa se prvi EKG i sta-tivni servokard sa monitorom i defibrila-torom i formiran EKG kabinet, {to do-prinosi kvalitetnijem zbriwavawu pacijen-tata.

Vozni part se obnavqa postepeno, a 1977.godine od Republi~ke samoupravne interesnezajednice zdravstva dobijen je komandni stoza dispe~erski centar sa dva UKT radio-stanice, kao i tri sanitetska vozila „za-stava 125P“ i jedno terensko sanitetsko vo-zilo „Lada niva“.

Uporedo sa razvojem Slu`be HMP, po-klawa se pa`wa i edukaciji lekara, dodu{euz rad, tako da dva lekra zavr{avaju speci-jalizaciju iz pedijatrije, a ubrzo zatim dvo-je zavr{avaju specijalizaciju iz op{te me-dicine. Ne{to kasnije dvojica lekara sti~-nu zvawe specijaliste interne medicine.

U sastavu Doma zdravqa Ni{ Stanica jeradila sve do 1. januara 1985. godine, kadase izdvojila u posebnu radnu organizaciju ipo~ela raditi pod novim nazivom Zavod zahitnu medicinsku pomo} „Ni{“ u Ni{u, podkojim nazivom i danas obavqa stru~no-medi-cinsku delatnost.

Teàk udes na auto-putu kod Doqevaca.Na auto-putu Ni{ – Skopqe, kod Doqevca,na dvadeset petom kilometru od Ni{a, dogo-dila se 1. februara 1987. godine velika sa-obra}ajna nesre}a. Do udesa je do{lo pohladnom vremenu, na zale|enom delu auto-pu-ta, pri slaboj vidqivosti. Oko 23 sata i 40minuta direktno su se sudarili autobus pun

putnika i {leper – kamion hladwa~a. Oba-ve{tewe o nesre}i Zavod za hitnu medicin-sku pomo} u Ni{u primio je ne{to posle po-la sata od stravi~nog doga|aja. U stru~nomsaop{tewu o nesre}i kod Doqevca grupa le-kara Zavoda, izme|u ostalog, navela je i sle-de}e: „Obve{tetwe o te{koj saobra}ajnoj ne-sre}i ZHMP je od strane deùrne slu`beSUP-a Ni{ primio u nula sati i 14 minu-ta, 2. februara (vreme zabeleèno na regi-strofonu), tridesetak minuta nakon {to sedogodila nesre}a. Po prijemu obave{tewa,deùrni lekar je alarmirao sve saradnikeoperativne smene, a na mesto nesre}e je upu-tio tri ekipe op{te namene i dve specija-lizovane (hirur{ka i internisti~ka). S ob-zirom na veli~inu nesre}e, deùrni lekar jenaredio dispe~eru da od ku}e mobili{e jo{pet ekipa i ostalu prate}u slu`bu, da bi uslu~aju potrebe, a nakon grubog sagledavawaveli~ine nesre}e, broja i stawa povre|enihna licu mesta, mogle da budu upu}ene na me-sto nesre}e. Istovremeno sa mobilisawemekipa i slu`bi Zavoda, obave{tene su Hi-rur{ka i De~ja hirur{ka klinika Medicin-skog fakulteta i Odeqewe za hirurgiju Voj-ne bolnice.

Po dolasku na mesto nesre}e ekipe Zavo-da zatekle su stravi~an prizor: u masi gvo-`|a, stakla i beìvotnih tela konstatova-na je smrt dvadeset osoba. Sistemom UKTveze javqeno je dispe~erskom centru da ne-ma potrebe za slawem novih ekipa, sanitet-skog materijala i tehni~ke opreme, s obzi-


88

rom na veliki broj poginulih i mali brojpovre|enih kojima jo{ treba ukazivati pr-vu pomo}, jer je veliki broj povre|enih ve}bio prevezen u bolnice Ni{a i Leskovca vo-zilima koja su se nalazila na mestu ove ve-like qudske tragedije.

Izgrawom novog objekta, zna~ajnim ka-drovskim poja~awima, uvo|ewem najsavreme-nije medicinske opreme i uve}awem voznogsanitetskog parka, stvoreni su uslovi daStanica 1. januara 1985. godine preraste uZavod za hitnu medicinsku pomo} „Ni{“ uNi{u, koji danas predstavqa uglednu insti-tuciju na zna~ajnom mestu na {irem prosto-ru na{e urgentne medicine.

U elaboratu koji predstavqa osnovu raz-voja i unapre|ivawa funkcija Zavoda, izme-|u osatalog se navodi: Zavod se posebno ba-vi nau~nim istraìvawem na planu urgent-ne medcine, vr{i analizu strukture oboqe-vawa i povre|ivawa, odre|uje na~in i nivoukazivawa hitne medicinske pomo}i u smi-slu organizacije rada, opreme, metodologi-je rada i predlaè odre|ene projekte zaedukaciju i usavr{avawe medicinskih iparamedicinskih kadrova, a sve u saradwi saMedicinskim fakultetom u Ni{u, ~ija jeon nastavna baza na osnovu samoupravnogsporazuma o saradwi, a preko svog nastavnogcentra.

Pored navedenih funkcija Zavod je ka-drovski osposobqen i posebno opremqen zadelovawe u slu~ajevima masovnih nesre}a nasvim nivoima.

Transtelefonska kontrola EKG-a (1967–1989)

Elektrostimulacija srca zapo~ela je jo{1967. godine na biv{oj II hirur{koj klini-ci. Od 1967. do 1975. godine pejsmejkeri suugra|ivani sporadi~no, i to samo bolesni-cima sa totalnim AV blokom i onima kojisu pre`iveli mnogobrojne Adams-Stouksovesinkope. U ovim prvim godinama pejsmejke-ri nisu bili pouzdani zbog neusavr{enostielektronike, posebno zbog privremenog is-crpqivawa baterija i iznenadnog otkaziva-wa pejsmejkera.

Za razvoj Pejsmejker centra va`ne su triprelomne godine: 1975, 1981. i 1987.

U 1975. godini uvedena je elektronskakontrola parametara pejsmejker impulsa, ko-ja je umnogome doprinela sigurnosti bole-snika, jer se ovom metodom mo`e od 92 do97 odsto slu~ajeva blagovremeno predvidetiotkazivawe pejsmejkere. Uvo|ewem elek-tronske analize pejsmejkera, na biv{oj IIhirur{koj klinici, po~ela je u na{oj ze-mqi sistematska i organizovana kontrolabolesnika – nosioca pejsmejkera. U to vre-me, sistematska elektronska kontrola oba-vqala se samo u jo{ pet evropskih centara.Te iste goidne uvedena je i transtelefon-ska kontrola EKG-a i parametara pejsmej-ker impulsa.

U 1981. godini osniva se Pejsmejker cen-tar i prostorno se izdvaja wegov polikli-ni~ki deo. Istovremeno se obezbe|uje statusrepubli~kog pajsmejker centra, koji posledve godine prerasta u jugoslovenski ievropski referenni centar.

U 1981. godini uvodi se 24-~asovna slu`baholter monitoring za bolesnike sa artimi-jama i rad implantiranih pejsmejkera, uzkompjutersku obradu snimqenog eletrokardi-ograma. Osniva se i kompjuterizovana jugo-slovenska banka podataka i uvodi jedinstve-na istorija bolesti za sve pejsmejker bole-snike u Jugoslaviji. Iste godine Pejsmejkercentar dobija i me|unarodno priznawe time{to je wegov rukovodilac izabran za ~lanaEvropske radne grupe za elektrostimulaci-ju srca (pri Evropskom kardiolo{kom dru-{tvu), a kasnije i za ~lana Nukleusa evrop-ske grupe.

U 1981. godini objavqena je i monografi-ja „Sr~ani blok i pejsmejkeri“ koja je tegodine nagra|ena Oktobarskom nagradomgrada Beograda.

U Pejsmejker centru, tokom 1981. godine,formiraju se tri poliklini~ke slu`be sasvakodnevnim osmo~asovnim radom: Slu`baelektronske kontrole implantiranih pejs-mejkera, Slu`ba 24-~asovnog holter monito-ringa bolesnika sa aritmijama i bolesnikanosioca pejsmejkera, kao i Slu`ba kompju-terske obrade podatka.

Za navedene slu`be osnovan je i multi-disciplinarni tim sastavqen od kardiova-skularnog hirurga, kardiologa, elektroni-~ara, kiberneti~ara i ~etiri medicinskatehni~ara.

89

JUBILEJI

Jubileji

1 Prof. dr Milan-Bane \or|evi}, rukovodilac Pejsmejker centra, Beograd.

Pejsmejker centar - povodom ~etrdeset godina (1967-2007)M. \or|evi}1

Dijagnostika u pejsing centru gotovo je istaonoj koju imaju evropski i svetski kardiolozi.

U 1987. godini Pejsmejker centar se se-li u novu zgradu Poliklinike UKC i timedobija najsavremenije uslove za poliklini~-ku slu`bu, i u pogledu opreme i prostora,i u pogledu kadrova. U svakodnevnoj kontro-li bolesnika nosilaca pejsmejkera u~estvu-je multidisciplinaran tim od osam stru~wa-ka.


90

Pejsmejker centar je tokom razvoja pred-wa~io u na{oj zemqi primewuju}i mnogenajsavremenije metode u dijagnostici i te-rapiji pejsmejker bolesnika. Tako su u ovomcentru prvi put u na{oj zemqi ugra|eni:• nuklearni pejsmejker 1973,• vario sistem 1975,• multiprogramirani pejsing sistem 1979,

DVE DECENIJE• Prva ugradwa PM januar 1967.• Nuklearni PM avgust 1972.• Vario PM novembar 1975.• Multiprogramirani PM novembar 1979.• Atrio-venrikularni (DDD) PM oktobar 1980.• Antitahikardni PM april 1983.• Dijagnosti~ki (DPG) PM januar 1984.• QT PM septembar 1984.• Activitrax PM novembar 1984.• Implantabilni defibrilator avgust 1986.• Itrel-neurostimularot septembar 1986.• Univerzalni pejsmejker decembar 1988.

NAU^NOISTRA@IVA^KI PROJEKTI

Do 1989. godine Centar je objavio 91 stru~ni rad iz elektrostimulacije srca, od toga je 40 pub-likovano ili saop{teno u inostranstvu, a 51 u zemqi. Zavr{eno je sedam nau~noistra`iva~kih pro-jekata ili tema, napisane dve monogradije o elektrostimulaciji srca i brojna poglavqa u drugim stran-ima i doma}im monografijama.

U ciqu obrazovawa kadrova, odr`ano je 46 predavawa u na{oj zemqi i ura|ena su dva nastavnafilma („Pejsmejker terapija vetrnikularnih tahikardija“ i „Tehnika implantacije pejsmejkera“), koji susinhronizovani i na engleskom jeziku.

PRIZNAWE

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije dr Hiro{i Nakaxima potvrdio je izbor pro-fesora dr Milana \or|evi}a za eksperta Svetske zdravstvene organizacije. Time je na{ stru~wak u{aou grupu eksperata za kardiovaskularne bolesti pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, za period odnaredne ~etiri godine.

Ovim je ukazana posebna ~ast i priznawe dosada{wem stru~nom i nau~nom radu profesora dr Mi-lana \or|evi}a, posebno u oblasti ve{ta~kih vodi~a sr~anog ritma, kao i instituciji u kojoj radi.

• dvokomorski pejsing sistem 1980,• prvi antitahikardni pejsing sistem 1983,• prvi dijagnosti~ki DPG pejsing sistem

1984,• frekventno adaptivni pejsing sistem

1984,• prvi implantabilni debirilator 1986,• prvi Antrel neurostimulator ki~mene

mo`dine kod bolesnika sa terminalnim

91

JUBILEJI

stadijumom opstuktivnog vaskularnogoboqewa, 1986. godine.U toku 21-godi{weg postojawa (1976–1988)

u Pejsmejker centru ugra|eno je 3.200 pejs-mejkera, obavqeno {esnaest hiqada elek-tronskih analiza ugra|enih pejsmejkerea, se-dam hiqada analiza 24-~asovnog holter mo-nitoringa. Oko 40 odsto bolesnika koji sekontroli{e u Pejsmejker centru su iz dru-gih republika.

Aneks IJubilej Pejsmejker centra KCS (1967–2007)

Do kraja 2008. godine planirano je otva-rawe deset novih centara.

Obeleàvawe 40 godina postojawa Naci-onalnog pejsmejker centra Instituta zakardiovaskularne bolesti Klini~kog cen-tra Srbije po~elo je ju~e u hotelu „Hajat“.Ovim povodom organizovan je i stru~nikurs iz oblasti sr~anih aritmija i savreme-ne pejsmejker terapije sa posebnim osvrtomna dileme pred kojima se danas nalaze kar-diolozi.

Oko 250 na{ih kardiologa ima prilikuda jo{ razmeni iskustva i stekne nova zna-wa i smernice za budu}i rad od svetski pri-znatih lekara, kao {to su prof. dr KarloPapone iz Milana, Rendi Liberman iz De-troita i Panajotis Vardas, sekretar Evrop-skog udruèwa za aritmije i pejsmejkere.

Na{ nacionalni Pejsmejker centar, ~ijije osniva~ bio pokojni prof. dr Milan\or|evi}, jedan je od najzna~ajnijih za le-~ewe sr~anih aritmija u svetu, a vaàn us-peh ove ustanove jeste poni{tavawe liste~ekawa bolesnika za ugradwu pejsmejkera.

Kako obja{wava docent dr Goran Mila-{inovi}, direktor Pejsmejker centra, paci-jenti posle intervencije ostaju jedan dan ubolnici, posle sedam dana im se skidajukonci i odmah mogu da nastave da ìve uo-bi~ajenim na~inom ìvota.

– Na{ centar je najstariji takve vrste uIsto~noj i Jugoisto~noj Evropi i ima tradi-

ciju jednog od najuspe{nijih pejsmejker cen-tara u svetu. Evropsko udruèwe za aritmi-je dalo je predlog da se trening stru~waka izovog regiona upravo obavqa kod nas. Intere-santno je da }e ove godine u celom svetu bi-ti obeleèna peta decenija od ugradwe prvogpejsmejkera sa samonapajawem sa tranzistori-ma koji je u Americi ugra|en 8. oktobra 1957.godine – kaè dr Mila{inovi}.

U posledwih nekoliko godina do{lo je doredovnog snabdevawa ustanove pejsmejkeri-ma, kao i pejsmejkerima-defibrilatorima zale~ewe tahikardije kod bolesnika koji ima-ju rizik da doìve iznenadnu smrt, a koji suse u na{oj zemqi do tada ugra|ivali samosporadi~no zbog veoma visoke cene.

– U hitnim slu~ajevima pacijentima od-mah ugra|ujemo ovaj ure|aj, a najkasnije se-dam dana od postavqawa dijagnoze. Dana-{wim pejsmejkerima ne smetaju elektri~niure|aji, mobilni telefoni i drugi aparati,a pacijent jedino ne sme da bude podvrgnutsnimawu magnetnom rezonancom – kaè na{sagovornik.

Od 2003. godine nacionalni Pejsmejkercentar, zajedno sa Republi~kim zavodom zazdravstveno osigurawe i Ministarstvomzdravqa, rukovodi strategijom razvoja pejs-mejker slu`bi u celoj zemqi. Prva strate-{ka faza i ciq, kako obja{wava dr Mila-{inovi}, obeleèni su centralizovawemsnabdevawa svih pejsmejker slu`bi u Srbi-

ji ~ime je postignuta racionalizacija istandardizacija pejsmejker terapije.

– Zahvaquju}i tenderskom snabdevawu naveliko, cene aparata su zna~ajno sniène idovedene na nivo regiona i zemaqa sa pri-bli`nim medicinskim i op{tim dru{tvenimstandardom. Druga strate{ka faza, koja jepo~ela 2005. godine, podrazumevala je decen-tralizaciju pejsmejker slu`bi sa ciqem dabolesniku omogu}i da operacija ugradwepejsmejkera moè da se obavi i u mawim gra-


92

dovima, {to bliè mestu stanovawa pacijen-ta – naglasio je dr Mila{inovi}.

Iz ovih razloga, Pejsmejker centar je or-ganizovao seriju {estomese~nih treninganovih pejsmejker-eksperata iz razli~itihbolnica u Srbiji, {to je uslovilo otvara-we novih centara u Republici. Do 2004. go-dine u Srbiji je bilo {est pejsmejker slu-`bi, a do kraja 2008. godine planirano jeotvarawe deset novih centara.

Danijela Davidov-KesarPolitika, 14. septembar 2007.

Ve} trideset godina brinemo o zdravqu Vojvo|ana

Zahvaquju}i svojim dosada{wim verifi-kovanim rezultatima i dostignu}ima na po-qu zdravstva, nastave i nauke, Institut zakardiovaskularne bolesti Vojvodine je danasme|u vode}im ustanovama specijalizovanimza le~ewe kardiovaskularnih oboqewa, ka-ko u na{oj zemqi, tako i u Evropi. Insti-tut ~ine Klinika za kardiologiju i Klini-ka za kardiovaskularnu hirurgiju.

Sve za srce na jednom mestuInstitut za kardiovaskularne bolesti

Vojvodine je na mnogo na~ina jedinstvenaustanova u zemqi: bolesniku su ovde na ras-polagawu sva neophodna dijagnostika, mogu}-nost le~ewa kardiolo{ih i kardiohirur-{kih bolesti, te savremene kardiovaskular-ne procedure i rana rehabilitacija.

Ova ustanova nastala je iz potrebe da sena prostoru Vojvodine stvore uslovi zaefikasno le~ewe kardiovaskularnih oboqe-wa kao najte`ih zdravstvenih problema.

U radu Instituta objediwene su zdrav-stvene funkcije prevencije kardiovaskular-nih bolesti i zbriwavawa bolesnika, kakosa teritorije Novog Sada i Vojvodine, saprostora Srbije i zemaqa biv{e Jugoslavi-je, tako i iz inostranstva.

Institut ima 574 zaposlenih, koji su sva-kodnevno posve}eni bolesnicima upu}enimna wihovu medicinsku pomo}.

Zahvaquju}i svojim nau~nim rezultatimai dostignu}ima, Institut se svrstava u redzna~ajnih svetskih institucija u oblasti le-~ewa kardiovaskularnih bolesti.

Na Institutu je zaposleno 547 zdravstve-nih i drugih radnika: 91 lekar, dva farma-ceuti, 317 medicinskih sestara/tehni~ara i165 administrativnih, tehni~kih i pomo}-nih radnika. Na Klinici za kardiologiju je273 zaposlenih, a na Klinici za kardiova-skularnu hirurgiju 242 zaposlena, dok je 60u zajedni~kim slu`bama.

Ukupan broj bolni~kih posteqa je 225.Godine 2007. u Institutu za kardiovasku-

larne bolesti Vojvodine hospitalizovano je6500 bolesnika (1200 na Klinici za kardi-ovaskularnu hirurgiju i 5300 na Klinici zakardiologiju), {to je za 600 bolesnika vi-{e nego pro{le godine, kada je bilo 5900hospitalizovanih bolesnika. Hospitalizova-ni su bolesnici sa svim oblicima sr~anihproblema, koje ~esto prate i razne drugebolesti koje saniramo (insuficijencija bu-brega npr.).

Institutu za kardiovaskularne bolestitreba vi{e prostora u odnosu na broj qudikoji se svakodnevno obra}a za zdravstvenupomo}, kao i u odnosu na stalan tempo ra-sta kardiovaskularnih bolesti (koje su da-nas uzrok vi{e od 60 odsto smrtnih slu~a-jeva). Realizacijom projekta „Kamenica 2“,koji treba da po~ne na prole}e, obezbedi}ese re{avawe potrebe za prostorom, a samimtim i lak{e i br`e zbriwavawe bolesnikaiz Vojvodine (Vojvodina ima oko 2,5 mili-

93

JUBILEJI

Jubileji

1 Goran Trajkovski, PR Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica.

Trideset godina Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska KamenicaG. Trajkovski1

ona stanovnika), Srbije, nekada{wih repu-blika Jugoslavije i inostranstva.

Primewujemo sve najsavremenije svetskemetode dijagnostikovawa i le~ewa.

Izuzetno su smawene sve liste ~ekawa.Na kardiovaskularne operacije u Institutuza kardiovaskularne bolesti Vojvodine bo-lesnici danas ~ekaju najduè {est meseci.Trenutno se zakazuju operacije za april2008. godine. U 2005. godini bolesnici salista ~ekali su duè od dve godine na nekuod hirur{kih intervencija.

Naj~e{}a hirur{ka intervencija, kojutokom godine radi tim Instituta za kardi-ovaskularne bolesti Vojvodine koji ~inedvanaest hirurga Instituta, jeste koronar-na (bypass) hirurgija. Imamo dovoqno ugrad-nog materijala koji je potreban na{im bo-lesnicima.

Bolesnicima pruàmo medicinske uslugesa najsavremenijom opremom prema svimsvetskim standardima. Samo u posledwih se-dam meseci, Pokrajinski sektretarijat zazdravstvo i socijalnu politiku investiraoje nabavku opreme vredne vi{e od dva mili-oan eura, a zna~ajna je i donacija Svete sto-lice i pape Benedikta XVI – intraaortnabalon pumpa i tri intraaortna balon kate-tera vredni trideset hiqada eura.

Za posledwih trideset godinaA. Na Klinici za kardiologiju:• Ambulantno smo preledali vi{e od mi-

lion bolesnika• U posteqama Klinike je leàlo sto

hiqada bolesnika− ~etrdeset hiqada bolesnika le~eno je

u Koronarnoj jedinici− uradili smo 370.000 ultrazvu~nih pre-

gleda− uradili smo 160.000 ergometrijskih

testova− obavili smo 1.700 elektrofiziolo-

{kih pregleda− uradili smo 85.000 24-~asovnih holter

monitoringa EKG-a


94

− uradili smo 18.000 holter monito-ringa krvnog pritiska sa EKG-om

− uradili smo 130.000 oscilografija− obavili smo 55.000 neinvazivnih pre-

gleda arterija dowih i gorwih eks-tremiteta

− izvr{ili smo 65.000 neinvazivnih pre-gleda karotidnih arterija

− izv{ili smo 45.000 kateterizacijasrca

− implantirali smo stent kod 4000 bo-lesnika

− ugradili smo 55 kardioverter defi-bliratora (ICD)

− implantirali smo 4.000 pejsmejkera.

B. Na Klinici za kardiohirurgiju:• Operisali smo 23500 najteìh bolesni-

ka:− 13500 bolesnika od koronarne bolesti

(bypass)− 5300 bolesnika zbog promena na sr~a-

nim zaliscima (valvulama)− 1700 bolesnika sa kombinovanim opera-

cijama− vi{e od 800 bolesnika sa uro|enim sr-

~anim manama− 2000 bolesnika zbog ostalih bolesti.

Klinika za kardiologiju

Klinika obezbe|uje zdravstvenu za{tituna prvom referalnom nivou za podru~je No-vog Sada i Ju`noba~kog okruga, kao i ter-cijalnu zdravstvenu za{titu (tj. delatnostdrugog referalnog nivoa) za celu teritori-ju Vojvodine, pa i {ire. Od ukupnog brojale~enih, vi{e od 60 odsto ~ine hitni slu-~ajevi.

Raspolaèmo sa 145 posteqa i svim neo-phodnim laboratorijama za kardiovaskular-nu dijagnostiku (dve kateterizacione sale,laboratorija za ultravu~nu dijagnostiku,elektrofiziolo{ka laboratorija, laborato-rija za angiologiju i laboratorija za funk-cionalnu dijagnostiku). U okviru Institu-ta se nalazi i najsavremenija biohemijska

laboratorija, u kojoj dvoje specijalista me-dicinske biohemije i ~etrnaest laboranataobavqaju sve hematolo{ke i biohemijskeanalize.

Klinika za kardiologiju sastoji se izslede}ih odeqewa:• Odeqewe za intenzivnu negu (Koronarna

jedinica)• Odeqewe za postintenzivnu negu• Odeqewe za poreme}aje sr~anog ritma,

elektrofizologiju i pejsmejkere• Odeqewe invazivne kardiologije• Odeqewe za op{tu kardiologiju• Odeqewe za sr~ane mane• Odeqewe za hipertenzije• Odeqewe neinvazivne kardiologije• Odeqewe prijemne kardiolo{gke ambu-

lantne i poliklini~ke slu`be.

Klinika za kardiologiju je opremqena zapruàwe slede}ih medicinskih usluga:

Neinvazivne usluge: subspecijalisti~kikardiolo{ki pregled, ehokardiografskipregled, transezofagealni ehokradiograf-ski pregled, stres ehokardiografski pre-gled, ehokardiografski pregled sa kontra-stom, ergometrijski test (test optere}e-wa), Holter monitoring EKG-a, Holtermonitoring pritiska sa EKG-om, Doplerkarotida, arterija, vena gorwih i dowihekstremiteta, oscilografija, tilt test idrugo.

Invazivne usluge: dijagnosti~ka hemodi-namska obrada (koronarografija, angiogra-fija, bulbografija, sinevalvulografija, ven-trikulografija, ugradwa vena kava filtera,perikardiocenteza, endomiokardna biopsija,graftografija), perkutana koronarna inter-vencija (PTCA i ugradwa stenta), elektrofi-ziolo{ko ispitivawe, ugradwa pejsmejkera,impantabilnog kardioverter defibrilatora(ICD) i radiofrekventna ablacija.

Na Klinici je zaposleno 273 radnika, odkojih 51 lekar, 168 medicinskih sestara/teh-ni~ara i 54 nemedecinska radnika. Nau~nazvawa na Medicinskom fakutetu ima 14 dok-tora medicinskih nauka, 15 magistara medi-cinskih nauka i jedan primarijus. U nastav-

95

JUBILEJI

na zvawa na Medicinskom fakultetu izabra-no je 22 nastavnika i saradnika: osam redo-vih profesora, pet vanrednih profesora, je-dan docent i deset asistenata.

Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju

Nizak stepen mortaliteta operisanih bo-lesnika oduvek je bio kvalitet Instituta.U prethodnih trideset godina iznosio je 2,8odsto, {to je sjajan rezultat ~ak i u odno-su na druge svetske kardiohirur{ke centre.

Dana{wi stepen mortaliteta iznosi 1,7{to predstavqa najboqi rezultat u tride-setpetogodi{woj istoriji Instituta.

Klinika za kardiovaskularnu hirurgijuima tri operacione sale, odeqewe za inten-zivnu negu sa 10 posteqa i kardiohirur{koodeqewe sa 80 bolesni~kih kreveta.

Prve operacije na otvorenom srcu uSremskoj Kamenici obavio je prof. dr IvanFajgeq: mitralna komiosurotomija (27. sep-tembra 1965. godine), VSD hipotermija(1969.), Trilogia Fallot (1970.), prva zamenaaortnog zaliska (1975.).

Klinika za kardiohirurgiju sastoji se izslede}ih odeqewa:• Odeqewe operacionog bloka i anestezije• Odeqewe intenzivne nege i reanimacije• Odeqewe za postintenzivnu negu• Odeqewe za postoperativnu rehabilita-

ciju• Odeqewe za ekstrakorporalnu cirkula-

ciju• Odeqewe za uro|ene sr~ane mane• Odeqewe za preoperativnu dijagnostiku• Odeqewe za ste~ene sr~ane mane• Odeqewe za koronarnu hirurgiju• Odeqewe za vaskularnu hirurgiju• Odeqewe za nau~noistraìva~ki rad• Odsek za ehokardiografiju• Laboratorija za biohemiju.

Na Klinici za kardiohirurgiju bolesni-cima se pruàju zdravstvene usluge: operci-je na otvorenom srcu – koronarna hirurgi-ja, valvularna hirurgija, hirurgija ste~enihi uro|enih sr~anih mana, kobminovana hi-

rurgija i hirurgija aorte, tumori srca i ka-rotidna hirurgija.

Na Klinici je zaposleno 242 radnika, odkojih 41 lekar, 145 medicinskih sestara i 57nemedicinskih radnika.

Nau~na zvawa na Medicinskom fakulte-tu ima: sedam doktora medicinskih nauka,deset magistara medicinskih nauka, dva pri-marijusa.

U nastavna zvawa na Medicinskom fakul-tetu izabrano je: dva redovan profesora, dvavanredna profesora, jedan docent i jedan sa-radnik u nastavi.

Rezultati

Klinika za kardiologiju

Na Klinici za kardiologiju u toku jed-ne godine ambulantno se pregleda 35000 pa-cijenata.

Godi{we se hospitalizuje u proseku oko4500 bolesnika, od tog broja je 2700 urgent-nih prijema. Pribli`no 2000 najteìh bo-lesnika se le~i u Koronarnoj jedinici, odkojih je oko 1000 bolesnika primqeno sa di-jagnozom akutnog infarkta miokarda.

Uvo|ewem savremenih metoda le~ewa inovih organizacionih mera, smawena je pro-se~an duìna leàwa bolesnika, koja sadaiznosi 7,5 dana, dok je 2005. godine bila de-set dana.

Pored klasi~nih pejsmejkera za le~ewebradikardnih poreme}aja ritma, ugra|uje-mo implantabilne kardioverter defibrila-cije (ICD) za le~ewe malignih aritmija iprevenciju iznenadne smrti, kao i multi-sajt pejsmejkere (CRT) za le~ewe sr~aneslabosti resinhronizacionom terapijom.Tako|e, ugra|ujemo i kombinovanu verzijuCRT i ICD.

Ve} tri godine rutinski se sprovodi me-toda resuscitativne hipotermije koja prime-wena nakon sr~anog zastoja doprinosi po-boq{awu neurolo{kog ishoda i smawujemortalitet kod komatoznih pacijenata.

U invazivnoj kardiologiji ve} kod 60 od-sto bolesnika koristimo savremeni transra-


96

dijalni pristup kao na~in izvo|ewa invazi-vanih procedura, ~ime obezbe|ujemo sigur-nost intervencije, pove}avamo komfor bole-snika i smawujemo tro{kove.

Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju

Tim od dvanaest hirurga Klinike za kar-diovaskularnu hirurgiju tokom jedne godineu proseku operi{e oko 1200 najteìh kar-diovaskularnih bolesnika, koji nisu moglibiti zbrinuti le~ewem medikamentima iinvazivnom hemodinamskom procedurom.Drugim re~ima, svakoga meseca operi{emosto ìvotno najugroènijih bolesnika.

Impozantan broj od 22500 operisanih bo-lesnika, {irok dijapazon operativnih za-hvata i stepen wihove uspe{nosti, najsliko-vitije govore o stepenu osposobqenostistru~nog kadra i stalnom pra}ewu najsavre-menijih hirur{kih metoda i tehnika.

Struktura kardiohirur{kih intervenci-ja u odnosu na raniji period mewa se, pa jesve ve}i broj sloènih i te{kih operativ-nih zahvata, s obzirom na nagli razvoj in-terventne kardiologije, koja je dobrim delompreuzela re{avawe koronarne bolesti, zahva-quju}i napretku takozvanih koronarnihstentova.

Da li }e se bolesnik sa koronarnim obo-qewem le~iti lekovima, stentovima ilioperativnim putem, svakodnevno konzilijar-no odlu~uju kardiolozi i kardiohirurzi.Ciq je pronalaèwe najboqeg mogu}eg re{e-wa za konkretnog bolesnika.

Na Klinici za kardiovaskularnu hirur-giju primewuju se savremene tehnolo{keprocedure hirurgije na kucaju}em srcu, zame-na sr~anih zalistaka bio-protezama i najno-vijom generacijom „stentless“ proteza. Razvi-li smo karotidnu hirurgiju, rutinski prime-wujemo simultane i kombinovane kardiova-skularne operacije i uvodimo hirurgiju po-reme}aja sr~anog ritma. Uspe{no radimo itotalnu arterijsku revaskularizaciju koro-narnih krvnih sudova u le~ewu okluzivnekoronarne bolesti srca.

Pove}an je broj reoperacija u ukupnombroju operacija, tako da se reopertivni za-hvati redovno izvode i po drugi, tre}i pa~etvrti put. U posledwe dve godine zna~a-jan je porast hitnih operacija usled raznihtipova disekcije grudne aorte.

Vaàn doprinos napretku u tretmanu bo-lesnika nakon operacija na otvorenom srcudala je i savremena intenzivna jedinica In-stituta za kardiovaskularne bolesti Vojvo-dine, sa modernom opremom za podr{ku ipra}ewe svih vitalnih parmetara bolesnika.

Smawewe liste ~ekawa

Ve}ina bolesnika koji su duè vreme ~e-kali na neku od kardiohirur{kih ili hemo-dinamskih intervencija su medicinski zbri-nuti, iako se svakodnevno novi bolesnicidodaju na listu.

Na listi ~ekawa za kateterizaciju, umartu 2006. godine bilo je 1050 bolesnika,u septembru iste godine 900, dok je u okto-bru 2007. godine taj broj 440.

Broj bolesnika na listi ~ekawa za ugrad-wu stenta u martu 2006. godine bio je 131,a u septembru iste godine 104, dok je ove go-dina taj broj 98. Za tih dvadeset meseci kod1900 bolesnika je ura|ena implantacijastentova. Kod najve}eg broja bolesnikastent se ugra|uje u istom aktu nakon koro-narografije, bez stavqawa na listu ~ekawa.

Bolesnika koji su ~ekali na bypass ope-raciju u martu 2006. godine bilo je 458, a da-nas 165. Posledwi bolesnik na listi ~eka-wa bi}e operisan u narednih pet meseci.

Lista ~ekawa bolesnika na operacijuvalvule je prepolovqena u periodu od mar-ta 2006. do oktobra 2007. godine i trenutnona ovu intervenciju ~eka 140 bolesnika.

Nauka i nastavaU nastavi na Medicinskom fakultetu u

Novom Sadu u~estvuje 32 lekara Instituta zakardiovaskularne bolesti Vojvodine, desetredovnih profesora, sedam vanrednih profe-sora, dva docenta i trinaest asistenata.

97

JUBILEJI

Akademsko zvawe doktora nauka ima 21lekar Instituta, magistara je 25 i dva suprimarijusa. Ukupan broj subspecijlista je41, a specijalista 40.

Sa svojim stru~nim i nau~nim radovimana{i lekari u~estvovali su na mnogim do-ma}im i me|unarodnim skupovima, gde suprezentovali vi{e od 3000 radova. Organi-zovali smo vi{e simpozijuma i kongresakardiovaskularne medicine.

Lekari Instituta za kardiovaskularnebolesti Vojvodine su u~esnici mnogih na-u~no-istraìva~kih projekata, tvorci nau~-nih prublikacija, dobitnici mnogih nagra-da, pohvala i ~lanovi su velikog brojastru~nih i nau~nih udruèwa.

Institut je edukativna i nastavana baza izoblasti interne medicine i posebno kardi-ologije na Medicinskom fakutletu Univer-ziteta u Novom Sadu. Na Institutu se spro-vodi dodiplomatska nastava na predmetu in-terna medicina za studente tre}e, ~etvrte ipete godine medicine i stomatologije.

Predavawa i ve`be iz interne medicinei kardiologije drè se studentima medicinei stomatologije. Od kako se na Medicinskomfakultetu otvorila nastava na engleskom je-ziju i na{i nastavnici su se ukqu~ili u na-stavni proces s obzirom na to da ve}ina od-li~no govori engleski jezik, te u~estvujemou teoretskoj i prakti~noj nastavi studenti-ma medicine i stomatologije na engleskomjeziku ve} skoro dvadeset godina.

Nastava u okviru specijalizacije inter-ne medicine i urgentne medicine, kao i sub-specijalizacije iz kardiologije, drì sespecijalizantima iz interne, urgentne me-dicine i subspecijalizantima iz kardiolo-gije. Tako|e u~estvujemo u poslediplomskojnastavi u okviru interne medicine – kardi-ologije, a na{i nastavnici su u posledwihtrideset godina bili ~lanovi komisija zaocenu i odbranu vi{e od sto magistarskihradova i doktorskih teza.

Svi radovi koji su publikovani ili pre-zentovani na stru~nim i nau~nim skupovimaproizlaze iz klini~kog i klini~koepidemi-olo{kog rada na Institutu, a brojni rado-

vi su povezani sa nau~no-istraìva~kimprojektima.

Ove godine na stru~nim seminarima ikongresima usavr{avalo se i edukovalo 228sestara/tehni~ara, dok je 40 zavr{ilo kursza rad na ra~unarima.

U posledwih godinu dana organizovalismo ~etiri kontinuirane medicinske eduka-cije sa slede}im temama:• „Atrijalna fibrilacija“ (moderator

prof. dr Morten Rozenkvist, Karolinainstitut, [tokholm)

• „Hirurgija aorte“ (moderator prof. drEduard Kifer, Hospital Pitie Salpertriere,Pariz)

• „Hipertenzija“ (edukativni seminar na-mewen specijalistima interne medicinei lekarima kojima je uà specijalnostkardiologija)

• „Vijabilnost miokarda“ (procena funk-cionalnog stawa sr~anog mi{i}a nakoninfarkta i dugotrajne angine pektoris).


98

Savremena oprema

Na{a vizija je uvo|ewe najnovijih svet-skih metoda u le~ewu bolesnika, pa }e se ubudu}nosti Institut razvijati u tri osnov-na pravca: prvi je daqe tehni~ko opremawei tehnolo{ki razvoj, drugi je edukacija ka-drova i tre}i pro{irewe kapaciteta.

Realizacija projekta „Kamenica 2“ obez-bedi}e re{avawe potrebe za prostorom. Naoko dva i po miliona stanovnika Vojvodinei tempo rasta kardiovaskularnih problema,na{oj ustanovi sada treba vi{e prostora.

Opremili smo i drugu kateterizacionusalu, i sada obe prakti~no rade ceo dan. Za-ìveli smo rad Odeqewa za elektrofizio-logiju i otpo~eli sa le~ewem radiofre-kventnom ablacijom kojom re{avamo supra-ventrikularne i ventrikularne poreme}ajeritma.

Beograd je tek 1920. godine dobio Me-dicinski fakultet, gotovo posledwime|u evropskim metropolama. Prve

studente primio je u sku~enim prostorijama,tako da im nisu mogli biti pru`eni neop-hodni uslovi za rad, osim izuzetnog entuzi-jazma prvih profesora i spremnosti stude-nata da ono malo u~ila sakupqenih sa svihstrana iskoriste {to boqe.

O potrebi osnivawa medicinskog fakul-teta raspravqalo se i razgovaralo skoropedeset godina. Poluprosve}ena, ekonomski

i kulturno zaostala Srbija, tek oslobo|e-na vekovnog robovawa u kome je gotovo sa-svim uga{ena wena bogata sredwovekovnakultura, nije shvatala da joj jedan lekar{kolovan u wenoj sredini vi{e vredi odtrojice be~kih, berlinskih ili pariskih|aka.

Prvi zdravstveni radnici – naj~e{}estipendisti – {kolovali su se u inostran-stvu, ali se malo wih, posle zavr{enih stu-dija, vra}alo u sela, gde su bili najpotreb-niji. Zaraze i epidenje u ruralnim sredina-

99

JUBILEJI

Jubileji

* Prema: „Univerzitetski klini~ki centar u Beogradu“, D. Gregori}, Q. Raki}, Z. Terzi}, M. Jovanovi}; B. Krejovi}, J.Mi}i}, V. Petroni}, M. Sretenovi}, 1989, Beograd.

Povodom 25. godi{wice Klini~kog centra Srbije i 20 godina Urgentnog centra Klini~kog centra SrbijeKlini~ki centar Srbije u Beogradu - kako smo se stvarali - *D. Gregori}, Q. Raki}, Z. Terzi}, M. Jovanovi}, B. Krejovi},

J. Mi}i}, V. Petroni}, M. Sretenovi}

Slika 1. Profesor dr Vojislav Suboti}, profesor dr Milan Jovanovi} Batut, profesor dr Niko Miqani}.

ma bile su ~este, pa su pokatkad i mawetemperature imale i smrtni ishod.

Od tih evropskih u~enika potekla je iprva ideja o potrebi osnivawa na{eg medi-cinskog fakulteta. Prvi inicijatori bilisu lekari okupqeni u Srpskom lekarskomdru{tvu, osnovanom 1872. godine. Pridruì-li su im se i drugi, mada malobrojni, obra-zovani qudi, me|u kojima se isticao pozna-ti prirodwak dr Josif Pan~i}, tada nastav-nik u Velikoj {koli.

Najstrasniji pobornik osnivawa medi-cinskog fakulteta u Beogradu bio je dr Mi-lan Jovanovi} Batut, kasnije jedan od wego-vih osniva~a. Jo{ krajem pro{log veka onje uporno, gde god je to mogao, dokazivao daje medicinski fakultet neophodna potrebasvake zemqe, svakog naroda, pa, razume se, iSrbije. Kao ~lan komisije zaduène da pri-premi zakonski predlog u svrhu podizawaVelike {kole na stepen Univerziteta, uspeoje da 1898. godine unese i dve odredbe koji-ma je sa mrtve ta~ke pokrenuo osnivawe Me-dicinskog fakulteta u Beogradu. Prva od-redba je nalagala da se u sastavu Beograd-skog univerziteta osnuje i Medicinski fa-kultet, a druga da se za wegovo organizova-we svake godine iz dràvnog buxeta izdava-ja 200 hiqada dinara.

Svoj predlog neumorni dr Batut potkre-pio je i slede}e, 1899. godine, objavquju}iposebnu kwiìcu – „Medicinski fakultetsrpskog univerziteta“. Bio je to uverqivodgovor otporu nekih tada{wih lekara da iSrbija dobije svoj centar za obrazovawezdravstvenih radnika.

Prilike u Srbiji, posebno u Beogradu,bile su zrele za osnivawe ovog fakulteta,a potrebe tolike da je svaki dan ~ekawa bionenadoknadiv. Tromilionska Srbija gr~ilase jo{ uvek u bezna|u vekovnog robovawa,osiroma{ena i ekonomski i kulturno. Jedva300 lekara, {to stranaca, {to doma}ih, ali{kolovanih u inostranstvu, le~ilo je sta-novni{tvo od raznih bolesti.

Zdravstveni radnici {kolovani na vla-stitom univerzitetu Srbiji su bili utoli-ko potrebniji, jer ono malo lekara {kolo-


100

vanih u inostranstvu nije bilo spremno dase uhvati u ko{tac sa primitivizmom i epi-demijama koje su wome harale. Poborniciideje o osnivawu Medicinskog fakulteta uBeogradu na vreme su shvatili koliko {te-te Srbiji moè da nanese takav stav wenihzdravstvenih radnika. Zato su ga naj~e{}e ipotezali kao argument da bi uticali navlast, u po~etku nimalo raspoloènu zaosnivawe fakuteta.

Napori dr Batuta i wegovih istomi{qe-nika nisu, me|utim, brzo urodili plodom.Godine 1905. donet je zakon po kome se do-tada{wa Velika {kola podiè na stepenUniverziteta. Ova visoko{kolska ustanovatrebalo je da ima pet fakulteta, me|u ko-jima i medicinski, ali on nije osnovan nite ni narednih godina. Sredinom 1905. godi-ne ministar prosvete je, na osnovu novog za-kona, odredio posebnu komisiju u ~ijem susastavu bili rektor i nekoliko profesoraUniverziteta, oba rukovodioca tada{wegsaniteta, upravnik i svi {efovi odeqewaDràvne bolnice, sa zadatkom da „podneseizve{taj o najpre~im poslovima i potreba-ma oko osnivawa tog fakulteta“. Komisijaje sagledala prve potrebe, izabrala mestoza fakultetske zgrade, ali uprkos svemu fa-kultet nije bio osnovan.

Jakim i dokumentovanim argumentima drBatut je uspeo sve prisutne da ubedi da jeosnivawe Medicinskog fakulteta preka po-treba, koja se vi{e ne sme odlagati. Ukazi-vao je da postoje svi uslovi ne samo za osni-vawe ve} i za dobar i uspe{an rad ovog fa-kulteta. Usvojena je rezolucija koja je oba-vezala Srpsko lekarsko dru{tvo da nadle-`nim dràvnim organima podnese dobro mo-tivisanu predstavku kojom se traìlo da sezakonske odredbe o osnivawu ovog fakulte-ta {to pre sprovedu u delo.

Pro{la je godina i po od te rezolucije,a nadle`ni dràvni organi jo{ nisu ni bi-li po~eli ozbiqnije da razmi{qaju o osni-vawu fakulteta. Tek kada je krajem 1912. go-dine Narodnoj sku{{tini podnet predlogda se iz Sanitetskog fonda izdvoji milioni po dinara „za oda{iqawe na stranu ~etr-

deset pitomaca za medicinu i osamnaest pi-tomaca lekara za specijalisawe u lekarskojstruci“, neki razlo`niji poslanici su upi-tali za{to se svake godine iznova tro-{kovi toliki novac za {kolovawe u ino-stranstvu, kada bi ova suma gotovo bila do-voqna za izdràvawe medicinskog fakulte-ta. Dr Milan Jovanovi} Batut i dr VojislavSuboti} uradili su nacrt organizacije bu-du}eg fakulteta, a uz pomo} tada{weg mi-nistra prosvete Stojana Proti}a, odre|enaje posebna lekarska komisija od tri ~lana(dr Jovanovi} Batut, dr Suboti} i dr Edu-ard Mihel), koja je za {est nedeqa obi{lasedamnaest najpoznatijih evropskih univer-zitetskih centara kako bi analizom wihoveorganizacije na{la najboqa re{ewa za be-ogradski Medicinski fakultet. Sve teobimne pripreme prekinuo je Prvi svetskirat (1914–1918. g.).

U prvoj posleratnoj godini, zalagawemministra prosvete Qubomira Davidovi}a,po~ele su intenzivne pripreme kako bi se u{to kra}em vremenu osnovao Medicinski fa-kultet. Prvo je stvorena zakonska osnova pokojoj bi se fakultet ukqu~io u sastav Beo-gradskog univerziteta. Potom je formiranOsniva~ki odbor Univerziteta za Medicin-ski fakultet. Wegovi ~lanovi bili su drBatut, tada nastavnik sudske medicine naPravnom fakultetu, prof. @ivojin \or|evi}i prof. Nikola Vuli}. Ubrzo su izabrana itri prva redovna profesora Medicinskogfakulteta: dr Vojislav Suboti}, dr MilanJovanovi} Batut i, ne{to kasnije, dr DragoPerovi}, profesor anatomije iz Zagreba, ko-ga je ubrzo zamenio dr \or|e Joanovi}, pro-fesor Medicinskog fakulteta u Be~u.

Tako je stvoren mati~ni kolegijum odtrojice ~lanova, redovnih profesora Medi-cinskog fakulteta u Beogradu. Prva sedni-ca odràna 6. februara 1920. godine kona~-no je ozna~ila po~etak rada novoosnovanogfakulteta. Za prvog dekana izabran je drMilan Jovanovi} Batut, a za prodekana drVojislav Suboti}.

Prvoj trojici pridruìli su se ubrzo idrugi profesori. Umesto obolelog prof.

101

JUBILEJI

Perovi}a, katedru anatomije preuzeo je drNiko Miqani}, hirurg iz Pariza. Za pr-vog profesora fiziologije izabran je drRihard Burijan, profesor fiziologije uLajpcigu, a za prvog profesora histologi-je i embriologije dr Aleksandar Kosti},francuski |ak i asisten-volonter u Histo-lo{kom institutu Medicinskog fakultetau Strasburu. Nastavu iz drugih grana nau-ke – hemije, biologije i fizike preuzelisu tada{wi nastavnici Filozofskog fa-kulteta.

Fakultet je osnovan, dugogodi{wa bitkadobijena, ali ne do kraja. Pre upisa prvihstudenata i prvog nastavnog ~asa trebalo jejo{ razre{iti mnoge organizacione, materi-jalne, sme{tajne, kadrovske i druge te{ko-}e koje su nametali prvi koraci novoosno-vanog fakulteta.

Najvi{e briga zadavao je nedostatakprostorija za izvo|ewe nastave. Na onda-{wem univerzitetu, ionako tesnom za sveve}i broj studenata, te{ko da se moglo na-}i mesta za jo{ jedan fakultet, naro~itone Medicinski, sa izuzetno velikim i slo-ènim zahtevima i potrebama. U i{~ekiva-wu kona~nog re{ewa, odlu~eno je da se uprvo vreme iskoriste postoje}e prostorijeUniverziteta, Op{te dràvne i Vojne bol-nice. Dobijene su zgrade Infektivnog pa-viqona Op{te vojne bolnice (za sme{tajAnatomskog instituta) i Tuberkuloznogodeqewa Op{te dràvne bolnice (za Fizi-olo{ki institut). Histolo{kom institutuustupqene su dve prostorije u zgradi Upra-ve Op{te dràvne bolnice. Prva predava-wa iz fiziologije odràna su u jednoj ba-raci O~nog odeqewa, dok je Patolo{ki in-stitut dobio prostorije u Prosekturi Op-{te vojne bolnice.

Time je sve bilo spremno za po~etak ra-da i prijem studenata u prvu {kolsku1920/21. godinu.

Prve indekse dobilo je u jesen 1920. go-dine 286 studenata. Pristupno predavawe,kojim je nastava i prakti~no po~ela, odràoje 9. decembra dr Niko Miqani}, profesoranatomije, u sve~anoj sali Univerziteta,

Kapetan Mi{inom zdawu, imaju}i od ana-tomskih preparata samo kosti qudskih ske-leta donete u koferu iz Pariza.

Ni po~etna predavawa iz ostalih predme-ta nisu odràna u boqim uslovima. Tako jeprofesor histologije dr Aleksandar Ko-sti}, svoje pristupno predavawe odrào ujednoj baraci O~nog odeqewa Op{te dràv-ne bolnice. A prakti~ne ve`be drào je ujednoj sobi Uprave Vojne bolnice na primi-tivnim kuhiwskim stolovima bolni~ke ~ete,uz pomo} preparata donetih iz Strasbura,koriste}i mikroskope pozajmqene od Fizi-olo{kog instituta.

Svesrdno nastojawe profesora da i u ta-kvim, neudobnim, improvizovanim u~ionica-ma i institutima, sa vrlo oskudnim nasta-nim sredstvima i pod izuzetno te{kimokolnostima postignu odli~ne uspehe, pra-tio je i prvi zanos prvih studenata. Jedanod wih, Ilija \uri~i}, kasnije profesor,rektor Univerziteta i akademik, ostavio jeo tome ovo svedo~anstvo: „[to smo uprkoste{kim materijalnim okolnostima ipak ste-kli solidnu lekarsku spremu, najvi{e ima-mo da zahvalimo tesnoj i prisnoj vezi stu-denata i profesora. Na{e veliko odu{e-vqewe za studije moralo se udruìti sa do-brom voqom i po`rtvovanim radom osniva-~a Fakulteta. Izme|u wih i nas nikada ni-je bilo odstojawa. Nedostatak materijalnihsredstava u nastavi bio je sa wihove stra-ne obilno nadokna|en velikom li~nom ener-gijom, trudom i voqom da nam pomognu...Tom vrlo prisnom odnosu u~iteqa i u~eni-ka, uveren sam, imamo najvi{e da zablagoda-rimo {to su sve te{ko}e ipak sa uspehomprebro|ene i savladane...“

U takvim uslovima diplome je 1926. godi-ne dobilo prvih 46 studenata. Do po~etkaDrugog svetskog rata, u toku dvadeset godi-na rada, sa Medicinskog fakulteta iza{loje vi{e od 1.600 mladih lekara – pet putavi{e nego {to je cela Srbija imala prewegovog osnivawa. Time je svoje opravdawekona~no i potpuno dobila dugogodi{wa bit-ka dr Batuta i Srpskog lekarskog dru{tvaza wegovo formirawe.


102

Broj nastavnika koje je od{kolovao Me-dicinski fakultet u Beogradu pove}avao seiz godine u godinu. Tako je Fakultet u {e-snaestoj godini postojawa imao 52 nastav-nika, 64 asistenta i 1.600 studenata, a udvadeset prvoj ({kolska 1940/41) 61 nastav-nika, 88 asistenata i 2.025 studenata. U ta-kvom kadrovskom sastavu zatekao ga je iDrugi svetski rat.

Podse}aju}i se na razvoj Medicinskogfakulteta i vrhunsku medicinu, ne moèmoa da ne spomenemo nastanak istraìvawa,naro~ito bazi~nih i primewenih instituta.

Posebno veliku ulogu i zna~aj za stvara-we Klini~kog centra ima razvoj tzv. pred-klini~kih instituta, kao rasadnika nauke.

Prvi i najstariji bio je Institut za fi-ziologiju, a potom Institut za histologijui Institut za hemiju.

Institut za fiziologiju „Prof. Ri-hard Burijan“ osnovan je 1921. godine kaoFiziolo{ki zavod Medicinskog fakultetaBeogradskog univerziteta. Jedan od najzaslu-`nijih za posleratni razvoj Instituta zafiziologiju bio je profesor dr MilutinNe{kovi}.

Dan osnivawa Instituta za histologi-ju je 29. oktobar 1921. godine, kada je SavetMedicinskog fakulteta naimenovao drAleksandra Kosti}a za prvog nastavnika hi-stologije i embriologije.

Institut za op{tu patologiju i pa-tolo{ku anatomiju osnovan je 1922. godine.Prvi upravnik bio je profesor dr \or|e Jo-anovi}.

Institut za hemiju osnovan 1923. godine,po~eo je rad u dve prostorije drvene barake,dobijene posle Prvog svetskog rata na ime re-paracije. Prvi upravnik i osniva~ Institu-ta bio je profesor dr Petar Matavuq.

Institut za sudsku medicinu osnovan jejuna 1923. godine. Za prvog upravnika je posta-vqen dr Milovan Milovanovi}, a posle we-gove smrti profesor dr Julijana Bogi}evi}.

Institut za farmakologiju osnovan je1924. godine. Za prvog nastavnika i upravni-ka postavqen je profesor dr Arnold Holste,vanredni profesor Univerziteta u Jeni.

Institut za mikrobiologiju osnovan je1926. godine pod nazivom – Bakteriolo{kiinstitut. Odlukom Medicinskog fakulteta,1939. godine, promenio je ime u Institut zamikrobiologiju. Od osnivawa, pa sve do1945. godine, Institutom je rukovodio pro-fesor dr Tihomir Simi}.

Institut za fiziku osnovan je 1927. go-dine. Prvi upravnik je profesor dr Drago-qub Jovanovi}. Godine 1932. spojena je nasta-va fizike za studente medicine sa radiolo-gijom, i mewa naziv u Zavod za radiologijui fiziku.

Institut za biologiju osnovan je 1946.godine. Na ~elu Instituta je upravnik drMarko Anaf.

Institut za patolo{ku fiziologijupostoji od 1947. godine. Vodi ga profesor drKsenofon [ahovi}.

Potreba za nastavom iz epidemiologijepodsti~e osnivawe Instituta za epidemi-ologiju koji unapre|uje ovu vode}u disci-plinu preventivne medicine. Institut jeosnovan 1946. godine. Prvi upravnik je biodr Nikopolin ^ernozubov.

Nastava iz higijene po~ela je 1924. godi-ne. Medicinski fakultet ni tada, ni kasni-je, sve do 1945. godine, nije imao higijenskiinstitut. Tek 1945. godine pozvan je profe-sor dr Milan Prica, sa Medicinskog fakul-teta u Zagrebu, da preuzme nastavu higijene.Tada se Institut aktivirao.

Institut za biohemiju postoji od janu-ara 1959. godine. Prvi upravnik je profesordr Milutin Ne{kovi}.

Katedra za fizikalnu terapiju Medi-cinskog fakulteta ustanovqena je 1923. go-dine.

Sada{wi Institut za fizikalnu medi-cinu i rehabilitaciju osnovan je 1957. go-dine. Za prvog upravnika postavqen je do-cent dr Aleksandar Rotovi}.

Laboratorija za primenu radioaktivnihizotopa u medicini osnovana je 1958. godi-ne. Prvi upravnik bio je dr Petar Miluti-novi}, a kada se 1966. godine Laboratorijauselila u novu zgradu, zamenio ga je profe-sor dr Qubodrag Mihailovi}.

103

JUBILEJI

Onkolo{ki institut u Beogradu osno-van je 1948. godine. Institut je imao ekspe-rimentalnu laboratoriju za izu~avawe tu-mora i histopatolo{ku laboratoriju. Sep-tembra 1950. godine osniva se i po~iwe daradi hirur{ko odeqewe, a 1958. godine in-terno odeqewe za primenu radioaktivnihizotopa.

Odlukom Saveta Medicinskog fakulteta,20. juna 1956. godine, Onkolo{ki institutpostaje samostalna ustanova. Prvi upravniki wegov osniva~ je profesor dr Ksenofon[ahovi}.

Institut za medicinu rada i radiolo-{ku za{titu SR Srbije „Dr Dragomir Ka-rajovi}“ osnovan je 1953. godine, a 1966. go-dine dobija dana{wi naziv. Prvi upravnikpostao je profesor dr Dragomir Karajovi}.

Radiolo{ka slu`ba u Beogradu prakti~noje po~ela aktivnost osnivawem Rendgenolo-{kog odeqewa pri Op{toj dr`avnoj bolni-ci 1923. godine. Prvi {ef i osniva~ bio jedocent dr Sava Jankovi}. Odeqewe je imalodva odseka – dijagnosti~ki i terapijski.

Sada{wi naziv Institut je dobio po{tosu spojena dva zavoda – Zavod za radijum te-rapiju i Zavod za rendgenologiju. Integra-cija je obavqena 1947. godine, kada su obaZavoda preseqena u jednu zgradu. Za uprav-nika Instituta postavqen je docent dr Sto-jan Dedi}.

Institut za tuberkulozu SR Srbijeosnovan je februara 1952. godine OdlukomIzvr{nog ve}a SR Srbije, uz saglasnost Me-dicinskog fakulteta. Novom Institutu pri-pojena je i dotada{wa Ftiziolo{ka kli-nika osnovana 1946. godine. Tokom 1969. gdo-ine Institut se integri{e sa Specijalnombolnicom za tuberkulozne bolesti „Dr Di-mitrije Pitovi}“ sa Banovog Brda. Tako jeova ustanova dobila jo{ ve}e mogu}nosti zarazvoj.

Jo{ u vreme osnivawa Fakulteta, wegovmati~ar i prvi dekan, profesor dr VojislavSuboti}, inicira osnivawe klinika, od ko-jih su neke svojim izuzetnim stru~nim radompostale cewene ne samo u Srbiji i Jugosla-viji ve} i u svetu.

Tako se 1921. godine formira Prva hi-rur{ka klinika, a potom i druge. Do osni-vawa Klini~kog centra u domenu hirur{kihklinika postojale su Prva, Druga, Neurohi-rur{ka, Ortopedska, Urolo{ka, a od inter-nisti~kih Interna „A“ i „B“.

Prva hirur{ka klinika osnovana je 1921.godine, neposredno po otvarawu Medicin-skog fakulteta u Beogradu. Osniva~ i prviupravnik bio je profesor dr Vojislav Subo-ti}.

Druga hirur{ka klinika osnovana je1946. godine. Raniji naziv klinike bio jeIV hirur{ka klinika za ratnu hirurgiju. Odosnivawa Drugom hirur{kom klinikom ruko-vodi profesor dr Vojislav Stojanovi}.

Prvi hirur{ki odsek na De~jem odeqewuOp{te dràvne bolnice po~eo je da radi1921. godine, pod rukovodstvom dr Dimitri-ja Jov~i}a.

Nagli uspon de~je hirurgije, kao discipli-ne, po~eo je 1947. gdoine, kada odeqewe pre-rasta u Kliniku za de~ju hirurgiju i seli seu zgradu Pedijatrijske klinike. Te godinede~ja hirurgija bila je priznata i kao obave-zni predmet na Medicinskom fakultetu.

Klinika za ortopedsku hirurgiju i tra-umatologiju je osnovana 1947. godine i ta-da je nosila naziv Ortopedska klinika. De-set godina kasnije dobija sada{wi naziv.Prvi upravnik bio je profesor dr Milo{Simovi}.

Ustanova pod sada{wim nazivom Neurohi-rur{ka klinika osnovana je 1951. godine.Prvi upravnik bio je profesor dr SlobodanKosti}.

Kao zasebna disciplina, neurohirurgijase kod nas uvodi tridesetih godina ovog sto-le}a. Samo nekoliko godina po osnivawu,na Hirur{koj klinici se tretira hirurgi-ja centralnog nervnog sistema. Godine 1939.na Klinici je otvoreno i zasebno Neurohi-rur{ko odeqewe.

Ginekolo{ko-aku{erska klinika osnova-na je 30. juna 1921. godine. Prvi upravnikbio je profesor dr Milo{ Bogdanovi}.

Urolo{ka klinika osnovana je 1931. go-dine. Na ~elu ustanove nalazio se osniva~


104

srpske urologije profesor dr Leon Kojen.Do 1941. godine wegovim zalagawem urolo-gija dostiè zavidno mesto.

Do 1951. godine urologija nije imala svo-ju kliniku, ve} se nalazila pri Drugoj hi-rur{koj klinici. Tek 1951. godine odlu~e-no je da se reorganizuju hirur{ke klinike.Tako je formirana i Urolo{ka klinika. Zaupravnika je postavqen tada{wi docent drSava Petkovi}, danas redovni ~lan SANU.

Interna klinika „A“ osnovana je 20. ju-na 1956. godine sa spajawem I i II interneklinike. Upravnik je bio profesor dr Bra-nislav Stanojevi}.

Odlukom Saveta Medicinskog fakultetau Beogradu je 7. novembra 1955. godine osno-vana Interna klinika „B“. Prvi upravnikKlinike bio je akademik profesor dr Radi-voje Berovi}. Klinika je formirana od dve-ju internih klinika osnovanih jo{ 1922. go-dine.

Pedijatrijska klinika po~ela je rad ja-nuara 1925. godine. Wen prvi upravnik bioje profesor dr Franc Groer, jedan od istak-nutih saradnika be~ke pedijatrijske {kole.

Klinika za infektivne bolesti osnova-na je krajem juna 1926. godine, pod nazivomInfektivna klinika. Osniva~em klinikesmatra se profesor dr Kosta Todorovi}.

Neuropsihijatrijska klinika je osnova-na 10. oktobra 1923. godine pod imenom Kli-nika za ìv~ane i du{evne bolesti. Prviupravnik postao je profesor dr Laza Stano-jevi}.

Otorinolaringolo{ka klinika izraslaje iz Otorinolaringolo{kog odeqewa Op-{te dràvne bolnice 1924. godine. Za prvogupravnika bio je postavqen profesor drQubi{a Vulovi}.

Godine 1947. spojeni su Klinika i Oto-rinolaringolo{ko odeqewe u Vi{egradskojulici. Potom je Klinika sme{tena u novuzgradu i pro{irena je na 100 bolesni~kihposteqa.

O~na klinika u ulici Xorxa Va{ingto-na u Beogradu osnovana je 1921. godine. Ne-koliko godina posle Drugog svetskog rataKlinika je radila pod imenom Univerzitet-

ska o~na klinika. Prvi upravnik Klinike,sve do 1955. godine, sa prekidom za vreme ra-ta, bio je profesor dr \or|e Ne{i}.

O~na klinika je 1947. godine spojena saO~nim odeqewem Op{te dràvne bolniceu Vi{egradskoj ulici.

Dermatovenerolo{ka klinika je osnova-na 5. maja 1922. godine, kada je i dr \urica\or|evi} izabran za docenta dermatovenero-logije. Tada se zvala Klinika za ko`ne i ve-neri~ne bolesti.

Ortopedska bolnica na Bawici koja jejo{ i nastavna baza, svoj rad je zapo~ela1961. godine, kada je za prvog upravnika po-stavqen profesor dr Branko Radulovi}.

Zavod za rehabilitaciju internih bole-snika Instituta za fizikalnu medicinu irehabilitaciju Srbije osnovan je 1969. go-dine transformacijom Instituta za balne-ologiju i klimatologiju ~iji je upravnikbio profesor dr Milutin Ne{kovi}.

U bolnici „Dr Dragi{a Mi{ovi}“, osno-vanoj 1952. godine, razvijaju se nakon trigodine dve nastavne baze, za internu medi-cinu kojom rukovodi profesor dr Frano Bu-li}, i hirurgiju pod rukovodstvom dr IvePopovi}a \anija, kasnije docenta i profe-sora Medicinskog fakulteta.

U Gradskoj bolnici (sada KBC „Zvezda-ra“) razvija se nastavna baza Medicinskog a

105

JUBILEJI

kasnije i Stomatolo{kog fakulteta. Inter-nim odeqewem rukovodi profesor dr Mi-hajlo Andrejevi}, a hirur{kim profesor drMitar Mitrovi}. Nekoliko godina kasnijei Odeqewe za o~ne bolesti postaje nastav-na baza sa upravnikom profesorom dr Iva-nom Stankovi}em.

I KBC Zemun formira prvu nastavnu ba-zu na Internom odeqewu, a 1976. i na Ode-qewu za uho, nos i grlo.

Univerzitetski klini~ki centar je naj-ve}a klini~ka nastavna baza za redovne ipostdiplomske studije Medicinskog fakulte-ta u Beogradu, a isto tako i nastavna bazaza redovne i postdiplomske studije Farma-ceutskog i Defektolo{kog fakulteta i zapostdiplomske studije Stomatolo{kog fa-kulteta i Centra za mulstidisciplinarnestudije Beogradskog univerziteta.

Univerzitetski klini~ki centar je re-ferentni centar Svetske zdravstvene orga-nizacije za nekoliko medicinskih oblasti.U okriqu institucija Univerzitetskog kli-ni~kog centra ponikli su istaknuti lekarii nau~nici koji su dobili zna~ajna dru{tve-na, doma}a i me|unarodna priznawa.

Lekari Centra pruàli su a i danas pru-àju zna~ajnu pomo} u radu i osnivawu vr-hunskih ustanova zdravstvene slu`be u ze-mqama u razvoju.

U Klini~kom centru Srbije godi{we seurdi 50.000 najkomplikovanijih operacija ivi{e od milion pregeda.

Klini~ki centar Srbije sutra obeleà-va zna~ajan jubilej – 25 godina od osnivawa.Oduvek je smatran „vrhom piramide srpskogzdravstva“, mada zaposleni pamte i te{ka, iboqa vremena: do devedesetih godina ovo jebila presti`na zdravstvena ustanova na vr-hunskom nivou, pa su ~ak i lekari iz Evro-pe i Amerike ovde imali {ta da nau~e, pod-se}a nas direktor KCS, profesor dr Vojko\uki}. Godi{we ovde se obavi oko 50.000najteìh i najkomplikovanijih hirur{kihintervencija, a od 90.000 do 100.000 gra|anase le~i bolni~ki.

– Svake godine obavimo vi{e od milionpregleda. KCS je opravdao svoje postojawe:mi smo danas narodna, dràvna bolnica, a nebolnica za privilegovane ili ne~ija par-tijska zdravstvena ustanova. Klini~ki cen-tar ne bira pacijente, ni po teìni slu~a-jeva, ni po starosti pacijenta ili bilo komdrugom kriterijumu. Odavde lekari nikogane vra}aju, ne {aqu drugima, ve} zbriwava-mo one koje drugi ne mogu, a nekada, naà-lost, i ne}e. Zato mogu sa apsolutnom sigur-no{}u da tvrdim da je KCS i daqe vode}ai najboqa zdravstvena ustanova u Srbiji –kaè profesor \uki}.

Me|u medicinskim intervencijama kojimaKCS suvereno dominira, direktor KCS iz-dvaja operacije na srcu i krvnim sudovima,naro~ito zbriwavawe infarkta u akutnojfazi. Ovde se hirur{ki re{avaju najsloè-niji slu~ajevi tumora mozga, tumori ki~me,karcinomi plu}a, grla, jedwaka, èluca, de-belog creva, a ova ustanova u Srbiji obavii najve}i broj transplantacija bubrega. Utoku su i pripreme za transplantacije jetre,


106

pankreasa i srca, koje bi u narednoj godinitrebalo da se obave i u ovoj ustanovi, ali,kako ovde isti~u, pripremaju se i opremajutemeqno da bi transplantacije protekleuspe{no i sa {to mawe komplikacija.

– Tvrdim da je KCS vode}a ustanova u dr-àvi u oblasti neurologije, naurohirurgije,endokrinologije, onkolo{ke hematologie,oftalmologije, ali i oblasti malignih tu-mora u otorinolaringologiji i u mnogimdrugim oblastima. Od ukupno 7000 zapo-slenih – 1400 su lekari, od kojih je 400 u na-stavi, {to na{ klini~ki centar ~ini naj-ve}om medicinskom bazom. Kao i do sada,nastavqamo da u medicini budemo u~iteqidrugima – kaè na{ sagovornik.

Profesor \uki} prime}uje da na terci-jarnom, dakle najzahtevinijem i najkopliko-vanijem nivou pruàwa lekarske pomo}i, uposledwe vreme, postoji èqa pojednihzdravstvenih ustanova za nepotrebnu afir-maciju i isticawe da uvode neke nove medi-cinske metore, a doktor \uki} kaè da sepre}uti da su neke od tih metoda u kom-pleksu inistituta i klinika KCS, u srcuBeograda, ura|ene jo{ pre dvadeset godina.

Od nove godine najvaqeno je da }e zbri-wavawe najteìh slu~ajeva, dakle na terci-jarnom nivou, Klini~ki centar Srbije podistim uslovima i na~inom pla}awa delitisa Vojnomedicinskom akademijom u Beogra-du, na kojoj je u te svrhe ugovoreno 500 bol-ni~kih posteqa. Da li u Klini~kom centruovo doìvqavaju kao konkurenciju, pitamoprofesora \uki}a?

– Za{to bismo otvarawe VMA za civilesmatrali konkurencijom? Naprotiv, 500 kre-veta za le~ewe bolesnika je dobrodo{lo,ali to }e nas samo delimi~no rasteretiti.@eleli bismo da VMA bude otvorena za sve

Aneks IDvadeset pet godina Klini~kog centra Srbije*– êtvrt veka „narodne bolnice“ (1982–2007) –

* Iz: „Politika“, 26. decembar 2007; Intervju sa prof. dr Vojkom \uki}em, direktorom Klini~kog centra Srbije, Beograd.

kategorije bolesnika i da ve} slede}eg vi-kenda na VMA, na primer, u|e 700 pacijena-ta, da se od tog broja primi vi{e od 100, aoperi{e 50. Tako izgledaju na{i vikendi, pase nadamo da }e i na VMA raditi ubudu}ekao i mi, najteè i najkomplikovanije slu-~ajeve, tako }emo podeliti i dobro i lo{e– odgovara dr \uki}.

Na nekim institutima i centrima uokviru Klini~kog centra, uprkos poboq{a-wu op{tih uslova, jo{ ima nesre|enih, vi-{eposteqnih soba i toaleta i kupatila, ko-ji nisu reprezentativni, ali nas generalnidirektor uverava da su u posledwe vremeop{ti uslovi, a to ukqu~uje i higijenu iure|enost toaleta i soba, u ve}ini institu-ta poboq{ani.

Najva`nije je da su na ovim decembar-skim niskim temperaturama bolni~ke sobenajzad tople, jer je kona~no ura|en sistemgrejawa, u koji je uloèno deset milionaevra. Tako|e, mnogo starih prozora je zame-weno, krovova i instalacija promeweno, aovaj posao, prema obe}awu nadle`nih, na-stavqa se.

– Jo{ va`nije, po~etkom godine o~ekuje-mo projektovawe nove zgrade Klini~kogcentra, a izgradwa centralnog objekta tre-balo bi da po~ne 2009. godine. Zavr{etak ra-dova o~ekujemo 2011. godine, a to je va`noza KCS, za dràvu i sve pacijente. U toku2008. godine, me|utim, nastavqamo renovira-

107

JUBILEJI

we Instituta za neuropsihijatriju, ortope-diju, neurologiju, endokrinologiju, a plani-ra se nabavka aparata za zra~ewe, ali i no-ve savremene dijagnostike, kao {to je PETskener – nabraja samo neke planove direk-tor KCS.

Pacijenti u Klini~kom centru naj~e{}ese àle na liste ~ekawa i zakazivawe poje-dinih dijagnosti~kih procedura, pregleda iintervencija. Za{to se, na primer, na pre-gled skenerom mora ~ekati i dva do tri me-seca?

– Prvo, pacijent koji predstavqa hitanslu~aj ne ~eka, ve} odmah odlazi i na sni-mawe i na operaciju kada je to potrebno.Ukupno imamo pet skenera, ali na svakoj odovih ma{ina umesto da se u toku dana ura-di po 30 snimawa, uradi se i vi{e od 70. Miimamo aposlutnu preoptere}enost ovih ma-{ina, a, s druge strane, imamo podatke da uregionalnim centrima iskori{}enost ske-nera nije ve}a od 30 odsto. Postoje liste ~e-kawa za operacije na srcu ili u ortopedi-ji i pored toga {to radimo i u dane viken-da po posebnom programu koji pla}a Repu-bli~ki zavod za zdravstveno osigurawe, alitako je svuda u svetu. Na pregled kod vrhun-skog stru~waka uvek se ~eka, ali vam tvrdimda su na{e liste ~ekawa u odnosu na kli-ni~ke centre i sli~ne ustanove mnogo kra-}e – navodi dr \uki}.

Olivera Popovi}

Gotovo da nema stanovnika Srbije komeneko od ~lanova porodice, ro|aka, prijate-qa, kolega nije boravio u Klini~kom centruza dve decenije postojawa.

Urgentni centar Klini~kog centra Srbi-je, u kojem se dnevno obavi od 550 do 700pregleda pacijenata, obeleàva ovih danadve decenije postojawa. Za dve decenije ra-da, zaposleni u ovoj ustanovi ukazali su po-mo} oko 3.500.000 qudi, a broj pacijenatakoji kucaju na vrata ove ku}e se iz godineu godinu pove}ava. Samo dvadeset odsto wihdovezu kola Hitne pomo}i, dok osamdesetodsto bolesnika dovodi neko od ~lanova po-rodice.

Profesor dr Branislav Stefanovi}, di-rektor Urgentnog centra Klini~kog centraSrbije, kaè da je ustanova na ~ijem je ~e-lu ve} postala prepoznatqiva u javnostikao vrhunska za sve oblasti urgentnih sta-wa u medicini.

– Otvoreni samo 3. decembra 1987. godinei nikad nismo zatvorili vrata. Kako je Be-ograd „prerastao“ sebe, tako je i na{a usta-nova prerasla ideju da bude otvorena samo zaBeogra|ane, ve} je postala referentna za ce-lu Srbiju. Dolaze nam najteè oboleli izsvih delova zemqe, kao i sa Kosmeta i iz Re-publike Srpske. Gotovo da nema stanovnikaSrbije kome neko od ~lanova porodice, ro-|aka, prijateqa, kolega nije boravio u na{ojustanovi – istakao je dr Stefanovi}.

Prema wegovim re~ima, ovaj centarfunkcioni{e u saradwi sa drugim deùr-nim bolnicama, ali je ~iwenica da 55 odstood ukupnog broja zbrinutih pacijenata usvim klinikama zavr{i upravo u Urgentnomcentru. O wima je do sada vodilo ra~una1.200 zaposlenih, odnosno 200 lekara i 650medicinskih sestara.


108

– Problem je {to nam se ~esto obra}ajupacijenti koji mogu problem da re{e u ur-gentnim slu`bama domova zdravqa ili u re-gionalnim centrima. Ipak, nikad nismovratili nijednog pacijenta. Svakome otvori-mo zdravstveni karton, pregledamo ga i oba-vimo dijagnosti~ke procedure. Bilo bi do-bro kada bi se striktno po{tovao rasporedprijema pacijenata u ustanovu koja je naj-blià mestu stanovawa, jer bismo vi{e pa-`we mogli da posvetimo „najteìm“ pacijen-tima. Recimo, oko 700.000 stanovnika preko-savskih naseqa kolima Hitne pomo}i prola-zi klinike „Beànijska kosa“ i „Zemun“ idolazi kod nas – rekao je direktor Urgent-nog centra.

Lekari ove ustanove zbriwavaju te{kepovrede gra|ana zadobijene u saobra}ajnimnesre}ama, ili industrijskim postrojewi-ma, kao i te{ko obolelim pacijentima zbogpatolo{kih procesa u organizmu, ali ionima koji traè pregled zbog mawih ogre-botina. Dodatni pritisak stvaraju gra|anikoji nemaju svoj dom, narkomani i alkoho-li~ari.

– Radimo u staroj zgradi koja je izgra|e-na po~etkom pro{log veka, pa je sasvim ja-sno da su u woj instalacije dotrajale, kao ida je na nekim odeqewima neodgovaraju}isme{taj. Stalno ne{to dogra|ujemo. U dogo-voru sa Ministarstvom zdravqa i upravomKCS od 1. januara „ulazimo“ u projekat pre-ure|ewa operacionog bloka i jedinice cen-tralne intenzivne nege, a paralelno sa timuredi}emo sobe u stacionaru. Aparati u Ur-gentnom centru rade 24 sata, a samim tim jei kra}i wihov vek trajawa. Zbog toga }emopo~eti i obnavqawe opreme, a o~ekujemo dadobijemo jo{ jedan skener. Na postoje}imdnevno obavimo izme|u 40 i 80 pregleda,

Aneks IIUrgentni centar Klini~kog centra Srbije* - do 700 pregleda dnevno -

* Iz: „Politika“, 02. februar 2007.

{to je vi{e odsvih svetskih stan-darda – smatra drStefanovi} i pod-se}a da je ova ku}anastavna baza Me-dicinskog fakul-teta.

Urgentnom cen-tru nedostaje an-gio-sala, koja jeveoma skupa, kao inovi aparati zaanesteziju. Ipak,to ne spre~ava le-kare da upravo naovom mestu sprovo-de jedinstveno le-~ewe pacijenata~etiri sata posleproìvqenog {lo-ga, a primewuje sei specijalna meto-da le~ewa pacije-nata sa akutniminfarktom srca.

109

– Ovde radimo„krvav“ posao, alismo ~inili svezarad dobrobitipacijenata. Vlada,Republi~ki zavodza zdravstvenoosigurawe i KCSobezbedili su do-bre uslove za le-~ewe, ni{ta namne nedostaje re-kao je dr Du{anJovanovi}, zame-nik direktora oveustanove, nagla-siv{i da }e jubi-lej Urgentnogcentra biti pro-slavqen 7. decem-bra za sve zapo-slene u toj ku}i,kao i 14. decem-bra sve~anom aka-demijom za ugled-ne zvanice.

Danijela Davidov-Kesar

Dve decenije Urgentnog centra KCS(3.12.1987−3.12.2007.)

Urgentni centar Klini~kog centra Srbije obe-leìo je dve decenije postojawa. Za dve decenijerada zaposleni u ovoj ustanovi ukazali su pomo}3.500.000 qudi.

U Urgentni centar KCS dolaze najteì bole-snici iz cele zemqe, kao i sa Kosmeta i iz Re-publike Srpske, i o wima vodi ra~una 1.200 za-poslenih, od kojih 200 lekara i 650 medicin-skih sestara.

Po~etkom slede}e godine po~iwe preure|eweoperacionog bloka i jedinice centralne inten-zivne nege, kao i ure|ewe soba u stacionaru.Profesor dr Branislav Stefanovi}, direktorUrgentnog centra KCS, podse}a da ova ustanova,otkad je otvorena 3. decembra 1987. godine, ni-kad nije zatvorila vrata. Aparati u Urgentnomcentru rade neprekidno te im je samim tim kra-}i vek trajawa. Stoga se planira i obnavqaweopreme, nabavka skenere, nedostaju i novi apa-rati za anesteziju.

JUBILEJI

U ~asopisu „Zdravstvena za{tita“ obja-vquju se originalni nau~ni radovi, pret-hodna saop{tewa, pregledi i stru~ni rado-vi, iz socijalne medicine, iz istorije me-dicine i zdravstvene slu`be, zdravstvenogosigurawa, ekonomike u zdravstvu, infor-matike i menaxmenta.

Uz rukopis ~lanka treba priloìti iz-javu s potpisima svih autora da ~lanak ni-je objavqivan. Svi prispeli radovi upu}ujuse na recenziju. Radovi se ne honori{u. Ru-kopisi se ne vra}aju. Rukopis rada u dvaprimerka i eventualno disketu sa oznakomprograma (tekst procesora) slati na adresu:Ure|iva~ki odbor ~asopisa „Zdravstvenaza{tita“, Komora zdravstvenih ustanova Sr-bije, 11000 Beograd, Nu{i}eva 25.

Op{ta pravilaRukopis ~lanka pisati duplim proredom

sa marginama od 2,5 cm, na papiru forma-ta A4 i to samo sa jedne strane. Grafit-nom olovkom na margini teksta ozna~itimesta za tabele, slike, {eme i grafikone.Literaturni podaci u tekstu ozna~avaju searapskim brojevima u zagradama, redosle-dom kojim se pojavquju u tekstu. Po{to se~asopis {tampa }irilicom, crvenom olov-kom podvu}i re~i koje treba {tampati la-tinicom.

Na posebnoj stranici (u jednom primer-ku) navesti naslov ~lanka bez skra}enica,zatim puna imena i prezimena autora i wi-hove stru~ne titule i nazive ustanova i me-sta u kojima rade. Imena autora povezati sanazivima ustanova indeksiranim arapskimbrojkama. Na dnu stranice otkucati ime iprezime autora sa kojim }e se obavqati ko-

respodencija, wegovu adresu, broj telefonai eventualno e-mail adresu.

Tekst ~lanka pisati kratko i jasno nasrpskom jeziku. Skra}enice koristiti izu-zetno i to samo za veoma duga~ne nazive he-mijskih supstancija, ali i za nazive koji supoznati kao skra}enice (npr. AIDS, RIAitd.).

Obim rukopisaObima rukopisa (ne ra~unaju}i kratak

sadràj i spisak literature) za preglednirad moè iznositi najvi{e {esnaest stra-na, za originalan rad deset strana, zastru~ni rad osam strana, prethodno saop-{tewe ~etiri strane, a za izve{taj, prikazkwige i pismo dve strane.

Kratak sadràjUz originalni nau~ni rad, saop{tewe,

pregledni i stru~ni rad treba priloìti naposebnoj stranici kratak sadràj do 200 re-~i na engleskom i srpskom jeziku. U wemuse navode bitne ~iwenice, odnosno kratakprikaz problema, ciqevi i metod rada,glavni rezultati i osnovni zakqu~ci rada,i 3-4 kqu~ne re~i na srpskom i engleskom.

Uz sve vrste ~lanaka za koje je potrebankratak sadràj, otkucati na posebnoj stra-nici naslov rada, rezime i inicijale ime-na i prezimena autora, nazive ustanova.

TabeleSvaka tabela se kuca na posebnoj strani-

ci. Tabele se ozna~avaju arapskim brojkamapo redosledu navo|ewa u tekstu. Naslov

111

UPUTSTVO AUTORIMA

Uputstvo autorima

tabele koji se kuca iznac tabele prikazujewen sadràj. Kori{}ewe skra}enice u tabe-li obavezno objasniti u legendi tabele.

Slike (fotografije)Priloìti samo kvalitetno ura|ene fo-

tografije i to u originalu. Na pole|inisvake slike napisati prezime prvog autora,skra}eni naziv ~lanka, redni broj slike, avrh slike ozna~iti vertikalno usmerenomstrelicom. Naslov slike napisati na po-sebnom listu.

Crteì ({eme, grafikoni)Primaju se samo pregledno ura|eni crte-

ì na beloj hartiji.


112

Spisak literatureKuca se na posebnoj strani, dvostrukim

proredom, a trostrukim izme|u pojedinihreferenci, s arapskim brojevima prema re-dosledu navo|ewa u tekstu. broj referenciu spisku ne treba da prelazi 20, osim zapregledni rad. Stil navo|ewa referenci jepo ugledu na „Index Medicus“.

NAPOMENA: Ovo uputstvo je sa~iwenoprema Uniform requirements for manuscriptssubmited to biomedical journals, koji je obja-vio „International committee of medical jour-nal editors“ u N. Eng. J. Med. 1997;336;309−15.

CIP − Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

614

ZDRAVSTVENA ZA[TITA : ^asopis zasocijalnu medicinu, zdravstveno osigurawe,ekonomiku i menaxment / glavni i odgovorni urednik Predrag Dovijani}. - God.1, br. 1 (1972)-. -Beograd (Nu{i}eva 25) :Komora zdravstvenih ustanova Srbije, 1972 - (Beograd :Obele`ja). - 27 cm.

Dvomese~no. ISSN 1451−5253 = Zdravstvena za{titaCOBISS.SR-ID 3033858

e-mail: obelezja@yahoo - komorazus.org.rs vanredni 3... · div{i. tako se za karejski tipik...

Documents