Univerzitet EdukonsFakultet Za Uslužni Biznis i Menadžment - FABUS

SEMINARSKI RAD

Tema :“ E- PREDUZETNIŠTVO“

Mentor: Prof.dr. Nenad Penezić Student: Srđan Cvetković Broj Indeksa: 161/08

Sremska Kamenica, 2012

Sadržaj:

Uvod 3

1) Preduzetništvo 4

2) Osobine preduzetnika 4

3)Značaj e – preduzetništva 6

4)Modeli e – preduzetništva 7

5.1. B2B ( business-to-business) model 8

5.2. B2B2C ( business-to-business-to-consumer) model 8

5.3. Niches model ( model niše ) 9

5.4. Roll – Ups model ( model povezivanja) 9

5.5. Advertising ( reklamni) model 9

5.6. Pay-for-content (plati za sadržaj) model 10

5)Osnivanje kompanija(e-preduzeća) 10

6) Perspektive Preduzetništva 11

Zaključak 13

Literatura 14

2

Uvod

Elektronske tehnologije donose potpuno novu osnovu na kojoj se uspostavljaju poslovne veze izmedju kompanija efikasnije se odvijaju poslovne transakcije, obavlja se kupovina i prodajaj uz smanjenje troškova i omogućava se velika raspoloživost informacija koje su značajne za savremen način poslovanja.Tokom prošlih godina u skoro svakom industrijskom sektoru, unutrašnje i spoljašnje informacije i proces komunikacije su bili podržani elektronskim informacionim tehnologijama. Osnovni napredak tehnologije kao što je ovaj (npr. internet), poštujući njegovu efektivnost i efikasnost, uverava nas da ce se taj trend nastaviti u budućnosti. Stalni i brzi razvoj tehnologije kod mrežne ekonomije ima znatan uticaj na različite mogucnosti razvoja inovativnog biznisa baziranog na elektronskim informacijama i mrežnoj komunikaciji i ostvaruje se osnovanje novih preduzeća (e-preduzeća). Na osnovu ovoga termin e-preduzetništvo, opisuje postupak osnivanja savremenih preduzeća posebno u mrežnoj ekonomiji. Proširivanje termina preduzetništvo donosi nekoliko pitanja na koje treba odgovoriti:

koju okolinu i koje mogućnosti nudi mrežna ekonomija za nove i inovativne preduzetničke aktivnosti.

koja je razlika ili koje nesvakidašnje pojave se mogu desiti prilikom osnivanja preduzeća u mrežnoj ekonomiji.

koji su osnovni koraci i faze u okviru razvoja preduzeća u mrežnoj ekonomiji.

3

1. Preduzetništvo

Preduzetništvo je, kao inovativna i dinamična poslovna aktivnost kreativno nadahnutih ljudi, veoma interesantna i atraktivna za savremenu ekonomiju. Kao afirmisani i dokazani faktor rasta i prosperiteta, preduzetništvo dobija na značaju u privredama različitog nivoa i stepena razvoja. Njihovo zajedničko obeležje je poslovanje u uslovima brzih promena, nesigurnosti i rizika, što zahteva nov pristup biznisu, nove poslovne orijentacije i strategije. Najveće efekte i najbolje rezultate u takvim uslovima postižu preduzetnici i rastuće firme koje neguju preduzetnički menadžment.Preduzetništvo je obeležje tržišnih privreda i razvijenih ekonomija i daje najbolje rezultate u takvoj poslovnoj klimi i ambijentu. Međutim, preduzetništvo svoju reafirmaciju doživljava u zemljama koje se vraćaju otvorenoj tržišnoj privredi. Ono je u njima nada za hiljade ljudi koji ostaju bez posla i koji žele da pokrenu sopstveni biznis i tako reše problem egzistencije svoje porodice i daju doprinos bržoj promeni privredne strukture i definitivnom napuštanju zaostalosti i siromaštva.

Preduzetništvo je kao praksa staro verovatno koliko i sama ljudska poslovna aktivnost i njegovo svrsishodno delovanje, nezavisno od toga što se sam termin "preduzetništvo" javlja mnogo kasnije. Preduzetnički poduhvati bili su karakteristični za sve stare civilizacije i razvojne periode ljudskog društva, a rezultati preduzetničkih ideja i poslova nalaze se u korenu svih proizvoda i usluga koji su vekovima zadovoljavali potrebe potrošača. Može se prihvatiti pouzdanom tvrdnja da se prvi poznati zapisi o preduzetničkom poslu smatraju oni od pre 4000 godina koji opisuju način pozajmljivanja novca kroz interes. Daleko u prošlost sežu i koreni društvene odgovornosti preduzetništva i sprečavanja preduzetnika da varaju svoje klijente i potrošače

U savremenim uslovima masovne ponude i potrošnje, potreba za zaštitom potrošača je znatno izraženija, posebno za moderno doba, koje ima naznaku potrošačko društvo i koga trese potrošačka groznica u kojoj važno učešće imaju novi preduzetnici sa svojom vrlo diverzifikovanom ponudom.

Na uspeh preduzetničkog poduhvata utiče veliki broj faktora, pri čemu je moguće objektivno sagledati i proceniti samo one koji se daju identifikovati. Preduzetnički posao je originalan, jedinstven, prepoznatljiv i drugačiji i zato su faktori uticaja na svaki posao praktično različiti, brojni i vrlo ih je teško uopštiti.

Suština različitih pristupa preduzetništva ipak se može svesti na prihvatljivo objašnjenje da je u pitanju dinamična svrsishodna poslovna aktivnost koju osmišljava i vrši preduzetnik, samostalno, nezavisno ili u okviru organizacije gde njegov interes nije dominantan, a radi stvaranja neke nove vrednosti i ekonomskog uspeha.

2. Osobine preduzetnika

Zašto neke osobe lakše dolaze do poslovnih ideja i uspešnije su u njihovoj realizaciji? Da li se preduzetnik rada ili stvara i da li se unapred može prepoznati potencijalno uspešan preduzetnik? To su uobičajena pitanja koja se postavljaju pri proceni potencijala preduzetnika kao faktora uspešnosti. Odgovori su različiti, ali su saglasni da u principu potencijal preduzetnika zavisi od ličnih karakteristika koje uključuju adekvatnu kombinaciju talenta, sposobnosti, znanja

4

i iskustva osobe koja pretenduje na uspešno pokretanje, razvoj i upravljanje konkretnim biznisom.1

Polazeći od ključnih faza preduzetničkog procesa, zadatak preduzetnika je da: prepozna poslovnu ideju i šansu i definiše stratešku viziju i ciljeve budućeg posla u

smislu odgovora na pitanja šta se konkretno očekuje i želi od tog posla i u kom pravcu će se biznis razvijati;

definiše model organizacije i obezbedi njeno skladno funkcionisanje u cilju stvaranja pretpostavki za uspešnu realizaciju poslovne vizije i efikasno ostvarivanje poslovnih ciljeva;

identifikuje i obezbedi vitalne resurse za uspešno startovanje i razvoj svog biznisa, poput informacija, finansijskih izvora, ljudskih resursa, sirovina, materijala, opreme i prostora i rangira ih po sistemu značaja i važnosti;

permanentno radi na otkrivanju i proceni potencijalnih šansi i mogućnosti u okruženju kako bi obezbedio sigurniju perspektivu svom biznisu i uslove za njegovo širenje na nova područja i diverzifikovanje kroz nove programe.

Da bi mogao uspešno da ostvari navedene i druge zadatke i stvori ponudu koju će potrošači ili kupci vrednovati kao novu, drugačiju i bolju od drugih, preduzetnik treba da ima mentalni sklop u kome će dominirati sledeće karakteristike:

izražene potrebe za inovativnim i (ili) kreativnim radom, sposobnost da se napravi nešto korisno i vredno, da se uživa u novim dostignućima i novim uspesima;

želje i uporna nastojanja da se bude prepoznatljiv, originalan i najbolji u onome što radi, kao i uverenje da uvek postoji bolji način da se efikasnije i efektivnije nešto uradi i zato vredi tragati za takvim prilikama i mogućnostima;

otvorenost za kontakte i saradnju sa investitorima i kreditorima, kupcima, dobavljačima, državnim organima i institucijama, uz potpuno prihvatanje i uvažavanje činjenice da niko nije potpuno nezavistan, samostalan i dovoljan sam sebi i svom uspehu;

spremnost da se deo poslova poveri drugima koji su kompetentniji za njihovu uspešniju realizaciju, bilo da su oni zaposleni u firmi ili da su angažovani na drugi način, pri čemu treba jasno pokazati koliko se ceni njihov rad, koliko im se pruža sloboda u kreaciji, šansa da ispolje svoje znanje i veštine, kao i nagrada za postizanje rezultata;

motivisanost na uspeh, potpuna posvećenost poslu, orijentisanost ka novim izazovima, ambiciozno i samouvereno prihvatanje neizvesnog i rizičnog okruženja kao izazova i dodatnog podsticaja za afirmisanje i dokazivanje ličnih afiniteta i ukupnih potencijala;

sposobnost permanentnog učenja, usavršavanja i podizanja ukupnog nivoa obrazovanja u funkciji efikasnijeg rešavanja biznis problema iz internog i eksternog okruženja i osposobljenosti da se u kontinuitetu osmišljavaju nove poslovne i razvojne vizije.

3. Značaj e – preduzetništva

1 Dr.Dragoslav Jokić:”Preduzetništvo“, Beograd,2002,str.18.

5

Na zapadu poslednjih nekoliko godina populsrno je koristiti termine koji počinju sa slovom E I koji označava nove tehnike I tehnologije poslovanja na internetu.

Interesovanje preduzetnika za razvijanje biznisa preko Interneta se svake godine povećava čemu najviše doprinosi sve veći broj personalnih računara u posedu privatnih lica i fizičkih lica. Stalno rastući broj ljudi koji koristi Internet predstavlja ogroman tržišni potencijal koji su pojedini preduzetnici uspešno iskoristili i razvili poslove koji se procenjuju na milione. Treba imati u vidu da ni svi regioni sveta nemaju iste uslove za razvoj e – preduzetništva, pa se u tom smislu može konstatovati da su najrazvijenije regije istovremeno i najpodesnije za razvoj ovog tipa preduzetništva. U upotrebi Interneta, mereno brojem korisnika na 1000 stanovnika, prednjače stanovnici SAD i skandinavskih zemalja, dok je istovremeno najveći broj korisnika u severnoameričkoj regiji.

U razvijenim zemljama, pored velikog broja korisnika, do izražaja dolaze i druge pretpostavke za razvoj e – preduzetništva. Na prvom mestu je razvijen bankarski sistem koji omogućava obavljanje bankarskih transakcija i prenos novca sa računa na račun bez potrebe fizičkog prisustva u samoj filijali neke banke. Reč je platnim karticama koje u poslednje vreme i na našim prostorima doživljavaju pravu ekspanziju, a među kojima treba istaći Visa, MasterCard, Maestro. Pravni propisi su od izuzetnog značaja za ovu oblast i praktično obezbeđuju funkcionisanje celog sistema jer u poslovni odnos stupaju stranke koje se ne poznaju i najčešće nemaju nikakav fizički kontakt. Da bi se obezbedila sigurnost samo plaćanje se obavlja preko autorizacionog centra banke koja je izdala karticu. Na taj način se sprečava neželjeno dodatno zaduživanje računa korisnika kartice. U praksi je dokazano da se e – preduzetništvom najčešće bave dve velike grupe preduzetnika. Na prvom mestu se radi o mladim ljudima koji imaju fakultetsko obrazovanje i dobro poznavanje web dizajna. Uz dobru ideju i smisao za preduzetničku akciju predhodno navedeno je dovoljan uslov za uspešno započinjanje posla. Interesantno je da ovi pojedinci najčešće u posao ulaze sa veoma malim početnim ulaganjem i zaposedaju niše na tržištu što svakako deluje veoma privlačno i za ostale potencijalne ulaznike.2

Druga grupa je mnogo veća i nju sačinjavaju pojedinci i kompanije koje se već bave određenim poslom, ali su iz lukrativnih razloga svoj biznis proširili i na Internet. Zapravo reč je intrapreduzetništvu prenetom na polje informacionih tehnologija. Da bi poboljšale svoju konkurentsku prednost, sačuvale tržišno učešće i povećale profitabilnost mnoga preduzeća su bila primorana da naprave serije adaptivnih promena u svim domenima poslovanja. Diskontinuitet u sektoru marketinga i prodaje predstavlja mogućnost da se posao ponudi, zaključi i izvrši preko Interneta. Za neke kompanije ovo je bio jedini način da opstanu na tržištu.

Pored mogućnosti da se ostvari veći prihod, u poslovnoj primeni Internet pruža šansu da se pojedini troškovi značajno redukuju. Takođe, na svojim sajtovima preduzetnici mogu da izvrše reklamiranje i promociju svojih proizvoda ili da ponude neke dodatne usluge koje se tiču proizvoda, a istovremeno povećavaju njegovu vrednost i time zaokruže celinu poznatu kao totalni proizvod.

2 Dr.Sveta Paunović:“Preduzetništvo-od ideje do realizacije“, Beograd,1998,Str.33.

6

4. Modeli E – preduzetništva

Modele e – preduzetništva treba posmatrati kao jedan način klasifikacije mogućih načina vršenja poslovanja putem interneta. Klasifikacija koja sledi predstavlja jedan vid sintetizacije mogućih tipova dosadašnjeg razvoja elektronskog poslovanja i u većini slučajeva je podržana od strane prakse i stručne literature. Ne treba gubiti iz vida da će klasifikacija biti podložna promenama u skladu sa brzinom razvoja ove oblasti i da će teoretičari i praktičari zajedno tragati za novim i savršenijim modelima.

Modeli e – preduzetništva su pre komplementarni nego alternativni, što drugim rečima treba da znači da jedan model ne isključuje drugi i da korišćenje jednog ne podrazumeva eliminaciju nekog drugog modela. U praksi je čak i najčešći slučaj da se više modela koristi zajedno u okviru neke web prezentacije i na taj način se obezbedi širi spektar poslovnih alternativa koje zadovoljavaju potrebe svih zainteresovanih partnera i potrošača. Afirmisani preduzetnici i preduzeća mogu za svaki model da naprave posebnu prezentaciju.

a) B2C ( business-to-consumer) model

Ovaj model je najčešće primenjivan od svih i podrazumeva direktnu povezanost firme i potrošača i uspostavljanje kupoprodajnog odnosa putem Interneta. Firma na sopstvenom sajtu pruža mogućnost narudžbine proizvoda i usluga. Iskustvo je pokazalo da je verovatnoća kupovine u direktnoj zavisnosti od sadržaja sajta u smislu njegove funkcionalnosti, jednostavnosti, dizajna, čuvanja privatnosti i sigurnosti. Kada je porudžbina primljena, najvažniji zadatak je pravovremena isporuka, koja će potrošača privući na ponovnu kupovinu. Takođe, većina potrošača zahteva mogućnost da "prošeta" kroz elektronsku prodavnicu i na što bolji način upozna proizvod. Jedan od uspešnijih B2C modela se nalazi na sajtu knjizara.com.

b) B2B ( business-to-business) model

Za uspostavljanje poslovnog odnosa između dva poslovna entiteta koristi se B2B model e – preduzetništva. Ovaj model uglavnom koriste veće kompanije da bi preko Ineterneta omogućile naručivanje sopstvenih proizvoda od strane distributera. Tokom svog razvoja ovaj model je doživeo određene metamorfoze. Najpre se razvila EDI (electronic data interchange) tehnologija tj. elektronska razmena podataka. Ona je bila prilično skupa za implementaciju i održavanje i podrazumevala je kompatibilnost sistema dva partnera kao i postojanje zatvorene mreže između poslovnih partnera. Zbog nabrojanih nedostataka, vrlo brzo je razvijen B2B model u obliku kojem se i danas koristi i koji podrazumeva povezanost poslovnih partnera preko globalne mreže tj. Interneta..

U B2B model mogu biti uključene i strategijsko poslovne jedinice matičnog preduzeća koja su dislocirane, ali koje zavise od protoka informacija između centrale i poslovnih partnera. Takođe u B2B integraciju mogu biti uključena i preduzeća čija je saradnja zasnovana na lancu vrednosti.

7

Razvoj mobilne telefonije doprineo je nastanku B2E (business-to-employee) modela koji predstavlja dopunu B2B integraciji, a čijom primenom Internet postaje mobilan. Radi se o modelu koji omogućava kontakt između matičnog preduzeća i dislociranih zaposlenih, koji na taj način imaju momentalni uvid u tekuće poslovanje i dešavanja u preduzeću i shodno tome mogu da donose određene odluke.

c) B2B2C ( business-to-business-to-consumer) model

Model predstavlja svojevrsnu dopunu B2B modela odnosno kombinaciju predhodna dva modela. Suština je u tome da preduzetnik putem B2B integracije uspostavi poslovni kontakt sa distributerima sopstvenih proizvoda i usluga koji dalje putem B2C modela te iste proizvode i usluge nude krajnjim potrošačima.

d) Niches model ( model niše )

Profitabilno poslovanje je cilj svakog preduzetnika. U tom smislu kao jedna od mogućnosti za uspešno poslovanje putem Interneta je i model niše koji ima za cilj da ponudu ograniči na jedan ciljni segment kupaca ili na specifičnu grupu potreba sa konstantnom tražnjom. Niša treba da bude dovoljno velika da bi bila rentabilna, ali istovremeno treba da bude i dovoljno neprimetna za konkurenciju. U implementaciji ovog modela uspeh mogu postići male firme koje nude specifične proizvode i usluge, a koje su istovremeno postigle jak imidž i stekle reputaciju lidera u odnosu na konkurente. Problem sa ovim modelom je u tome što se stalno nalazi na meti mnogo jačih konkurenata koji su se već snažno pozicionirani na tržištu i svoju ponudu mogu jednostavno da prošire proizvodima koji im nedostaju. Dobar primer je firma koja se specijalizova za prodaju električnih brijača, a čija je adresa www.electricshavers.com.

e) Roll – Ups model ( model povezivanja)

Model je rezultat merdžera i akvizicija na Internetu. Preduzetnici koji su razvili sopstveno elektronsko poslovanje mogu da izvrše integraciju sa nekom od komplementarnih firmi i kreiraju jedinstvenu web ponudu. Drugi način je klasična kupovina slabijih ili loše stojećih konkurenata. Treba istaći da ovaj model najbolje rezulatate pruža u slučaju horizontalne integracije, kada dolazi do povezivanja konkurenata i udruživanja njihove ponude. Pri tome kao zvanična web prezentacija može da se koristi sajt jedne od strana ili može da se kreira potpuno nova web adresa.

f) Advertising ( reklamni) model

Preduzetnici koji su razvili ovaj model novac zarađuju jednostavno prodajući reklamu u elektronskom obliku (tzv. baner) koja je locirana na njihovom sajtu. Postavlja se pitanje zašto bi neko pored sopstvene web prezentacije plaćao postavljanje banera na tuđem sajtu. Postoji više razloga zbog kojih ovaj model izuzetno efikasno funkcioniše. Najpre treba imati u vidu da novopostavljeni sajt treba da stekne pažnju šire publike i zbog toga je neophodna promotivna kampanja u svim medijima pa i na Internetu. Sajtovi koji imaju reputaciju svakodnevno poseti

8

veliki broj "surfera" koji su znatiželjni u pogledu novih sadržaja. Takođe, ovaj model potencijalnim oglašivačima nudi mogućnost da svoj baner postave uz konkurentski i sprovedu strategiju direktnog pozicioniranja.

g) Pay-for-content (plati za sadržaj) model

Iz samog naziva se uočava osnovna ideja na kojoj je koncipiran model. Da bi se dobile određene informacije ili primile određene usluge neophodno je najpre izvršiti registraciju i plaćanje. Nakon zadovoljenja ovih uslova moguće je pristupiti pretraživanju sadržaju sajta.

Da bi se ovaj model uspešno realizovao neophodno je raspolagati veoma specifičnim i traženim informacijama, koje za nekoga imaju značajnu vrednost. Na korisniku ostaje da komparira troškove registracije i potencijalni gubitak usled nedostatka željenih informacija. Lep primer ovog modela može se naći na sajtu Dun&Bradstreet korporacije, koja nudi uslugu provere poslovnog identiteta i kreditne sposobnosti svih firmi koje se nalaze u njenoj bazi podataka. Takođe, ovaj model često koriste i izdavači pojedinih magazina ili stručnih časopisa, kao što je to slučaj sa elektronskim izdanjem Harward Busines Review-a.

5. Osnivanje kompanija(e-preduzeća)

Ako na kraju pogledamo savremena preduzeća u mrežnoj ekonomiji (e-preduzeća) opremeljena sa elektronskim lancem vrednosti i elektronskim procesom stvaranja vrednosti, izvestan je broj uobičajenih poteza, s obzirom na to kako je preduzeće ustanovljeno. Najčešće su tzv. originalne osnove preduzeća, misli se da je kompletno savremeno preduzeće osnovano bez računanja na ranije postojeće ili raspoložive delove preduzeća. Pored toga zapažamo slučajeva da većina tzv. nezavisno osnovanih preduzeća inicira nezavisnost osnivača preduzeća, koji teži da se utroši svo radno vreme u novo ustanovljenom preduzeću. Osim toga, osnivanje preduzeća na neki način obezbeđuje nezavisnost preduzetnicima. Konačno primećujemo da osnivanje e-preduzeća, koji je najčešći slučaj inovativnih preduzeća, npr. nije osnivanje radi imitacije postojećeg preduzeća. Inovativni start nagore predstavlja situaciju u kojoj se početni faktori, u klasičnom načinu mišljenja, kombinuju na novi način. Ove savremene kombinacije uključuju materijalne ili nematerijalne faktore. Rastuća važnost "informacije" kao značajnog faktora u trci sa konkurencijom, nedavno je uvećana značajnošću nematerijalnih faktora (npr. znanja, znati-kako itd.). Na osnovu toga, broj novo ustanovljenih preduzeća u mrežnoj ekonomiji je utvrđen dosledno na osnovu znanja i na opštem shvatanju stvaralačkih faktora (način na koji je informacija delovala u okviru elektronskog stvaranja vrednosti da bi napravili elektronski proizvod).

Da bi imali elektronski proizvod, kada je ustanovljeno e-preduzeće, neophodno je da imamo e-menadžment, takođe i članove menadžmenta koji imaju specifična znanja o uzajamnim faktorima unutar mrežne ekonomije. U tom slučaju, specijalan naglasak je dat na kombinaciji menadžmenta i kompjuterskih nauka, da bi osnovali preduzeće i garantovali neophodni tehnički proces. Ovo je posebno značajno s obzirom da se informacije menjaju veoma brzo, a čine osnovu preduzeća za proces kreiranja aktivnosti u digitalnoj mreži podataka. Postoji još specifičnih poteza u mrežnoj ekonomiji kao dopuna elektronskog lanca vrednosti, tj. moramo računati na nedostatak godina iskustva kod uspostavljanja sektora poslovanja. Prema toma elektronsko

9

stvaranje vrednosti je baziran i orijentisan posebno ka budućnosti inovacija i razvoja. Štaviše, postoji visok nivo neizvesnosti sa strane kupca u pogledu prihvatanja inovativnih informacionih tehnologija (npr. internet korišćen za e-nabavku). Uslovi predstavljeni ovde, podvlače visok nivo rizikovanja koji utiče na razvoj mrežne ekonomije i na ulaganja u toj oblasti.

Razmatrajući ove zaključke, bazirano na okolnostima, sledeće pitanje se nameće sa tačke gledišta osnivača: Kakav je redosled informacija potrebno napraviti, da bi dobili vrednost za kupca? Koji tip platforme treba koristiti da predstavimo te informacije? Koje su garancije da će informacioni proizvod ostati privlačan za kupca u budućnosti? Kako postići da preduzeće uzrasta nezavisno? Određene ovim pitanjima u praksi, preduzeća osnovana u mrežnoj ekonomiji, teže da budu i raznovrsna i kompleksnija. Ona se u mnogim pogledima razlikuju od preduzeća u realnoj ekonomiji. Ovo se objašnjava izolovanim i separatnim načinom osnivanja preduzeća u mrežnoj ekonomiji (e-preduzetništvu). U skladu sa tim činjenicama možemo definisati e-preduzetništvo na sledeći način:

"E-preduzetništvo se odnosi na osnivanje novih preduzeća sa inovativnim poslovnim idejama unutar mrežne ekonomije, koje koristeći elektronske platforme u informacionoj mreži, nude proizvode i / ili usluge bazirane na čisto elektronskom stvaranju vrednosti. Osnovna činjenica je da je ponuda ovih vrednosti moguća samo kroz razvoj informacionih tehnologija."

6. Perspektive Preduzetništva

Za preduzetništvo i preduzetničku ekonomiju je krajem XX veka otvorena nova faza intenzivnog razvoja i osvajanja novih prostora. I dalje su SAD najperspektivnije područje za razvoj i širenje preduzetničkih poduhvata, kako u firmama preduzetnika - vlasnika, tako i u inovativnim preduzećima koja posluju na preduzetničkim principima i koja su vođena preduzetničkim menadžmentom.

U Sad postoji razvijena preduzetnička infrastruktura, povoljna preduzetnička klima, okrenutost radno sposobne populacije ka samozapošljavanju, kao i brojni oblici permanentnog obrazovanja za uspešno otpočinjanje, upravljanje i razvoj sopstvenog biznisa.

I pored nesumnjivo najznačajnijih dometa u razvoju koje je preduzetništvo dostiglo u SAD, i najpovoljnijih uslova za njegovo dalje afirmisanje i širenje, sve je veći broj zemalja koje su u svojim nacionalnim razvojnim ambicijama okrenute ka preduzetništvu i stvaranju podsticajnog i stimulativnog ambijenta za primenu preduzetničkih strategija kao najefikasnijeg načina za dosezanje ciljeva ekonomskog razvoja. Najdalje su u tome otišle najrazvijenije privrede sveta, poput Japana i evropskih zemalja, naročito u periodu od početka devedesetih godina. Time je trasiran put u razvijenu preduzetničku ekonomiju i u novo preduzetničko društvo, koje je podjednako stimulativno za jačanje preduzetničkih potencijala i razvoj nacionalnih privreda i ekonomija. Preduzetništvo i preduzetnička ekonomija tako definitivno izlaze iz okvira isključivo američkih fenomena, za šta su u dugom vremenskom razdoblju smatrani.

Japan svoj privredni i tehnološki razvoj u znatnoj meri bazira na preduzetničkim principima poslovanja i izraženoj inventivnosti i kreativnosti malih i srednjih firmi preduzetničkog menadžmenta. Japanska vlada maksimalno doprinosi kreiranju uslova i klime pogodne za razvoj i ostvarivanje preduzetničke inicijative. Radi to na nacionalnom, ali i na

10

regionalnom i lokalnom nivou, naročito putem zakonske regulative i finansijskih podsticaja i olakšica različitih oblika, kao što je primena sistema kreditnih garancija i osiguranja kredita. U preko pedeset gradova Japana postoje kreditno-garantna udruženja, koja pomažu malim i srednjim preduzećima u obezbeđivanju kredita od privatnih banaka, garantujući da će udruženje vratiti dug ukoliko ta preduzeća ne budu u mogućnosti. Posebno je stimulativan zakon o privrednim merama za revitalizaciju malih i srednjih preduzeća u delatnostima od posebnog značaja iz 1985. godine, u pogledu odobravanja posebnih kredita, poreskih olakšica i drugačijeg tretmana ostvarenog profita. Japanska država obezbeđuje, preko različitih organizacija i institucija, pružanje kompetentne stručne pomoći kroz različite savetodavne i konsalting aranžmane, kao i tehničku pomoć u opremanju i funkcionisanju malih i srednjih preduzeća preduzetničkih profila. Posebno se stimuliše i omogućuje slobodna cirkulacija i razmena neophodnih informacija kao novog znanja iz različitih oblasti, prenos i korišćenje tehnologija i drugih činilaca poslovanja, razvoj sistema permanentnog obrazovanja, osnivanje poslovnih informatora za mala i srednja preduzeća i slično.

Evropske razvijene zemlje, takode, intenzivno rade na stvaranju poslovne klime koja će podstaći preduzetničke inicijative i ohrabriti osnivanje i pokretanje većeg broja novih firmi, sposobnih da se brže prilagođavaju ekonomskim promenama, da efektnije i uspešnije koriste prednosti otvaranja velikih tržišnih mogućnosti, ulazeći u kreativne ili inovativne poduhvate vezane za komercijalnu eksploataciju na široj osnovi. Promene koje su se desile u ekonomiji i privrednoj strukturi zemalja Evrope pomerile su izvore komparativne prednosti ka inovacijama i znanju, kao najznačajnijim poslovnom činiocu. Rezultat te orijentacije bio je u diverzifikovanju poslovnih programa, pojavi novih proizvoda i širenju uslužnog sektora. Jačanje preduzetničke inicijative doprinelo je ovim procesima, a države Evropske unije pojedinačno i organi i institucije Unije svojim politikama stvaraju pogodan ambijent i klimu za afirmisanje preduzetništva i oslobađanje preduzetničke energije, koja može pravilnim usmeravanjem i eksploatacijom značajno doprineti novim poslovima, novom zapošljavanju i bogatoj i raznovrsnoj ponudi za potrošače. Unutrašnje tržište koje je stvorila Evropska unija, i koje se njenim poslednjim proširenjem uvećalo na 450 miliona ljudi, pogoduje razvoju preduzetništva kroz mogućnost korišćenja velikog potencijala tržišnih prilika i šansi, harmonizaciju propisa i povećanje dostupnosti resursa za različite poslovne aktivnosti, naročito znanja i tehnologija kao ključnih izvora novih poslovnih ideja i poslovnih projekata.

Evropa treba snažnije da motiviše ispoljavanje preduzetničkog naboja i potreba da se kroz sopstveni biznis ili u okviru drugih organizacija ispolje i pretvore u korisne nove outpute stvaralački potencijali koji nisu kroz postojeću privrednu strukturu iskorišćeni. Izazov je za Evropsku uniju da identifikuje ključne faktore za stvaranje klime u kojoj preduzetnička inicijativa i poslovne aktivnosti mogu da se razvijaju. Cilj je da se podigne nivo preduzetništva u Uniji i prihvati kao dominantno važeći pristup koji pogoduje stvaranju više preduzetnika, više preduzetničkih poduhvata i firmi koje rastu.

11

Zaključak

Gotovo je nemoguće definisati profil idealnog e-preduzetnika. U svakom slučaju, svaki e-preduzetnik mora posedovati osobine kao što su: optimizam, samopouzdanje, trgovinske sposobnosti, globalna vizija, itd. Kao što sam napomenuo, nisu nam potrebni milioni da bismo započeli dobar e-biznis. Potrebna nam je ideja. Danas postoji mnogo kopija i gotovo je pravi izazov plasirati nove ideje i koncepte. Obično, sve otpočinje idejom. Preporučljvo je ideju zapisati, čim se javi. Takođe, konsultacije sa stručnjacima su preporučljive. Ideja je seme svakog projekta.

Kao konačan zaključak predhodno navedenog može se navesti nekoliko činjenica. Prvo, globalna dešavanja na polju informacionih tehnologija i elektronskog poslovanja kreću se u pravcu sve veće upotrebe računara u svakodnevnom poslovanju i obavljanju poslovnih transakcija sa realnom šansom da u doglednom periodu vrednost transakcija koja se obave putem interneta prevaziđe vrednost transakcija koja se izvrše u realnom vremenu i prostoru. Drugo, zbog mnogobrojnih ograničavajućih faktora tempo dosadašnjeg razvoja e – preduzetništva u našoj zemlji nije bio konzistentan sa globalnim tendencijama, tako da se ono u našim uslovima još uvek nalazi u razvojnoj fazi. Treće, trenutno stanje stvari u našoj privredi i pojedina institucionalna rešenja treba propulzivno da utiču na ubrzavanje razvoja elektronskog načina poslovanja. Značajnu ulogu imaju i potrošači koji treba da usvoje ovakav način trgovanja kao opšte prihvaćen model robnonovčane razmene. Četvrto, razvoj e – preduzetništva bi mogao pozitivno da utiče na pojedine makroekonomske varijable: rast društvenog proizvoda, povećanje zaposlenosti i povećanje konkurentske sposobnosti privrede. Ne treba posebno govoriti i o tome da se putem interneta brišu granice između država u smislu komunikacionih barijera. To treba da rezultira u lakšoj privrednoj saradnji domaćih i stranih preduzeća i praktično otvori put izvozu naših proizvoda na svetsko tržište. Na nivou nacionalne ekonomije to bi značilo smanjivanje deficita platnog bilansa i lakšem uspostavljanju platnobilasne ravnoteže.

Iz ovih i brojnih drugih razloga tema e – preduzetništva će u budućnosti zauzimati sve više mesta u stručnoj literaturi, ali i u razmišljanjima sadašnjih i potencijalnih preduzetnika.

12

LITERATURA

1. Dr. Nenad Penezić:”Preduzetništvo-savremeni pristup”, Fakultet poslovne ekonomoije, Novi Sad, 2009;

2. Marko Slavković:”E-preduzetništvo“, Preduzetnik, Beograd, 2005;

3. Sajfert Zvonko:”Preduzetništvo“, Univerzitet u Novom Sadu, Zrenjanin, 2004;

4. http://www.knjizara.com

5. http://www.privredniizvori.com

13