Emocionalna inteligencija i regulacija emocija

Šta je EI?

• EI se odnosi na individualne razlike u pogledu stepena da se uoče, obrade i iskoriste emocionalno obojene informacije, kako interpersonalne, tako i intrapersonalne prirode (Mayer & Salovey, 1997).

Različite konceptualizacije EI• Tri ključna modela EI1. Prvi, poput modela Majera i Saloveja, u okviru koga se

ovaj konstrukt pozicionira u domen sposobnosti; 2. drugi, čiji su najglasniji zastupnici Petrides i Furnam, koji

smatraju da je EI (još jedna) komponenta ličnosti (Petrides & Furnham, 2000),

3. dok se treći model sa pravom može nazvati “mešovitim”, budući da autori koji ga zastupaju, poput Barona i Golmena, smatraju da se EI prostire kroz različite psihološke domene (Bar-On, 1997; Goleman; 1995)

EI kao sposobnost

• EI se definiše kao sposobnost obrade informacija koje se tiču emocija, kako sopstvenih, tako i tuđih, pa u skladu sa tim postoje individualne razlike u kapacitetu da se emocije opaze, ispravno tumače, kao i da se njima na određeni način upravlja (Mayer & Salovey, 1993)

Četiri hijerarhijski organizovane grane EI kao sposobnosti

1. opažanje emocija– sposobnost identifikacije i diferencijacije sopstvenih i tuđih emocija, kao i onih

emocija koje se mogu prepoznati u umetničkim delima i sl. Osim toga, ova sposobnost se odnosi i na ispravnu ekspresiju emocija, kao i uspešno prepoznavanje pogrešnog izražavanja emocija

2. emocionalna facilitacija– korišćenje emocija u cilju poboljšanja kognitivnih procesa, poput donošenja

odluka, rešavanja problema i sl. 3. razumevanje emocija

– poznavanje značenja određenih emocija, kao i mogućnost prepoznavanja sličnosti i razlika između njih. Ova sposobnost se ogleda u načinu da se shvati kako se emocije mogu kombinovati, kako se razvijaju i menjaju u određenom kontekstu, kao i kakve su posledice određenog emocionalnog iskustva

4. upravljanje emocijama – kapacitet da se regulišu sopstvena i tuđa emocionalna stanja, odnosno da se

umanje, pojačaju i modifikuju emocionalni odgovori kako bi bili odgovarajući za kontekst, tj. situaciju u kojoj se određena emocija javlja

Validacija konstrukta sposobnosti EI

• dosledno se potvrđuju veze između sposobnosti EI i konvencionalnih mera inteligencije (korelacije se kreću u opsegu od 0,20 do 0,45 i znatno su jače sa merama kristalizovane nego fluidne inteligencije)

• Korelacije između EI i dimenzija ličnosti (u okviru modela “velikih pet”) su dosledno niske (r<0,30) ili izostaju

• značajna prediktivna moći sposobnosti EI u pogledu akademskog postignuća

• Utvrđene su veze između sposobnosti EI i dobrobiti, kao i socijalne prilagođenosti, pri čemu koeficijenti korelacija ne prelaze vrednost 0,30

• osobe sa izraženijom EI znatno lakše prevladavaju stres, zahvaljujući boljem znanju o emocijama i uspešnijoj regulaciji emocija

Emocionalna inteligencija kao crta ličnosti

• Naglašavajući razliku između maksimalnog i uobičajenog učinka, pojedini autori ističu mogućnost i značaj da se konstrukt EI operacionalizuje putem mera samoprocene

• Distinkciju između crte EI, tj. emocionalne samoefikasnosti i sposobnosti EI (ili kongnitivno-emocionalne sposobnosti) predložili su Petrides i Furnam i razvili model u okviru koga se EI odnosi na konstelaciju emocionalnih samopercepcija i dispozicija

• Iako su isprva često predstavljane kao suprotstavljene, dve ključne perspektive sada se pre smatraju komplementarnim: prva obuhvata ono za šta je osoba sposobna, dok druga pokušava da sazna koliko se znanja/kompetencija prenosi u praksu

Validacija konstrukta crte EI• značajno korelira sa bazičnim dimenzijama ličnosti iz modela

"velikih pet“– dosledno visoko (negativno) sa neuroticizmom– umereno sa ekstraverzijom i savesnošću – znatno niže sa saradljivošću i otvorenošću

• povezan sa dostizanjem ciljeva i zadovoljstvom životom• kvalitetom i kvantitetom socijalne mreže i socijalnih odnosa • zadovoljstvom brakom • depresijom i jačinom afekta • potvrđen nalaz da su osobe sa izraženom crtom EI manje

sklone mentalnim oboljenjima

Koncept regulacije emocija• regulacija emocija može se posmatrati u vidu automatskih/implicitnih i

voljnih/eksplicitnih procesa, pri čemu se smatra da su i jedni i drugi podjednako korisni

• Automatska regulacija emocija se odnosi na registrovanje senzornog inputa koji dovodi do aktivacije određenih kognitivnih shema, koje dalje upravljaju emocionalnim reagovanjem individue

• kod voljne regulacije je osoba svesna uzroka nastanka određene emocije, može da saopšti o afektivnoj promeni i ima mogućnost da sagleda efekte regulacije emocija na sopstveno ponašanje

• Smatra se da proces voljne regulacije emocija vremenom može biti u određenoj meri automatizovan

• Uobičajena regulacija emocija oscilira između oba pola: po potrebi se mogu voljno angažovati određene strategije putem kojih regulišemo osećanja, ali se te iste strategije mogu aktivirati i bez ulaganja napora

Grosov model regulacije emocija• U okviru ovog modela, do pojave emocionalnog odgovora

dolazi usled koordinisanih promena na ponašajnom, subjektivnom i fiziološkom planu

• Ovakvo razumevanje koncepta su predlagali i drugi autori, posmatrajući regulaciju emocija kao proces koji uključuje promene u dinamici emocija, kakve su latencija, vreme rasta, magnituda i trajanje, kao i niz odgovora u bihejvioralnom, doživljajnom ili fiziološkom domenu

• Gros smatra da se regulacija emocija odnosi na redukovanje, jačanje ili održavanje iskustva i pozitivnih i negativnih emocija u zavisnosti od trenutnih ciljeva osobe.

Grosov model regulacije emocija• U okviru ovog modela, regulacija emocija se odvija na pet različitih

nivoa:1. selekcija situacije

– odnosi se na prilaženje određenim ljudima, mestima ili objektima, odnosno njihovo izbegavanje u cilju regulacije emocije.

2. modifikacija situacije– u ovoj fazi je situaciju moguće oblikovati tako da menja (pojačava ili

umanjuje) potencionalni emocionalni uticaj. Na primer, ako se neka osoba nađe u situaciji koja može pobuditi neželjene emocije, ona može pokušati da utiče na situaciju tako da ova postane manje neprijatna.

3. raspoređivanje pažnje– koristi se za selekciju aspekata situacije na koje će se osoba fokusirati.

Npr. neko se može fokusirati na pozitivnije aspekte situacije ili se može fokusirati na pozitivna sećanja ili planove u cilju distrakcije.

Grosov model regulacije emocija

4. kognitivna promena– odnosi se na menjanje interpretacija situacije. Menjanje

načina na koji razmišljamo o situaciji koja pobuđuje emociju ili mogućnosti da sa njom izađemo na kraj, može izmeniti emocionalno značenje situacije. Kognitivna promena može biti iskorišćena u svrhu umanjivanja emocionalnog odgovora, ali i njegovog pojačavanja, kao i menjanja same emocije

5. modulacija odgovora– odnosi se na pokušaje menjanja načina na koji se

emocija izražava, kada je već pobuđena

Emocionalna reaktivnost• Emocionalna reaktivnost predstavlja odstupanje od uobičajenog

afektiviteta tokom određene situacije koja se opaža kao emocionalno pobuđujuća

• Ovaj fenomen predstavlja oblik osetljivosti na prijatne i neprijatne emocionalne podražaje, a može se utvrditi putem mera samoizveštavanja o valenci i intenzitetu doživljenog afekta, kao i putem odstupanja od uobičajenih fizioloških parametara

• Najčešća operacionalizacija emocionalne reaktivnosti (putem mera samoizveštavanja) se svodi na razlike u skorovima na skalama pozitivnog i negativnog afekta u situacijama uobičajenog afektiviteta i nakon što je određena emocija izazvana

Eksperimentalna istraživanja emocionalne reaktivnosti

• Indukovanje osećanja se najčešće sprovodi izlaganjem stimulusa uznemirujuće prirode ispitanicima, poput fotografija saobraćajnih nesreća, prizora iz koncentracionih logora , i generalno prizora koji izazivaju gađenje i strah

• Iako su najčešče u upotrebi vizuelni stimulusi, ponekad se koriste i samo auditivni, i to za indukovanje kako negativnog tako i pozitivnog raspoloženja

• Istraživači se znatno češće bave neprijatnim osećanjima i načinima njihove regulacije, uglavnom u situacijama indukovanog stresa putem vizuelnih i/ili auditivnih stimulusa, a znatno ređe u ekološki validnoj sredini

Korelati emocionalne reaktivnosti

• nalazi istraživanja govore o vezama između povećanja negativnog afekta i – neuroticizma – visoko izražene crte EI, ali i nisko izražene crte EI– korišćenja neadaptivnih strategija regulacije

emocija• porast intenziteta pozitivnog afekta značajno

je povezan sa ekstraverzijom

Strategije regulacije emocija

• Dve ključne strategije (prema Grosovom modelu):– kognitivna ponovna procena (cognitive

reappraisal)– suzbijanje ekspresije emocija (expressive

suppression)• Prva strategija je fokusirana na ono što

prethodi pojavi emocionalnog odgovora, a druga na sam odgovor

Ponovna procena • javlja se rano u procesu generisanja emocija i može modifikovati

čitav emocionalni proces kao i reakciju• uključuje menjanje načina na koji se razmišlja o situaciji tako što

se menja njen emocionalni značaj i uticaj• Reinterpretacija omogućava sagledavanje situacije kao manje

emocionalne, pri čemu se poseban naglasak stavlja na umanjenje uticaja izloženosti negativnim emocijama

• Budući da se javlja pre nego što je došlo do izazivanja emocionalnih odgovora, ova strategija je ekonomična, jer štedi kognitivne resurse osobe, ostavljajući mogućnost za optimalno funkcionisanje u okviru situacije, u čemu se ogleda njen adaptivni karakter.

Suzbijanje ekspresije• javlja se kasnije u procesu i ne utiče na samu emociju, već samo na

bihejvioralne aspekte tendencija emocionalnog reagovanja.• zahteva aktivan napor upravljanja emocijama • ispitanici kojima je sugerisano da potiskuju emocije tokom gledanja filma koji je

za cilj imao izazivanje osećanja gađenja su ispoljavali manje emocionalno-ekspresivnih reakcija, ali su izveštavali o doživljenom osećanju gađenja kao i kontrolna grupa koja nije imala nikakvu sugestiju.

• suzbijanje ekspresije emocija zahteva aktivno podešavanje emocionalnih odgovora čime se troše kognitivni kapaciteti koji predstavljaju važan preduslov uspešnog prevladavanja u stresnim situacijama. Ričards i Gros su do ovakvog zaključka došli proučavajući uticaj suzbijanja tokom filma koji je imao za cilj ispitivanje uticaja indukovanih negativnih emocija na pamćenje prikazanih auditivnih i vizuelnih detalja. Ispitanici koji nisu dobili zadatak da se suzdržavaju od ispoljavanja emocija su imali bolja postignuća na zadacima prisećanja

Individualne razlike u korišćenju strategija regulacije emocija

• Gros je pokazao da oni ljudi koji uobičajeno koriste ponovnu procenu doživljavaju i izražavaju više pozitivnih a manje negativnih emocija, dok je kod ljudi koji uglavnom koriste suzbijanje situacija obrnuta – doživljavaju i izražavaju manje pozitivnih a više negativnih emocija

• Korišćenje ponovne procene se pokazalo povezanim sa višim stupnjem blagostanja i boljim funkcionisanjem u interpersonalnoj sferi, dok je korišćenje suzbijanja imalo suprotan efekat.

• dugoročno suzbijanje kao jedini način izlaženja na kraj sa snažnim emocijama, može imati negativne posledice i za psihičko i za fizičko zdravlje i voditi psihosomatskim oboljenjima

• Ovakvi nalazi predstavljaju dodatni dokaz shvatanju o suzbijanju kao „nezdravoj“ strategiji u odnosu na ponovnu procenu, čije posledice korišćenja imaju pozitivne efekte.

Individualne razlike u korišćenju strategija regulacije emocija

• Teškoće u regulaciji emocija (tj. korišćenje neadaptivnih strategija) su povezane sa višim nivoima depresije, anksioznosti, posttraumatskog stresa, intenzivnijim doživljajima negativnog afekta i sl.

• Strategije regulacije emocija (ponovna procena i suzbijanje) su se pokazale kao značajni prediktori ne samo emocionalnih i socijalnih, već i somatskih teškoća

Individualne razlike u korišćenju strategija regulacije emocija

• Kada su u pitanju veze između crta ličnosti i strategija regulacija emocija, nekoliko studija je potvrdilo nalaze o negativnoj povezanosti ekstraverzije i saradljivosti sa strategijom suzbijanja

• Nešto nedoslednije su veze između neuroticizma i iste strategije: korelacija ili ne postoji ili je neuroticizam značajan prediktor suzbijanja

• Kada je u pitanju strategija ponovne procene, veze sa neuroticizmom, ali i sa saradljivošću i savesnošću najčešće izostaju

Istraživanja crte EI i emocionalnog doživljavanja/reagovanja

• osobe sa visoko izraženom crtom EI ispoljavaju manji porast distresa u različitim situacijama (opaženim kao ugrožavajuće) nego njihovi vršnjaci sa nižom EI.

• U eksperimentalnoj situaciji su oni studenti koji imaju više skorove na testovima koji procenjuju crtu EI imali manji porast psihopatoloških simptoma i somatskih smetnji tokom ispita nego njihove kolege sa nižom EI

• Osim toga, medicinske sestre koje su imale višu EI kao crtu su izveštavale o nižim nivoima izgaranja i somatskih smetnji nego medicinske sestre sa nižim skorovima

• ispitanici sa visoko izraženom crtom EI osetljiviji prilikom indukovanja raspoloženja – nakon posmatranja uznemirujućeg sadržaja su bili emocionalno reaktivniji, tj. opisivali su svoja osećanja kao znatno neprijatnija u odnosu na grupu ispitanika sa nisko izraženom crtom EI

Crta EI i strategije reguacije emocija

• crta EI u pozitivnoj korelaciji sa korišćenjem adaptivnih strategija prevladavanja (poput fokusiranja na problem), a u negativnoj korelaciji sa maladaptivnim strategijama (npr. izbegavanjem)

• One osobe koje imaju izraženu crtu EI, kada se suoče sa negativnom situacijom, reaguju tako što pronalaze u situaciji njene najpozitivnije aspekte, evociraju prijatne misli ili sećanja u cilju izlaženja na kraj sa svojim trenutnim emocionalnim stanjem, razmišljaju o tome koje korake da preduzmu u cilju rešavanja problema i pokušavaju da problem smeste u širu perspektivu. Takođe, izgleda da su manje skloni katastrofiziranju ili samookrivljivanju za javljanje problema i/ili za sopstvenu nesposobnost da se problem reši

• Crta EI je povezana sa manjom sklonošću da se iskuse negativne emocije i većom sklonošću doživljavanja pozitivnih emocija

Istraživanja sposobnosti EI i emocionalnog doživljavanja/reagovanja

• U studiji koja je imala za cilj da utvrdi prediktivnu moć EI u uspešnosti izbegavanja emocionalno obojenih stimulusa u zadatku selektivne pažnje, pokazalo se da na smanjenje vremena odgovaranja utiču inteligencija i otvorenost, ali ne i EI

• U zadacima pamćenja brojeva unazad u situaciji indukovanog stresa se javlja pozitivna korelacija između postignuća i EI

Sposobnost EI i strategije regulacije emocija

• visoko izražena sposobnost EI povezana sa češćim korišćenjem ponovne procene (kao adaptivne strategije) i ređim korišćenjem suzbijanja (kao maladaptivne strategije), tj. da one osobe koje imaju više sposobnosti EI biraju efikasnije strategije za regulaciju emocija.

• veza sposobnosti EI sa češćim korišćenjem adaptivnijih strategija, poput traženja socijalne podrške i izražavanja osećanja, naspram maladaptivim, poput ruminiranja nad sadržajima i osećanjima