di sa stanovi5ta politidkog morala. Kako to s pravom primeiujeKok-Chor Tan u svom eseju o Rolsovom zakonu naroda, ,,dinjenicada smo zaista prinuileni da postupamo razlidito u slidnim sludajevi-ma ne implicira nuZno da o tim sludajevima treba razlidito dasudimo. To Sto smo moZda prisiljeni da budemo trpeljivi premanekim neliberalnim praksama ... zbog politiikih ogranidenja, nezna(i da treba da ih prosudujemo kao moralno opravdane ... Akose sloZimo sa tim da nismo u mogudnosti da postupamo u skladusa na5im sudovima zbog praktidnih ogranidenja, onda bi trebaloda budemo spremni da postupamo u skladu sa na5irr, sudovimakada su ta ogranidenja otklonjena".ra

Na kraju ove kritidke analize Rolsovog ,,Zakona naroda"moZemo re6i da Rols pravi velike ustupke komunitaristidkom nor-mativizmu na radun liberalnog individualizma. Ideja da stranke uglobalnom podetnom stanju predstavljaju jednake i slobodne naro-de, a ne jednake i slobodne individue, dovodi do sasvim drugadijihzakljudaka po pitanju nadela liberalne pravde koji nisu sasvim uduhu politidkog liberalizma onako kako ga Rols najde5ie razumeva.U medunarodnim odnosima Rols prednost daje vrednostima zajed-nica uz najminimalnije liberalne zahteve po pitanju za5tite najos-novnijih ljudskih prava.

(r(L

F

o(E

==

Milorad Stupar

AN ATTEMPT IN GLOBALIZING JUST SOCIETY

Summary

The author wants to show that Rawls' normative theory on internationalrelations in his ,,Law of Peoples" is not based on the principles of political liberalismalthough Rawls himself claims that it is. According to author, Rawls' theory inclinesmore to a modus vivendiintcrpretation (in Rawlsian scnsc of this notion) of interna-tional relations.

Key words : international relations, liberalism, communitarianism, cosmo-politism, international law.

ra Videti, ,,Liberal Tolcration in Rawls' Law of Peoplcs", Ethics,January1998, str. 285.

4 4

Jelena Duri6Institut za filozofiju i druStvenu teorijuBeoerad

UDK327:304.9Originalni naudni rad

EKOLOSKI ASPEKTI GLOBALIZACTJE

Apstrakt: U tekstu je prikazan razvoj ekoloikih ideja u korelaciji sa idejomprava. Uporedo sa borbom za ljudska prava raste svest o tome tla su i drugimbicima u okruZenju, pa i planeti u celini, potrebna prava da bi se zaititili odnekontrolisane eksploatacije i negativnih posledica globalizacije. Sirenje ideje pra-va, kao srediinje vrednosti globalizacije, pokazuelj je mogucnosti da etitka svestiov et anstva zaista evo luira.

Kljudne reEi: o kr uie nj e, p r av a, b i oc e nt r i zam, ant r o p o c e n t r i zam.

Eko lo i ki asp ekti g lob alizac ij e

Poslednjih decenija svet se veoma menja. Nakon prestankablokovske polarizacije svetske politike ulogu koju je nekada imalaideologija podinje da preuzima globalizacija. Svest o svetu kaocelini postaje odigledna prvenstveno posredstvom ekonomije, teh-nologije i mas medija. No, osim pozitivnih strana doba globalizacijeoptereieno je mnoStvom negativnosti koje stvaraju podozrenje umoguCnost ustanovljenja vrednosti oko kojih bi se okupile razlllitekulture dovedanstva.

Samuel Huntington, na primer, smatra da se civilizacije svetaneminovno sukobljavaju zbog silnih razlika kultura i religija. Ovouverenje opravdano je iskustvom, ali iskustvo potvrduje i to darazlike nisu nepremostive prepreke za uspostavljanje sklada. Nepostoji neka nuZnost po koioj bi razlike morale biti nepomirljive.,,NuZnost" uglavnom proistide iz ubetlenja koje proizvodi nastojanjena negiraju ili bezoblidnom ujednadenju razlika. Ustvari, sve razlikesu potencijalno korisne komplementarnosti koje oboga6uju celinu,samo desto nedostaje volja da se to prepozna i prihvati. Jednaposledica togaje velika borba na konceptualnom planu.

Kao osnovni princip i vrednost koja u danainje vreme pre-tenduje na globalno re5enje problema dovedanstva javlja se idejaprava. Koncept prava se jo5 razvija i prolazi kroz promene. Od

x

Fa

ft

;-LoN

=L

9(El

zuJJuJf

univerzalne dekleracije o ljudskim pravima desile su se i joS seodekuju promene koje ie, nadajmo se, omoguiiti neprikosnovenisuverenitet prava.

Principi za5tite ljudskih prava Sirili su se svetom tokomposlednja dva veka, ali se paralelno sa pozitivnim razvojemdogaclaja, odvijao i negativan tok. Iza svake krivine totalitarneideologije su razvijale teorijska oruZja koristeii demokratske ideje,a poni5tavajuii ideju ljudskih prava dime su i samu demokratijuudinile nemoguiom. Ljudska vrsta se suodila sa sablaSiu fa5izmaponesenog rasistidkim uverenjem da nije mogude svim ljudimadati jednaka prava 5to rezultira ratovima u celom svetu. Poslednjadecenija ovog veka obeleZena je okretanjem dovedanstva iskore-njivanju komunizma koji je ideolo5kim prikrivanjem politidke dik-tature praktidno uniStio koncept ljudskih prava.

Sada preti opasnost od ujedinjenja ove dve totalitarne ideo-logije.' Ona izvire iz shvatanja da su razlozi variranja vrednostiizmedu kultura njihove definitivne razlike. Otuda izlazi da uva1a-vanje ljudskih prava opravdava razlldite kriterijume: kada se, naprimer, tvrdi da su neki ljudi sposobni da Zive u demokratskim si-stemima, dok je drugima potrebna represija da bi se organizovali.U tom smislu, koncept ljudskih prava moZe da krije ideologijuropstva pa izgleda laZno dilema, ho6emo li demokratski konceptljudskih prava, ili ideal Ijudskih prava preruSen u kpfu:unistidke inacistidke ideologije. To je razlog zbog kog se ljudska prava morajusmatrati univerzalnim jer, ako bi bila primenljiva samo na nekekategorije ljudi to bi bilo opravdanje da deo planete Zivi pod repre-sijom.

Pozitivni tok globalizacije, dakle, blisko je povezan sa mo-gu6no56u tniverualizacije ljudskih prava. Medutim, da li samoljudskih? - pitanje je koje odslikava veliku debatu razvijenu posled-njih decenija ovog veka dije konsekvence stvaraju sada5nju slikuglobalnog sveta.

Prava i okrul.enje

Problemi globalizacije upadljivo se reflektuju na ekolo5kostanje planete koje je nametnulo novu oblast istraZivanja * etiku

I Wet Jinghseng, ,,Beware of 'Asian Values"', Transitions,Vol.5, No.11,

November 1998:19.

4 6

okruZenja. Prethodne dve hiljade godina filozofska istraZivanjavrednosnih principa koji odrecluju Sta je ispravno a 5ta pogre5no,fokusirala su se uglavnom na etiku pona5anja izmedu ljudi. Odnosljudi sa prirodom nije nikada ranije postao deo tradicionalne moralnefilozofije. I kada je bio ispitivan moralni status Zivotinja i prirodnihstvari to je obidno dinjeno u dekartovskom maniru, sa ciljem da senjima upravlja.

Odjednom sedamdesetih godina nastupa 'era okruZenja' ukojoj dolazi do najveieg proSirenja etidke teorije u istoriji filozofije.Ova briga za okru1enje, izraLena Zestokim argumentima filozofakoji su se bavili savremenim problemima, dovela je do uverenjada etidke vrednosti ne podinju i ne zavr5avaju sa ljudima.

Ideologija prirodnih prava, na kojoj se formirala jaka libe-ralna tradicija, bila je sociokulturna podloga zajednidka svim inter-nacionalnim inicijatorima i teoretidarima etike okruZenja. Sa tepodloge oni su napravili konceptualni skok - od potladenih ljudi,do eksploatisane prirode. Tako se razvilo veliko 'ozelenjavanje'

filozofije.'Gotovo svi filozofi okruZenja saglasili su se da u prirodi ne

postoje etidke norme; da one predstavljaju samonametnuto ogra-nidenje ljudskoj slobodi delanja, bilo da su izvedene iz boZanstva,da su evoluirale iskustvom, ili da su logidki dedukovane. Ostalioblici Zivota, mada mogu biti subjekti etike, nemaju sposobnostsamosvesti i reciprodnog etiikog odnosa s ljudima. Etika, dakle,postoji samo kod ljudi koji odrecluju ispravnost i u skladu s timodgovarajuia prava. Tu su, medutim, nastala neslaganja koja suizraLena oko pitanja: da li etika okruZenja treba da bude izvedenaiskljudivo iz ljudskih interesa ili okruZenju tako

9(El

zuJJuJf

univerzalne dekleracije o ljudskim pravima desile su se i joS seodekuju promene koje ie, nadajmo se, omoguiiti neprikosnovenisuverenitet prava.

Principi za5tite ljudskih prava Sirili su se svetom tokomposlednja dva veka, ali se paralelno sa pozitivnim razvojemdogaclaja, odvijao i negativan tok. Iza svake krivine totalitarneideologije su razvijale teorijska oruZja koristeii demokratske ideje,a poni5tavajuii ideju ljudskih prava dime su i samu demokratijuudinile nemoguiom. Ljudska vrsta se suodila sa sablaSiu fa5izmaponesenog rasistidkim uverenjem da nije mogude svim ljudimadati jednaka prava 5to rezultira ratovima u celom svetu. Poslednjadecenija ovog veka obeleZena je okretanjem dovedanstva iskore-njivanju komunizma koji je ideolo5kim prikrivanjem politidke dik-tature praktidno uniStio koncept ljudskih prava.

Sada preti opasnost od ujedinjenja ove dve totalitarne ideo-logije.' Ona izvire iz shvatanja da su razlozi variranja vrednostiizmedu kultura njihove definitivne razlike. Otuda izlazi da uva1a-vanje ljudskih prava opravdava razlldite kriterijume: kada se, naprimer, tvrdi da su neki ljudi sposobni da Zive u demokratskim si-stemima, dok je drugima potrebna represija da bi se organizovali.U tom smislu, koncept ljudskih prava moZe da krije ideologijuropstva pa izgleda laZno dilema, ho6emo li demokratski konceptljudskih prava, ili ideal Ijudskih prava preruSen u kpfu:unistidke inacistidke ideologije. To je razlog zbog kog se ljudska prava morajusmatrati univerzalnim jer, ako bi bila primenljiva samo na nekekategorije ljudi to bi bilo opravdanje da deo planete Zivi pod repre-sijom.

Pozitivni tok globalizacije, dakle, blisko je povezan sa mo-gu6no56u tniverualizacije ljudskih prava. Medutim, da li samoljudskih? - pitanje je koje odslikava veliku debatu razvijenu posled-njih decenija ovog veka dije konsekvence stvaraju sada5nju slikuglobalnog sveta.

Prava i okrul.enje

Problemi globalizacije upadljivo se reflektuju na ekolo5kostanje planete koje je nametnulo novu oblast istraZivanja * etiku

I Wet Jinghseng, ,,Beware of 'Asian Values"', Transitions,Vol.5, No.11,

November 1998:19.

4 6

okruZenja. Prethodne dve hiljade godina filozofska istraZivanjavrednosnih principa koji odrecluju Sta je ispravno a 5ta pogre5no,fokusirala su se uglavnom na etiku pona5anja izmedu ljudi. Odnosljudi sa prirodom nije nikada ranije postao deo tradicionalne moralnefilozofije. I kada je bio ispitivan moralni status Zivotinja i prirodnihstvari to je obidno dinjeno u dekartovskom maniru, sa ciljem da senjima upravlja.

Odjednom sedamdesetih godina nastupa 'era okruZenja' ukojoj dolazi do najveieg proSirenja etidke teorije u istoriji filozofije.Ova briga za okru1enje, izraLena Zestokim argumentima filozofakoji su se bavili savremenim problemima, dovela je do uverenjada etidke vrednosti ne podinju i ne zavr5avaju sa ljudima.

Ideologija prirodnih prava, na kojoj se formirala jaka libe-ralna tradicija, bila je sociokulturna podloga zajednidka svim inter-nacionalnim inicijatorima i teoretidarima etike okruZenja. Sa tepodloge oni su napravili konceptualni skok - od potladenih ljudi,do eksploatisane prirode. Tako se razvilo veliko 'ozelenjavanje'

filozofije.'Gotovo svi filozofi okruZenja saglasili su se da u prirodi ne

postoje etidke norme; da one predstavljaju samonametnuto ogra-nidenje ljudskoj slobodi delanja, bilo da su izvedene iz boZanstva,da su evoluirale iskustvom, ili da su logidki dedukovane. Ostalioblici Zivota, mada mogu biti subjekti etike, nemaju sposobnostsamosvesti i reciprodnog etiikog odnosa s ljudima. Etika, dakle,postoji samo kod ljudi koji odrecluju ispravnost i u skladu s timodgovarajuia prava. Tu su, medutim, nastala neslaganja koja suizraLena oko pitanja: da li etika okruZenja treba da bude izvedenaiskljudivo iz ljudskih interesa ili okruZenju tako

X

F,

X

F,

x

F,o

o

?

|'LoNo4

ccla

zulJuJ-

akciju itraliti njegovo isceljenje. Na taj nadin jezeru bi bila datapravabez pozivanja na njegove ili ljudske interese.

Pored pravnih problema koji su naveli neke filozofe na bav-ljenje pravima prirode, podsticaji za razvoj etike okruZenja doSlisu i iz psiholo5ke teorije Lorensa Kolbergar0 o razvoju moralnemotivacije. Po toj teoriji biolo5ki rast deteta praien je moralnimsazrevanjem: dete proSiruje svoj dru5tveni horizont prihvatanjemsvesnog ogranidenja svoje slobode ipriznavanjem prava drugih.Po Kolbergu, samo nekolicina individua dostigne krajnji stupanjmoralne evolucije - altruizam, kada usvojeni etidki principi potpunousmeravaju individuu, stupanj koji je dijametralno suprotan pode-tnom egoizmu.

Povezivanje teorije o moralnom razvoju doveka i darvini-stidke ideje o vremenskoj evoluciji etike dovelo je filozofe okruZe-nja do zakljudka da novi stupanj etidke evolucije dovedanstva znadipro5irenje etike van ljudskog domena." Tako je dobilo maha ukla-njanje vekovne predrasude da moralnost podinje i zavr5ava sa lju-dima. Ta predrasuda se odraZavala u humanitarnoj aktivnosti kojase odvijala van oblasti prava. Iako su vekovima tnazad zna(ajnifilozofi razmi5ljali o pravima Zivotinja,r2 aktivna briga za pravaZivotinja intenzivirala se tak pre nepune tri decenije. Prethodnihdecenija pokreti za oslobodenje bili su usmereni na prava manjinadije ostvarenje je sve vi5e pomeralo granice liberalizrna. Ovi pokretiza oslobodenje pokazali su da je mnogo toga Sto je'dugo smatranoneizbelnim,postalo nepoZeljno i nedopustivo.

r0 Lu*r"." Kohlberg, The Philosophy of Moral Development, New York1 9 8 r .

I I Ernest Partridge, ,,Are We Ready for an Ecological Morality", Environ-mental Ethics 4, Summer 1982.; Nash:136.

t2 Muty Midgley (Animat and Why They Matter, Athens, Ga,1983)

x

F,o

o

?

|'LoNo4

ccla

zulJuJ-

akciju itraliti njegovo isceljenje. Na taj nadin jezeru bi bila datapravabez pozivanja na njegove ili ljudske interese.

Pored pravnih problema koji su naveli neke filozofe na bav-ljenje pravima prirode, podsticaji za razvoj etike okruZenja doSlisu i iz psiholo5ke teorije Lorensa Kolbergar0 o razvoju moralnemotivacije. Po toj teoriji biolo5ki rast deteta praien je moralnimsazrevanjem: dete proSiruje svoj dru5tveni horizont prihvatanjemsvesnog ogranidenja svoje slobode ipriznavanjem prava drugih.Po Kolbergu, samo nekolicina individua dostigne krajnji stupanjmoralne evolucije - altruizam, kada usvojeni etidki principi potpunousmeravaju individuu, stupanj koji je dijametralno suprotan pode-tnom egoizmu.

Povezivanje teorije o moralnom razvoju doveka i darvini-stidke ideje o vremenskoj evoluciji etike dovelo je filozofe okruZe-nja do zakljudka da novi stupanj etidke evolucije dovedanstva znadipro5irenje etike van ljudskog domena." Tako je dobilo maha ukla-njanje vekovne predrasude da moralnost podinje i zavr5ava sa lju-dima. Ta predrasuda se odraZavala u humanitarnoj aktivnosti kojase odvijala van oblasti prava. Iako su vekovima tnazad zna(ajnifilozofi razmi5ljali o pravima Zivotinja,r2 aktivna briga za pravaZivotinja intenzivirala se tak pre nepune tri decenije. Prethodnihdecenija pokreti za oslobodenje bili su usmereni na prava manjinadije ostvarenje je sve vi5e pomeralo granice liberalizrna. Ovi pokretiza oslobodenje pokazali su da je mnogo toga Sto je'dugo smatranoneizbelnim,postalo nepoZeljno i nedopustivo.

r0 Lu*r"." Kohlberg, The Philosophy of Moral Development, New York1 9 8 r .

I I Ernest Partridge, ,,Are We Ready for an Ecological Morality", Environ-mental Ethics 4, Summer 1982.; Nash:136.

t2 Muty Midgley (Animat and Why They Matter, Athens, Ga,1983)

X

al

:

trNoTL

nlo

zutJTU

Ekosffia

Pojmovi kao Sto su: biocentrizam, anti-antropocentrizam,dubinska ekologija i ekosofija, ukazuju na istu filozofsku ideju: ojednakom pravu svakog oblika livota da normalno funkcioni5e uekosistemu i da nesmetano Zivi ostvaruju6i svoje moguinosti. Tuideju je inicirao norve5ki filozof okruZenja Arne Naes", koji jeskovao pojam'dubinska ekologija'i predloZio novu disciplinu -'ekosofiju' koja je sa idejom radikalne ekoloike jednakosti potko-pavala dominantnu paradigmu zapadnog shvatanja prirode.

Uzimaju6i u obzir ekolo5ke lance ishrane i neizbeZnost odu-zimanja Livota radi opstanka, dubinski ekolozi su istakli potrebuza uodavanjem suprotnosti izmedu vitalnih i perifernih potreba.Po njima, osnovni propust moderne tehnolo5ke civilizacije jestenerazlikovanje ovih antipoda. U prirodnom ekosistemu predator iplen koegzistiraju u jedinswu i ravnoteZi vitalnih potreba, kao inaii davni preci koji su lovili i sakupljali plodove za ishran:u. Zarazliku od toga, moderni ljudi imaju tehnolo5ku mo6 da menjajuekosisteme i desto to i dine bez vitalne ili legitimne potrebe, potrebezapreLivljavanjem. Otuda proistide pitanje: da li je evolucija Homosupiensa i civilizacije bila mogu6a bez naru5avanja principa dubin-ske ekologije i, da li ljudima tehnologija zamenjuje ono Sto su Zi-votinjama njihove prirodne sposobnosti? Prema dufiinskim ekolo-zima, moderno dovedanstvo je uveliko prema5ilo prihvatljiv uticajna okruZenje, kako brojno5iu populacije, tako i tro5enjem sirovina,a pogotovo, uni5tavanjem uslova za iivot ugroZenih vrsta - ljudisu krivi za najozbiljnije nasilje nad pravima prirode. Zato je etlkaokruZenja postala neophodna kao sredstvo samoograniienja.

Dubinski ekolozi su o5tro kritikovali antropocentridku para-digmu zapadne civilizacije po kojoj priroda nema svest i zato nemasvrhe traZiti za nju nekakava prava. Iz takvog stava proistide iutilitaran nadin borbe za oduvanje prirode i prirodnih ekosistema.Takva briga o okruZenju usmerena je iskljudivo na to da okruZenjepostane pogodnije za ljude. Konkretan cilj takve borbe protiv za-ga

X

al

:

trNoTL

nlo

zutJTU

Ekosffia

Pojmovi kao Sto su: biocentrizam, anti-antropocentrizam,dubinska ekologija i ekosofija, ukazuju na istu filozofsku ideju: ojednakom pravu svakog oblika livota da normalno funkcioni5e uekosistemu i da nesmetano Zivi ostvaruju6i svoje moguinosti. Tuideju je inicirao norve5ki filozof okruZenja Arne Naes", koji jeskovao pojam'dubinska ekologija'i predloZio novu disciplinu -'ekosofiju' koja je sa idejom radikalne ekoloike jednakosti potko-pavala dominantnu paradigmu zapadnog shvatanja prirode.

Uzimaju6i u obzir ekolo5ke lance ishrane i neizbeZnost odu-zimanja Livota radi opstanka, dubinski ekolozi su istakli potrebuza uodavanjem suprotnosti izmedu vitalnih i perifernih potreba.Po njima, osnovni propust moderne tehnolo5ke civilizacije jestenerazlikovanje ovih antipoda. U prirodnom ekosistemu predator iplen koegzistiraju u jedinswu i ravnoteZi vitalnih potreba, kao inaii davni preci koji su lovili i sakupljali plodove za ishran:u. Zarazliku od toga, moderni ljudi imaju tehnolo5ku mo6 da menjajuekosisteme i desto to i dine bez vitalne ili legitimne potrebe, potrebezapreLivljavanjem. Otuda proistide pitanje: da li je evolucija Homosupiensa i civilizacije bila mogu6a bez naru5avanja principa dubin-ske ekologije i, da li ljudima tehnologija zamenjuje ono Sto su Zi-votinjama njihove prirodne sposobnosti? Prema dufiinskim ekolo-zima, moderno dovedanstvo je uveliko prema5ilo prihvatljiv uticajna okruZenje, kako brojno5iu populacije, tako i tro5enjem sirovina,a pogotovo, uni5tavanjem uslova za iivot ugroZenih vrsta - ljudisu krivi za najozbiljnije nasilje nad pravima prirode. Zato je etlkaokruZenja postala neophodna kao sredstvo samoograniienja.

Dubinski ekolozi su o5tro kritikovali antropocentridku para-digmu zapadne civilizacije po kojoj priroda nema svest i zato nemasvrhe traZiti za nju nekakava prava. Iz takvog stava proistide iutilitaran nadin borbe za oduvanje prirode i prirodnih ekosistema.Takva briga o okruZenju usmerena je iskljudivo na to da okruZenjepostane pogodnije za ljude. Konkretan cilj takve borbe protiv za-ga

9trl

zuJJuJ1

mosa. Na taj nadin, holistidki shvaien interes dovedanstva postajeidentidan s interesom sveukupnosti ekosistema.

U svojoj kritici utilitarnog antropocentrizma, kao stava pre-ma prirodi, dubinski ekolozi odbacuju i glavni argument ekoteolo-ga. Naime, u raspravama medu teolozima okruZenja, ideji o gospo-darenju prirodom suprostavlja se tumadenje Biblije po kome jepriroda data doveku na 'upravljanje', kao dobrom domadinu nastaranje i brigu, a ne da bi je potdinio. Prema dubinskoj ekologiji,ovakav pristup okruZenju su5tinski ostavlja netaknutom ideju oljudskoj vrsti kao gospodaru nad prirodom; on ublaZava simptomebolesti izapravo odlaZe neophodnu rekonstrukciju celokupnog ljud-skog odnosa prema prirodi. Promena koju donosi dubinska ekologijaje jedno sasvim drugadije usmerenje koje proistide iz shvatanja davrednost prirode postoji nezavisno od ljudi i njihovog uZivanja unjoj. Ljudi se usmeravaju da dele okruZenje sa sadaSnjim i buduiimgeneracijama svih stvorenja i sa prirodom u celini. Na taj nadin seprirodi, kao generi5uioj matrici koja je u svojoj zajednici orga-ntzama stvorila i Eoveka, priznaje intrinsidna vrednost i pravo namesto u ljudskoj etici.

Ljudi imaju potencijal ne samo da poseduju mod nego i daje kontroli5u. Neki primerci ljudske vrste uspeli su da osmislekoncept o pravima drugih stvorenja na samorealizaciju otvaraju6ibiocentridnu perspektivu i holistidku etiku okruZenja;-fl;ato dubinskaekologija uliva nadu da ie novi uvidi sve viSe uticati na fundamen-talne revolucionarne promene u postojeiim ekonomskim, poli-tiEkirn, socijalnim i tehnolo5kim sistemima i dovesti do znadajneredukcije populacije i dobrovoljnog masovnog smanjenja pore-me6aja ekosistema sa ciljem da se okonda dualizam i da ljudskavrsta ude u zajednicu Livota kao njen dlan a ne kao gospodar.

Kao Sto je pokret za grailanska prava nadahnuo pokret zaoslobodenje Zivotinja, tako je pokret za oslobodenje Zena podstakaodalje Sirenje etike okruZenja. Mnogi autori2r su uodili bliskost

2l Kao Sto su na primcr: Alan Wats, Nature, Man, Woman, New York1970: Herbert Marcuse. Counnterrevolution and Revok. Boston 1972: TeodoreRoszak, Person/Planet: The Creative Disintegra.tion of Industrialtoclety, NewYork 1978; Carolyn Merchant, The Death of Nature: Women, Ecol.ogy annd theScientiJic Revolution, San Francisco 1980.; Munay Bookchin,The Ecology of Free-dom: The Emergence and Dissolution of Hierarchy,Palo Alto, Cal., 1982.; YnestraKing,,,Toward an Ecological Feminism and a Feminist Ecology" in Joan Rotschild,ed., Machina ex Dea: Feminist Perspectives on Technology, New York 1983.;

ideje feminizma sa environmentalizmom. Metaforidna saobraznostZene sa prirodom i analogija njihove eksploatacije uodljiva je pri-lidno lako. Arhetipski doZivljaj prirodnog okruZenja, kao pasivne,hraniteljske 'majke prirode' u antidkoj mitologiji otelovljavala jeboginja zemlje Gaia. Dominacija tradicionalnih patrijarhalnih vred-nosti koje podstidu mu5karce da ispoljavaju svoju nadmoi pred-stavlja na isti nadin pretnju za prirodu kao i za Zenu.

Fokusiraju6i paZnju na eksploataciju prirode, kao i Zene,ekologija je postala zna(ajna podr5ka feminizmu, zajedno sa is-todnjadkom mudroS6u koja je od Sezdesetih podela da utide napromenu zapadne slike sveta, Iz njihovog spoja nastala filozofijapolazi od pretpostavke o prirodnoj sklonosti Zena da, umesto domi-niraju6eg racionalistidkog koncepta izolovanog individualnog sop-stva, podrZe koncept identiteta koji akcenat stavlja na odnose, po-vezivanja,mreile. Podrazumevajuii harmonidan odnos svega u pri-rodi, kao unutar jednog funkcionalnog organizma, nova filozofijamorala (zasnovana na prirodnim osobinama - cirkularnosti i medu-povezanosti celine, umesto na obeleZjima racionalizma - linearnostii hijerarhiji) odnosi se isto na feminizam kao i na ekologiju, naindividu kao i na celu prirodu. Ekofeminizam je tako u potpunojsaglasnosti sa biocentrizmom, sredi5njim konceptom dubinskeekologije."

Glo b alizac ij a, inte r e s i, v r e dno sti

Prema ekofilozofima planeta se moZe posmatrati kao global-no selo, a globalizacija treba da doprinese uverenju da je interesekosistema identidan sa najdubljim ljudskim interesima, jer dovekane treba posmatrati odvojeno od organske celine univerzuma. Zamnoge environmentaliste ekoloiki pogled na svet predstavlja za-padni pandan istodnjadkog shvatanja o su5tinskoj povezanosti svihstvari. U tom duhu je Sezdesetih godina Alen Vots pisao o potrebiza unutra5njom revolucijom svesti koja bi savladala modnu iluzijuo postojanju individualnih identiteta i omogudila da se o svetumisli kao o sopstvenom telu. ,,Kao Sto se okean

'talasa', univerzum

Karen J. Warren, ,,Feminism and Ecology: Making Conncctions", EnvironmentalEthics 9,Spring 1987..

22 Michacl E. Zimmermann,,,Fcminism. Deep Ecology and EnvironmcntalEthic", Environmental Ethics 9, Spring 1987

xo

alE.o

ILoNou

5 5

9trl

zuJJuJ1

mosa. Na taj nadin, holistidki shvaien interes dovedanstva postajeidentidan s interesom sveukupnosti ekosistema.

U svojoj kritici utilitarnog antropocentrizma, kao stava pre-ma prirodi, dubinski ekolozi odbacuju i glavni argument ekoteolo-ga. Naime, u raspravama medu teolozima okruZenja, ideji o gospo-darenju prirodom suprostavlja se tumadenje Biblije po kome jepriroda data doveku na 'upravljanje', kao dobrom domadinu nastaranje i brigu, a ne da bi je potdinio. Prema dubinskoj ekologiji,ovakav pristup okruZenju su5tinski ostavlja netaknutom ideju oljudskoj vrsti kao gospodaru nad prirodom; on ublaZava simptomebolesti izapravo odlaZe neophodnu rekonstrukciju celokupnog ljud-skog odnosa prema prirodi. Promena koju donosi dubinska ekologijaje jedno sasvim drugadije usmerenje koje proistide iz shvatanja davrednost prirode postoji nezavisno od ljudi i njihovog uZivanja unjoj. Ljudi se usmeravaju da dele okruZenje sa sadaSnjim i buduiimgeneracijama svih stvorenja i sa prirodom u celini. Na taj nadin seprirodi, kao generi5uioj matrici koja je u svojoj zajednici orga-ntzama stvorila i Eoveka, priznaje intrinsidna vrednost i pravo namesto u ljudskoj etici.

Ljudi imaju potencijal ne samo da poseduju mod nego i daje kontroli5u. Neki primerci ljudske vrste uspeli su da osmislekoncept o pravima drugih stvorenja na samorealizaciju otvaraju6ibiocentridnu perspektivu i holistidku etiku okruZenja;-fl;ato dubinskaekologija uliva nadu da ie novi uvidi sve viSe uticati na fundamen-talne revolucionarne promene u postojeiim ekonomskim, poli-tiEkirn, socijalnim i tehnolo5kim sistemima i dovesti do znadajneredukcije populacije i dobrovoljnog masovnog smanjenja pore-me6aja ekosistema sa ciljem da se okonda dualizam i da ljudskavrsta ude u zajednicu Livota kao njen dlan a ne kao gospodar.

Kao Sto je pokret za grailanska prava nadahnuo pokret zaoslobodenje Zivotinja, tako je pokret za oslobodenje Zena podstakaodalje Sirenje etike okruZenja. Mnogi autori2r su uodili bliskost

2l Kao Sto su na primcr: Alan Wats, Nature, Man, Woman, New York1970: Herbert Marcuse. Counnterrevolution and Revok. Boston 1972: TeodoreRoszak, Person/Planet: The Creative Disintegra.tion of Industrialtoclety, NewYork 1978; Carolyn Merchant, The Death of Nature: Women, Ecol.ogy annd theScientiJic Revolution, San Francisco 1980.; Munay Bookchin,The Ecology of Free-dom: The Emergence and Dissolution of Hierarchy,Palo Alto, Cal., 1982.; YnestraKing,,,Toward an Ecological Feminism and a Feminist Ecology" in Joan Rotschild,ed., Machina ex Dea: Feminist Perspectives on Technology, New York 1983.;

ideje feminizma sa environmentalizmom. Metaforidna saobraznostZene sa prirodom i analogija njihove eksploatacije uodljiva je pri-lidno lako. Arhetipski doZivljaj prirodnog okruZenja, kao pasivne,hraniteljske 'majke prirode' u antidkoj mitologiji otelovljavala jeboginja zemlje Gaia. Dominacija tradicionalnih patrijarhalnih vred-nosti koje podstidu mu5karce da ispoljavaju svoju nadmoi pred-stavlja na isti nadin pretnju za prirodu kao i za Zenu.

Fokusiraju6i paZnju na eksploataciju prirode, kao i Zene,ekologija je postala zna(ajna podr5ka feminizmu, zajedno sa is-todnjadkom mudroS6u koja je od Sezdesetih podela da utide napromenu zapadne slike sveta, Iz njihovog spoja nastala filozofijapolazi od pretpostavke o prirodnoj sklonosti Zena da, umesto domi-niraju6eg racionalistidkog koncepta izolovanog individualnog sop-stva, podrZe koncept identiteta koji akcenat stavlja na odnose, po-vezivanja,mreile. Podrazumevajuii harmonidan odnos svega u pri-rodi, kao unutar jednog funkcionalnog organizma, nova filozofijamorala (zasnovana na prirodnim osobinama - cirkularnosti i medu-povezanosti celine, umesto na obeleZjima racionalizma - linearnostii hijerarhiji) odnosi se isto na feminizam kao i na ekologiju, naindividu kao i na celu prirodu. Ekofeminizam je tako u potpunojsaglasnosti sa biocentrizmom, sredi5njim konceptom dubinskeekologije."

Glo b alizac ij a, inte r e s i, v r e dno sti

Prema ekofilozofima planeta se moZe posmatrati kao global-no selo, a globalizacija treba da doprinese uverenju da je interesekosistema identidan sa najdubljim ljudskim interesima, jer dovekane treba posmatrati odvojeno od organske celine univerzuma. Zamnoge environmentaliste ekoloiki pogled na svet predstavlja za-padni pandan istodnjadkog shvatanja o su5tinskoj povezanosti svihstvari. U tom duhu je Sezdesetih godina Alen Vots pisao o potrebiza unutra5njom revolucijom svesti koja bi savladala modnu iluzijuo postojanju individualnih identiteta i omogudila da se o svetumisli kao o sopstvenom telu. ,,Kao Sto se okean

'talasa', univerzum

Karen J. Warren, ,,Feminism and Ecology: Making Conncctions", EnvironmentalEthics 9,Spring 1987..

22 Michacl E. Zimmermann,,,Fcminism. Deep Ecology and EnvironmcntalEthic", Environmental Ethics 9, Spring 1987

xo

alE.o

ILoNou

5 5

!:

zuJJtlj

se 'ljudi'. Svaka individua je lz.raz celokupne prirode, jedinstveneakcije krtalnog univerzurna".''' Sopstveni interres bi bio prihvatljivza dubinske ekologe, kao osnov politike okruienja, sarno ako je ta'sopstvenost' nerazludiva od globalnog i sveobuhvatnog 'sopstva'.

No, kako je mali broj ljudi dostigao taj stepen prosvetljenja, etikaokruZenja treba da sluZi svakodnevnom ogranidavanju uobidajenihljudskih sebi dnih interesa.

Razjeelinjujuie razlike izrnedu boraca za prava Zivotinja izagovornika obuhvatne ekoloike etike udinile su da oni podcenjujumedusobne pozicije, mada bi istorijski gledano mogli da se u.jedineu napom da udruZenim snagama proSire domen etike naspram mno-go nadmoinije tradicionalne moralne tilozofije koja se ogranidavana ljudske odnose. Nepremostivi jaz nastaje zato Sto su borci zaoslobodenje Zivotinja ubedeni branioci individuallih Zivota - pocenu normalnih procesa ekosistema, dok su zagovornici obuhvatnevrednosti okruZenja spremni da Zrtvuju individualne ctrganizme zadobrobit ekolodke celine.

Ekstremni ekocentrista Berd Kalikot2a, smatra da pokret zaoslobotlenje Zivotinja, koji'atomistidki' zastupa iskljudivo pravaindividualnih organizama, nema nikakve veze s etikom okruZenja,koja 'holistidki' vrednuje integritet biotidke zajednice. 'Eridki holi-zam' otvara novu perspektivu u odnosu na tradicionalno individu-alistidku etiku. Iz ekocentriine perspektive Kalikot lavodi ekscen-tridan zakljudak da je etidka vrednost okeanskog'fllAnktona kojistvara kiseonik veia od vrednosti biia na vrhu lanca ishrane -ljudi, ali ipak od ljudi, kao od jedinih samo-ogranidavajuiih etidkihbi6a, odekuje da Zrtvuju sopstveni interes u korist veieg dobraprirode.

Pomeranje granica liberalizma posredstvom razvoja eko-lo5ke svesti podrazumeva pro5irenje odbrane prava. Pro5irenje ljud-skih prava na ne-ljude nije poZeljan nadin jer ne-ljude dovodi uinferioran poloZaj. Umesto toga trebalo bi svemu u prirodi piznatiautentidne potencijale, integritet i velidinu. Kritikujudi'moralniekstenzionizam' da koristi hijerarhiju moralnih vrednosti, zasno-vanu na inteligenciji ili osetljivosti, da uni5ti ekolo5ki egalitarizam

" Alan W. Watts, 1966:6, The Book On the Taboo Against Knotuing WhoYou Are,Collier Books. New York.

2a Baird Callicot, tn Defence af the lnnd Ethic: Essal,s in EnvironmentalPhilosophy,albany, N.Y., 1988; Nash :154

i omoguii ljudirna da, u sludaju konflikta interesa, odbace interese'podljudi', DZon Rodman je predloZio etiku 'ekolo5ke senzibil-nosti'25 koja prepoznaje telos svih Zivih biia i prirodnih sistema.Pro5irenje etike na celinu ekosistema predstavlja mehanizam regu-lacije rrajmoinijih ilanova u zajednici moralno jednakih.

Pol Tejlor26 takode zastupa filozofiju okruZenja koja od-bacuje etidku hijerarhiju i pripisuje jednaku morainu vrednost svimoblicirna Livota uvaZavajuii prava svih biia da ostvare svoje poten-cijale. Ljude etidki obzLvezuje njihova mo6 da izaberu takav nadlnZivota koji ie ugroZavanje okruZenja dovesti na najmanju meru.Svestan da to zahteva revoluciju etidke vizije, Tejlor nadu vidi utome Sto se slidna revolucija vei dogoclila u vezi sa principimajednakosti koji upravljaju moralnim odnosima ljucli 5to je rezultiraloteorijorn prirodnih prava i liberalno-dernokratskim sistemima up-ravljanja i pravde. Zato je novi etidki skok * ka prirodi - najuzviSenijii najplemenitiji moralni poziv.

Filozofska konfrontacija oko problema biocentricne etikeukljuduje autore koji, kao Sto je redeno, smatraju da je vrednostprirode instrumentalna, da ideja prava nikako ne moZe da se primenina ne-ljude, te da ljudi imaju prava da zbog sopstvene clobrobitiStite prirodu. Od tako usmerenih filozofa potide primedba da celinane moZe da se ukljudi u moralnu zajednicu ukoliko nije svesno ioseiajno bi6e. Impresivan odgovor na tu primedbu predstavljanaudna teorija engleskog^hemidara atmosfere DZejmsa Lavlaka.Njegova 'hipoteza Gaia"' moZda duguje svoju popularnost ar-hetipskoj matrici izraLenoj drevnim mitom o hraniteljskom boZan-stvu. U naudncrj verziji, nekada5nji teolo5ki slojevi pride o zemljikao Zivom organizmu zamenjeni su autoritetom biohemije. Sa toggledi5ta, na5a planeta je postepeno stvorila i sada odrZava samo-reguliSuie okruZenje, ona ne samo Sto omoguiuje Zivot svojihdelova, nego je i sama Ziva.

2s John Rod-on, ,,The Liberation of Nature?" Inquiry 20, Spring 1977;Nash :152

26Paul W. Taylor,RespectJbr Nature: ATheory oJ Environmental Ethics,Princeton N.J., 1986:270-288

27 Ju.", Lovclock and Sidney Epton, ,,Tlhe Qucst tbr Gaia" , New Scientist6, Feb.1975; Jamcs Lovelock,Gaia: A New Look at Life on Earrlr, New York1979; Primena ovc hipotezc moZe se naii u: Peter Russel, Zfte Global Brain:Speculations on the Evolutionary Leap tu Planetary Consciousness, Los Angeles,1983; Nash:15'7

><

F4J)t

:-t!

N

Ju

5 6 5 7

!:

zuJJtlj

se 'ljudi'. Svaka individua je lz.raz celokupne prirode, jedinstveneakcije krtalnog univerzurna".''' Sopstveni interres bi bio prihvatljivza dubinske ekologe, kao osnov politike okruienja, sarno ako je ta'sopstvenost' nerazludiva od globalnog i sveobuhvatnog 'sopstva'.

No, kako je mali broj ljudi dostigao taj stepen prosvetljenja, etikaokruZenja treba da sluZi svakodnevnom ogranidavanju uobidajenihljudskih sebi dnih interesa.

Razjeelinjujuie razlike izrnedu boraca za prava Zivotinja izagovornika obuhvatne ekoloike etike udinile su da oni podcenjujumedusobne pozicije, mada bi istorijski gledano mogli da se u.jedineu napom da udruZenim snagama proSire domen etike naspram mno-go nadmoinije tradicionalne moralne tilozofije koja se ogranidavana ljudske odnose. Nepremostivi jaz nastaje zato Sto su borci zaoslobodenje Zivotinja ubedeni branioci individuallih Zivota - pocenu normalnih procesa ekosistema, dok su zagovornici obuhvatnevrednosti okruZenja spremni da Zrtvuju individualne ctrganizme zadobrobit ekolodke celine.

Ekstremni ekocentrista Berd Kalikot2a, smatra da pokret zaoslobotlenje Zivotinja, koji'atomistidki' zastupa iskljudivo pravaindividualnih organizama, nema nikakve veze s etikom okruZenja,koja 'holistidki' vrednuje integritet biotidke zajednice. 'Eridki holi-zam' otvara novu perspektivu u odnosu na tradicionalno individu-alistidku etiku. Iz ekocentriine perspektive Kalikot lavodi ekscen-tridan zakljudak da je etidka vrednost okeanskog'fllAnktona kojistvara kiseonik veia od vrednosti biia na vrhu lanca ishrane -ljudi, ali ipak od ljudi, kao od jedinih samo-ogranidavajuiih etidkihbi6a, odekuje da Zrtvuju sopstveni interes u korist veieg dobraprirode.

Pomeranje granica liberalizma posredstvom razvoja eko-lo5ke svesti podrazumeva pro5irenje odbrane prava. Pro5irenje ljud-skih prava na ne-ljude nije poZeljan nadin jer ne-ljude dovodi uinferioran poloZaj. Umesto toga trebalo bi svemu u prirodi piznatiautentidne potencijale, integritet i velidinu. Kritikujudi'moralniekstenzionizam' da koristi hijerarhiju moralnih vrednosti, zasno-vanu na inteligenciji ili osetljivosti, da uni5ti ekolo5ki egalitarizam

" Alan W. Watts, 1966:6, The Book On the Taboo Against Knotuing WhoYou Are,Collier Books. New York.

2a Baird Callicot, tn Defence af the lnnd Ethic: Essal,s in EnvironmentalPhilosophy,albany, N.Y., 1988; Nash :154

i omoguii ljudirna da, u sludaju konflikta interesa, odbace interese'podljudi', DZon Rodman je predloZio etiku 'ekolo5ke senzibil-nosti'25 koja prepoznaje telos svih Zivih biia i prirodnih sistema.Pro5irenje etike na celinu ekosistema predstavlja mehanizam regu-lacije rrajmoinijih ilanova u zajednici moralno jednakih.

Pol Tejlor26 takode zastupa filozofiju okruZenja koja od-bacuje etidku hijerarhiju i pripisuje jednaku morainu vrednost svimoblicirna Livota uvaZavajuii prava svih biia da ostvare svoje poten-cijale. Ljude etidki obzLvezuje njihova mo6 da izaberu takav nadlnZivota koji ie ugroZavanje okruZenja dovesti na najmanju meru.Svestan da to zahteva revoluciju etidke vizije, Tejlor nadu vidi utome Sto se slidna revolucija vei dogoclila u vezi sa principimajednakosti koji upravljaju moralnim odnosima ljucli 5to je rezultiraloteorijorn prirodnih prava i liberalno-dernokratskim sistemima up-ravljanja i pravde. Zato je novi etidki skok * ka prirodi - najuzviSenijii najplemenitiji moralni poziv.

Filozofska konfrontacija oko problema biocentricne etikeukljuduje autore koji, kao Sto je redeno, smatraju da je vrednostprirode instrumentalna, da ideja prava nikako ne moZe da se primenina ne-ljude, te da ljudi imaju prava da zbog sopstvene clobrobitiStite prirodu. Od tako usmerenih filozofa potide primedba da celinane moZe da se ukljudi u moralnu zajednicu ukoliko nije svesno ioseiajno bi6e. Impresivan odgovor na tu primedbu predstavljanaudna teorija engleskog^hemidara atmosfere DZejmsa Lavlaka.Njegova 'hipoteza Gaia"' moZda duguje svoju popularnost ar-hetipskoj matrici izraLenoj drevnim mitom o hraniteljskom boZan-stvu. U naudncrj verziji, nekada5nji teolo5ki slojevi pride o zemljikao Zivom organizmu zamenjeni su autoritetom biohemije. Sa toggledi5ta, na5a planeta je postepeno stvorila i sada odrZava samo-reguliSuie okruZenje, ona ne samo Sto omoguiuje Zivot svojihdelova, nego je i sama Ziva.

2s John Rod-on, ,,The Liberation of Nature?" Inquiry 20, Spring 1977;Nash :152

26Paul W. Taylor,RespectJbr Nature: ATheory oJ Environmental Ethics,Princeton N.J., 1986:270-288

27 Ju.", Lovclock and Sidney Epton, ,,Tlhe Qucst tbr Gaia" , New Scientist6, Feb.1975; Jamcs Lovelock,Gaia: A New Look at Life on Earrlr, New York1979; Primena ovc hipotezc moZe se naii u: Peter Russel, Zfte Global Brain:Speculations on the Evolutionary Leap tu Planetary Consciousness, Los Angeles,1983; Nash:15'7

><

F4J)t

:-t!

N

Ju

5 6 5 7

El

zLuEa

Iz te perspektive, individualna biia i vrste, kao Sto je dovek,predstavljaju za zemljl isto Sto su ielije i organi za telo - delovinedeljive celine. Etika okruZenja pridaje vrednost celoj zemlji, jersmatra da je ispravno vrednovati ceo organizam a ne r'jegove poje-dinadne delije. Ljudi su, kao 'moZdane ielije zemlje', sposobni nasamoogranidenje i uskladivanje sa biiem-zemlje kome pripadaju.Prema tome, zemlja ima osobine koje zahteva tradicionalna etika:svest, ose6anje bola i interes za svoju dobrobit i njena prava kaonad-bi6a, primarna su u odnosu na biia nastanjena na njoj.

Biocentridne vrednosti apeluju na interes dovedanstva daprihvati ekolo5ki vid etidke globalizacije i deluje u skladu s njim.Teodor Ro5ak je pisao o pravima planete izvedenim iz personifi-kovane Majke Zemlje. Ni5ta ne treba iskljudivati iz etike jer sveSto postoji deo je istog kosmidkog biia. Etika okruZenja je sredstvoplanete da za5titi sebe, kao i nas same. Izbiocentrizma izvedenauniverzalna etidka filozofi.ja tvrdi da je celina valnija od bilo kognjenog dela.

Prihvatajudi 'hipotezu Gaia' neki autori smatraju da je orga-nizamZemlje sposoban da se odisti od destruktivnih elemenata,kao Sto se jednostavniji organizmi bore protiv otrova koji ugroZavajunjihovu ravnoteZu. Po njihovoj zamisli Gaia moZe udiniti da desfuk-tivna ljudska vrsta uni5ti samu sebe posredstvom nuklearnog oru1ja.Kao Sto ne postoji ielija odvojena od organizma, t$l ne postojibi6e izvan konteksta okruZenja i zato treba stalno imati na umuneodvojivost individualnog interesa od globalnog interesa celine

Borci za prava Zivotinja optuZuju biocentridni holizam zatotalitarizam koji Zivote individua podreduje ekosistemu, planeti iuniverzumu .Zrtvovanle individua zajednici, grupi ili naciji-drZavisuprotno je duhu liberalne tradicije prirodnih prava koja je iniciralapokret za oslobodenje Zivotinja, zato on nuZno zastupa intrinsidnuvrednost individua. Medutim, pro5irenje priznanja prava od ljudina Zivotinje zavr5ava u odricanju intrinsidne vrednosti 'nesvesnih'

ili 'neosetljivih' biia kao Sto su po njihovom mi5ljenju Sume, pla-nine, reke...

Konceptualni krug bi6a kojima se pripisuje intrinsidna vred-nost pro5iren je moZda previ5e naglo tako da izgleda da ve6i deodoveianstva ima probleme sa tim da to shvati i prihvati. U istorijizapadne civilizacije previ5e dugo su prava imali samo neki ljudi.U odnosu na duZinu te istorije tek nedavno je povedena borba da

prirodno pravo na Zivot, slobodu i ostvarenje sopstvenog puta kasre6i dobiju i ostali - najpre svi ljudi, zatim Zivotinje, pa svi ne-l judi . . .

Krug kandidata koje je trebalo uzeti u obzir postao je tolikoveliki da je na kraju doveo u pitanje legitimnost prvobitnih, indi-vidualnih komponenata. Radikalnost etidkog poduhvata prouzrok-ovala je zanemarenje uloge individualnog Livota za opstanak,raznovrsnost i integritet ekosistema. Zaboravljeno je da poni5tenjevrednosti individue poniStava i sam smisao prava.

Medutim, granice tradicionalne liberalne filozofije ipak supomerene zahvaljujudi ekoloSkoj etici koja je otkrila nov horizontsmisla globalizacije. Postalo je jasno da nema individualnog bla-gostanja van okruZenja koje je stvorilo i odrZava individualni Zivot.U tom smislu se moZe shvatiti biocentridna etika: kao globalnopro5irenje liberalnog vrednovanja individualnog Livota na biofi-zidku matricu. Taj novi stadijurn evolucije etike moZe se smatratipozitivnim ekoloSkim aspektom globalizacije.

Negativni aspekti globalizacije, ekolo5ki kao i kulturni, naZalost, postoje paralelno. Da bi se oni umanjili i da bi se ostvarilokvalitativno pobolj5anje uslova Zivota, potrebno je dovesti u vezuprirodni i istorijsko-kulturni svet, jer to su sfere kojima ljudskavrsta simultano pripada. Etika okruZenja nas udi da postoje op5teprihvatljiva nadela. Jedno takvo nadelo, kao Sto je odgovornost,moZe da omogu6i da se odrede tadke harmonizacije ljudske logikesa logikom Zivota, a tu je filozofska antropologija prozvana daodredi konstitutivnu prirodu ljudskih biia u beskrajnoj raznovrsnos-ti prirode.

Literatura:

Capra, Fritjof . Tao fizike , 1989. Opus, Beograd; ,,Deep Ecology: A NewParadigm", Earth Island Journal 2,Fall 1987.

Lovelock, Janes. Gctio: A New Look at Life on Earth,New York 1979.Jinghseng, Wet.,,Beware of 'Asian Values"', Transitions, Vol.5, No.1l,

November 1998.Midgley, Mary. Animals and Why They Matter, Athens, Ga. 1983.Nash, Roderick Fraizer. The Rights of Nature: A History of Environmental

Ethics,The University of Winsconsin Press, 1989.

x

*l)

n

;fL

oN

LL

5 8

El

zLuEa

Iz te perspektive, individualna biia i vrste, kao Sto je dovek,predstavljaju za zemljl isto Sto su ielije i organi za telo - delovinedeljive celine. Etika okruZenja pridaje vrednost celoj zemlji, jersmatra da je ispravno vrednovati ceo organizam a ne r'jegove poje-dinadne delije. Ljudi su, kao 'moZdane ielije zemlje', sposobni nasamoogranidenje i uskladivanje sa biiem-zemlje kome pripadaju.Prema tome, zemlja ima osobine koje zahteva tradicionalna etika:svest, ose6anje bola i interes za svoju dobrobit i njena prava kaonad-bi6a, primarna su u odnosu na biia nastanjena na njoj.

Biocentridne vrednosti apeluju na interes dovedanstva daprihvati ekolo5ki vid etidke globalizacije i deluje u skladu s njim.Teodor Ro5ak je pisao o pravima planete izvedenim iz personifi-kovane Majke Zemlje. Ni5ta ne treba iskljudivati iz etike jer sveSto postoji deo je istog kosmidkog biia. Etika okruZenja je sredstvoplanete da za5titi sebe, kao i nas same. Izbiocentrizma izvedenauniverzalna etidka filozofi.ja tvrdi da je celina valnija od bilo kognjenog dela.

Prihvatajudi 'hipotezu Gaia' neki autori smatraju da je orga-nizamZemlje sposoban da se odisti od destruktivnih elemenata,kao Sto se jednostavniji organizmi bore protiv otrova koji ugroZavajunjihovu ravnoteZu. Po njihovoj zamisli Gaia moZe udiniti da desfuk-tivna ljudska vrsta uni5ti samu sebe posredstvom nuklearnog oru1ja.Kao Sto ne postoji ielija odvojena od organizma, t$l ne postojibi6e izvan konteksta okruZenja i zato treba stalno imati na umuneodvojivost individualnog interesa od globalnog interesa celine

Borci za prava Zivotinja optuZuju biocentridni holizam zatotalitarizam koji Zivote individua podreduje ekosistemu, planeti iuniverzumu .Zrtvovanle individua zajednici, grupi ili naciji-drZavisuprotno je duhu liberalne tradicije prirodnih prava koja je iniciralapokret za oslobodenje Zivotinja, zato on nuZno zastupa intrinsidnuvrednost individua. Medutim, pro5irenje priznanja prava od ljudina Zivotinje zavr5ava u odricanju intrinsidne vrednosti 'nesvesnih'

ili 'neosetljivih' biia kao Sto su po njihovom mi5ljenju Sume, pla-nine, reke...

Konceptualni krug bi6a kojima se pripisuje intrinsidna vred-nost pro5iren je moZda previ5e naglo tako da izgleda da ve6i deodoveianstva ima probleme sa tim da to shvati i prihvati. U istorijizapadne civilizacije previ5e dugo su prava imali samo neki ljudi.U odnosu na duZinu te istorije tek nedavno je povedena borba da

prirodno pravo na Zivot, slobodu i ostvarenje sopstvenog puta kasre6i dobiju i ostali - najpre svi ljudi, zatim Zivotinje, pa svi ne-l judi . . .

Krug kandidata koje je trebalo uzeti u obzir postao je tolikoveliki da je na kraju doveo u pitanje legitimnost prvobitnih, indi-vidualnih komponenata. Radikalnost etidkog poduhvata prouzrok-ovala je zanemarenje uloge individualnog Livota za opstanak,raznovrsnost i integritet ekosistema. Zaboravljeno je da poni5tenjevrednosti individue poniStava i sam smisao prava.

Medutim, granice tradicionalne liberalne filozofije ipak supomerene zahvaljujudi ekoloSkoj etici koja je otkrila nov horizontsmisla globalizacije. Postalo je jasno da nema individualnog bla-gostanja van okruZenja koje je stvorilo i odrZava individualni Zivot.U tom smislu se moZe shvatiti biocentridna etika: kao globalnopro5irenje liberalnog vrednovanja individualnog Livota na biofi-zidku matricu. Taj novi stadijurn evolucije etike moZe se smatratipozitivnim ekoloSkim aspektom globalizacije.

Negativni aspekti globalizacije, ekolo5ki kao i kulturni, naZalost, postoje paralelno. Da bi se oni umanjili i da bi se ostvarilokvalitativno pobolj5anje uslova Zivota, potrebno je dovesti u vezuprirodni i istorijsko-kulturni svet, jer to su sfere kojima ljudskavrsta simultano pripada. Etika okruZenja nas udi da postoje op5teprihvatljiva nadela. Jedno takvo nadelo, kao Sto je odgovornost,moZe da omogu6i da se odrede tadke harmonizacije ljudske logikesa logikom Zivota, a tu je filozofska antropologija prozvana daodredi konstitutivnu prirodu ljudskih biia u beskrajnoj raznovrsnos-ti prirode.

Literatura:

Capra, Fritjof . Tao fizike , 1989. Opus, Beograd; ,,Deep Ecology: A NewParadigm", Earth Island Journal 2,Fall 1987.

Lovelock, Janes. Gctio: A New Look at Life on Earth,New York 1979.Jinghseng, Wet.,,Beware of 'Asian Values"', Transitions, Vol.5, No.1l,

November 1998.Midgley, Mary. Animals and Why They Matter, Athens, Ga. 1983.Nash, Roderick Fraizer. The Rights of Nature: A History of Environmental

Ethics,The University of Winsconsin Press, 1989.

x

*l)

n

;fL

oN

LL

5 8

Rotschild, Joan. e