ekonomika

Visoka turistika kola strukovnih studija, Beograd

Visoka turistika kola strukovnih studija, Beograd

EKONOMIKA TURIZMA

Osnovni vidovi turizma u Srbiji (planinski turizam, planina Tara)dr Maja osi, profesor

Jovana Milosavljevic 276/2014 Arsenovi Milica 88/2014Beograd 2015UVOD

Ovim seminarskim radom, prikazacu vam jedan od osnovnih vidova turizma u Srbiji, planinski turizam, odnosno turizam planine Tare bisera Zapadne Srbije.Ciji raznovrsni nacionalni park sadrzi mnogo biljnih i zivotinjskih vrsta.Podruje Nacionalnog Parka Tara i Kanjon reke Drine se nalaze na privremenoj UNESCO listi svetskog prirodnog naslea.U Nacionalnom Parku Tara se nalaze dva arheoloka nalazita srednjovekovnih kamenih nadgrobnih spomenika - steaka, Mramorje i Bagrua, koji verovatno potiu iz 14. i 15. veka. Lokalitet Mramorje predstavlja jednu od najznaajnijih i najbolje ouvanih nekropola u Srbiji i pod zatitom je kao spomenik kulture od izuzetnog znaaja. Na prostoru turistike regije Zapadna Srbija obeleeno je 15 biciklistikih ruta, ukupne duine oko 400 km za ljubitelje prirode i aktivnog odmora. Na ovaj nain, markiranim stazama spojene su turistike destinacije, a turistima i lokalnom stanovnitvu omogueno je da izaberu stazu prema svojim fizikim mogunostima, znamenitostima i turistickim atrakcijama koje nameravaju da posete.Planinski turuzam ima ogroman potencijal u Srbiji. Preko 50% teritorije Srbije je brdsko-planinski teren, a svi najvei planinski centri su na nadmorskoj visini od 1000 do 2500 metara, to pogoduje brzoj klimatizaciji gostiju razliitih afiniteta. Najvei i najposeeniji planinski centar Srbije, a ujedno i nacinalni park je Kopaonik. Kopaonik ima najvei broj staza za zimske sportove i sportskih terena pa velik broj sportskih ekipa i reprezentacija tu dolazi na visinske pripreme i leti zimi. Na planini Zlatibor posetioci mogu uivati u etnjama nezagaenom prirodom, vonji bicikla i peaenju po planinskim stazama, skijanju... Za malo ozbiljnije avanturiste, planina Tara nudi ekstremno planinarenje ili planinski biciklizam. U nacionalnom parku Tara posetioci mogu da posmatraju divljinu, biljke i ivotinje, pa ak i njihove tragove kretanja po ovim stanitima. Planina Tara nalazi se u zapadnoj Srbiji i jedna je od retkih oaza netaknute prirode. Ukupna povrina planine Tare je 183 km2 , a prosena visina je 1200 m. Podruje Nacionalnog Parka Tara zauzima prostor od 19.175 hektara. Na podruju NP Tara postoji znaajan broj zatienih vrsta (ukupno 1100 vrsta viih biljaka , od kojih je najpoznatija Panieva omorika) i ivotinjskih vrsta (ukupno oko 170 vrsta ptica, oko 53 vrste sisara...Na pocetku cu se zadrzati na geografskom polozaju i klimi.Najveca 2 problema po meni su zagadjivanje sredine odlaganjem smeca i ucestali poari na ovom podruju jer pojedinci na taj nain dolaze do velikih dobitaka prodajom drvene grae ali istovremeno ova dva naina prave ogromnu tetu za samu planinu i biljke i ivotinje.1 Planina TaraTara se nalazi u zapadnom delu Srbije i pripada unutranjem pojasu Dinarida i zauzima povrinu od 183 km2. Duina Tare je je 50 km, a irina 22 km i ima prosenu nadmorsku visinu od 1200 m. Najvii vrh je Kozji rid sa 1591 m. Pripada grupi podrinjskih planina i ima sloenu geoloku prolost i raznoliku petrografsku grau. Na Tari je obeleeno 18 planinarskih staza sa ukupnom duinom od 120km. Za korienje ovih staza preporuuje se korienje planinarskih mapa do kojih se moe doi na informativnim punktovima u Parku.Projektom TAROCIKL definisano je 27 biciklistikih staza duine oko 420km i otvorena vrata novoj vrsti turizma, bez tetnih posledica1.1Poloaj planine TarePoloaj planine Tare predstavlja povoljan uslov za razvoj turizma, jer omoguava raznovrstan sadraj turistikog boravka, odnosno posetu veem broju turistikih lokaliteta. Po bogatstvu i raznovrsnosti turistiih vrednosti, ekoloki ouvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom od 800-1500 m, pogodni tereni za zimske sportove, bogat i raznovrstan biljni i ivotinjski svet, blagotvorna klima, Drina sa vetakim jezerima Zaovine i Peruac, daju ovoj planini veliku turistiku vrednost to je ini konkurentnom u odnosu na Zlatibor i druge planine. Tara ima povoljan poloaj prema komplementarnim turistikim vrednostima u neposrednoj okolini: Uicu, Mokroj Gori, Viegradu sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, koji privlae izletnika kretanja turista stacioniranih na Tari u cilju zadovoljenja obrazovno-kulturnih potreba i bogatijeg sadraja i boravka. Tara ima odlinu predispoziciju za odrivi turizam, koji predstavlja svaki turizam koji donosi minimalni uticaj na ivotnu sredinu i kulturnu batinu, ali u isto vreme dovodi do ekonomskog razvoja lokalne zajednice.Razueni reljef Tare je pogodan za turistiku izgradnju, jer postoje dobri uslovi za lociranje turistikih objekata. Na mestima blagih padina, prevojima i erozionim proirenjima, postoje lokaliteti koji su veoma osunani i zaklonjeni od vetrova.Tokom zimskog perioda povoljni su uslovi za sankanje, nordijsko, poetniko skijanje. Mogunosti alpskog skijanja su ograniene zbog visinske razlike od svega 400 m i duine staza koje ne prelaze ni 2 km.Najkvalitetniji skijaki tereni su u reonu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 m. Duina staze je od 3 do 5 km. Reljef Tare ima pogodna rekreativna svojstva, jer mali nagibi pogoduju etnji, jahanju, razliitim sportskim igrama, korienju trim staze i slino.Tara je od 13.jula 1981.god. Nacinalni park proglaena od strane Narodne skuptine SR Srbije i ohuhvata 19.175 ha.Briga o najlepoj planini Zapadne Srbije 1981 god. poverena je JP Nacionalni park Tara. On pokriva povrsinu od 19200 ha. Pretpostavlja se da su trijaski krenjaci, na severnim stranama Tare u tercijeru bili obala Panonskog mora. Zbog povoljne klime i zabaenosti na Tari je opstao relikt i endemit balkanskog poluostrva Panieva omorika, kao i mnogi drugi spomenici prirode, blago reeno ivi fosili. Tara je uglavnom izgradjena od krenjaka, prosene nadmorske visine 1000-1200m. Najvia kota je Kozji Rid 1591m a najnia kota 291m odnosno visina jezera Peruac. Reka Vrelo je najjae krako vrelo u N P ija se voda uliva u Drinu posle tano 365m. 1.2 Klima i bio svetKlima je izrazito planinska, leta svea,a zime hladne sa dosta snega. Kie su najee u maju. Najsuvlji meseci su jul i avgust, jesen je sunana i toplija od prolea.NP Tara je 80% podruje umskih ekosistema. Otkrivene su 34 umske i 19 livadskih zajednica.75% su meovite sastojine smre, jele i bukve. Pored Panieve omorike znaajne su i meija leska,tisa, boikovina, jeremiak, dervenski razliak, bour, paprat rebraaOd 53 vrste sisara koliko ih je zabeleeno na Tari, najatraktivniji su mrki medved, divokoze koje na Tari ive i na 290mnv. Od 135 vrsta ptica 43 su selice, a posebno se istiu i najugroenije vrste poput orlova, sokolova i drugih istaa prirode.U umama Tare postoji vie od 251 vrste gljiva, od kojih su 3 otrovne. Jedna od njih je Zelena pupavka najopasnija gljiva Evrope.Ribolov na vodama kojima gazduje NP Tara predstavlja pravo uivanje. Ove vodotokove nastanjuje oko 40 vrsta riba (mladica, lipljan, som, aran, mrena.jez). U umama Tare ima oko 40 medveda, 300 divokoza, 320 srna i oko 40 divljih svinja. Dozvolu za lov, vodie i transport divljai na druga podruja,odobrava Sluba za zatitu i unapreenje lova i ribolova JP Nacionalni park Tara.

2 Istorijski Spomenici 2.1 Srednjovekovni Istorijski SpomeniciPodruje NP Tara obiluje arheolokim nalazitima koja datiraju od neolita do srednjeg veka. Poznate su neke nekropole - steci u Perucu, ostatci srednjevekovnog utvrenja Solotnik i manastir Raa, zadubina kralja Dragutina Nemanjia iz 13-og veka Ovaj manastir je uukan na jednom prelepom mestu, u podnoju ove planine, u dolini reke Drine. Manastir Raa, poznat je i po tome to je u njemu, za vreme esnaestog i sedamnaestog veka, bila oformljena raanska preprisivaka kola, ali i po dvojici kaluera koji su postali poznati po svojim knjievnim delima, po Kiprijanu i Jeroteju..Arheoloki lokalitet Maramorje je nekropola sa stecima koja je nominovana za UNESCO-vu Listu svetske kulturne batine. Nalazi se u centru Peruca, 12 km zapadno od Bajine Bate, pored puta za jezero Peruac i Nacionalni park Tara. U selu Rastite postoje dva groblja sa srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima-stecima. Oba mesta su evidentirana pod imenom Mramorje i nominovana za UNESCO-vu Listu svetske kulturne batine. Na groblju u zaseoku Uroevina evidentirano je 38 steaka. Nalazi se u NP Tara, oko 23 km jugozapadno od Bajine Bate, i oko 7 km od Peruca. Solotnik,u narodu poznat kao Kulina Proklete Jerine,je utvrdjenje koje se nalazi na strmim i nepristupanim liticama iznad izvora reke Solotue.Pretpostavlja se da ga je sagradila Jerina, ena ura Brankovia, na ostacima Keltskog utvrdjenja.Kadinjaca spomenik borcima iz 2 svetskog rata koji su 29 novembra 1941 stradali protiv brojano nadmonijeg neprijatelja.2.2 Mitovi i Legende

Po staroj legendi bog Tar, zaljubljen u lepotu ovih predela, odlucio je da ovde provede svoj Boanski zivot, po njemu je i planina dobila ime.

Prirodni rezervat Crveni potok se nalazi na visoravni Mitrovac u sredinjem delu Nacionalnog parka Tara. Naziv je dobio po tome to kroz njega protie potok koji se u svom gornjem toku razliva preko zemljita sastavljenog od crvene ilovae tako da u vreme jaih padavina dobija crvenu boju. Rezervat je obrastao meovitom umom smre, jele, jove i Panieve omorike. Do proglaenja rezervata na lokalitetu Crveni potok nije bilo intenzivnije ekspolatacije uma zbog toga je ovde ouvana uma praumskog tipa.

Lokalitet TEPIH LIVADA je deo umo tresave u sreditu rezervata. Lokalitet je dobio naziv jer jo uvek nije u potpunosti obrastao tresavskom umom i zbog mekoe podloge usled ugibanja tresetnih slojeva.

Tresetite u prirodnom rezervatu Crveni potok je nastalo zadravanjem povrinske vode crvenog potoka usled nepropusne geoloke podloge. Nedostatak kiseonika, viak vode, kisela sredina i niske temperature onemoguile su raspadanje i dovele do taloenja neraspadnutih biljnih ostataka. U uslovima hladne i vlane klime na ovom stanitu uspevaju preteno biljne zajednice mahovine roda Sphagnum sp., bele mahovine, koja odumiranjem formira naslage belog treseta. Tresetite je poelo da se akumulira u postglacijalnom periodu, zavretkom Ledenog doba. Staro je vie hiljada godina i dalje raste oko 1mm godinje.

Prirodni rezervat CRVENI POTOK je prirodni objekat od izuzetnog znaaja za nauku. U tresetnim slojevima ovog rezervata sauvana su fosilizovana polenova zrna koja uvaju podatke o istoriji biljnog sveta, klimatskim promenama, uslovima stanita Tare i itave Srbije.

Vidikovci na Tari

Predivan pogled i ouvana priroda uinie da vam ipresivan prizor sa vidikovaca na Tari ostane duboko u seanju.

BANjSKA STENA dugo je nosila naziv Kozja stena, meutim ovaj vidikovac se nalazi na Banjskom toilu pa otuda i naziv Banjska stena. Banjsko toilo je bilo dugako 1100 m, od Banjske pa sve do Drine. Toilo je ustvari uvala, kao korito, i tuda su ljudi spustali seno i drva sve do Drine. Graa se sputala do jezera Peruac, gde je bilo splavite, i odatle se splavovima niz Drinu i Savu prevozila sve do Beograda. Banjska stena se nalazi 7 km, 1 h peaenja makadamom, od Mitrovca, na 1024 m nadmorske visine. Sa ovog vidikovca moe se videti HE Bajina Bata i srednji tok Drine sa svih sedam renih terasa. Vidik se prua sve do sela Baevci i planine Maljen. Zatim se moe videti brdo urevac, levo iznad jezera. Iznad urevca se nalazi Osat, odakle potiu uveni zidari-Osaani.Na jugo-zapadu se mogu videti Zvezda i plato Bourne na kome rastu tri vrste boura koje predstavljaju relikte i endemite Tare. U Bosni se vidi Bela kua u Suici, koja je u stvari bila lovaka kua. Tu je takoe stanite medveda.

BILjEKA STENA se nalazi u Zvezdi. Do ovog vidikovca se najlake stie od Peruca pored jezera, pa kroz Rastite i Sedaljku (mesto sa najmanje padavina na Tari, 596 mm godinje), zatim se nastavlja asfaltom do Predovog Krsta, pa makadamom 7 km i stie se na odredite. Biljeka stena se nalazi na samoj ivici kanjona i tu je stanite Panieve omorike. Od ivice vidikovca, i levo i desno, nalazi se Panieva omorika, kraljica Tare. Sa ivice se vidi izvorite potoka Nevelj, koji ini kanjon Grlca. Tim kanjonom se u prolosti graa sputala iz Zvezde do Drine. I sa Biljeke stene se moe videti plato Bourne, sa svoje tri reliktne vrste vrste boura. Iznad livada se vidi vrh Orlov vis, zatim zaliv Klotjevac, a iza brda u Bosni Zeleni Jadar, gde izvire reka Jadar. Levo od Klotjevca je Crvena zemlja i uveni rudnik Sase (ruda boksita). Na oko 1,5 km od Biljeke stene nalazi se Ravna Zvezda, gde je takoe hranilite za medvede. Na ivici platoa rukom moete dohvatiti vrhove omorika koje tu rastu.

BOROVO BRDO Vidikovac Crnjeskovo se nalazi na oko 30 min od hotela Omorika. Na tom mestuse nalazi spomen obeleje borcima raanske ete. Sa ovog vidikovca moete videti Bajinu Batu i manastir Rau. Naspram vidikovca se vide plato Sokoline i stene kanjona reke Rae koji je nastanjen divokozama i medvedima, i gde se gnezdi jedini preostali par Surog orla, koji predstavlja pravu retkost. Na levoj strani se vide kanjon reke Rae i Dervente. U kanjonu Rae, 1865. godine, Josif Pani je pronaao retku pticu puzgavac, koja nastanjuje samo taj deo Tare i jedan deo Istone Srbije.

2.3 Sportske manifestacijeNajpoznatija sportska manifestacija je Drinska regata koja se odrzava dugi niz godina. Stogodinje splavaranje niz reku Drinu prekinuto je izgradnjom hidroelektrana, pa su uveni drinski splavari morali su da napuste svoju reku i svoje zanimanje. U pokuaju da od zaborava otrgne barem deo ove tradicije, S.T.C. Bajina Bata svake godine organizuje Drinsku regatu na kojoj se, pored vie stotina razliitih plovila, nae i po nekoliko autentinih starih drinskih splavova od borovih debala. U stara vremena imala je ime Drinos, a narod joj je dao imena Zelenika i Zelenka (po zelenoj boji vode). Reka Drina opasuje Taru sa severozapadne i severne strane i predstavlja najvecu kontaktnu reku optine Bajina Bata u duini od 60 km. Drina se ubraja u najistije vodene tokove Srbije. U slavu starih splavara, koji su rekom Drinom prevozili grau, u julu svake godine odrava se Drinska Regata. Ove godine regata se odrava po 22. put. Zaplovie nekoliko pravih splavova, od tarskih etinara, ali i stotine amaca i raznoraznih originalnih plovila sa vie hiljada regataa.3 Smestaj i kapacitetiPlanina Tara smetaj

Planina Tara smestaj - pronaite povoljan smetaj na planini Tari! Nudimo vam povoljan smestaj na planini Tari. U ponudi su privatni smestajni kapaciteti, u sluaju da vas interesuju hoteli, pogledajte sekciju Tara hoteli. Klikom na neki od privatnih smestaja moete pronai dodatne informacije za konkretan apartman ili vikendicu na planini Tari. Takoe ukoliko vas interesuje precizna lokacija pogledajte tara planina mapa. Mapa ukljuuje i smestaj u Bajinoj Basti, pokraj reke Drine i jezera Peruac. Na sajtu moete pronai i prirodne atrakcije koje se nalaze na ovom podruju. Jedna od poznatih atrakcija Bajine Bate je kucica na Drini kao i endemit i reliktna vrsta na Tari, uvena Panieva Omorika. Smestaj na planini Tari je razvrstan po kategorijama i to redom:

Kaluerske bare ljivovica Sokolina ljivovica Zaovine OsluaKaluerske bare

Kaluerske bare predstavljaju najpoznatiju turistiku destinaciju planine Tara. Pripadaju jugo-istonom delu planine Tare i proarane su prelepim etinarskim umama. Na Kaluerskim barama su nalaze i poznati hoteli poput hotel Omorika, hotel Beli bor i depandans Javor. Pored hotela na Kaluerskim barama se nalaze divni privatni smestajni kapaciteti razliitih kategorija. Kaluerske bare smestaj kategorija sadri privatne apartmane i vikendice u kojima se moete odmoriti i pronai va deli mira.

ljivovica

ljivovica je naselje na planini Tari na putu od Kaluerskih bara ka Mitrovcu (oko 5km). Ovaj prostor je uglavnom nastanjen seoskim domainstvima ali predstavlja i svojevrsnu turistiku atrakciju zbog prirodnog rezervata Panieve Omorike. Na ljivovici postoje razni smetajni kapaciteti, Pogledajte ljivovica smestaj kategoriju ispod.

Sokolina

Sokolina Tara je mesto na planini Tari sa idealnim uslovima za razvoj zdrastvenog turizma. Pogodna klima i izuzetno ist vazduh doprinose potencijalnom razvoju turizma na ovom mestu. Ovaj kraj je pogodan za duge etnje i planinski biciklizam. Pogledajte i vidikovac Sokolarica sa koga se prua pogled na kanjon reke Rae.

Zaovine

Zaovine Tara - se nalaze na junom delu planine Tara, poznate su prvenstveno po jezeru Zaovine koje je pogodno kako za kupanje tako i za ribolov. Ukoliko ste zainteresovani pogledajte Zaovine Smestaj sekciju ispod. Smestaj je privatni.

Mitrovac

Mitrovac Tara - poznata po sjajnoj atrakciji (vidikovcu) Banjska stena sa koje se prostire nadrealan pogled ka kanjonu reke Drine i jezera Peruac. Takoe ovde se nalazi i prirodi rezervat crveni potok na kome se nalazi i lokalitet tepih livada. Pogledajte smestajne kapacitete na Mitrovcu - Mitovac smestaj

Oslua

Oslua Tara je mesto na planini Tari nedaleko od Mitrovca. Pogodno je za planinski biciklizan i duge etnje. Za ljubitelje adrenalinskih sportova ovde se nudi mogunost paraglajdinga. Pogledajte smetajne kapacitete - Oslusa smestaj

Reka Drina smetaj

Reka Drina je jedna od najlepih reka koja protie kroz Srbiju, nastaje spajanjem reke Pive i Tare kod epan polja. Drina je dugaka 346km i uliva se u reku Savu kod Sremske Rae. Reka Drina je veoma bogata ribom, neke od ribljih vrsta koje je nastanjuju su mladica, pastrmka, lipljen, skobalj, mrena i dr... Drina pripada vodama druge klase po binitetu, sto je svrstava u najistije vode u Srbiji. Reka Drina je sjajno mesto za odmor i oputanje, bilo da se odluite za pecanje ili kupanje na jezeru Peruac. Reka Drina smestaj - ukoliko elite da posetite i potraite odmor pokraj reke Drine, pogledajte privatni smetaj izgraen uz Drinu. Na Drini se nalazi i poznata turistika atrakcija kucica na Drini, napravljena iz istog entuzijazma ali je vremenom postala prepoznatljivost Bajine Bate.

Jezero Peruac smestaj

Jezero Peruac se nalazi na oko 12km od Bajine Bate. To je poznato turistiko naselje sa velikim kupalitem, restoranima, bazenima za decu, tuevima i dr. Peruac je poznat i po reci Vrelo (reka godina) koja je dugaka 365m sa brojnim malim slapovima. Na Perucu se nalazi i hotel Jezero kao i razni privatni smestajni kapaciteti , pogledajte - Peruac smestaj.

Bajina Bata smetaj

Bajina Bata je poznato turistiko mesto u zapadnom delu Srbije. Godinje u Bajinu Batu dolazi veliki broj turista da se odmori, pronae zabavu, poseti populane turistike manifestacije poput Drinske Regate, Most Festa, Dani Mladice i drugo ... Pogledajte Bajina Bata smestaj. Za ljude koji vole kampovanje ovde se nalaze i popularna kamp mesta od koji je jedno mini kamp Drina. 4 Usluni program Vojne Ustanove Tara

Hotel Omorika sa depandansom Javor i hotel Beli Bor ustanove Tara od 2010. godine posluje i hotel Breza u Vrnjakoj Banji.

Hoteli Omorika i Beli Bor nalaze se na Kaluerskim barama, najlepem delu planine Tare na nadmorskoj visini od 1060 metara.

Razvoj turizma na Tari poeo je jo pre Drugog svetskog rata, na Kaluerskim barama, gde je manastir Raa podigao prvi planinarski dom sa 60 leaja. Centralni higijenski zavod iz Beograda 1935. godine gradi klimatsko zdravstveno oporavilite za decu sa 16 viekrevetnih soba. Ovi objekti su porueni tokom rata.

U posleratnom periodu prvi je podignut hotel Tara sa 130 leaja, kraj puta Mitrovac Kaluerske Bare, a zatim motel Jeremiak, koji je sada u sastavu VU Tara. Nedavno je obnovljen, sada je u njemu restoran u nacionalnom stilu i bata.

U depandansu Javor, kapaciteta 50 leaja, je nacionalni restoran sa bogatom trpezom i muzikom uivo u veernjim asovima.

Nedavno je renoviran i nacionalni restoran Radmilovac, koji prua jedinstven izbor nacionalnih jela u prijatnom enterijeru i leti u jo prijatnijem hladu borova koji ga okruuju.

Za svoj rad VU Tara je dobila brojna priznanja od turistikih udruenja i organizacija, agencija i poslovnih partnera.

Prvo takvo priznanje, Srebrna pahuljica dobijeno je 1980. godine, zatim 1984. stie Turistiki cvet, a 2001.godine i Zlatno srce. Ove nagrade dodeljene su za organizaciju zimskog turizma, a Turistika Prizma za 2004 potvrdila je kvalitet kao sveobuhvatnu kategoriju za vrednovanje raznovrsnosti i nivoa ponuenih turistikih usluga.

Takoe, iste te 2004. ampioni zimskog turizma-nagradu je dodelio Meunarodni centar za razvoj turizma i ugostiteljstva SACEN International.

Direktor Jovan Mijatovi, proglaen je za menadera godine u hotelijerstvu i turizmu za 2006. godinu.

2007.godineI mesto i sveukupni pobednici na Proizvodnom i radnom takmienju ugostiteljskih i turistikih radnika Srbije u Vrnjakoj Banji,a na istom takmienju 2011.godine II mesto.

Vojna ustanova Tara dobila je specijalno priznanje Zlatno turistiko srce 2008 za primenu visokih standarda kvaliteta ISO 9000 i HACCP u ugostiteljstvu i turizmu. Nagradu dodeljuje Meunarodni centar za razvoj turizma i ugostiteljstva SACEN International.

2012.godine Zlatna plaketa, dobijena takoe od SACEN International.

Srpski sto posne hrane Peruac 2012. I mesto u ekipnom delu kao i prvu nagradu za raznovrsnost izloenih jela.Depandans Javor kapaciteta 40 leaja, posluje u sastavu hotela Omorika od kog je udaljen oko 100 metara i nalazi se u hladu borove ume. Gosti Javora koriste usluge ishrane i ostale dopunske sadraje u hotelu Omorika. Neobina arhitektura ini ovaj objekat jo privlanijim, dok je letnja terasa, odskora jo lepa i prostranija, u hladu borova, pravo mesto za predah tokom etnji planinom.

Slika 1: Depandans Javor

Izvor: http://www.hotelitara.mod.gov.rs/

Hotel Beli Dvor u okviru Vojne Ustanove Tara

Hotel je smeten u mestu zvanom Radmilovac na nadmorskoj visini od 1025 metara, udaljen od hotela ,,Omorika 4,5 km. Povezuje ih asfaltni put i ureena etna staza.

Raspolae sa 125 komforno opremljenih soba. Pored restorana, hotel ima i kafanu, dva aperitiv bara i diskoteku. Kongresna sala i nekoliko manjih sala su opremljene potrebnom audio-vizuelnom opremom za odravanje seminara, kongresa i savetovanja.

Beini internet je dostupan u centralnom holu hotela.

Pored hotela su dva ski lifta sa stazama pogodnim za kolu skijanja i rekreativno skijanje gostiju. Tu je i rukometno igralite, tri koarkaka terena i pomoni fudbalski travnati teren kao i dva teniska terena sa vrstom podlogom to na hotel ini idealnim mestom za organizovanje sportskih kampova.

Letnje uionice pored hotela se koriste kao uionice i radionice organizovanih kola i nastave u prirodi.

Poslednjih godina hotel Beli Bor je domain letnjeg boravka dece iz humanitarne organizacije Naa Srbija. Za potrebe te kole prijateljstva i boravka ostale dece na rekreativnoj nastavi, podignut je deiji Drven-grad, koji ini osam paviljona pogodnih za izvoenje kurseva, radionica i kulturno-zabavnih programa.

Slika 2: Hotel Beli Dvor

Izvor: http://www.hotelitara.mod.gov.rs/Hotel Omorika u okviru Vojne ustanove Tara

U najlepem delu planine Tare smeten je hotel ,,Omorika*** koji svojim sadrajima prua mogunosti za odmor, zabavu i rekreaciju.

Hotel je sa tri zvezdice i raspolae sa dva apartmana prezident,

osam apartmana,

156 komfornih soba.

Sve sobe su sa direktnom telefonskom linijom i TV aparatom-satelitski program.

Pored hotelskog restorana, na raspolaganju gostima je i banket sala, VIP salon, aperitiv bar, poslastiarnica, terasa, prodavnica suvenira, frizerski salon, salon lepote, ambulanta, biblioteka i niz drugih sadraja koji gostima boravak ine prijatnim. Brinui se da boravak bude prijatan, i u rekreativnim aktivnostima raznovrstan, hotel nudi sadraje kao to su: poluolimpijski zatvoreni bazen sa saunom, teretana, kuglana, stoni tenis, bilijar, salon igara za decu, internet cabinet, ambulanta, biblioteka. Beini internet je dostupan u holu hotela i svim salama. Nadmorska visina od 1059 metara, vrlo povoljni klimatski uslovi, veliki broj sunanih dana, etinarska uma i sportski tereni, garantuju dobre uslove za pripreme sportista u razliitim disciplinama. U neposrednoj blizini hotela je travnati fudbalski teren, trim staza duga 1900 metara sa sportskim spravam, 10 km ureenih etnih staza u borovoj umi, dva teniska terena i tereni za rukomet, koarku i odbojku kao i ski staza duga 300 metara pogodna za kolu skijanja. U hotelu se odrava veliki broj seminara, kongresa i savetovanja jer u svom sastavu ima kongresnu salu sa potrebnom audio-vizuelnom opremom i vie manjih sala za rad.

- U restoranu hotela Omorika svi obroci su na bazi vedskog stola: Doruak Ruak Veera

U ponudi su takoe:

Aperitiv bar Bazen Sauna Trim sala (teretana) i kuglana Ambulanta Biblioteka, Salon lepote, Frizerski salon i Deija sobarade prema istaknutom rasporedu i u sezoni.

Piknik hotela Omorikau letnjim mesecima u predivnom ambijentu borova nudi peenje sa ranja i kuvana jela iz zemljanih posuda.

Pratei sadraji u hotelu Omorika

Pored hotelskog restorana, na raspolaganju gostima je i banket sala, VIP salon, aperitiv bar, poslastiarnica, terasa, prodavnica suvenira, frizerski salon, salon lepote, ambulanta, biblioteka. Hotel nudi sadraje kao to su: poluolimpijski zatvoreni bazen sa saunom, teretana, kuglana, stoni tenis, bilijar, salon igara za decu, internet cabinet, ambulanta, biblioteka. Beini internet je dostupan u holu hotela i svim salama.

U neposrednoj blizini hotela je travnati fudbalski teren, trim staza duga 1900 metara sa sportskim spravama, 10 km ureenih etnih staza u borovoj umi, dva teniska terena i tereni za rukomet, koarku i odbojku kao i ski staza duga 300 metara pogodna za kolu skijanja.

U hotelu se odrava veliki broj seminara, kongresa i savetovanja jer u svom sastavu ima kongresnu salu sa potrebnom audio-vizuelnom opremom i vie manjih sala za rad.

Slika 3: Hotel Omorika

Izvor: http://www.hotelitara.mod.gov.rs/

Nacionalni restoran Javor u okviru hotela Omorika

Posluje u sastavu hotela Omorika od kog je udaljen oko 100 metara, kapaciteta do 120 mesta.

Nae ljubazno osoblje e Vas doekati u prijatnom ambijentu uz bogatu trpezu i muziku uivo u veernjim asovima. U restoran rado svrate i oni koji samo prolaze Tarom, a pogodan je kako za poslovne rukove tako i za veernji izlazak ili intimnije proslave.

Letnja terasa, odskora jo lepa i prostranija, u hladu borova, pravo je mesto za predah tokom etnji planinom.

Slika 4: Nacionalni restoran Javor

Izvor: http://www.hotelitara.mod.gov.rs/Nacionalna kua Jermiak

Nacionalna kua Jeremiak je jedan od prvih ugostiteljskih objekata na Tari, smeten na centralnom platou Kaluerskih Bara. Restoran i prelepa bata su u nacionalnom stilu i nedavno su obnovljeni.

Jeremiak je izuzetno prijatno mesto kako leti tako i zimi u ijoj se neposrednoj blizini nalazi i staza za sankanje. Tu je i samoposluga i vie prodajnih objekata, teniski tereni i veliki fudbalski teren.

Slika 5: Nacionalna kua Jermiak

Izvor: http://www.hotelitara.mod.gov.rs/Pikinik hotela Omorika kao deo uslonog programa Vojne Ustanove Tara

Piknik hotela Omorika u letnjim mesecima u predivnom ambijentu borova nudi peenje sa ranja i kuvana jela iz zemljanih posuda.

Na samo stotinak metara od hotela u borovoj umi u letnjoj sezoni svakog utorka i etvrtka piknik je otvoren za sve posetioce, a za organizovane grupe gostiju ugovaramo i posebne dogaaje.

Team Building program u okviru uslunog programa Vojne Ustanove Tara

Kao ustanova koja prua visok kvalitet usluge u ugostiteljstvu i turizmu, svoju uslugu proirili smo i sa Team building programima. U poslednje vreme veina kompanija uvodi Team building programe, sa ciljem da kroz timski rad, zabavu i edukaciju pobolja saradnju i meusobno potovanje zaposlenih. Na taj nain poveaju njihovu lojalnost i entuzijazam, a time direktno njihovu angaovanost i efikasnost. Posebno se kompanije odluuju za team building programe kada treba unaprediti komunikaciju izmeu sektora ili poslovnih jedinica, lake uklopiti zaposlene, prepoznati jake strane zaposlenih (liderstvo, preuzimanje inicijative), unaprediti produktivnost tima, unaprediti produktivnost tima, uveati zadovoljstvo zaposlenih radnim okruenjem. Zbog svojih kapaciteta, sadraja i prirodnog okruenja, boravak na Tari je idealna prilika za organizaciju ovakvog dogaaja. Nudi se kompletna logistika u organizaciji sledeih sadraja:

1. Edukacije tima po temama koje su interesantne ili ete izbor prepustiti nama, radionice su u jednoj od pogodnih sala, tehniki potpuno opremljenih.

2. Rekreativni program se izvodi u hotelu koji ima iroke mogunosti zadovoljenja ovih potreba (bazen, sauna, teretana, kuglana, stoni tenis, masaa, manikir, pedikir itd). Pored hotela su igralita za tenis, koarku, odbojku, fudbal, trim staza duine 1.900 metara sa potrebnim spravama, 10 km ureene etne staze i preko 120 km markiranih planinarskih staza od kojih su neke vrlo zahtevne. Moemo vam ponuditi nekoliko organizovanih rekreativnih programa razliitog nivoa i vremenskog perioda:

timske zabavne igre

orijentiring,

tracking vie pravaca razliitih duina od 4 do 20 km

savlaivanje kanjona Rae sa elementima alpinizma

trim staza sa obaveznim radom na preprekam

sportska takmienja na terenima kod hotela ili u hotelu (bazen, teretana, kuglana, st. tenis), paint ball,

izleti autobusom (po nac. parku Tara, u Mokru Goru, Peruac sa vonjom brodom ili spust amcima niz reku Drinu itd)

zabavni program je u nekoj od sala u hotelu, nacionalni restoran sa muzikom ili diskoteka (mogunost karaoke programa)

muziki program u nac. restoranu,

karaoke program

diskoteka bar

zabavne igre uz muziki programHotel Breza u okviru Vojne Ustanove Tara

Hotel Breza je jedan od najatraktivnijih hotelsko-ugostiteljskih objekata u Srbiji. Nalazi se u naoj najveoj i najpopularnijoj banji, kraljici srpskog turizma, tradicionalno najprivlanijem turistikom centru za odmor i rekreaciju, Vrnjakoj Banji.

Projektovan po najviim standardima modernog hotelijerstva, hotel je za 37 godina postojanja ugostio vie od 600.000 gostiju koji su ostvarili 2.850.000 noenja.Hotel Breza je najtraeniji i najpopularniji banjski objekat - u prolee u mirisu lipa uivaju uesnici mnogobrojnih skupova: kongresa, simpozijuma, radniko sportskih igara, u vrele letnje dane je idealno mesto za porodine godinje odmore obogaene raznovrsnim kulturno-zabavnim programima, topli jesenji dani privlae uesnike novih kongresa, festivala, seminara i sportskih susreta, Novogodinji termini su uvek ranije prodati, a u vreme zimskog raspusta iara na oblinjem Gou je spremna za nove goste i mnogobrojnu decu.

Reenjem Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja hotel je kategorisan satri zvezdice.

Hotel Breza se nalazi u najuem centru Vrnjake Banje, okruen cvetnim alejama i zelenim parkovskim povrinama, u neposrednoj blizini nadaleko poznatih termomineralnih izvora, za ija su svojstva znali jo stari Rimljani. Zanimljivostu u neposrednoj blizini hotela - Zamak kulture (300m), etiri termomineralna izvora (200-500m), Rimski izvor iz II veka (300m), tenisko igralite (200m), trni centar (300m), otvoreni olimpijski bazen (300m).

Vrnjaka Banja se nalazi na svega 230km jugozapadno od Beograda sa kojim je povezana dobrim saobraajnicama - autoput E5 Beograd-Kruevac i regionalni Kruevac-Vrnjaka Banja. Blii aerodromi su u Niu (130km) i Beogradu (230km).

Hotel Breza je dobitnik mnogih nagrada i priznanja, meu kojima su:

Banjski cvet '91- Turistika organizacija SrbijeNajbolji hotel u Srbiji- Turistika organizacija Srbije

Zlatna povelja '97- SACEN BeogradNajbolji hotel u SRJ- SACEN Beograd

Najbolji hotel 2001- TSC Vrnjaka BanjaNajbolji hotel u Vrnjakoj Banji- TSC Vrnjaka Banja

Zlatno turistiko srce '02- SACEN BeogradNajuspeniji ugostiteljski objekat u SRJ i Republici Srpskoj 2002- SACEN Beograd

Turistika prizma '03 za novi kvalitet u turizmu- LORIST 2003 Novi SadZlatna medalja '03- LORIST 2003 Novi Sadampion kvaliteta u grupi hoteli- LORIST 2003 Novi Sad

Slika 5: Hotel Breza u okviru Vojne Ustanove Tara

Izvor: http://www.hotelbreza.rs/hotel

Usluge u hotelu Breza

Hotel ima 152 sobe i 224 leaja (apartmani, jednokrevetne, dvokrevetne i 1/2+1 sobe). Sve sobe imaju TV (domai i satelitski kanali), moderna kupatila (duboke kade, bide), telefone sa direktnim biranjem. Od ukupnog broja soba polovina ima mini friider, a treina soba je opremljena mobilnim klima ureajem. Pogled iz soba na promenadu, banjski park ili planinu Go je neto ega ete se rado seati i dugo nakon odlaska iz Banje. Objekat ima est spratova sa dva moderna lifta (muzika i audio kontakt sa recepcijom). Gostima je na raspolaganju klimatizovani restoran sa preko 400 mesta za obedovanje. Osnovna usluga je polupansion (doruak-veera ili doruak-ruak). Za pansion je obavezna doplata. Doruak je na bazi vedskog stola a ruak i veera - klasino posluenje uz poslugu konobara po izboru iz dnevnog menija. Trenutke odmora gosti mogu provesti na terasi hotela, najlepoj u Vrnjakoj Banji, okruenoj zelenilom i cveem, poslastiarnici sa terasom i pogledom na banjsku promenadu, aperitiv baru uz veliki izbor domaih i stranih pia, kao i prirodno ceenih sokova i u kafani gde se serviraju specijaliteti domae i strane kuhinje.

Za dobru veernju zabavu brinu se renomirani orkestri sa raznovrsnim muzikim programom koji izvode u restoranu ili na terasi hotela. Od ostalih sadraja gostima sun a raspolaganju:

Sauna,

sala za stoni tenis,

letnja bata sa ankom i fontanom,

poslastiarnica sa terasom,

diskoteka za ekskurzije,

wireless,

igralite za decu.

Ponudu upotpunjuju prodavnica suvenira, moderan frizerski salon, veliki parking kao i zatvorena garaa.

Kongresni turizam u hotelu Breza

U toku godine u hotelu se organizuju brojni i raznovrsni skupovi (godinje oko 200 skupova) - simpozijumi, kongresi, seminari, sportski susreti, struna predavanja, slikarske kolonije i druge vrste grupnih poseta.Uesnicima ovih skupova su na raspolaganju vienamenske sale (od 50 do 300 mesta) - banket sala, mala sala, dnevna sala i glass sala. Hotel raspolae sa kompletnom tehnikom opremom za odravanje svih skupova (video bim, laptop i ozvuenje). Breza je najtraeniji objekat u Vrnjakoj Banji u oblasti kongresnog turizma.Nastava u prirodi, manifestacije i ekskurzije kao deo uslunog programa hotela Breza

Na osnovu dugogodinje uspene realizacije nastave u prirodi za decu od I do IV razreda osnovne kole, hotel "Breza" nudi smetaj u viekrevetnim sobama sa kupatilom i TV.Usluga je pansion sa uinom, a jelovnik je prilagoen uzrastu dece. Obezbeen je prostor za odvijanje nastave kao i prostor za zabavu. Fakultativno se organizuje i izlet do oblinjih zanimljivih kulturno-istorijskih spomenika.

U hotelu Breza se uz raznovrsne specijalitete kuhinje, bogat izbor pia i dobru muziku, veoma uspeno organizuju razne proslave - doek Nove godine, sveane veere, proslave roendana, krtenja, venanja, proslave mature i poslovni rukovi. Dobra organizacija posla i raznovrsna ponuda garantuju nezaboravan provod.Zainteresovanim gostima se organizuju posete kulturno istorijskim spomenicima u okolini - manastir Ljubostinja, zadubina kneginje Milice i kneza Lazara, manastir ia, zadubina kralja Stefana Prvovenanog ili manastir Studenica, majka svih srpskih crkava i zadubina Stefana Nemanje.

Takoe, u ponudi su izleti do planina Go i uvenog zimskog centra Kopaonik.

5 Klimatski tektonski Poremeaji tla i Delovanje ovekaU 2014 godini smo bili izloeni poplavama koje su nanile veliku materijalnu tetu jer je dolo do izlivanja reke Drine usled poveanja padavina to je takoe dovelo do pojave vie klizita i odrona na teritoriji Bajne Bate i drugih mesta na podruju Np Tare koji su doveli do tete na asfaltnim putevima kuama.U 2013 godini je dolo do poara na teritoriji Tare i pri tome je nainjena ogromna materijalna teta.Neki poari su namerno prouzrokovani da bi ljudi kasnije na tenderu kupili drva i lako doli do jeftine grae.Takoe tu je problem divljih deponija i odlaganja smea na teritoriji planine Tare od strane kampera turista koji na taj nain indirektno zagauju ivotnu sredinu.Za sva pogubna delovanja od strane ljudi smatram da treba uvesti ogromne drakonske kazne.Jer svi poremeaji koji se javljaju su posledica bezobrazluka od strane oveka koji je postao samoiv. , -, , , , .Sindikat lekara i farmaceuta nikog Doma zdravlja krenuo je u sakupljanje novane pomoi koja e biti poslata Bajinoj Bati.Lekari i farmaceuti Doma zdravlja Ni odluili su da izdvoje mesenu lanarinu koja se uplauje centrali Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i novac doniraju optini Bajina Bata, ugroenoj poplavama.- Nilije su ovog puta imale sree pa na grad nije stradao. Svesni smo da je to moglo i nama da se desi, a ovim gestom hoemo da pokaemo da smo u nesrei svi jednaki kae doktor Predrag Miljkovi, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta u nikom Domu zdravlja.Formirana je delegacija od 5 lanova Sindikata koji e lino odneti pomo u Bajinu Batu i upoznati se sa situacijom na terenu. Lekari nikog Doma zdravlja odluili su i da se jednokratno odreknu sume od po 1000 dinara mesene zarade, a taj novac e biti uplaen na raun Vlade Srbije za pomo najugroenijimZahvaljui angovanju ljudi i preduzea na teritoriji Tare i Zapadne Srbije teta je sanirana u veini delova.

Zakljuak

Planinski turizam je oblast koja je kod nas veoma uspesna i na kojoj moe jo dosta da se radi i unapredi.Povoljniji uslovi za nove turiste jo sportskih manifestacija poput Drinske regate i Pecanja na Drini i Perucu.Naravno ne smemo dozvoliti poplave i razne nepogode moramo ih spreiti na vreme.Na taj nain bi spreili materijalnu tetu i poremeaje samog reljefa.Jer mi uvek formiramo krizne timove i tabove kada Vrag odnese alu Tara je kao to sam ve napomenula jedna od najlepih turistikih destinacija sa 3 najmodernije skijake staze za rekreativce i najmlae sa prelepim kanjonom Drine razvijenim turizmom planinskim i seoskim u malim selima u podnoju planina,drinskom regatom,pecanjem ogromnim biljnim kulturnim i istorijskim nasleem.Po mom Linom miljenju potrebno je istraiti Nacionalni park Taru jer je prepun sa raznovrsnim biljnim i ivotinjskim vrstama.Ali naalost ovo je Srbija mi nemamo novca za novija modernija istraivanja i koristimo preanja istraivanja neka stara i po 12 godina od 2002 godine.Taru i sve planine treba staviti pod Zatitu Unesca i Drave i Ministarstva ivotne sredine jer ovek zavisi od prirode okoline i planina od svog prapostojanja a i mi u srbiji imamo 50% takvog reljefa s jedne strane ali opet sa druge nedovoljnu iskorienost resursa i planinskog turizma sa druge.Literatura:

dr Georgi Genov, Menadment hotelskih preduzea, Visoka turistika kola, Beograd, 2014.

ai K., Poslovanje hotelskih preduzea, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment,Beograd, 2014.

erovi, S., ( 2002. ): Menadment u hotelijerstvu, Univerzitet u Novom Sadu, departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematiki fakultet Kosar, Lj. (1993), Hotelijerstvo, Via Hotelijerska kola, Beograd

http://www.hotelitara.mod.gov.rs/ http://www.vizijadanas.com/tara2.html http://www.tara-planina.com/tara.html http://www.haoss.org/t2883p30-stare-srpske-price-mitovi-i-legende

HYPERLINK "http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Za-Bajinu-Bastu-od-niskog-Doma-zdravlja.sr.html" http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Za-Bajinu-Bastu-od-niskog-Doma-zdravlja.sr.html

HYPERLINK "http://www.tarasmestaj.rs/smestaj/" http://www.tarasmestaj.rs/smestaj/ http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:411375-Tara-Obozavaju-nocno-skijanje ai K., Poslovanje hotelskih preduzea, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment,Beograd, 2010. str. 25

ai K., Poslovanje hotelskih preduzea, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment,Beograd, 2010. str. 38.


Kosar, Lj. (1993), Hotelijerstvo, Via Hotelijerska kola, Beograd, str. 22.


http://www.hotelitara.mod.gov.rs/ (pristup: 26.11.2014.)



ekonomika

Documents