NAZIV ŠKOLE

SEMINARSKI RAD

Predmet: MAKROEKONOMIJA

EKONOMSKA EFIKASNOST INVESTICIJA

Mentor: Student:Prof. Br. Indexa:

mesto, mesec, godina.

SADRŽAJ:

1. Uvod.........................................………...........................................3

2. Pojam investicija................................................……….................6

3. Efikasnost investicija......................................................................7

4. Metode za ocenu efikasnosti investicija..........................................9

5. Struktura investicija......................................................................10

6. Literatura.......................................................................................12

2

UVOD

Proces razvoja jedne privrede temelji se na mogućnosti formiranja sredstava iz kojih se investira (ulaže) u pojedine privredne organizacije, odnosno njihove objekte, opremu i obrtna sredstva.

Na samom početku treba napraviti razliku između investicija i akumulacije.

Investicije obuhvataju sva izdvajanja iz godišnje proizvodnje u svrhu ulaganja, dok akumulacija predstavlja deo društvenog proizvoda odnosno novostvorene vrednosti tj nacionalnog dohotka, koji se koristi da bi se uložilo u svrhu proširenja proizvodnje tj. da bi seobezbedili materijalni faktori proizvodnje.

Mogućnost ulaganja pretpostavlja postojanje akumulacije, tj. stvorenih i odvojenih sredstava iz kojih se može podmiriti prosta i proširena reprodukcija (obnavljanje) sredstava.

Ovde se radi o zavisnosti između akumulacije, koja je nastala unutar nacionalnog dohotka, i investicija.

Pretpostavimo da razvoj privrede jedne nacije zavisi omogućnosti stvaranja većeg ili manjeg nacionalnog dohotka, a time i o mogućnostima za akumulaciju, koja obezbeđuje ulaganja u postojeća i nova sredstva.

Po Karl Marksu akumulacije su osnova ekonomskog rasta i stvaranja društvenog bogatstva.1

Ono što karakteriše investicije jeste korišćenje i izvora koji premašuju novostvorenu vrednost, kao i ostvarivanje proširene reprodukcije bez akumulacije.

Iako postoji funkcionalna veza između investicija i akumulacije, ono što ih razlikuje jest to što kod investicione potrošnje osnovna pitanja se odnose naobim istrukturu kao i ekonomske efekte investicija, dok je kod akumulacija težište na generatorima i metodama formiranja sredstava za proširenje materijalne osnove privređivanja.2

1 Karl Marks;2 Prof. dr Ivica Stojanović, Ekonomija, Megatrend Univerzitet - Beograd, 2005.;

3

Merilo za utvrđivanje prinosa svake novčane jedinice uloženih sredstava u određeni objekat jeste efikasnost (kapitalni koeficijent) i efektivnost investicija.

Efikasnost investicija je u stvari uticaj investicija na rast proizvodnje.

Kapitalni koeficijent predstavlja odnos između ulaganja u osnovna i obrtna sredstva i ostvarene proizvodnje.

Čime se dakle pokazuje koliko jedinica sredstava dolazi najedinicu proizvodnje.

Kapitalni koeficijent može da predstavlja različite odnose uzavisnosti od toga šta se podrazumjeva pod kapitalnim fondovima odnosno ostvarenom proizvodnjom.

U ekonomskoj literaturi poznat je prosečni i marginalni kapitalnikoeficijent. Prosečni kapitalni koeficijent predstavlja odnos između ukupnih kapitalnih fondova i društvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka.3

On pokazuje prosečnu proizvodnu efikasnost svake jedinice kapitalnih fondova.

Marginalni ili granični kapitalni koeficijent izražava odnos između investicija, tj. prirasta sredstava i prirasta proizvodnje (društvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka).

On je podesniji za ocenu efikasnosti investicija od prosečnog kapitalnog koeficijenta, s obzirom da porast kapitalnih fondova obuhvata aktivirane investicije.

Slabost prosečnih kapitalnih koeficijenata ogleda se u tome što ne odražavaju postojeće tehničko-tehnološke uslove.

Kapitalni koeficijent ne treba posmatrati kao stagnantnu veličinu, već kao veličinu koja se menja iz perioda u period, zavisno od razvoja proizvodnih snaga, napretka nauke i tehnike, investicione politike zemlje

3 www.wikipedia.org;

4

ili radne organizacije, stepena iskorišćenja

izgrađenih kapaciteta i dr.. Kada se govori o visini kapitalnih koeficijenata onda se može

istaknuti, da i niske i visoke kapitalne koeficijente nalazimo, kako u zemljama u razvoju i u srednje razvijenim zemljama, tako i u kapitalističkim i u socijalističkim zemljama.4

Niski kapitalni koeficijenti u državama u razvoju mogu da proizilaze iz neodgovarajuće privredne strukture, u prvom redu niskog nivoa tehničke opremljenosti rada i velikog učešća živograda u procesu proizvodnje, pa se tako sa relativno malim sredstvima postiče relativno velika vriednost proizvodnje.

U najrazvijenijim državama niski kapitalni koeficijentiukazuju da se radi o odnosima koje karakteriše visoka tehnička opremljenost rada, tehničko-tehnološki napredak i primena nauke i nove savremene tehnike i tehnologije, što utiče i na visoku produktivnost rada, kao i na visoku efikasnost uloženih sredstava, odnosno investicija.

Niska stopa ekonomske efikasnosti i društvene rentabilnosti bila je karakteristika investicija i investiranja u bivšoj Jugoslaviji u celom periodu od drugog svetskog rata pa do njenog raspada.

To, pored ostalog, na veoma uverljiv način potvrđuju i podaci izuporedne analize rasta društvenog proizvoda i efikasnosti investicija u osnovna sredstva, koje je za period od 1960. do 1980. godine, za bivšu Jugoslaviju i pet zemalja članica OECD (Grčka, Irska, Portugalija, Španija i Turska), sličnih strukturnih karakteristika, vršio A. Bajt.5

Naime prema utvrđenim podacima rast društvenog proizvoda u posmatranom periodu bio je u Jugoslaviji brži za 15,7 % od proseka

4 www.google.com;5 A. Bajt;

5

navedenih zemalja, ali je i učešće investicija u društvenom proizvodu bilo veći za 70,9 %.

Zato je stepen efikasnosti meren odnosom prosečnog rasta društvenog proizvoda i učešćem investicija u društvenomproizvodu iznosio u Jugoslaviji svega 64,2 % od proseka navedenih zemalja

Što znači da bi uz efikasnost investicija jednaku proseku navedenih zemalja društveni proizvod u tadašnjoj Jugoslaviji bio veći od stvarnog za 2,64 puta, a lični dohoci čak četiri puta od onih koji su realizovani.

Utvrđena neefikasnost investicija posledica je strukturalnih i funkcionalnih poremećaja koji su dugo bili prisutni u makroekonomskom sistemu, neekonomične i spore gradnje, investiranja u dupli Kapacitet, greška u izboru investicija, investiranja u različitu tehnologiju za istu vrstu proizvoda i dr..

Sve su to razlozi zbog kojih su brojne investicijeu bivšoj Jugoslaviji bile nerentabilne.

Zato su umesto postizanja skladnog razvitka uprocesu društvene reprodukcije imale suprotne efekte, tj. delovale su na narušavanje ravnoteže u privrednoj strukturi.

Otud su u proteklom razvojnom periodu ostvareniveoma visoki društveni troškovi razvoja.

Niska efikasnost investicija predstavljala jezapravo oblik krize socijalističkih zemalja koja, nažalost, nije zaobišla ni naš razvoj utemeljen na osnovama sistema socijalističkog samoupravljanja.

Prema tome, iako su investicije izuzetno visoke ipak u okviru njihove visine nisu postignuti zadovoljavajući rezultati, nego su, naprotiv, stvoreni neizbalansirani kapaciteti, pa se tako i nisu mogliobezbediti povoljniji uslovi za njihovo bolje korišćenje.

Promene u smislu postizanja veće ekonomske efikasnosti investicija moguće su tek kada se izvrše odgovarajuće promene u privrednom sistemu, a prie svega one koje se odnose na vlasničko prestruktuiranje privrede, čiji je proces u toku.

6

POJAM INVESTICIJA

Investicije su kompleksna društveno ekonomska kategorija.

Da bi smo shvatili pojam investicija, neophodno je prvo napraviti razliku između akumulacije i investicija.

Akumulacija je kategorija raspodele društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Ona je pretpostavka za ostvarivanje većeg nivoa društveno-ekonomskog razvoja.

Sa porastom nacionalnog dohotka stvara se pretpostavka za porast akumulacije.

Karl Marks je veliki deo svog naučnog opusa posvetio upravo akumulaciji. On je isticao da je akumulacija osnova ekonomskog rasta.6

Imanuel Volerstin konstatuje: ”kapitalisti liče na bele miševe sa dolapom, koji sve brže trče da bi još brže trčali”.

Takođe on ističe: ”beskonačna akumulacija kapitala koja je sama sebi svrha može prima facie da izgleda kao društveno apsurdan cilj”.7

Prema tome, akumulacija koja vodi porastu društvenog blagostanja i porastu kvaliteta života svakog građanina je potpuno opravdana,a ona koja dovodi do ogromnih socijalnih i ekonomskih razlika, po pravilu je kontraproduktivna.

Akumulacija je onaj deo novostvorene vrednosti koji se izdvaja za proširenu reprodukciju.

EFIKASNOST INVESTICIJA

Jedan od najvažnijih segmenata razvojne politike jednog društva je investiciona politika.

Putem nje se rešavaju sledeća pitanja:6 Karl Marks;7 Imanuel Volerstin;

7

- odnos pojedinih grana i sektora privrede, odnosno tempo i dinamika privrednog razvoja,

- regionalni razmeštaj proizvodnih snaga,- obim i dinamika rasta kako lične tako i svih drugih oblika

potrošnje,- obim i dinamika zaposlenosti,

- obim i struktura spoljno trgovinske razmene.8

Zadatak investicione politike je da obezbedi skladan razvoj čitavog društva kao i svih njegovih delova.

Za zemlju koja ulaze sredstva u razvoj, bilo privrede ili van privrede, izuzetno je važno tvrditi ekonomsku efikasnost investicija.

Ekonomski parameter putem kojeg se iskazuje efikasnost uloženih sredstava je kapitalni koeficijent.

Kapitalni koeficijent predstavlja odnos između uloženog kapitala i proizvodnje.

Postoji više vrsta kapitalnih koeficijenata. Najčešće se koristi prosečni kapitalni koeficijent a on pokazuje odnos između ukupnog kapitala i proizvodnje.

Prosečni kapitalni koeficijent pokazuje koliko jedinica kapitala dolazi na jedinicu proizvodnje.

Odnosno, on pokazuje proizvodni efekat uloženog kapitala.

Inverzni oblik kapitalnog koeficijenta je koeficijent efikasnosti.Marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos investicija prema prirastu proizvodnje.

U stvari on pokazuje koliko jedna jedinica investicija odbacuje jedinica proizvodnje.

U praksi se koriste istodobni marginalni kapitalni koeficijent i marginalni kapitalni kapitalni koeficijent sa vremenskim razmakom.

Istodobni marginalni koeficijent predstavlja odnos između investicija i prirasta proizvodnje u istom vremenskom periodu.

8 Prof. dr Ilija Rosić, Rast strukturne promene i funkcionisanje privrede, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2002.;

8

On ne uzima u obzir aktivizacioni period. Kod kapitalnog koeficijenta sa vremenskim razmakom uzima se u obzir aktivizacioni period, odnosno period koji je potreban da bi se investicije pretvorile u proizvodne fondove.

Neto kapitalni koeficijent predstavlja odnos neto investicija i porasta nacionalnog dohotka.

Veliki uticaj na kapitalni koeficijent imaju faktori institucionalne privrede.

Tu se pre svega misli na:

- karakter politickog sistema,- karakter privrednog sistema,- način fukncionisanja privrednog sistema,- način upravljanja razvojem,- ukuljučenost zemlje u međunarodne ekonomske odnose.

Pored navedenog visina kapitalnog koeficijenta zavisi od strukture investicije,odnosno učešća ekstatimnih i prerađivačkih grana u njihovoj strukturi.

METODE ZA OCENU EFIKASNOSTI INVESTICIJA

Y1 Y2 Yn Jn

V = -------- + ----------- + ... + ------------- + ------------ 1+R (1+R)2 (1+R)n (1+R)n

9

Efikasna regulacija podstiče:

• konkurenciju, • preduzetništvo i• Inovativnost.

STRUKTURA INVESTICIJA

Za zemlju i njen razvoj pored obima investicija izuzetno je važna i struktura investicija.

Posmatrajući strukturu investicija dolazimo do saznanja šta su bili prioriteti u razvoju određenog društva u pojedinim fazama razvoja.

U ovom delu rada značaj smo dali:

- ekonomskoj,- tehničkoj,

10

- reproduktivnoj strukturi investicija.9

Ekonomska truktura investicija je raspored investicija po privrednim sektorima.

Kako privredne sektore čini veći broj privrednih subjekata koji proizvode slicneroizvode, to možemo govoriti o prvom i drugom odjeljku-sektoru.

Znacaj i uloga privrednih sektora se menja u jednoj te istoj zemlji. Upravo ta raspodela investicionih sredstava, na nivou privrede, po privrednim sektorima, odnosno privrednim delatnostima čini globalnu strukturu investicija.10

U razvijenim velikim zemljama pri izboru globalne strukture investicija, spoljna trgovina neće biti na isti način tretirana kao kod malih nerazvijenih zemalja.

Tehnička struktura investicija je raspored investicija na:g rađevinske objekte, opremu i ostalo.

Građevniski objekti predstavljaju onaj deo fiksnog fondov koja omogućava da se normalno odvija proces proizvodnje.

Za razliku od njih oprema predstavlja fiksne fondove koji direktno učestvuju u procesu proizvodnje.

Iskustvo pokazuje da se tehnička struktura investicija u jednoj zemlji tokom njenog razvoja permanentno mijenja.

U tehničkoj strukturi investicija, na višem nivou razvoja privrede, privrede dolazi do izražaja rekonstrukcija i modernizacija postojećih kapaciteta kao i ugradnja najsavremenije tehnike.

Pod reproduktivnom strukturom investicija podrazumeva se učešće pojedinih izvora investicija u njihovoj reprodukciji.

Kao izvori reprodukcije javljaju se:

- nacionalni dohodak,- amorizacija i

9 Prof. dr Ilija Rosić, Rast strukturne promene i funkcionisanje privrede, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2002.;10 Prof. dr Ilija Rosić, Rast strukturne promene i funkcionisanje privrede, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2002.;

11

- inostrana sredstva.

Sredstva koja se izdvajaju iz nacionalnog dohotka služe za uvećanje osnovnih sredstava i poboljšanje njihovog kvaliteta su neto investicije.

Kad su u pitanju osnovna sredstva treba imati u vidu činjenicu da se njihova prosta reprodukcija odvija iz sredstava amortizacionog fonda.

U zemljama administrativnog načina upravljanja privredom amortizacija često nije bila dovoljna da obezbedi prostu reprodukciju osnovnih sredstava.11

LITERATURA

1. Prof. dr Ilija Rosić: Rast strukturne promene i funkcionisanje privrede;Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2002.;

2. Prof. dr Ivica Stojanović:Ekonomija;Megatrend univerzitet, Beograd, 2005.;

3. Prof. dr Zoran Randjelović:Nacionalna ekonomija;Ekonomski fakultet, Niš, 2008.;

4. Prof. dr Kosta Mihajlović:Regionalna stvarnost Jugoslavije (Ekonomika);Beograd, 1990.;

5. Prof. dr Časlav Ocić:11 Prof. dr Ilija Rosić, Rast strukturne promene i funkcionisanje privrede, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2002.;

12

Ekonomija regionalnog razvoja Jugoslavije;Ekonomski fakultet, Beograd, 1998.;

6. Prof. dr Nikola Čobeljić:Privredni razvoj i privredni sistem Jugoslavije;Savremena administracija, Beograd, 1989.;

7. Korišćenje Interneta; (www.google.com; www.wikipedia.org;);

13