Oporezivanje i efikasnost

Višak poreskog tereta

Povećanje cene kao reakcija na uvođenje poreza smanjuje tražnju i stvara distorziju ekonomskih odluka

Primer: porez na sladoled…

Višak poreskog tereta Gubitak blagostanja koji prevazilazi iznos poreskih prihoda. Naziva se i troškom blagostanja ili čistim gubitkom.

Primer: Potrošač ima fiksni prihod I, koji troši na ječam i kukuruz. Tržište funkcioniše u uslovima savršene konkurencije. Granični troškovi su konstantni.

Bez poreza vs. ad valorem vs. paušalni porez

2

Zašto je bitan višak tereta?

…Zbog vrednovanja koristi i troškova u javnom sektoru Ako 100 din. poreskih prihoda iz kojih se finansiraju javni

rashodi, stvara gubitak blagostanja od 120 dinara, onda je potrebno da korist od tog javnog rashoda bude najmanje 120 dinara.

3

Efekat poreza na budžetsko ograničenje

4

Ko

ličin

a k

uku

ruza

Količina ječma

E1

B1

C1

DF

A

Cb

Ca

Ba

i

Efekat poreza na strukturu potrošnje proizvoda

5

Ko

ličin

a k

uku

ruza

Količina ječma

E1

B1

C1

DF

A

Cb

Ca

Ba

E2

iii

G

Višak tereta poreza na ječam

6

Ko

ličin

a k

uku

ruza

Količina ječma

E1

B1

C1

DF

A

Cb

Ca

Ba

E2

iii

G

H

B3

M

I

Poreski prihodi

Ekvivalentna varijacija

S

Efekat paušalnog poreza

7

Ko

ličin

a k

uku

ruza

Količina ječma

E1

B1

C1

DF

A

iii

H

B3

M

I

Poreski prihodi

= Ekvivalentna

varijacija

Višak tereta - Zaključci

Svaki porez koji menja relativne cene stvara višak tereta …je neefikasan, pošto pojedinačnu korisnost smanjuje više nego što je

potrebno za namirivanje poreskih prihoda

Paušalni porez ne stvara višak tereta Efikasan je, pošto se pojedinačna korisnost smanjuje tačno za iznos

poreskih prihoda Zašto se ne koriste, ako su efikasni?

8

Zašto dolazi do viška poreskog tereta?

Uslov za Pareto efikasnost je

Kako je

gornji uslov je narušen.

9

MRSbc (1 tb )PbPc

MRTbc PbPc

MRSbc MRTbc

Proizvod sa savršeno neelastičnom tražnjom

10

C1

DF

A

Cb

Ca

B1 = B2

E2

i

ii

E1

J

B3

R

K

S

Ko

ličin

a k

uku

ruza

Količina ječma

Višak tereta u uslovima neelastične tražnje

Ako se tražnja za nekim proizvodom ne menja posle oporezivanja, znači li to da ne postoji ni višak tereta? Ne. Oporezivanje će dovesti do promene budžetskog ograničenja,

pa samim tim i do smanjenja potrošnje ostalih (neoporezovanih dobara).

To će ponovo uticati na promenu relativnih cena i narušiti uslove za Pareto efikasnost.

Dohodni efekat i efekat supstitucije

11

Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje

12

Količina ječma

Cena

ječm

a

a

Db

Sb

q1q2

ih

S’b

Pb

(1 + tb)Pb g f

d

Poreski prihodi

Višak poreskog tereta

Višak tereta = ½ ηPbq1tb2

Formula za višak tereta

A = ½ * širina * visina

= ½ * (di) * (fd)

fd = ∆Pb = (1 + tb) * Pb – Pb = tb * Pb

di = ∆q

η = (∆q/∆Pb)(Pb/q)

∆q = η(q/Pb)∆Pb

∆Pb = tb * Pb

∆q = η(q/Pb)*(tbPb) = η * q * tb

di = ∆q

A = ½(di)(fd)

= ½(ηqtb)*(tbPb)

= ½ * η * Pb * q * (tb)213

Šta nam govori formula za višak tereta?

η: Višak tereta je veći kada se porez plaća na dobro sa većom kompenzovanom cenovnom elastičnošću tražnje. Što je veća distorzija odluke o potrošnji, veći je i višak tereta.

Pbq1: Višak tereta raste sa početnim rashodima na oporezovano dobro.

tb2: Višak tereta raste srazmerno kvadratu poreske stope. Udvostručenjem poreske stope učetvorostručuje se višak tereta. Bolje je oporezovati veći broj proizvoda po nižoj stopi, nego manji broj

po višoj.

14

Višak tereta = ½ ηPbq1tb2

Višak tereta od subvencije

15

Usluge stanovanja

Cena

po

jedi

nici

us

luga

sta

nova

nja

m

Dh

Sh’

h2h1

uq

Sh

(1 – s)Ph

Ph

n o

r

Višak tereta

v

Višak tereta poreza na dohodak

16

Broj radnih sati

Zara

da p

o sa

tu ra

da

SL

L1L2

a

g(1 – t)w

wf i

h

Višak tereta

d

Višak tereta = ½ εwL1t2

Diferencijalno oporezivanje inputa

17

0 0’Sati rada u kući

Sati rada na tržištu

H*

w1w1

VMPhome

VMPmkt

(1 – t)VMPmkt

H1

ab

e

cd

w2

(1 – t)w2

Višak tereta = ½ (ΔH)tw2

Zarada

Zadatak 5 i 8. (str. 379)

U nastojanju da smanji potrošnju alkohola, država razmatra uvođenje poreza od 1$ na svaki prodati galon žestokog pića. (Taj porez bi plaćali proizvođači). Pretpostavite da kriva ponude žestokih pića ima nagib naviše i da joj odgovara jednačina Q = 30.000P (gde je Q broj galona žestokog pića, a P cena po galonu). Kriva tražnje za žestokim pićima jeste Q = 500.000 – 20.000P.

Nacrtajte skicu da biste prikazali višak tereta ovog poreza. Zatim matematički izračunajte višak tereta. Prikažite grafički višak tereta koji stvara jedinični porez od 1$.

Pretpostavite da svaki konzumirani galon žestokog pića stvara negativan eksterni trošak od 0,50$. Kako ovo utiče na višak tereta koji nastaje usled uvođenja jediničnog poreza na žestoka pića?

Zadatak 7. (str. 379)

Kapital angažovan u korporativnom sektoru oporezovan je po višoj stopi nego kapital angažovan u nekorporativnom sektoru. Analizirajte navedeni problem sa stanovišta viška tereta koji nastaje usled različitog oporezivanja kapitala. Pretpostavite da postoje dva sektora, korporativan i nekorporativan. Vrednost graničnog proizvoda kapitala u korporativnom sektoru, VMPc, izračunava se kao VMPc = 100 – Kc, gde je Kc količina kapitala u korporativnom sektoru, dok se vrednost graničnog proizvoda kapitala u nekorporativnom sektoru, Kn, izračunava na osnovu formule VMPn = 80 – 2 Kn, gde je Kn količina kapitala u nekorporativnom sektoru. U društvu ukupno postoji 50 jedinica kapitala.

Ukoliko ne postoje nikakvi porezi, koliko kapitala će biti u korporativnom, a koliko u nekorporativnom sektoru?

Pretpostavite da je na kapital angažovan u korporativnom sektoru razrezan jedinični porez po stopi od 6 dolara. Koliko je kapitala angažovano u svakom sektoru, posle uvođenja poreza? Koliki je višak tereta ovog poreza?

Domaći zadatak - br 7. (str. 358)

Pretpostavite da se porez na dohodak u nekoj zemlji obračunava po jedinstvenoj stopi od 5 odsto, a da se nikakav porez ne razrezuje na oporezivi dohodak veći od 50.000 $. Oporezivi dohodak sa svoje strane izračunava se tako što se dohodak pojedinca umanjuje za 10.000 $, odnosno, svi dobijaju olakšicu od 10.000 $. Kolike su granične i prosečne poreske stope za svakog od navedena tri radnika? (Procenite graničnu poresku stopu za sadašnji nivo dohotka svakog od njih.)

Radnik sa skraćenim radnim vremenom i godišnjim dohotkom od 9.000 $.

Prodavac u maloprodaji s godišnjim dohotkom od 45.000 $. Direktor neke reklamne agencije s godišnjim dohotkom od

600.000 $. Da li je taj porez progresivan, proporcionalan ili regresivan u

odnosu na dohodak?

Domaći zadatak

Vlada u cilju smanjenja fiskalnog deficita namerava da ostvari dodatne poreske prihode u iznosu od 10 mlrd dinara. Predstavnici jedne političke opcije zalažu se za to da se uvede opšti porez na dohodak građana po jedinstvenoj stopi. Ukupan godišnji dohodak građana iznosi 100 mlrd dinara, dok dohodak od kapitala (pq) iznosi 33 mrld dinara. Kompenzovana elastičnost tražnje za ukupne dohotke građana iznosi 0,3, dok kompenzovana elastičnost tražnje za dohotke od kapitala iznosi 1,5.

Izračunajte višak poreskog tereta (kao % poreskih prihoda) koji bi nastao u slučaju uvođenje ovog poreza?