ELEKTRONSKI DNEVNIK VASPITNOG RADA U DOMOVIMA UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA-KA DOMSKOJ PEDAGOGIJI USPEŠNIH

Milenko S. Stojnić DUSŠ, Sremska Mitrovica

1. FORMULACIJA PROBLEMA

1.1 Ekonomsko-pedagoški pokazatelji

U 56 domova učenika srednjih škola Srbije radi preko 350 vaspitača i stručnih saradnika. 1Osnovna bruto plata jednog vaspitača iznosi 42.493, 35 dinara.2 Mesečno izdatak za 350 vaspitača iznosi 14.872.672 dinara ili 183.613 evra.3 Godišnji izdatak iz budžeta Republike Srbije za finansiranje 350 vaspitača i stručnih saradnika iznosi 178.472.070 dinara. U isto toliko domova smešteno je 10.570 srednjoškolaca.4Roditelji i staratelji učenika uplaćuju participaciju 3000 dinara mesečno, a Republika dotira iz budžeta ishranu i smeštaj svakog učenika 12.350 dinara mesečno. To znači da se iz budžeta odliva za sve učenike 130.551.880 dinara ili 1.611.750 evra. Za 10 meseci, koliko vremenski traje školska godina ukupan izdatak iznosi 16.117.500 evra. Dodamo li tome izdvajanja sredstava za investiciono održavanje domova, uslovno milion evra5, možemo pretpostaviti da svake godine 20 miliona evra iz državnog budžeta odlazi na domove učenika.

Osnovni problem je nepostojanje jasnog i zvanično utemeljenog vaspitnog cilja za koji se izdvaja 2.203.359.evra. Nepostojanje jasnog vaspitnog cilja onemogućava formiranje domskog vaspitanja i obrazovanja kao oblika institucionalnog vaspitanja i obrazovanja. Samim tim ne može da se konstituiše domska pedagogija kao posebna nauka u okviru opšte pedagogije. Eventualna primedba da domovi ne postoje zbog vaspitanja i pedagogije, već obrnuto, vaspitanje u domovima zasnovano na pedagoškoj teoriji postoji zbog domova je izlišna. Zašto? Domsko vaspitanje danas postoji samo kao pretpostavka. U praksi se ostvaruje kao zbir individualnih vizija i pokušaja vaspitača da uspostave sadržaj vaspitnog rada. Individualizam govori o odsutnosti sistemskih rešenja. U pojedinim domovima i vremenskim intervalima individualizam potiskuje politički dogovor neposrednih subjekata vaspitnog rada (vaspitača, vaspitavanih, stručnih saradnika i direktora domova) ili pokušaj da se primene znanja i iskustva sa stručnih seminara. Nesistematsko vaspitanje je u protivrečnosti sa redovnom platom i redovnim dotacijama za smeštaj učenika. Fragmentarno ili parcijalno vaspitanje kazuje da ne postoje izgrađene relativno trajne i egzaktne veze između subjekata vaspitnog rada. A čim nešto nije egzaktno, onda je apstraktno, pa i voluntarističko. Koliko god da košta, voluntarizam je uvek skup. Za kontrolu realizacije domskog vaspitanja do sada nisu otkriveni adekvatni mehanizmi ili instrumenti. To ukazuje da je domsko vaspitanje van društvene i stručne kontrole.6 Nama se odliva godišnje preko 20 miliona evra, a da nismo u stanju da kontrolišemo opravdanost ulaganja tog novca. Postavlja se i drugo pitanje, kome to društvo poverava preko 10 hiljada dece?

Vaspitači mogu objašnjavati i opravdavati svrhovitost domova, ali ne mogu biti sigurni na svojim radnim mestima. Postojanje osnovnog problema preti da eliminiše potrebu za vaspitačima. Već sada se u Somboru na Pedagoškom fakultetu školuju generacije vaspitača za rad u srednjoškolskim domovima po trogodišnjem planu i programu visokog obrazovanja. Ako se zna da vaspitači koji rade u domovima, po aktuelnim rešenjima, moraju imati sedmi stepen stručne spreme postavlja se pitanje, da

1 Ovaj podatak je istinit ali nije zvaničan. Zašto? Tačna evidencija zaposlenih vaspitača i stručnih saradnika ne postoji. Postoji evidencija onih vaspitača i stručnih saradnika čije plate finansira Ministarstvo prosvete. Osim njih, u domovima rade i vaspitači čije plate se finansiraju iz drugih izvora. 2 Bruto cena rada (2.674,22 dinara) h koeficijent (15,89). 3 Kurs evra 81 dinar. Ovde treba napomenuti da u osnovnoj bruto plati nije unet radni staž vaspitača, eventualni prekovremeni ili noćni rad i sl. 4 Izvor informacije „Prosvetni pregled“, specijalni broj – „Konkurs za prijem učenika u ustanove za smeštaj i ishranu učenika za školsku 2006/2007. godinu“, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd, 2006. godine. 5 „U ovu svrhu u učeničke domove uloženo je u 2001. godini preko 64 miliona, u 2002. godini 77 miliona a u 2003. godini 125 miliona dinara...“ (Zbornik „Učenički i studentski standardjuče, danas, sutra“, str. 12, Ministarstvo prosvetee i sporta-Sektor za učenički i studentski standard, Beograd, 2004. godine). 6 Dok je vaspitanje bitno nosilo u sebi crtu ideološkog (vreme jednopartijskog sitema) bar prividno se ostvarivala kontrola kroz sistem socijalističkog samoupravljanja od strane političkih organizacija. Iako kontrola nije bila stručna, obavezivala je formalno vaspitače da se pridržavaju principa i ciljeva „marksističke“ pedagogije. Ukidanjem jednopartijskog sistema stručni nadzor je poveren republičkim nadzornicima. Dva nadzornika objektivno nisu mogli da kontrolišu domsku praksu na tako širokom prostoru. Poslednjih sedam godina i takav nadzor je praktično eliminisan.

li su „somborski“ vaspitači korak nazad u potvrđivanju „struke“. Takođe, ako ne postoji naučno verifikovano domsko vaspitanje, pa ni domska pedagogija, pitamo se, u kom pravcu i sa kakvim sadržajima se upoznaju i operišu budući vaspitači sa somborskog fakulteta. Drugi momenat koji ukazuje na potencijalnu mogućnost ukidanja potrebe za vaspitačima može doći u eventualnoj privatizaciji ovih ustanova. Privatizacija po svojoj prirodi predstavlja radikalan raskid sa tradicijom. Pogotovo sa onim pojavama i procesima koje ni tradicija nije uspela da definiše. Čak i kada bismo prihvatili da je privatizacija progres po sebi, takav progres bi morao da odbaci finansiranje vaspitanja koje postoji samo kao hipoteza ili neodređena domska praksa.

Razrešenje ovih problema omogućava nova tehnologija. Konkretno, elektronski dnevnik kao novo znanje, inovacija i stručni timski rad. Generalnu hipotezu o postojanju domskog vaspitanja treba potvrditi ili demantovati kroz evidentiranje praćenja i ostvarivanja vaspitnog rada u domovima učenika. Tekuća i periodična praksa moraju se sliti kao masa podataka u jedinstvenu bazu. Primenom statističke metode i kompjuterskom obradom podataka dobiće se egzaktni rezultati o stanju domske prakse. Zadatak pedagoške teorije biće da selektuje i poveže u sistem teoriju i praksu, stvarajući na taj način osnovu za konstituisanje domskog vaspitanja i domske pedagogije. Tek ono vaspitanje koje je egzaktno, sa naučno određenim globalnim i kratkoročnim ciljevima (i zadacima) i ostvarljivo u praksi može se nazvati domskim vaspitanjem. Dakle, elektronski dnevnik vaspitnog rada vodi ka definisanju struke. Eliminiše prosto posmatranje, prenaglašenu usamljenost vaspitača i vaspitanika, apstraktnost, nesistematičnost i na njihovo mesto dovodi timski rad, egzaktnost, humanizaciju vaspitnog rada, potrebu za stalnim stručnim usavršavanjem i kreativnim radom. Drugo, tek takvo vaspitanje može imati odgovarajuću cenu. Ekonomsko opravdanje ulaganja u vaspitanje je garancija za postojanje potrebe za vaspitačima. Novo tehnološko rešenje predviđa ne samo unošenje podataka o učenju i slobodnom vremenu učenika, nego na direktan ili indirektan način i materijalne uslove u kojima se stanar doma učenika ostvaruje. Otuda možemo konstatovati da elektronski dnevnik nije samo instrument stručnih i pedagoških istraživanja, već ekonomsko sredstvo koje stalno i permanentno proverava ili nalaže dodatno ulaganje u vaspitanje i obrazovanje u domovima učenika. Posebno treba naglasiti da kompjuterska obrada podataka doprinosi da rad u domovima učenika postaje ekonomičniji.

Elektronski dnevnik vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola, nakon eksperimentalnih provera u sremskomitrovačkom domu pokazuje sve odlike ekološki čistog sredstva, ekonomski opravdanog ulaganja, invencije i inovacije usklađene sa održivim razvojem vaspitanja i obrazovanja u domovima učenika srednjih škola kakvi danas postoje.

1.2 Domska praksa

Danas u Republici Srbiji postoji 56 internata i domova učenika srednjih škola. To su ustanove u kojima su smešteni učenici koji pohađaju srednje škole sa prebivalištem udaljenim i po više stotina kilometara. Osim smeštaja, internati i domovi nude ishranu i vaspitni rad stanarima. Osnivač internata i domova učenika srednjih škola jeste Republika Srbija, a neposrednu organizaciju i nadzor nad njima vrši Ministarstvo prosvete. Razlika između internata i domova učenika je, pre svega, pravne prirode. Dok su internati deo škole (interno=unutrašnje), domovi učenika su pravna lica sa ličnom odgovornošću. Prvi su organizovani uglavnom radi prijema učenika konkretne škole, dok u drugima stanuju učenici više škola. Zvanično ne postoje internati, nego su sve ustanove namenjene srednjoškolcima za smeštaj, ishranu i vaspitni rad registrovani kao domovi učenika srednjih škola.

Ishrana i smeštaj su kategorije uslovljene materijalnim standardom i politikom razvoja koju vodi Vlada Republike Srbije. Vaspitni rad u domovima učenika srednjih škola uslovljen je uglavnom političkim ciljevima Vlade, ma koliko se u pojedinim situacijama ona nastojala približiti ili udaljavati od njih. Iskustvo govori da, kad god su se organi vlasti nastojali distancirati od profilisanja vaspitnog rada dolazi do razvodnjavanja, pojednostavljivanja, voluntarizma i anarhizma. Pasivnost potiskuje organizovan rad, domovi se svode na đačke hotele, a društvena sredina nema pravi uvid u „stanje nacije“. Vaspitni rad je najsloženiji i najdinamičniji posao koji se obavlja u domovima učenika. Složenost otežava definisanje, a politički ciljevi dodatno vrše pritisak na njegovo usmeravanje. Praćenje vaspitnog rada za nosioce svojine ima karakter nadzora, dok za neposredne aktere ima edukativnu funkciju.

Postojeće praćenje vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola proizvodi neodrživo stanje. Ono se ogleda u raskoraku između proklamovanih ciljeva i prakse. Upisuju se visokointelektualne teme da bi se opravdao angažman intelektualaca (osoba sedmog stepena stručne spreme), a rad se svodi na dežurstvo i čuvanje „kućnog mira“. Ovo dvojstvo se održava zahvaljujući tome što „papir trpi sve“. Nadzor nad vaspitnim radom ne postoji, mada bi i njegovo pokretanje samo dodatno uvećalo formalizam. Uzroci paradoksa leže već u konceptu klasičnog dnevnika vaspitnog rada.

7 S druge strane, praćenje je neodrživo i zbog raskoraka između malog dometa prostog posmatranja vaspitača i sve većih potreba vaspitanika. Novi vaspitanici su uglavnom učenici koji imaju visoku školsku uspešnost, nivo interesovanja i ambicija. Zahtevaju visokostručni tim vaspitača, novu organizaciju rada i vaspitanje koje će biti usklađeno sa njihovim obrazovnim formama.

Oko 20 godina u Srbiji i bivšim republikama Jugoslavije domovi učenika srednjih škola nastoje da se prestroje iz socijalnih u vaspitnoobrazovne ustanove. Kriterijum za prijem učenika pomera se sa materijalnog statusa porodice ka valorizaciji školske uspešnosti učenika. Uporedo sa tim traga se za formom i sadržajem vaspitnog rada i profilisanjem vaspitača u srednjoškolskom domu učenika i internatima. Između 1994. i 2000. godine u Srbiji je organizovana serija seminara i savetovanja vaspitača (Vrnjačka banja, Sokobanja, Apatin, Novi Sad, Beograd, Subotica...) na kojima se nastojao definisati vaspitni rad u novim uslovima. Godine 1998., uporedo sa koncipiranjem „Programa vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola“8 Ministarstvo prosvete Srbije – sektor za učenički i studentski standard formirao je projektne komisije za praćenje njegovog ostvarivanja. Godinu dana kasnije sačinjen je „Projekat praćenja ostvarivanja programa vaspitnog rada u domovima učenika u 1999/2000. godini.“9 Iz upitnika „SLV-1/2000“vidimo da je praćen utrošak vremena za učenje u domu u 11 domova, na uzroku od 112 učenika i 125 učenica koje stanuju u njima. Ovaj projekat nije imao ambicija da sistematski prati učenje učenika, a naročito da se bavi učenjem svih učenika u domovima u kojima je vršeno istraživanje. Polazne osnove su bile minimalno i maksimalno utrošeno vreme u toku dana kod učenika i učenica za određen broj učenika. 10

Praćenje vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola odlikuju dve karakteristike: a) praćenje se uglavnom vrši prostim posmatranjem vaspitača i, b) ne postoji elektronsko evidentiranje, nego se na osnovu beleški ili sećanja vaspitača razgovara o ovoj temi. Za ovakvo stanje postoji nekoliko razloga: 1) inertnost u tretiranju kako domova učenika tako i tehnološkog progresa u domovima od strane Vlade (konkretno, nadležnog Ministarstva) i zaposlenih u domovima učenika srednjih škola, 2) ne postoji obavezujući program na nivou Republike, 3) svi domovi nisu opremljeni računarima, 4) svi vaspitači nisu osposobljeni za rad na računaru. Dok su računari u domskoj administraciji sredstvo rada, oruđe, u vaspitnom radu su moda, igračke ili čak – oružje. Videonadzor nad kretanjem učenika asocira na neke druge situacije. Vaspitač nije dinamička osoba koja komunicira i organizuje rad, već nadzornik („veliki brat“) koji otkriva „nevaljalca“. Otuđujuća moć nove tehnologije sa gledišta vaspitača ogleda se u negiranju njegovih visokostručnih znanja i sposobnosti, te svođenje uloge na dežurnog radnika u domu. Na drugoj strani, kod vaspitanika proizvode osećaj prognanosti, apatije i onostrani pristup odgovornosti. Njega niko ne pita, da li želi biti sniman? „Domska televizija“ proizvodi 24 sata program a ne plaća autorska prava. Gledaoci takve televizije su voajeri i kibiceri a ne vaspitači koji prate vaspitni rad. Rad se događa sam od sebe. Kamere su tu da zabeleže. Računarima se u vaspitnom radu prišlo sa nehumane strane.

2. ELEKTRONSKI DNEVNIK KAO NOVO ZNANJE Među brojnim tezama i teorijama društvene dinamike i društvenog razvoja, koje u značajnoj

meri podržava autor ovog teksta, postoji razmišljanje da je ono uzrokovano prenosom iskustava sa generacije na generaciju. Upravo ljudska iskustva su presudno uticala na humanizaciju prirode i tehničko-tehnoloških pronalazaka. Kompjuterizacija u tome ne može biti izuzetak. Elektronski dnevnik predstavlja novo znanje nastalo na bazi kritičkog stava prema: a) dosadašnjem praćenju vaspitnog rada i b) nehumanog korišćenja računarskih mogućnosti u domovima učenika srednjih škola. Novo znanje treba da otkloni tradicionalne nedostatke i opasnosti koje potencijalno sa sobom nosi svaka tehnološka

7 Nekoliko detalja klasičnog dnevnika vaspitnog rada zadovoljava kriterijume istorijskog dokumenta-strane dnevnika u kojima je evidentiran uspeh učenika, posete roditelja, saradnja sa školom koju učenik pohađa i rubrika individualni rad sa učenikom. Ostale strane obiluju paradoksima. Iz „ličnog kartona“ učenika vidimo da je više od 50% prostora posvećeno opštim podacima o učeniku i uspehu koji je prepisivan iz školskih dnevnika. Tu nije kraj paradoksima. Iako vaspitanici komuniciraju sa svim vaspitačima, u aktivnostima ili razgovorima o etičkim i estetskim pitanjima, pa i stručnim temama iz školskog života, evidentiran je uglavnom samo vaspitni rad koji su realizovali vaspitač i vaspitanik iste grupe. Na drugoj strani, stranice u kojima je upisivan rad i članovi sekcija registruje plan rada vaspitača grupe i članove sekcije koji ne moraju biti članovi te vaspitne grupe. Da li se radi o dnevniku vaspitača ili dnevniku vaspitne grupe? 8 „Vaspitni rad i organizacija života i rada u domovima učenika srednjih škola“, Ministarstvo prosvete Republike Srbije – sektor za učenički i studentski standard, str. 43 – 76, Beograd 1998. godine. 9 „Projekat praćenja ostvarivanja programa vaspitnog rada u domovima učenika u 1999/2000. godini“, Ministarstvo prosvete Republike Srbije – sektor za učenički i studentski standard, Beograd 2000. godine. Prema tim ispitivanjima dnevni prosečni utrošak vremena kod učenika iznosi 140 minuta, a kod učenica 195 minuta. 10 Vidi: Milenko S. Stojnić: „Dom učenika – druga škola“, str. 58-59, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, 2002. godine.

novina u praksi. Svako odlaganje rešenja, kazuje ljudsko iskustvo, uvećava šanse za katastrofični ishod. Znači, elektronski dnevnik je novo znanje koje preventivno treba da spreči evoluciju katastrofičnosti u vaspitnom radu.

Pojavni oblici elektronskog dnevnika se mogu registrovati kao: 1. sredstvo za rad, 2. timska organizacija rada, 3. heuristički metod pristupa predmetu rada. Elektronski dnevnik je softver pomoću koga se vrši sistematsko praćenje vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola. Elektronsko praćenje vaspitnog rada možemo odrediti kao „upisivanje, sređivanje, poređenje i analiza podataka koji otvoreno ili latentno mogu biti faktori kvaliteta vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola. Novina je u tome, što vaspitač unosi podatke u računar.“11 U odnosu na dosadašnji način rada elektronsko praćenje, sa jedne strane, preuzima zahtevane parametre („programsku šemu“). Mali pomak je u tome što računar automatski izbacuje zbirne podatke i što to čini na tekući način. Ukida se „pešačenje“ i čekanje školskih ciklusa, tj. tromesečja i polugodišta i kraja školske godine. Na taj način elektronski dnevnik predstavlja novo dinamičko znanje u odnosu na klasično statičko znanje. S druge strane, program elektronskog dnevnika unosi nove kategorije koje su do sada praćene prostim posmatranjem vaspitača. Šta učenik uči? Gde uči? Kako uči? Koliko uči? Koja je učestalost učenja uopšte i po nastavnim predmetima? I sl. Mesto, oblik i metod rada, vreme rada i redovnost rada zapravo i jesu zadaci vaspitača u domu učenika srednjih škola. Ali, u novim uslovima to nisu apstraktne kategorije koje vaspitač beleži „oštrim okom“ i pamti „bistrim umom“, nego opipljivi podaci podložni pedagoškoj analizi. To više nije skriveno znanje vaspitača nedokučivo spoljnom svetu, uključujući i roditelje, struku i nauku. Automatska obrada podataka pruža statističke pokazatelje kretanja vaspitnog rada i napora da se razvoj mlade ličnosti usmeri ka vlastitoj zrelosti.

2.1 Elektronski dnevnik kao sredstvo rada

Elektronski dnevnik vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola je višenamensko sredstvo rada. Softver. Na ovom mestu posmatraćemo ga kao sredstvo rada u vaspitnoobrazovnoj, naučnoistraživačkoj, ekonomsko-ekološkoj, političko-pravnoj, istorijskoj i kulturološko-civilizacijskoj oblasti.

U oblasti vasptno-obrazovnog rada softver elektronskog dnevnika treba da omogući vaspitaču

srednjoškolskog doma i internata da kvantitativno i kvalitativno izrazi sadržaj svoga rada. Vaspitanje postaje merljivo. Odgovara na pitanje, šta to vaspitač radi? Na mesto individualizma, koji pati od dezorganizacije i apstraktnog (ne) rada, stupa organizovan i konkretan rad usmeren ka vaspitavanju uspešnih đaka da gone svog demijurga do pune slobode. Sistematsko praćenje i evidentiranje postupaka u toku vaspitnog rada treba da dovede do definisanja stručnog profila vaspitača u srednjoškolskom domu. Elektronsko praćenje vaspitnog rada predviđa tri faze u realizaciji. U prvoj fazi (prva godina elektronskog praćenja vaspitnog rada) treba omogućiti vaspitačima da slobodno tumače svoja prava i obaveze, ali da ih obavezno evidentiraju tipskim jezikom datom u računaru. Treba da se stvori kumulativna masa podataka iz koje će se statističkom metodom dobiti apsolutni i procentualni odnosi, i odgovor na pitanje, kako vaspitač u srednjoškolskom domu vidi svoju ulogu? Na savetovanjima i seminarima, koji bi potom sledili, praktična iskustva bi se suočila sa naučnim

11 Milenko S. Stojnić: „Elektronski dnevnik vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola“, str. 5, autorsko izdanje, Sremska Mitrovica, 2006.

objašnjenjem. Na njima bi se definisali oni poslovi i zadaci, kao hipotetički odnosi između njih. U drugoj, kontrolnoj, fazi bi se radilo na pokušaju ostvarivanja hipoteza i odrednica sa ovih skupova, sa ciljem da se dobije jedinstven, bar globalni, kodeks vaspitačkog poziva, poželjnih osobina i formula rada. Takođe, još jednom bi se proverile specifičnosti na koje su vaspitači nailazili još u prvoj fazi rada. Na kraju druge faze organizovao bi se kongres vaspitača. Kongres bi doneo zaključke koji bi bili obavezni za sve vaspitače. Treća faza je operativna, što ne isključuje mogućnost njihovog kreativnog ispoljavanja. Elektronsko praćenje vaspitnog rada sadržaj vaspitačkog angažovanja čini javnim, merljivim i utemeljenim na naučnom prilazu struci.

Tabela 1. Programski zahtevi praćenja vaspitnog rada u domu učenika Struktura elektronskog dnevnika vaspitnog rada Dnevni unos podataka Periodični unos podataka Učenje učenika Dom Organizovano provođenje slobodnog vremena učenika Podaci o kretanju uspeha u školi

Individualni rad vaspitača sa učenikom Porodica Rad vaspitača sa grupom učenika Socijalno okruženje

Stručni pristup vaspitača kod vaspitanika podstiče preobražaj učenja u samoučenje, vaspitanja u samovaspitanje i težnju ka samoobrazovanju. Princip očiglednosti u vaspitanju ostavlja mu vreme da samostalno (ili sa vaspitačem) komparira svoj rad i angažovanje u vremenu, u odnosu na pripadnike generacije ili u odnosu prema učenicima koji pohađaju istu školu. Predmet komparacije više nisu subjektivna stanja i osećaji nego merljivi rezultati.

Naučno-istraživački karakter elektronskog praćenja vaspitnog rada ogleda se u korišćenju unetih podataka u softver. Podaci se sređuju u posebne celine, porede, analiziraju i na bazi toga vrši se naučno zaključivanje i izvode naučne hipoteze za menjanje postojećeg stanja. Na mesto prostog posmatranja opterećenog subjektivizmom stupa objektivni sud sa svim prednostima i nedostacima naučnog istraživanja. Ovaj cilj unutar sebe obuhvata podciljeve:

• izmeriti dejstvo domskih prostornih uslova na efikasnost rada i ispoljavanja vaspitanika; • izmeriti dejstvo materijalnih i drugih sadržaja u domovima učenika na rad i ispoljavanje

vaspitanika; • izmeriti dejstvo postojeće organizacije vremena u domovima učenika na efikasnost rada i

ispoljavanja vaspitanika; • izmeriti kvalitet komunikacije koja se ostvaruje između vaspitača i vaspitavanih; • izmeriti povratni uticaj vaspitanika i vaspitača na zainteresovanost šireg socijalnog

okruženja za smeštaj dece u domovima učenika srednjih škola; • menjati domsku realnost u pravcu poboljšanja onih uslova rada i ispoljavanja učenika koji

će doprineti da njihov rad bude efikasniji a ispoljavanje kreativnije. 12 Elektronski dnevnik tako postaje softver koji vaspitni rad transformiše u pedagoška

istraživanja. Posmatranje masovnih pojava u vaspitanju i obrazovanju prvi put se oslobađa prostog posmatranja, koje je subjektivno, i slučajnog uzorka koji ne mora uvek biti reprezentativan. Obuhvata celokupnu populaciju vaspitanika u domovima i internatima. Koristeći statističku metodu na velikoj populaciji učenika uvažava zakon velikih brojeva i teži ka zakonu verovatnoće.

Tehnološki napredak u celini je sračunat na ekonomisanje proizvodnjom. U oblasti vaspitnoobrazovnog rada prednost tehnologije treba da se odrazi pre svega na ekonomisanjem brojnim pokretačima koje jedino vreme prepoznaje kroz svoje odvijanje. Otuda je elektronski dnevnik instrument ekonomsko-ekološkog rada. Kao instrument ekonomije vremena pomaže da se snimi ispoljavanje superinteligencije (SQ) 13 vaspitača i vaspitanika. Podvlačimo, ispoljavanje. Naime, mi ulažemo mnogo napora da svoj SQ predstavimo svetu, da uz pomoć vaspitnih sadržaja i obrazovnih normi ga dovedemo u željeno stanje pa i da dobijemo adekvatnu društvenu satisfakciju. Mnogo trošimo vremena na to. Nekada uspevamo zahvaljujući slučaju, a nekada i sami sumnjamo u vrednost svoje duhovne inteligencije. Elektronski dnevnik je pouzdan „foto aparat“ jer sa jedne strane, putem 12 Domsku realnost određujemo kao sposobnost vaspitačkog kadra da uz pomoć operativnog računarskog programa – elektronskog dnevnika – prati, otkriva i sagledava realije koje vladaju u vaspitanikovoj životnoj sredini, a pre svega u domu. Ona odstupa od apsolutne realnosti i naučne istine u meri u kojoj poteškoće subjektivne i objektivne prirode prikrivaju njeno puno ispoljavanje. 13 Ovde bih se složio sa Danom Zohar koja smatra da logička sposobnost (IQ) i empatije(EQ) čine inteligenciju ili kako je ona naziva, superinteligenciju (SQ). Vidi: Dana Zohar i Jan Maršal: „SQ – duhovna inteligencija krajnja inteligencija“, Svetovi, Novi Sad, 2000. godine.

Interneta, zainteresovanu javnost obaveštava o onome što želimo da predstavimo, a sa druge strane, u internoj upotrebi realno pokazuje u kojoj meri smo uspeli da izgradimo svoje biće. Drugo, elektronski dnevnik prati pojave i procese u i oko vaspitanja mlade ličnosti. Posmatramo li procese unutar vaspitanja i obrazovanja posebnu pažnju obraća na učenje nastavnih sadržaja, metode i oblike rada, vreme i mesto učenja. Sa tog stanovišta elektronika nam očigledno pomaže kako da efikasno učimo. Prateći društvene procese i uključenost vaspitanika u njihovom odvijanju elektronika pomaže da se ustanovi koliko su ti procesi u funkciji školske uspešnosti a koliko je ometaju. Ukoliko troše „proizvodno vreme“ vaspitanika treba preispitati društvenu angažovanost, a ukoliko podstiču uspešnost u školi treba ih preporučiti i drugima. Treće, elektronski dnevnik je instrument sadržajne komunikacije subjekata vaspitnog rada. Improvizovane i duge komunikacije sa praznim pričama se povlače pred kratkim, brzim i sadržajnim. Umesto telefonskog razgovora koji obično počinje sa „halo, kako si, šta radiš, kakvo je vreme, šta ima novo“ pre nego što se pređe na suštinsku priču elektronski dnevnik zainteresovanoj javnosti omogućava predmet dostupnim. Istina, ne isključuje mogućnost dopunskih telefonskih razgovora, dopisivanja i susreta u koje mogu biti uvršćeni i „prazni divani“. Četvrto, uštedu vremena vrši i kao motivator posmatranja i samoposmatranja. Samo saznanje da neko posmatra naš rad eliminiše vreme neodlučnosti. Disciplinuje, tera na redovan rad. Zamislite samo 200 učenika koji potroše po pet minuta na dilemu, učiti ili ne učiti. Šesnaest sati i 40 minuta potrošenog vremena, praćenja volje i proizvođenja škarta. Ali, kada 200 učenik potroši „minut za sebe“, da se suoči sa sobom, da pristupi samoposmatranju, tri sata i 20 minuta proizvode ogromnu volju da se prevaziđu i najveći problemi. Na to ih mogu da podstaknu realni podaci o odnosu vremena učenja i ocene u školi. Umesto da troše sate i sate na pravdanje svog neuspeha „lošim profesorom“ minut će im biti dovoljan da pronađu pravi uzrok. Peto, podaci dobijeni elektronskim putem mogu biti podsticajni faktor da se organizaciji rada pristupa studiozno i sistematski. Ako očekujete rezultate uključite (organizujte) se u potragu za njima, jer sami od sebe neće doći. A čim se uključite shvatićete da ste samo deo jednog velikog posla koji ne može da se ostvari bez vaših napora. Put do dobre organizacije je spor ali dostižan proces. Do tih zaključaka su dolazili prvi oni „koje život nije milovao“, tj. koji su bili izloženi objektivnoj istini. Preko prikaza domske realnosti, elektronski dnevnik demonstrira objektivnu realnost tako da ne morate da se suočavate sa neprilikama da biste iz njih izvlačili pouke. Šesto, ovaj softver svojim programom štedi vreme i investitorima jer ukazuje na „bolne tačke“ vaspitnog rada u domu. Konačno ili najbitnije jeste da softver nije ekološki štetan, da umanjuje marginalne troškove (zagađenje vazduha usled prevoza do doma radi ostvarivanja komunikacije na relaciji dom – škola – roditelj – nadzorni organ itd.) da stvara marginalne koristi (ušteda vremena, prostora)...

Elektronski dnevnik vaspitnog rada u domu učenika je političko-pravno sredstvo jer podrazumeva postojanje ne samo vaspitača i vaspitavanih nego i zainteresovane javnosti. Otvoren pristup pokazateljima koji bi mogli interesovati zainteresovanu javnost (predmet vaspitnog rada, uspesi učenika, redovnost rada, vreme učenja, slobodno vreme) skida misticizam sa domova učenika kao ustanova gde se neko „džaba“ hrani. Demokratska javnost je potrebna domovima učenika da ih zaštiti od zloupotreba. S druge strane demokratija očekuje da ima otvoren pristup opravdanosti postojanja domova. Elektronski dnevnik domove čini sve manje ustanovama zatvorenog tipa, a sve više predmetom interesovanja zainteresovane javnosti.

Kao sredstvo istorijskog i kulturno-civilizacijskog razvoja elektronski dnevnik pokazuje stepen razvoja društva (Marks je pisao da se društvene epohe ne razlikuju po tome šta je čovek radio, već sa kakvim sredstvima je radio). Ujedno, on je štedljivi „letopis“ vaspitnog rada u domovima učenika koji umesto velikih ormara zahteva tek jedan CD rom za godinu dana. Umesto istorijskog arhiva sa svojim službama može da čuva stogodišnju istoriju u maloj „cedeteci“. Velike biblioteke naučnih ustanova i samostalnih istraživača mogle bi uskoro da zamene male sobice (3 h 3) sa jednim računarom i tašnom CD romova. I, ne samo to. Već danas pomoću lap-topa te sobice su pokretne biblioteke koje dnevno mogu da upiju u sebe na milione stranica. Klasična podela rada sve više ide u pravcu kada će nestati slikar, a postojaće „čovek koji voli da slika.“

2.2 Elektronski dnevnik u funkciji timske organizacije rada

U klasičnom praćenju vaspitnog rada suočavali su se jedan ili više vasitanika sa vaspitačem kao autoritetom. Na scenu elektronskog praćenja vaspitnog rada umesto vaspitača kao jedinke stupa tim stručnjaka – vaspitački kolektiv, Pedagoško veće. Novi zadaci vaspitača su da redovno prate i sučeljavaju mišljenja po psihološko-pedagoškim oblastima: didaktika, metodika, psihologija adolescenta, pedagoška psihologija, organizacija vaspitnog rada, dopunska i dodatna stručna pomoć u realizaciji nastavnog gradiva i tako dalje. Savremeni direktor doma mora da objedini u svojoj ličnosti svojstva organizatora, predstavnika doma, stručnog pregaoca, naučnog radnika, političkog reprezentanta, čoveka tima i preduzimača akcije kako bi tim funkcionisao. U suprotnom pokazatelji elektronskog dnevnika pokazaće da se vrši masovna opstrukcija. Potvrdu iznete tvrdnje ilustruje ovaj autor u propratnom tekstu na koricama knjige „Elektronski dnevnik vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola“, gde između ostalog piše: „Primena ovog instrumenta je vid (samo) posmatranja vaspitača i vaspitavanih. Da li zaista znamo da učimo? Vaspitavamo li decu ili čuvamo mir u domovima učenika? Ko dobija a ko zarađuje platu? Šta „škripi“ u organizaciji domskog života i rada? Trošimo li novac poreskih obveznika na odgovarajući način? Da li su domovi učenika vaspitnoobrazovne ustanove ili đački hoteli? Slike koje dobijamo mogu nam se učiniti manje lepim od izgrađenih pretpostavki o sebi. Ali, one su realnost. Ako ne apsolutna, ono sigurno domska.“

Ono što je bitno istaći ovde jeste, da stručni tim vaspitača nije surogat školskog nastavničkog

veća i da vaspitač nema zadatak da ponavlja profesorska predavanja. Takođe, vaspitač nije zamena za roditelja. Vaspitačko zanimanje je struka koja koristi podatke elektronskog dnevnika, kao što lekar koristi razna snimanja, da bi odredio pravilnu dijagnozu i „lek“ za normalan vaspitni rad. To se u praksi teško ostvaruje, što ne osporava elektronski dnevnik. Kao ilustraciju pogledajmo tabele sačinjene na

osnovu samoposmatranja vaspitača u radu sa učenicima u sremskomitrovačkom srednjoškolskom domu. Na tabeli 2 vidimo velika odstupanja od domskog proseka, kako sa stanovišta broja unetih evidencija tako i sa stanovišta utrošenog vremena. Još veće su razlike između iskazanih podataka između vaspitača pojedinačno. Potvrdu dobijamo i na tabeli 3. Prikazan je rad sa grupom učenika u proleće (a) i jesen (b) 2006. godine. Pretpostavka je da bi razlike bile još veće da je praćen rad svih vaspitača u Republici, kome je elektronski dnevnik namenjen. Baš zbog toga su predviđene napred pomenute tri faze u primeni „Elektronskog dnevnika vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola“.

2.3 Elektronski dnevnik kao metoda

Kada sredstvo počne da uslovljava organizaciju rada i samo postaje metod ili način kako da se dođe do određenog cilja. Određuje nove uloge, zadatke i odnose subjekata vaspitanja na putu ostvarivanja određenog cilja. Sredstvo nadrasta svoju pasivnu ulogu instrumenta ili produžetka ljudskih opštila. Elektronski dnevnik nije samo produžetak „ljudske vidovitosti“ i proširenje „pamtljivosti“ – što bi bile odlike tehničkog usavršavanja – nego zahteva posebnu organizaciju rada i nove zadatke ljudi u dolasku do naučno postavljenih ciljeva, što je osobina tehnoloških promena. O kakvim zahtevima i ulogama se radi? Vaspitač kao prosti posmatrač u klasičnom praćenju vaspitnog rada morao je da čeka poziv vaspitanika ili poziv „loše uspešnosti“ da bi stupio u akciju. Dugo upoznavanje sa problemom vaspitača je činilo „lošim trenerom“. Kod svakog učenika trošio je mnogo energije i vremena da bi saznao problem. Tek potom je sledila akcija. Vaspitač je praktično bio osuđen da radi sa pojedincem, pa je individualni rad sa učenicima, ako je uopšte bilo reči o vaspitanju, bilo ono što ga je razlikovalo od profesora srednje škole. A to se, opet, svodilo na dopunsko davanje znanja neuspešnim učenicima kako bi ostvarili minimalnu školsku uspešnost. Elektronska evidencija je omogućila da se problem brzo i lako uočava već na bazi preventivnih parametara – vreme učenja, redovnost učenja, prosečno vreme učenja, učenje po predmetima itd. – tako da vaspitač može odmah da deluje. Aktivno učestvuje u učenju učenja.

Elektronsko praćenje vaspitnog rada, praktično, svakodnevno u tom radu postavlja problem, a od subjekata vaspitnog rada zahteva da ga reše. Heuristički prilaz učenju širi se i na kreativno provođenje slobodnog vremena i saradnju sa okruženjem. Bez obzira da li je reč o zadržavanju ili poboljšanju školske uspešnosti, razvoju lične kompetentnosti ili socijalizaciji mlade ličnosti pokazatelji uvek postavljaju sumarne podatke kao problem. Samo problemski pristup otkriva da li smo naišli na darovitu, talentovanu ili vrednu decu. U školama, gde je nastavni program osnova rada, takva slika ne postoji nego se kroz dug vaspitnoobrazovni proces stvara. Ponekad je potrebno i nekoliko školskih godina da bismo otkrili da je „genijalac“ ne samo nemirno biće nego i nadareno biće. Ali, u domovima učenika srednjih škola, već na bazi kratkog vremenskog intervala, makar i frontalnog praćenja učenja, možemo uočiti da neko gro vremena troši na jedan nastavni predmet, da koristi dodatnu literaturu ili da produžava vreme „učenja“ i van onoga koji smo rezervisali za učenje. Pred vaspitačkim timom pojavljuje se problem, kako stvoriti uslove da se darovitost pravilno razvija, tj. da se ne utopi u osrednjost? Analogno tome, možemo govoriti o angažovanju učenika u domskim sekcijama ili individualnim pokušajima. Ponekad je potrebno pomoći učeniku na taj način što će se njegovo socijalno okruženje, pre svega porodica, pripremiti da se suoči sa darovitim, talentovanim, vrednim, pa čak i neuspešnim učenikom. Metoda elektronskog praćenja vaspitnog rada tada nadvisuje metodu razumevanja. Zahteva dodatni kreativni rad sa učenikom ili učenicima. Kako ne možemo očekivati da u svakom domu postoji zaposlen vaspitač koji je sposoban da daje dopunska i dodatna znanja rešenje treba tražiti u povezivanju domskih vaspitača sa školama, ustanovama ili pojedincima u okruženju koji takav uspeh-neuspeh mogu nadomestiti saradnjom. Na taj način broj aktivnih subjekata vaspitnog rada u domu učenika srednjih škola prevazilazi brojno stanje vaspitača i vaspitanika i odgovara srazmeri struke delovanja sa količinom interesovanja i znanja. Tim vaspitača se više ne svodi na prost zbir celovitih ličnosti koji primaju platu u domovima učenika, nego na sva lica koja mogu da uspešnost-neuspešnost vaspitanika pretvore u nov kvalitet.

Metoda elektronskog praćenja vaspitnog rada doći će naročito do izražaja kada se računarskim sistemom povežu škole i domovi učenika. I bez odlaska vaspitača u škole da „pokupi ocene“ školska uspešnost će se slivati tekuće na posebne rubrike „Elektronskog dnevnika vaspitnog rada u domovima učenika“. Statičko posmatranje će potisnuti dinamičko. Domski „skener“ će brojčano i grafički pratiti rad „srca“. 14 Komparacijom sa faktorima uspešnosti koji se ostvaruju u domu proizvodiće problem maksimalne iskoristljivosti ljudskog genija. Siromašnoj zajednici, kakva je srpska, ukazaće na pravce investicija, perspektive razvoja i moguća očekivanja. I ne samo nacionalnoj zajednici, nego i 14 U porodičnim domovima, zahvaljujući povezanosti sa domskim elektronskim dnevnikom, roditelji će moći da prate razvoj svog deteta na način realne stvarnosti, a ne kao sada na način željama pomućenih očekivanja.

potencijalnim poslodavcima, investitorima u ljudsko znanje i sl. Otvoriće niz pitanja u vaspitnom radu. Postoje li metode razvoja ličnosti, učenja, načina rada, pa i načina života koje omogućuju svim vaspitanicima da postanu uspešni u savremenim vrlo dinamičkim društvenim kretanjima? Na kraju, to i jeste pitanje koje pred sebe stavlja nauka tragajući za opštim i posebnim zakonitostima.

3. STRUKTURA SOFTVERA ELEKTRONSKOG DNEVNIKA Softver elektronskog dnevnika predstavlja „operativni računarski program koji (se) koristi za

evidentiranje podataka o dnevnim i periodičnim aktivnostima vaspitača i vaspitanika kao i efektima koji se ostvaruju u tim aktivnostima.“15 Eksperimentalna primena u Domu učenika srednjih škola u Sremskoj Mitrovici pokazala je da je autorska zamisao objavljena u knjizi „Elektronski dnevnik vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola“ izvodljiva. Otuda ćemo se na ovom mestu poslužiti korisnim citatima.

„Dnevni ili tekući unos podataka podrazumeva da se podaci unose svakodnevno, permanentno po obrascima koji se nude u njemu... U operativnom računarskom programu dnevni unos podataka obuhvata tri celine ili tri oblika vaspitnog delovanja vaspitača: 1) praćenje i usmeravanje učenja učenika, 2) rad vaspitača sa jednim vaspitanikom i, 3) rad vaspitača sa grupom vaspitanika“16 Učenje učenika ima svoju posebnu strukturu. „Operativni računarski program predviđa da se tipskim jezikom unose podaci: prezime i ime učenika, datum, mesto učenja, oblik učenja, vreme učenja, nazivi predmeta koji se uče, metode učenja, nastavna sredstva koja se koriste u toku učenja, napomena i poseban red za „potpis vaspitača“. 17Ovaj proces se odvija na specifičan način. „Učenik počinje učenje planiranjem. Vaspitač mu daje „koordinate“ plana na jedinstvenoj listi koju treba da popuni. Pored svog imena i prezimena učenik će ispisati nastavne predmete koje planira da radi, način na koji će ih raditi, sredstva i pomagala koja će koristiti u toku učenja i vreme koje smatra da mu je potrebno da završi učenje

Ovde je bitno istaći dva momenta. Prvo, plan učenja može biti spisak želja, ali i realna procena njegovog tvorca... Iz plana se može videti da li su učenici ovladali planiranjem ili je potrebno dodatno raditi sa grupom ili pojedincima da im se objasni učenje učenja. Praktična iskustva nam kazuju da učenik lakše nauči planiranje, pa ga ne odbija kao vaspitačev zahtev, nego da vodi proces učenja do kraja. Nekada su čak spremniji da slušaju lekciju o učenju učenja, nego da je primenjuju. Praćenje učenja kao procesa rada može da se ostvaruje kao „teranje na učenje“, što je loše ili kao podsticanje motivacije za učenje, što je bolje.“18 Vaspitač upisuje realne podatke sa „terena“. U zavisnosti od prikupljenih podataka dobiće se sumarni pokazatelji za svakog učenika, vaspitnu grupu ili domsku populaciju (kao što je prikazano u prilozima). Ti podaci su otvoreni za učenike i vaspitače.

Individualni rad vaspitača ili rad sa jednim učenikom podrazumeva komunikaciju u kome se vaspitač i vaspitanik moraju neposredno usaglašavati o kvalitetu i stepenu očekivanja. „Elektronski dnevnik vaspitnog rada predviđa samo u načelu strukturu individualnog rada vaspitača i vaspitavanog... Globalno nudi šablonska rešenja, a ne ulazi u pojedinosti. Tipskim jezikom definiše metode i forme komuniciranja. Uostalom, individualni rad dva subjekta vaspitanja je kreativna delatnost bez obzira o kom području rada se govori. Korišćenje različitih metoda, izbor vremena u kome će biti uspostavljena komunikacija, kao i sadržaj komunikacije određuju učesnici individualnog rada. Novi model evidencije nema nameru da kreativnost podredi šablonskom formalizmu. Na vaspitaču je da definiše vrstu i kvalitet komunikacije. Ukoliko postoji potreba da se izvan toga nešto saopšti ostavljena je rubrika napomena.“19 Programom su predviđene sledeće metode komunikacije sa jednim učenikom: usmena provera znanja, testiranje, savetodavni rad, stručna dopuna znanja, dodatno razvijanje interesovanja i znanja učenika. „Programeri koncipiraju elektronski dnevnik tako da se podaci mogu kombinovati. U tome je prednost računarski koncipiranog dnevnika u odnosu na klasični dnevnik. Vaspitač unosi posebno svaku aktivnost izraženu kroz opis komunikacije sa vaspitanikom (primer iskazan na tabeli 9). Programeri mogu uneti i druge podatke po zahtevu vaspitačkih timova, odnosno domske prakse vaspitnog rada. Elektronski dnevnik omogućava da se na manje ili više slikovit način unosi beskrajno mnogo podataka i pravi beskrajno mnogo kombinacija, relacija i, na tim osnovama izvode zaključci... Treba imati na umu da se i evidencija individualnog rada vodi radi povećanja efekata vaspitnog rada. Zato su interesantni parametri činilaca i kombinacije koje su navele vaspitača na razgovor, kao i posledice tih razgovora.“20

15 Milenko S. Stojnić: „Elektronski dnevnik vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola“, str. 13. 16 Isto, str. 13-14. 17 Isto, str. 14. 18 Isto, str. 15-16 19 Isto, str. 28-29 20 Isto, str, 30.

Pošto se u uslovima domskog rada i života uopšte vaspitanici ispoljavaju, ne samo kao ličnosti, nego i kao društvena bića, softver elektronskog dnevnika programiran je da prati komunikaciju i sa učeničkim socijalnim tvorevinama. „Elektronski dnevnik vaspitnog rada polazi od osnovnih domskih grupa u kojima deluju i žive vaspitanici. To su: sobna grupa, vaspitna grupa, grupa (e) istih interesa i domske sekcije... U sobnoj grupi nezavisno od broja stanara, vaspitanik zadovoljava potrebe smeštaja. Uređenje sobe, interpersonalni odnosi, organizacija učenja i stvaranje uslova za odmor su osnovne funkcije sobne grupe. Uloga vaspitača, pre svega vaspitača (prostorne) grupe, jeste da omogući što lakše ostvarivanje navedenih funkcija. U ostvarivanju svoje uloge koristi najčešće dve osnovne metode – metodu razgovora i savetodavnu metodu... Šablonski prikaz rada sa vaspitnom grupom se ne razlikuje mnogo od rada sa sobnom grupom, ali se može razlikovati po metodama, područjima, oblicima i sadržajima (temama). U domovima učenika srednjih škola gde su formirane vaspitne grupe po prostoru (od stanara istog krila, paviljona itd.) rad sobnih grupa dopunjava sliku rada u vaspitnim grupama... Metode delovanja u radu sa vaspitnom grupom su brojne, u zavisnosti od cilja koji želi da ostvari vaspitač ili cilja članova grupe-sastanak vaspitne grupe, akciono delovanje, razgovor, pismeno izjašnjavanje članova grupe, savetodavni rad, demonstriranje, vežbanje, predavanje, izleti, takmičenje i sl... Rad sa vaspitnom grupom može se realizovati frontalno, grupno ili individualno. Zbog toga se kolona „učenici“ popunjava na sličan način kao kod rada sa više sobnih grupa. Evidentiranje broja prisutnih odslikava oblik rada... Grupe istih interesovanja u najširem smislu mogli bismo odrediti kao svako formalno i neformalno organizovanje vaspitanika u domu učenika srednjih škola. Elektronska evidencija zahteva da se ovaj pojam precizira, radi razvrstavanja vaspitnog rada... Po pravilu se radi o dopunskoj (stručna dopuna znanja) ili dodatnoj nastavi (dodatno razvijanje interesovanja i znanja učenika), usmenoj proveri (usmena provera znanja) ili testiranju (testiranje znanja) učenika i pripremi učenika (priprema učenika za prijemni ispit, takmičenje) iz onih oblasti za koje ne postoje sekcije u domu. Unose ih vaspitači isključivo za užestručnu oblast, tj. kada nastupaju prema vaspitanicima kao srednjoškolski profesori... U radu sekcija uglavnom se koriste metode: sastanak, akciono delovanje, razgovor, vežbanje, pisanje, čitanje, savetodavni rad, demonstriranje, predavanje, izleti, takmičenje i sl.“21

Periodični unos podataka čine „podaci ili činjenice koje imaju relativno konstantnu formu i sadržinu, a determinišu efekte vaspitnog rada, uneseni u elektronski dnevnik, jesu polazna osnova za strategiju vaspitača i vaspitačkih timova... Koji su to stalni i relativno teško promenljivi faktori koji utiču na vaspitanike, a time i na strategiju vaspitanja? To su kompleksi faktora: škola koju vaspitanik pohađa, porodica iz koje vaspitnik dolazi u dom učenika srednjih škola, socijalno okruženje u kome vaspitanik živi i sam domski vaspitni rad. Dok prva tri kompleksa postoje nezavisno jedan pored drugog, domski vaspitni rad mora da vodi računa o njima...“22 Na ovom mestu ne bismo se zadržavali na opravdavanju izbora svih kriterija koje čine strukturu „Elektronskog dnevnika vaspitnog rada u domovima učenika srednjih škola“. Iz dva razloga. Prvo, neki su već dodirnuti u kontekstu objašnjavanja prednosti elektronske nad klasičnom evidencijom. Drugo, ova didaktička i metodička pitanja su detaljno teorijski utemeljena u pedagoškoj literaturi.

4. ELEKTRONSKI DNEVNIK NA INTERENETU Van doma učenika srednjih škola postoji javnost koja je potencijalno zainteresovana za

rezultate i, možda još više, za proces ostvarivanja vaspitnog rada u domu. Reč je o subjektima vaspitnog rada koji posredno (i sada) utiču na tokove vaspitanja i formiranja učenika koji stanuju u domovima i internatima. To je pre svega onaj deo javnosti koji učestvuje u finansiranju boravka dece u domu ili vaspitanju prilazi sa stručne i naučne strane. Napred smo pomenuli da se radi o roditeljima, Ministarstvu prosvete, školama, naučnim ustanovama i potencijalnim poslodavcima i kreditorima dece. U širem smislu zainteresovanu javnost mogu činiti mediji i njihovi konzumenti, političke organizacije, socijalne ustanove itd. Do podataka unetih u elektronski dnevnik zainteresovana javnost najbrže može uključivanjem na internet mrežu. Naravno, pre toga domovi moraju umrežiti elektronski dnevnik vaspitnog rada.

Podaci u elektronskom dnevniku mogu biti otvoreni za javnost ili šifrovani samo za konkretne korisnike iz zainteresovane javnosti. Bitno je da ne narušavaju integritet vaspitanika. Na drugoj strani treba da obezbede, kao što je već rečeno, ispoljavanje njegove duhovne inteligencije, što i sam želi. Činjenica da se podaci nalaze na Internetu vaspitanika može da podstiče ili bar da razmišlja o tome, kako želi da ga vidi zainteresovana javnost. Internet je utakmica. Nema dobrog „fudbalera“ ako samo trenira a ne igra utakmice. Javnost najbolje motiviše čoveka da radi. Uostalom, što bi se pravile svetske liste tenisera? Zašto ne bi postojale i „svetske“ liste učenika? Drugo, saznanje da se podaci 21 Isto, str. 37-42 22 Isto str. 44

svakodnevno unose, da su zbirni pokazatelji varijabilni, vaspitaniku omogućavaju da ih redovno, permanentno i kontinuirano kreira. Upravo je to suština vaspitanja. Redovan rad. Razvijanje od prostog ka složenom. Kontinuitet. Treće, kada zainteresovana javnost podigne nivo potreba da traži informaciju više od onoga što pruža elektronski dnevnik, „kontakt“ omogućava da se komunikacija širi. Postojeća zainteresovana javnost još uvek ne pokazuje potrebu za ovakvim načinom komuniciranja. Roditelji su uglavnom informatički nepismeni. Ministarstvo je informatički narcisoidno. Poslodavci su zaokupljeni gomilanjem. Nauka statira. 23 Tehnološka revolucija, međutim, brzo menja sliku stvarnosti, pa i zainteresovanu javnost na polju našeg posmatranja.

Elektronskog dnevnika na Internetu može biti uređen kao elektronska novina doma ili višesadržajna elektronska novina. Podaci mogu biti integralni deo već postojećih sajtova domova učenika srednjih škola. Po uzoru na sadašnju organizaciju štampe ovi podaci se mogu uređivati i kao posebne elektronske publikacije „Domski život“, „Mitrovačka škola vaspitanja“, „Daroviti učenici“, „Poslodavci i vaspitanici“, „Pedagogija i domsko vaspitanje – teorija i praksa“, „Elektronski dnevnik vaspitnog rada doma...“i sl. Isto tako, podaci iz više internata i domova se mogu slivati u jedinstvenu bazu Ministarstva prosvete, pa tek onda lansirati pred zainteresovanu javnost. Mogu se objaviti na srpskom ili više jezika. Elektronska informacija može biti tekstualna, obogaćena grafikonima i fotografijama i sl. Jednosmerna i dvosmerna, otvorena i zatvorena, selektovana i neselektovana – u zavisnosti kome je namenjena. Iza njih moraju stajati vaspitački timovi – nikako voluntarizam pojedinca. Bitno je da se zadovolje dva kriterijuma – etički i estetski. Pragmatičnost će doći po sebi.

5. „MITROVAČKA ŠKOLA“ DOMSKOG VASPITNOG RADA Dom učenika srednjih škola u Sremskoj Mitrovici pod svojim krovom smešta 170 učenika i

učenica. Vaspitni rad u domu realizuje sedam vaspitača, stručni saradnik – pedagog, stručni saradnik – informatičar i direktor doma. 24 Na inicijativu, i po idejnom projektu, autora ovog teksta i softveru stručnog saradnika-informatičara koriste elektronsko evidentiranje vaspitnog rada od 2004/2005. godine. Uporedo sa elektronskom evidencijom vode klasičnu evidenciju, koja je još uvek zvanična. Eksperimentalna primena elektronske evidencije vaspitnog rada pokazala je niz prednosti u odnosu na klasičnu. Iako timu nisu davane posebne instrukcije, osim tehničkih uputstava, rezultati dobijeni ovim istraživanjem pokazuju: a) vaspitni rad u domu učenika postoji kao posebna i specifična celina u odnosu na školsko i „kućevno“, što upućuje ne mogućnost konstituisanja domske pedagogije; b) vaspitački rada je mnogo složeniji i kompleksniji od načina kako ga posmatra klasična domska praksa; v) osetne su razlike u vrednovanju i davanju prioriteta sadržajima vaspitnog rada kod vaspitača; g) postoje bitna odstupanja kod vaspitača u vrednovanju oblika-individualnog i grupnog – rada; d) timski rad vaspitača potiskuje individualni rad u uslovima elektronske evidencije (veća povezanost vaspitača, uslovljenost organizacije rada, intenzivnija saradnja među vaspitačima i stručnim saradnicima); đ) povećani zahtevi za stručnim, posebno tehničkim, usavršavanjima vaspitača; e) intenzivnija saradnja vaspitača i vaspitanika u realizaciji vaspitnog rada (ili dnevnik ostaje prazan).

Sa stanovišta vaspitanika dosadašnja iskustva u primeni elektronskog dnevnika bi se mogla oceniti: a) vaspitanici učestvuju u planiranju učenja25; b) uspešnim đacima je uglavnom stalo do evidentiranja njihovog rada (sve manje žele da njihovu uspešnost ocenjuju kao „dar božji“); v) sadržaj komunikacije vaspitanika sa vaspitačem sve više ispunjavaju teme iz nastavnog gradiva, školskog života i postizanja školske uspešnosti, na račun socijalnih tema ili tema iz oblasti igre i zabave; g) vaspitanici su odgovorniji prema obavezama, posebno prema učenju; d) vaspitanici aktivno doprinose stvaranju ambijenta za učenje, tako da je čuvanje tišine postao marginalni i sporadični problem; đ) vaspitanici znaju da su pokazatelji elektronske evidencije dostupni roditeljima (mada još uvek ne preko Interneta) i to ih podstiče da zahtevaju evidentiranje ispoljavanja duhovne inteligencije i postupaka – čak sugerišu vaspitačima da ih upisuje. 23 Roditelji današnje dece ili nemaju računare, ili ih ne koriste u ove svrhe. Vrlo brzo bi shvatili prednosti elektronskog dnevnika i internet mreže. U svakom trenutku bi mogli da znaju da li se dete suočava sa problemima ili se proces razvoja odvija normalno. Ministarstvo je lansiralo svoj sajt, što je dobro, ali se na isti način ne interesuje za rad domova koje finansira, što je loše. Poslodavci se odnose prema srednjoškolskoj populaciji kao prema velikom izboru „gotove robe“ koju mogu da koriste prema svojoj volji a ne prema optimalnim potrebama. Nauka se tek fragmentarno interesuje za vaspitni rad u domovima učenika. 24 Direktor doma Milenko Todić, stručni saradnik-informatičar Nikola Burčik, stručni saradnik – pedagog Suzana Sekulić-Đorđević i vaspitači Snežana Čikić, Sava Umetić, Nada Avakumović, Milenko Stojnić, Ljubica Jovanović, Sava Grujičić i Milanka Mandić čine stručni tim ili Pedagoško veće. 25 Na ovom planu još prevladava formalizam, jer nije prevaziđeno stanje u kome je dominirao klasičan način praćenja učenja. Pasivna uloga vaspitača iz tog perioda, svedena na čuvanje tišine, će biti prevaziđena. Naime, elektronsko evidentiranje već sada je u stanju da grafički prikaže redovnost učenja i, posebno, redovnost učenja po predmetima, što olakšava vaspitaču da daje konkretna uputstva.

Iako se još uvek radi eksperimentalno, na osnovu pomenutih zapažanja, može se govoriti o postojanju „mitrovačke škole“ vaspitnog rada u domu učenika. Timski rad, primena moderne tehnologije i heuristički prilaz vaspitnim sadržajima razlikuju je od prakse ostalih internata i domova učenika srednjih škola u Srbiji. 26 Uskoro bi ova iskustva mogla biti prezentovana u jedinstvenom zborniku radova u Srbiji – „Domska knjiga“. Valjano je primetiti da „mitrovačka škola“ postoji na način višegodišnjeg istraživačkog odnosa domske prakse i usporedbe sa teorijskim dostignućima u oblasti pedagogije i ostalih nauka. Na kraju, treba istaći da „škola“ jednog doma, uključujući i namere autora projekta elektronskog dnevnika, potvrdu svoje vrednosti očekuje u širokoj primeni ovog softvera.

26 Mitrovački dom je unikatan primer u domskoj porodici Srbije i po: biciklistička sekcija, bilijar sala, interna televizija, prva informatička radionica za učenike, arboretum.