FAKULTET ZA USLUNI BIZNISNOVI SAD

DIPLOMSKI RAD

MENTOR:Dr.Sonja Buni KANDIDAT:Slavica Petrovi

2

Oktombar 2005. godine

TEMA: ELEKTRONSKI POTPIS NEOHODNOST ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

3

Sadraj: Uvod..............................................................................................................5 Pojam i razvoj elektronskog bankarstva........................................................6 Elektronsko bankarstvo POS sistemima.......................................................7 Vrednosti i utede koje donosi elektronsko bankarstvo ................................7 Podsistemi elektronskog bankarstva.............................................................8 1. Bankomati 2. Elektronski transver sredsava na mestu prodaje 3. Kuno bankarstvo Internet 4. Automatske klirinke kue Sredstva plaanja kod elektronskog bankarstva............................................9 a) elektronski ili digitalni novac b) elektronski ekovi c)kreditne/debitne kartice Standardizacija preduslov tehnikog funkcionisanja elektronskog sistema plaanja..........................................................................................10 Model-zakoni kao reenja elektonskog poslovanja i elektronskih potpisa....................................................................................11 Direktive Evropske Unije..............................................................................12 Elektronski potpis tehniko reenje elektronskog poslovanja......................12 Pristup korenja digitalnog potpisa.............................................................13 Polja primene elektronskog potpisa.............................................................14 Aktivnosti u svetu.........................................................................................14 PKI sistemi...................................................................................................15 Komponente PKI sistema Certificaciono telo Bezbednosni aspekti CA Registraciono telo PKI aplikacije...............................................................................................16 Do sada preduzete aktivnosti u Srbiji..........................................................16 Uticaj Zakona o elektronskom potpisu na rad banaka.................................16 Predmet Zakonskog regulisanja..................................................................17 Ciljevi koji se ele postii donoenjem Zakona............................................17 Uslovi za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa............................17 Punovanost elektronskog dokumenta........................................................17 Pravila i uslov i uvanja elektronskog dokumenta.......................................18 Poslovi koji se ne mogu punovano obaviti elektronskim putem.................18 Struktura Zakona o elektronskom potpisu.............................................. .....18 Elektronski potpis definicija i pravno dejstvo.............................................19 Elektronski potpis

4

Potpisnik Podaci za formiranje elektronskog potpisa Sredstva za formiranje elektronskog potpisa Podaci za proveru elektronskog potpisa Sredstva za proveru elektronskog potpisa Kvalifikovani elektronski potpis- definicija i uslovi.......................................19 Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa................20 Formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa asimetrini algoritmi..................................................................................................... ......20 Sredstva za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa...............................20 Pravno dejstvo kvalifikovanog elektronskog potpisa........................................21 Definicija elektronskog sertifikata i njegov sadraj...........21 Provera elektronskog sertifikata korisnika........................................................21 Kvalifikovani elektronski sertifikat.....................................................................22 Sertifikaciono telo i uslovi za rad.......................................................................22 Registracija sertifikacionih tela za izdavanje elektronskih sertifikata................23 Registracija sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata...................................23 Javnost rada sertifikacionih tela...............23 Korisnici elektronskih sertifikata..................24 Obaveze korisnika elektronskih sertifikata.................24 Obaveze sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih Sertifikata........................................................................................................24 Opoziv izdatih kvalifikovanih elektronskih sertifikata................24 Razmena potpisanih dokumenata.....................................................................25 Rok za uvanje dokumentacije o elektonskim sertifikatima..............................25 Obaveze u sluaju prekida rada sertifikacionog tela.........................................25 Punovanost stranih elektronskih sertifikata.....................................................26 Poslovi nadzora.................................................................................................26 Obaveze sertifikacionog tela u vrenju nadzora................................................26 Kaznene odredbe..............................................................................................26 Naredni koraci...................................................................................................27 Zakljuak...........................................................................................................27

5

Uvod Svakodnevno nas okruuje veliki broj novih proizvoda i usluga, sve moniji raunari multimedijski prilagoeni za komuniciranje, mobilni telefoni, video igre, inteligentne kartice, automatizovani sistemi proizvodnje i upravljaki sistemi poslovanja.Elektronsko poslovanje neminovno postaje preovlaujui nain poslovanja kome se mora posvetiti ozbiljna i kompleksna panja, tim pre to se na nivou UNCITRAL-a1 na osnovu predloga SAD-a pristupilo izradi konvencije o elektronskom poslovanju, ime se normativno ureuju poslovni odnosi u elektronskom okruenju. Automatizacija transakcija u bankarstvu dugo je odlagana zbog relativno male vrednosti prosene transakcije. Nova revolucija u oblasti tehnologizacije bankarstva na malo bazirana je na ideji da za automatizaciju bankarstva nije neophodno formirati novu i skupu infrastrukturu , gde je od kjunog znaaja upotreba javnih raunarskih mrea (pre svega Interneta) i razvoj i primena metode kriptografije. U skorijoj prolosti novac je smatran neim fizikim, materjalnim, poput papira ili plemenitog metala. Ideje o novcu evoluirale su sve do konacnog shvatanja da je novac samo informacija. Osnova revolucije u oblasti tehnologizacije bankarstva je ideja da su tehnologija i finansije postali jedno te isto, tj po recima Viljema Niskanena2. Elektronske finansije podrazumevaju sistem plaanja u elektronskom obliku umesto u papirnatom.Mogu biti elektronska plaanja na veliko i na malo, zatim u zemlji i inostranstvu.Medjunarodna plaanja se obavljaju mreom S.W.I.F.T 3., a u zemlji preko RTGS4 sistema, u okviru koga se odvija platni promet preko poslovnih banaka umesto ranije preko ZOP-a. U okviru elektronskih finansija, elektronsko bankarstvo predstavlja sistem plaanja, na relaciji klijent-banka.. Moderno i preduzetniki orjentisane banke daju podsticaja da se razvijaju nove i savremene metode poslovanja, koristei inovatne tehnologije. Razvoj informacione tehnologije u poslovanju banaka dovodi do situacije da se podaci o poslovnim, finansijskim transakcijama nalaze se u okviru bankarskog kompjuterskog sistema (baze podataka), odnosno zapisima na magnetnim i optikim medijima, dok se papirno poslovanje pojavljuje samo kao nusprodukt. Primena kompjuterskog procesiranja podataka dovodi do velikih tehnolokih promena u funkcionisanju banaka i do stvaranja i razvoja elektronskog transfera novca. Elektronski novac ne poznaje dravne granice,njega ne kontrolie ni jedna centralna banka iz bilo koje drave. Nesluena efikasnost meunarodnih plaanja elektronskim novcem zaista moe poveati nestabilnost globalnog monetarnog sistema,tj. realno, moe dovesti do konflikta izmeu emitenata i korisnika elektronskog novca s jedne, i centralnih banaka pojedinih drava s1 2 3

UNICITRAL (Komisija Ujedinjenih nacija za me|unarodno trgovinsko pravo);

Viljem Niskanen - predsednik CATO INSTITUTA iz Vasingtona; S.W.I.F.T. Me|unarodni me|ubankarski telekomunikacioni sistem osnovan 1973. godine u Brislu; 4 RTGS Real Time Gross Settlement

6

druge strane. Elektronski novac e uiniti transakcije efikasnijim na vie naina. Prvo, transakcije su jeftinije, zbog toga to su trokovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od trokova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. Drugo, injenica da Internet ne poznaje politike granice, ne poznaje ih ni elektronski novac. Prema tome, trokovi transfera u okviru neke drave skoro su jednaki trokovima transfera izmeu razliitih zemalja. Tree, plaanja elektronskim novcem moe da koristi svako ko ima pristup Internetu i nekoj banci na Internetu. Ako je vrednost elektronskog novca potpuno jednaka vrednosti realnog novca, onda je elektronski novac konvertibilan u realni novac u bilo koje vreme. Da bi ovo bilo mogue, elektronski novac mora da bude kreiran (ili pokriven) od strane neke banke samo upotrebom realnog novca kao baze, kako bi se obezbedila njegova konvertibilnost. Pojam i razvoj elektronskog bankarstva Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je termin kojim se u informatici naziva korienje racunara u bankarskom poslovanju. Podaci se automatski i bez papirnog dokumenta zahvataju, obraaju i dalje prosledjuju. To omoguuje da komitent nezavisno od baninog altera u bilo kom trenutku moze da obavi sve bankarske poslove. Elektronsko bankarstvo podrazumeva pruanje bankarskih usluga putem elektronske komunikacije, preteno Interneta. Sinonimi za termin elektronsko bankarstvo su Internet bankarstvo, on-line bankarstvo ili PC bankarstvo i ono je u direktnoj zavisnosti od razvijenosti informacionih sistema uesnika i opteg stanja u kojem se nalazi bankarski sistem. Do pojave elektronskog bankarstva po prvi put je dolo u SAD poetkom 70-ih godina, i ova tehnologija oznaena je kao elektronski prenos sredstava EFT 5 (Electronic Funds Transfer). Elektronsko bankarstvo podrazumeva korienje Internet raunarske mree za obavljanje elektronskog poslovanja.Nastalo je u okviru strategije da se u razvoju bankarstva omogui klijentu da svoje potrebe u kontaktu sa bankom zadovolji na najbolji mogui nain u to kraem vremenskom intervalu i sa najmanjim trokovima po njega.Kada su u pitanju tehniki aspekti, neophodno je posedovanje osnovnih informatikih i telekomunikacionih uredjaja,ukljuujui i personalni raunar ili njegove modernije oblike kao i osnovna znanja o rukovanju ovim instrumentima, uz potovanje odgovarajuih tehnikih i drugih strunih uputstava banke za elektronsko poslovanje. Savremeno poslovanje u bankarstvu ne moe se zamisliti bez poslovanja internetom, a prednosti su mnogobrojne.Najvea bitka koja se vodi meu bankama je, za pridobijanje to veeg broja klijenata i to pouzdanih i sa znaajnim iznosima u pogledu obima poslovanja sa bankom. U tom smislu se naroita panja poklanja unapreenju ukupnog poslovanja banke, to se u medjunarodnim razmerama definie kao uvodjenje odnosno poslovanje po5

EFT - Electronic Funds Transfer

;

7

sistemu kvaliteta po medjunarodnom standardu ISO 90006 i drugih standarda utvrdjenih od strane nadlene medjunarodne asocijacije. U okviru ovog standarda jedan od najznaajnijih segmenata je elektronsko bankarstvo koje predstavlja osnov poslovanja.Sve procedure vezane za ovo poslovanje ukljuuju potovanje ovog standarda, koji osim toga to se iri i razvija, namee obavezu precizno prilagodjenog poslovanja u radu banke, a kao meta fokusiran je kljent kao deo banke. Za razvoj elektronskog bankarskog poslovanja i njegovo unapredjenje u naoj zemlji, pored neophodnih priprema koje je uslovio prenos platnog prometa sa Zavoda za obraun i plaanja, na poslovne banke, potrebna je moderna i kompatibilna raunarska oprema sa svetom, odredjeni medjunarodno usaglaeni softverski programi, koji podravaju i medjunarodne raunovodstvene standarde i dobro obuene slube u bankama, za primenu ovih instrumenata. Na ovaj nain bi se omoguio moderan, brz i siguran sistem elektronske komunikacije izmedju svih korisnika bankarskih usluga i banke, koji, pored drugih prednosti smanjuje prosenu cenu bankarskih usluga, a na drugoj strani, obezbedjuju kvalitetnu, brzu i tanu bankarsku uslugu, zavisno od potrebe klijenta. Elektronsko bankarstvo POS sistemima povezuje vre klijenta i poslovnu banku, tako to se bezgotovinsko plaanje odvija povezivanjem registar kase sa terminalom-poslovnom mreom banke. Kupac u momentu kupovine plaa, a sredstva se prenose na raun prodavca.Korienjem POS sistema vri se provera ispravnosti kartice, identitet korisnika, vri se direktno zaduenje rauna korisnika i sl.Smanjuju se trokovi poslovanja, nema papirnate dokumentacije, smanjuje se vreme naplate proizvoda i usluga, potpuna kontrola tokova novca, optimalno se koriste obrtna sredstva, nije potrebno pribavljati, uvati, brojati i trasportovati gotovinu, aurnost podataka u knjigovodstvu i skladitu je dnevna i sl. Tipian set bankarskih usluga koje se fizikim i pravnim licima pruaju su: - pristup raunu u bilo koje doba; - uvid u stanje i promene na raunu; - transver sredstava izmeu rauna; - prenos informacija direktno u finansijski softver za dalju obradu. Vrednosti i utede koje donosi elektronsko bankarstvo ogledaju se u sledeem: - mogunost smanjena troskova alterskih operacija , jer je dolo do smanjenja operacija usled smanjenja radno intenzivnih poslova na bazi protoka papira. - brzom, pouzdanom, ekonomicnom i racionalnom prenosu sredstava izmedju ucesnika i nosilaca u obavljanju finansijskih transakcija,Evropski institut za upravljanje kvalitetom, sa sedi{tem u Briselu ukazuje na va`nost sistema kvaliteta kao uslov za me|enarodni standard ISO9001-CERTIFIKAT6

8

- obezbedjivanju interesa i sve veih potreba uesnika u bankarskim transakcijama, kreirajui nove izvore prihoda prodajom sve raznovrsnije palete usluga, - proirenje obima odgovarajueg trzista finansijskih usluga teritorijalno na itavom prostoru zemlje, i mogunost da se ostane konkurentan u uslovima sve vee deregulacije bankarskog poslovanja, - bankarske transakcije se obavljaju tokom 24-og radnog vremena, - uskladjivanju servisiranja korisnika u zemlji sa nivoom i kvalitetom usluge u razvijenom svetu, - jedinstvenoj racunarsko-komunikacionoj mrezi za elektronski prenos novca i podataka. Istovremeno treba napomenuti i neke faktore koji su ogranicavali brzi razvoj elektronskog transfera novca: - visoki inicijalni trokovi za uvodjenje informacione tehnologije, sporost promene i uskladjivanja zakonskih propisa, - neadekvatan razvoj tehnologije u ovoj oblasti, - spore promene stecenih navika kljenata, to iziskuje dodatna ulaganja u marketing aktivnosti. Podsistemi elektronskog bankarstva: 1.Bankomati (ATM-Automated Teller Maschines) su bankarski automati koji obavljaju rutinske operacije za korisnike. Oni sadrze mikroprocesore koji imaju on-line vezu sa bazom podataka u banci. Radi se o novom tipu elektronskih filijala savremenih banaka koje mogu da obave niz rutinskih operacija sa individualnim kjentima. 2.Elektronski transver sredsava na mestu prodaje (Electronic Fubd Transfer/Poing of Sale-EFT/POS). Radi se o elektronskom sistemu za plaanja kupljene robe u trgovini, koji spaja potroaa, banku i trgovinu. Potroa koristi kreditnu ili debitnu karticu preko terminala dolazi u on-line vezu sa kompjuterom banke koja je dotinu karticu izdala. Preko terminala daje se elektronski nalog kompjuterskom centru banke da transferie novac sa racuna kupca na racun prodavca. Pre toga vri se identifikacija kupca (PIN) i proverava rok vaenja kartice. Kompjuter zatim verifikuje da li kupac ima dovoljno pokria za kupovinu (debitna kartica) ili ima dovoljno sredstva za plaanje u okviru kreditnog limita. Takodje se odmah dobija informacija o novom stanju rauna klijenta posle plaanja kupljene robe. 3. Kuno bankarstvo (Home Banking-HB) je sastavni deo daljinskog bankarstva, gde personalni kljent neke finansijske institucije koristi telefon, televizor ili kompjuter rutinski kao telekomunikacioni link sa kompjuterskim centrom doticne finansijske institucije. Ovaj vid bankarstva moze se podeliti: - telefonsko bankarstvo (telephone banking) koje se najvie koristi u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Veina banaka u razvijenim zemljama danas ima tkz. pozivne centre (cali centers) kao i sisteme koj se baziraju na automatskom prepoznavanju glasa.

9

Internet je infrastruktura koja povezuje raunare putem telekomunikacija,i nastao je1969. godine, kada je pseudonezavisna Agencija7 za napredne istraivake projekte,osnovana od amerike vladae pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Drava u cilju razvoja stratekih projekata iz oblasti komunikacija, finansirala grupu raunarskih programera i elektronskih inenjera da redizajniraju nain na koji raunari funkcioniu. Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva raunarska mrea koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju. Sedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, a 1975. u potpunosti ga je preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivi ga u sada{nju DDN 8. Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN meom i tako je nastao NSFNET9. Nacionalna fondacija za nauku je 1990. godine predstavila projekat umreavanja raznih organizacija i njihovih postojeih mrea, Internet je prozvan mreom svih mrea. 4. Automatske klirinske ku}e (Automated Clearing House-ACH). Klirinki centar je mesto za prijem i izvrenje eksternih naloga za plaanje. On je namenjen za utvrdjivanje multilateralnih neto pozicija samo banaka koje budu u sistemu multilateralnog kliringa. Obracun naloga u kliring predstavlja obracun meubankarskih plaanja koji se vri u tri propisana ciklusa kao bilateralni ili multilateralni racun u kojem se izracunava neto pozicija svake banke. Sredstva plaanja kod elektronskog bankarstva Jedna od kjunih komponenti elektronskog bankarstva je elektronsko plaanje (electronic bill payment). Sredstva plaanja su: a) elektronski ili digitalni novac je jedan od najreklamiranijih Internet koncepata, i on je uveden kao zamena za gotovinske transakcije. Koncept elektronskog novca je jednostavan: umesto da smetamo vrednost na papir, moemo da je upakujemo u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i mnogo inteligentniji od papirnog novca. Elektronski novac predstavlja sistem koji omoguava nekoj osobi da plati robu ili usluge prenosei brojeve sa jednog raunara na drugi. Kao i serijski brojevi na pravim papirnim novanicama, brojevi elektronskog novca su unikatni. Svaki elektronski novac emituje neka banka i on predstavlja odreenu sumu stvarnog novca. On se skladti na racunarskim fiksnim diskovima ili na nekom drugom medijumu, i bitno je omoguiti konvertibilnost elektronskog novca u pravi novac uvek kada potroa poeli. Treba da postoji stabilan devizni kurs izmeu elektronske i realne valute to zahteva preslikavanje karakteristika realnog novca, kao to su anonimnost, autenticnost i mogunost sitnih plaanja. b) Elektronski ekovi sistemi digitalnog plaanja ekovima tee da proire funkcionalnost postojeih ekovnih racuna koji se koriste kao platni mehanizam prilikom on-line kupovine. Transakcije digitalnim ekovima su mnogo bre od transakcija baziranih na tradicionalnom papirnom eku.

ARPA - Advanced Research Projects Agency; DDN - Defense Data Network; 9 NSFNET - Nacionalna fondacija za nauku;7 8

10

c) Kreditne/debitne kartice definiu se kao mali komad kartona ili plastike koje sadri neko sredstvo za identifikaciju (potpis, slika) to omoguava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog racuna, koji se periodicno zaduuje. Prvu univerzalnu kreditnu karticu izdao je Diners Club Inc 1950 godine. Druga je lansirana od strane American Express Company 1958 godine, mada ostale znacajne bankarske kartice su VISA, MasterCard... Standardizacija preduslov tehnikog funkcionisanja elektronskog sistema plaanja Standardizacija u najirem smislu, predstavlja utvrene standarde/pravila za odabir podataka i sainjavanje tih podataka, definisani proces razmene podataka, utvrene telekomunikacione protokole, licencirana softverska reenja, definisane mehanizme zatite subjektiviteta uesnika,kao i pravnu regulativu koja definie odnose koji se uspostavljaju povodom nastanka, promene ili prestanka bilo koga od navedenih i prateih elemenata u sistemu pravnog prometa. Standard je sredstvo za saoptavanje ideja i tehnikih podataka, za stvaranje reda u neredu i dostizanje jednostavnosti. On predstavlja pravilo, odnosno propis, koji je od kljunog interesa za sve aktivnosti u modernoj standardizaciji. Meunarodne organizacije za standardizaciju ISO/IEC10 ve vie decenija donose standarde, tehnike propise koji kao pravni akti, praktino omoguuju jedinstvenu primenu razliitih tehnologija u itavom svetu. Za razvoj elektronskog poslovanja od znaaja je, i telekomunikaciona infrastruktura. Telekomunikacije su na meunarodnom planu u nadlenosti ITU11. Samo elektronsko poslovanje, kao deo informacionih tehnologija, razvija se i prati u okviru UN/ECE/CEFACT. Ova organizacija je sa sve tri prethodno navedene organizacije 1999. godine sklopila Ugovor o razumevanju (Memorandum of Understanding) na osnovu kog je odreeno da standardi, procedure ili definisanje nekih od elemenata koji se odnose na elektronsko poslovanje koje usvoji bilo koja od ovih organizacija u okviru svoje nadlenosti, prihvaena je i od ostalih organizacija i predstavlja osnov za dalji rad u domenu nadlenosti svake od organizacija. Na{a zemlja se ukljuila u rad ECE/CEFACT jo 1998. godine, u statusu posmatraa (O-observer), da bismo u meuvremenu, posredstvom rada YUEDI12 asocijacije, postali uesnici (P - participant). 1985 god. na nivou Evropske zajednice (sada Evropska unija) odlueno je da izmeu svojih zemalja otklone fizike, fiskalne i tehnike barijere, tako to se na istu ravan stavlja politika, ekonomija i tehnika. Prioritet je dat tehnici, tako da od 300 direktiva (propisi EZ) koje su doneli, preko 45% direktive-propisi su iz oblasti tehnike, pristupili su prvo harmonizaciji tehnke regulative - harmonizovani su standardi, doneti su tehniki propisi u vidu direktiva i formirane su organizacije CEN13 i CENELEC14. Kada suISO/IEC - Joint Technical Committee for Information Technology; ITU International Telecommunication Union; 12 YUEDI Jugoslovenska asocijacija za elektronsku razmenu podataka; 13 CEN Comite Europeen de Normalisation;10 11 14

CENELEC Comite Europeen de Normalisation Electrotechnique;

11

uskladili standarde i tehniku regulativu,zatim su harmonizovali postupke, testiranja (preko tzv. modula), formirali Evropsku organizaciju za ispitivanje i sertifikaciju, na osnovu ega jednostavno mogu da sprovode tehniku regulativu. Taj proces globalizacije svetske privrede se u sve veoj meri prenosi na standardizaciju upravljanja pravnim prometom,. U okviru standardizacije sve se vie prostora ostavlja razvoju kvaliteta i raunarskih komunikacija koje praktino predstavljaju nadgradnju na zahteve TQM15, jer svaka roba ili usluga, usklaena sa standardima kvaliteta, predstavlja proizvod koji se nudi na tritu. Elektronsko poslovanje podrazumeva voenje poslova elektronskim putem, razmenom poslovnih poruka izmeu subjekata pravnog prometa. Kao takvo ono prelazi okvire ugovora-ugovornog prava. Za elektronsko poslovanje neophodan je elektronski potpis, koji predstavlja podatke u elektronskom obliku, pridodate ili logiki pridruene, drugim elektronskim podacima, u cilju obezbedjenja integriteta podataka i identifikacije potpisnika. Prelaskom na ovaj nain poslovanja, sniavaju se trokovi,to za posledicu ima i poboljavanje privrednih aktivnosti. Ovo potvr|uje i studija Ekonomske komisije UN za Evropu u kojoj se kae da je ovaj nain poslovanja ak hiljadu puta jeftiniji od klasinog, i neuporedivo bri. Kod elektronskog poslovanja, veoma je teko utvrditi gde se nalaze subjekti elektronskog poslovanja, odnosno koji zakon na njih treba da se primeni. Stoga je bilo preporuka da se problematika elektronskog poslovanja uredi jedinstveno, u meunarodnim organizacijama. Prednosti elektronskog poslovanja su: postie se uniformnost ureenja. Nedostatak ovakvog pristupa je to se do reenja koje odgovara veini dolazi teko, pregovori dugo traju, i usvojeni akti stvaraju obavezu samo onim dravama koje konvencije ratifikuju i unesu u svoje unutranje zakonodavstvo. OEBS16 je u svom izvetaju iz 1996. godine sugerisao da, obzirom na globalni karakter elektronskog poslovanja, drave treba da podstiu digitalno poslovanje i stvaraju uslove za to liberalniju zakonsku regulativu,a to dovodi u pitanje pravnu sigurnost. Model-zakoni kao reenja elektonskog poslovanja i elektronskih potpisa Reenje je pronaeno donoenjem okvirnih tekstova, model-zakona, za elektronsko poslovanje i za elektronske potpise. On ne podlee ratifikaciji, nego stoji na raspolaganju svakoj dravi koja eli da ga koristi kao obrazac za pravljenje sopstvenog zakona. Praksa korienja model-zakona naroito je rairena u SAD. Formulacije model-zakona su neobavezne i drave imaju slobodu da ponuena reenja prilagode osobenostima svog nacionalno-pravnog sistema. Najvaniji akti u ovoj oblasti doneti su u okviru Komisije UN za meunarodno trgovako pravo - UNCITRAL je 1996. godine doneo model-zakon o elktronskom poslovanju, a model-zakon o elektronskim potpisima usvojen je 5. jula 2001.15 16

TQM - Total Quality Management; OEBS Evropska organizacija za bezbednost i saradnju;

12

godine. Po UNCITRAL model-zakonu uraeni su, zakoni u Sloveniji, Francuskoj, Irskoj i Australiji. Izvesni uticaj ovaj model-zakon imao je na regulativu usvojenu u Kanadi i SAD. Za razliku od model-zakona o elektonskom poslovanju, o elektronskim potpisima jo uvek nisu objavljeni vodii za implementaciju u unutranje zakonodavstvo. Model-zakon je fleksibilnije sredstvo od meunarodnog ugovora i uniformnog zakona. Direktive Evropske Unije U Evropskoj Uniji problematika elektronskog poslovanja i elektronskih potpisa ure|ena je direktivama (Direktiva br. 1999/93/CE od 13. decembra 1999. o zajednikom okviru za elektronske potpise, Sl. List EZ br. L 013 i od 19. januara 2000. godine, Direktiva br. 2000/31/CE o nekim pravnim aspektima usluga informatikog drutva, a naroito elekronskog poslovanja na unutranjem tritu direktiva o elektronskom poslovanju, Sl. List EZ br. L 178 od 17. jula 2000. godine). Pravni sistem EU, iako komplikovan na prvi pogled, sledi jednostavnu logiku unifikacije i harmonizacije koje se unutar Unije obavljaju putem dva izvora komunitarnog prava: uredbi i direktiva. Uredbe su opti pravni propisi koje donose organi zajednice kojima se unifikuje materija koja je obuhvaena propisom. Uredbe se primenjuju neposredno u dravama lanicama, bez potrebe da se vri njihova inkorporacija donoenjem posebnih unutranjih propisa. Direktive su opti propisi kojima se vri harmonizacija, odnosno usklaivanje prava drava lanica. Direktive samo odreuju ciljeve budue pravne regulative, ali preputaju dravama lanicama da donesu unutranje propise kojima e se oni ostvariti. Teorijski, drave lanice uivaju slobodu u pogledu naina na koji e se predvieni ciljevi ostvariti i u pogledu sadrine samih propisa, te podseaju na model-zakone. Meutim, do sada usvojene direktive ostavljaju veoma malo prostora za manevrisanje. Regulisanje finansijskih transakcija, koje se izriito izuzimaju iz polja primene Direktive EU, jer finansijske transakcije treba da ostanu van domaaja Zakona o elektronskom poslovanju. Praksa je pokazala da se najvee zloupotrebe i dogaaju kod finansijskih transakcija (pr.: kreditne kartice, direktno prebacivanje sa rauna na raun, iz jedne zemlje u drugu, a bez evidentiranja prenosa i sl.). to je dovelo do toga da ova materija bude ureena posebnim propisima. Elektronski potpis tehniko reenjeelektronskog poslovanja Elektronski potpis je neophodan za elektronsko bankarstvo.Digitalni potpis je tehnika ifriranja koja je reila glavni problem elektronskog poslovanja: strah od nedovoljne sigurnosti transakcija. Njime se obezbeuje integritet podataka, odnosno omoguuje da podaci ostanu nepromenjeni tokom transakcije i omoguuje utvrivanje poiljaoca. Digitalnim ifriranjem se elektronski dokument,

13

koji se nalazi u transakcijama na Internetu, ini neitljivim svima koji nemaju klju za deifriranje. Time se poveava sigurnost transfera poverljivih podataka. Identifikacija poiljaoca se obavlja potvrdom autentinosti kod poverljive tree strane TTP17. TTP je neko kome je dozvoljeno da proizvodi digitalne sertifikate, autentinost digitalnog potpisa i u koju imaju poverenje obe zainteresovane strane za transakciju. Potvrda autentinosti predstavlja dokaz da je vlasnik digitalnog potpisa upravo onaj koji tvrdi da jeste. Najrasprostranjenija metoda je metoda ifriranja javnim kljuem koja poiljaocu i primaocu elektronske poruke dodeljuje dva kljua: -jedan javni ( koji se deponuje kod TTP) i -jedan privatni.

Pristup korenja digitalnog potpisa

Korienje digitalnog potpisa u svetu nije jednobrazan. Meunarodna tela kao to su IETF18 ili ISO (International Organization for Standardisation) rade na njegovoj standardizaciji, a OECD i UNCITRAL daju uputstva dravama kako pravno regulisati elektronko poslovanje ili neke njegove delove. Prava samo nekih zemalja su podrala upotrebu digitalnog potpisa bilo u obliku zakona ili preporuka. U SAD je svega 19 drava lanica pravno regulisala ovu problematiku. Evropa je u blagom zaostatku. Prva zemlja u Evropi koja je pravno definisala korienje digitalnog potpisa je Velika Britanija 1997. godine, a 1998. godine za njom slede Fransuska i Nemaka, koja, ak donosi poseban Zakon o digitalnom potpisu. Jo neke evropske zemlje (vedska, Italija i Belgija) su najavile zakonsku regulaciju. Pored digitalnog potpisa mogue je korienje i17 18

Digitaln realizac

TTP - Trusted Third Party; IETF - Internet Engineering Task Force

14

drugih naina ifriranja elektronskih dokumenata ili potvrde autentinosti poiljaoca. Priznaje se da je ifriranje veoma korisno sredstvo zatite podataka, ali i da se ono koristi u kriminalne svrhe. Kako bi se to spreilo odreene zemlje preduzimaju razliite mere na primer: SAD je u jednom zakonskom predlogu iz 1998. godine predvidela kazne od 5 do 10 godine zatvora za one koji koriste ifriranje dokumenata da bi prikrili svoje kriminalne aktivnosti, zatim Velika Britanija pri regulaciji digitalnog potpisa iz 1997. TTP ima ovlaenje da pored pristupa javnim kljuevima ima pristup i privatnim. Na meunarodnom planu prve smernice koje se odnose na ifriranje dokumenta vezanih za elektronsko poslovanje dao je OECD 1997. godine u obliku dva principa: korisnik ima pravo izbora metoda ifriranja, to je predmet primene prava: osnovna prava pojedinca na privatnost ukljuuje tajnost komunikacija i zatitu podataka o linosti, to nee biti kreno nacionalnom politikom ifriranja. Evropska Unija je 1994. godine u Direktivi o privatnosti podataka dala smernice koje predstavljaju zajedniku politiku vezanu i za elektronsko poslovanje. Pravno posmatrano, najvei problem koji se pojavljuje u ovoj materiji je reavanje pitanja nadlenosti. Privredni kriminal danas dobija nove oblike i novo okruenje. Kompjuterska tehnologija omogu}ava da postane transnacionalan. Novi oblici zloupotreba u direktnoj su vezi sa razvojem i irenjem kompjuterskih mrea, a naroito pogodan teren predstavlja elektronsko obavljanje poslovnih transakcija preko otvorenih mrea, kakav je Internet. Polja primene elektronskog potpisa Elektronsko poslovanje ( e-business) Elektronska trgovina( e-commerce) Elektonsko bankarstvo Elektronska uprava ( e-government) Elektronsko zdravstvo (e-healthcare) Platni sistemi na bazi ip kartica (EMV) Aktivnosti u svetu Se mogu okarakterisati u skladu sa izvetajem o implementaciji Evropske Direktive o elektronskim potpisima u zemljama Evrope, kao i o praktnom korienju elektronskih potpisa. Izvetaj je izraen na osnovu zahteva Evropske komisije. Oformljen tim istra`ivaa i pravnika iz Belgije je izradio izvetaj, konsultovajui mnoga nacionalna zakonodavstva i predao ga Evropskoj komisiji krajem 2003 godine. Najvaniji nalazi i zakljuci u datom izvetaju su: - Direktiva je uz manje ili vee izmene u potpunosti imolementirana u nacionalnim zakonodavstvima zemalja EU, kao i drugih Evropskih zemalja. Izmene se odnose na osnovne probleme ire primene elektronskog potpisa u EU, a to su razliito tumanje sl. pitanja: - dobrovoljne akreditacije:

15

- primenjene eme supervizije CA19: -procene usklaenosti sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa itd. Postoji veoma mali broj primera iz sudske prakse u vezi primene elektronskog potpisa, tako da se jo ne moe rei da sudska praksa u ovom domenu postoji. Problem se javlja kod razliitih PKI20 sistema koji se uglavnom ponaaju kao odvojena ostrva u primeni aplikacija sa elektronskim potpisima u kojima postoji samo jedno CA koje izdaje sertifikate za jednu PKI aplikaciju. PKI sistemi Infrastruktura sistema sa javnim kljuevima PKI predstavlja kljuni aspekt i najvaniju komponentu sistema elektronskog poslovanja i trgovine (ecommerce), kao i savremenih finansijskih i korporacijskih raunarskih mrea.. Infrastruktura sistema sa javnim kljuem PKI obezbeuje pouzdano okruenje za realizaciju funkcija zatite komercijalnih transakcija. PKI sistem predstavlja kombinaciju hardverskih i softverskih proizvoda, politika i procedura. PKI sistem ostvaruje lanac poverenja u elektronskom poslovanju tako da korisnici koji se ne poznaju mogu komunicirati potpuno bezbedno. PKI sistem se bazira na digitalnim certifikatima. Komponente PKI sistema Certifikaciono telo (CA) Registraciona tela (RA21) Sistem za distribuciju certifikata PKI aplikacije Dokumenti za rad PKI sistema Certificaciono telo (CA) Srce PKI sistema predstavlja certifikaciono telo ija je osnovna funkcija pouzdano uspostavljanje zatienog digitalnog identiteta svih uesnika za komunikaciju u nebezbednoj raunarskoj mrei. Funkcije CA su: Izdavanje certifikata; Upravlja rokom vanosti certifikata; Upravlja povlaenjem certifikata publikovanjem lista povuenih certifikata; Bezbednosni aspekti CA Imperativ PKI sistema je obezbeenje najvieg nivoa bezbednosti CA. Ako je CA kompromitovano, itav PKI sistem je kompromitovan. Potpuna i pouzdana zatita tajnog kljua asimetrinog sistema CA je najvaniji zadatak koji se postavlja pred CA.CA Certificate authority - certifikaciono telo; PKI - Public Key Infrastructure 21 RA - REGISTRATION AUTHORITY registraciono telo;19 20

16

Registraciono telo Registraciono telo omoguava interfejs izmeu korisnika i CA. RA prihvata zahteve za izdavanjem certifikata, proverava identitet korisnika i prosleuje zahteve u odreenom formatu ka CA. Kvalitet naina provere identiteta podnosioca zahteva odreuje nivo poverenja koji smeta u certifikacioni zahtev. PKI aplikacije Zatiene WEB transakcije Zatiene E-mail poruke Zatien FTP servis Formiranje VPN (IPSec) mrea Bezbedno upravljanje dokumentacijom Bezbena plaanja putem Interneta Danas u svetu najire koriena aplikacija koja koristi elektronske potpise je elektronsko bankarstvo. Obzirom da se radi o ugovornom odnosu komitenta i banke, ove aplikacije spadaju u aplikacije zatvorenih grupa korisnika. Oblast koju sigurno obuhvataju Evropske Direktive i nacionalni zakoni je e-government elektronska uprava, kao i drugi javni servisi koji se nude graanima i pravnim licima. Do sada preduzete aktivnosti u Srbiji Srbija je jedna od poslednjih drava u Evropi koja je, nakon Evropske Direktive o elektronskim potpisima od 19.01.2000.godine, usvojila Zakon o elektronskom potpisu.Zakon o elektronskom potpisu u Srbiji je izglasan u Narodnoj Skuptini Republike Srbije dana 14.12.2004. godine i publikovan u Sl. gl. RS br. 135 od 21.12.2004 godine. Rad na ovom Zakonu je zapoeo avgusta 2000. godine kada je radna grupa pod okriljem tadanjeg Saveznog zavoda za informatiku zapoela izradu Predloga Zakona o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu. Predlaga tog Zakona je trebalo da bude Savezno Ministarsto pravde, ali iz mnogih razloga taj Zakon nije nikada usvojen na saveznom nivou.Krajem 2002. godine organizovana je radna grupa od strane Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj RS za izradu republikog Predloga Zakona o elektronskom potpisu. Ovaj predlog je izraen poetkom 2003. godine i prosleen Ministarstvu, a zatim Vladi i Skuptini . Vlada je pala i Skuptina rasputena, i on nije izglasan. Nakon formiranja nove Vlade poetkom 2004. godine svi predlozi Zakona koji su se nali u proceduri prethodne Skuptine vraeni su nadlenim Ministarstvima na doradu. Zakon o elektronskom potpisu je vraen Ministarstvu za nauku i zatitu ivotne sredine, koje je angaovalo istu radnu grupu za reviziju Zakona. Tom prilikom izraen je predlog u koga su ugraene neophodne izmene u skladu sa najnovijim zakljucima i trendovima u tom domenu u Evropskoj zajednici. Uticaj Zakona o elektronskom potpisu na rad banaka

17

U domenu elektronskog bankarstva, u svetu Srbija spada u red najrazvijenijih zemalja.Od 06. januara 2003. godine, nakon prelaska platnog prometa sa ZOP-a na poslovne banke, sve banke u Srbiji koje su praktno krenule u elektronski platni promet sa pravnim licima i to na bazi primene smart kartica i elektronskog potpisa. Banke koriste razliita PKI reenja za realizaciju elektronskog potpisa. Usvojen Zakon o elektronskom potpisu je osnova za dalji razvoj elektronskog poslovanja elektronske uprave, kao i osnova za donoenje novih zakonskih reenja u Srbiji (na pr. Zakon o elektronskoj trgovini). U pravnom smislu na osnovu iznetih Evropskih iskustava Zakon o elektronskom potpisu nema nikakvog uticaja na elektronsko bankarstvo u Srbiji. Osnovna uloga Zakona se odnosi na : - da propie uslove pod kojima je elektronski potpis pravno ekvivalentan svojerunom potpisu. - da prope uslove koje moraju da ispune Sertifikaciona Tela koja izdaju kvalifikovane sertifikate za verifikaciju kvalifikovanih elektronskih potpisa. Predmet Zakonskog regulisanja - upotreba elektronskog potpisa u upravnim, sudskim i drugim postupcima, poslovnim i drugim radnjama. - korienje dokumenata u elektronskom obliku; Ciljevi koji se ele postii donoenjem Zakona - Pouzdano elektronsko poslovanje - Punovanost elektronskog dokumenta - Ravnopravnost elektronskog potpisa sa svojerunim potpisom - Modernizacija rada dravnih organa, organa lokalne samouprave i javnih slubi - Sprovoenje Direktive EU o elektronskom potpisu - Usklaivanje sa meunarodnim standardima Uslovi za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa - Pravno dejstvo kvalifikovanog elektronskog potpisa - Rad sertifikacionih tela - Elektronski sertifikati - Prava i obaveze u vezi korienja elektronskih sertifikata - Poslovi nadzora nad sprovo|enjem zakona - Kaznene odredbe Punovanost elektronskog dokumenta Elektronski dokument dokument u elektronskom obliku koji se koristi u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i upravnom, sudskom i drugom postupku pred dravnim organom-(l.2 taka1. Zakona o elektronskom potpisu.) Elektronskom dokumentu se ne moe osporiti punovanost ili dokazna snaga samo zbog toga to je u elektronskom obliku (Evropska direktiva o elektronskom potpisu, 19. januara 2000.godine) Pravila i uslovi uvanja elektronskog dokumenta

18

- da je dostupan i na raspolaganju za kasniju upotrebu. - sauvan u obliku u kome je formiran ili primljen - sauvan na nain koji omoguuje identifikaciju vremena i mesta nastanka ili prijema i lica koje ga je formiralo - primenjena terhnologija i postupci koji omoguuju da se na pouzdan nain moe utvrditi bilo kakva izmena u elektronskom dokumentu Lica koja uvaju elektronske dokumente, koji su elektronski potpisani, moraju uvati podatke i sredstva za proveru elektronskog potpisa onoliko vremena koliko se uvaju sami dokumenti. Poslovi koji se ne mogu punovano obaviti elektronskim putem su: - Prenos prava svojine na nepokretnosti ili ustanovljavanje drugih stvarnih prava na nepokretnostima; - ostavinski poslovi; - ugovori o ureivanju imovinskih odnosa izmeu branih drugova; - ugovori o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost; - ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za ivota; - ugovori o doivotnom izdravanju i sporazumi u vezi sa nasleivanjem; - ugovori o poklonu; - drugi pravni poslovi ili radnje za koje je posebnim Zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa izriito odreena upotreba svojerunog potpisa; Struktura Zakona o elektronskom potpisu Zakon ima 46 lanova, podeljenih u 7 glava. U prvoj glavi Opte odredbe (1.1.-5) objanjeni su osnovni pojmovi korieni u tekstu. U drugoj glavi, naslovljeno, Elektronski potpis, i kvalifikovani elektronski potpis (1.6-11) ureeni su osnovi elektronskog poslovanja, podaci u elektronskom obliku,uvanje, provera, povezanost sa potpisnikom, sredstva za izradu, proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa, slanje i prijem elektronskih poruka, punovanost elektronskog ugovora. Tre}a glava posve}ena je Elektronski sertifikati i sertifikaciona telo (1.12.-22) odnosi se na kvalifikovani sertifikat i njegov sadraj, punovanost,verifikaciju, uslove rada sertifikscionog tela. Cetvrta glava Prava, Obaveze i Odgovornosti korisnika i sertifikaciono telo (l.23.35.),obuhvata uslove za izdavanje i opoziv kvalifikovanih elektronskih sertfikata, uvanje izdatih kvalifikovanih elektronskih sertifikata, odgovornosti i obaveze sertifikacionog tela. Peta glava Nadzor (1.36-41) posveena je nadzoru nad sertifikacionim telima, kontrola pravilnosti primene propisanih postupaka. esta glava Zakona Kaznene odredbe(1.42.-44), posveena je kaznenim odredbama novanim kaznama za navedeni prekraj Sedmu glavu cine prelazne i zavrne odredbe (l. 45.-46.) -podzakonska akta. Elektronski potpis definicija i pravno dejstvo

19

Elektronski potpis- skup podataka u elektronskom obliku koji su pridrueni ili su logiki povezani sa elektronskim dokumentom i koji slue za identifikaciju potpisnika (l. 2 taka 2 Zakona o elektronskom potpisu). Potpisnik- lice koje poseduje sredstva za elektronsko potpisivanje i vri elektronsko potpisivanje u svoje ime ili u ime pravnog ili fizikog lica, (l. 2 taka 4 Zakona). Elektronski potpis mo`e imati pravno dejstvo i moe se koristiti kao dokaz u zakonskom postupku, osim kada zahteva da samo svojeruni potpis ima zakonsku snagu. Podaci za formiranje elektronskog potpisa-jedinstveni podaci, kao to su kodovi ili privatni kriptografski kljuevi, koji potpisnik koristi za izradu elektronskog potpisa; (lan 2. taka 5. Zakona) Sredstva za formiranje elektronskog potpisa-odgovgaraju}a tehni~ka sredstva (softver i hardver) koja se koristi za formiranje elektronskog potpisa, uz kori{}enje podataka za formiranje elektronskog potpisa; (~l. 2 ta~ka 6. Zakona) Podaci za proveru elektronskog potpisa podaci, kao {to su kodovi ili javni kriptografski klju~evi , koji se koriste za proveru i overu elektronskog potpisa; (~l. 2 ta~ka 8. Zakona) Sredstva za proveru elektronskog potpisa-odgovaraju}a tehnika sredstva (softver i hardver) koja slue za proveru elektronskog potpisa, uz korienje podataka za proveru elektronskog potpisa; (l. 2 taka 9 Zakona). Kvalifikovani elektronski potpis- definicija i uslovi Kvalifikovani elektronski potpisje elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata i onemoguava naknadno poricanja odgovornosti za njihov sadraj, i koji ispunjava uslove utvrene ovim Zakonom; On u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojerini potpis na podatke u papirnatom obliku. Kvalifikovani elektronski potpis, mora da zadovolji sledee uslove: -iskljuivo je povezan sa potpisnikom; -nedvomisleno identifikuje potpisnika; -nastaje korenjem sredstava kojima potpisnik moe samostalno da upravlja i koja su iskljuivo pod nadzorom potpisnika; -direktno je povezan sa podacima na koje se odnosi, i to na nain koji nedvosmisleno omoguava uvid u bilo koju izmenu izvornih podataka; -formiran je sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa; Primenom kvalifikovanog elektronskog potpisa pouzdano se realizuju sledee funkcije: Provera autentinosti potpisnika, Zatita integriteta sadraja poruke koja je potpisana, Neporeivost potpisivanja poruke. Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa

20

Koja ispunjavaju uslove utvrene Zakonom (l. 2taka 7. Zakona) treba da obezbede: - da se podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa mogu pojaviti samo jednom i da je obezbeena njihova poverljivost; - da se iz podataka za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa, ne mogu u razumno vreme i trenutno dostupnim sredstvima, dobiti podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa; - da kvalifikovani elektronski potpis bude zatien od falsifikovanja, upotrebom trenutno dostupne tehnologije; - da podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa budu pouzdano zatieni od neovlaenog korienja. Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa ne smeju prilikom formiranja potpisa promeniti podatke koji se potpisuju ili onemoguiti potpisniku uvid u te podatke pre procesa formiranja kvalifikovanog elektronskog potpisa. Formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa asimetrini algoritmi Kvalifikovani elektronski potpis se formira primenom jednog od standardizovanih asimetrnih kriptografskih algoritama iz sledee grupe, i to: RSA22, DSA23 ili ECDSA24. Pri formiranju kvalifikovanog elektronskog potpisa primenjuju se i hash funkcije za dobijanje otisaka poruke fiksne veliine (128 ili 160 bita). Hash funkcije iz stava 1 ovog lana realizuju se primenom standardizovanih hash algoritama iz sledee grupe, i to: MD5 (Message Digest) rezultuje u hash vrednostima veliine 128 bita ili SHA-1 (Secure Hash Algorithm) rezultuje u hash vrednostima veliine 160 bita. Sredstva za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa Treba da obezbede: - pouzdano utvrivanje da podaci korieni za proveru elektronskog potpisa odgovaraju podacima prikazanim licu koje vri proveru; - pouzdano verifikovanje potpisa i korektno prikazivanje rezultata provere; - omoguavanje pouzdanog uvida u sadraj potpisanih podataka - pouzdano verifikovanje autentinosti i validnosti elektronskog sertifikata potpisnika u trenutku provere elektronskog potpisa; - korektno prikazivanje identiteta potpisnika; - da se bilo koje izmene u potpisanim podacima pouzdano detektuju.

RSA - Rivest Shamir Adleman; DSA - Digital Signature Algorithm; 24 ECDSA - Elliptic Curve Digital Signature Algorithm;22 23

21

Sredstva za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa- sredstva za proveru elektronskog potpisa koja ispunjavaju uslove utvr|ene su Zakonom (l. 2 taka 10 Zakona). Pravno dejstvo kvalifikovanog elektronskog potpisa Kvalifikovan elektronski potpis, formiran sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, koji se moe proveriti na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata u odnosu na podatke u elektronskom obliku, i kao takav prihvatljiv je kao dokazni materjal u pravnim poslovima, i ima istu pravnu snagu kao i svojeruni potpis u odnosu na podatke u papirnom obliku. Definicija elektronskog sertifikata i njegov sadraj Elektronski sertifikat elektronski dokument kojim se potvruje veza izmeu podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika; (l. 2 ta~ka 3 Zakona o elektronskom potpisu)

SadrajProvera elektronskog sertifikata korisnika Provera perioda validnosti Provera da li se veruje CA koje je izdalo sertifikat;

22

Provera digitalnog potpisa samog korisnikovog sertifikata Provera CRL liste; (Opciono) Autorizacija korisnika provera privilegija za pristup odgovaraju}im informacionim resursima;

Kvalifikovani elektronski sertifikat elektronski sertifikat koji je izdat od strane sertifikacionog tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i koji mora da sadr`i podatke: - oznaku o tome da se radi o kvalifikovanom elektronskom sertifikatu; - skup podataka koji jedinstveno identifikuje pravno lice koje izdaje sertifikat; - skup podataka koji jedinstveno identifikuje potpisnika; - podatke za proveru elektronskog potpisa, koji odgovaraju podacima za izradu kvalifikovanog elektronskog potpisa, a koji su pod kontrolom potpisnika; -podatke o po~etku i kraju va`enja elektronskog sertifikata; - identifikacionu oznaku izdatog elektronskog sertifikata; - kvalifikovani elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo elektronski sertifikat; - ograni~enja vezana za upotrebu sertifikata, ako ih ima. Sertifikaciono telo i uslovi za rad Sertifikaciono telo pravno lice koje izdaje elektronske sertifikate u skladu sa odredbama ovog Zakona tj. pravno lice koje drugim pravnim i fizikim licima prua usluge izdavanja elektronskih sertifikata i vri druge usluge povezane sa tom delatnou. Uslovi za rad: sposobnost za pouzdano obavljanje usluga izdavanja elektronskih sertifikata; bezbedno i aurno voenje registra korisnika kao i sprovoenje bezbednog i trenutnog opoziva elektronskog sertifikata; obezbeivanje tanog utvrivanja datuma i vremena izdavanja ili opoziva elektronskog sertifikata; da izvrava proveru identiteta i, ako je potrebno, drugih dodatnih obeleja licu kojem se izdaje sertifikat, na pouzdan nain i u skladu sa propisima; da ima zaposlena lica sa specijalistikim znanjima, iskustvom i strunim kvalifikacijama potrebnim za vrenje usluge izdavanja elektronskih sertifikata, a naroito u odnosu na: upravljake sposobnosti, strunost u primeni tehnologija elektronskog potpisa i odgovarajuih sigurnosnih procedura i bezbednu primenu odgovarajuih administrativnih i upravljakih postupaka koji su usaglaeni sa priznatim standardima; da koristi pouzdane sisteme i proizvode koji su zatieni od neovlaenih izmena i koji obezbeuju tehniku i kriptografsku sigurnost procesa; da preduzima mere protiv falsifikovanja elektronskih sertifikata, a u sluajevima u kojima generie podatke za formiranje elektronskog potpisa da garantuje tajnost procesa formiranja tih podataka;

23

da ne uva i ne kopira podatke za formiranje elektronskog potpisa za lica u ije ime prua tu uslugu; da obezbedi sisteme za fiziku zatitu ureaja, opreme i podataka, i sigurnosna reenja za zatitu od neovlaenog pristupa; da informie lica koja trae izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata o tanim uslovima izdavanja i korienja tog sertifikata, ukljuujui bilo koja ogranenja u korienju, kao i o postupcima za reavanje sporova. Takve informacije, koje mogu biti dostavljene elektronski, moraju biti napisane i pripremljene u razumljivom obliku na srpskom jeziku. da obezbedi uvanje svih relevantnih informacija koje se odnose na elektronske sertifikate u propisanom vremenskom periodu i to u izvornom obliku; da koristi pouzdan sistem upravljanja elektronskim sertifikatima u obliku koji omoguava njihovu proveru kako bi: - unos i promene radila samo ovlaena lica; - mogla biti proverena autentinost informacija iz sertifikata; - elektronski sertifikati bili javno raspoloivi za pretraivanje samo u onim sluajevima za koje je vlasnik sertifikata dao saglasnost; - bilo koja tehnika promena koja bi mogla da narui bezbednosne zahteve bila poznata sertifikacionom telu. Sertifikaciono telo izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate korisnicima u skladu sa dokumentima ETSI ESI TS 101 862 Qualified Certificate Profile i sa obaveznim sadrajem definisanim u l.17 Zakona o elektronskom potpisu. Registracija sertifikacionih tela za izdavanje elektronskih sertifikata Sertifikacionim telima nije potrebno posebna dozvola za izdavanje elektronskih sertifikata.Ministarrstvo za nauku, tehnologiju i razvoj je nadleno za voenje evidencije sertifikscionih tela.Sertifikaciono telo mora prijaviti Ministarstvu poetak obavljanja usluga izdavanja elektronskih sertifikata najmanje 15. dana pre poetka rada. Registracija sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata Sertifikaciono telo: - obavlja usluge na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo, na njegov zahtev, ako ispunjava uslove utvrene Zakonom. - dozvola ima znaenje reenja izdatog u upravnom postupku. - dozvola se izdaje u roku od 30 dana ukoliko su ispunjeni Zakonom propisani uslovi; - sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata kome je izdata dozvola upisuju se u Registar sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih sertifikata u Republici Srbiji koji vodi Ministarstvo. - sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata moe da zapone sa obavljanjem usluge danom upisa u registar.

24

Za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata moe biti dravni organ i to Ministarstvo unutranjih poslova, u skladu sa posebnim propisima. Javnost rada sertifikacionih tela Registar sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i evidencija sertifikacionih tela su javni i vode se u elektronskom obliku. Spisak sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata upisanih u registar, kao i izmene i dopune, objavljuju se u Sl. Glasniku Republike Srbije. Korisnici elektronskih sertifikata Elektronski sertifikat se moe izdati na zahtev, o emu se zakljuuje poseban ugovor i to: - pravnom licu; - preduzetniku; - dravnom organu; - organu teritorijalne autonomije; - organu lokalne smouprave - fizikom licu Obaveze korisnika elektronskih sertifikata su: - uvanje sredstava i podatke za formiranje elektronskog potpisa od neovlaenog pristupa i upotrebe, i iste koristi u skladu sa odredbama Zakona. - dostavljanje sertifikacionom telu sve potrebne podatke i informacije o promenama koje utiu na tanost utvrivanja identiteta potpisnika odmah, a najkasnije u roku od 24asa od nastanka promena. - da trenutno zatrai opoziv svog sertifikata u svim sluajevima gubitka ili oteenja sredstava ili podataka za formiranje elektronskog potpisa. Obaveze sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata: - obezbedi da svaki kvalifikacioni elektronski sertifikat sadri sve potrebne podatke u skladu sa Zakonom; - izvri potpunu proveru identiteta korisnika za koga vri usluge sertifikacije; - obezbedi tanost i celovitost podataka koje unosi u evidenciju izdatih sertifikata - u svaki sertifikat unese osnovne podatke o svom identitetu; - omogui svakom zainteresovanom licu uvid u identifikacione podatke sertifikacionog tela i uvid u dozvolu za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata; - vodi aurnu, tanu i bezbednim merama zatienu evidenciju elektronskih sertifikata koja mora da bude javno dostupna; - vodi tanu i bezbednim merama zatienu evidenciju nevaeih elektronskih sertifikata; - obezbedi vidljiv podatak o tanom datumu i vremenu (sat i minut) izdavanja odnosno opoziva elektronskih sertifikata u evidenciji izdatih elektronskih sertifikata;

25

- primenjuje odredbe Zakona i drugih propisa kojima je ureena zatita linih podataka; Opoziv izdatih kvalifikovanih elektronskih sertifikata Sertifikaciono telo je duno da prekine uslugu sertifikacije, izvri opoziv izdatih kvalifikovanih elektronskih sertifikata , u slede}im sluajevima: - opoziv sertifikata zahteva vlasnik sertifikata ili njegov punomonik; - vlasnik sertifikata izgubi poslovnu sposobnost, ili je prestao da postoji , ili su se promenile okolnosti koje bitno utiu na vaenje sertifikata; - utvrdi da je podatak u sertifikatu pogrean ili je sertifikat izdat na osnovu pogrenih podataka; - utvrdi da su podaci za proveru elektronskog potpisa ili informacioni sistem sertifikacionog tela ugroeni na nain koji utie na bezbednost i pouzdanost sertifikata; - utvrdi da su podaci za elektronsko potpisivanje ili informacioni sistem vlasnika sertifikata ugroeni na nain koji utie na pouzdanost i bezbednost izrade elektronskog potpisa; - prestaje sa radom ili mu je rad zabranjen, a period izdatih sertifikata je vaei; Sertifikaciono telo je duno da aurno vodi evidenciju svih opozvanih elektronskih sertifikata, kao i da obavesti korisnika o opozivu elektronskog sertifikata u roku od 24 sata od primljenog obavetenja o nastanku okolnosti zbog kojih se elektronski sertifikat opoziva. Razmena potpisanih dokumenata Potpisana elektronska dokumenta se razmenjuju u formi dokumenata u kojima su ugraeni osnovni podaci o postupku, algoritmu i kvalifikovanom elektronskom sertifikatu potpisnika kako bi primalac elektronskog dokumenta mogao proveriti kvalifikovani elektronski potpis na bazi usaglaene tehnologije i postupaka. Rok za uvanje dokumentacije o elektonskim sertifikatima Sertifikaciono telo koje izdaje kvalifikovane elektronske sertifikate mora uvati kompletnu dokumentaciju o izdatim i opozvanim elektronskim sertifikatima kao sredstvo za dokazivanje i verifikaciju u sudskim, upravnim i drugim postupcima najmanja 10 godina po prestanku vaenja kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Podaci se mogu uvati u elektronskom obliku.

Obaveze u sluaju prekida rada sertifikacionog tela

26

Sertifikaciono telo je duno: - da o prekidu rada obavesti svakog korisnika i Ministarstvo najmanje 3 meseca pre nastanka ovih okolnosti; - da obezbedi kod drugog sertifikacionog tela nastavak obavlanja usluge sertifikacije za korisnike kojima je izdao sertifikate, a ukoliko za to nema mogunosti duno je da opozove sve izdate sertifikate i o tome odmah obavesti Ministarstvo. - da dostavi svu dokumentaciju u vezi sa obavljanjem usluge sertifikacije drugom sertifikacionom telu na koga prenosi obaveze obavljanja usluge sertifikacije, odnosno Ministarstvu ako nema drugog sertifikacionog tela. Ministarstvo vri opoziv sertifikata koje je izdalo sertifikaciono telo koje je iz bilo kojih razloga prekinulo obavljanja sertifikacije, a nije obezbedilo nastavljanje obavljanja sertifikacije kod drugog sertifikacionog tela i nije opozvalo izdate sertifikate, na troak sertifikacionog tela. Punovanost stranih elektronskih sertifikata Elektronski sertifikati koje izdaje strano sertifikaciono telo ravnopravni su sa domaim elektronskim sertifikatima. Kvalifikovani elektronski sertifikati izdati od strane inostranih sertifikacionih tela ravnopravni su sa domaim samo: - ako je inostrano sertifikaciono telo dobilo dozvolu od Ministarstva, ili ako potiu iz zemlje sa kojom postoji bilateralni sporazum o meusobnom priznanju kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Poslovi nadzora Inspekcijski nadzor nad sprovo|enjem Zakona i radom sertifikacionih tela vri Ministarstvo. Pored toga nadzor mogu vriti i dravni organi, i drugi organi odreeni Zakonaom i drugim propisima kojima se ureuje zatita linih podataka. U okviru nadzora registrovanih i evidentiranih sertifikacionih tela Ministarstvo: - utvruje da li su ispunjeni Zakonom propisani uslovi; - kontrolie pravilnost primene propisanih postupaka i organizaciono-tehnikih mera, primenu internih pravila koja su u vezi sa uslovima propisanim Zakonom. Obaveze sertifikacionog tela u vr{enju nadzora Sertifikaciono telo je duno da u cilju sprovoenja nadzora omogui ovlaenim licima Ministarstva pristup u svoje poslovne prostorije i uvid u podatke o poslovanju, uvid u poslovnu dokumentaciju, pristup registru korisnika i primenjenoj raunarskoj opremi i ureajima. Ako sertifikaciono telo prestane da ispunjava uslove propisane ovim Zakonom, ovlaeno lice Ministarstva donosi reenje o njegovom brisanju iz registra sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Kaznene odredbe

27

Za radnje suprotne odredbama Zakona propisani su prekraji i novane kazne za: - fizika lica - pravna lica - preduzetnike - sertifikaciona tela - odgovorna lica Naredni koraci Prvi korak nakon usvajanja Zakona o elektronskom potpisu je postupak javne rasprave za usaglaavanje i javno objavljivanje odgovarajuih podzakonskih akata kojima se blie ureuju pitanja iz domena akreditacije i registracije sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane sertifikate, kao i iz domena tehnologije elektronskog potpisa i procene usklaenosti sredstava za kreiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa. Podzakonski akti ne moraju da prolaze klasinu skuptinsku proceduru ve se odobravaju na nivou Ministra. Paralelno sa procedurom usaglaavanja podzakonskih akata neophodno je realizovati aktivnosti na uspostavi nadlenog Nacionalnog tela Agencije u cilju obezbe|enja neophodne infrastrukutre za implementaciju Zakona, a samim tim i Evropske Direktive o elektronskim potpisima. Pripremljena su etiri podzakonska akta koja su predviena u Zakonu i to: - Pravilnik o evidenciji sertifikacionih tela; - Pravilnik o registru sertifikacionih tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate u Republici Srbiji; - Pravilnik o tehniko-tehnolokim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijumima koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa; - Pravilnik o bliim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Implementacija Zakona je predvi|ena po nezvaninoj informaciji krajem ove 2005.godine. Postoje tri oblasti u kojima se mora definisati odgovarajua regulative od strane pomenutog Nacionalnog tela: Uspostava Centralnog Sertifikacionog Tela (Root CA) u okviru Nacionalnog tela, Definisanje odgovarajuih tela/laboratorija u cilju ispitivanja i atestiranja Sertifikacionih tela koja hoe da izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate, Definisanje odgovarajuih tela/laboratorija u cilju procene prilagoenosti sredstava za kreiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa SSCDs. Zakljuak Razvoj banaka je bio vrlo dinamian, sa stalnom tendencijom poveavanja obima poslovanja, uvoenjem novih poslova i metoda rada, unapreenje tehnikotehnoloke opremljenosti banke i primeni elektronskog bankarstva.

28

Privatizacijom u privredi i razvojem trita, sanacijom bankarskog sistema, podizanjem nivoa informatike pismenosti , kako zaposlenih u bankama, tako i stanovnitva, uplivom stranog kapitala i infrastrukturnom nadgradnjom, za oekivati je da e se u finansijskom sistemu Srbije ozbiljnije poeti sa korienjem elektronskog bankarstva. Pored interesa bankarskih subjekta u pogledu razvoja i primene elektronskog bankarstva ,nezaobilazna je uloga drave, koja mora osim svoje regulativne uloge, u procesu pospeivanja razvoja elektronskog bankarstva da posebno vodi ra~una o kadrovima. Potrebno je oekivati podrku Vlade i izraziti potrebu za Vladinim programima koji bi: -doprineli razvoju obrazovanijeg i bolje informisanijeg drutva: -otklonili socijalnu podeljenost , tj. digitalni jaz izmeu onih koji imaju i onih koji nemaju mogunost korienja informacione tehnologije: -Podrali razvoj kvalitetnije i izdrljive informacione i telekomunikacione infrastrukture: - Obezbedili saradnju sa drugim meunarodnim organizacijama, iji rezultati rada imaju primenu u oblasti elektronskog poslovanja (OECD,UNCITRAL,ISO...). L I T E R A T U R A: 1. Dr Milan Markovi Delta banka a.d.: emu slui elektronski potpis i kako se koristi; Uticaj Zakona o elektronskom potpisu na rad banaka-Nova bankarska vizija 3, Ohrid, 11-14.05.2005. 2. Zoran Savi, Narodna banka Srbije-konsultant na izradi predloga Zakona; Zakonske osnove elektronskog potpisa: 3. Mirjana Drakuli, Ratimir Drakuli FON Beograd; Pravna regulacija e-poslovanja; 4. Dr Predrag Radovanovi-Tehnologizacija bankarstva; 5. Elektronsko poslovanje- Dubravka Komanovi-Kesler. gen. sekretar YUEDI: 6. Zakon o elektronskom potpisu- Sl.gl.RS broj 135 od 21. decembra 2004. godine. 7. Republika Crna Gora, Vlada Republike Crne Gore, Republiki sekreterijat za razvoj, PROJEKT: Strategija razvoja informacionog drutva-put u drutvo znanja, Potprojekat: Normativna djelatnost, verzija 1.0, Januar, 2004.

29