Elektronsko poslovanje.,:

Definicija(kurs): Elektronsko poslovanje je korienje raunara i telekomunikacija kao podrka za izvrenje raznih poslovnih aktivnosti izmedju dve ili vie strana.

Elektronsko poslovanje (E-business) obuhvata:

Elektronsku trgovinu (E-commerce): elektronska trgovina ukljuuje transakcije nastale u postupku kupovine a elektronsko poslovanje: marketiranje proizvoda, isporuku, traenje proizvoda radi kupovine itd.

Elektronsko bankarstvo (E-banking)

Elektronsko poslovanje u javnoj upravi (E-governement)

Elektronsko obrazovanje (E-learnig) itd.

Elektronsko poslovanje je nastalo sa pojavom Interneta

Internet(knjiga Internet i savremeno poslovanje):

Razvoj Interneta-a

Arhitektura Interneta

Razlika izmedju Interneta (interneta)/Intraneta/Ektraneta

internet- globalni internet-javna komunikaciona mrea koja nema vlasnika (internet tehnologije, neto to je bazirano na internet tehnologijama)

Internet- korienje interneta za ograniene svrhe (uz korienje passworda)

Intranet- mrea jednog preduzea-korporacije baziranja na internet tehnologijama

Korienje TCP/IP protokola, brovsera, tehnologije servera, search engina

Najee povezana sa Internetom

Radi kao privatna mrea

Privatnost mree se ostvaruje preko firewall-a

Primer: Web jednog fakulteta: studenti ga koriste za prijavu ispita, plaanje kolarine, gledanje ocena a nastavnici za: davanje ocena, gledanje rasporeda itd., slika 2-3

Ekstranet- omoguava ekstreno korienje jednog Intraneta iz drugih udaljenih Intraneta

Takodje koristi TCP/IP, brovsere itd.

Security odnosno tajnost podataka kao i privatnost se obezbedjuje VPN tehnologijom (Virtual Private Network) za povezivanje dva sajta mora da postoji VPN kabl i ruter i firewall, slika 2-4

Vidi 3Tehnologije.ppt

Arhitektura e-business modela

Na internetu se koristi Klijent-server model, slika 2-5, vidi e-com.ppt

Na klijentu i na serveru ne postoji tehnoloka razlika osim u softveru

Softverske komponente:

Klijent: slui na postavljanje zahteva (requiste-a) korienjem nekog brovsera-to je front end aplikacije

Server: aplikacioni, za upravljanje bazama podatka

Proxy server: izmedju klijenta i servera za filtriranje zahteva koji dolaze od klijenta i odgovora koji se dobijaju od servera

Komunikacioni protokol na Internet-u: TCP/IP (knjiga Internet i savremeno poslovanje)

TCP/IP aplikacije (servisi interneta):

TCP/IP softver ukuljuuje:

Udaljeno (remote) logovanje sa klijenta korienjem TELNET protokola

Slanje elektronske pote sa klijenta korienjem SMTP protokola (simple mail transfer) do udaljenog sistema

File transfer sa klijenta korienjem FTP protokola za transfer file-ova izmedju dve maine

Web je biblioteka sadraja koja koristi Internet kao komunikacionu strukturu. Osnove Web-a su:

Web server maina koja servisira (daje odgovor) na zahtev Interneta (Internet requeste)

Web klijent maina koja inicira Internet requeste (Internet zahtev)

Browser sowftver za interkaciju izmedju web podataka i klijenta

TCP/IP Internet data transfer protokol

FTP Internet file transfer protokol

HTTP hypertext transfer protokol (protokol za WWW). HTTP svaku transakciju obradjuje u etiri koraka (Slika 3.7)

1. Klijent: inicira HTTP requeste za web stranicu i TCP/IP konekciju

2. Server prihvata requeste (alje stranicu kao HTTP)

3. Klijent download-uje stranicu

4. Server prekida konekciju

Svaka operacija ili transakcija inicira novu konekciju (svaki klik je nova konekcija)

HTML hypertext display markup languange

Adreseiranje raunara na Internet-u

Svaki raunar ima:

Jedinstveno mreno ime (alfanumerika adresa): www.cs.dal.ca

Jedinstvena mrena adresa (numerika adresa): 129.173.66.61

Alfanumerika adresa se sastoji od imena raunara i imenta domena gledano s desna u levo. Hijerarhija domena:

Domen DNS (doment name server) se moe posmatrati kao stablo gde listovi stabla odgovarju imenu hosta, slika 3.10. Domen je podeljen na podstabla koja se nazivaju zone. Svaka zona implemntira deo name servera koja se prevodi u mrenu adresu

Primer: slika 3-11

Tehnologije e-business

Mrena infrastruktura

Vidi mreze.ppt, knjiga str. 30

Bezina i mobilna tehnologija

Tehnologija govora

EDI

Xml

Softver Agent tehnologija

Smart tehnologija, sve knjiga str 30, 3Tehnologije.ppt

E-business firme

Knjiga 98-132, 268-289, ElektronskoPoslovanje.ppt, kurs

Knjiga:

E-business firma je firma koja koristi informacionu tehnplogiju a pogotovu mrenu infrastrukturu u obavljanju razliitih aktivnosti. E-business firme obuhvataju ne samo firme koje prodaju svoje proizvode putem Interneta ve takodje koriste raunar i mrenu tehnologiju u svom procesu proizvodnje, nabavke, marketinga i pruanja podrke kupcima. Ukratko to je firma koja primenjuje digitalne tehnologije i mreu za svoju sopstvenu organozaciju i za uspostavljanje kontakta (relacija) sa drugim e-business firmama. Fundamentalne razlike e-business firmi u odnosu na konvecionalan nain poslovanja se sastoje u:

Internoj organizaciji e-business firme

Vezi e-business firme sa eksternim okruenjem

Interna organizacija e-business firme:

Firma u Internet okruenju postaje virtualna organizacija bez klasinih kancelarija, odeljenja i zaposlenih.

Virtualne organizacije, ElektronskoPoslovanje.ppt

Veze sa eksternim okruenjem:

Podrazumevaju se veze sa dobavljaima, kupcima s kojima je firma u interakciji putem mree.

Vaznost primene internet tehnologije u e-business firmama se najbolje vidi na primeru online maloprodaje. Tabela prikazuje paralelno poslovanje jedne online knjiare Amazon.com i klasine knjiare Barnes&Noble

Amazon

Barnes/Noble

Broj prodavnica

1

1.011

Broj naslova po prodavnici

3.1 miliona

175.000

Vraene knjige

2%

30%

Rast prodaje

306%

10%

Prodaja po zaposlenom

375.000$

100.000%

Modeli e-business firmi:

Tradicionalni modeli poslovanja:

1. Primarna industrija rudarstvo, ribolov-dodatna vrednost je promenljiva

2. Proizvodjai obrada ruda, topionice (sirovina se prevode u gotove proizvode) ima dodatne vrednosti

3. Velikoprodaja npr. vodovodnih instalacija: kupuju se delovi od razliitih dobavljaa, stvaraju se zalihe proizvoda kojima se upravlja nema dodatne vrednosti

4. Maloprodaja posrednik izmedju velikoprodaje i kupca moe da ima dodatne vrednosti npr. seenje mesa. U sluaju maloprodaje, posrednik je vlasnik proizvoda.

5. Agencije - zastupaju nekog proizvodjaa ili pojedinca (npr. nekog talenta) ali nemaju vlasnitvo nad njima nema dodatne vrednosti

6. Provajderi usloga (advokati, knjigovodje) nema dodatne vrednosti

7. Konsignaciona prodaja (posrednici u prodaji umetnikih dela) imaju odgovornost ali ne i vlasnito

8. Brokeri veza izmedju onog ko pozajmljuje ili prodaje i onog ko kupuje. Brokeri nisu vlasnici tih proizvoda ve zaradu ostvaruju samo naplatom provizije za svaku izvrenu transakciju.

Modeli poslovanja na Internetu

1. Brokerski model: Oni dovode u vezu kupce i prodavce i olakavaju transakcije izmedju njih. Njihova se zarada sastoji od naplate takse za svaku transakciju. Brokerski model ukuljuuje sledee sluajeve:

Razmenu dobara na tritu: Broker obezbedjuje sve usluga poevi od ispitivanja trita do ugovaranja i ispunjavanja ugovora za neku granu industrije

Vrenje trgovine-prodaje: Kupac specificira narudbine za kupovinom ili prodajom nekog proizvoda ili usluge ukljuujui cenu, isporuku itd. Broker optereuje kupca i/ili prodavca taksom za svaku izvrenu transakciju. (Respon.com)

Vodjenje aukcije za prodavce. Broker opteruje prodavca taksom ija visina zavisi od vrednosti transakcije.Aukcija varira zavisno od pravila ponude i potranje.

(eBuy.com)

Distributerstvo to je katalog kojim je obuhvaen veliki broj proizvodjaa. Brokeri olakavaju poslovnu transakciju izmedju ovlaenog distributera i njegovih partnera.

Questlink.com

Agenti za pretraivanje (Search Agent) softverski agenti ili roboti koji se koriste za pronalaenje dobara ili usluga na osnovu cene ili drugih karakteristika koje specificira kupac.

(MySimon.com, DealTime.com)

2. Reklamni model: Web reklamni model je proirenje tradicionalnog

modela emitovanja reklama preko medija. Reklamiranje se u ovom sluaju vri preko web site-a koji prua neki sadraj (esto, ali ne obavezno, besplatno) i usluge (kao to je e-mail, chat, forum) zajedno sa reklamnim porukama u obliku banera.Reklamni modeli se najee javljaju kao portali.

Portal je taka ulaska na Web, najee pretraiva (Search engine) koji ukljuuje razliite sadraje ili servise.

Yahoo.com, Google.com

3. Trgovaki model: obuhvata veletrgovine i maloprodaju dobara i usluga. Prodaja moe vriti na bazi cenovnika ili aukcijom. Javlja se u sledeim oblicima:

Virtuelna trgovina ili maloprodaja je prodaja koja se vri preko web-a

(Amazon.com)

Kataloka trgovina naruivanje se vri preko mail-a a na osnovu web baziranog kataloga

BitVendor trgovina koja se striktno odnosi na digitalne proizvode i usluge tako da se i prodaja i distribucija vre preko web-a.

4. Proizvodjaki (direktan) model: To je web preko kojeg proizvodjai (kompanije koje kreiraju proizvode ili usluge) direktno istrauju kupce. Web sadri razliite korisnike servise koji slue za bolje razumevanje potreba kupaca.

(Dell computer, Apple Computer)

Relacije izmedju uesnika u elektronskom poslovanju

ElektronskoPoslovanje.ppt slide 30-39

B2B: Mada je litertura najvie skoncentrisana na B2C poslovanje, gledno kroz vrednost transakcija, najvanije su B2B transakcije.

Supply chain (lanac snabdevanja ili lanac isporuke) je niz aktivnosti koje se deavaju u postupku isporuke odnosno nabavke (snabdevanja) robe ili usluga koje se razmenjuju izmedju dve firme.

Primer: lanac ispruke u sluaju ispruke flairane vode:

maloprodaja

transport isporuilac

dobavlja vode, flaa, etiketa

dobavlja papira, mastila

dobavlja drveta

Sloenost lanca isporuke moe da varira od industrije do industrije i od firme do firme. U lancu ispuruke, firme mogu da se integriu vertikalno, horizontalno ili da koordiniraju preko posrednika.

Vertikalna integracija: primer ispruke flairane vode ili masovne proizvodnje automobila. Svaki finalni proizvod je sastavljen od komponenata koji se nabavljaju od specijalizovanih proizvodjaa i ugradjuju u njega. U ovom sluaju dobaljai se nalaze na razliitim nivoima.

Horizontalna itegracija: Finalni proizvodi se kombinuju na razliite naine kako bi zadovoljili zahteve kupaca. Na primer: raunar se sastoji od procesora, monitora, tastature, operativnog sistema, aplikativnog s/w, modema i td. Konfiguraciju raunara sastavlja sam kupac u trenutku kupovine zavisno od cene koju hoce da plati ili od performansi koje hoce njime da postigne. Ili: Aranman za odlazak na letovanje se sastoji od avijonske karte, rezervacije hotela, rentiranje automobila itd. Putnika agencija moe da ima ulogu konsolidatora koji kombijuje razliite komponente u kombinaciju koja najvie odgovara kupcu. U ovom sluaju svi dobavljai se nalaze na istom nivou.

Koordinacija preko posrednika: To je novi tip maloprodaje putem Interneta: npr. prodavci automobila autoweb.com i Auto-By-Tel su udrueni sa stoninama dilera automobila u USA. Narudbine kupaca sa njihovog Web site-a se prosledjuju dilerima koji vre prodaju.

Elektronska trggovina str 66-98, kurs deo 4 i 5

:

Plaanje na Internetu

Kriptografija

PRIJAVA

Elektronsko poslovanje.,:

Elektronsko poslovanje je korienje raunara i telekomunikacija kao podrka za izvrenje raznih poslovnih aktivnosti izmedju dve ili vie strana.

Elektronsko poslovanje (E-business) obuhvata:

Elektronsku trgovinu (E-commerce): elektronska trgovina ukljuuje transakcije nastale u postupku kupovine a elektronsko poslovanje: marketiranje proizvoda, isporuku, traenje proizvoda radi kupovine itd.

Elektronsko bankarstvo (E-banking)

Elektronsko poslovanje u javnoj upravi (E-governement)

Elektronsko obrazovanje (E-learnig) itd.

Elektronsko poslovanje je nastalo sa pojavom Interneta

Vezujui pojam elektronskog poslovanja za pojavu i komercijalnu upotrebu Interneta evidentno je da se radi o relativno novijoj pojavi u svetskoj privredi. Kao nova pojava elektronsko poslovanje je teorijsko nedovoljno obraeno. Cilj ovog rada je:

- analiza kljunih oblasti elektronskog poslvanja u svetu;

- eksplikacija najnovijih trendova u projektovanju informacionih sistema ... kao podrke eksplozivnom razvoju elektronskog poslovanja i

- prouavanje uzronoposledine veze izmeu razvoja elektronskog poslovanja i procesa ekonomske globalizaacije.

Struktura rada

Cilj i metod istraivanja

I

Pojam elektronskog poslovanja

Tehnologije elektronskog poslovanja

II KLJUNE OBLASTI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Elektronska trgovina (E-commerce)

Elektronsko bankarstvo (E-banking)

Elektronsko poslovanje u javnoj upravi (E-governement)

Elektronsko obrazovanje (E-learning)

III INFORMACIONI SISTEMI ....

ELEKTRONSKO POSLOVANJE KAO FAKTOR EKONOMSKE GLOBALIZACIJE

Globalizacija nova ekonomska stvarnost

Transnacionalne korporacije institucionalni nosioci ekonomske globalizacije

Konsultovana literatura

Tapskot, Don, The Dugutal Economz, McGrow-Hill, New York, 1995.

Gidens Entoni, Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd, 1998.

Bjeli Predrag, Elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000.

Kotlica Slobodan, Informaciono tehnoloka paradigmea i ekonomski razvoj, Institu ekonomskih nauka, Beograd, 1996.

Stiglitz, Joseph, Globalizationind its Discontents,W.W. Norton and Company, New York, 2002.

Pokrajac Slobodan, Tehnologija, tranzicija i globalizacija, Savez naunih stvarfalaca Srbije, Beograd, 2000.

Cvetanovi Slobodan, Tehnooloke promene i ekonomska efikasnost,Ekonomski fakultet, Ni, 1997.