Embrouz Birs

NO]NE VIZIJE

(Ovo obja{wewe raznih ~udnovatih snova Embrouza Birsa prviput se pojavilo u Egzamineru 24. jula 1887. godine, a onda je pre {tam-pano u desetom tomu Sabranih dela. Dodali smo jo{ jedan kratak zapis o snu prona|en u kolumni "Brbqawa" koju je Birs pisao za Argonaut).

Uveren sam da je dar snova vredna kwi`evna zadu`bina - akoneki umetnici sada ne razumeju te{ko shvatqiva razmi{qawa, to jezato {to wihov kwi`ar, fiksiran i nateran da bude sluga, treba daima literaturu koja "prevazilazi osredwost". U zarobqavawu ipripitomqavawu, dar bi se bez svake sumwe mogao ~udnovato una -prediti, kao {to se `ivotiwe koje se odgajaju slu`e i sti~u novesposobnosti i mo}i. Ako ukrotimo na{e snove, duplira}emo na{eradne ~asove i na{ najplodonosniji rad obavqa}emo u snu. Zemqasnova je provincija kojoj svi pla}aju danak, pa ~ak i gospodari, {tosmo svi pro~itali u "Kublaj kanu"

28).

A {ta je san? Slobodno i neobavezuju}e raspore|ivawe se}awa -nered nasle|a stvari koje su nam nekada bile prezentovane u svesnomstawu. To je bezobzirno uskrsnu}e mrtvoga - drevno i moderno,pravedno i nepravedno - iskakawe iz grobnica sa pukotinom, svaki "poobi~aju kako je `iveo"; zbrkano gurawe napred da bi se privukligledaoci Gospodara u`ivawa, grabqewe garmenta drugoga kakonadolazi. Gospodar? Ne; on se odrekao svog autoriteta, i oni su sewemu obe}ali; on je mrtav i ne}e se di}i s ostalima. I wegov sud jetako|e nestao, a sa tim i mogu}nost iznena|ewa. Dok ga boli on jemo`da i zadovoqan, zastra{en i {armiran, ali se pita za{to ne mo`e da ose}a. Monstruozno, apsurdno i neprirodno - sve je to jednostavno,ispravno i s razlogom. Sme{an ne zabavqa, niti nemogu}e zadivquje.Sawar je jedini pravi pesnik; on je "sastavqen od ma{te".

72

Ma{ta je samo se}awe. Probajte da zamislite ne{to {to nikadaniste opazili, iskusili, ~uli ili ~itali o tome. Probajte dazamislite `ivotiwu, na primer, bez tela, glave, udova ili repa - ku}ubez zidova ili krova. Ali kada smo budni, uz pomo} voqe iprosu|ivawa, ne{to mo`emo da kontroli{emo i usmerimo; mo`emoda uzmemo i biramo iz se}awa, uzmemo ono {to }e poslu`iti,iskqu~uju}i, ponekad veoma ote`ano, ono {to nam ne mo`e koristiti;u snu nas ponekad "na{e ma{tarije pose}uju". Ponekad su takogrupisane, tako izme{ane, tako spojene jedna s drugom, da sve izgledanovo; ali to su stari elementi, samo su pome{ani. Budni ili u snu, odma{te ne dobijamo ni{ta novo, ve} samo nova prilago|avawa: "stvariod koje su snovi sa~iweni" sakupqene su telesnim ~ulima i pohrawene u se}awu, kao {to veverice skupqaju le{nike. Ali ipak, jedno ~uloni{ta ne doprinosi snovima: niko nikada nije sawao miris. Videti,~uti, osetiti, verovatno i okusiti, sve su to radnici, koji nassnabdevaju no}nom zabavom; ali San je bez nosa. Iznena|uje izamagquje odu{evqene posmatra~e; drevni pesnici nisu tako opisaliuspavanog boga, a wihove verne sluge, drevni vajari, nisu ga takopredstavili. Mo`da su kasnije vredni stvaraoci, stvaraju}i zapotomstvo, prosudili da }e vreme i zla sre}a neizbe`no ispravitiwihov rad u tom pogledu, potvr|uju}i ga kao prirodne ~iwenice.

Ko mo`e da dovede san u vezu s onim {to mu tako izgleda?Nijedan pesnik ne mo`e ispevati tako tanani stih. To je kao poku{ajda se stvori muzika za Eolsku harfu. Postoje poznate vrste kao {to jePenetrator intolerabilis koje su ~itale pri~u - mo`da od nekog vrsnogstiliste - koji je razradio kazne da bi pojasnio radwu u ciquprosve}ewa i ushi}ewa; a onda, dobra du{a, misli da ne moramo da je~itamo. "Usled su{tinski sli~nih okolnosti i uslova" (kako sudr`avni zakoni ra~unali) ne bi trebalo da budem kriv {to volimprekr{aje; ali moja svrha u ovome je da izlo`im radwe nekih svojihsnova, "okolnosti i uslove", koji se ne podudaraju sa shvatawem dasnovi nisu pristupa~ni ~itaocu. U nastojawu da zabele`im wihovenajsiroma{nije delove, ne nadam se velikom uspehu. Nemam soli dabih je stavio na rep neuhvatqivom duhu sna.

Hodao sam u sumrak kroz ogromnu {umu nepoznatog drve}a.Nisam znao odakle i kuda idem. Ose}ao sam da je {uma ogromna, da samjedini `iv stvor u woj. Bio sam opsednut nekim odvratnim mislima oispa{tawu o nekom zaboravqenom zlo~inu koji sam po~inio, dok samneodre|eno razmi{qao o izlasku sunca. Mehani~ki i beznade`no,sklonio sam se pod grane xinovskog drveta pored uske staze koja jevodila u nepreglednu {umu. Nai{ao sam na veliki tamni potok koji je tromo tekao preko mog puta, i video sam da je to krv. Zaokrenuo samudesno i pratio ga sa bezbedne udaqenosti i uskoro do{ao do malog

73

EMBROUZ BIRS

otvorenog prostora bez drve}a, koji je bio obasjan nekom bleduwavomi nestvarnom svetlo{}u, i video duboki oval od belog mermera koji jebio ispuwen krvqu. Potok koji sam pratio bio je wegova pritoka.Okolo ovala, do {ume - prostor od mo`da nekoliko metara, bio jepoplo~an mermerom i pokriven qudskim telima - mno{tvom; iako ihnisam izbrojao, znao sam da je broj zloslutno i bitno povezan s mojimzlo~inom. Mogu}e je da su ozna~ili vreme, u vekovima otkad sam gapo~inio. Jedino sam prepoznao podesnost broja, znao sam to bezbrojawa. Tela su bila gola i simetri~no pore|ana oko ovala, {tr~e}i kao zupci to~kova. Stopala su im bila spoqa, a glave odmah do iviceovala. Svako telo le`alo je na le|ima sa prerezanim grkqanom, dok jekrv tekla iz rana. Pogledao sam sva ta mirna tela. Bio je to prirodani neophodan rezultat mog prekr{aja i nije uticao na mene; ali bilo jene~ega {to me je ispunilo jezom i strahom - monstruozno pulsirawe,koje je lagano tuklo nijednog trenutka ne prestaju}i. Nisam znao koje~ulo je to registrovalo, ili je pulsirawe doprlo do svesti nekim~udnim putem koji je nepoznat nauci i iskustvu. Nemilosrdnakonstantnost ovog sna`nog ritma bila je izlu|uju}a. Bio sam svestanda se ~uje kroz celu {umu, i da je manifestacija nekog xinovskog ineumoqivog zla.

Ne se}am se ni~ega vi{e u vezi sa ovim snom. Verovatno samvikao, savladan strahom koji nesumqivo ima poreklo u nelagodnosti i smetwama koje sam ose}ao, pa sam se probudio od zvuka svog glasa.

San koji }u vam sada prepri~ati dogodio se u mojoj ranojmladosti. Nisam imao vi{e od {esnaest godina. Sada imam mnogovi{e, i ko{mara se se}am tako jasno kao i kada je san bio primerenmojim godinama - tada sam le`ao sam pokriven preko glave i drhtao odstraha misle}i na san.

Bio sam sâm u gluvo doba no}i - u ko{marima sam uvek sam, i toobi~no no}u. Nije bilo drve}a na vidiku, niti qudskih ku}a, nije biloreke niti brda. Zemqa je bila prekrivena kratkom, hrapavom vege -tacijom koja je bila crna i strwikava, kao da je ravnica izgorela upo`aru. Nisam ovde mogao da pro|em, pa sam oti{ao napred a da pri tom nisam mogao da shvatim svrhu malih plitkih uglastih ovala ispuwenihvodom - li~ilo je kao da je ki{a spre~ila vatru. Ti ovali bili su na svestrane, nestajali su i pojavqivali se ponovo, kao veliki tamni oblacikoji su plutali preko neba i pravili odraz, i ponovo prolazili iotkrivali sjajne zvezde, ~ija se hladna svetlost presijavala u tamnojvodi. Moj put vodio je na zapad, gde se horizont nisko spu{tao i tvoriotamnocrvenu svetlost, ~ine}i da izgleda bezgrani~no daleko, {to samnau~io gledaju}i Dorove slike, gde je svaki dodir wegove ki~ice davaonagove{taj i pravac. Kako sam se kretao, video sam u pozadinineobja{wive siluete oklopa i kula koje su, {ire}i se sa svakom miqom

74

mog putovawa, narastale do nevi|enih razmera, dok se zgrada pomerilas jedne na drugu stranu vidnog poqa, a ipak nije izgledala nimalo bli`e nego ranije. Upla{en i bez nade, probijao sam se kroz spaqenu ravnicu,a ipak je ta mo}na struktura rasla i rasla, sve dok vi{e nisam mogao daje obuhvatim pogledom. Kule su bile toliko visoke da nisam mogao davidim zvezde; onda sam pro{ao kroz otvorena vrata, izme|u ogromnihkiklopskih stubova ~iji je jedan nose}i kamen bio ve}i od ku}e mog oca.

Unutra je bilo prazno; sve je bilo napu{teno i prekrivenopra{inom. Nejasna svetlost - razuzdana svetlost sna, dovoqna samasebi - omogu}ila mi je da pro|em iz hodnika u hodnik, iz sobe do sobe,svetle}i ispred svake prepreke. Sobe su bile ogromne i trebalo jedosta vremena da se do|e od zida do zida; nikada nisam do{ao do krajanekog hodnika. Moji koraci stvarali su ~udan zvuk koji nikada ranijenisam ~uo, osim u napu{tenim zgradama i grobnicama. Satima samusamqeno lutao razmi{qaju}i o svrsi mog pute{estvija, a ipak nisamznao {ta tra`im. Kona~no, u{ao sam u sobu standardnih dimenzija sajednim prozorom jer sam prora~unao da je to krajwi ugao zgrade. Krozprozor sam video istu tamnocrvenu svetlost koja je sijala du` hori-zonta na zapadu, kao neka zla kob, i znao sam da je to samrtni~kasvetlost ve~nosti. Gledaju}i u taj stra{an i zlokoban crvenkastiblesak, spoz nao sam u`asnu istinu koju sam godinama kasnije poku{aoda ekstra vagantnom fantazijom izrazim u stihovima:

U oblasti svakoj ~ovek mrtav je ve} godinama,An|eli su oti{li svim grobovima;I |avoli su dovoqno hladni kona~no A Bog je mrtav pre nego {to do trona je stigao.Svetlo nije bilo dovoqno jako da bi pobedilo opskurnost sobe,

ali sam ipak video konturu kreveta u najudaqenijem uglu sobe, ipri{ao sam mu unapred znaju}i da }e se desiti neko zlo. Nekako samose}ao da }e se ovde moja avantura zavr{iti nekim stra{nim kli -maksom, a ipak nisam mogao da se oduprem nagonu da }e se zlo nekakoispuniti. Na krevetu je, delimi~no obu~eno, le`alo telo mrtvogqudskog bi}a. Le`alo je na stomaku, sa rukama uz telo. Kad sam gaokrenuo, {to sam u~inio sa ga|ewem ali se nisam pla{io, video sam da je telo odvratno istrulilo. Rebra su probila ko`u; kroz istrulelistomak video sam pr{qenove ki~me. Lice je bilo crno i sme`urano, aiskrivqeni `uti zubi navodili su na zakqu~ak da je telo pre`ivelokatastrofu; {to je bila istina, jer kad sam se nagnuo, o~i su seotvorile i smireno me pogledale. Zamislite moju u`asnost kako godho}ete - ja to re~ima ne mogu da opi{em; bile su to moje o~i! Tajpreostali deo i{~ezle rase - ta neopisiva stvar koju ni vreme nive~nost ne mogu da izbri{u - taj mrski i odvratni komadi} smrtnosti,to ose}awe posle smrti Boga i an|ela, bio sam ja!

75

EMBROUZ BIRS

Postoje snovi koji se ponavqaju. Sawam takav san, i ~ini mi seda je dovoqno jedinstven da opravda pri~u, mada se istinski pla{imda }e ~italac pomisliti da carstvo snova nije ni{ta drugo no sre}nolovi{te za moju du{u koja luta no}u. Ovo je istina; ogroman brojmojih putovawa u zemqu snova, a pretpostavqam da je tako i koddrugih, prate sre}ni zavr{eci. Moja ma{ta se vra}a umu kao p~elako{nici, puna darova koji se pretvaraju u med da bi se nastanili u}elijama se}awa u ciqu ve~nog zadovoqstva. Ali san koji }u vamopisati ima dvostruki karakter; bilo je u`asno ~udno do`iveti ga,ali strah kojim je inspirisan je tako sme{no disproporcionalan uodnosu na in cident koji ga izaziva, da je u retrospektivi ta fantazijazapravo zabavna.

Prolazim kroz prostor koji je opasan {umom od tankog drve}a.U pojasu razbacanog drve}a postoji granica nepravilnog prostora,postoji prostor obradive povr{ine i ku}e ~udnih bi}a. Mora da jekraj dana jer se mesec, skoro pun, nalazi nisko na zapadu, i propiwekroz krvavocrvenu izmaglicu koja ra|a fantasti~an pejza`. Travakroz koju gazim je te{ka od rose, {to me podse}a na rano letwe jutro,dok slaba svetlost meseca obasjava zemqu. Blizu moje staze nalazi sekow koji pase travu. Zastao sam, a on je podigao glavu i na trenutakpogledao u moje nepokretno telo, a onda zakora~io prema meni. Imaoje belu dlaku i umilni pogled. Rekoh sebi: "Ovaj kow je ne`na du{a".Onda sam ga pomilovao. On me gleda pravo u o~i, pribli`ava se iprogovara qudskim glasom. Ovo me ne iznena|uje, ve} me pla{i iu`asava, i u tom trenutku se budim.

Kow uvek govori mojim jezikom, ali nikada ne razumem {tagovori. Pretpostavqam da isparim iz zemqe snova pre nego {toizrazim ono {to mi je na umu, ostaju}i, nema sumwe, stra{noprepla{en vlastitim iznenadnim nestankom i na~inom na kojiprilazim sebi. Sve bih dao kada bih mogao da razumem {ta mi kowgovori.

Mo`da }u jednog jutra kona~no razumeti - i nikada se vi{e ne}uprobuditi.

76