emilio salgari - kraljica kariba lat.pdf

Emilio Salgari

KRALJICAKARIBANovi doživljaji legendarnog

Crnog gusara

ICRNI GUSAR

Uzburkano Karipsko more bučalo je silovito, valjajući čitavevodene planine na nasipe Porto Limona i obale Nikaragve iKostarike. Sunce još nije bilo zašlo, ali se pomrčina većspuštala, kao da je jedva čekala da sakrije žestoku bitku koja sevodila na nebu i na zemlji. Kao bakar crveno sunce slalo je jošpo koji zrak svelosti kroz crne raspukle oblake, koji su gapovremeno zaklanjali. A kiša, tek što se nije bila sručila.

Na obali se nalazilo još samo nekoliko ribara i vojnika izmalog španskog garnizona. Stajali su tamo, prkoseći svepomamnijim talasima i vodenim zavesama, koje je vetarpodizao sa mora i bacao na obližnje kuće.

Ove ljude je, možda, neki vrlo ozbiljan razlog još zadržavaonapolju. Od pre nekoliko sati na horizontu su otkrili jednulađu. Po položaju njenih jedara, mogli su očekivati da ćepotražiti zaklon u malom zalivu. U svakoj drugoj prilici niko nebi obraćao pažnju na prisustvo tog jedrenjaka, ali 1680. godine,u vreme kada počinje naša priča, stvari su stajale drukčije.

Svaka lađa koja je dolazila sa pučine redovno je izazivalauznemirenost kod španskih kolonista, naseljenih duž obala

2

Emilio Salgari – KRALJICA KARIBA

Meksika, Jukatana, Gvatemale, Hondurasa, Nikaragve,Kostarike, Paname i Velikih antilskih ostrva.

Strah da će u nekoj od tih lađa otkriti predhodnicuneustrašivih gusara sa Tortuge unosio je pravu pometnju međute radne ljude. Ako su primetili samo nešto sumnjivo ukretanju nepoznate lađe, žene i deca su odmah trčali i zatvaralise u svoje domove, a ljudi su brzo uzimali oružje u ruke. Ako sena lađi lepršala španska zastava, pozdravljali su je gromkim„Živo", a ako je slučajno bila neke druge boje, odmah je ikoloniste i vojnike obuzimao strah, pa bi i sami oficiri, koji suosedeli u bitkama, vidno prebledeli.

Zbog pokolja i raznih pljački, koje su izvršili po španskimkolonijama Pjer le Gran, Braćo di Fero, Džon Dejvis, Monbar idrugi, duž čitave obale Meksičkog zaliva zavladao je pravi užas.Strah je bio utoliko veći što se u ono vreme verovalo da sugusari poreklom iz pakla i da su zato nepobedivi.

Ugledavši lađu, ono malo sveta što je ostalo na obali daposmatra pobesnelo more više nije pomišljalo da se vrati kući;još uvek nisu znali da li je reč o običnom španskom jedrenjakuili o nekom drskom gusaru koji krstari duž obale, očekujućigalije sa zlatom.

Na svakom licu čitalo se živo nespokojstvo.- Neka nam naša gospa od Gvadalupe pomogne! reče jedan

stari mornar koji je bio crn kao melez i sav zarastao u bradu;samo vam kažem, prijatelji moji, da ono nije naša lađa. Ko bismeo da se upusti u borbu sa ovakvim nevremenom i takodaleko od naših luka, ako ne oni đavolski sinovi, one hulje saTortuge!

- Jeste li baš sigurni da lađa plovi prema nama? upita jedanpodnarednik koji je stajao sa grupom vojnika.

- Potpuno siguran, gospodine Vasko. Pogledajte! Okrenuo jeprvo prema Belom rtu i sad se opet vraća na svoj trag.

- Ovo je neki brik, Alonso.- Da, gospodine Vasko. Lepa lađa, vere mi. I kako samo

3


prkosi talasima! Za jedan sat biće pred Porto Limonom.- A zašto mislite da to ne bi mogla biti i naša lađa?- Šta? Da je to španska lađa, ona ne bi tražila zaklon u ovoj

maloj i nesigurnoj luci, nego bi otišla u zaliv Kirikvi, koji jezaštićen ostrvima od uzburkanog mora i gde bi se moglaskloniti čitava eskadra.

- Imate pravo; samo, ja ipak sumnjam da su na toj lađi gusarisa Tortuge. Porto Limon ne može nikako biti predmet njihovepohlepe.

- A znate li šta ja mislim, gospodine Vasko? reče jedan mladimornar, izdvojivši se iz grupe ribara.

- Recite, Dijego.- Mislim da je ono „Munja“ Crnog gusara.Od ove neočekivane izjave na licima svih prisutnih ocrta se

pravi užas. Čak je i podnarednik neverovatno prebledeo, iako jebio od onih ljudi koji su sve svoje zasluge stekli na bojnompolju.

- Zar Crni gusar ovde! uzviknu on uzdrhtalim glasom. Ti silud, mladiću.

- Kad sam pre dva dana lovio lamantina kraj ostrva Kirikvi,video sam neku lađu, udaljenu oko jedan puškomet. Na njenojkrmi, zlatnim slovima, blistalo je ime: „Munja“.

- Carramba! uzviknu podnarednik ljutitim glasom. I ti namto nisi ranije rekao!

- Nisam hteo da plašim građanstvo, odgovori mladi mornar.- Da si nas upozorio, poslali bismo nekoga u San Huan.- Čemu to? upitaše ribari podsmešljivim tonom.- Da se oteraju ti đavoli, odgovori podnarednik.- Hm! reče na to jedan ribar, visok kao kakav grenadir i

snažan kao bik. Ja sam vojevao protiv tih ljudi i znam kolikovrede. Bio sam u Gibraltaru kada je pristala flota Olonežanina iCrnog gusara. Carrai! To su nepobedivi mornari, kad vamkažem, gospodine podnaredniče.

Rekavši to, okrete se na petama i ode. Ostali ribari su taman

4


hteli da pođu za njim, kad ih jedan čovek, već dobro zašao ugodine, a koji je sve do tada stajao po strani, zadrža. Taman jebio sklonio sa očiju durbin kroz koji je posmatrao more.

- Ostanite, reče on. Crni gusar neće naneti zlo onome ko muse ne usprotivi.

- Otkuda vi to znate? upita ga podnarednik.- Ja poznajem Crnog gusara.- Mislite li da je ono njegova lađa?- Da, to je „Munja“.Od ovih reči sve je zahvatio paničan strah. Čak je i

podnarednik izgubio svoju odvažnost i noge kao da muotkazaše poslušnost.

Za to vreme lađa je prilazila sve bliže, uprkos razbesnelomuraganu. Letela je neustrašivo na vrhovima ogromnih talasa, aonda se stropoštavala u dubine, nestajala i ponovo sepojavljivala u nejasnoj svetlosti predvečerja. Gromovi su pucalioko njenih katarki, a modra svetlost munja odslikavala se nasnažno zategnutim jedrima. Ogromni talasi zapljuskivali su jesa svih strana, ližući joj bokove i propinjući se ponekad čak dopalube; ali se lađa nije povlačila pred njima. Plovila je pravoprema maloj luci, kao da je bila ubeđena da će tamo naćisigurno i prijateljsko utočište.

Ribari i vojnici, videći da lađa već stiže ispred malogpristaništa, nemo se zagledaše.

- Dolaze! povika jedan od njih. Spremaju sidra!- Bežimo! povikaše ostali. To su gusari sa Tortuge.Ne čekajući više, ribari potrčaše i izgubiše se u uličicama

malog grada, ili, tačnije, varošice, jer je Porto Limon u onovreme imao mnogo manje stanovništva nego danas.Podnarednik i njegovi vojnici, posle kraćeg oklevanja, pođošeza njima, u pravcu jedne male tvrđave koja se nalazila naviskom nasipu, na vrhu jedne litice što se dizala iznad samogzaliva. U Porto Limonu beše smešten omanji garnizon, od okosto pedeset ljudi, naoružan samo sa dva topa; zbog toga je bilo

5


nemogućno upustiti se u borbu sa onom lađom koja je bilamnogo veća i bolje naoružana. Braniocima varošice nije ostaloništa drugo nego da se zatvore u tvrđavu i čekaju da ih gusariopsednu.

Za to vreme je lađa, prkoseći besnom vetru i strašnimtalasima, koji su se razbijali o njene bokove, smelo uplovila uluku i bacila sidro na sto pedeset metara od nasipa. Bio je tojedan veličanstveni brik, vitkih linija, veoma uzane kobilice i savisokim katarkama: prava trkačka lađa. Iz deset otvora virilo jedeset topovskih cevi, pet na levom i pet na desnom boku, doksu se na najvišem delu lađe videla dva velika topa za rušenjepaluba. Na vrhu krme vila se crna zastava, sa jednim velikim Vu sredini, iznad koga se nalazio porodični grb. Na pramčanojkuli, na gornjoj palubi, na levom i desnom boku lađe, nanajvišem delu jedrenjaka stajao je postrojen veliki brojmornara, dok je na krmi nekoliko tobdžija okretalo cevi velikihtopova prema maloj tvrđavi, spremni da sruče na njene zidineuragansku paljbu.

Pošto su skupili jedra i bacili još dva sidra, spustili su u morei jedan čamac, s one strane lađe koja je bila zaklonjena odvetra. Istog časa čamac je zaplovio prema nasipu. U njemu senalazilo petnaest ljudi, naoružanih puškama, pištoljima,kratkim i dugačkim sabljama koje su upotrebljavali gusari saTortuge.

Uprkos neprestanim udarima talasa, čamac je, zahvaljujućispretnom veslanju, uspeo da se zakloni iza nekog španskogjedrenjaka, koji se bio nasukao na jednom peščanom sprudu itako svojom građom predstavljao dobar zaklon od naletatalasa; prošavši pored niza grebena, čamac je uspeo da srećnostigne ispod nasipa.

Dok su gusari, uspravivši vesla, držali čamac u mestu, napramac se popeo neki čovek i jednim tigrovskim skokom istogtrenutka skočio na nasip. Ovaj odvažni čovek, koji je imaosmelosti da se iskrca i uđe sam u varošicu, koja je brojala dve

6


hiljade stanovnika, spremnih da se bace na njega kao na divljuzver, bio je lepe spoljašnosti, prilično visok i otmenog držanja;imao je oko trideset pet godina.

Lice mu je bilo neobično lepo, ali bledo, kao u mrtvaca.Široko čelo presecala je jedna bora koja je njegovom licu davalatužan izraz; imao je lep, prav nos, mala, kao koral crvena usta, ivrlo lepe oči koje su oholo sevale. Ako je lice tog čoveka imalonečeg tužnog i grobnog, ni njegova odeća nije izgledala veselije:bio je obučen od glave do pete u crno, ali sa elegancijom gotovonepoznatom kod ogrubelih gusara sa Tortuge. Nosio je crnisvileni ogrtač, ukrašen čipkom u istoj boji; pantalone, širokipojas, o kome je visio mač, čizme pa čak i šešir - sve je bilocrno.

Veliko pero, koje mu je sa šešira padalo na rame, bilo je istotako crno, kao i njegovo oružje.

Ovaj neobični čovek, čim je stao na zemlju, zastao je,gledajući pažljivo u kuće male varošice čiji su prozori bilizatvoreni; onda se okrenuo svojim ljudima u čamcu i pozvao:

- Karmo, Van Štilere, Moka! Sa mnom!Na zemlju skoči najpre Moka, crnac divovskog rasta, pravi

Herkul, naoružan sekirom i sa dva pištolja; za njim je skočioKarmo, pa Van Štiler, dva belca četrdesetih godina, plećati ipreplanuli, čija su gruba i koščata lica izgledala još drzovitijazbog guste, čekinjaste brade. Od oružja su nosili puške i kratkesablje, a na sebi proste vunene košulje i kratke pantalone, kojesu im otkrivale mišićave noge, pune ožiljaka.

- Evo nas, kapetane, reče Crnac.- Pođite sa mnom.- A čamac? upita Van Štiler, zvani Hamburžanin.- Neka se vrati na „Munju“.- Izvinite, kapetane, reče Karmo, čini mi se da ne bi bilo

mudro da u ovako malom broju uđemo u grad!- Da se možda ne bojiš? upita ga kapetan.- Tako mi svih mrtvih! uzviknu Karmo. Vi tako nešto ne

7


možete ni pomisliti. Govorim ovo zbog vas.- Crni gusar se ne boji, Karmo, odgovori ovaj, a onda se

okrete i viknu svojim ljudima u čamcu: Vratite se na brod!Recite Morganu neka bude spreman svakog trenutka da dignejedra.

Čim je video da je čamac zaplovio prema pučini, boreći se satalasima koji su se bučno valjali preko malog zaliva, Crni gusarpogleda trojicu svojih drugova i reče im:

- Poći ćemo da potražimo vojvodinog upravnika.- Dozvolite mi da nešto kažem, gospodine kapetane, zamoli

Karmo.- Reci, samo brzo.- Mi ne znamo čak ni gde stanuje taj vrli upravnik.- Ne mari. Potražićemo ga.- Ja ovde ne vidim ni žive duše. Kao da je. cela varošica,

ugledavši našu „Munju“, uhvatila maglu.- Video sam dole jednu malu tvrđavu, odgovori Crni gusar.

Ako ne nađemo ovde nikoga ko bi nam mogao reći gde dapronađemo upravnika, onda ćemo otići u garnizon da seraspitamo.

- Tako mi samog đavola!... Zar u garnizon? Ali nas je samočetvorica, gospodine.

- A dvanaest topova sa „Munje“, zar si njih zaboravio?Hajdemo, pre svega, da pogledamo ove uličice. Napunite puškei pođite za mnom!

Dok su njegovi mornari žurili da izvrše naređenje, Crni gusarprebaci preko ruke svoj ogrtač, navuče šešir na oči i izvadi izkorica mač koji mu je visio o bedru.

- Napred, ljudi s mora! reče. Ja vas vodim.Noć je već bila pala, a uragan ne samo da se nije stišao, nego

je još žešće besneo. Po tesnim uličicama gradića urlao je vetar,dok su blještave munje parale crne oblake, praćene strahovitimpljuskovima.

Gradić je i dalje ostavljao utisak napuštenosti. Nigde se nije

8


videla nikakva svetlost, čak ni kroz rogozinu koja je pokrivalaprozore.

Sva vrata su bila zatvorena, a verovatno i zabarikadirana.Vest da su se iskrcali strašni gusari sa Tortuge mora da se

već pronela varošicom, i zato su svi požurili da se zatvore usvoje domove.

Posle kraćeg oklevanja, Crni gusar pođe jednom ulicom kojaje izgleda bila najšira u malom naselju.

Svaki čas je vetar rušio kamenje što se s treskom razbijalo naulici i poneki, ne naročito čvrst dimnjak; ali gusari nisuobraćali pažnju na to.

Već su bili stigli do sredine ulice, kad Crni gusar naglo stade,uzviknuvši:

- Ko je to?Na uglu uličice, za trenutak se pojavila jedna ljudska prilika;

videći ovu četvoricu neznanaca, brzo je šmugnula iza nekihnapuštenih kola sa senom.

- Da nije neka zaseda? upita Karmo, prilazeći kapetanu.- Možda nas uhode, reče ovaj.- Da nije prethodnica kakvog neprijateljskog voda? Ja

mislim, kapetane, da ste pogrešili kad ste se odlučili da uđete uvarošicu sa ovako malim brojem ljudi.

- Idi i uhvati mi onog čoveka.- Prepustite to meni, reče Crnac uzimajući svoju tešku

sekiru. U tri skoka pređe ulicu i baci se na čoveka koji je stajaosakriven iza nekih napuštenih kola.

Uhvati ga za okovratnik i podiže kao da je obična lutka; čitavtaj posao nije trajao više od nekoliko sekundi.

- U pomoć!... Ubiće me! zavapi nesrećnik, koprcajući seočajnički. Ne obazirući se na njegovu viku, Crnac ga ponese ispusti pred Crnog gusara na zemlju.

Bio je to neki nesrećnik, sa velikim nosem i užasnom grbomna leđima, već zašao u godine. Bio je sav pomodreo od straha itoliko je drhtao da se svakog trenutka mogao onesvestiti.

9


- Grbavac! uzviknu Van Štiler pogledavši ga pri svetlostimunje. Doneće nam sreću!

Crni gusar spusti ruku na Špančevo rame i upita ga:- Kuda si pošao?- Ja sam samo jedan ubogi čovek, koji nikada nije učinio

nikome zlo, zacvili grbavac.- Pitam te, kuda si pošao? ponovi gusar.- Ovaj morski rak je trčao u tvrđavu da obavesti garnizon o

našem iskrcavanju.- Ne, visosti! viknu grbavac. Kunem se!- Tako mi sto hiljada žaba! uzviknu Karmo. Ovaj grbavac me

drži za nekog guvernera.- Dosta brbljanja! zagrme Crni gusar. Hajde, reci, kud si

pošao?- Tražio sam lekara, gospodine, zamuca grbavac. Žena mi je

bolesna.- Pazi, ako me prevariš, visićeš na najvišoj katarci moga

broda!- Kunem se! ...- Ostavi zaklinjanja i odgovori mi: poznaješ li don Pabla

Ribeira?- Da, gospodine.- Upravnika vojvode Van Gulda?- Bivšeg guvernera Marakaiba?- Da.- Poznajem lično don Pabla.- Odvedi me onda kod njega.- Ali... gospodine...- Odvedi me kod njega! zagrme gusar pretećim glasom. Gde

stanuje?- Ovde, blizu, gospodine, ekselencijo...- Tišina i napred, ako ti je život mio. Moka, uhvati ovog

čoveka i pazi da ti ne pobegne.Crnac podiže Španca kao od šale i uprkos njegovom opiranju

10


ponese ga, pitajući ga:- Gde?- Na kraju ulice.- Uštedeću ti trud.Mala povorka oprezno pođe napred, zaustavljajući se često

na uglovima poprečnih ulica, kao da se bojala zasede ili da ihiznenada ne dočeka kakav plotun.

Van Štiler je budno pazio na prozore, spreman da puca uprvu razmaknutu zavesu ili podignutu rogozinu. Karmo,međutim, nije gubio iz vida vrata na kućama.

Kada su stigli na kraj ulice, grbavac se okrete Crnom gusaru ipokaza mu jednu lepu kuću na više spratova sa malom kulom,rekavši:

- Ovde stanuje, gospodine.- U redu, odgovori Crni gusar.Pogleda najpre pažljivo kuću, a onda ode do jednog pa do

drugog ugla da se uveri ima li u blizini neprijatelja; zatim priđevratima, podiže alku i snažno zalupa.

Odjek se još nije bio izgubio, kad čuše kako se otvara jedanprozor, a odmah zatim upita neki glas sa poslednjeg sprata:

- Ko ste vi?- Crni gusar. Otvorite ili ćemo zapaliti kuću! viknu kapetan,

dok mu je mač svetlucao pri blesku munje.- Koga tražite?- Don Pabla de Ribeira, Van Guldovog upravnika.U kući se začuše užurbani koraci i preplašeni uzvici, a onda

se sve utiša.- Karmo, upita Crni gusar, imaš li bombu?- Da, kapetane.- Namesti je kraj vrata. Ako ne poslušaju, zapalićemo kuću i

otvorićemo sami prolaz.Onda sede na obližnji branik i stade da čeka, stiskajući u ruci

svoj mač.

11


IIGOVORITI ILI UMRETI

Ubrzo, na prvom spratu ugledaše svetlost koja se probijalakroz persijane i odražavala na zidu kuće preko puta. Jedna iliviše osoba silazilo je tog trenutka niz stepenice; iza masivnihvrata hodnikom su odjekivali koraci.

Gusar brzo ustade, stežući u desnoj ruci mač a u levoj pištolj;njegovi ljudi su stajali s jedne i druge strane vrata: Crnac sapodignutom sekirom, a dvojica gusara sa puškama u ruci.

U tom trenutku uragan je besneo udvojenom snagom. Vetarje zavijao uličicama, dižući crepove i udarajući bučnopersijanama; bleda svetlost munje razbijala je pomrčinu, doksu gromovi zaglušujuće tutnjali. Pala bi i po koja krupna kapkiše, sa takvom jačinom kao da su padala zrna grada.

- Neko dolazi, reče Van Štiler, gledajući kroz ključaonicu.Vidim svetlost.

Gubeći već strpljenje, Crni gusar ustade i ponovo lupi teškimzvekirom. Udarac odjeknu kroz hodnik kao grom.

Istog trenutka jedan drhtavi glas odgovori:- Dolazim, gospodo!Začu se zveket zasovnice, a onda se teška vrata polako

12


otvoriše.Crni gusar je stajao s podignutim mačem, a gusari sa

uperenim puškama.Na pragu se pojavi čovek, već u godinama, u pratnji dvojice

slugu, koji su držali upaljene sveće.Bio je to lep starac, koji je morao imati preko šezdeset

godina, ali još uvek veoma krepak. i prav kao neki mladić.Duga bela brada padala mu je na grudi, a kosa, isto tako seda,vrlo duga i još veoma gusta, pokrivala mu je ramena. Nosio jeodelo od tamne svile ukrašeno čipkom i žute čizme sa srebrnimmamuzama. (U neobično bogatim španskim kolonijamavrednost srebra je bila manja nego čelika.) O boku mu je visilasablja, a za pojasom stajao jedan od onih španskih bodežazvanih misericordia, koji su predstavljali opasno oružje usnažnoj ruci.

- Šta želite od mene? upita starac, dok mu je glas primetnopodrhtavao.

Umesto odgovora, Crni gusar dade znak svojim ljudima dauđu i zatvore vrata.

Grbavca su ostavili napolju, pošto im više nije bio potreban.- Čekam vaš odgovor, reče starac.- Vitez od Ventimilje ne razgovara po hodnicima, odgovori

Crni gusar odlučno.- Pođite sa mnom, reče starac posle kraćeg oklevanja.U pratnji dvojice slugu, popeše se širokim stepenicama od

crvenog drveta i uđoše u elegantno namešten salon, ukrašenstarim goblenima iz Italije.

Jedan srebrni svećnjak sa četiri sveće stajao je na stolu, kojije bio ukrašen biserima i listićima od kovanog srebra utisnutimu drvo. Pošto se uverio da nema drugih vrata, Crni gusar seokrete svojim ljudima i reče:

- Moko, ti pazi na stepenice i namesti bombu pored vrata; avas dvojica ostanite u hodniku.

Onda pogleda u starca koji beše strahovito pobledeo i reče

13


mu:- A sada da pređemo na stvar, gospodine Pablo de Ribeira,

Van Guldov upravniče.Uze jednu stolicu i sede ispred stola, držeći na kolenima svoj

mač.Starac je stajao kraj stola, gledajući užasnuto u strašnog

gusara.- Vi znate ko sam, je li tako? upita Crni gusar.- Vitez Emilio od Rokaburne i gospodin od Valpente i

Ventimilje, reče starac.- Imam to zadovoljstvo da me vrlo dobro poznajete.Starac se bledo osmehnu.- Gospodine De Ribeira, produži Crni gusar, da li znate zašto

sam odlučio da dođem sa svojom lađom čak do ovih obala?- Nije mi poznato, ali pretpostavljam da postoji neki vrlo

ozbiljan razlog, kad ste sebi dozvolili toliku neopreznost.Morali ste znati, viteže, da ovim obalama krstari eskadra izVera Kruza.

- To mi je dobro poznato, odgovori nepokolebljivo Crnigusar.

- I da ovde postoji garnizon koji nije naročito veliki, ali usvakom slučaju brojniji od vaše posade!

- I to sam znao.- I usudili ste se da gotovo sami dođete ovamo!Prezriv osmeh pređe preko stisnutih gusarevih usana.- Ja se ne bojim, reče on oholo.- Niko i ne sumnja u hrabrost Crnog gusara, reče Pablo de

Ribeira. Slušam vas, viteže.Gusar je nekoliko trenutaka ćutao, a onda mu se obrati

promenljivim glasom:- Rekli su mi da vi nešto znate o Onorati van Guld. Tog

trenutka u njegovom glasu bilo je nečeg veoma bolnog, dok muse iz grudi otelo nešto kao prigušen jecaj.

Starac je ćutao i gledao mračno u Crnog gusara. Između ta

14


dva čoveka nekoliko trenutaka vladala je mučna tišina, kao dasu se i jedan i drugi plašili da je naruše.

- Govorite! prosikta odjednom Crni gusar. Jeli istina da vamje neki ribar sa Karipskog mora rekao kako je video jedančamac sa ženom, nošen talasima.

- Da, odgovori starac jedva čujno.- Gde je video taj čamac?- Prilično daleko od Venecuele.- Na kom mestu?- Južno od Kube, pedeset do šezdeset milja daleko od rta San

Antonija, u moreuzu Jukatanu.- Zar tako daleko od Venecuele! uzviknu Crni gusar, skočivši.

Kada su videli taj čamac?- Dva dana posle odlaska gusara iz Marakaiba.- Je li žena bila još živa?...- Da, viteže.- I taj bednik je nije prihvatio?- Besnelo je strašno nevreme i njegov brodić nije bio u stanju

da se bori sa uzburkanim talasima.Čuvši to, Crni gusar bolno kriknu i uhvati se za glavu. Ostao

je tako neko vreme i starac ga je čuo kako jeca.- Vi ste je ubili, reče gospodin Ribeira mračnim glasom.

Kakva grozna osveta, viteže. Bog će vas kazniti.Gusar živo podiže glavu i sa njegovog lica nestade svaki trag

bola, ustupivši mesto strašnoj srdžbi. Na posivelom licu oči sumu besno sevale. Samo za trenutak krv mu se bila popela uobraze, koji su zatim postali još bleđi.

- Da me kazni! viknu on piskavim glasom. Možda sam ja iubio tu ženu, koju sam toliko voleo, ali ko je za to kriv? Zarvama nisu poznati gnusni zločini koje je izvršio vašgospodar?,.. Od moje braće jedan spava na obalama Šelde,druga dvojica počivaju na dnu Karipskog mora. Znate li ko ih jeubio? Otac devojke koju sam voleo!

Starac je ćutao ne skidajući pogled sa Crnog gusara.

15


- Zakleo sam se da ću do smrti mrzeti čoveka koji je ubiomoju braću u cvetu mladosti, izdao prijateljstvo, zastavu svojeotadžbine, koji je za zlato prodao dušu, plemstvo, sramnookaljao svoj grb. I hteo sam da održim reč.

- Osudivši na smrt jednu devojku koja vam ništa nije učinila.- One noći kada sam spustio u more telo Crvenog gusara,

svečano sam se zakleo da ću uništiti celu njegovu porodicu, kaošto je on uništio moju. I nisam mogao pogaziti zadatu reč. Dato nisam učinio, moja braća bi me proklela! A izdajnik jošživi!... nastavi posle nekoliko trenutaka, planuvši ponovo. Jošživi, i moja braća traže osvetu, i dobiće je!...

- Mrtvi ništa ne traže.- Varate se! Kad god more svetluca, vidim Crvenog i Zelenog

gusara kako se penju iz morskih dubina i jure ispred pramcamoje „Munje“. A kad vetar zacvili između jarbola i konopaca,onda čujem glas svog brata koji je ostavio život na tlu Flandrije.Da li me razumete?

- To su ludorije!- Ne! viknu Crni gusar. I moji mornari su videli, i to ne

jednom, kako se noću, usred pene, pojavljuju kosturi Crvenog iZelenog gusara. Oni još uvek traže osvetu. Smrt devojke kojusam voleo nije bila dovoljna da ih uspokoji i njihove izmučeneduše neće naći mira sve dok ne kaznim njihovog ubicu. Recitemi, gde je Van Guld?

- Zar još mislite na njega? upita upravnik. Nije vam dosta štoste ubili njegovu kćer?

- Ne! Rekao sam vam da moja braća još nisu našla mir.- Vojvoda je sad daleko.- Neka je i u paklu, Crni gusar će ga naći.- Idite onda pa ga tražite.- Gde?- Ja ne znam tačno gde se nalazi. Priča se da je u Meksiku.- Priča... se? Zar vi, njegov upravnik, kome su poverena

njegova dobra, pa da ne znate gde se nalazi? Ne verujem vam!

16


- Ipak vam kažem da ne znam gde je.- Reći ćete! viknu Crni gusar strašnim glasom. Moram

uhvatiti tog čoveka. Pobegao mi je u Marakaibu i Gibraltaru, alisam sada rešio da ga nađem makar krenuo sam sa svojomlađom protiv čitave flote vicekralja Meksika...

Iznenada je zaćutao i brzo prišao prozoru.- Šta vam je? upita don Pablo začuđeno.Gusar ne odgovori. Nagnuvši se kroz prozor, pažljivo je

osluškivao. Napolju je besnelo nevreme. Zaglušujućagrmljavina tutnjala je nebom, dok je vetar fijukao uličicamanoseći crepove i dimnjake. Kiša je padala u potocima udarajućio zidove, o pločnik i slivajući se bučno niz ulice koje su ličile napotoke.

- Jeste li čuli? upita on, odjednom izmenjenim glasom.- Ništa nisam čuo, odgovori starac uznemireno.- Izgleda kao da je vetar čak dovde doneo glasove moje

braće!- Kakve ludorije, viteže!...- Nisu to ludorije!... Sada se talasi Karipskog mora igraju

telima Crvenog i Zelenog gusara, koji su pali kao žrtve vašeggospodara!

Starac se strese, gledajući uplašeno Crnog gusara. Bio je tohrabar starac, ali kao i svi ljudi onog vremena sujeveran i gotovda poveruje u čudne fantazije mračnog gusara.

- Jeste li gotovi, viteže? upita. Na kraju ću i ja videti temrtvace.

Gusar ponovo sede. I kao da nije čuo Špančeve reči, nastavi:- Bilo nas je četiri brata, počeo je polako i tužno. Malo je tako

hrabrih vitezova kao što su bila braća iz Rokaburne, Valpente iVentimilje i tako odanih savojskom vojvodi, kao što smo bilimi.

U Flandriji, Francuskoj i Savoji izbio je tada krvavi rat. Borilismo se žestoko protiv krvoločnog vojvode od Albe, za sloboduplemenitog flamanskog naroda. Vojvoda Van Guld, vaš

17


gospodar, odsečen od glavnine svojih trupa, beše se utvrdio ujednoj tvrđavi blizu ušća Šelde. Mi smo bili s njim, kao verničuvari slavne zastave herojskog vojvode Amadeja II. Tri hiljadeŠpanaca, sa snažnom artiljerijom, opkolilo je tvrđavu, odlučivšida je osvoje. Očajnički juriši, mine, gađanja artiljerijom, noćnapenjanja preko zidina - sve su pokušali, ali bez uspeha. ZastavuSavoje nisu mogli da obore. Braća od Rokabrune branili sutvrđavu, rešeni radije da ostave život na svojim topovima, negoda se predaju.

Jedne noći, potkupljen od Španaca, izdajnik je otvorioneprijateljima prolaz. Najstariji od braće jurnuo je na tu stranuda izdrži protivnike i pao pogođen izdajničkim metkom. Znateli kako se zove čovek koji je izdao svoju vojsku i podlo ubiomog brata?... Van Guld, vaš gospodar!

- Viteže! viknu starac.- Ćutite i slušajte me, reče Crni gusar mračno. Izdajnik je

dobio, kao nagradu za to svoje gnusno delo, jednu koloniju uMeksikanskom zalivu, Venecuelu. Ali oni su zaboravili da živejoš tri brata od Rokaburne i da su se sva trojica svečano zaklelada će osvetiti najstarijeg i sramno izdajstvo.

Opremili su, dakle, tri jedrenjaka i zaplovili Velikim zalivom.Jedan se zvao Zeleni, drugi Crveni i treći Crni gusar.

- Poznata mi je istorija trojice gusara, reče gospodin DeRibeira. Crvenog i Zelenog gusara uhvatio je moj gospodar inaredio da se obese kao poslednji zlikovci ...

- Koje sam ja ipak časno sahranio u dubinama Karipskogmora, reče Crni gusar. Sada mi recite kakvu kaznu zaslužuječovek koji je izdao svoju zastavu i koji je ubio moja tri brata? -

- Vi ste mu ubili kćer, viteže.- Ćutite, tako vam svega! vikiu Crni gusar. Nemojte

pozleđivati rane, koje mi još krvare. A sad dosta! Gde se nalazitaj čovek?

- Tamo gde mu ne preti opasnost od vas.- To ćemo videti; recite mi sad gde je?

18


Starac je oklevao. Gusar podiže sablju. Iz njegovih očijusevao je strašan plamen. Samo još nekoliko trenutakaoklevanja i svetlucavi vrh sablje bi se zario u upravnikovegrudi.

- U Vera Kruzu, reče starac, koji je već pomislio da mu jedošao kraj.

- Ah! viknu Crni gusar.Ustade brzo i pođe prema vratima; tada u sobu upade

Karmo.Lice mu je bilo smrknuto, a u očima se ogledalo živo

nespokojstvo.- Hajdemo, Karmo, reče mu Crni gusar. Saznao sam ono što

mi je bilo potrebno.- Trenutak samo, kapetane.- Šta je?- Kuća je opkoljena.- Ko nas je izdao? upita Crni gusar, gledajući s pretnjom u

don Pabla.- Ko?... Onaj prokleti grbavac koga smo pustili da ode, reče

Karmo. Učinili smo veliku nesmotrenost, koja će nas moždaskupo stajati, kapetane.

- Jesi li siguran da su Španci zaposeli ulicu?- Video sam svojim očima kad su se njih četvorica sakrila u

ulazu jedne kuće preko puta ove.- Šta nam mogu! reče Crni gusar prezrivo.- Možda ih ima još po zasedama u obližnjim uličicama,

gospodine, reče Karmo.Gusar se zamisli za trenutak, a onda se okrete don Pablu i

reče mu:- Postoji li u ovoj kući neki tajni prolaz?- Da, gospodine viteže, reče starac čije oči iznenada sevnuše.- Odvešćete nas do njega.- Samo pod jednim uslovom.- Kojim?

19


- Da odustanete od svojih osvetničkih planova protivvojvode.

- Šalite se, gospodine Ribeira, reče mu Crni gusarpodsmešljivo.

- Ne, viteže.- Gospodin od Rokaburne neće nikada prihvatiti takve

uslove.- U Porto Limonu ima sto pedeset vojnika.- Ne bojim se. Na svojoj lađi ima sto dvadeset morskih

vukova, koji su u stanju da prkose čitavom puku.- Ali vaša „Munja“ nije usidrena ispred ove kuće, viteže.- Svejedno, stići ćemo do nje i tako i tako, gospodine.- Ne znate gde je tajni prolaz.- Zato vi to dobro znate.- Neću vam reći gde je ako se najpre ne zakunete da ćete

ostaviti na miru vojvodu Van Gulda.- To ćemo videti, reče Crni gusar piskavim glasom.Napunivši brzo jedan pištolj i uperivši ga u starca viknu:- Ili nas odvedi do tajnog prolaza ili ću te ubiti. Biraj!

20


IIIUPRAVNIKOVO IZDAJSTVO

Don Pablo od te pretnje preblede kao zid; desnom rukom senesvesno maši za svoj mač. Nekada je bio vrlo hrabar ratnik,ali videći Karmoa kako im prilazi, shvati da bi bio uzaludansvaki pokušaj da se brani.

I sam Crni gusar mu je bio dovoljan, znajući s kakvimstrašnim mačevaocem ima posla.

- Viteže, reče on, u vašim sam rukama.- Odvedite me do tajnog prolaza.- Pokoravam se većoj sili.- Pođite napred.Starac uze svećnjak sa ormana, upali ga i dade znak Crnom

gusaru da pođe za njim.Karmo je već bio pozvao svoja dva druga.- Kuda ćemo? upita Van Štiler.- Izgleda da hvatamo maglu, odgovori Karmo.Don Pablo izađe iz sobe i pođe jednim dugačkim hodnikom

na čijim su zidovima visile velike slike koje su predstavljalepojedine događaje iz krvavih bojeva u Flandriji, zatim portrete,verovatno Van Guldovih predaka.

21


Gusar je išao za don Pablom, držeći mač u desnoj ruci, dokmu je leva sve vreme ležala na pištolju. Već mu je neštoizgledalo sumnjivo u starčevom ponašanju.

Stigavši na kraj hodnika, don Pablo zastade ispred jedneslike, nešto veće od ostalih, i stavi prst na ram, prelazeći polakopo jednom žlebu.

Odjednom se slika odvoji i skliznu dole, otkrivši jedanmračan otvor kroz koji su mogle da prođu zajedno dve osobe.Od naleta vlažnog vetra zaleluja se plamen na sveći.

- Evo prolaza, reče starac.- Kuda vodi? upita Crni gusar nepoverljivo.- Oko kuće, sve do jedne bašte.- Je li daleko?- Oko pet do šest stotina koraka.- Uđite.Starac je oklevao.- Moram li i dalje da vas pratim? Zar vam nije dovoljno što

sam vas dovde doveo?- Ko nam jamči da ste nam pokazali pravi put?Starac se namršti, pogleda podozrivo u Crnog gusara, a onda

zakorači u mračni otvor. Trojica gusara su ga pratila, bez reči,ne ostavljajući svoje oružje. S druge strane otvora spuštale suse krivudave stepenice; bile su tako uzane kao da su uklesane unekom zidu.

Starac siđe polako, zaklanjajući rukom sveću od vetra, azatim se zaustavi ispred jednog podzemnog hodnika.

- Nalazimo se u visini ulice, reče. Sad idite samo pravo.- Verovatno ste nam rekli istinu, ali vas ipak nećemo pustiti

da odete. Molim vas, pođite napred reče Crni gusar.- Starac nam nešto sprema, prošapta Karmo. Ovo je već treći

put kako pokušava da se izvuče.Gospodin Ribeira, iako nerado, pođe jednim niskim i uzanim

podzemnim hodnikom.Unutra je bilo neverovatno vlažno. Sa svodova su se slivale

22


krupne kapi vode i zidovi su bili potpuno vlažni, kao da jeiznad njih tekao neki potok ili rečica; vetar, što se na mahoveosećao, pretio je svaki čas da ugasi sveće.

Don Pablo pođe još pedesetak koraka, a onda iznenadastade, uzviknuvši. Gotovo istog trenutka sveće se pogasiše imrak zavlada u hodniku.

Gusar jurnu napred da zadrži don Pabla, ali na svoje velikoiznenađenje ne nađe više nikoga pred sobom.

- Gde ste? viknu on. Odgovorite ili ću pucati!Tup udarac odjeknu nekoliko koraka ispred njega, kao da su

se neka teška vrata zalupila.- Izdaja! viknu Karmo.Gusar nanišani pištoljem. Blesak razbi pomrčinu, zatim

usledi detonacija.- Starac je nestao! viknu gospodin od Ventimilje. Trebalo je

da očekujemo ovako nešto.Nekoliko koraka dalje, uspeli su da otkriju jedna vrata koja

su zatvarala hodnik. Van Guldov upravnik, koristeći semrakom, verovatno je ušao kroz njih i zatvorio ih za sobom.

- Upalite nešto, fitilj, trud, šta bilo, reče Crni gusar.- Našao sam jednu sveću, gospodaru, reče Crnac. Sigurno je

ispala iz svećnjaka.Van Štiler izvadi iz džepa kremen i parče truda te zapali

sveću.- Da pogledamo, reče Crnac.Priđe vratima, ispitujući ih pažljivo. Odmah mu je bilo jasno

da sa te strane nema nikakve nade da izađu. Vrata su bila teškai pokrivena velikim bronzanim pločama, prava oklopna vrata.Samo bi ih top mogao razbiti.

- Starac nas je zatvorio pod zemljom, reče Karmo. Čak nitvoja sekira, crni prijatelju, tako je zvao Moku, ne bi ih moglarazbiti.

- Odstupnica nam još nije presečena, reče Crni gusar.Požurimo u izdajnikovu kuću.

23


Pođoše natrag istim putem, penjući se krivudavimstepenicama i stigoše do izlaza iz tajnog hodnika. Ali ih je tučekalo još jedno neprijatno iznenađenje.

Slika je stajala opet na svom mestu, i kad je Crni gusarudarao po njoj mačem, začuo se metalni zvuk.

- I ovde metalni zid, promrmlja. Stvar već postaje ozbiljna.Taman je hteo da se okrene i naredi Moki da sekirom udari

po slici, kad začu neke glasove.Iza slike se vodio razgovor.- Vojnici? upita Karmo. Tako mi đavoljih rogova!- Ćuti! reče Crni gusar.S druge strane se čuo glas neke mlade žene i nekog

muškarca.- Ko su sad ovi? upita se Crni gusar.Nasloni uvo na metalni zid i poče da osluškuje.- Kažem ti da je gospodar zatvorio unutra onog plemića, začu

se ženski glas.- To je jedan strašan plemić, Jara, odgovori muški glas. Zove

se Crni gusar.- Nećemo dozvoliti da ga ubiju.- Ako otvorimo, gospodar će nas bez razmišljanja ubiti.- Znaš li da su vojnici već stigli?- Znam. I zaposeli obližnje uličice.- Zar ćemo dozvoliti da ubiju onog plemića?...- Rekao sam vam već da je taj plemić gusar sa Tortuge.- Neću da umre, Kolima.- Kakva tvrdoglavost!...- Jara tako hoće!- Šta će reći gospodar?- Nikad ga se nisam bojala. Uradi kao što sam ti rekla,

Kolima.- Ali, ko su ovi? upita Crni gusar, koji nije propustio nijednu

reč od čitavog razgovora. Čini mi se da ovde postoji neko ko seinteresuje za mene i...

24


Nije završio. Spoljna opruga odskoči uz otegnutu škripu imetalna ploča, koja je oblagala sliku, skliznu dole, oslobodivšiprolaz.

Gusar pođe napred sa mačem u ruci, spreman da se baci nanepoznate, ali se odmah zaustavi, veoma iznenađen.

Pred njima je stajala jedna vrlo mlada i lepa Indijanka ijedan crnac, njenih godina, koji je držao u ruci težak srebrnisvećnjak.

Devojka je mogla imati oko šesnaest godina i bila je, kao štosmo već rekli, neverovatno lepa i pored svoje nešto tamnijeputi. Imala je vrlo fin stas i tako tanak struk, da su ga dve šakemogle obuhvatiti; oči crne kao ugalj i osenčene vrlo dugim igustim trepavicama; prav nosić, gotovo grčki; malena crvenausta koja su otkrivala kao biser sjajne zube. Neobično dugakosa i crna kao gavranova krila padala joj je u neredu niz leđa,poput somotskog ogrtača.

Odeća na njoj izgledala je isto tako neverovatno ljupko.Suknjica od crvene tkanine bila je izvezena srebrnim koncem iukrašena sitnim biserima, a vrlo elegantna bluza ukrašenačipkom i protkana zlatnim nitima. Oko pasa je nosila širokipojas jarkih boja, koji se završavao svilenim resama. Malenoge, kao kod neke Kineskinje, nestajale su u ljupkimpapučicama od žute kože, takođe izvezene zlatom, a u ušima jenosila dva velika metalna prstena, a oko vrata dug nizskupocenih ogrlica.

Njen drug, jedan mladi crnac, osamnaest do dvadeset godinastar, imao je veoma debele usne, vrlo velike oči, kao odporcelana, i izrazito kovrdžavu kosu.

U jednoj ruci je držao svećnjak a u drugoj neku vrstu velikogkrivog noža kojim se služe povrtari.

Videći Crnog gusara u tom pretećem položaju, mladaIndijanka se trže, uzviknuvši iznenađeno i radosno:

- Lepi plemiću!- Ko ste vi? upita Crni gusar.

25


- Jara, odgovori mlada Indijanka zvonkim glasom.- To mi ništa ne govori; uostalom, nisu mi ni potrebna

objašnjenja. Recite mi, da li je kuća opkoljena?- Da, gospodine.- Gde je don Pablo de Ribeira?- Više ga nismo videli.Gusar se okrete svojim ljudima i reče:- Ne smemo gubiti ni trenutka. Možda još imamo vremena

da se izgubimo.Ne vodeći računa o crncu i Indijanki, on uđe u hodnik i pođe

prema stepenicama. Istog trenutka oseti kako ga neko nežnouhvati za kraj odeće.

Okrete se i ugleda Indijanku čije je lice odavalo takvu tugu dase Crni gusar začudi.

- Šta želiš? upita je.- Neću da vas ubiju, gospodine, odgovori Jara uzdrhtalim

glasom.- Zašto ti je stalo do mene? upita je on, ali sada manje tvrdim

glasom.- Ljudi koji drže zasede po obližnjim uličicama neće vas

poštedeti.- Nećemo ni mi njih.- Ima ih mnogo, gospodine.- Pa ipak, ja moram izaći odavde. Moja lađa me čeka na

ulazu u luku.- Ovde postoji jedan tavan; tamo se možete sakriti.- Zar ja, Crni gusar!... Ah!... Nikada, devojko moja. Ipak,

hvala ti na savetu; biću ti uvek zahvalan. Kako se zoveš?...- Jara, rekla sam vam.- Neću te zaboraviti.Mahnu joj rukom u znak pozdrava i siđe niz stepenice,

zajedno sa Mokom, Karmom i Van Štilerom.Stigavši u hodnik, zastadoše za trenutak da napune puške i

pištolje; onda Moka odlučno otvori vrata.

26


- Neka vas sreća prati, gospodine! viknu Jara iz hodnika.- Hvala, dobra devojko, odgovori Crni gusar i istrča napolje.- Polako, kapetane, reče Karmo, zadržavajući ga. Vidim

pored one kuće neke senke.Gusar zastade. Pomrčina je bila tako gusta da se ni na

tridesetak koraka ništa nije videlo, a i kiša je padala kao izkabla. Više nije sevalo, samo je jak vetar i dalje zavijaouličicama i iznad krovova. Gusar je ipak uspeo da vidi senkekoje mu je Karmo pokazao. Nisu mogli da ih izbroje, ali jejedno bilo jasno da ih nije bilo malo.

- Čekaju nas, promrmlja Crni gusar. Grbavac nije gubiovreme. Ljudi sa mora! ... Mi ćemo ih prvi napasti!

Prebaci široki ogrtač preko leve ruke, a u desnu uze mač,oružje koje je u njegovoj ruci imalo strahovitu moć. Ne želećiipak da se izloži neprijatelju, pošto nije znao sa koliko njih ćemorati da se uhvati u koštac, umesto da pođe prema onimsenkama, Crni gusar se držao zida.

Posle desetak koraka ugleda dvojicu Španaca kako jure nanjega, naoružani sabljama i pištoljima. Stajali su sakriveni uvratima jedne kuće, i videći strašnog Crnog gusara bezoklevanja su nasrnuli na njega. Ali vitez nije bio čovek koji bidozvolio da ga uhvate tako, na prepad. Tigrovskim skokomizbegao je dva udarca i bacio se na neprijatelja udarajućisvojim mačem.

- Evo vam! viknu.Dobro odmerenim udarcem obori jednog od dvojice

napadača na zemlju i preskočivši ranjenika jurnu na drugog.Ovaj, videvši da je ostao sam, okrete se i poče bežati. Dok seCrni gusar oslobađao ove dvojice, Karmo, Van Štiler i Mokanasrnuše na drugu grupu Španaca koja se pojavila iz susedneuličice.

- Ostavite ih, viknu Crni gusar.Ali je već bilo kasno. Pobesneli zbog bliske opasnosti,

nasrnuli su na neprijatelja sa takvom žestinom da su ih sa

27


nekoliko udaraca sabljom sve rasterali. Umesto da se zaustave,trčali su za beguncima, urlajući iz sveg glasa.

- Udri!... Udri!...Tog trenutka još jedna grupa od pet vojnika banu iz druge

uličice; trojica su nosila sablje, a dvojica puške.Videći Crnog gusara samog, zaurlaše radosno i pojuriše na

njega.Gospodin od Ventimilje se osvrte oko sebe, ne mogavši da

zadrži prigušenu kletvu.Nasloni se na zid, da ga ne bi opkolili, i uze jedan od svoja

dva pištolja što je nosio za pojasom, viknuvši iz sveg glasa:- Ovamo, gusari!Njegov glas uguši pucanj iz puške. Jedan od petorice

Španaca beše opalio, dok su ostali vadili svoje sablje. Zrno serasprsnu o zid na dva tri palca od vitezove glave. Ovaj nanišanipištoljem i opali. Jedan od strelaca, pogođen usred grudi, padebez glasa kao pokošen. Gusar ostavi ispražnjeno oružje idohvati drugi pištolj; ali ovaj ne opali.

- Prokletstvo! uzviknu.- Predajte se! urlala su četiri Španca.- Evo vam mog odgovora! riknu Crni gusar.Odvoji se od zida i poleti munjevito na vojnike, udarajući

levo i desno sabljom.Pade i drugi musketar. Ali ostali jurnuše na Crnog gusara,

zatvarajući mu ponovo put.- Ovamo, gusari! viknu opet vitez.Odgovoriše mu samo nekoliko plotuna. Izgledalo je da su se

njegovi ljudi na kraju ulice očajnički tukli, jer su se čuli urlici ipsovke, jauci i zveket oružja. Da se ne bi opet našao opkoljen,brzo se povlačio prema zidu. Trojica mačevalaca živo su gagonila, zasipajući ga kišom udaraca i žureći da svrše s njim prenego što se vrate gusari. Prešavši petnaestak koraka, vitez osetiiza sebe neku prepreku. Pruži levu ruku i shvati da se nalaziispred jednih vrata.

28


Istog trenutka začu viku mlade žene.- Kolima!... Ubiće ga!...- Indijanka! uzviknu Crni gusar, nastavljajući da se brani.

Vrlo dobro! Mogu se nadati bar nekoj pomoći!Kao izvrstan mačevalac odbijao je udarce munjevitom

brzinom i slao ih isto tako spremno. Ipak su mu zadavale dostaposla tri sablje koje su uporno nastojale da prodru do njegovogsrca; čak su mu u jednom trenutku dva udarca dobro zaparaladugački kaput i sečivo doprlo do samog tela.

Odjednom dobi udarac iznad levog boka, u pravcu srca.Levom rukom je uspeo da odbije delimično udarac, ali je sečivoi pored toga prodrlo do samog tela.

- Ah!... Pseto!... zaurla, odskočivši ulevo.Pre nego što je njegov protivnik uspeo da oslobodi mač, koji

se bio zapetljao u ogrtač, Crni gusar mu zadade očajničkiudarac. Sečivo pogodi protivnika posred grla i preseče muvratnu žilu.

- I treći! viknu Crni gusar, odbivši još jedan udarac.- Drži sad ovaj! reče mu jedan od dvojice Španaca.Gusar odskoči, uzviknuvši bolno.- Pogođen, reče.- Udri ga, Huane! viknu onaj koji ga je ranio, okrenuvši se

svom drugu. Još samo jedan udarac i gotov je!- Ne! zaurla Crni gusar i pojuri munjevito na dvojicu

napadača. Evo vam!Sa dva strašna udarca obori jednog za drugim, oba Španca,

ali istog trenutka oseti da ga napušta snaga i da mu se na očinavlači neki crveni veo.

- Karmo!... Van Štilere!... Pomozite mi!... prošapta jedvačujnim glasom.

Prinese zatim ruku grudima i izvuče je umrljanu krvlju.Polako se dovuče do vrata i nasloni se na njih. U glavi mu se

vrtelo, a u ušima zujalo.Učinilo mu se da čuje užurbane korake i glasove svojih

29


vernih gusara; a onda je video kako se neka vrata otvaraju.Pred sobom je nejasno ugledao jednu senku i osetio kako su gaobgrlile nečije ruke; posle se više ničega nije sećao.

Kad se osvestio, više nije bio na ulici gde je izdržao onukrvavu borbu: ležao je na jednom udobnom krevetu, sazavesicama od plave svile, izvezene plavim koncem i sa belimjastučićima ukrašenim skupocenom čipkom.

Nad njim se bilo nadnelo ljupko lice mlade Indijanke, pratećizabrinuto svaki njegov pokret. Odmah je poznao.

- Jara, reče.Mlada Indijanka brzo ustade. Njene velike i mile oči bile su

još vlažne, kao da je plakala.- Šta radiš ovde, devojko? upita je Crni gusar. Ko me je

doneo u ovu sobu? Gde su moji ljudi?- Nemojte se micati, gospodine, reče devojka.- Reci mi gde su moji ljudi, ponovi Crni gusar. Čujem dole na

ulici zveket oružja.- Vaši ljudi su ovde, ali...- Reci! na to će Crni gusar, videvši da devojka okleva.- Čuvaju stepenice, gospodine.- Zašto?- Zar ste zaboravili na Špance?- Ah!... Baš sam potpuno izgubljen!... Dole su, znači, Španci?- Opkolili su kuću, gospodine, odgovori devojka zabrinuto.Gusar pokuša da ustane, ali ga oštar bol zadrža.- Ranjen sam, uzviknu. Ah!... Sad se sećam svega.Tek tada je primetio da su mu grudi zavijene kao sneg belim

platnom i ruke umrljane krvlju.Uprkos svojoj hrabrosti, Crni gusar preblede.Da li ću moći da se branim? upita se sa zebnjom. Ja ovde

ležim ranjen, Španci nas drže opkoljene, a možda i „Munji”preti opasnost.

- Jaro, devojko, šta se sve desilo od trenutka kad sam izgubiosvest?

30


- Prenela su vas ovamo dvojica slugu moga gospodara iKolima, odgovori mlada Indijanka.

- Ko me je previo?- Ja i jedan od vaših ljudi.- Jesu li se svi vratili?- Da, gospodine. Jedan od njih je bio sav izgreben, a Crncu je

tekla krv iz rane na ruci.- Zašto oni nisu ovde?- Dva belca čuvaju stepenište, a Crnac stažari ispred tajnog

prolaza.- Ima li mnogo Španaca okolo?- Ne znam, gospodine. Kolima i dvojica slugu su pobegli, jer

nisu smeli da sačekaju vojnike, a ja se nisam odvajala od našepostelje.

- Hvala ti na pažnji i brizi, dobra devojko, reče Crni gusar,spustivši ruku na glavu mlade Indijanke. Crni gusar te nećezaboraviti.

- Onda ćeš me osvetiti! uzviknu Indijanka, dok su joj velikecrne oči mračno sevale.

- Ne razumem te?Istog trenutka odjeknu jedan pucanj, a onda zagrme

Karmoov glas:- Pazite!... Iza ovih vrata postavljena je bomba!...Crni gusar dohvati svoju sablju, koja je stajala na stolici, i

pokuša ponovo da ustane. Mlada Indijanka ga zadrža, obgrlivšiga obema rukama.

- Ne, gospodine, viknu, ubićete sebe!...- Pusti me.- Ne, kapetane, ostanite u krevetu, reče Karmo ulazeći.

Španci nas još ne drže u rukama.- Ah! Ti si, junače moj, reče Crni gusar. Svi ste vi hrabri, ja

znam, pa ipak, malo vas je da biste mogli odoleti glavnomnapadu.

- Kako vaše rane, kapetane?

31


- Čini mi se da ću moći da se održim na nogama. Jesi li ihpogledao?

- Da, kapetane. Dobili ste jednu divnu ranu, nešto niže odsrca. Da vrh oštrice nije naišao na rebro, prošao bi vam s drugestrane grudi.

- Ali, rana nije opasna.- Nije, gospodine, odgovori Karmo. Verujem da ćete za

dvanaest dana opet moći da se služite svojim mačem.- Dvanaest dana! Jesi li lud, Karmo ...- Napravili su vam dve dobre rupe, koje sad treba zapušiti.

Malo niže, dobili ste još jednu, nešto manju, ali isto tako bolnu.Ova dva udarca ste dobro naplatili; video sam dole, kraj vrata,tri mrtvaca i dva ranjenika.

- A šta ste vi uradili?- Oborili smo najmanje njih šestoricu, a dobili smo samo

nekoliko ogrebotina. Verovali smo da vi idete za nama i zatosmo nastavili da gonimo Špance, da bismo vam oslobodiliprolaz ... Čim smo primetili da ste ostali iza nas, pokušali smoda se vratimo i da vam priteknemo u pomoć, ali nam Španciviše nisu dali da priđemo.

- Kako ste saznali da sam ovde?- Ova dobra devojka nam je to rekla.- I onda?- Sada smo opkoljeni, gospodine.- Ima li ih mnogo oko kuće?- Zbog pomrčine nisam mogao da odredim tačno njihov broj,

reče Karmo. Ali sam siguran da ih ima mnogo.- Onda je naš položaj ovde dosta ozbiljan.- Da, kapetane, utoliko ozbiljniji što se moramo braniti iz

kuće. Španci se mogu poslužiti tajnim prolazom.- Najveća opasnost preti s te strane, reče mlada Indijanka.

Don Pablo ima ključ od gvozdenih vrata.- Sto mu gromova! uzviknu Karmo. Ako nas napadnu sa obe

strane, ne znam koliko ćemo dugo moći da se branimo. Kad

32


bismo izdržali bar osam do deset sati! Gospodin Morgan bi,videći da se ne vraćamo na brod, pretpostavio da se neštoozbiljno dogodilo i poslao bi veći vod ljudi na kopno da nastraže.

- Zar mislite da ćete izdržati do zore? Španci se mogu popetikroz prozor, i u isto vreme upasti kroz tajni prolaz.

- Gospodine, reče mlada Indijanka koja je pažljivo pratila ceorazgovor. Postoji jedno mesto odakle se možete dugo braniti.

- Neki podrum, možda? utšta Karmo.- Ne, nego mala kula.- Sto mu gromova! Ova kuća ima i kulu. Onda smo spaseni.

Ako je dosta visoka, moći ćemo da pošaljemo i signal posadi na„Munji”.

33


IVOPKOLJENI U MALOJ KULI

Pet minuta kasnije, Crnog gusara su njegovi verni mornaripreneli na rukama u malu kulu, na vrhu kuće gospodina DeRibeira. Mlada Indijanka je želela da im se pridruži, iako jeKarmo savetovao da to ne čini, jer mu je bilo žao da se ta dobradevojka izlaže opasnosti. Kula je bila neka vrsta malegrađevine, ne naročito visoka, niti mnogo otporna; sastojala seiz dva kružna odeljenja, povezana sa tavanom kuće drvenimstepenicama. Iako nije bila mnogo izdignuta, sa prozoragornjeg dela videla se ne samo cela varošica nego i luka.

Položivši svog kapetana na stari krevet, koji je tu stajaoneupotrebljiv, Karmo brzo pogleda kroz prozor što je gledao namore. Ugledavši svetiljke na „Munji”, nije mogao da zadržiradostan uzvik.

- Tako mi sto hiljada gromova! uzviknu on. Odavde ćemomoći sasvim lako da izmenjamo signale sa našom lađom. Ah!dragi moji Španci, još ćemo vam dosta muka zadati!

- Vidiš li „Munju“? upita Crni gusar sa izvesnim uzbuđenjem.- Da, kapetane, odgovori Karmo, vraćajući se.- Treba izdržati dok nam Morgan ne pošalje pojačanje.

34


- Čini mi se da ova mala kula nije u tako rđavom stanju.- Postarajte se odmah za stepenice.- Moka i Van Štiler ih već razbijaju. Rekao sam im da ponesu

ovamo daščice.- Šta ćeš s njima, Karmo?- Zapalićemo vatru na vrhu kule. Gospodin Morgan će,

sigurno, razumeti šta to znači.- Treba samo zapaliti tri vatre u razmaku od pet minuta, reče

Crni gusar. Morgan će odmah znati da smo u opasnosti i danam je potrebna pomoć.

Tog trenutka sa ulice dopre strahovita buka. Kao da je nekopokušavao da razbije vrata ili prozor.

- Da li to naši ljudi ruše stepenice? upita gusar.- Ne, kapetane, odgovori Karmo, koji je stajao kraj prozora.

Ovo su Španci.- Pokušavaju li to da razbiju vrata, Karmo?- Da, nekom gredom.- Onda će brzo stići ovamo.- Zagrišće tvrd orah, odgovori Karmo. Zatvorićemo ulaz u

kulu. Sto mu gromova!- Šta je? upita Crni gusar.- Opsednuti bez hrane, to su mrtvi ljudi. Pre nego što se

zabarikadiramo, moramo nabaviti nešto za jelo.- Ne brinite, reče Indijanka. Ja ću nabaviti hrane.- Hrabra je mala, reče Karmo videći je kako mirno silazi, kao

da je trebalo da obavi najbezazleniji posao na svetu.- Idi sa njom, reče Crni gusar. Ako je Španci iznenade i vide

da nosi hranu mogu je ubiti.Karmo isuka sablju i pođe za devojkom, spreman da je brani

po cenu života. Van Štiler i Moka su za to vreme sekiramarazbijali stepenice da bi onemogućili Špancima da se popnugore, ako bi im slučajno pošlo za rukom da sruše vrata na kuli.

- Pričekajte za trenutak, prijatelji, reče Karmo. Najpre danabavimo hrane, pa onda da rušimo stepenice.

35


- Stojimo ti na raspolaganju, Karmo, reče Van Štiler.- A sad, za mnom. Pokušaćemo da pronađemo negde dobrog,

vina. Don Pablo ga mora imati, i to onog starog, koje će dobrodoći kapetanu

- Evo jedne korpe prosto kao stvorene za to, rečeHamburžanin uzevši poveću korpu koja je stajala u uglu sobe.

Ostaviše tako svoje sklonište i pođoše u don Pablovu kuću.Mlada Indijanka je baš izlazila iz jedne prostorije gde su stajalenamirnice; napunivši korpu raznim jestivima, žurno se vraćalau kulu.

Karmo i Van Štiler ugledaše na jednoj polici čitav nizprašnjavih boca i brzo ih pokupiše. Ipak nisu zaboravili daponesu i dve kofe vode.

Taman su hteli da istrče napolje, kad se u donjem hodnikuzačuše užurbani koraci.

- Dolaze! viknu Karmo, zgrabivši brzo korpu.Požuriše hodnikom koji je vodio u kulu. Upravo su prolazili

kroz mala vrata, iza kojih ih je čekao crni prijatelj, kad nadrugom kraju ugledaše vojnike.

- Hej!... Stanite ili ću pucati! viknu jedan Španac.- Pucaj samo! odgovori Karmo.Prasak odjeknu i zrno probuši jednu kofu. Voda šiknu kroz

otvor.Karmo brzo zatvori vrata, dok su hodnikom odjekivali uzvici.- Zabarikadirajmo što brže možemo ulaz, doviknu crncu.U sobi je bilo dosta nameštaja koji se nije više upotrebljavao;

nekoliko stolova, orman i veliki broj vrlo masivnih stolica. Brzosu dogurali sve to ispred vrata i podigli veliku barikadu, kojaim je mogla poslužiti kao zaklon.

- Hoću li da srušim stepenice? upita Moka.- Još ne, odgovori Karmo. Imamo vremena.- Jurišaće na vrata.- A mi ćemo ih sačekati, prijatelju, „vrećo uglja". Treba

nastojati da se održimo što duže. Municije imamo dovoljno.

36


- Ja imam sto metaka.- Van Štiler i ja isto toliko, ne računajući kapetanove pištolje.U tom trenutku Španci stigoše ispred vrata.- Otvorite ili ćemo vas sve pobiti! viknu jedan od gonilaca,

udarajući kundakom po vratima.- Polako, gospodine moj, odgovori Karmo. Čemu tolika

žurba, do đavola! Malo strpljenja, moj lepi vojniče.- Ja sam oficir, a ne vojnik!- Veoma mi je drago što sam to čuo, reče Karmo podrugljivo.- Naređujem vam da se predate!- Ah!- I to odmah.- Uh! Kakva žurba!- Nemamo vremena za gubljenje.- A mi ga, opet, imamo na pretek, reče Karmo.- Nemojte se šaliti, jer se možete pokajati.- Govorim sasvim ozbiljno. Zar se vama čini da je ovo

trenutak za šalu?- Zapovednik grada vam poklanja život.- Zar samo zato da bismo otišli odavde?- Ali pod jednim uslovom.- Ah! Postavljate i uslove?- Da nam predate vašu lađu zajedno sa oružjem i municijom,

reče oficir.- Dragi moj gospodine, vi ste zaboravili tri stvari!- Koje to?- Da mi imamo svoje domove na Tortugi; da je naše ostrvo

daleko i da ne možemo da hodamo po vodi kao sveti Petar.- Dobićete jedan stari brod da otplovite odavde.- Hm! Takve brodine su vrlo neudobne, gospodine. Više

volim da se na Tortugu vratim „Munjom“.- Onda ćemo vas sve povešati, viknu oficir, koji je tek sada

postao svestan gusarevog podsmešljivog tona.- Kako hoćete, samo ne zaboravite da na „„Munji”“ ima

37


dvanaest topova. Oni izbacuju neku vrstu konfeta koje su ustanju da vam poruše domove i sravne tvrđavu sa zemljom.

- Videćemo! Hej! Srušite ova vrata!- Crni prijatelju, sad treba srušiti stepenice, reče Karmo,

okrenuvši se Crncu.Popeše se obojica na sprat i sekirom razbiše stepenice,

pokupivši daščice. Zatim zatvoriše vrata i dovukoše ispred njihjedan težak sanduk.

- Eto, gotovo je, reče Karmo. Sad se popnite ako možete!- Jesu li Španci već prodrli u kulu? upita Crni gusar.- Još nisu, kapetane, reče Karmo. Vrata su jaka i dobro

zabarikadirana; neće ih lako srušiti.- Ima li ih mnogo?- Rekao bih da ima, kapetane.Gusar ućuta za trenutak, a onda upita:- Koliko je sati?- Šest.- Moramo izdržati do osam, a kad se smrači, poslaćemo

Morganu signal.- Izdržaćemo, gospodine.- Ne gubite vreme, junaci moji. Četrnaest sati nije malo.- Hajdemo, prijatelju, „Vrećo uglja”, pozva Karmo Crnca

uzimajući pušku.- Idem i ja sa vama, reče Hamburžanin. Nas trojica zajedno

napravićemo čuda i bar do večeras nećemo dozvoliti Špancimada prodru u kulu.

Tako su ova tri hrabra mornara ponovo otvorila vrata,prislonila ogradu od stepenica i spustila se dole, rešena daradije izginu nego da se predaju.

Za to vreme su Španci već navaljivali na vrata, udarajućisnažno kundacima; ovde su, međutim, mogli pomoći samoteške sekire ili neki katapult.

- Zaklonimo se iza ormana i čim primetimo neki otvor,pripucaćemo, reče Karmo.

38


- Spremni smo, odgovoriše Crnac i Hamburžanin.Posde otprilike četvrt sata, začu se spolja jedan glas:- Napravite prolaz!- Da nije neko novo pojačanje? upita Crnac mršteći se.- Bojim se da je nešto još gore, odgovori Karmo, uznemireno.- Šta misliš da je, beli prijatelju?- Slušaj.Odozdo odjeknu jedan snažan udarac, propraćen otegnutom

škripom.- Doneli su sekire, reče Hamburžanin.- Nema sumnje, njima se veoma žuri da nas pohvataju, reče

Crnac.- Ah! To ćemo još videti, odgovori Karmo, puneći pušku.

Nadam se da ćemo izdržati dok ne padne mrak i omogući namda pošaljemo Morganu signal.

Španci su dole nastavili da udaraju sve žešće, služeći se još ikundacima i drškama svojih sabalja i pokušavajući da otkujudaske na vratima.

Ne mogavši, tog trenutka, da osujete napad Španaca, gusarisu ih ostavili na miru. Kleknuli su iza ormana držeći spremnosvoje puške i sablje.

- Kakva pomama! reče Karmo. Čini mi se da su na jednommestu već probili vrata.

- Vidim pukotinu, reče Moka, nišaneći brzo puškom.Taman je hteo da opali, kad odjeknu jedan pucanj. Zrno

raznese ugao od ormana i razbi u komade stari svećnjak, koji jestajao u uglu sobe.

- Ah! Počeli su! viknu Karmo, odskočivši. Dabome! Treba imi nešto da preduzmemo.

Dopuza do ormana i pogleda oprezno, čuvajući se da ga nezakači neko zrno.

Španci su za to vreme uspeli da razbiju jedan deo vrata iprovuku još jednu pušku.

- Vrlo dobro! promrmlja Karmo. Sačekaćemo da oni pucaju.

39


Zgrabi cev od puške i okrenu je ustranu.Osetivši to, vojnik koji je držao pušku opali, a onda brzo

povuče oružje da napravi mesto za drugu pušku.Karmo kao munja približi svoje oružje i nanišani kroz otvor.Odjeknu jedan pucanj, a onda krik.- Pogođen, reče Karmo.- Evo ti! zaurla jedan glas.S one strane vrata začu se prasak i zrno razbi gornji okvir

ormana, proletivši iznad same gusareve glave.Istovremeno, sa nekoliko dobro odmerenih udaraca sekirom,

Španci uspeše da otkuju jednu dasku na vratima. U otvoru sepojavi pet pušaka i nekoliko sablji.

- Pazite, viknu Karmo drugovima.- Dolaze li? upita Van Štiler zgrabivši pušku, da bi se njome u

slučaju potrebe poslužio kao batinom.- Ima vremena, odgovori Karmo.Istog trenutka, začu se jedan glas:- Hoćete li se predati ili ne?- Pa da nas pobijete? Ne, gospodine, za sada to ne želimo.- Onda ćemo srušiti i taj nameštaj koji nas sprečava da

uđemo, zaurla Španac.- Samo izvolite, dragi moj gospodine, ali vas upozoravamo da

se iza ormana nalaze stolovi, a iza njih puške i ljudi koji suspremni na najgore.

- Sve ćemo vas povešati!...- Jeste li bar poneli konopac?- Skinućemo kaiševe, nitkove!...- Baš će nam dobro doći da vas njima pošteno istimarimo!

reče Karmo.- Drugovi!... Paljbu na ove hulje!...Odjeknu nekoliko plotuna i zrna se zabiše u orman.- Kakav bučan koncert, reče Van Štiler. Hoćemo li i mi malo

da pripucamo.- Radite šta hoćete, odgovori Karmo.

40


Van Štiler dopuzi do drugog kraja ormana baš u trenutkukad su Španci, verujući da su rasterali protivnike, započelinovu i još žešću paljbu.

- Tu smo, reče. Nekog ću sigurno poslati na onaj svet.Jedan vojnik provuče sablju kroz otvor pokušavajući da

otkuje dasku na ormanu.Ugledavši ga, Van Štiler provuče brzo pušku i opali.Pogođen usred grudi, Španac ispusti sablju, raširi ruke i

pade u naručje drugovima, koji su stajali iza njega. Zrno ga jebilo pokosilo.

Uplašeni ovim neočekivanim napadom, Španci se povukošeurlajući kao pobesneli.

Istog časa u daljini odjeknu potmula topovska grmljavina.Karmo povika:- Veliki top sa „Munje”!- Sto mu gromova! uzviknu Van Štiler, prebledevši kao zid.

Šta se to dešava na našoj lađi?- Možda šalje neki signal, reče Moka.- Da je nisu napali? upita Karmo sa zebnjom.- Hajdemo da vidimo! viknu Van Štiler.Taman su hteli da potrče uz stepenice, kad iz hodnika

zagrme jedan glas:- Juriš, drugovi... Topovi tutnje u zalivu!... Ne smemo

zaostati iza naših drugova iz tvrđave!...- Tako mi sto hiljada morskih pasa! zaurla Karmo. Ne

ostavljaju nas ni za trenutak na miru!... Čuvajte se!...- Sačekaćemo ih, odgovoriše Moka i Van Štiler.Još jedan topovski pucanj odjeknu u pravcu obale,

propraćen puščanom paljbom.Gotovo istovremeno, vojnici iz hodnika, kao da su dobili

novu snagu, pojuriše na vrata, udarajući besno kundacima idrškama svojih mačeva.

- Pazite! viknu Karmo drugovima. U pitanju je naš život ilisloboda.

41


VNAPAD NA „MUNJU”

Savladan krajnjom iscrpljenošću zbog velikog gubitka krvi,Crni gusar je već nekoliko minuta ležao sklopljenih očiju. Čuvšionaj prvi topovski pucanj, trgao se i seo u krevet.

Mlada Indijanka, koja je sve vreme sedela pored njegovepostelje, ne skidajući oči sa ranjenika, takođe je skočila,pogađajući već odakle dolazi pucnjava.

- Je li to top, Jara?- Da, gospodine, odgovori mlada Indijanka.- Sa mora?- Da, gospodine.- Pogledaj šta se dešava u zalivu.- Rekla bih da je onaj pucanj bio sa vaše lađe.- Paklena smrti!... Pogledaj, Jara, pogledaj!...Mlada devojka pojuri na prozor i pogleda u pravpu zaliva.„Munja” je stajala na istom mestu, samo joj je pramac sad

bio okrenut prema obali, a desni bok prema maloj tvrđavi.- Gospodine, reče mlada Indijanka promenjenim glasom.

Vašoj lađi preti opasnost.- Mojoj „Munji”? viknu gusar, pokušavajući da ustane sa

42


kreveta.- Šta to radite, gospodine? upita Jara pritrčavši mu.- Pomozi mi, devojko, reče gusar.- Ne smete se kretati, moj gospodine.- Jak sam ja, devojko.- Otvoriće vam se rane.- Zarašće kasnije. Čuješ li? Još jedan topovski pucanj!Ne čekajući više, uvi se u crni ogrtač i napregnuvši sve svoje

snage i volju siđe s kreveta i ostade stojeći, bez ičije pomoći.- Prokletstvo! uzviknu i zagrize do krvi usnu. Stojim ovde

bespomoćan u trenutku kad mojoj „Munji” možda pretiozbiljna opasnost! ... Ah! ... Onaj kobni starac, doneće na krajunesreću celoj mojoj porodici!... Jara, devojko, priđi da senaslonim na tvoje rame.

Taman je hteo da pođe ka prozoru, kad u sobu uđe Karmo.Lice mu je bilo smrknuto i zabrinuto.

- Kapetane! uzviknu i pritrča da ga pridrži. Na moru se vodibitka.

- Čujem, Karmo.- Hiljadu morskih pasa!... A mi čekamo ovde i nismo u stanju

da pomognemo našoj lađi: i vi još ranjeni, kapetane.- Morgan će umeti da se brani, Karmo. Na lađi ima hrabrih

ljudi i moćnih topova.- Ali naš položaj ovde je neodrživ, kapetane.- Srušite stepenice i povucite se gore.- To i mislimo da uradimo.- Pogledaj kroz prozor, prijatelju. U zalivu se povela žestoka

bitka.Topovski hici odjekivali su jedan za drugim, praćeni

puščanom paljbom.Karmo i Jara su gotovo preneli Crnog gusara do prozora i

namestili ga da sedne. Sa tog izdignutog mesta, pogled seslobodno širio nad čitavim gradom, nad zalivom i nad delompučine.

43


Između „Munje” i čamaca sa vojnicima iz tvrđave, bila se većpovela žestoka bitka.

Lađa, koja nije htela da napusti zaliv pre nego što ukrca svogkapetana, čvrsto se usidrila na trista metara od obale, sadesnim bokom okrenutim prema neprijatelju; posada je ležalaiza ograde, spremna da sruči na neprijatelja vatru iz svojihpušaka.

Dva velika topa salalube grmela su bez prestanka, ne šaljućiuzaludno svoja zrna. Jedan pogođeni čamac već je bio potonuoi videla se njegova posada kako pliva prema obali.

Čim je bacio pogled na zaliv, Crnom gusaru je bila jasnasituacija.

- Moja „Munja” će zadati dosta muke napadačima reče on.Za četvrt sata videćemo koliko će još čamaca ostati na površini.

- Bojim se samo, kapetane, da se dole krije još neko veće zlo.Zar vam se ne čini neshvatljivim da tih nekoliko čamaca kreneu napad na jednu ovako dobro naoružanu lađu.

- I meni je to sumnjivo, Karmo. Vidi li se neka lađa napučini?

- Ne, kapetane. Kao što znate, obala je vrlo visoka, a iza onihhridina možda se krije i neki brod.

- Šta ti misliš? upita ga Crni gusar uznemireno.- Mislim da Španci čekaju pomoć s mora.- To znači da će se moja „Munja” naći između dve vatre!...- Gospodin Morgan je čovek koji će moći da izađe na kraj sa

oba protivnika.- Idi, pomozi drugovima, Karmo. Meni je dovoljna Jara.- Siguran sam da im je potrebna pomoć, reče gusar puneći

brzo pušku.Dok je Karmo žurio u pomoć Hamburžaninu i Crncu, koji se

već behu našli u škripcu zbog pomamne i učestaleneprijateljske paljbe, u malom zalivu bitka je već uzimalaneslućene razmere.

Uprkos strahovitoj paljbi sa gusarske lađe i ozbiljnim

44


gubicima, čamci su smelo jurili na brod, bodreći seurnebesnom vikom i štićeni puščanom vatrom. Dva čamca,probušena topovskim kuglama, već su tonula, ali se ostali nisuzaustavili. Raspoređeni u polukrug, kako bi prišli lađi sa svihstrana, snažno su veslali u nameri da što pre stignu ispod lađe izaklone se od paljbe velikih topova sa „Munje”, koji su imneprekidnom vatrom nanosili teške gubitke.

Ali ni mala tvrđava, koja je držala na nišanu južni deo zaliva,nije mirovala. Iako je njen garnizon posedovao samo topovemalog kalibra, oni su besno tutnjali, zasipajući granatamapalubu gusarske lađe. Uprkos unakrsnoj vatri, gusarski brodkao da se rugao protivnicima. Sve vreme, nepomičan na svojimsidrima, buktao je kao neki vulkan, posipajući se pepelom idimom i odolevajući hrabro i tvrđavi i čamcima. Njegovi ljudisu pomagali artiljercima, gađajući sa matematičkom tačnošćuposadu u čamcu, a naročito veslače.

Naslonivši se na prozor, Crni gusar je pažljivo pratio bitku.Izgledalo je da više ne oseća nikakav bol. S vremena na vremebi živnuo, preteći pesnicama čas maloj tvrđavi, čas čamcima.

- Hrabro, morski vuci! vikao je. Opalite pošteno po tomčamcu što vam se približava! Tamo, tako!... Ostalo ih je samodevet. Udrite tvrđavu!... Porušite bedeme i raznesite jojtopove!... Živeli gusari!

Bodrio je svoje odvažne mornare, upozoravao ih naopasnosti i opominjao sad jedne, sad druge, kao da se nalaziona komandnom mostu svoje lađe odakle su mogli da ga čuju.Na kraju je zaboravio na Karmoa, Van Štilera i Crnca, koji su seu hodniku divlje borili sa Špancima.

Odjednom mu se sa usana ote strašan krik:- Prokletstvo!Tri čamca su, i pored užasne paljbe, uspela da stignu ispod

lađe i zaklone se od artiljerije. Istog trenutka, iza dugačkogpoluostrva, koje se pružalo ispred zaliva, iznenada su iskrslevisoke katarke dveju lađa.

45


- Gospodine! viknu izbezumljeno Jara, ugledavši takođelađe. Vaša „Munja” će se naći između dve vatre!

Gusar je taman hteo da joj odgovori, kad u sobu upadošeKarmo, Van Štiler i Moka, zadihani i prljavi od baruta, dok jeHamburžaninovo lice bile umrljano krvlju od udarca koji jedobio po čelu.

- Kapetane! viknu Karmo, dok je Moka dizao lestve, aHamburžanin nameštao poklopac. Barikada je popustila!...

- Jesu li Španci već ušli u kulu? upita Crni gusar.- Za koji minut biće ispod nas.- Paklena smrti! I „Munju” će napasti unakrsnom vatrom!- Šta kažete, gospodine? upita uplašeno Hamburžanin.- Pogledajte!Oba gusara i Moka pojuriše na prozor.Lađe, koje je malo pre video Crni gusar, nalazile su se sada

ispred samog zaliva i zatvarale sasvim put „Munji”.Nisu to bila dva obična jedrenjaka, već dve prave lađe,

moćno naoružane i sa vrlo brojnom posadom, dva ratna brodakoja su mogla da savladaju kao od šale jednu malu posadu.

Ali Morganovi gusari nisu klonuli duhom, niti su dozvolili daih Španci iznenade. Brzo su podigli sidra i razvili prednje iglavno jedro, koš i flok i okrenuli niz vetar.

Crni gusar i njegovi drugovi najpre poverovaše da je Morgandoneo herojsku odluku: da pođe na dve lađe pre nego što onezauzmu borbene položaje i pokuša jednim munjevitimnapadom da se domogne pučine i izbegne nejednaku borbu. Alisu odmah shatili da je lukavi zamenik nameravao nešto sasvimdrugo.

Koristeći jedan jači nalet vetra, „Munja” je vešto izbeglanapad prvih čamaca, koji su već bili stigli do nje, zatim je pošlaprema maloj luci zaklonivši se iza jednog ostrvceta, koje sepružalo između obale i poluostrva, čineći neku vrstu brane.

- Ah! Bravo, Morgane! uzviknu gospodin od Ventimilje,kome je sad već bio jasan smeli potez njegovog zamenika.

46


- Morgan će spasti moju lađu!- Isteraće je iza ostrvca i tako i tako, reče Karmo.- Varaš se, prijatelju, odgovori gospodin od Ventimilje. Tamo

je previše plitko za brod njihove nosivosti.- Kasnije će i nama zatvoriti izlaz, gospodine.- To ćemo još videti, Karmo.Saže se i poče pažljivo da osluškuje.- Čini mi se da su Španci probili barikadu i da su ušli u kulu.- Treba ih zadržati dok ne pošaljemo signal, reče Crni gusar.

Već je podne.- Osam, pa i devet sati uspećemo da ih držimo dalje od nas,

odgovori Karmo. Hrabro, prijatelji! Zatvorićemo otvor inapravićemo nekoliko rupa za puške.

Dok su Karmo i njegovi drugovi pripremali odbranu, dveratne lađe baciše sidra baš ispred zaliva, dvesta metara dalekojedna od druge i sa desnim bokom okrenutim prema obali kakobi mogle da sruče paljbu na „Munju” ukoliko bi ova pokušalada probije blokadu.

Ali je Morgan bio daleko od svake pomisli da se upusti uborbu sa tako moćnim protivnikom. Iako je komandovaoposadom koja je osedela u dimu i barutu i bila spremna na sve,nije se osećao toliko jakim da se baci na četrdeset i više topova,utoliko pre što se kapetan još uvek nalazio na kopnu.

Uspevši sa nekoliko dobro odmerenih plotuna da odbiječamce koji su pokušavali da jurišom zauzmu brod, i ućutkavšitopove na maloj tvrđavi, Morgan je naredio da se „Munja”usidri iza ostrvceta, ostavivši, međutim, donja jedra slobodna,kako bi mogao da iskoristi svaku priliku da se probije ili, pak,da napadne jednu ili drugu lađu, ako se ukaže za to prilika.

Oba neprijateljska broda, posle nekoliko paljbi, koje nisudonele nikakvih rezultata, spu-stiše u vodu dva tri čamca iuputiše se prema maloj tvrđavi. Verovatno su njihovikomandanti išli na dogovor sa garnizonom iz tvrđave zbognovog napada na „Munju”.

47


- Stvar već postaje ozbiljna, promrmlja Crni gusar, koji jepogledom pratio čamce. Ako mi pođe za rukom da seoslobodim ovih vojnika koji nas drže zatvorene, priredićuobema lađama jedno vrlo neprijatno iznenađenje. Vidim tamo,blizu ostrvceta, neku brodinu, koja može odlično poslužiti zamoj plan. Jara, devojko, pomozi mi da se vratim u postelju.

- Jeste li umorni, moj gospodine? upita brižno mladaIndijanka.

- Da, odgovori Crni gusar. Više od uzbuđenja nego od rana.Nasloni se jednom rukom na devojčino rame i vrati se u

krevet, spustivši pored sebe pištolje i mač.- Dakle, junaci moji, kako ide? upita Karmoa i njegove

drugove, koji su bušili rupe na poklopcu.- Rđavo, kapetane, odgovori Karmo. Izgleda da je ovim

prokletim Špancima stalo da nas što pre uhvate.- Vidiš li ih?- Da, kapetane.- Ima li ih mnogo?- Bar dvadeset.Istog trenutka odjeknu jedan snažan udarac. Gusarima se

učini da se poklopac razbio u komade. Karmo, koji je ležao napodu i virio kroz jednu malu pukotinu na poklopcu, brže boljeustade i zgrabi pušku.

Iz sobe ispod njih začu se jedan preteći glas:- Hoćete li se predati ili ne?Karmo pogleda Crnog gusara i nasmeja se.- Odgovori im, reče ovaj.- A zašto da vam se predamo? upita.- Zar ne vidite da ste već u našim rukama?- Zaista? To još nisam primetio, odgovori Karmo.- Mogli bismo da vas bacimo u vazduh.- A mi vama da srušimo na glave pod i da vas sve zgnječimo.- Još jednom vam kažem da ćemo vas i tako i tako pohvatati!

zaurla Španac.

48


- Čekamo vas.- Znajte i to da je vaša „Munja” opkoljena.- Ima ona svoje topove, čija zrna nisu od čokolade.- Drugovi, razbijmo poklopac! viknu oštro Španac.- Prijatelji, spremimo se da ovoj gospodi srušimo pod na

glavu, viknu Karmo.

49


VIDOLAZAK GUSARA

Posle ovih reči nastade kratka pauza, koja nije nagoveštavalaništa dobro. Bilo je očigledno da Španci pripremaju nov napad,kako bi neustrašive gusare naterali na predaju. Posle kratkogdogovora sa svojim kapetanom, Karmo i njegovi drugovi serasporediše oko otvora sa napunjenim puškama, spremni dapošteno pripucaju na Špance. Za to vreme Jara im je saprozora donosila dobre vesti o potpunom zatišju u zalivu PortoLimon, kao i o tome da španske lađe nisu napustile svojamesta, niti trenutno ugrožavaju „Munju”.

- Nadajmo se, reče Crni gusar. Ako budemo u stanju da sebranimo još pet sati, možda će nam Morganovi ljudi stići upomoć.

Prođe još jedan minut, kad novi udarac, jači od prethodnog,zatrese tako silovito poklopac, da su sanduci poređani odozgosnažno zaigrali. Španci su se verovatno poslužili nekomgredom da probiju poklopac.

- Hiljadu mu morskih pasa! uzviknu Karmo. Ako ovakoproduže dići će ceo pod!

Ubrzo odjeknu i treći udarac od koga se zatresao krevet na

50


kome je ležao Crni gusar, prevrnulo se nekoliko sanduka iotkovala daska na poklopcu.

- Pucajte dole! viknu Crni gusar, dohvativši pištolje.Karmo, Van Štiler i Moka nanišaniše kroz otvor i opališe.Odozdo se najpre začuše besni i bolni povici, a onda koraci

koji su se užurbano udaljavali.Čim se razišao dim, Karmo pogleda kroz pukotinu i ugleda

na podu jednog mladog vojnika sa zgrčenim nogama i rukama.Oko njega su se videle krvave mrlje, što je bio siguran znak daje od one paljbe ostalo još mrtvih i ranjenih.

Španci su požurili da ih uklone iz sobe povlačeći se u hodnik;nisu mogli biti daleko jer se čuo njihov razgovor.

- Eh! ... Ne smemo se previše pouzdati, reče Karmo.Taman je hteo da ustane, kad jedan pucanj prasnu iza vrata

koja su vodila u hodnik i gusaru odlete kapa s glave.- Do sto đavola! uzviknu Karmo, ustajući brzo. Samo još

nekoliko santimetara niže i zrno bi mi probušilo lobanju.- Jesi li ranjen? upita brižno Crni gusar, koji beše čuo kada je

zrno prozviždalo.- Nisam, kapetane, odgovori Karmo. Izgleda da me sam đavo

čuva.Poverovavši da su ubili strašnog protivnika, Španci se

pojaviše na vratima, zaklanjajući se iza polomljenog ormana.Ugledavši Van Štilera i Moku sa uperenim puškama, odmah sepovukoše, znajući da su ti drski morski razbojnici nepogrešivistrelci.

- Podignite sanduke i zaklonite se iza njih. Španci će pucatikroz otvor, reče Crni gusar.

- Ova zamisao nije rđava, odgovori Van Štiler.Oprezno, da im neko zrno ne bi probilo lobanju, trojica

gusara napraviše oko otvora neku vrstu ograde od sanduka, aonda se pružiše po podu, ne gubeći iz vida vrata na hodniku. Zato vreme Španci se behu utvrdili u hodniku, sigurni da će, preili posle, naterati opsednute na predaju. Možda nisu znali da je

51


Jara snabdela hranom svoje prijatelje.Tri sata je u maloj kuli vladala gotovo potpuna tišina,

narušavana samo po nekim pucnjem, koji bi ispalili čas gusari,čas Španci; ali već oko šest sati, dobar deo Španaca bio seokupio ispred vrata hodnika, rešivši da nastave bitku po svakucenu.

Karmo i njegovi drugovi otvoriše istog časa paljbu iza svojihzaklona; ali su Španci, posle nekoliko plotuna izgubivši dvojicutrojicu svojih ljudi, uspeli da jednim brzim upadom zauzmusobu i da se sakriju iza polomljenog ormana i stolova. Nemogavši da odole učestaloj paljbi, gusari su bili prinuđeni daostave zaklone.

- Stvari stoje rđavo, reče Karmo. A do zalaska sunca nemaviše od jednog sata.

- Spremimo za to vreme vatru, reče Crni gusar. Je li kularavna, Jara?

- Da, gospodine, odgovori mlada Indijanka, koja se bešesklonila iza kapetanovog kreveta.

- Bojim se samo da će penjanje biti veoma teško.- Ne brinite, kapetane, reče Karmo. Moka je spretan kao

majmun.- Šta treba da radim? upita Crnac. Spreman sam na sve.- Moraćeš da staviš malo glavu u torbu, crni prijatelju, reče

Karmo. A u međuvremenu treba razbiti stepenice.Dok su dvojica gusara, pucajući s vremena na vreme,

nastojala da odgode napad, Crnac je sa nekoliko snažnihudaraca sekirom razbio stepenice i skupio daščice ispodprozora.

- Gotovo je, reče.- Sad se moraš popeti na kulu i poslati signal, reče Crni

gusar.- Neće to biti nimalo teško, kapetane.- Pazi da ne padneš. Nalazimo se na visini od trideset pet

metara.

52


- Ne bojte se, reče Moka.Pope se zatim na dasku od prozora i pruži ruku do ivice

krova, oprobavši najpre čvrstinu gornjih greda.Poduhvat je izgledao vrlo opasan, jer nije postojao nikakav

oslonac; ali je Crnac bio neobično snažan i spretan. Pogledao jeuvis, da bi izbegao opasnu blizinu praznine, koja je zjapilaispod njega, zatim se podigao na ruke do ivice gornjeplatforme.

- Jesi li stigao, prijatelju? upita Karmo, koji za trenutak bešeostavio barikadu.

- Jesam, beli druže, odgovori Moka glasom koji je malopodrhtavao.

- Možeš li gore zapaliti vatru?- Mogu. Dodajte mi daske.- Znao sam da se Moka vere bolje od majmuna, promrmlja

Karmo. Od ovog penjanja bi dobio vrtoglavicu i najbolji stražarna košu.

Uhvativši se za dasku od prozora, on pruži Crncu daščice.- Još malo, pa možeš zapaliti vatru. Na svakih pet minuta po

jednu.- Vrlo dobro, prijatelju.- Ja se vraćam na svoje mesto.U tom trenutku Španci udvostručiše napore da zauzmu

gornju sobu: dva puta su naslanjali lestve na ivicu otvora,pokušavajući da se popnu do sanduka.

Iako sam, Van Štiler je sve do tada uspevao da odbijaŠpance, udarajući snažno po njima svojom sabljom.

- Evo me, prijatelju! viknu Karmo, jurnuvši premasanducima.

- Evo i mene, zaurla Crni gusar.Ne mogavši da se obuzda, skočio je sa kreveta i zgrabio dva

pištolja i sablju. I kao da u tom odlučujućem trenutku bešeopet povratio svoju čudesnu snagu.

Španci su već bili uspeli da se probiju do ivice otvora,

53


pucajući i udarajući pomamno u želji da potisnu protivnika. Isamo jedan trenutak zakašnjenja, pa bi palo i poslednjegusarsko uporište u španske ruke.

- Napred morski vuci! zaurla Crni gusar, koji se bešepretvorio u razjarenog lava.

Ispraznivši svoja dva pištolja, on dohvati mač i sa nekolikoudaraca obori dvojicu vojnika u donju sobu. Ovaj neustrašivinapad, a više od svega iznenadna pojava tog strašnog čoveka,spasli su opsednute.

Ne mogavši da odgovore na vatru, koja je sipala iz VanŠtilerove i Karmove puške, Španci se sjuriše brže-bolje nizlestve, sklanjajući se po treći put u hodnik.

- Moka, zapali vatru! viknu Crni gusar.- A mi ćemo baciti lestve! reče Karmo Van Štileru. Nadam se

da je onim huljama za sada dosta.Gusar ponovo ustade, bled kao krpa. Ovaj krajnji napor bio

ga je sasvim iscrpeo.- Jara! uzviknu on.Mlada Iidijanka je jedva imala vremena da ga prihvati u

naručje. Gusar klonu poluonesvešćen.- Moj gospodine! uzviknu mlada devojka uplašeno. U pomoć,

gospodine Karmo.- Hiljadu mu morskih pasa! viknu Karmo, pritrčavši.On uze Crnog gusara u naručje i ponese ga do kreveta,

promrmljavši:- Sva sreća što smo uspeli da na vreme odbijemo Špance.Čim su ga položili na krevet, Crni gusar otvori oči.- Paklena smrti! uzviknu on ljutito.Iznad malog tornja širila se živa svetlost, razbijajući

pomrčinu koja se već bila spustila, brzo i neočekivano, kako toveć biva u tropskim krajevima.

Karmo pogleda prema zalivu gde su svetlucali crveni i zelenifenjeri sa dveju lađa.

Tog trenutka, iza ostrvceta koje je zaklanjalo „Munju”, polete

54


u vis jedna plava raketa. Izvi se visoko, sekući pomrčinuneverovatnom brzinom i rasprsnu se iznad samog zaliva,sipajući okolo kišu zlatnih varnica.

- „Munja” odgovara! viknu Karmo radosno. Moka, javi se!- Bez brige, beli prijatelju, na to će Crnac sa vrha male kule.- Karmo! viknu Crni gusar. Kakve boje je bila raketa?- Plave, gospodine.- Sa zlatnom kišom, je li tako?- Da, kapetane.- Pogledaj opet.- Evo još jedne, kapetane.- Zelena?- Aa.- Znači da nam Morgan šalje pomoć. Reci Moki neka siđe.

Čini mi se da Španci opet spremaju napad.- Sad ih se više ne bojim, odgovori hrabri gusar. Hej, druže,

ostavi osmatračnicu i siđi da nam pomogneš.Crnac baci na vatru preostale daščice kako bi plamen

poslužio Morganovim ljudima kao putokaz, pa se onda uhvatiza grede i oprezno spusti na dasku od prozora. Karmo mu brzopruži ruku i pomože mu da siđe.

Španci se behu ponovo vratili u donju sobu, zasuvšižestokom vatrom sanduke oko otvora. Karmo i njegovi drugovisu imali još toliko vremena da se bace na pod. Zrna su zviždalaoko njihovih glava, ljušteći zid, tako da je malter padao čak nakrevet gde je ležao Crni gusar. Odmah posle te paljbe naslonilisu lestve i jurnuli neustrašivo u napad.

- Dole sanduke! zaurla Karmo.Pet sanduka istog časa sručiše se na Špance, koji su se peli uz

lestve.Strašni urlici propratiše to rušenje. Ljudi i lestve padali su

zajedno, uz zaglušujuću buku.Skoro istog trenutka, u neposrednoj blizini začu se pucnjava

i povici.

55


- Napred, pomorci! vikao je jedan glas. Kapetan je ovde!7Karmo i Van Štiler pojuriše na prozor.Dole, na ulici, jedna grupa ljudi, sa upaljenim bakljama,

žurila je prema kući don Ribeira, pucajući na sve strane unameri da zaplaše stanovnike i nateraju ih da ostanu mirni usvojim kućama.

Karmo odmah poznade čoveka koji je vodio te ljude.- Gospodin Morgan! Kapetane, kapetane, spaseni smo!- On! uzviknu Crni gusar, pokušavajući da ustane. Zatim se

namršti i prošapta:- Kakva neopreznost!Kad su čuli pucnjavu sa ulice, Španci posumnjaše da su

napadnuti s leđa i istog časa se dadoše u bekstvo kroz tajniprolaz.

Za to vreme su mornari sa „Munje” srušili ulazna vrata ipojurili uz stepenice vičući:

- Kapetane! Kapetane!Karmo i Van Štiler skočiše u donju sobu; naslonivši lestve,

potrčaše u hodnik.Dolazio je Morgan. Na čelu četrdeset mornara, izabranih

među najsmelijim i najsnažnijim, išao je zamenik Crnoggusara.

- Gde je kapetan? upita Morgan, držeći mač u ruci i očekujućida se pojave Španci, koje je trebalo rasterati.

- Gore je, u kuli, gospodine, odgovori Karmo.- Je li živ?- Živ je, ali ranjen.- Teško?- Ne, gospodine, samo ne može da se drži na nogama.- Ostanite i čuvajte hodnik, viknu zamenik svojim ljudima.

Neka dvadeset mornara siđe na ulicu i puca na kuće.Zatim se u pratnji Karmoa i Van Štilera pope u gornju sobu

kule.Crni gusar uz pomoć Moke i Jare opet beše ustao. Videći

56


Morgana, pruži mu desnu ruku i reče:- Hvala, Morgane. Samo, ne mogu a da vam ne prebacim:

vaše mesto nije ovde.- Istina je, gospodine, odgovori zamenik. Moje mesto je na

„Munji”; ali je za ovaj podvig bio potreban odlučan čovek,pošto su naši ljudi morali da prođu kroz varošicu koja vrvi odneprijatelja. Nadam se da ćete mi oprostiti zbog ove mojenesmotrenosti.

- Junacima se sve oprašta.- Pođimo onda odmah, kapetane. Španci mogu otkriti da je

moja četa mala i napasti nas sa svih strana. Moko, uzmi ovajdušek, na njega ćemo položiti kapetana.

- Ostavite to meni, reče Karmo. Moka će, pošto jenajsnažniji, poneti kapetana.

Crnac ga je taman bio podigao svojim snažnim rukama, kadse Crni gusar seti Jare.

Mlada devojka, šćućurena u jednom kraju sobe, tiho jeplakala.

- Devojko, zar nećeš sa nama? upita je.- Ah! Gospodine! uzviknu Jara, skočivši.- Zar si mislila da sam te zaboravio?- Da, moj gospodine.- Nisam, hrabra devojko. Poći ćeš sa mnom na moju lađu,

ako te ništa ne zadržava u Porto Limonu.- Vaša sam, gospodine, odgovori Jara, ljubeći mu ruke.- Hajde, onda. Ti pripadaš nama!Napustiše žurno malu kulu i siđoše u hodnik. Kad su

mornari ugledali svog kapetana, za koga su verovali da je većmrtav ili bar zarobljen, iz svih grla se razleglo jedno gromko:

- Živeo Crni gusar!- Na lađu, junaci moji! viknu gospodin od Ventimilje. Poći ću

da zajedno sa vama napadnem španske lađe.- Požurimo! naredi zamenik.Četvorica ljudi položiše Crnog gusara na dušek i napraviše

57


od svojih pušaka neku vrstu nosila. Zatim izađoše na ulicu,zajedno sa ostalim mornarima.

58


VIIIL BRULOTTO

Dvadeset mornara, koje Morgan beše poslao da obezbedeprolaz kroz ulice, upustilo se u borbu sa stanovnicima ivojnicima, koji su se bili posakrivali u kućama.

Sa prozora su zviždali meci, letele stolice, saksije sa cvećem,nameštaj i kofe s vodom - ali se gusari nisu povlačili.

Učestalim i nepogrešivim gađanjem naterali su stanovnikeda se povuku sa prozora; a onda su poslali napred grupuodabranih strelaca da raščiste sporedne ulice i sprečeiznenadni napad Španaca.

Kad se pojavio Crni gusar, dobar deo ulice je bio u rukamaprethodnica; ostale grupe su odjurile dalje, pucajući u svakiotvoren ili osvetljen prozor.

- Napred sledećih deset! naredi Morgan. A drugih deset nekapređe u odstupnicu. Paljba na čitavoj liniji.

- Pazite na sporedne ulice! zaurla Karmo, koji beše određenda rukovodi odstupnicom.

Pucajući i urlajući iz sveg glasa, da bi još više zaplašili Špancei ostavili utisak da ih je dva puta više, grupa gusara krenutrčećim korakom u pravcu luke.

59


Od malog zaliva ih je delilo još samo tri do četiri stotinemetara, kad se iz centra grada začu pucnjava.

Nešto kasnije ugledali su ljude koji su štitili odstupnicu kakotrče pored zidova kuća.

- Jesu li nas napali s leđa? upita Crni gusar, koga su sadponeli trčeći.

- Španci se skupljaju i napašće nas, kapetane! viknu Karmo,dotrčavši do njega zajedno sa Mokom i Van Štilerom.

U tom trenutku se iz zaliva začu topovska paljba.- Dobro je! uzviknu Karmo. I lađe će učestvovati u

svetkovini!- Morgane! viknu gospodin od Ventimilje, ugledavši

zamenika. Šta se to događa u zalivu?- Ništa ozbiljno, gospodine, odgovori zamenik. Sa lađe

pucaju na obalu; možda misle da se spremamo da ihnapadnemo.

Dok je odstupnica, pojačana sa još dvadeset ljudi, zadržavalaŠpance, prethodnica je, žureći, stigla zdrava i čitava na obalu,baš ispred mesta gde se nalazila ukotvljena „Munja”.

Posada, koja je već znala da se na kopnu vodi borba, bešespustila u vodu veći broj čamaca da prihvati drugove, dok sutopovi, štiteći ukrcavanje, sipali vatru na španske lađe i malutvrđavu.

- Ukrcavajte se! naredi Morgan.Crnog gusara položiše u jednu barku zajedno sa Jarom,

Karmom i još nekoliko ranjenika, prebacivši ih brzo na lađu.Kad se ponovo našao na svojoj „Munji”, Crni gusar dubokouzdahnu, rekavši:

- Dragi moji, sad me više nećete uhvatiti. Moja „Munja” vrediza čitavu eskadru!

Za to vreme je ostali deo Morganovih ljudi pružao otpor naobali, odbijajući Špance, koji su izvirali sa svih strana i u svevećem broju.

Crni gusar nije hteo više da napusti palubu; videći da su

60


njegovi ljudi izloženi ozbiljnoj opasnosti, okrete se artiljercimakoji su stajali iza velikih topova i viknu:

- Pucajte na neprijatelja!... Raspalite pošteno po njima!Dva velika topa okrenuše svoje cevi prema glavnoj ulici

grada, gde se behu okupili Španci, i sručiše na njih kišugranata. Ova paljba je bila dovoljna da rastera, bar trenutno,protivnike. Gusari, koji su se još nalazili na obali, iskoristišepredah i poskakaše onako bez reda u čamce. Kad su se Španciopet pojavili, poslednji mornari već su se peli na brod.

- Prekasno, dragi moji! viknu Karmo, odmahnuvši prezrivorukom. Mogu vam još i to reći, da ne oskudevamo u mecima itopovskim granatama.

Crni gusar, videći da su svi njegovi mornari na lađi, zajednosa ranjenicima, tek tada dozvoli da ga odnesu u kabinu.

To je bila prostorija kakva se samo mogla zamisliti, raskošnai udobna; nije ličila na jednu od ovih sobica, takozvanihoficirskih kabina; bio je to veoma prostran i svetao salon sa dvavelika prozora, koja su podupirali mali pozlaćeni stubovi. Nasredini se nalazio nšrok krevet sa metalnim podupiračima,zaklonjen zavesicama od plave svile; po uglovima su stajalepolice u veoma starom stilu, kao i divani, a na zidovima sublistala velika venecijanska ogledala u kristalnim ramovima ioružje svake vrste. Jedan veliki luster od pozlaćenog srebra, sakuglama od ružičastog stakla, prosipao je okolo neku čudnusvetlost koja je podsećala na svetlost zore za vreme lepihletnjih jutara.

Gusara su potpuno nepomičnog preneli u njegovu kabinu.Sva ona uzbuđenja i napori koje je doživeo na kraju su gapotpuno iscrpli. Izgubio je svest.

Morgan je takođe sišao u kabinu u pratnji brodskog lekara,Jare i Karmoa, gusarevog pomoćnika.

- Šta kažete? upita Morgan lekara, koji je pregledaoranjenika.

- Nije ništa ozbiljno, odgovori lekar. Ove rane su više bolne

61


nego opasne, iako je jedna prilično duboka. Za petnaest danakapetan će biti sasvim zdrav.

- Povratite kapetana, reče Morgan. Moram odmah govoriti sanjim.

Lekar otvori jednu torbicu u kojoj se nalazila mala apoteka,izvadi neku bočicu i stavi je pod nos kapetanu. Trenutakkasnije, gospodin od Ventimilje otvori oči, gledajući čas uMorgana, čas u lekara, koji su stajali nagnuti nad njim.

- Paklena smrti! uzviknu on. Mislio sam da sanjam. Jesam listvarno na „Munji”?

- Da, viteže, reče Morgan smejući se.- Proklete rane!... Već drugi put mi ovako nešto priređuju.

Mora da sam dobio dva teška udarca! ...- Brzo ćete ozdraviti, gospodine, reče lekar.- Hvala na lepim željama. Dakle, Morgane, kako stoje stvari?- Zaliv je još uvek zatvoren.- Šta je s garnizonom iz tvrđave?- Za sada nas samo drži na oku.- Verujete li da ćemo uspeti da probijemo blokadu?- Noćas?- Da, zameniče. Sutra će možda biti kasno.- Španske lađe se verovatno drže na oprezu.- Oh!... U to ne sumnjam.- I veoma su dobro naoružane. Jedna ima osamnaest, a

druga četrnaest topova.- Dvadeset topova više od nas!Ćutao je nekoliko minuta, veoma zabrinut, a onda odjednom

reče:- Svejedno, izaći ćemo iz zaliva. Moramo otići noćas da se ne

bismo izložili unakrsnoj vatri, sa mora i sa kopna.- Izaći! uzviknu Morgan začuđeno. Znate li da bi Španci sa tri

ili četiri poštene paljbe onesposobili našu lađu i razbili jojbokove.

- Možemo izbeći njihove napade.

62


- Kako, gospodine?- Treba pripremati jedan brulotto. Postoji li u luci neka lađa?- Postoji jedan stari brod, ukotvljen kraj ostrvceta. Španci su

ga napustili čim smo se usidrili.- Je li naoružan?- Ima dva topa i dve katarke.- A tovar?- Ne, kapetane.- Na brodu imamo zapaljivog materijala, je li tako?- Imamo sumpora, smole i granata.- Onda naredite da se pripremi jedan dobar brulotto. Ako

nam pođe za rukom ovaj naš poduhvat, gledaćemo obe španskelađe kako gore. A sada me ostavite da se odmorim do dva sata.

Morgan, Karmo i lekar izađoše iz kabine, a Crni gusarponovo leže. Pre nego što je sklopio oči, potraži mladuIndijanku i vide je šćućurenu u jednom kraju kabine.

- Šta radiš, devojko moja? upita je nežno.- Bdim nad tobom, moj gospodine.- Lezi na jedan od ovih divana i odmori se. Za nekoliko sati

ovuda će leteti kugle i granate i od topovske vatre nećeš moćida gledaš. Spavaj, dobra devojko i sanjaj osvetu.

- Hoćeš li me osvetiti, gospodine? upita devojka skočivši, doksu joj oči plamtele kao dve žeravice.

- Obećavam ti, Jara.- Hvala ti, moj gospodine; moja duša i moja krv pripadaju

tebi.Gusar joj se osmehnu; onda se okrete i sklopi oči.Dok se ranjenik odmarao, Morgan se popeo na palubu da

pripremi sve što je potrebno za izvođenje strašnog napada, kojiće gusarima doneti slobodu ili smrt.

Morgan je uživao puno poverenje među gusarima, jer jespadao u najhrabrije moreplovce koji su u ono vreme krstarilizalivom; kasnije je taj čovek postao jedan od najslavnijihgusara, čuven po glasovitim pohodima na Panamu, Marakaibo

63


i Porto Gabelo. Rastom je bio niži od Crnog gusara, možda čaki ispod srednjeg rasta, ali snažne građe, jakih udova i orlovskogpogleda.

Pod komandom slavnih gusara: Monbaroa, zvanogUtamanitelj, Mikela Baska, Olonežanina i Zelenog gusara,brata Crnog gusara, pružio je bezbroj dokaza o svojoj hrabrosti,zbog čega je uživao neograničeno poverenje i među mornarima„Munje”, koji su mogli, za vreme mnogih napada, da seosvedoče o njegovom junaštvu.

Čim se popeo na palubu poslao je jedan vod da dovuku staribrod, koji je određen da posluži kao brulotto.

To i nije bio nikakav brod, nego neki jedrenjak, koji je služioza kratke obalske plovidbe, već prilično star i nesposoban daodoleva silovitim talasima Velikog zaliva. Kao i sve lađe tevrste, imao je dve visoke katarke sa četvrtastim jedrima iveoma uzdignutu pramčanu kulu i gornju palubu, tako da senoću vrlo lako mogao zameniti za neki veliki brod, pa i za samu„Munju”. Njegov vlasnik ga je istovario čim su se gusaripojavili, bojeći se da tovar ne padne u ruke prokletih morskihrazbojnika. Ali je na brodu ipak ostala znatna količina stabalakampešovine, koja se koristila za dobijanje nekih boja, u onovreme veoma traženih.

- Ovi trupci će nam divno poslužiti, reče Morgan, koji seodmah popeo na jedrenjak.

Pozva zatim Karmoa i zapovednika palube i izdade impotrebna naređenja, dodajući:

- Najvažnije je da se radi brzo i dobro.- Prepustite to nama, odgovori Karmo. Biće čak i topova.Nešto kasnije, trideset mornara popelo se na jedrenjak, koji

je već bio privezan za „Munjin” desni bok. Pod Karmoovomkomandom odmah se svi dadoše na posao.

Najpre su od jednog dela stabala podigli pored krme jakubarikadu da bi zaštitili pilota, a od ostalih stabala, koje suistesterisali u komade, napravili su lutke i poređali duž ograde,

64


kao ljude spremne na juriš; isto tako su i na pramčanoj kuli ina gornjoj palubi poređali lažne topove, koji su imali daposluže neprijatelju kao mamac, pošto su bila obična stabla,naslonjena duž bokova jedrenjaka.

Obavivši taj posao, mornari poređaše oko glavnog otvora napalubi nekoliko burića sa barutom, smolom, katranom,sumporom i oko pedeset granata, koje su rasporedili napramcu i krmi; zatim poliše smolom i špiritusom bokove da bise lakše zapalili.

- Tako mi svega, uzviknu Karmo, trljajući ruke, ovaj brulottoće odleteti kao čep!

- Prava ploveća barutana, reče Van Štiler, koji nije ni zatrenutak ostavljao svog prijatelja.

- A sad, da pobodemo baklje na ogradu i da zapalimo velikefenjere na gornjoj palubi, reče Karmo.

- A na krmi da raširimo veliku zastavu gospode od Ventimiljei Valpente.

- To sigurno, prijatelju Štileru.- Veruješ li da će španske lađe upasti u zamku?- Siguran sam, odgovori Karmo. Videćeš da će pokušati da

nas napadnu.- Ko će rukovoditi brulotto?- Ja i ti sa još trojicom ili četvoricom?- Jeste li završili? upita istog časa Morgan, nagnuvši se preko

ograde „Munje”.- Sve je spremno, gospodine, odgovori Karmo.- Već je tri sata.- Naredite da se ljudi ukrcaju, zameniče.- A ti?- Dozvolite mi da lično komandujem brulottom. Ostavite mi

Van Štilera, Moku i još četiri čoveka.- Spremite se da dignete jedra. Vetar duva sa kopna i brzo će

vas poneti prema lađama.- Čekam samo vaše naređenje, pa da presečem konopac.

65


Kad se Morgan popeo na komandni most, Crni gusar je većležao na svilenim jastucima, poređanim na persijskom tepihu.Mlada Indijanka je i pored njegove zabrane izašla iz kabine,rešena da prkosi smrti pored svog osvetnika.

- Sve je spremno, kapetane, reče Morgan.Crni gusar sede i pogleda prema zalivu.Iako je od zalaska sunca prošlo već nekoliko sati, noć nije

bila tako mračna, pa su se jasno mogle videti obe lađe. Naekvatoru su noći čudno vidljive... Svetlost koju šalju zvezdedovoljna je da se razaznaju i sitniji predmeti na znatnoj daljini.

Dve velike španske lađe stajale su još uvek tamo gde su bileusidrene i njihove mase su se jasno ocrtavale iznad linijehorizonta. Plima ih je bila približila, ostavljajući desno i levodovoljno mesta da se jedna lađa mogla slobodno kretati.

- Njihovi topovi nam neće naneti ozbiljne gubitke, reče Crnigusar. Neka svako zauzme svoje borbeno mesto.

- Svi su na svojim mestima, gospodine.- A sada, neka jedan pouzdan čovek preuzme komandu nad

brulottom.- Tamo je Karmo.- To je hrabar čovek. U redu, odgovori Crni gusar. Recite mu,

čim zapali jedrenjak da se istog trenutka ukrca u čamac i dođena lađu. Zakašnjenje od nekoliko minuta moglo bi biti kobnoza sve njih. Ah!...

- Šta se desilo, gospodine?- Vidim tamo, pored obale, neku svetlost.- Možda garnizon namerava da nas napadne? reče Morgan.- Stići će prekasno, dodade Crni gusar. Podignite sidra i

raširite jedra.Zatim se okrete prema mladoj Indijanki i reče joj:- Vrati se u kabinu, Jara.- Ostaću na palubi, moj gospodine.- Ovde će početi uskoro da padaju topovska zrna i granate.- Ne bojim se!

66


- Možeš nastradati, Jara.- Umreću pored tebe, moj gospodine. Kći cacicoa iz Darijena

nikada se nije bojala Španaca.- Jesi li se i ti borila, Jara?- Da, zajedno sa ocem i braćom.- Kada si tako hrabra, onda ostani sa mnom. Možda ćeš mi

doneti sreću.Podiže se s naporom na kolena i dohvati mač, koji je držao

pored sebe, viknuvši gromkim glasom:- Morski vuci! Na svoja mesta! Setite se Zelenog i Crvenog

gusara! ...- Otisni brulotto, Karmo! viknu Morgan.Jedrenjak je već bio odvezan.Karmo je stajao za krmom i upravljao prema dvema lađama;

za to vreme su njegovi drugovi upalili dva velika fenjera nakasaru i baklje duž ograde, da bi Španci mogli videti velikuzastavu gospode od Ventimilje, koja se lepršala na vrhu krme.

Odjednom se na brulotto i na „Munji” razleže strahovitavika, nestajući daleko, daleko nad morem.

- Živeli gusari!... Ura za Crnog gusara!...Doboši su urnebesno tutnjali, a trube piskavo odjekivale

dajući znak za juriš. Brulotto je jednim zaokretom prošaopored krajnje tačke ostrvceta, krećući se neustrašivo premadvema lađama, kao da se spremao da ih napadne. „Munja” gaje pratila na rastojanju od tri stotine metara. Cela posada jestajala na svojim borbenim mestima; tobdžije iz topova, držećiupaljene fitilje, strelci iza ograde i na koševima jarbola, astražari na krstovima.

Iznenada jedan blesak, pa drugi, pa treći, zatim četvrtiobasjaše noć, dok se moćna topovska grmljavina mešala sagromoglasnim „ura” posade i ratnim poklicima garnizona iztrvđave, koji se beše okupio na obali.

67


VIIISTRAŠNA BORBA

Videći da im jedrenjak dolazi u susret sa dignutim jedrima isav osvetljen, dve lađe poverovaše da je pošao da napadnejednu od njih; zato se odmah približiše koliko im jedozvoljavao brodski lanac da bi mogle uzajamno da se pomažu.Na kapetanov znak, veliki topovi sa palube okrenuše svoje ceviprema brulotto-u i ta prva paljba uzbuni stanovnike PortoLimona i privuče na obalu ceo garnizon.

Ispaljena topovska kugla pogodila je pravo u brulotto. Jedandeo pramčane kule odmah se srušio, dok su dva krsta sajarbola pala polomljena na palubu, samo nekoliko koraka daljeod barikade na krmi.

- Neka ih, neka se izbesne, reče Karmo. Ovom jadnomjedrenjaku je i tako suđeno da odleti u vazduh.

Zatim se okrete prema ostrvu i ugleda „Munju” kako plovi utišini, udaljena jedva dve stotine metara, spremajući se daobiđe krajnju tačku ostrvca.

- Ah!... Pazite!... Spremaju paljbu sa bokova! dodade zatim.Još nije bio ni završio, kad obe velike lađe planuše

istovremeno, tutnjeći strahovito. Iz topova je sukao plamen, a

68


nad palubom su se kovitlali oblaci gustog dima, kroz koje sulizali plameni jezici.

Tobdžije i strelci otvoriše paklenu vatru na nesrećnijedrenjak u nadi da će ga razbijenog i slupanog potopiti prenego što ovaj uspe da im se približi. Posledice te paljbe behustrahovite. Bokovi i pramčana kula brulotto-a leteli su ukomade, dok se glavni jarbol, polomljen u osnovi, uz strahovititresak srušio na palubu, razbivši pri padu jedan deo krme.

- Hiljadu mu morskih pasa! zaurla Karmo, sagnuvši se brzoiza barikade. Još jedna ovakva paljba i potopiće nas!

Ustade zatim i pogleda preko barikade, prkoseći kišitopovskih zrna, koja su zviždeći, brisala preko palube. Prvalađa je bila udaljena samo petnaest metara i brulotto, kome jejoš ostalo čitavo glavno jedro i jedra na kosniku, jurio je na njugonjen vetrom koji je duvao sa kopna.

Karmo uze od Van Štilera upaljeni fitilj i sagnuvši se iza topa,čije su cevi bile okrenute prema najvišem delu španskog broda,zapali barut grmnuvši:

- Jedan čovek na palubu! ... Pali!Držeći u ruci upaljenu baklju, jedan gusar preskoči preko

barikade i prkoseći neprijateljskoj vatri, koja je sipala sa obelađe, jurnu prema gomili smole i sumpora ispod glavnogjarbola.

Jedno topovsko zrno pogodi ga usred grudi, prepolovivši ga,kao da ga je presekao veliki krivi mač.

- Gromovi! zagrme Crni gusar.- Još jedan na palubu!Drugi mornar, nimalo uplašen užasnim krajem svog druga,

preskoči preko barikade i jurnu napred, urlajući:- Živeli gus...Nije izgovorio do kraja. Topovsko zrno ga je ubilo. Tog

trenutka dopre sa pramca neki strahovit udar. Jedrenjak se biosudario sa lađom, zarivši svoj kosnik među konopce i zaponeglavnog jedra.

69


Karmo i Van Štiler dohvatiše kuke i baciše ih na krstovejarbola i konopce jedara španske lađe; zatim poskidaše baklje ifenjere iz kabine i pobacaše ih na gornju palubu.

Smola, koja je curila po podu odmah se zapali i vatra seprenese na gomilu smole i sumpora.

Plamen suknu sa palube i zahvati bokove i daske, dižući seprema jedrima. Iznenadna svetlost blesnu usred pomrčine.

Mornari sa španskog broda, verujući da ih je jedrenjakozbiljno napao, pojuriše na bokove, pucajući iz pušaka, dok suveliki topovi zasipali vatrom pramčanu kulu jedrenjaka i većsrušeno i polomljeno prednje jedro.

U tom času zagrmi jedan glas sa krme jedrenjaka:- Drugovi! Natrag!Karmo ostavi kormilo, i preskočivši gornji deo krme spusti se

niz konopac. Dole je stajao čamac.- Moka, Van Štileru! Brzo! viknu. „Munja” prolazi.Hamburžanin, Crnac i druta dvojica pojuriše za njim, dok je

jedrenjak buktao kao vulkan. Sumpor i smola su gorelineverovatnom brzinom, zasipajući lađu oblacima varnica ismrdljivog dima.

- Svi, odgovori Hamburžanin, bacivši jedan brz pogled okolo.- Na pučinu!Zaklanjajući se iza jedrenjaka, veslali su natčovečanskom

snagom prema pučini. Za to vreme se vatra širila munjevitombrzinom. Dokovi, konopci, jedra, glavno jedro, sve je to gorelošireći okolo zlokobnu svetlost.

Uplašeni Španci pokušavali su da preseku konopce sakukama i udalje brulotto. Ali je već bilo kasno. Požar seprenosio na lađu neverovatnom brzinom. Šmrkovi nisu moglpništa plamenu, koji je već zahvatio jedra i katarke.

Karmo i njegovi drugovi, sa nekoliko udaraca vesala, pređošezaliv i stigoše do „Munje”, koja se već bila zaustavila da ihsačeka.

- Brzo! zagrme Morgan.

70


Mornari se uhvatiše za konopce, skočiše na zapone i popešese na lađu.

- Evo nas, gospodine! reče Karmo, trčeći ispod komandnogmosta.

- Jeste li svi na broju? viknu zamenik.- Dvojica su poginula na jedrenjaku, odgovori Karmo.- Svi na svoja mesta! naredi Crni gusar. Spremni za paljbu sa

bokova!„Munja” pojuri napred i prođe na dve stotine metara od

zapaljenog broda. Kretala se brzo i u tišini, sva crna, bez ijednesvetiljke. Ali su njeni ljudi bili svi na svojim borbenimmestima.

Druga lađa, primetivši vešto „Munjino” manevrisanje,zagrmi žestoko iz svojih topova, nadajući se da će je zaustaviti;ali su se njene granate sručile na stene, koje su se nastavljalena poluostrvo.

Lađa, koja je gorela, više nije mogla da odgovori na paljbu.Sva u plamenu, buktala je kao neki vulkan.

Nad zalivom se širila jaka svetlost, bojeći vodu u crveno išaljući odsjaj čak na jedra gusarskog broda. Na španskoj lađigorela su tri jarbola, dok je brulotto, zakačen još uvek za njenebokove, pucketao i šištao, bacajući uvis kišu varnica.

Iznenada jedan ogroman plamen raspori jedrenjak. Paluba,donji deo broda, pramčana kula, glavno jedro, sve je poletelo uvazduh od eksplozije burića sa barutom; okolo su svuda padaliužareni delovi. Lađa, koja je još uvek bila vezana za brulotto,nagnula se na jednu stranu. Eksplozija joj je raznela levi bokkroz koji je sad jurila voda, klokoćući potmulo.

- Paljba s boka! viknu Crni gusar.Šest topova sa desnog boka i dva sa kasara zagrmeše

zadivljujuće složno, u jednoj jedinoj detonaciji. Topovskegranate rušile su palube dveju lađa, šireći užas i pometnju.Jedna katarka se zaljulja i pade na palubu, zajedno sa jedrima ipokretnim i nepokretnim konopcima.

71


„Munja” je išla sve vreme napred, dok su čamci sa druge lađežurili u pomoć onoj koja je gorela i tonula.

Španci behu obustavili paljbu, ali je zato na gusarskombrodu ona i dalje besnela. Topovi su grmeli bez prestanka,zasipajući vatrom sa bokova obe španske lađe i praveći pustošmeđu posadom.

- Paljba! Paljba! grmeo je sve vreme Crni gusar. Rušitekatarke, sravnite palube, razbijajte, uništavajte!

Zaokrenuvši još jednom „Munja” stiže ispred ulaza u luku.Prolazeći gotovo pored samih lađa, sručila je paljbu iz svihdvanaest topova, a onda, prošavši ispred nasipa, izašlapobedonosno na more. Poslednja paljba sa neoštećenog brodastiže „Munju”, polomivši joj motku koja drži koš, i oštetivši jojdobar deo jedara; tom prilikom je izgubila i četiri člana posadeali je i pored svega „Munja” već bila van opasnosti.

Crni gusar, uz pomoć Jare i Morgana, beše ustao.Dole, u pravcu zaliva, gotovo potopljena, gorela je španska

lađa. Ogromni plameni jezici dizali su se prema nebu dok suoblaci varnica, nošeni vetrom, jurili kroz pomrčinu, kao milionizvezda.

- Dakle, šta kažete na sve ovo? upita Crni gusar mirnimglasom Morgana.

- Kažem, viteže, da se gusarima sa Tortuge nikad nijeosmehnula veća sreća, odgovori zamenik.,

- U stvari, prijatelju Morgane, nikad ne bih pomislio da ćemodoživeti ovakav uspeh.

- Jednog dana ću i ja imati brod, viteže, a onda ću se sećatipodviga svoga kapetana, njegove hrabre i nesrećne braće iOlonežanina.

- Vi imate dara za velikog vođu, gospodine Morgane, to vamkaže Crni gusar. Napravićete nečuvene podvige, videćete.

- A zašto ne bismo ostali zajedno? upita zamenik.- Ko zna da li će Crni gusar tada biti još živ, odgovori

gospodin od Ventimilje, osmehnuvši se jedva primetno.

72


- Vi ste mladi, gospodine, i nepobedivi.- I moja braća, Crveni i Zeleni gusar, bili su mladi i hrabri, pa

ipak, znate i sami da sad spavaju večnim snom na dnuKaripskog mora.

Ućutao je za trenutak, gledajući more kako svetluca iza krme,kao da je tu počinjala fosforoscencija, a onda nastavi setnimglasom:

- Ko zna šta će mi sve doneti budućnost. Kad bih bar mogao,pre nego što umrem, da se osvetim svom smrtnom neprijateljui da doznam šta je bilo sa devojkom koju toliko volim!...

- Sa Onoratom? upita Morgan.- Prošle su četiri godine, nastavi Crni gusar, ne obraćajući

pažnju na zamenikovo pitanje, a ja je još uvek vidim kako lutapo uzburkanom moru, vidim je pri svetlosti munje, usred rikeogromnih talasa... Kakva kobna noć!... Nikad je nećuzaboraviti!... Zakletva koju sam izgovorio one večeri kada jetelo Crvenog gusara silazilo u more, uništila mi je život... Ali,dosta, treba sve zaboraviti!

Seo je i mračnim pogledom pažljivo ispitivao more, koje jepočinjalo da svetluca. Kao da je hiljade zlatnih slamčicaproticalo ispod talasa, penjući se iz ogromnih dubina Velikogzaliva. Širile su se polako, plaveći sve, zatim bi se raspršile, dase opet posle skupe. Ponekad je izgledalo kao da se pravimlazevi tečnog sumpora ili rastopljene bronze mešaju satalasima od čega se pena svetlucala, kao pozlaćena.

Meduze su se ljuljuškale između velikih talasa, blistajući kaoneke svetleće lopte.

Gusar je kao opčinjen gledao u more. Njegovo neobičnobledo lice izražavalo je u tom trenutku duboku tugu, dok mu seu očima čitao nepoznati užas.

Morgan i Jara su stajali iza njegovih leđa i ćutali. Mornari,rastureni po gornjoj palubi, gledali su takođe u talase, koji supostajali sve blistaviji, zanemeli i obuzeti nekim sujevernimstrahom.

73


Karmo polako priđe Van Štileru i gurnu ga laktom:- Kadgod na lađi ima mrtvaca, more noću svetluca. Jesi li

primetio, druže?- Da, odgovori Hamburžanin glasom koji je malo

podrhtavao. Ovakve noći me uvek sećaju na Crvenog i Zelenoggusara.

- I na onu noć kad je kapetan ostavio usred pobesnelog moraOnoratu Van Guld.

- Da, Karmo.- Pogledaj Gusara!... Vidiš li kako gleda u more?- Vidim.- Kao da čeka da se njegova braća pojave. Ti znaš da se uvek,

kad more ovako svetluca, voda iz dubina penje na površinu.- Ćuti, Karmo!... Plašiš me!...- Jesi li čuo?...- Šta to, Karmo?...- Kao da se između jarbola na „Munji” igraju duše dvojice

Gusara. Čuješ li?... Kao da dole neko cvili.- To se vetar igra sa konopcima.- A ovi uzdasi?...- Talasi se razbijaju o bokove lađe, Karmo.- Misliš, Hamburžanine?- Da.- Ja ne mislim. Videćeš da ćemo vrlo brzo ugledati kako iz

talasa izranjaju tela Crvenog i Zelenog gusara.Gospodin od Ventimilje je sve vreme gledao u more i njegova

uznemirenost je rasla. S vremena na vreme iz grudi bi mu seoteo dubok uzdah; njegove oči kao da su tražile nešto što sekrilo iza tamne linije obzorja.

- Viteže, pozva ga Morgan. Šta je to što tražite?- Ne znam, odgovori Crni gusar mračno. Ali, nešto kao da se

vidi, tamo, dole.- Vaša braća?Umesto bilo kakvog odgovora Crni gusar samo upita:

74


- Jesu li poginuli mornari stavljeni u vreće?- Da, viteže. Mornari čekaju vaše naređenje da ih spuste u

more.- Sačekajte još malo.Pođe napred i uhvati se za ogradu komandnog mosta; ostao

je tako neko vreme, osluškujući pažljivo.Na lađi je tog trenutka vladala potpuna tišina, koju je

narušavalo samo klokotanje vode i zavijanje vetra izmeđukonopaca.

Obuzeti sujevernim strahom, mornari su, svi do jednog,stajali kao skamenjeni. Posle Karmoa i Van Štilera niko se višenije usudio da progovori.

Odjednom se začu neki krik; kao da je dolazio iz morskihdubina.

Da li je to bio kit, koji je isplovio na površinu ili nekotajanstveno biće? Niko to nije znao.

- Jeste li čuli?... upita Crni gusar, okrenuvši se Morganu.Zamenik ne odgovori ništa već polete ka ogradi, kao da je

hteo da otkrije između iskričavih talasa biće čiji se krik čuo.- Crveni gusar se penje na površinu, odgovori. Da, on još

čeka osvetu!Odjednom se u daljini, pored tamne linije obzorja, pojavi

neka crna masa, sekući brzo talase. Šta li je to? Možda nekabarka ili lamantino?

Šta bilo da bilo, Crni gusar, i pored svojih rana, skoči nečekajući pomoć i uhvati se čvrsto za ogradu komandnog mosta.

- Eno je, prolazi tamo! viknu. Je li to njena duša što lutamorem, ili je još uvek živa?... Onorata!... Onorata!...

- Viteže! uzviknu Morgan. Vama se priviđa!- Ne, zaista je vidim! viknu Crni gusar sav van sebe.

Pogledajte je, mornari!... Ona nas gleda i pruža nam ruke!...Tamo, tamo!... Njena kosa se leprša na vetru!... Ona me zove!...Zar, je ne čujete?... Talasi se propinju oko njenog čamca!...Brzo jedan čamac u more, pre nego što opet nestane!...

75


Zatim, sav iscrpljen, klonu u Morganovo naručje, dok sumornari, bojažljivo se osvrćući, šaputali drhtavim glasom:

- Priviđenje!...- Onesvestio se, reče Morgan. Mnogo je zloupotrebljavao

svoju snagu. Međutim, nije ništa opasno.- Ali, ono priviđenje? upita Jara.- Ludorije, reče Morgan tiho. Treba ga preneti u kabinu.Na njegov znak, Karmo i Moka se popeše na komandni most;

uzeše pažljivo Crnog gusara, koji je još bio u nesvesti, i ponešega u kabinu. Jara i brodski lekar su ih pratili.

- U vodu tela! viknu zatim Morgan.Tela četvorice mornara, koji behu poginuli na brulotto-u,

podigoše na ogradu i spustiše ih u vode Velikog zaliva. Morganse naže preko komandnog mosta: ugleda četiri tela kakopadaju u more, dižući uvis velike blistave mlazeve vode, a ondapolako nestaju, uz lagano talasanje, ispod blistavih talasa.

- Počivajte mirno u velikom mokrom groblju, pored Crvenogi Zelenog gusara, i recite im da ćemo ih brzo osvetiti, reče on.

- A sad, hajdemo u Vera Kruz i neka nas sreća prati!...

76


IXJARINA MRŽNJA

Čim je svanulo, Morgan je, uverivši se da nijedna španskalađa ne krstari u vodama Nikaragve, napustio komandni most isišao u kabinu.

Bio je siguran da Crni gusar neće ostati dugo u nesvesti;poznavao je izuzetnu snagu tog čoveka, iako se u početku beševeoma zabrinuo zbog njegovih rana. Kad je ušao u leponameštenu kabinu, Crni gusar se mirno odmarao, prepustivšise nezi mlade Indijanke i Karmoa. Ranjenikovo disanje bilo jemirno i ravnomerno; samo bi po katkad neki nervozan trzajpotresao njegovo telo, a sa poluotvorenih usana s vremena navreme čulo bi se jedno ime:

- Onorata!- Sanja, reče Karmo, okrenuvši se Morganu, koji je polako

prišao krevetu.- Da, sigurno opet vidi čamac, reče zamenik. Noćas će

buncati.- Da li verujete u ono priviđenje, gospodine zameniče? upita

Karmo.- A ti? upita Morgan malo podsmešljivim tonom.

77


- I meni se učinilo da vidim čamac na usplamtelim talasima.- Gluposti, to je praznoverje.- Pa ipak, gospodine, zakleo bih se da sam video čak i jednu

ljudsku priliku u njemu, reče Karmo nepokolebljivo.- Ti i tvoji drugovi ste, videći kita, mislili da je čamac.- A kapetan?- Ti znaš da on, posle one strašne noći, veruje da vidi

Flamanku kako luta Velikim zalivom. Hajde, ostavimo mrtve imislimo na žive.

- Verujete li vi, gospodine, da je ona mrtva?- Ko je čuo da se ma šta o tome govori za ove četiri godine?- Pa ipak, izgleda da devojka nije mrtva, jer sam čuo kako

pričaju čudne stvari.Nagnu se zatim nad ranjenika i otkopča mu košulju od finog

batista, ukrašenu čipkom. Dva zavoja su bila još natopljenasvežom krvlju.

- Rane su se, znači, ponovo otvorile? upita Morgan.- Da, zameniče, odgovori Karmo.- Moraju zarasti pre nego što stignemo u Vera Kruz.- Za deset dana kapetan će biti na nogama, tako je rekao

lekar.- Bio bih veoma srećan da ga Van Horn, Loran i Gramon vide

zdravog.- Gde ćemo sačekati eskadru sa Tortuge, ako smem da

pitam?- U zalivu Asunsion, odgovori Morgan.Istog trenutka Crni gusar otvori oči i upita slabim glasom:- Ko to govori o zalivu Asunsion?- Ja, viteže, odgovori Morgan.- Ah, Vi?Pridiže se polako, odgurnuvši Karmoa, koji je hteo da mu

pomogne i baci oko sebe bezmalo začuđeni pogled.Jedan zrak sunca, odbijajući se na vodi, ulazio je kroz široki

prozor na krmi, i prelamao se u velikim venecijanskim

78


ogledalima, što su ukrašavala zidove, i na lusteru odpozlaćenog srebra.

Gusar ga je pratio pogledom nekoliko trenutaka, a ondapromrmlja:

- Već je vreme da svane.Udahnuvši punim plućima slani morski vazduh, koji je ulazio

kroz otvorene prozore, on se okrete Morganu i upita ga:- Gde smo sada?- Za sat ili najviše dva ugledaćemo San Huan, gospodine.- Plovimo li prema obalama Nikaragve?- Da, viteže... Kako se sada osećate?- Pa... Za nekoliko nedelja upravljaću svojom lađom.- Potražićemo, znači omraženog vojvodu, u Vera Kruzu?- Da, odgovori Crni gusar, dok su mu oči strašno sevale.- Jeste li sigurni da je vojvoda tamo?- Tako mi je rekao don Pablo de Ribeira.- Ovog puta nam neće pobeći.- Ah, Ne, tako mi svega! uzviknu Crni gusar besno. Sve ćemo

preduzeti da nas opet ne izigra, kao u Gibraltaru. Ali mi i nenameravamo da napadnemo Vera Kruz, nego da izvršimoprepad na grad. Već sam se o tome dogovorio sa Van Hornom,Loranom i Gramonom.

- Biće tamo za nas dobrog plena, viteže. Vera Kruz posedujesigurno ogromne trezore, pošto je najvažnija luka u Meksiku.

- Odande polazi najveći broj galija sa zlatom i srebrom, rečeCrni gusar. Ali, meni je važna osveta, i zato ostavljam vama iposadi sa "Munje" deo plena koji mi bude pripao.

- U Italiji imate dovoljno poseda i zamkova i zato se odričeteplena, reče Morgan, smešeći se. Vi i vaša braća niste nikadapljačkali kao Olonežanin, Mikele Basko, „Utamanitelj" i ostalegusarske vođe.

- Mi smo došli u Ameriku da ubijemo vojvodu, a ne zato štosmo bili željni blaga.

- Znam, viteže. Imate li neko naređenje da mi izdate?

79


- Držite se što dalje od obala Nikaragve i čim ugledateGrasijas de Dios, secite pravo prema zalivu Asunsion iizbegnite, ako je mogućno, zaliv Honduras. Bio bih mirniji akonas nijedna španska lađa ne bi primetila.

- U redu, gospodine, odgovori Morgan, napuštajući kabinu ipenjući se na palubu.

Pošto mu zamenik izađe, Crni gusar osta neko vreme dubokozamišljen. Iznenada se trže i zagleda u mladu Indijanku, koja jesve vreme razgovora sedela šćućurena na tepihu pored krevetane skidajući pogled sa Crnog gusara i ne izgovorivši ni jednujedinu reč. Ali od trenutka kad je čula da se govori oflamanskom vojvodi, njeno uvek lepo i ljupko lice dobi takodivalj i okrutan izraz, da se čovek uplaši. Velike i sjajne očipostadoše mračne, sevajući nekom pritajenom vatrom, dok jojje čelo bilo veoma namršteno.

Primetivši tu naglu promenu, Crni gusar pogleda iznenađenoi uznemireno u devojku.

- Šta ti je, Jara? upita on čim je Karmo izašao. Tvoje lepo liceizgleda strašno. Na šta to sada misliš?

- Na svog oca i braću.- Ah!... Da... Sećam se, reče on. Jednom si me pitala: Hoćeš li

me osvetiti, gospodine?- I vi ste mi odgovorili: Osvetiću te.- Obećao sam ti, Jara, i učiniću svakako, prvom prilikom.- Nadala sam se da ću vas sresti u nekom delu Meksikanskog

zaliva, viteže, i samo sam zato i živela.Crni gusar je pogledao začuđeno.- Zar si me čekala, Jara? upita je.- Da, moj gospodine.- Jesi li me već negde videla, pre mog iskrcavanja u Porto

Limonu?- Ne, ali sam bezbroj puta slušala o vama u Marakaibu, Vera

Kruzu i Porto Limongu. Isto tako, znala sam i zbog čegakrstarite po Meksikanskom zalivu.

80


- Ti!...- Da, moj gospodine. Znala sam da vas nije u Ameriku dovela

pohlepa za zlatom, već žeđ za osvetom.- Od koga si to čula?- Od mog gospodara.- Don Pabla de Ribeira?- Ne, od njegovog gospodina.- Od vojvode Van Gulda! uzviknu Crni gusar zapanjeno.- Da, viteže, odgovori mlada Indijanka, kidajući prstima,

svoju suknjicu, kao da je htela da je pocepa.- Ti onda znaš sve?- Znam da je vojvoda u Flandriji ubio vašeg starijeg brata, a

da je posle obesio i vaša dva mlađa brata, Crvenog i Zelenoggusara. Znam, takođe, da ste bili zaljubljeni, ne znajući to - ukćer ubice vaše braće.

- Ćuti, Jara, reče Crni gusar, prinoseći obe ruke grudima, kaoda je hteo da smiri svoje uzdrhtalo srce.

- I znam, produži Jara, da ste posle osvajanja Gibraltara,koje ste preduzeli da biste osvetili svoju braću, po povratku nalađu doznali od jednog španskog zarobljenika da žena kojuvolite nije flamanska princeza, nego kći ubice vaše braće;ostavili ste je usred pobesnelog mora, u jednom čamcu,prepustivši je sudbini.

- Ti, dakle, sve znaš?- Sve, viteže.- Je li živa Onorata? Reci mi, Jara, je li živa? viknu Crni

gusar.- Ah! Vi je još volite! uzviknu mlada Indijanka, zajecavši.- Da, reče Crni gustar. Prva ljubav ne umire nikada, a

Onorata van Guld je bila prva žena na zemlji koju sam zavoleo.Jara klonu na jednu stolicu, pokrivši lice rukama. Suze su joj

tekle između prstiju, dok su joj se ramena tresla od jecanja.- I ja sam te volela pre nego što sam te i videla, prošapta

isprekidanim glasom.

81


Ali gusar kao da nije čuo ovo neočekivano priznanje. Njegoveoči su nepomično gledale u more kroz veliki, širom otvorenprozor na krmi, kao da je još uvek tražio, na plavoj linijihorizonta, čamac za koji je verovao da ga je video prošle noći.

Odjednom začu jecanje mlade Indijanke.- Plačeš, Jara, reče joj on. Još misliš na svog oca i braću, je li?

Možda čezneš za prostranim šumama svoga kraja?Jara nervoznim pokretom obrisa suze koje su joj klizale niz

obraze, a zatim reče kao da govori sa sobom.- Šta mari? ... Nas sjedinjuje osveta!- I ti sanjaš o osveti, reče gusar. Koliko se samo mržnje

skupilo protiv tih osvajača Amerike!..- Moja mržnja je isto toliko velika kao i tvoja.- I tako nemilosrdna?- Da, moj gospodine.- Koga su ti ubili, Jara?- Oca i braću.- Jesu li to učinili Španci?- Ne. Onaj isti čovek koji je ubio i tvoju braću.Gusar živo podiže glavu i pogleda s nevericom u mladu

Indijanku.- Isti čovek! uzviknu.- Da, gospodine.- Vojvoda?- On, viteže.- Paklena smrti!... Zar je taj čovek svima donosio samo

nesreću?- On je pravo čudovište, gospodine.- Ali, ja ću ga ubiti! viknu Crni gusar. On je danas moćan,

ima na raspolaganju i brodove i ljude, i uživa zaštitu španskogdvora. Ali, jednog dana, taj čovek će pasti od moga mača.

- Zakunite mi se!- Bilo nas je tri brata, bogata i moćna, pa ipak, rekli smo

zbogom svojim posedima, zamkovima i vazalima, svojoj

82


otadžbini, da bismo došli u ova mora i ove nepoznate krajeve inašli tog kobnog čoveka. Moja braća su poginula od ruke togstrašnog starca. Ali ja još živim i neki skriveni glas mi govori daću ih ubrzo osvetiti. A sad mi ispričaj šta ti je učinio taj čovek?

Jara približi stolicu gusarevom krevetu, i naslonivši laktovena njegov pokrivač, poče ozbiljnim glasom:

- U ono vreme naši očevi još nisu poznavali bele ljude, koji sudošli s druge strane mora na svojim plovećim kućama. Samo jeseverni vetar donosio, čak do šuma Darijena, glas o strašnimpokoljima koje su vršili beli ljudi u zemlji Asteka, ali niko odmojih predaka nije do tada video lica tih neobičnih stvorenja.

- Da, pokolji koje je izvršio Kortes, promrmlja gusar kao dagovori sam sa sobom.

- Jednu snažnu državu, kojom je upravljao čovek po imenuMontezuma, razorila je šaka tih okrutnih ljudi i od Indijanacakoji su došli sa severa doznao je moj otac tu tužnu vest. Nikonije obraćao pažnju na reči dalekih zemljaka, jer se nijedna odtih plovećih kuća nikada nije pojavila na obalama Darijena.Neverovanje naših očeva donelo je nesreću čitavom narodu.Moje pleme je bilo brojno kao lišće na drveću čitave jednedubrave i živelo je srećno po velikim šumama, koje su sepružale duž širokog zaliva Darijen. Ribarenje, lov i šumskiplodovi bili su dovoljni za sve i rat je bio skoro nepoznat, jer seza belog čoveka jedva i znalo. Moj otac je bio cacicho plemena,i poštovan kod svojih saplemenika, a moja četiri brata ništamanje od njega. Jednog tužnog dana, ta sreća koja je trajalavekovima, iznenada je nestala i to zauvek. Pojavio se beličovek.

- A taj čovek se zvao?- Vojvoda Van Guld, reče Jara. Jedna od tih velikih plovećih

kuća, gonjena strahovitom olujom, razbila se na našimobalama. Sve one koji su bili na njoj, progutali su talasiuzburkanog mora, osim jednog. Tog preživelog prihvatio je mojotac kao brata, iako je njegova koža bila bela i odjek pokolja

83


koje su počinili Španci u zemljama Asteka još se ne bešeizgubio. Ah! Kamo sreće da ga je ponovo bacio u talase!Prihvatio je odvratnu zmiju, koja ga je kasnije za srce ujela.

Jara je ponovo zaćutala. Vrele suze su joj tekle niz obraze, aod prigušenog jecanja kidale su joj se grudi.

- Pričaj dalje, devojko. Žene tvoje rase su čvrste.- Istina je, moj gospodine, ali kad pomislim na tu strašnu

nesreću, srce mi se cepa. Vojvoda je, dakle, bio primljen, kaošto sam vam rekla, bolje nego brat. Moj otac, koji nikada ranijenije video čoveka bele kože, smatrao je tog brodolomnikanekim višim bićem, kao neku vrstu morskog božanstva, utolikopre što su mu naši vrači prorekli da će jednog dana, iz dalekihkrajeva, gde sunce izlazi, doći ljudi dragi Velikom duhu. Ah!Tužno proricanje se na žalost obistinilo; ali te ljude ne samo daje štitio Veliki duh, nego su to bili sinovi carstva mraka, koje jestvorio rđavi duh, Duh zla. Belom čoveku koga je more izbacilona naše obale ukazali su sve počasti i ljubaznosti; on je postaoprijatelj mog oca, vračeva i najčuvenijih ratnika moje zemlje.Zadobivši tako njihovo poverenje, izmamio je tim naivnimljudima njihovu tajnu o zlatu.

- Je li tvoja zemlja bila bogata zlatom?- Da, imala je veoma bogate rudnike u kojima su vekovima

radili naši robovi, da bi platili godišnji porez kralju Darijena.Ogromno blago stajalo je nagomilano u pećinama, sakrivenimizmeđu brda i za njih su znali samo cacichi. Jednog dana mojotac, koji nije sumnjao u belog čoveka, povede ga u pećine ipokaza mu basnoslovno bogatstvo; i taj gnusni čovek,zaboravljajući na sva dobra koja su mu učinila mojisaplemenici, mislio je od tog dana samo na jedno: kako da izdamoj narod i dokopa se zlatnih brda. Napravivši se bolesnim,izrazio je želju da se za izvesno vreme vrati u svoju zemlju.Mom ocu je rekao da će umreti ako se bar za kratko vreme nenađe ponovo među ljudima svoje rase. Poverovali su mu ijednoga dana otputovao je kanuom u pratnji četvorice

84


Indijanaca, obećavši da će se brzo vratiti. I održao je reč. Dvameseca kasnije jedna velika ploveća kuća pristala je uz našuobalu. Iz nje je izašao beli čovek sa velikim brojem mornarakoji su nosili neke buriće. „Ovo je poklon koji donosim tvomnarodu". Otvorili su sudove i pozvali pleme, nudeći svima dapiju. Ono što je doneo nije bilo vino nego l'acqua di fuoco. Našipodanici nikada ranije nisu pili tako nešto. Kao što možešzamisliti, moj gospodine, bacili su se pohlepno na piće koje ihje opijalo. L'acqua di fuoco nikako nije presušivala. Uvek su jenemilice donosili iz ploveće kuće i narod, ne znajući za strašnoizdajstvo, stalno je pio i pio. Samo moj otac i braća,podozrevajući nešto, nisu hteli da ga probaju i porednavaljivanja belog čoveka. Kad se spustilo veče, čitavo pleme jebilo pijano. Ratnici, žene i deca igrali su kao pobesneli ili padalina zemlju kao pokošeni. Beli čovek i njegovi mornari su sesmejali, a moj otac je plakao. Odjednom se sa mora začulastrahovita pucnjava. Topovi sa lađe gađali su selo, šireći svudaužas i smrt. Čini mi se da još vidim bele ljude kako jure izkolibe u kolibu, ubijajući moj narod, nesposoban da se brani.Ah!... Grozne li noći!... Da živim još hiljadu godina neću jezaboraviti!...

- Bednici! uzviknu Crni gusar bled od srdžbe. Nastavi, Jara.- Moj otac se beše zaklonio iza svojih koliba, zajedno sa

mojom braćom i još nekoliko ratnika, koje beli ljudi nisu uspelida prevare sa l'acqua di fuoco. To malo hrabrih pokušalo je dapruži otpor, braneći se očajnički. Na vojvodin poziv da sepredaju, odgovorili su kišom strela, puškama i batinama. Da biih savladali, Španci su zapalili obližnje kolibe. Još vidim kakoplamen visoko palaca, zasipajući kolibe moga oca kišomvarnica. Odjednom su i one počele da gore. Grede su padale,zidovi su goreli obavijeni oblacima dima. Ali su moj otac ibraća nastavili da se bore, dok su Španci pucali u te užarenepeći. Sećam se da sam čula svoga oca kako viče:

- Napred, ratnici moji!... Ubijmo izdajnika!...

85


Posle više ništa nisam videla niti čula. Pala sam na zemlju,gušeći se od dima. Kad sam se osvestila, od sela nije ostala nijedna jedina koliba, a od svih njegovih stanovnika još sam bilaživa samo ja. Moj otac i braća našla su smrt u plamenu, predočima flamanskog vojvode. Kasnije sam doznala da je izdajnikizvukao sasvim neznatnu korist od onog groznog pokolja, jer suneki ratnici iz susednog plemena, dosetivši se šta Špancinameravaju, navratili reku i poplavili pećine sa blagom.

- A ko te je spasao? upita Crni gusar.- Jedan španski vojnik. Sažalio se na moju mladost, jurnuo je

kroz plamen i tako me spasao od sigurne smrti. Zatim su mekao robinju odveli u Vera Kruz, pa u Marakaibo, a onda mepoklonili don Pablu de Ribeira. Vojvoda je osetio da gajimstrašnu mržnju prema njemu, i bojeći se da mu se jednog danane osvetim, udaljio me brže bolje od sebe. Ali mržnja još nijeumrla u mom srcu, nastavi mlada Indijanka divljim glasom. Jaživim samo za to da bih osvetila svoga oca, braću i svoj narod.Da li me razumete, moj gospodine?

- Razumem te, Jara.- I vi ćete mi pomoći da se osvetim, gospodine?- Osvetiću te, Jara. Moja „Munja” već jedri za Vera Kruz.- Hvala ti, gospodine. Nikada nećete imati odaniju ženu od

mene.Gusar uzdahnu, ali ne odgovori ništa. Možda su tog trenutka

njegove misli lutale za mladom Flamankom, koju je jedne noćiostavio usred Karipskog mora i koju je posle četiri duge godinejoš uvek oplakivao.

86


XOBALE JUKATANA

Za to vreme je „Munja”, pod veštom Morganovom rukom,brzo jedrila pored obala Nikaragve, držeći se podalje od malihluka, da ne bi srela neku veliku lađu ili, možda, i samumeksikansku eskadru.

Za sobom su već ostavili obale Kostarike, prošavši dostadaleko od San Huana del Norte, luke koja je već u ono vremeimala izvestan značaj; ali se ipak na jasnoj liniji horizonta,poput velikih kupa, videlo sedam velikih vulkana, a isticao senaročito Irasu, čiji se vrh dizao do tri i po hiljade metara.

Vetar je bio povoljan i zato je zajedno sa Golfskom strujomubrzavao kretanje lađe. Ta struja koja prolazi pored obalaSrednje Amerike, a takođe i pored obala Južne Amerike, da bise zatim vratila ponovo u Atlantski okean, pored Bahamskihostrva, zadržava sve vreme znatnu brzinu, koja se kreće oddvadeset dva do pedeset šest kilometara na dan. Pored Floridedostiže brzinu i do sto četrdeset osam kilometara na svakihdvadeset četiri sata.

Iako je more izgledalo pusto, jer se španske lađe nisuusuđivale da isplove iz luke, znajući da se u blizini nalazi

87


gusarska eskadra, Morgan je naredio da se na koševima postavistraža, kao i na krstovima jarbola, da ih ne bi iznenadila nekavelika lađa.

Deset dana posle odlaska iz Porto Limona, „Munja” je srećnostigla do rta Grasios de Dios, krajnje tačke Nikaragve. Pošto jeugledala taj rt, brza lađa se samo za trenutak pojavila ispredširoke lagune Karataska, da bi se uverila da se tamo ne krijeneka eskadra, a onda je pod punim jedrima pojurila u zalivHonduras, prostranu trouglastu uvalu, koja istovremenozapljuskuje obale Jukatana i Belise, na severu, i Gvatemale iHondurasa na jugu.

U trenutku kada se lađa, prošavši pored rta Kameron,uputila prema ostrvu Bonaka, Crni gusar je, uz pomoć Jare iKarmoa, izašao prvi put na palubu.

Rane su mu bile skoro zarasle, zahvaljujući predanoj nezibrodskog lekara i Karmoa, ali se još uvek osećao pomaloslabim i lice mu je bilo bledo kao mramor.

Zaustavio se za trenutak pored gornjeg dela kasara, udišućipunim plućima svež povetarac koji je duvao sa istoka, a onda jepogledao prema rtu Kameron, u pravcu Karipskog mora.Nekoliko trenutaka držao se za ogradu lađe bez Jarine iKarmoove pomoći, a onda je seo, ili, bolje reći, klonuo na jedanod dva velika topa. Istog časa mlada Indijanka se spusti krajnjegovih nogu, naslonivši se na gomilu konopaca.

Suice je zalazilo i to je bio jedan od onih divnih zalazaka kojise vide samo na obalama Mediterana ili na obalamaMeksikanskog zaliva. Sunce je silazilo kroz jedan veliki užarenioblak, koji se ogledao ia mirnoj površini mora, bojeći ga ucrveno. Izgledalo je kao da je jedan deo horizonta i mora goreo,ili kao da je kuljala lava ili gorela čitava jedna flota. Povetaracsa kopna donosio je čak do palube oštar miris kedrova, koji suveć cvetali, i opori miris morskih borova, dok je vazduh biotoliko proziran da su se mogle videti, sasvim jasno, već veomaudaljene obale Hondurasa.

88


Na horizontu se nije moglo otkriti ni jedno jedro, niti crnatačka koja bi govorila o prisustvu nekog čamca. Samo su sevisoko u vazduhu i nad vodom videla jata rimopia, fetona,morskih gavranova velikih kao petlovi i morskih čiopa.

Gonjena povetarcem, „Munja” je plovila po mirnim iprozirnim vodama, lako kao pero i nagnuta na desni bok,ostavljajući iza krme beli trag koji se pružao u nedogled. Ličilaje na ogromnog labuda, koji jedva dodiruje površinu mora.

- Divno veče, prošapta Crni gusar kao da govori sam sasobom. Koliko mi sećanje budi ovaj zalazak sunca!...

Jara podiže svoju ljupku glavu, gledajući Crnog gusaravelikim očima, punim neke beskrajne tuge.

- Misliš na Flamanku, moj gospodine, je li tako? upita ga.- Da, odgovori Crni gusar, uzdahnuvši. Sećam se one večeri

kad me je čekala u mojoj vili na Tortugi. Ah! Kako sam biosrećan tada! ... Ali, onda još nisam znao da je ona kći mogsmrtnog neprijatelja.

Ućutao je za trenutak, gledajući u sunce koje je laganopadalo u more, dok je veliki užareni oblak brzo bledeo; zatimnastavi:

- One večeri beše odlučena moja sudbina. Nikada ranijenisam osetio da mi srce tako kuca niti mi se ikada jedna ženaučinila toliko lepom. Ludak!... Bio sam zaboravio tužnoCigankino proricanje! ... Nisam hteo da poverujem u njenekobne reči: Prva žena koju budeš voleo doneće ti nesreću, reklami je ona veštica. I da je tako zaista bilo to ja znam!...

- Zašto opet pričate o Flamanki, moj gospodine? reče Jara.Ona je sad mrtva i leži na dnu mora pored žrtava svog oca.

- Mrtva! uzviknu Crni gusar. Ne, ne može biti mrtva, jer sami posle one noći video tela svoje braće kako se penju napovršinu. Ne, njihove duše još nisu našle mir.

- Oni hoće Van Gulda, a ne njegovu kćer.- Dobiće ga uskoro, Jara. Za šest, ili možda osam dana,

srešćemo eskadru komandanta Lorana, Gramona i Van Horna.

89


To su tri najčuvenija gusara sa Tortuge.- Moj gospodine, hoćete li jedan savet?- Reci, Jara.- Pođimo u Vera Kruz pre nego što stigne eskadra tvojih

prijatelja. Ako vojvoda dozna da su gusari krenuli na grad,odmah će pobeći u unutrašnjost. Znaš da ti je u Gibraltaru iMarakaibu umakao pre nego što su pala oba grada.

- To je istina, Jara. Poznaješ li Vera Kruz?- Poznajem, gospodine, i mogla bih te odvesti u kuću gde ćeš

možda naći vojvodu.- Mogla bi to? viknu Crni gusar.- Znam gde stanuje markiza Bermeho.- Ko je ta markiza?- Vojvodina prijateljica, odgovori mlada Indijanka. Ne bi

mogao da napadneš vojvodu u njegovoj palati, pošto ga danju inoću čuva straža.

- A kod markize?...- Ah! Tamo bi bilo mnogo lakše, reče Jara. Jedne noći,

popevši se na jedno drvo, sama sam ušla u markizinu sobu.- Šta si tamo tražila? uhšta Crni gusar, gledajući je začuđeno.- Htela sam da ubijem očevog ubicu.- Ti!... Tako mlada!...- Učinila bih to, reče Jara odlučno, ali, na nesreću, te večeri

vojvoda nije bio kod markize.- I ti bi mogla da me odvedeš kod te gospođe?- Da, viteže.- Paklena smrti! uzviknu Crni gusar. Otići ću i ubiću ga!- Samo, u grad ne sme ući veliki broj ljudi. Otkrili bi te i

obesili, kao i tvoju braću.- Poći će vrlo mali broj, i to najodanijih. Moja lađa će nas

iskrcati na nekoj pustoj obali. A onda će otići i pridružiti segusarskoj eskadri. Kad oni budu napali grad, naši mrtvi će većbiti osvećeni.

- Ah! moj gospodine! uzviknu Jara, dok su joj oči gorele.

90


Samo tada ću biti zadovoljna.Gusar stavi glavu u šake i zagleda se u more, koje je malo-

pomalo tamnilo.Sunce je već bilo zašlo. Zvezde su se polako pele, dok je na

drugoj strani horizonta, jedna široka srebrna traka, koja se sveviše produžavala, nagoveštavala skori izlazak meseca.

Vetrić je već postajao prohladan i nežno je ćarlijao izmeđubrodske opreme, šireći jedra.

Gusar je još uvek gledao netremice u daljinu prema velikojsrebrnoj traci, savršeno nepomičan i u nekoj pobožnoj tišini.

Jara je sedela kraj njegovih nogu, poštujući to ćutanje. Kaoda je i ona tražila nešto u beskrajnom prostranstvu mora.

- Jara, reče odjednom Crni gusar, prenuvši se. Vidiš li nešto,tamo dole, nasred one svetle trake koju šalje mesec.

- Ne, moj gospodine, odgovori mlada Indijanka.- Zar ne vidiš jednu crnu tačku kako prelazi preko one

srebrne pruge?Jara ustade, gledajući pažljivo u tom pravcu, ali ništa nije

mogla da vidi. Dole je svetlucalo more kao neko ogromnoogledalo, lako namreškano, ali bez ijedne tamne tačke.

- Ne vidim ništa, reče devojka posle nekoliko trenutaka.- Pa ipak, zakleo bih se da sam video čamac kako seče onaj

osvetljeni deo.- To je tvoja uobrazilja, moj gospodine.- Možda, odgovori Crni gusar, uzdahnuvši. Ja je uvek vidim,

pri svetlosti munje, na mesečini. Ta priviđenja sigurno imamsamo ja.

- Možda duh mlade Flamanke luta morem? upita Jara,zadrhtavši od užasa.

Gusar ne odgovori. Brzo je ustao i naslonio se na ogradu,gledajući i dalje tamo gde se more spajalo sa horizontom.

- Nestala je, reče zatim.- Ta crna tačka koju si video mogla je biti i neki morski pas,

moj gospodine.

91


- Da, neki morski pas, kit ili drvo, reče Crni gusar. To iMorgan uvek kaže, ali ja sam siguran da je nešto sasvim drugou pitanju. Hajde, zaboravimo to! On se odvoji od ograde i počešetati po palubi, udišući požudno svež noćni vazduh.

Jara je, međutim, ostala da sedi sa glavom među rukama.Iznenada Morgan živo priđe Crnom gusaru i reče mu:

- Jeste li primetili nešto, viteže?- Ne, Morgane.- Video sam neke svetle tačke na horizontu.- Ima li ih mnogo?- Da, viteže.- Možda neka eskadra plovi pučinom?- I ja to mislim.- Da nije meksikanska? U ovom trenutku to ne bi bilo nimalo

prijatan susret.- Vaša lađa je brza, gospodine, i može bez opasnosti da

prkosi teškim španskim lađama.- Videćemo, reče Crni gusar posle nekoliko trenutaka,On uze durbin od Morgana i okrete ga prema istoku,

ispitujući pažljivo horizont.Svetle tačke, raspoređene po dve i dve kao fenjeri na lađama,

kretale su se po talasima, na rastojanju od dvanaest dopetnaest milja.

- Da, reče on sklanjajući durbin sa očiju. Neka eskadra krećena pučinu. Srećom, mi plovimo sa ugašenim fenjerima.

- Mislite li da je to zaista meksikanska eskadra?- Da, gospodine Morgane. Možda je admiral, koji njome

komanduje, čuo o našem iskrcavanju u Porto Limonu ili otome da se pojavila neka sumnjiva lađa na obali Kostarike i sadnas traži.

- Plovi li na jug, kapetane?- Da, a kada bude stigla u Porto Limon, mi ćemo već ostaviti

daleko za sobom obale Jukatana. Idite samo i tražite nas;sačekaću vas u Vera Kruzu, a onda nećemo više biti sami! Je li

92


tako, gospodine Morgane ?- Biće tamo i svi ostali.Sutradan je „Munja”, koja je sve vreme plovila prema

severozapadu, ugledala ostrvo Banaka, u ono vreme gotovopusto, jer je na njemu živeo samo mali broj Indijanaca. Gusarisu se ipak držali podalje od obale, bojeći se da ne sretnu nekijedrenjak. Crni gusar, koji je sada retko odlazio sa palube, jerse osećao sasvim dobro, okrete „Munju” prema severu unameri da izbegne obale Hondurasa, koje su isto tako držaliŠpanci. Zaliv Asunsion nije više bio daleko. Za četrdeset osamsati, a možda i ranije, ova brza lađa mogla je stići tamo, nezamarajući prevšpe posadu, utoliko pre što vetar nijenagoveštavao promenu pravca i što je Golfska struja u ovomdelu povećavala brzinu.

Gusareve nade nisu bile izneverene. Četrdeset sati kasnijeprimetili su jednu lađu na pedeset, šezdeset milja od zaliva. Toje bila izvidnica, koje su gusarske starešine poslale na pučinu.Čim je ugledala „Munju”, brzo se uputila prema njoj, dajući jojznake zastavom i izbacivši dve bele rakete.

- Čekaju nas, reče Crni gusar Morganu. Nadajmo se da jeeskadra dovoljno velika da se može suprotstaviti i lađivicekralja Meksika.

- Biće tu svi naši prijatelji, odgovori zamenik.Pošto je neko vreme pažljivo gledao malu lađu koja se

približavala, Crni gusar reče:- To nam Marinjana dolazi u susret.- I na čelu nosi boje Gramona, Lorana i Van Horna, dodade

Morgan.- Da, na brodu se nalaze tri neustrašiva gusara, koji će nam

učiniti čast svojom posetom ovde na pučini. Znači da su nas jošizdaleka primetili, kad su napustili zaliv u tako maloj lađi.Gospodine Morgane, zaustavite našu lađu i pripremimo se dadostojno dočekamo dragocene saveznike.

Marinjana se sada nalazila na tri četiri stotine metara daleko

93


od „Munje”, okrenuta takođe bokom prema vetru. Posada jetog trenutka spuštala u more jednu barku.

- Svi na palubu! zagrme Crni gusar.Sto dvadeset gusara, koji su sačinjavali „Munjinu” posadu,

postrojiše se duž ograde u dva reda, u bojnom poretku, dok suKarmo i Moka nosili na palubu čaše i flaše. Barka se već bilaotisnula od Marinjane, okrenuvši pramac prema „Munji”. Unjoj se nalazilo deset mornara naoružanih puškama i trigusara, koji su na glavama nosili široke šešire, ukrašenepapagajevim perjem.

Crni gusar naredi da se spuste počasne stepenice na levomboku, a onda siđe sve do male platforme, obrativši im se:

- Dobro došli na moju „Munju”!Trojica gusara lako skočiše na platformu, pružajući svoju

desnicu kapetanu „Munje”.- Viteže, srećni smo što vas opet vidimo, reče jedan od

trojice.- I ja, Gramone. Popnite se, prijatelji.

94


XIGUSARSKA ESKADRA

Među najslavnijim gusarima sa Tortuge, lepo mesto pripadai ovoj trojici smelih, čija su imena Gramon, Loran i Van Horn.Ovom prilikom oni su se udružili sa Crnim gusarom u namerida osvoje i opljačkaju Vera Kruz, jedan od najvažnijih inajbogatijih meksikanskih gradova.

Malo je njih pružilo toliko dokaza o svojoj hrabrosti ineustrašivosti, kao njih trojica. Ako nisu doživeli tako velikuslavu kao Olonežanin, kao Monbar „Utamanitelj", kao Morgan,koji je kasnije s neverovatnom i ludom smelošću zauzeo iopljačkao Panamu, ili Šarp Horis i Sejvkins, koji su tolikegodine gospodarili Tihim okeanom i krstarili sve do obalaPerua, ipak su zauzimali lepo mesto u istoriji gusarenja.

Van Horn je bio Brabantanac, Gramon francuski plemić, kojije otišao u Ameriku zbog mržnje prema Špancima, a Loran deGraf Holanđanin. Prvi je počeo svoju karijeru kao običanmornar, ali je vrlo brzo postao čuven kormilar.

Skupivši nekoliko stotina pijastera kupio je malu lađu ipočeo da gusari za svoj račun, udruživši se sa jednom grupompustolova.

95


Kako je u to vreme izbio rat između Holandije i Francuske,napadao je holandske lađe sa takvom žestinom, da je vrlo brzopostao i cenjen.

Kada se završio rat, uprkos pregovorima, nastavio je sagusarenjem u vodama Manika, ostavljajući na miru samofrancuske lađe. Ali kasnije, ohrabren tolikim uspesima, počeoje da napada i lađe svojih zemljaka, zarativši tako sa svimpomorskim zemljama severne Evrope.

Jednog dana ga je neki francuski ratni brod, koji su poslali upoteru za njim, presreo i naredio mu bezuslovnu predaju.

Nimalo uplašen ogromnom nadmoćnošću svog protivnika,Van Horn se pope na francuski brod i praveći se veomaiznenađenim zbog komandantovog ponašanja, svečano se zakleda je uvek poštovao francusku zastavu, nagoveštavajući u istovreme da se njegovi ljudi neće predati bez oštre borbe i da jezamenik na brodu čovek koji se neće lako predati.

Ne želeći da izloži lađu jednoj tako opasnoj borbi,komandant ostavi Van Horna na miru.

Brabantanac, shvativši da za njega sad duva rđav vetar naManiki, Severnom i Biskajskom moru, prelazi Atlantik i odlaziprema Portoriku, sa već donetom odlukom da otpočnegusarenje protiv Španaca.

U to vreme je plamteo rat između Španije i Francuske. VanHorn, već dobro poznat i u Americi zbog svojih ranijihpoduhvata, ušao je u San Huan uz zvuke truba i bubnjeva iponudio svoje usluge guverneru ostrva. Ovaj ga odmah primi izadrža da prati galije pune zlata, koje su morale da pređu prekoAtlantika.

A to je i bila prilika koju je neustrašivi gusar tako dugoočekivao. Prilikom prvog nevremena napao je dve najbogatijelađe, koje su bile odvojene od glavnog dela eskadre, opljačkaoih i pobegao likujući na Tortugu, stavivši se pod zaštitu „braćesa obale”.

Gramon je bio, kao što je rečeno, francuski plemić, koji je

96


duže vremena služio u mornarici Luja XIV u svojstvu kapetana.Kako u ono vreme nije bilo rata u Evropi, prelazi Atlantik i

pošto je za vreme plovidbe izgubio svoj naoružani brod, za kojije imao kraljevsku dozvolu, pridružuje se gusarima sa Tortuge isa šest stotina ljudi napada najpre Marakaibo, pa Torilu,izgubivši tom prilikom mnogo ljudi, a izvukavši samo mršavplen.

Godinu dana kasnije, sa samo sto osamdeset ljudibombarduje granatama Porto Kavalo, grad na obalamaKumana. Porušivši moćne tvrđave, koje su ga branile, ulazi ugrad, izdržavši sa četrdeset sedam mornara napad velikoggarnizona, a onda se povlači na brod, vodeći sa sobom stopedeset zarobljenika, među kojima i guvernera, i noseći velikoblago. Na nesreću uragan je zahvatio njegovu eskadru u zalivuGoave, potopivši veliki broj lađa i lišivši ga takođe i dobiti odtog smelog pohoda.

Loran je, međutim, bio najpre u službi Španije i oštro seborio protiv gusara, zarobivši mnoge njihove lađe. Ali je nakraju bio pobeđen i prinuđen da bira između smrti i života,upravo da se pridruži svojim protivnicima. Kao praktičančovek prihvatio je ponudu i postao vrlo brzo strah i trepet zasvoje ranije zaštitnike i saveznike.

Pored bezbroj neverovatnih poduhvata, koje je izveo protivŠpanaca, na glasu je i ovaj: Našavši se iznenada, jednog ružnogjutra, između dve moćne španske lađe, umesto da se preda,upustio se smelo u borbu. Sa svojim strelcima oborio je onolikoŠpanaca koliko se pojavilo na palubi lađe, a onda je, nišanećidobro, jednim topovskim hicem srušio glavno jedro naadmiralskom brodu i pobegao na Tortugu.

Zatim, još jedan poduhvat: u blizini Kartage, tri španskelađe, koje je poslao guverner, presrele su ga i napale. Nimalozbunjen, prihvatio je borbu. Za vreme bitke, neke gusarskelađe, privučene žestokom topovskom paljbom, došle su mu upomoć.

97


Španske lađe, sumnjajući sad u svoju pobedu, pokušale su dase povuku, ali im Loran nije dao vremena za to; sad ih je onnapao i zauzeo sve tri lađe, izvršivši prethodno grozan pokoljmeđu posadom.

Eto ko su bili ljudi koji su se 1683. godine dogovorili saCrnim gusarom da pokušaju jedan od najsmelijih poduhvata,koji su gusari sa Tortuge ikada preduzeli. Drugim rečima daopljačkaju i osvoje snažno utvrđeni grad Vera Kruz.

Trojica gusara popeše se na palubu predvođeni Crnimgusarom i u pratnji Morgana i zapovednika posade.

Bili su to vrlo različiti ljudi, budući da su pripadali različitimrasama. Gramon je imao otmeno držanje jednog plemića ivitku figuru gospodina od Ventimilje; Loran je, međutim, biozdepast čovek, veoma preplanuo i mišićav, pravi tip mornara;Var Horn je, opet, bio neobično visok, širokih ramena, plavekose i očiju, ružičastog tena, pravi tip flegmatične i snažneanglosaksonske rase.

Isprazniše najpre nekoliko čaša izvrsnog španskog vina, kojeje Karmo sipao, a zatim se Gramon, pošto je bio govorljiviji odostalih, okrete Crnom gusaru i reče:

- A sad nam recite, viteže, šta ste uradili u Porto Limonu?Bili smo veoma zabrinuti kad smo videli da ne stižete u zaliv.

- Morao sam da odbijem napad dva ratna broda, koja su nasgotovo blokirala u luci, odgovori Crni gusar. Ali, kao što vidite,moja „Munja” je izašla iz svega toga skoro neoštećena.

- Bilo bi mi veoma žao kad sam video vašu lepu lađu bezjedara. A šta je sa Van Guldom?

- On je u Vera Kruzu, prijatelji.- Onda ćemo vas osvetiti, rekoše Loran i Van Horn.- Hvala, prijatelji. Je li vaša eskadra velika?- Broji petnaest lađa i hiljadu dvesta članova posade.Na čelu Crnog gusara useče se jedna bora.- Neće nas biti baš mnogo, reče on. Znam da u Vera Kruzu

ima preko tri hiljade vojnika, a, sudeći po vestima, svi su dobro

98


naoružani.- Znam to, reče Gramon.- Ne računajući još da moramo zauzeti i tvrđavu San Huan

de Lus, koja ima šezdeset topova i osam stotina ljudi.- Izlažemo se velikoj opasnosti, reče Van Horn.- Jeste li napravili plan?- Reč je o tome da se na grad izvrši prepad. Iskrcaćemo

posadu nekoliko milja ispred luke i približićemo se gradu krozšumu.

- A ja ću već biti tamo, da vas povedem u pobedu.- Ne razumem vas? Šta to nameravate? upita Gramon.- Otići ću sam u Vera Kruz i tamo ću vas sačekati.- Uhvatiće vas, viteže...- Naprotiv, ja ću biti taj, koji će nekoga uhvatiti...- Vojvodu?- Da, gospodine Gramone. „Munja”, pošto je brža od vaših

lađa, odvešće me do obale, a zatim će se vratiti, da vam sepridruži i pomogne u slučaju napada meksikanske eskadre. Zamene ne brinite; naći ćemo se u Vera Kruzu.

- Zar ćete otići sami? upitaše gusari.- Sa malom grupom ljudi, u čiju se hrabrost ne može

posumnjati.- Sa trojicom galamdžija, reče Van Horn. Znam šta vrede

Karmo, Moka i Van Štiler.- Da, sa njima, odgovori Crni gusar, smešeći se.- Viteže, čujte moj savet, reče Gramon. Pođite s nama i

ostavite se takvog poduhvata, koji bi se mogao nazvati iludošću.

- Nemogućno, gospodine Gramon, odgovori Crni gusar. Onajčovek bio bi u stanju da mi pobegne, kao što je to već i učinio uMarakaibu i Gibraltaru, kad smo ja i Olonežanin napadali tadva grada.

- Ali, pazite da...- Samo gubite vreme, gospodine Gramon. Odlučio sam i

99


ničiji savet me ne može pokolebati.- Gde ćemo naći vašu lađu? upita Van Horn.- Krstariće Kampeškim zalivom, ispred obala Tabaske. A

kada vi nameravate da pođete? Nastojte da to bude što pre, jerse bojim da se moja pustolovina u Porto Aimonu već dalekopročula.

- Otplovićemo kroz nedelju dana.- Želim vam mnogo sreće.- I mi vama, viteže, reče Van Horn. Čuvajte se neprijatnih

susreta.- Hvala, prijatelji; videćemo se u Vera Kruzu.Isprazniše još nekoliko čaša, a onda trojica gusara napustiše

palubu i pođoše prema počasnim stepenicama. Stisnuvši svomdomaćinu ruku, siđoše u svoju barku i brzo otploviše. Gotovoistovremeno „Munja” okrete niz vetar, prema severu, u namerida oplovi rt Katake, krajnju tačku Jukatana.

Crni gusar je stajao naslonjen na ogradu i gledao barku kojase približavala Marinjani. Bio je vrlo zamišljen i zabrinut, takoda nije ni primetio kad je Jara stala pored njega.

- O čemu razmišljaš, moj gospodine? upita bojažljivo mladaIndijanka.

Čuvši njen glas, Crni gusar se trže, zatim uze devojku za rukui pokazujući joj barku, reče:

- Eno osvetnika tvog oca.- Hoće li i oni doći u Vera Kruz, moj gospodine?- Da, Jara, a ti ljudi su u stanju da unište i poslednjeg Španca

u Vera Kruzu, kao što su vojvoda i njegove plaćene ubiceuništile tvoje pleme. Pogledaj tamo, kroz onaj morski tesnackoji zadire u kopno: vidiš li sve one jarbole i motke?

- Da, viteže.- To je eskadra gusara sa Tortuge.- Je li vrlo jaka?- Jaka i strašna, Jara.- Pošto osvetite svoju braću, da li ćete i dalje krstariti

100


morem? upita ga iznenada Morgan, prilazeći im.- Ko zna, odgovori Crni gusar.Zatim, posle kraće pauze, nastavi:- Pošto osvetim svoju braću, ostaje mi još jedan zadatak koji

moram ispuniti i neću otići iz Velikog zaliva dok ga ne izvršim.Još mi niko nije rekao da je ona zaista mrtva.

- Pa i da je Flamanka živa, među vama je sve svršeno,gospodine, reče Morgan. Leš njenog oca stajao bi uvek međuvama.

- I tvoje braće, reče Jara zajecavši prigušeno.Gusar pogleda mladu Indijanku, koja se bila sva skupila.- Plačeš, Jara, reče joj nežno. Ne voliš da govorim o

Flamanki?- Ne volim, moj gospodine, odgovori jedva čujno mlada

Indijanka.Sutradan je „Munja”, oplovivši obale Jukatana i ostrvo

Kosumel, stigla do rta Katake. Zbog blizine Kube i mogućnostida sretne našu špansku lađu, „Munja” se držala moreuzaJukatana, kako bi mogla lakše da se skloni na pučinu. Crnomgusaru je bilo najvažnije da ga Španci ne primete u timvodama, da ne bi otkrili pravi cilj puta njegove lađe i upozoriligradove Meksika i Kampeke.

Prolazak kroz kanal Jukatana završio se srećno, bezneprijatnih susreta, i iduće noći „Munja” je jedrila poredsevernih obala velikog poluostrva, prema zalivu Kampeke iliKampeće, kako ga još zovu.

I Crni gusar i Morgan su već poverovali da će stićineprimećeni do meksikanske obale, kad četvrtog dana odprolaska kroz moreuz, u visini prostrane lagune Termino,otkriše jedno jedro.

- Ovo je verovatno neki brod koji dolazi sa Kube, primetiMorgan.

- A možda i neka lađa određena da nas prati, odgovori Crnigusar zamišljeno.

101


- Da nas nisu već primetili?- Poznato vam je da se Španci drže stalno na oprezu, da bi se

obezbedili od iznenadnog napada gusara sa Tortuge. Hoćete lida proverimo da li ova lađa zaista ima nameru da nas prati?

- Promenivši pravac?- Da, i zaplovivši prema severu ili na pučinu.- Da pokušamo, viteže. Ako bi ova lađa uspela da otkrije naš

stvarni pravac kretanja, naši drugovi bi našli Vera Kruz ceo podoružjem i tri puta veći garnizon.

- Za dva sata će pasti mrak i onda ćemo promeniti pravac,gospodine Morgane, a za to vreme ćemo paziti na kretanje onelađe.

Otišli su zatim sa palube i popeli se sve do koša glavnogjarbola, da bi imali što širi vidik. Tada Crni gusar uze durbin ipogleda pažljivo jedro.

- Gospodine Morgane, reče on nešto kasnije, nalazimo seprilično daleko od lađe koja nas prati, ali sam siguran da bi bilau stanju da nam napravi ozbiljne neprilike.

- To znači da je reč o nekom velikom jedrenjaku?- Možda i ratnom brodu.Siđoše ponovo na palubu i narediše pilotu da promeni

pravac i okrene lađu na sever, kako bi Španci poverovali daplove prema Lujzani.

„Munja” je odmah spretno zaokrenula i zahvaljujući vetru,koji je u novom pravcu povoljnije duvao, udaljila se brzo sakrmom okrenutom prema obalama Jukatana.

Crni gusar i Morgan ostadoše na palubi, odredivši nekolikostražara, koji su nosili durbine, da zauzmu mesta na krstovimaprednjeg i glavnog jarbola. Primećeno jedro, suprotno svakomočekivanju, nastavilo je da se kreće prema zalivu Kampeke;ipak, uprkos svemu, nije mu se moglo slepo verovati.

Noć, koja se spustila nekoliko sati kasnije, onemogućila jedalja ispitivanja, ali ni Crni gusar ni Morgan nisu napustilipalubu, bojeći se kakvog neprijatnog iznenađenja; šta više,

102


udvostručili su stražu i naredili da se napune topovi.Već je bila odzvonila ponoć, kad usred guste pomrčine, koja

je ležala nad morem, primetiše neku svetlu tačku, koja se jasnovidela na horizontu. Nije to mogla biti zvezda, jer je nebo bilopokriveno gustim oblacima, koji su se navukli nešto pre zalaskasunca; mogao je biti samo fenjer na nekoj lađi.

- Prate nas, reče Morgan Crnom gusaru, koji je, naslonjen naogradu, pažljivo ispitivao horizont.

- Da, reče ovaj. Više nema sumnje. Nas, gospodine Morgane,prate, a možda i gone.

- Stvar mi izgleda ozbiljna, kapetane. Ova lađa može dovestiu pitanje ceo naš pohod. Šta da radimo, viteže?

Crni gusar je ćutao. Naslonjen na ogradu, pratio je svetlost,koja se kretala tačno „Munjinim” tragom.

- Mi smo ljudi koji se nikada nisu plašili svojih protivnika.Pokazaćemo im našu zastavu pri odsevima artiljerijske paljbe,reče zatim ponosno.

- A ako nam lađa pobegne? Ako uspe da se domognemeksikanske obale? U tom slučaju, morali bismo odustati odnašeg smelog pohoda, primeti Morgan.

- Moja lađa je brza i stići će sigurno španski jedrenjak.Naredite da se u more spusti šest čamaca i izaberite osamdesetnajhrabrijih ljudi među našim mornarima.

- Zar mislite da čamcima napadnete ratni brod? upitaMorgan začuđeno.

- Da, ali pošto im prethodno srušimo jarbole na lađi. Vamačamci, meni „Munja”.

- Očekujem vaša naređenja.- Izdaću ih u poslednjem trenutku.Nekoliko minuta kasnije „Munja” je stala, i u more bi

spušteno sedam čamaca. Osamdeset ljudi, koje je Morganizabrao među najhrabrijim, brzo je zauzelo mesta u čamcima,noseći puške, sablje za jurišanje na brod i pištolje. Za svevreme tih priprema Crni gusar nije napuštao krmu; gledao je

103


neprijateljski brod, koji se brzo približavao, prateći u stopu„Munju”.

Kad su se ukrcali i poslednji mornari, Morgan mu priđe:- Čekam vaša naređenja, gospodine.Crni gusar se polako okrete, pokazujući mu svetlu tačku i

upita:- Vidite li je?- Da, viteže.- Ja ću ostati ovde i osvetliti lađu; vi se držite podalje od lađe,

sakriveni. Čim vidite da se brod upustio u borbu sa „Munjom”,priđite polako sa čamcima i munjevito ga napadnite.

- Veoma smeo poduhvat.- Ali je zato uspeh zagarantovan, gospodine Morgane.- Računajte na mene, kapetane.- Idite i neka vas sreća prati.- Hvala, viteže.Šest čamaca se potom udaljiše, pod snažnim udarima vesala

i iščezoše u pomrčini.Gusar je taman hteo da se popne na most, kad ispred njega

iskrsnu jedna senka.- Jara, reče on, šta radiš ovde?...- Moj gospodine, šta se to događa? upita mlada Indijanka.- Vidiš: gone nas.- Španci?- Da, Jara.- A ti?- Spremam se za odbranu. Za koji trenutak ovde će grmeti

topovi i biće se žestok boj. Vrati se u svoju kabinu, Jara; ovdesmrt vreba...

- Mornari!... zagrme on potom. Upalite fenjere i spremite seza paklenu paljbu na brod koji nas goni!

Veoma mračna noć omogućavala je da se vidi svaka svetlatačka na tamnoj površini mora.

U širokom zalivu Kapeke vladala je gotovo potpuna tišina.

104


Samo bi se ponekad talas, uz prigušenu i otegnutu buku, razbioo bokove „Munje”, koja je stajala nepomična na talasima crnimkao noć.

Četrdeset mornara, koji su ostali na gusarskoj lađi, zauzelo jesvoja borbena mesta. U rukama tobdžija goreli su fitilji, širećiokolo neodređenu svetlost.

Stojeći onako uspravno na palubi, čitava pojava Crnoggusara čudno se ocrtavala pri svetlosti dva velika fenjera, kojasu gorela na krmi, jedan na levom, a drugi na desnom boku.Obučen sav u crno, sa dugim crnim perom, koje mu je padaloiza širokog šešira, izgledao je nekako zastrašujuće. Ličio je namorskog duha, koji je izronio iz vode da podigne strašnonevreme. Ljudi određeni da manevrišu jedrima gledali su gaspremni da okrenu jedra i brod, dok su tobdžije sa velikihtopova očekivali njegovu komandu da sruče uragansku paljbuna protivničku lađu.

- Karmo, reče iznenada Crni gusar, okrenuvši se vernommornaru, koji je stajao pored njega zajedno sa Van Štilerom.Vidiš li one čamce tamo?

- Da, kapetane, odgovori upitani. Veslaju prema onoj svetlojtački, ali će za koji trenutak nestati.

- Šta misliš, koliko je udaljena lađa koja nas goni?- Oko hiljadu dvesta koraka, kapetane.- Pustićemo je da nam priđe još bliže. Sigurnije ćemo gađati.A onda se diže koliko je dug i okrenuvši se svojim ljudima

viknu:- Spremni da brod okrenete niz vetar! Izvršićemo juriš!„Munja”, koja je do tada stajala nepomična, okrete se gotovo

u mestu i pođe u susret neprijateljskoj lađi, krivudajući blagozbog nepovoljnog vetra.

Crni gusar je sve vreme držao točak kormila i gledao lađukoja se približavala pomalo oprezno, pošto je već bila otkrilafenjere na „Munji”.

Rastojanje se brzo smanjivalo. Španska lađa nije bila

105


udaljena više od trista koraka i kretala se tako da je prilazilagusarskoj lađi s desne strane.

Iznenada jedan glas odjeknu na pučini, nošen povetarcemkoji je duvao sa juga.

- Ko je tamo?- Neka niko ne odgovara! naredi Crni gusar.Zatim uze razglasnik i viknu koliko ga je grlo nosilo:- Espanja!- Stanite!- Ko ste vi?- Španska ratna lađa.- Prolazi! viknu Crni gusar.Tobdžije, koji su stajali pored dva velika topa, okrenuše se

svom vođi, pitajući ga pogledom.- Čekajte, odgovori ovaj.Pogled na pučinu, ali je pomrčina bila tako gusta da se čamci

više nisu videli.- Mogli bismo da počnemo, promrmlja on. Kad bude trebalo,

Morgan će se pojaviti. O-he!... Pali!...Zavlada kratko vreme tišina, narušavana samo ćarlijanjem

noćnog povetarca i prigušenom bukom talasa, koji su serazbijali o pramac; a onda dva bleska iznenadna obasjašepalubu, propraćena strahovitim eksplozijama.

Sa neprijateljske lađe podiže se zaglušujuća vika, kaoodgovor na tu neočekivanu paljbu.

- Izdaja!... Izdaja!... urlali su Španci.Crni gusar se nagnu preko ograde da vidi šta se događa na

španskoj lađi, ali je svuda okolo vladala gusta pomrčina.Dohvati točak na kormilu i viknu:

- Juriš!„Munja” istog časa okrete pramac u pravcu neprijateljske

lađe. Nije nameravala da pobegne, već da izvrši manevarnapada na brod i pomogne čamcima.

Tek što se „Munja” okrenula, kad španski brod sav planu,

106


zagrmevši strahovito. Nekoliko kugli udari u pramac, dok suostale, zviždeći potmulo, letele iznad gornje palube, cepajućijedra i bušeći svuda rupe.

- Kakva muzika! uzviknu Karmo, koga zamalo nijeprepolovila kiša topovskih zrna.

Istog časa, Crni gusar besno zaurla:- Ah! ... Pokušava da nam umakne! ...Posle one prve paljbe, umesto da sačeka „Munju”, ratni brod

je okrenuo pramac prema obali Kampeke.Izbegavao je borbu i nameravao da se skloni u neku

meksikansku luku. Verovatno nije pokušavao da pobegne samozato što se bojao.

Njegov cilj je bio da obavesti obalske garnizone o prisustvugusarske lađe i da ih upozori na opasnost.

- Ne smemo mu dozvoliti da nam pobegne, ili ćemo u tomslučaju biti prinuđeni da odustanemo od pohoda na Vera Kruz,reče Crni gusar.

Zatim viknu:- Spremni za pokret! Preseći ćemo mu put!Sa dva zaokreta „Munja” zaplovi pučinom prema zapadu, u

nameri da se postavi između ratnog broda i američke obale.Ovo kretanje bi izvršeno tako brzo i sa toliko spretnosti da se

španska lađa, u trenutku kada je htela da se vrati niz vetar,odjednom našla ispred oštrog „Munjinog” pramca.

- Stoj tamo!... Ovuda se ne prolazi! viknu Karmo.Videći da mu je zatvoren put, ratni brod stade, kao da nije

znao šta da preduzme. Onda se iznenada sav pokri dimom iplamenom. Shvativši da neće moći da izađu na kraj sa brzimgusarskim jedrenjakom, Španci su odlučno prihvatili borbu unadi da će ga savladati ili probiti prolaz. Njihova brojnanadmoćnost, jača artiljerija, ogromna zapremina ratnog broda,sve je to moglo doprineti konačnom ishodu bitke. Ali to nijezbunilo Crnog gusara, koji se vrlo mnogo pouzdavao usposobnost svojih mornara, artiljeraca i strelaca, a pre svega u

107


čamce koje je predvodio Morgan.- Palite! viknu on. Izvršićemo juriš na španski brod!Dve lađe su grmele s podjednakom žestinom, i za to vreme se

naizmenično smenjivahu topovska paljba i prasak pušaka.Ratni brod, koji je imao dva puta brojniju artiljeriju, dobro

se držao u tom strahovitom dvoboju, gađajući žestoko palubu ijedra protivničke lađe.

I pored svega, „Munja” se nije povlačila, već je nastavila dase kreće, kako bi se što više približila španskoj lađi i upogodnom trenutku izvršila juriš na nju.

Glas Crnog gusara neprestano je odjekivao, nadjačavajućipokatkad grmljavinu artiljerije i prasak pušaka.

- Pucajte! Paljbu na palubu!... Nišanite u jedra!Uprkos topovskoj paljbi i prasku pušaka, njegovi ljudi nisu

gubili prisustvo duha; čak su se takmičili ko će ratnom brodunaneti veća oštećenja.

Najbolji strelci, sa koševa i katarki, gađali su palubu španskelađe s onom nepogrešivom tačnošću koja je nadaleko proslavilate neustrašive morske razbojnike. Kiša njihovih zrna pravila jepokolj, naročito među tobdžijama na palubi.

I tako je bitka trajala već četvrt sata, nanoseći teška oštećenjai jednom i drugom brodu, kad se iznenada sa pučine začuzaglušujuća vika.

- Napred, morski vuci, urlao je jedan glas.Crni gusar skoči i uzviknu:- Morgan!Predavši kormilo Karmou, on jurnu prema ogradi; usred

bljeska neprijateljske artiljerije ugleda nejasno čamce, nanekoliko koraka ispred ratnog broda.

- Hrabro, morski vuci! zagrme on. Naši mornari jurišaju našpanski brod!

Istog časa, sa neprijateljske lađe dopreše užasni krici, dok jepuščana paljba postajala prosto zaglušujuća. Usred crnih talasadizao se plamen i ljudske prilike kretale su se tamo i ovamo

108


ispod usplamtele baterije.- Paljbu s boka! urlao je Crni gusar. A onda napred, na brod!

109


XIISTRAŠNI JURIŠ NA BROD

Čim su napustili „Munju”, čamci, koji behu povereniMorganu, zaploviše na pučinu, veslajući polako premašpanskoj lađi.

Gusta pomrčina išla je na ruku ovom smelom manevru, takoda neprijatelj nije mogao ni naslutiti o prisustvu te minijaturneflote, koja je plovila po talasima crnim kao mastilo.

Da se ne bi izložili opasnosti od sudara sa jednom ili drugomlađom što nije bilo nemogućno, jer te dve lađe nisu imaleodređen pravac kretanja jer on se mogao promeniti svakogtrenutka, već prema samom razvoju bitke, Morgan dade znakda se čamci zaustave. Španska lađa nije bila udaljena više odsedam do osam stotina metara. To je bilo neznatno rastojanje,koje su ovi brzi čamci mogli preći za nekoliko minuta.

Pošto je more bilo neobično mirno, Morgan je mogao dajasno čuje naređenja koja su izdavali na neprijateljskoj lađi;zato je zahtevao savršenu tišinu, kako ne bi odali svojeprisustvo.

Posle neuspelog pokušaja da pobegne i skloni se u nekumeksikansku luku, lađa je, kao što smo već rekli, odlučno

110


prihvatila borbu, računajući na nadmoćnost sopstveneartiljerije i na broj svog ljudstva. I tako su gusari bili svedocionog prvog artiljerijskog dvoboja, koji je bio pre bučan negoopasan po obe lađe, ne mogavši sasvim dobro da videprotivnike; ali sa koliko su samo nestrpljenja pratili ovaj sukob,ti ljudi vrele krvi, ponikli usred krvavih okršaja, usred juriša itopovske grmljavine!

Posle svake paljbe sa „Munje”, skakali su na noge, stežućipuške i gušeći s mukom gromko „ura”, koje samo što se nijeprolomilo iz njihovih grudi; posle svake paljbe sa španske lađe,škripali su zubima kao zveri u kavezu, psujući i preteći oružjemi pesnicama.

- Hoćemo li, gospodine Morgane? pitali su sa svih čamaca.Nismo više u stanju da se obuzdavamo.

- Još ne, odgovarao je miran glas budućeg osvajača Paname.Borba se, međutim, nastavljala sve žešće i sa jedne i sa druge

strane. Sa bokova dveju lađa dizao se plamen i oblaci dima,koji su polako obavijali jarbole i palube.

Videći špansku lađu potpuno obavijenu dimom, Morgandade znak da se brzo zaplovi napred, opominjući ih da nepucaju bez njegovog naređenja.

Sada je bio pogodan trenutak da se izvrši juriš naneprijateljski brod. Ako Španci nisu uspeli da otkriju prisustvote male flote, mogli su biti sigurni da će izgubiti bitku.

- Napred!... ponovi Morgan iz prve barke. Držite se uzavetrini; tako će nas dim zakloniti od Španaca.

Veslajući iz sve snage, mala flota je za nekoliko minutauspela da se približi španskoj lađi na nekoliko metara,zagnjurivši se u oblaku dima, koje je noćni povetarac raznosionad morem.

Zauzeti odgovorom na učestale paljbe sa „Munje”, Špancinisu primetili ozbiljnu opasnost koja im je pretila, utoliko prešto su čamcima bili okrenuti leđima.

Čim je primetio da su stigli ispod lađe, Morgan se diže s

111


mačem u ruci. Jednom rukom se uhvati za okno na bateriji,zatim se odbaci na ogradu, uhvativši se čvrsto za zapone najarbolima. Četrnaest ljudi iz njegovog čamca sledili su ga,verući se kao majmuni.

Već su se bili svi prebacili preko ograde, kad ih je jedanstražar, spuštajući se niz konopac, primetio.

- Na oružje! viknu on. Napadaju nas!...- Napred, gusari! zagrme Morgan. Paljbu iz čamaca!...Zaglušujući plotun obori više od polovine Španaca. Ostali,

preplašeni i iznenađeni neočekivanim napadom, odstupiše uneredu rasturivši se po gornjoj palubi.

- Gusari!... Gusari!... urlali su sa svih strana.Komandant ratnog broda odmah je shvatio svu opasnost

koja im je pretila. Ne gubeći prisebnost, okrete dva velika topa,već napunjena kuglama, koje su samo čekale da se zabiju u„Munjinu” palubu.

- Paljbu na levi bok!...Uragan gvožđa i olova sruči se na „Munjin” bok, kidajući

istovremeno zapone i užad za upravljanje jedrima, raznevši pritom dva čamca.

Nekoliko gusara, koji su se našli na ogradi broda, popadaše umore, neki mrtvi, neki osakaćeni, ali su ostali brzo prešliogradu i jurnuli na palubu, urlajući užasno iz sveg glasa.

Izbegavši pravim čudom kišu zrna, Morgan se nađe na čelusvojih mornara. U desnoj ruci je držao mač, a u levoj pištolj.

- Za mnom, gusari! urlao je.Ljudi iz čamaca peli su se na brod, hvatajući se za okna na

baterijama, za konopce i skačući na ograde. Petnaest dodvadeset najboljih strelaca ostalo je u čamcima, zasipajućiplotunima palubu i pramčanu kulu i nišaneći pre svega utobdžije, koji su stajali iza velikih topova.

Na komandu svojih oficira, Španci se okupiše pored palube ipramčane kule, izvršivši zatim juriš na gusare. Ali se njihovpoložaj pokazao odmah kao vrlo opasan, jer se „Munja”

112


spremala da izvrši sa druge strane napad na brod.- Napred! urlao je Morgan, jurišajući na čelu svojih mornara.Sukob je bio krvav. Palo je mnogo ljudi i sa jedne i sa druge

strane, što ranjenih, što mrtvih; ali glavnina nije odstupala,nego je još žešće napadala. Iz otvora na palubama peli su se svenovi i novi borci. Tobdžije su napustile svoje topove, koji imviše nisu bili od koristi, i jurišali na Morganove gusare,nastojeći da ih pobacaju u more i odbiju predstojeći „Munjin”napad.

Jauci ranjenika, prasak pušaka i pištolja, gusarski povici i„Viva Espana" sa španske lađe, grmljavina topova, sve je tostvaralo jednu groznu, zaglušujuću buku.

Ljudi iz čamaca bili su sad već svi na španskom brodu. Doksu oni najhrabriji pružali otpor Špancima, boreći se besno zasvaki pedalj položaja, ostali su se peli uz konopce i odozgosipali strašnu puščanu vatru, praveći velike prorede međučetiri puta brojnijom neprijateljskom posadom.

U to je gusarski brod, manevrišući vešto, zabio svoj kosnikmeđu konopce prednjeg jarbola španske lađe, a zatim se,potisnut vetrom koji je širio sošno jedro, naslonio uz potmulitresak na bok protivničke lađe. Crni gusar ostavi kormilo iskoči na palubu sa mačem u ruci, zagrmevši:

- Napred, morski vuci!Njegovi gusari potrčaše, spremni da polože život za svog

hrabrog vođu. Uprkos španskoj paljbi, preskakali su ogradubroda, urlajući iz sveg glasa, da bi zadali još veći strahŠpancima i stvorili utisak da ih je tri puta više. Zatim pojurišena bojno polje, kao čopor izgladnelih vukova.

Strašan mač Crnog gusara otvarao je krvavi put kroz gomiluboraca. Niko nije bio u stanju da odoli munjevitom udarcunjegove gvozdene desnice: neprijatelji su padali levo i desno,neki mrtvi, neki smrtno ranjeni:

- Hrabro, junaci moji! urlao je. Sa mnom, Morgane!Našavši se između dve vatre i zbunjeni neočekivanim

113


napadom, Španci su oklevali; a onda su počeli da se povlače,jedan deo prema krmi, a drugi prema pramcu. Strah od gusarasa Tortuge, za koje su verovali da su iz pakla i zato nepobedivi,bio je u ono vreme takav, da su Španci ginuli bez otpora,verujući da bi svaka borba bila uzaludna. Nije zato bilo nikakvočudo što se i španska posada, pošto je najpre prihvatila borbu ipokušala da izvojuje pobedu, sad razbila, pred strašnimnaletom protivnika.

Morganovi i ljudi Crnog gusara okupili su se na gornjojpalubi između prednjeg, glavnog i zadnjeg jedra i posle kratkogpredaha krenuli ponovo, silovito, na osvajanje broda, dok su seneki od njih probili čak do koševa i krstova na jarbolima,odakle su bacali na Špance granate.

Na poziv da se predaju, Španci su odgovarali plotunima izpušaka; pa ipak, svima je bilo jasno da je velikoj španskojzastavi, koja se još lepršala na vrhu krme, otkucao poslednjičas.

Veći deo oficira pao je kao žrtva nepogrešivih Morganovihstrelaca; i komandant ratnog broda, posle herojskog otpora,srušio se ispod zadnjeg jarbola, pokošen strašnim mačemneustrašivog Crnog gusara.

- Još samo malo, čulo se sa svih strana.Crni gusar polete na gornju palubu, rešen da obori veliku

špansku zastavu. Niko se nije usudio da mu stane na put, takavje užas širio njegov mač. On sam vredeo je dvadeset ljudi.Španci su se bili povukli pre nego što su njegovi ljudi stigli dostepenica koje su vodile na palubu, sklonivši se u salon, dok sunjihovi drugovi, koji su branili pramac, potražili zaklon u sobiza posadu, zakrčivši hodnike ispod palube i baterije. Jednimudarcem Crni gusar preseče uže i španska zastava nošenavetrom pade u more i nestade u talasima Meksikanskog zaliva.Jedno zaglušujuće „ura”, koje se prenelo čak kroz tovarniprostor, pozdravilo je njen pad, koji je značio još jednu pobeduza gusare.

114


- Gotovo je, reče Morgan prilazeći Crnom gusaru, koji jepogledom punim mračne tuge gledao gomilu leševa na palubiratnog broda.

- Da, ali koliko krvi! prošapta ovaj uzdahnuvši. Strašno je tokad se ubijaju ljudi koji se ne mrze.

- Mi se svetimo za pokolje, koje su izvršili nad jadnimIndijancima Kortes, Pisaro i prvi osvajači Amerike, gospodine,odgovori Morgan.

Crni gusar klimnu glavom i posle nekoliko trenutaka reče:- Izgubili smo četrdeset ljudi, a drutih petnaest je preneto u

brodsku ambulantu.- Srećom, uspećemo da nađemo brzo isto toliko mornara, ne

vraćajući se na Tortugu. Vi znate da svaki gusar žarko želi da seukrca na „Munju” i da se bori pod vašom zastavom. Šta steodlučili, viteže?

- Nastojaćemo da izbegnemo novo prolivanje krvi.- Vaši uslovi, viteže?- Oprostite svima život, bez otkupa.Dok su se Crni gusar i njegov zamenik dogovarali šta da

preduzmu, da bi se izbegla jedna nova i možda još krvavijabitka, gusari su zauzeli izlaze iz salona i zajedničkih soba napramcu, da bi onemogućili Špancima da prodru na gornjupalubu. Španci su, opet, sa svoje strane, preduzeli niz merapredostrožnosti, da bi izbegli iznenadni napad pobednika.

Na jednom i drugom kraju hodnika namestili su nekolikotopova i podigli barikade od buradi punih pritega, od buradi satopovskim kuglama, velikih olovnih ploča, slamarica, motki irezervnih delova.

Bilo ih je preostalo još oko osamdeset. Za vreme brzogpovlačenja nisu ostavili svoje oružje i, kako je izgledalo, napredaju još nisu mislili, uzdajući se u svoj broj i artiljeriju. Nanesreću, još nisu znali da iznad njihovih glava postoji glavniotvor, kroz koji su gusari mogli da uđu i započnu paklenuvatru. A baš na taj otvor su Crni gusar i Morgan vrlo mnogo

115


polagali.Za sada se zamenik „Munje” dobro čuvao da ne pregovara

kroz taj široki otvor. Siđe zato u kabine i, došavši do hodnika,pođe neustrašivo kroz njega.

Istog trenutka četiri španska vojnika, koja su čuvalabarikadu, uzeše ga na nišan.

- Dole oružje! viknu Morgan, skrstivši ruke. Ne dolazim kaoneprijatelj, nego da pregovaram.

- Šta hoćete? upita jedan vojnik.- Hoću da govorim sa vašim starešinama.Jedan poručnik, koji je stajao sakriven iza barikade, brzo

ustade.- Ko vas je poslao? upita ljutitim glasom.- Crni gusar, odgovori Morgan.- Jeste li vi njegov zamenik?- Imam tu čast.- Šta želite?- Dolazim da vas u ime viteza od Ventimilje pozovem da se

predate.- Recite Crnom gusaru da Španci umiru, ali da se ne predaju.- Vi ste se žestoko borili i vaša čast je sačuvana, odgovori

Morgan.- Spremni smo da prihvatimo borbu, gospodine.- Ali, vi ste već zarobljeni.- Nas je još dosta, a imamo i oružja.- Poklonićemo vam život bez ikakvog novčanog otkupa.- Hvala, ali mi ćemo se boriti do poslednjeg, odgovori

ponosno Španac.- Onda ćemo vas sve pobiti, reče Morgan, preteći.- Dosta, gospodine! Idite, ili ću narediti paljbu.Morgan napusti hodnik i pope se stepenicama. Crni gusar ga

je čekao ispred gornje palube.- Odbili su? upita, ugledavši Morgana.- Da, viteže.

116


- Divim se njihovoj hrabrosti i kad bih bio siguran da meneće izdati, dao bih im slobodu.

- Istog trenutka bi otišli i digli na noge čitav Vera Kruz.- Znam, Morgane. Neka se na palubu prenese nekoliko

sanduka sa granatama. A onda viknu:- Hrabro, junaci moji! Spremite se za boj!

117


XIIIPREDAJA RATNOG BRODA

Nekoliko minuta kasnije, dve kolone sastavljene svaka od podvadeset mornara, izabranih među najboljim strelcima, siđošetiho u salon i u zajedničku sobu, zaklonivši se iza nameštaja isanduka poređanih na jednom i na drugom kraju hodnika.

Nije bilo teško pogoditi da Crni gusar ne namerava da izložisvoje ljude još jednoj novoj pogibiji i to protiv dva puta jačegneprijatelja. Oni su morali samo da se pojave, da bi privuklipažnju protivnika na tu stranu. Glavni napad je trebalo izvršitikroz ulaz u donji deo broda, oko koga su se već okupili ostaligusari.

- Dižite što veću galamu, rekao im je Crni gusar.I galama je odmah počela, pretvorivnš se vrlo brzo u

strahovitu i zaglušujuću viku.Čim su zauzela svoja mesta, oba voda su otvorila vatru na

španske barikade, dižući strašnu galamu, kako bi neprijateljpomislio da se bodre za glavni napad.

Španci istog trenutka odgovoriše topovskom paljbom izhodnika. Posledice ove paljbe iz tako ieposredne blizine bile sukobne za lađu. Kugle i karteč su razneli unutrašnji potplat i

118


porazbijali nameštaj iz kabina i zajedničke sobe. Padala su ilomila se ogledala, kristal, porcelan, rušile su se slike i lusteri.Ispruženi po podu, gusari se nisu ni pomakli, iako su osećalikako ih zasipaju delovi polomljenog nameštaja. Na topovskuvatru odgovorili su puščanom paljbom, onako nasumice, poštosu hodnici bili puni gustog dima, koji ih je gušio.

I tada odjednom, kad je dim već počeo da se probija krozpukotine palube, Crni gusar se okrete svojim ljudima, koji sunestrpljivo očekivali komandu da uzmu učešće u borbi što sevodila ispod njih, i reče im:

- Spremite granate.- Spremne su, gospodine, odgovori zapovednik palube.- Dignite poklopac i ne štedite municiju.Četvorica mornara skloniše dve gvozdene poluge i otvoriše

ulaz u donji deo broda. Iz njega odmah polete oblak gustog,belog dima, penjući se prema krstovima glavnog jarbola.

Dole, ispod tog velikog dimnog oblaka, dizao se plamen iodjekivala zaglušujuća eksplozija. To su topovi grmeli, rušeći irazbijajući bokove lađe.

Ne čekajući da se dim raziđe, mornari su bacali granate udonji deo broda. Ali kad su Španci čuli eksploziju i videli kakonjihovi drugovi padaju na pod pokošeni šrapnelima, veći deonjih brzo je napustio topove i pojurio kroz bateriju.

Neočekivani napad izazvao je ovog puta ozbiljnu paniku ušpanskim redovima. I oni najhrabriji ubrzo su napustili svojamesta, ne obazirući se na viku nekolicine oficira, koji su ostaliživi, kao ni na psovke zapovednika palube i podoficira; za sveto vreme gusari nisu prestajali sa paljbom. I dok su ona dvagusarska voda iz kabina i zajedničke sobe i dalje sipala vatru,šireći užas i pometnju, oni sa palube bacali su granate na svestrane, preteći da izazovu požar.

A onda, usred vike boraca, zapomaganja ranjenika,eksplozije granata i topovske paljbe, zagrme moćni glas Crnoggusara.

119


- Predajte se ili ćemo vas sve pobiti!...- Dosta!... Dosta!... urlalo je pedeset glasova.Kiša granata prestade, kao i plotuni dveju vodova sakrivenih

u kasaru i u zajedničkoj sobi.Crni gusar se naže nad otvor i povika:- Predajte se ili ćemo vas sve pobiti!Onda se jedan glas začu usred dima, koji se vio iz donjeg dela

broda:- Predajemo se!- Pošaljite mi pregovarača.Nekoliko trenutaka kasnije na palubu se pope jedan čovek.

Jedini preživeli oficir od svih pretpostavljenih sa ratnog broda.Nesrećnik je bio bled i neobično uzbuđen; na sebi je imaopocepanu uniformu, dok mu je jednu ruku bila raznelagranata.

Predajući svoj mač Crnom gusaru, reče jedva čujnim glasom:- Pobeđeni smo.Gospodin od Ventimilje odbi oružje, rekavši mu velikodušno:- Sačuvajte svoj mač za bolju priliku, gospodine poručniče. Vi

ste hrabar čovek!- Hvala vam, viteže, odgovori Španac. Od Crnog gusara sam

mogao i očekivati ovakvu velikodušnost.- Ja sam plemić, gospodine.- Znam, viteže. Šta ćete sad učiniti sa nama?- Ostaćete zarobljeni na mojoj lađi, sve do kraja našeg

pohoda, onda ćemo vas iskrcati negde na meksikanskoj obali,bez otkupa.

- Vi, znači preduzimate neki pohod na naše gradove uMeksiku? upita oficir s bolnim čuđenjem.

- Na to pitanje ne mogu vam odgovoriti, reče Crni gusar. Toje samo moja tajna.

Zatim ga uze za ruku i povede prema krmi, upitavši gamuklim glasom:

- Poznajete li vojvodu Van Gulda?

120


- Da, viteže.- Nalazi li se još u Vera Kruzu?Španac ga pogleda pravo u lice i ne odgovori.- Poklonio sam vam život i zato biste mogli da mi se odužite

ovom malom uslugom.- E pa, dobro, vojvoda se nalazi u Vera Kruzu, odgovori

Španac, posle kraćeg oklevanja.- Hvala, gospodine, odgovori Crni gusar. Radujem se što sam

prema vama postupio plemenito.Oficir priđe otvoru i viknu:- Položite oružje: gospodin od Ventimilja poklanja svima

život!Dva gusarska voda na čelu sa Morganom siđoše odmah u

donji deo broda, da prime oružje. Ali, kakav je samo užasanprizor pružio unutrašnji deo broda! Na sve strane dimile su seruševine; razbijeni stolovi, polomljeni stubovi, ispreturanitopovi, ljudi grozno osakaćeni i svuda krv i šrapneli.

Usred tog haosa, oko pedeset Španaca, zanemeli i bledi, sapoderanom odećom, čekalo je gusare. Ostali su pali, pokošeninemilosrdnom kišom granata.

Morgan im uze oružje i naredi nekolicini svojih ljudi da sepobrinu za ranjenike, a ostale povede na „Munju”, zatvori ih uunutrašnji deo broda i postavi nekoliko stražara da ih čuvaju.

Čim su pregledali lađu, odmah su shvatili da više nemanikakve nade da se ona spase. Jarboli su bili polomljeni,stubovi ugljenisani, od kabina i zajedničke sobe ostala je samogomila polomljenih predmeta, dok se u unutrašnjosti broda sveviše širila vatra, koja je već bila zahvatila dobar deo trupa.

- Gospodine, reče on prilazeći Crnom gusaru. Ratni brod jeizgubljen. Od prvog naleta vetra katarke će se srušiti, a i vatrase vrlo brzo širi.

- Prenesite na našu lađu sve što bi moglo da nam koristi, aonda je prepustite njenoj sudbini, odgovori gusarski kapetan.Više bi nam smetala nego što bi nam koristila.

121


Pljačkanje broda nije im donelo bogzna kakvu dobit, pošto jeartiljerija bila uništila. Ali je zato velika količina municije ioružja ukrcana na „Munju”, zajedno sa kapetanovom kasom ukojoj je bilo dvadeset hiljada pijastara koje su gusari podelilimeđu sobom.

U podne je „Munja” digla jedra i požurila premameksikanskoj obali. Ratni brod je goreo neverovatnombrzinom. Plameni jezici i gusti oblaci dima kuljali su krozotvore na baterijama i palubi, preteći da zapale jarbole. Katran,rastopljen od toplote koja se širila ispod palube, curio je pogornjoj palubi, slivajući se preko ograde u more.

- Šteta što je izgubljena jedna ovako lepa lađa! reče Crnigusar, gledajući sa kasara ratni brod.

- Hoće li potonuti? upita neko jetkim glasom iza njega.Gusar se okrete i ugleda mladu Indijanku.- To si ti, Jara, reče joj.- Da, moj gospodine. Došla sam da prisustvujem poslednjim

trenucima ove lađe, koja je pripadala ubicama moga oca.- Koliko neutoljive mržnje vidim u tvojim očima, Jara! reče

Crni gusar s osmehom. Tvoja mržnja je isto tako beskrajna kaoi moja.

- Ali ti ne mrziš ove Špance, moj gospodine.- Istina je, Jara.- Da sam ih ja pobedila, sve bih ih poubijala, reče devojka

jetkim glasom.- Imaju već isuviše neprijatelja, Jara, odgovori Crni gusar.

Pokolji, koje su počinili prvi osvajači Amerike, najvećim delomsu osvećeni.

- Da, ali čovek koji je uništio moje pleme još živi.- Taj čovek je već jednom nogom u grobu, odvrati njen

sagovornik mračno. Sudbina mu je dosudila kraj.Naslonjen na ogradu broda, gledao je španski brod, koji je u

daljini goreo kao naramak suvih drva. Divovski plamen dizaose sve do vrha jarbola, kao neka ogromna zavesa. Ceo brod je

122


već bio u plamenu, od pramca do krme, kao neko plamenomore, koje se burno talasalo. Jedan ogroman oblak lelujao seiznad nesrećne lađe, kao kakav golemi amrel sa čijih ivica jepadalo hiljade varnica, koje je snažan vehar nosio na svestrane.

Iznenada na pučini odjeknu neka potmula detonacija. Vihorvarnica, užarenog drveta i raznih komada podiže se nadbrodom, zviždeći kroz vazduh i padajući daleko u more.

Verovatno je eksplodiralo na dnu tovarnog prostora nekobure sa granatama, koje gusari nisu uspeli da pronađu.

I tako je ova veoma snažna eksplozija uspela da raznese većugljenisane bokove lađe i sad je voda nezadrživo jurnula krozotvore.

- Gotova je, reče Crni gusar, okrenuvši se Jari.Ratni brod je tonuo pred njihovim očima, njišući se široko.

Voda i vatra su se borili za lađu oko koje je more ključalo.Oblaci pare su se dizali, pišteći. Ratni brod je i dalje tonuo,naginjući se sve više na pramac, dok se njegova visoka krmadizala uvis. Od sve jačeg ljuljanja lađe, zvono sa kasara tupo jezvonilo, kao da oglašava bliski kraj velike lađe.

- Kao da zvoni propast španskoj mornarici, prošapta Crnigusar.

Odjednom je pramac ratnog broda, već pun vode, nestao.Pojavila se kobilica krme. Ogromna masa, stojeći skorouspravno, brzo je tonula. Nestale su koturače, zatim glavnakatarka sva u plamenu, a onda i čitava masa, bacajući u vazduhposlednji oblak pare i kišu varnica. Vodeni kružni zid, sličanogromnom vrtlogu, širio se morem i nestajao u daljini. Bio je tokraj. Moćna ratna lađa, oštećena najpre topovskom paljbom,zahvaćena zatim plamenom i na kraju razneta eksplozijom,tonula je sad kroz prozirne vode zaliva.

Crni gusar se okrete Jari, koja je još uvek tražila pogledomlađu što je nepovratno silazila na dno.

- Zar nije strašno sve ovo? upita je.

123


- Da, moj gospodine, odgovori mlada Indijanka. Ali, ja se jošnisam osvetila.

- Biće i to uskoro, odgovori Crni gusar i pođe premastepenicama koje su vodile na komandni most, gde se nalazioMorgan.

Ugledavši svog kapetana, zamenik se diže iz jedne udobnestolice i pokaza mu kartu zaliva.

- Gde treba da vas iskrcam? upita. Večeras ćemo ugledatimeksikansku obalu.

- Poznajete li Vera Kruz?- Da, viteže.- Krstari li neko onuda?- Rekli su mi da čuvaju čitavu obalu, sve do Tuhpama, da bi

zaštitili Jalap od mogućeg napada.- Znači da bi iskrcavanje tamo bilo otežano...- Bolje rečeno, nemogućno, viteže. Odmah bi vas uhvatili.- Šta mi savetujete da uradim?- Izaberite neko pusto mesto, makar i dalje od Vera Kruza i

krenite preobučeni u mazgare ili lovce.- Znate li neki kraj gde bismo se mogli iskrcati, bez opasnosti

da nas otkriju?- Savetovao bih vam da se iskrcate južno od Tampika, na

širokoj laguni Tamijaua. Taj kraj niko ne čuva, jer u ovo vremetamo vlada žuta groznica.

- Je li laguna dosta udaljena od Vera Kruza?- Mogli biste stići za četiri do pet dana, ne žureći se mnogo.- To je u redu, pošto će eskadra stići u Vera Kruz za desetak

dana.- Dakle?- Iskrcaćemo se u laguni, odgovori Crni gusar. Tako ćemo

bez velikih teškoća ući u Vera Kruz.Četiri časa posle ovog razgovora, „Munja”, koja je plovila sve

vreme prema severu, da bi prošla što dalje od Vera Kruza,okrenula je na zapad, u nameri da se približi meksikanskoj

124


obali.Gusar nije ni za trenutak napuštao komandni most; želeo je

da se uveri svojim očima da njegovoj lađi ne preti nikakvaopasnost. Srećom, sve vreme dok su plovili prema zapadu, natamnom horizontu nije bila primećena nijedna svetla tačka,koja bi nagovestila prisustvo neke neprijateljske lađe. Sutradanje „Munja” ugledala jedno vrlo dugačko poluostrvo, koje jestajalo kao neka brana prema velikoj laguni Tamijaua, koja sepružala nekoliko milja ispred Tušama. Ne želeći da se približilaguni usred dana, „Munja” je brzo zaplovila dalje, ploveći dužpoluostrva u pravcu Tampika. Da bi još bolje zavarali španskelađe, koje su mogli sresti, Crni gusar je naredio da se jedan deotopova skloni i veći deo posade sakrije, a na krmi raširikastiljanska zastava.

Obala koja se pojavila pred njima bila je pusta, ali ne isasvim neplodna. S vremena na vreme duž obale se videlaponekad i šuma, koju su uglavnom činile neobično lepe palme,dok je iz vode izvirivalo neko vodeno bilje sa žutim, obešenimlišćem.

- Ova obala izgleda kao da je neočekivano poplavljena, rečeMorgan, posmatrajući je kroz durbin. Nikada nisam video dapalme rastu iz mora kao alge.

- Ovaj deo obale je podložan žestokim pomeranjima, rečeCrni gusar. Zemljotresi izazivaju spuštanje znatnog dela oveobale, koja onda biva poplavljena.

- Hoćete da kažete da je podložna spuštanju?- A ponekad i izdizanju, gospodine Morgane.- Sve mi to izgleda veoma čudno.- Pa ipak, gospodine Morgane, ovakve pojave se ne događaju

samo ovde: ima mnogo obala i u Evropi koje, iako ne potresajuzemljotresi, niti vulkanske erupcije, trpe znatne promene univou... Neću da kažem da se to izdizanje i spuštanje tla dešavasvaki čas; ono je čak tako sporo da je u nekim slučajevimapotrebno da prođu vekovi pa da to postane vidno. U mojoj

125


Italiji, na primer, u vremenskom periodu od nekoliko decenija,izvršilo se vidno pomeranje tla: naročito na Siciliji i u Kalabriji,gde obala teži da se izdigne, dok se u Venetu ona uvek spušta.

- Mora da je to ugabanje tla veoma sporo.- Toliko sporo da se uopšte ne treba bojati, gospodine

Morgane. Obala Veneta se, na primer spušta svake godine trido četiri santimetra, a obali Sicilije je bilo potrebno hiljadudvesta godina da se izdigne oko šest metara.

- Onda ne postoji opasnost da neka obala potone.- Odjednom ne, gospodine Morgane, ali ako bi se spuštanje

terena nastavilo, verovatno bi se posle nekoliko vekova taj deoobale našao pod vodom.

- A od čega zavisi to izdizanje i spuštanje tla? upita zamenik.- Izdizanje tla izazivaju regionalii zemljotresi, dok spuštanje

izgleda treba pripisati hemijskim i molekularnim promenamastenovitih masa, upijanju ili isušivanju tih masa, ili paklaganom pomeranju gornjih delova, kao i stvaranju podzemnihšupljina usled lučenja rastvorljivih materija. Kako bilo da bilo,mi nećemo doživeti da vidimo ove obale kako tonu, niti nekedruge, koje će se toliko izdići da će nadvisiti planine... A sada,gospodine Morgane, naredite da nas odbace još dalje napučinu i da spreme moj čamac.

- Ko će pođi sa vama, gospodine?- Karmo, Van Štiler i mlada Indijanka.- I Jara! uzviknu začuđeno Morgan.- Njena pomoć će mi biti najdragocenija... Zna mnogo stvari

o kojima moji ljudi nemaju pojma.- Možda mesto gde se krije vaš smrtni neprijatelj.- Da, gospodine Morgane, mesto gde ću ga naći i ubiti,

odgovori mračno Crni gusar.

126


XIVLAGUNA TAMIJAUA

U jedanaest sati uveče, pošto je čitav dan krstarila pučinom,„Munja” neopaženo stiže do najjužnije tačke lagune i ukotvi sepet stotina metara daleko od obale.

Nigde nisu primetili nikakvu svetlost; mogli su se, znači,nadati da te obale niko ne nad-gleda.

Pošto je prethodno pogledao na sve strane, Crni gusar siđena palubu odakle su mornari upravo spuštali u vodu jedančamac pun sanduka sa namirnicama. Karmo, Moka i Van Štilerveć su se nalazili tamo. Bili su poskidali svoje mornarskeuniforme i obukli kožne pantalone sa resama, preko ramenaprebacili ogrtače u raznim bojama, takođe ukrašene resama, ioko struka vezali široke pojaseve, za koje su zadenuli ogromnenoževe i pištolje. Na glavi su imali velike i vrlo duboke šešire,koji su im zaklanjali skoro celo lice. I Crni gusar beše skinuosvoju crnu odeću, da bi obukao istu onakvu kakvu su imalinjegovi ljudi.

- Je li sve spremno? upita Morgana, koji je već bio izdaonaređenje da se čamac spusti u vodu.

- Da, viteže, odgovori zamenik.

127


- A Jara?- Evo me, gospodine, javi se mlada Indijanka, stvorivši se

kraj njega.Isto kao i njeni drugovi, i ona se uvila u ogrtač sa resama,

pokrivši svoju divnu glavu širokim šeširom ukrašenim trakom.- Koja su vaša poslednja naređenja, kapetane?- Pridružite se odmah gusarskoj floti i krenite bez oklevanja,

na Vera Kruz.- Poznato vam je, gospodine, da je Gramon odlučio da se

iskrca južno od grada.- Da, deset kilometara južnije. Ako budem mogao, sačekaću

vas tamo.- Znate li gde će se izvršiti iskrcavanje?- Gramon i Loran su mi već rekli. Zbogom, gospodine

Morgane, videćemo se uskoro.Zastade za trenutak gledajući rasejano lagunu, a zatim brzo

siđe niz stepenice, rekavši još jednom odsečno:- Zbogom!Sede zatim na krmu, pored mlade Indijanke i dade znak

svojim ljudima da krenu.Karmo, Van Štiler i Crnac dohvatiše vesla i brzi čamac

polete; za to vreme je „Munja” manevrisala da bi opet izašla napučinu. Nad tamnom vodom lagune lelujala se laka magla,čineći noć još mračnijom. Bila je to vrlo opasna magla, prepunanužnih isparenja, koja se stvarahu usled raspadanja barskograstinja, takozvanih „biljaka groznice”, a koje se inače srećenaročito često po meksikanskim lagunama i na ušćima reka.Rastući u vodi, one polako trule, kvareći vazduh. Izazivajuvomito prieto, ili žutu groznicu, koja za vreme toplih mesecipokosi veliki broj života.

Na širokom vodenom prostranstvu nije se videla nikakvasvetlost, niti na poluostrvima koja su zatvarala lagunu premamoru. Isto tako se ni sa jedne strane nije čuo nikakav šum.

- Kakvo neprijatno mesto! reče Karmo ne ispuštajući vesla iz

128


ruku. Kao da pripada samom đavolu.- Đavo se krije usred ove magluštine, koja se kreće prema

nama, odgovori Hamburžanin.- Groznica, je li tako, Moka?- Žuta, odgovori Crnac. Ako nas uhvati, gotovi smo.- Tja! Imamo debelu kožu, odgovori Karmo.- Nikoga ne štedi.- Onda, snažno napred, prijatelji. Još uvek mi je stalo do

moje kože.Pod snažnim udarcima vesala čamac je brzo klizio, bežeći

ispred magle koju je vetar nosio prema obali. Crni gusar je sakormila upravljao vožnjom.

S vremena na vreme pogledao bi busolu koju je nosio sobom,proveravao pravac i izmenjao po neku reč sa Jarom.

Već su bili prešli polovinu lagune, kad Karmo otkri nekusvetlu tačku severno od donjeg poluostrva.

- Oho! uzviknu. Izgleda da ova laguna nije baš pusta. Viditeli, kapetane?

- Da, odgovori Crni gusar, koji već beše ustao.- Da nije neki jedrenjak?- Meni se čini da se ona svetlosg ne kreće, reče Van Štiler.- Ne, reče Moka, koji je imao oštrije oko od ostalih. To je

putujuća svetlost.- Mogućno neki jedrenjak, koji plovi za Pueblo Veho,

promrmlja Crni gusar. Srećom, noć je toliko mračna da ćemoproći neopaženi.

Svetla tačka se u stvari udaljavala prema severu, krećući seizlomljenom linijom. Čamac je nastavio da plovi brzo, sekućimore uz lak šum vode. Iako su veslali iz sve snage već više oddva sata, trojica gusara uopšte nisu bili umorni. Oko malebarke i dalje je vladala potpuna tišina, kao da te vode nisu bilenastanjene. Samo se gore, visoko, čulo kreštanje poneke noćneptice, možda „vampira", jedne vrste vrlo opasnog slepog miša,koji siše krv ljudima kad ih iznenadi na spavanju.

129


U dva sata ujutro, Karmo, koji se nalazio na pramcu, primetida voda postaje sve plića.

- Obala ne može biti daleko, reče, okrećući se Crnom gusaru.- Čini mi se da je već nazirem, odgovori ovaj ustajući. Pred

nama se ocrtava neka crna masa, koja bi mogla biti kakvašuma.

Nešto kasnije čamac je zaplovio između naslaga vodenogbilja i peščanih sprudova.

Šikare od barskog rasginja dizale su se svuda, pružajući svojeisprepletane grane u svim pravcima i šireći kužno isparavanje.

- Nalazimo se usred močvare, reče Crni gusar.- Eh, da. Na meksikanskoj obali one ne predstavljaju retkost,

odgovori Karmo.Naišavši na jedan prolaz između sprudova i šipražja, čamac

uđe unutra, krećući se oprezno da se ne bi nasukao. Niko odnjih nije znao gde se nalaze, pošto na te obale čak ni Jaranikada ranije ne beše kročila. Znali su samo da je kopnozapadno i zato su se stalno držali tog pravca, sigurni da će sepre ili kasnije naći u šumi.

Veslajući tako otprilike pola sata, našli su se ispred grupemalih ostrva, koja su obrazovala bezbroj kanala i kanalića. Natim ostrvima raslo je visoko drveće, koje je bacilo na kanaletamnu senku.

- Kuda ćemo sada, gospodine? upita Karmo.- Pristaćemo uz obalu jednog od ovih ostrva i sačekaćemo

zoru; odgovori Crni gusar. Po ovoj pomrčini ne možemoodržavati pravac.

Čamac se otisnu prema najbližem ostrvu, pokrivenomneobično visokim drvećem, ogromnih stabala. Tako su se nakraju iskrcali da malo protegnu noge.

Pomrčina je bila tako gusta da se gotovo ništa nije moglorazaznati. Sa kanala se dizala neka izmaglica, koja se polakoširila, puna kužnog isparavanja.

Gusari se ispružiše ispod jednog velikog drveta, zamotavši se

130


u svoje ogrtače da bi se zaštitili od noćne vlage.Pored sebe su držali oružje, jer se nisu osećali naročito

bezbednim. I zaista, nešto kasnije, u neposrednoj blizini začušeneki oštar krik, koji se pretvori u strahovitu riku. Odmahzatim, nešto dalje, začu se drugi krik, kao odgovor na prvi, paonda treći, pa četvrti.

- Krokodili, reče Karmo, naježivši se.Sa kanala je dopirao oštar miris mahovine - siguran znak da

se tamo nalazi mnoštvo tih odvratnih vodozemaca.Posle prvih oglašavanja, nastupila je kratka tišina, a onda se

odjednom razlegoše prodorni krici, ali ne više u vodi nego gore,između grana visokog drveća. Bila je to užasna, zaglušujućadreka, koja je parala i najneosetljivije uho.

Čula se rika, mukanje, neki neverovatno piskavi tonovi, kojikao da su izvođeni na metalnim instrumentima, i neobičnoprodorni krici.

Karmo i Van Štiler poskakaše, zamišljajući već kako im čitavčopor divljih zveri skače na glavu; Crnac, Jara i Crni gusarpodigoše samo glavu i pogledaše u drveće.

- Sto mu gromova! uzviknu Van Štiler. Šta je ovo sad?- Ne boj se, odgovori Moka, smejući se. Majmuni drekavci

priređuju koncert.- Zar su ovo majmuni? upita Karmo s nevericom. Prijatelju,

„Vrećo uglja", šališ li se ti to?- Ne, Karmo, odgovori Crni gusar.- Onda mi objasnite, gospodine, ko su ovi plačljivci?Iznad samih njihovih glava, usred gustog lišća, čulo se neko

lelekanje, kao da se gore nalazila čitava gomila rasplakanedece.

- To su majmuni, Karmo, odgovori Crni gusar.- Ali, gore kao da su neka deca?- Da, to su majmuni.- Pa ovo je da čovek poludi, gospodine. Pući će mi glava!Karmo zaista nije preterivao. Dreka crvenih majmuna i onih

131


plačljivaca beše dostigla u tom trenutku takvu jačinu, da jemogla baciti u očajanje i sasvim gluvog čoveka.

- Gore ih se sigurno skupilo na hiljade, primetiHamburžanin.

- Varaš se, beli prijatelju, odgovori Moka. Nema ih više odsedam ili osam.

- Onda mora da imaju metalna grla.- Imaju nešto još bolje.- Šta to?- Neku vrstu mesnatog doboša, koji proizvodi sto puta jači

glas, reče Crni gusar.- Da, kapetane, odgovori Crnac.- Kakvi užasni pevači!- Hoćeš li da ih ućutkaš? upita Crnac.- Vrlo rado.- Onda opali iz puške i razbežaće se. Ako ti pođe za rukom da

pogodiš nekoga od njih, napravićemo izvrstan doručak.- Pih! učini Karmo prezrivo. Za koga me ti smatraš, crni

druže? Zar da jedem majmune?- Kažem ti da su neobično ukusni, beli prijatelju. Jedu ih

rado i Crnci i Indijanci.- Ostavite majmune na miru i čuvajte municiju, reče Crni

gusar ustajući naglo.- Šta ste to otkrili, kapetane? upita Karma.- Kajmane.- Ah! Rešili su, dakle, da dođu!...- Vidim ih nekoliko, reče Moka.- Treba proveriti da li smeraju nešto protiv nas, reče Karmo.Pošto se magla već bila digla i počelo da sviće, moglo se

videti sve što se dešava u kanalima. Jedan odvratanvodozemac, dugačak bar šest metara, pojavio se iz gustogšipražja i krenuo oprezno prema ostrvcu gde su se nalaziligusari. Na zbrčkanim leđima, ovaj gadni vodozemac nosio jepravu malu baštu. Između koštanih krljušti, punih blata, rasle

132


su barske trave pa čak i poneka trska.Nastojeći da obmane neprijatelja, držao je glavu pod vodom,

izbacujući samo s vremena na vreme njušku da bi uzeo vazduh.I rep mu je bio takođe pod vodom i pri kretanju je ostavljaosasvim vidljiv uskomešani trag.

- Ova odvratna životinja misli da nas iznenadi, reče Karmo.Samo što mi nismo tako ludi da je smatramo za neko stablo.Šta kažeš, crni prijatelju?

- Pusti je neka priđe, pa ćeš videti šta ću uraditi s njom,odgovori Crnac.

- Da uzmemo puške?- Ne bi nam mnogo koristile, beli prijatelju. Zrno bi se

rasprslo o koštane pločice.- I pucnjava bi mogla privući Špance, dodade Crni gusar.Crnac pronađe jednu granu, odlomi je i skresa joj lišće; onda

zađe u šipražje na obali.Karmo i Van Štiler se sakriše usred vodenog bilja, a Crni

gusar povede Jaru iza jednog stabla.Kajman je nastavio da se kreće polako, prepuštajući se slaboj

struji, koja ga je nosila prema laguni. Rep je držao potpunonepomičan, da bi obmanuo gusare, i samo su mu se šapegotovo neprimetno micale; pri tom se dobro čuvao da ih nepokaže suviše. Od ostrvca ga je delilo još samo nekolikokoraka, kad se neočekivano pojavi još jedan kajman, izronivšiiz vodenog bilja koje je raslo na jednom polupotopljenompeščanom sprudu.

Samo časak kasnije i treći kajman je naglo izronio, bacivši sebesno između one dvojice.

- Pazi, molim te! uzviknu Karmo iznenađeno. Šta će sad biti?Pa oni kao da nemaju ništa protiv nas, u stvari?

- Tako je, beli druže, odgovori Crnac.Dva prodorna krika odjeknuše u neposrednoj blizini, a onda

se još dva kajmana zagnjuriše u kanal, udarajući besnosnažnim repovima. Jedan od njih, onaj najmanji, povuče se u

133


stranu, zagnjurivši se u vodeno bilje, koje je raslo na obalikanala; ona, pak, dvojica baciše se jedan na drugoga saneverovatnom žestinom, otvarajući ogromne čeljustinaoružane strašnim zubima. Rikali su kao pobesneli bikovi iudarali repovima, podižući prave penušave talase.

Četiri vodozemca su besno jurišala jedan na drugog. Njihovaužasna rika ućutkala je čak i crvene majmune, dok su očajničkipokušavali da smrskaju jedan drugom čeljusti.

Voda je pljuskala na sve strane, dok su se o bujno i zgusnutošipražje bučno razbijali veliki talasi.

Jedan drugi krokodil, ispružen usred vodenog bilja, mirno jeposmatrao strašnu borbu, kao da ga se ona uopšte nije ticala.Nešto kasnije jedan od četiri vodozemca, možda najslabiji, bešeisključen iz borbe. Zgrabivši ga strašnim čeljustima, njegovsuparnik mu je najpre otkinuo rep, a onda i vrh njuške.

Obogaljeni nesrećnik, sav u krvi, grčio se očajnički krajšipražja, bojeći crveno vodu. Nekoliko minuta kasnije još jedanje potonuo na dno: napadnut od druge dvojice, koji su se zatrenutak udružili, bio je sav raskomadan.

Ali su i pobednici sad ostavljali jadnu sliku. Jednom je bilarazmrskana čeljust, drugi je ostao bez prednje šape. Pa, i poredsvega, oslobodivši se one prve dvojice, nasrnuše jedan nadrutog s podjednakom žestinom, urlajući kao pobesneli.

Onaj kome je bila razmrskana čeljust pokušao je posle prvihujeda da se povuče prema ostrvcu na kome su se nalaziligusari. Stranša rana mu više nije dozvoljavala da uspešnonapada neprijatelja, a za odbranu je imao još samo rep.

Videći ga kako se približava, Moka dohvati veliku granuspremajući se da mu zada smrtonosni udarac. Ali je tolikaopreznost sad bila suvišna, jer ga je njegov protivnik pratio ustopu, rešen da ga dotuče. Započela je nova borba, samonekoliko koraka od ostrva i sasvim blizu gusarskog čamca.

Oba vodozemca, iako iznurena zbog velikog gubitka krvi,ponovo nasrnuše jedan na drugog s očajničkom snagom.

134


Udarci repom pljuštali su na sve strane, dižući veliku buku,dok su im se zubi lomili o koštane krljušti. Voda, sva crvena odkrvi, prskala je na sve strane po obali.

- Moka! viknu odjednom Karmo. Naš čamac!Istog trenutka je i Crni gusar, otkrivši opasnost koja je

pretila njihovom čamcu, pojurio prema obali, vičući:- Ovamo, gusari!U slepoj borbi koju su vodila, ova dva vodozemca se behu

približila obali, preteći da svojim repovima razbiju bokovelagane barke. Moka skoči usred šiblja, Karmo i Hamburžaninpojuriše za njim. Ali je čamac, razbijen jednim snažnimudarcem repa i prevrnut u kanal, već tonuo.

- Sto mu gromova! zaurla Van Štiler.- Ah! hulje! viknu besno Crnac.Ne vodeći računa o opasnosti, on pojuri na vodozemce, koji

onako zaslepljeni besom nisu ni primetili prisustvo ljudi. Crnidiv podiže granu i udari onog bližeg tako snažno da mu jeodmah prelomio kičmu. Na taj udarac drugi se odmah okrete.Bio je to onaj sa razmrskanom čeljusti, koji, umesto dapobegne, jurnu na obalu zaslepljen besom i navali žestoko naCrnca, tako da je ovaj jedva imao vremena da odskoči u stranu.

Bojeći se za Jaru, koja je stajala samo nekoliko koraka dalje,Crni gusar jurnu napred sa mačem u ruci. Brzo kao munja,preseče put čudovištu i sagnuvši se naglo sjuri mu mač u grlo.Ova nova rana verovatno ne bi zadržala vodozemca bez brzeCrnčeve pomoći. Izbegavši iznenadni udarac repom, od koga jepljusnula voda i blato, hrabri Afrikanac podiže batinu idoviknu svom kapetanu:

- Nazad, gospodine.A onda se začu prasak, sličan lomljavi drveta. Koščane

krljušti vodozemca popustiše pod strahovitim udarcem.Polumrtav od udarca, gmizavac je za trenutak ostao zbunjen, aonda se, prikupivši poslednju snagu, otkotrljao niz obalu,iščezavši pod vodom, usred krvavog kruga.

135


XVSPLAV

Gusari su tako ostali ne samo bez čamca, nego i beznamirnica, koje su bile zatvorene u dva sanduka, kao i bezvećeg dela municije.

Srećom, sačuvali su puške i nekoliko stotina metaka, zatimnešto od pokrivača, koje Jara beše ponela sa sobom da sezaštiti od noćne vlage.

Pa ipak njihov položaj nije bio nimalo zavidan, jer su senalazili na tom malom ostrvu, usred prostrane močvare, kojunisu mogli preći zbog divljih kajmana.

- Zapali smo u dobar sos, reče Karmo. Bez čamca i beznamirnica.

- Ah, što se tiče namirnica, u njima nećemo oskudevati!- Nećeš valjda reći da bi nam i kajmani mogli poslužiti za

doručak? upita Karmo, napravivši gadljiv izraz.- Rep nije rđav, beli prijatelju. Jeo sam ga nekoliko puta.- Ah!... I gmizavce ždereš!...- Šta ćemo bez čamca? upita Van Štiler.- Drveća ima dovoljno, reče Crni gusar. Zar je mojim

mornarima teško da naprave jedan običan splav?

136


- Baš sam prava životinja, gospodine, reče Hamburžanin.Nisam se, eto, setio drveća.

- A ono samo što ti ne istera oči, reče Karmo smejući se.- Moka, imaš li sekiru?- Da, kapetane, odgovori Crnac.- Pošto je već počelo da se razdanjuje, krenućemo da

obaramo drveće.Dok su Afrikanac i Crni gusar obilazili obalu birajući stabla

za splav, Karmo i Hamburžanin zađoše u šumu da potraženešto za ručak.

Ostrvce je bilo veće nego što su pretpostavljali i veomašumovito. Na njegovom plodnom tlu, pokrivenom slojevimatrulog lišća, rasle su mnogobrojne i raznovrsne palme i gustešikare u kojima se mogla naći i po neka krupnija divljač.

Karmo i Van Štiler oslušnuše malo, i kako nisu čuli ništadrugo osim dreke majmuna, krenuše ne oklevajući kroz šiprag,koračajući oprezno.

Sunce je već bilo izašlo i na vrhovima najvišeg drvećacvrkutale su ptice; sa obale su uzletala jata čaplji i divljihpataka, koje su zaglušujuće gakale.

Usred širokog lišća raskošni palmi i caobasa zabavljalo sebezbroj majmuna, prevrćući se i dižući paklenu dreku. To subili miceti, ili majmuni drekavci, oni isti koji su prošle noćionako uplašili čestitog Karmoa.

Ovi četvoronošci, koji su posedovali neverovatnupokretljivost, i lakoću, nekad su bili veoma brojni u Meksiku,dok se danas mogu naći još samo u Južnoj Americi, a pre svegau Gijani i u prašumama Amazona.

Njihova dlaka je tamna, sa crvenkastim prelivima, dok je kodženki žuta. Visina im ne prelazi sedamdeset i pet santimetara.Ali, kakva snažna pluća imaju! Njihova dreka je tako prodorna,da se čuju na više kilometara.

- Pre nego što pređemo na majmune, da pogledamo ima liovde nekog boljeg mesa, reče Karmo Van Štileru. Na ovom

137


ostrvu mora biti i divljači.- Na kraju, tu su i čaplje, odgovori Hamburžanin.

Osvetićemo se na njima.- Ah!... Hiljadu morskih pasa!- Šta je, Karmo?- Video sam jednu životinju kako beži kroz travu?- Je li velika?- Kao zec.- Kad bi to zaista bio zec!... Kakvo bismo divno pečenje imali,

Karmo.I tako oba gusara, osećajući već miris pečenja, pođoše tamo

gde su primetili da se nešto miče. Neka životinjica, koju jošnisu mogli sasvim dobro da vide, bežala je ispred njih, nežureći se mnogo.

Stigavši ispred jednog starog drveta, videše kako se brzouvukla u šuplje stablo, ostavljajući napolju samo dugačak iljuspast rep.

- Ah! ... Huljo! Tu li si! viknu Karmo, zgrabivši je brzo za rep.Pokuša da je izvuče, i na svoje ogromno zaprepašćenje

zaključi da mu to nikako ne polazi za rukom.- Sto mu gromova! uzviknu. Je li mogućno da je jača od

mene!... A nije veća od zeca!- Da vidimo najpre o kome je reč, na to će Van Štiler,

zavirivši jednim okom u duplju.Pošto je rupa bila dosta široka, primetio je da su životinjici

leđa pokrivena nekom vrstom oklopa od koštanih pločica,nejednakog oblika i paralelno raspoređenih.

- Ne znam koja bi ovo životinja mogla biti, reče on najzad.Mogu ti samo reći da nije naročito velika i sudeći po njenojveličini morala bi brzo popustiti.

- Da li se već zamorila? upita se Karmo. Ipak, ne bih rekao.- Dozvoli da ja pokušam, reče Van Štiler.Dohvati zatim obema rukama rep, odupre se jednom nogom

o drvo i stade da vuče iz sve snage. Ali uzalud; životinjica nije

138


popuštala, baš kao da je bila prirasla za stablo.- Sto mu gromova! uzviknu. Ovo je prosto neverovatno.Karmo na to odgovori gromkim smehom.- Šta ti je smešno! uzviknu Van Štiler začuđeno.- Vuci samo! Vuci!... vikao je Karmo, zahvaćen neobično

dobrim raspoloženjem.- Kad ti kažem, ova prokleta životinja kao da je prikovana za

drvo.- Ne može biti, Van Štilere, drži se samo svojim kandžama.- Onda ti znaš kakva je ovo vrsta... vrsta, šta ti ja znam čega!- To je armandillo.- Nikad nisam čuo za njega.- Odmah ću ti ga pokazati, reče Karmo.- Misliš li da ga nekako isteraš napolje?- Da, Van Štilere.- Da ga zajedno povučemo?- Samo bismo mu otkinuli rep i ne bismo ga naterali da

izađe. Kandže su mu kao od čelika.- Znači da je i opasan.- Bože sačuvaj, Hamburžanine!- Je li bar za jelo?- Meso mu je ukusnije od mesa nekog sisančeta.- Da ga isteramo onda!- Ići će to sasvim lako? pogledaj samo!Jednom rukom uhvati rep armandilla, drugom izvuče veliki

nož i uvukavši ga u duplju drveta, poče snažno da bodeživotinjicu.

U prvi mah armandillo pokuša da se sklupča, a zatim seopusti i pade na zemlju. Znajući da nije opasan, Van Štiler sesagnu, gledajući ga radoznalo. Bio je nešto veći od zeca i imaoje veoma kratke šape, a na leđima pravi oklop od čvrstih,žućkastih, koštanih pločica, koje su mu pokrivale telo sve dobokova. Njegovu veoma malu glavu sa šiljatom njuškomzaklanjala je neka vrsta ljuspastog štita. Imao je, kao što je

139


napomenuto, neobično kratke noge sa dugačkim i veomasnažnim noktima. Čim je pala na zemlju, životinjica se istogčasa sklupčala, dok su joj pločice, koje kao da su bile uizvesnom smislu pokretne, skliznule niz leđa, a rep se savio.Tako su sad pred sobom imali nešto kao loptu, potpunozaštićenu ljuspastim oklopom.

- Neverovatno! uzviknu Hamburžanin. Potpuno se zatvorio usvoj oklop.

- Koji mu sigurno neće mnogo pomoći, reče Karmo, udarivšisnažno životinjicu kundakom.

Siroti armandillo samo slabo skiknu i odmah se ispruži.- Evo pečenja! viknu Karmo, uhvativši ga za rep.- Ali, kakva je ovo životinja? upita Vai Štiler.- Savršeno bezopasna, noćna životinja.- Čime se hrani? Travom?- Ne, mesožder je; ali kako joj teško uspeva da pribavi sebi

neku divljač, jer nije ni brza, niti ima jake zube, hrani seuglavnom strvinama. Priča se čak da se armandillo, kad nađeneku mrtvu životinju, uvuče unutra i pojede je malo-pomalocelu, ostavljajući samo kožu netaknutu.

- I ti tvrdiš da je dobar za jelo?- Kao kornjačino meso. Hajdemo da lovimo dalje, prijatelju

Van Štileru.- Misliš li da ćeš još nešto naći?- Da pripucamo malo i na čaplje.Ubeđeni da neće ništa više naći na ostrvcetu, okrenuše

prema obali, odakle se čula velika graja i gde se bez sumnjenalazio veliki broj vodenih ptica. Kad su stigli blizu šipražja,ugledaše čitava jata pataka i čaplji sa zelenim perjem. Opalivšidva puta iz pušaka, oboriše dve štakare, a onda okrenušeprema logoru, da ih kapetan ne bi dugo čekao. Moka je bio većoborio priličan broj mladih stabala i odsekao dosta lijana, kojesu služile umesto konopaca.

Dok je Jara čerupala one dve čaplje, Crnac i gusari se dadoše

140


na građenje splava, uverivši se prethodno da u blizini nemakajmana.

Kako su u tom poslu bili veoma vešti, jedan sat im je biodovoljan da naprave splav, koji je bio u stanju da ih sve petoroponese.

Radi veće sigurnosti, postavili su svuda okolo vesla da bisprečili kajmane da se popnu na splav, dok su na sredinipodigli neku vrstu kolibice od granja i palmovog lišća.

U osam sati ujutro, pošto su slatko doručkovali, gusari sezajedio sa mladom Indijankom ukrcaše na splav, veslajućisnažno i upirući veslima o blatnjavo dno kanala. Prošavšipored ostrva, nađoše se ispred jedne druge lagune, pokrivenebarskim rastinjem i ispresecane, tu i tamo, peščanimsprudovima na kojima je dremuckao veliki broj kajmana.

Crni gusar, koji se beše popeo na kolibicu da bi imao širividik, otkri u daljini jednu tamnu, neprekidnu liniju, koja jemogla biti i neka velika šuma.

- Tamo je kopno, reče on. Ali će nam trebati priličnovremena da stignemo do njega.

Splav je plovio polako, pošto je voda bila savršeno mirna, anije bilo ni daška vetra.

Hamburžanin, Moka, pa i sam Crni gusar, upirali su snažnoveslima o dno, ali su od toga imali neznatne koristi, jer sudugačke motke, koje su im služile kao vesla, skoro uvek dubokoupadale u blatnjavo tlo lagune, tako da su se izlagali opasnostida popadaju u vodu.

Kajmani, videći kako nailazi ta velika ploveća masa,privučeni radoznalošću, kružili su oko moreplovaca, otvarajućisvoje strašne čeljusti, pune dugačkih zuba. Nisu ih napadali iodlazili su čim bi osetili udarac štapa, kojim su ihHamburžanin i Moka, na smenu, iz sve snage terali. U podne jesplav opet uplovio u neki kanal, koji je, umesto da vodi prematamnoj liniji što je označavala kopno, skretao na jug, prolazećiizmeđu bezbroj malih ostrva pokrivenih šipražjem i veoma

141


visokom trskom.Iz tog rastinja, bežeći pred splavom, dizala su se čitava jata

ptica.Tu je bio veliki broj purocephalusa, sa vrlo kratkim nogama,

čije je perje na glavi crveno kao plamen; zatim jata coclarnisa,koje liče na naše zebe, na sylvicola, sa divnim perjem zlatneboje, pa čaplji, kao i zelenih divljih pataka, glupih šljuka, kojesu mirno posmatrale pomorce ne plašeći se udaraca vesala.

Duž sprudova se video veliki broj zapilotesa, neke vrstemalog kraguja, sa crnim perjem, koji vrše u Meksiku uloguđubretara, jer su u stanju da halapljivo progutaju sve smećekoje stanovnici grada izbace na ulicu, a da im to ništa nenaškodi.

Njihova prodržljivost ide dotle da su u stanju da pojedu iumrlog od kolere bez ikakvih posledica, baš kao i marabu, kojiživi u Indiji.

- Ovo je pravi raj za lovce, reče Karmo, prateći zažarenihočiju brze letove ptica. Kad ne bismo morali da žurimo, dobrobismo se najeli. Šta kažeš na to, prijatelju Van Štileru?

- Od te tvoje priče pođi će mi voda na usta, odgovoriHamburžanin. Pogledaj one divne arzavole.

- Kraljevski zalogaj, dragi moj.- A kako se zove ona ptičurina ratobornog izgleda? Vidiš li je,

Karmo?- Je li ona što traži nešto usred trske?- Da, vidiš li je? ... Liči na nekog krilatog ratnika! -- To je kamiki, reče Moko.- Nikad nisam čuo za nju, crni druže, reče Van Štiler.- Gledaj je sad pažljivo, pa ćeš videti o kakvoj je ptici reč!...

Pogledaj: sprema se da napadne.- Koga?- Pričekaj samo, beli prijatelju, pa ćeš videti.Ptica o kojoj su govorili bila je lepa, veoma brza, pokretljiva i

sa nekom vrstom roga na glavi; imala je ogromna krila

142


pokrivena dugim perjem, koje se završavalo vrlo šiljatimkandžama.

Ova ptica, koja je inače pripadala jednoj već izumrloj vrsti,jurnu prema šipražju i nakostrešivši perje kriknu prodorno. Toje bez sumnje bio ratni poklič upućen neprijatelju.

Crni gusar i Jara priđoše ivici splava, posmatrajući radoznaloneobičnu pticu.

- Koga ovo napada? upita Crni gusar.- Zmiju, sakrivenu u trsci, odgovori Jara.- Hrani li se ova ptica zmijama?- Da, moj gospodine. Videćeš je na delu.Kamiki se ponovo sjuri između trske, udarajući snažno

krilima i pružajući napred svoju naoružanu glavu. Bio je rešioda izvuče žrtvu, koja se opet uporno skrivala, znajući sa kakvimopasnim neprijateljem ima posla. Odjednom se između trskiuspravi kao abonos crna zmija, debela kao pesnica i sa veomapljosnatom glavom.

To je bila zmija aligator, dosta čest gmizavac u močvarnimkrajevima srednje Amerike. Videći kamikija kako se sprema daje napadne, zmija mu pođe u susret sa očajničkom hrabrošću,pokušavajući da ga iznenadi i ujede. Ptica, koja u ovakvoj borbinije bila početnik, odmah se zakloni iza svojih naoružanih krilai stade njima besno udarati u nameri da zbuni neprijatelja.Pobesnela zmija poče da šišti, palacajući svojim šiljatimjezikom, uvijajući se i zavijajući gore i dole, a onda se iznenadaispruži i skoči na svog neprijatelja.

- Bogami!... Kakva borba! uzviknu Karmo, koji je pažljivopratio svaki pokret dvojice protivnika. Kako li će se ovozavršiti?

- Zmija će izgubiti bitku.- Je li mogućno da će ova ptica pobediti? A ako je zmija

ujede?- Neće se dati.Neobično brz, kakav je bio, kamiki nije mirovao ni za

143


trenutak. Napadao je zmiju svojim oštrim kljunom, zatim sehitro povlačio, zaklanjajući se krilima, a onda je ponovonapadao. Borba se vodila već nekoliko minuta, kad kamiki,ocenivši da se neprijatelj već dosta zamorio, jurnu odlučno nanjega.

Zgrabivši kljunom zmiju, sa dva snažna udarca potpuno jeošamuti, a onda ponese uvis. Sve se to odigralo za tren oka.

Podigavši je skoro dvadeset metara uvis, odjednom je ispustina zemlju; onda se istog trenutka ponovo ustremio na nju ijednim udarcem kljuna smrskao joj glavu.

Zatim je počeo mirno da je jede, kao da je bila u pitanju nekanaivna jegulja.

Hrabra ptica, pošto se najela, krenu dalje da traži nov plen.

144


XVILOV NA LAMANTINA

Pred samo veče, pošto nije uspeo da doplovi do kopna, splavje pristao na obalu jednog ostrvceta pokrivenog neobičnobogatom vegetacijom.

Mnogobrojne i raznovrsne palme dizale su se visoko, odmahiza šipražja i barske trske, mešajući se sa ogromnim drvenimpapratima.

Gusari, koji su veslali ceo dan pod neumoljivim suncem, bilisu iscrpljeni i vrlo žedni, jer sve do tada nisu uspeli da nađu nikapi slatke vode. Probali su nekoliko puta vodu iz lagune, ali suuvek osećali u ustima neki slankast ukus, jer se i u kanalimaosećala morska voda.

- Bojim se, junaci moji, da ćemo i ovu noć provesti bez vode,reče Crni gusar.

- Sve dok ne naiđemo na neku reku, nećemo imati slatkevode.

- Pričekajte, gospodaru, reče odjednom Moka, koji je većnekoliko trenutaka pažljivo razgledao ostrvce, obasjanoposlednjim sunčevim zracima.

- Zar ne misliš da ćeš ovde naći neki izvor? upita Crni gusar.

145


Ne može ih biti na ovom blatnjavom terenu, zasićenommorskom vodom.

- Čini mi se da sam pronašao jedno drvo koje će nam pomoćida ugasimo žeđ, gospodaru.

- Da nije neko „drvo-izvor"? upita Karmo, smejući se.- Nešto slično, beli druže.Trojica gusara i Jara iskrcaše se sa Crncem, koji odmah zađe

među drveće, krčeći s teškom mukom put između žila, lijana ižbunja.

Tle na ovom ostrvcetu nije bilo blatnjavo, niti je to bio nekipeščani sprud pokriven vegetacijom, nego pravo ostrvo odčvrstog zemljišta i sa stenovitom podlogom.

Drveće, zaštićeno od vlage, koja je obično zasićena morskomsolju, izdizalo se moćno, pokrivajući čitavu površinu ostrvca idostižući neverovatnu visinu.

Prešavši oko dvesta koraka, Moka se zaustavi ispred jednogveoma lepog drveta, koje je raslo usamljeno na maloj ledini.

Bila je to neka vrsta vrbe, visoka preko šezdeset stopa, sakrunom koja je ličila na kupolu i duguljastim, širokim lišćem,samo ne toliko velikim kao kod palmi.

Iz grana i stabla tog neobičnog drveta curila je voda takoobilato, da se u njegovom podnožju stvorila čitava mala bara.Neprestano i u velikim količinama voda je uz monotoni šumpadala na zemlju.

- Pravo „drvo-izvor"! viknu Karmo začuđeno. Nikada nisamvideo ovako nešto.

- Zaista je veoma čudno, reče Crni gusar. Kakvo je to drvo?- Tamai-caspi, gospodine, odgovori Crnac.- A odakle dolazi sva ova voda? upita Hamburžanin.- Ovo drvo verovatno upija vlagu iz atmosfere pomoću

naročitih organa, a onda je čuva, reče Crni gusar. I naKanarskim ostrvima postoji isto tako jedna biljka koja dajevodu u znatnoj količini.

- I tako ovo drvo neprestano plače? upita Karmo.

146


- Da, odgovori Moka. Štaviše, kad naiđe sušni period i kad sureke najsiromašnije vodom i izvori presuše, ono daje još viševode.

- Da iskoristimo onda ovu njegovu neobičnu osobinu, rečeKarmo.

Ali Karmo nije bio samo žedan nego i veoma gladan. Kako surezerve već bile iscrpene u toku dana, a zbog zabrane upotrebevatrenog oružja nisu obnovljene, on se okrete ponovo svomeprijatelju, „Vreći uglja", i reče:

- Voda je izvrsno piće, ali sam zaključio da mi suze ovogtamai-caspia, samo ispiraju creva. Ako si zaista čovek na svommestu, onda potraži i neko drvo od koga ćemo dobiti neštočvršće.

Upravo tog trenutka sa lagune dopre neki čudan urlik, koji jemorao, po svemu sudeći, poticati od neke poveće životinje.

- Šta je ovo sad? upita Karmo.Crnac i Jara se naglo okrenuše, gledajući u pravcu drveća.- Manato! uzviknu mlada Indijanka, gledajući Moka.- Da, odgovori Crnac. To je vacca marina.- Hoćeš reći lamantino? upita Crni gusar.- Da, kapetane. To će biti izvrstan plen.- Ali i vrlo težak da se ulovi.- Uhvatićemo ga, kapetane.- Samo bez pucnjave.- Biće dovoljna i jedna obična kuka.- Kad bismo je imali!- Napraviću je, gospodine. Beli prijatelju, imaš li parče

kanapa?- Koliko hoćeš, odgovori Karmo. Zar se može zamisliti

mornar bez kanapa?Sad se ponovo začu rika, samo mnogo bliže. Životinja se

morala nalaziti pored obale ostrvceta. Crnac odlomi jednudugačku, skoro pravu granu i skresavši joj lišće, veza za njenkraj veliki nož. Napravio je tako neku vrstu čaklje, dugu preko

147


tri metra.Crnac pođe tamo gde je stajao splav. Stigavši blizu šipražja,

koje je pokrivalo obalu, zastade posmatrajući pažljivo vodu ukanalu. Mrak se već bio spustio, ali kako na tom mestu nije bilomagle, moglo se sasvim lepo videti sve što se događa u laguni.

Gotovo pored samog splava vodeno bilje se lagano pokretalo,kao da je neka krupna životinja pokušavala da prokrči sebi put.

- Tamo je, reče Crnac, okrećući se gusarima. Pase.- Hoćemo li ostati ovde sakriveni? upita Karmo.- Da, za sada, odgovori Moka. Ah!... Evo ga!Crni gusar i njegovi drugovi pogledaše u kanal. Između

vodenog bilja pojavi se jedna ogromna riba, koja je pomaloličila i na foku, ali je imala umesto okrugle, izduženu njušku.

- Je li manato? upita Karmo.- Da, odgovori Moka.- Prilično je veliki.- Ne treba ga pustiti da pobegne, reče Crni gusar.- Ne mičite se, tiho izusti Crnac.Uze zatim čaklju i pođe nečujno kroz isprepletano šipražje.Lamantino se nalazio tamo, upola zagnjuren u vodu. S

vremena na vreme bi podizao glavu da osluškuje. Da nijemožda osetio prisustvo neprijatelja? Bilo je vrlo mogućno,pošto je prekinuo svoju večeru.

Iznenada se Moka uspravi na kraju šipražja. Duga motkapolete i oštrica se zari duboko u lamantinova leđa.

- Na splav! viknu Crnac.Gusari pojuriše na splav zajedno sa Jarom. Moka je već trčao

ispred njih, sa sekirom u ruci.Verovatno smrtno ranjen, manato se besno koprcao usred

vodenog bilja, grokćući sve slabije. Skakao je tamo-ovamo,lomeći trsku, i bučno se gnjurao, dižući talase koji su se streskom razbijali o šipražje, a onda se ponovo pojavljivaoduvajući i frkćući.

Uprkos očajničkom nastojanju da se oslobodi čaklje, nož je i

148


dalje stajao zaboden u njegova leđa, čak je tim stalnim trzajimaizazivao još veći bol i sve obilnije krvarenje.

- Na njega!... Na njega! povika Crni gusar, pojurivši napramac sa isukanim mačem.

Pod snažnim udarcima vesala, splav brzo pređe kanal i stiženesrećnog sisara, koji se bio zapleo između žila.

Moka podiže sekiru i onda se začu potmuli udarac propraćenotegnutim groktanjem.

- Naš je! povikaše.Sa razbijenom glavom, lamantino se bio nasukao na jedan

sprud i tamo izdahnuo.- Evo nam večere! reče Moka, spremajući se da iseče plen.- I to kakve večere! uzviknu Karmo.- Ni sto ljudi je ne bi pojelo.Gusar se bio nagnuo nad sisarem i posmatrao ga radoznalo.

Taj stanovnik reka i laguna Srednje i Južne Amerike bio jedugačak oko pet metara, što znači da nije spadao u onenajveće, jer ti sisari dostižu dužinu do sedam, pa i osammetara.

Podsećao je na foku, samo mu je njuška bila izdužena, a nepljosnata. Umesto peraja, imao je dve zdepaste šape i vrlo širokrep, a pod grudima sise nabrekle od mleka.

Ovi sisari su danas već retkost. Ima ih jedino još u Orinoku iAmazonu, na ušću reka u Gijani i na obalama Hondurasa; poneki se nađu i u Meksiku. Sasvim su bezopasni, jer ne posedujunikakvo odbrambeno oruđe i hrane se samo vodenim biljkama.Kao i foke, žive u vodi i na suvu, ali se ipak retko penju naobalu, znajući da izvan vode gube od svoje pokretljivosti, poštoim telo nije naročito prilagođeno za hodanje.

Sa nekoliko udaraca sekirom Moka odseče donji deolamantina, koji je težio oko šezdeset libri, što je bilo više negodovoljno da se obezbede obilati obroci i za nekoliko dana.Ostatak prepustiše kajmanima.

Čim su pristali na ostrvce, gusari naložiše dobru vatru i

149


ispekoše jedno parče lamantina, nataknuvši ga na cev odpuške. I tako su izvrsno večerali. Noć je prošla mirno, iako sukajmani još vodili borbu oko ostrva.

Sutradan se gusari ukrcaše na splav, u nadi da će stići dokopna pre zalaska sunca.

Imajući pogodan vetar, da bi još ubrzali kretanje splava,postavili su na vrhu kolibice nekoliko lisnatih grana, koje suslužile umesto jedra. Prešavši veliki broj kanala i oplovivšimnoga ostrvca, Crni gusar otkri, negde oko podne, sedeći nakrovu kolibice, odakle je imao bolji pregled lagune, jedan stubdima koji se lelujao između drveća na obali.

- Ko to može biti, Španci ili Indijanci? upita on.- Ne mogu biti Španci, odgovori Moka. U ovom kraju, koliko

je meni poznato, nema gradova. To su samo Indijanci.- Šta ti misliš, Jara?- Da odemo i potražimo logor, gospodine, odgovori mlada

devojka. Indijanaca ne treba da se plašimo. Od njih ćemomožda dobiti dragocena obaveštenja.

- Pođimo onda na obalu, odgovori Crni gusar posle kraćegpremišljanja.

Splav je sad uplovio u jedan široki kanal, koji je izgleda,vodio pravo ka onom stubu dima.

Zahvaljujući povoljnom vetru, splav se brzo kretao,ostavljajući iza krme širok uskomešan trag. Levo i desno odkanala ređala su se mala ostrva, neka pokrivena trskom išipražjem, a neka veoma visokim i lisnatim drvećem. Na obalisu se ponegde videle čitave porodice kajmana kako uživaju nasuncu.

Mladi su se igrali sa majkama, jurili se i ujedali, terajućijedan drugog u vodu.

U dva sata po podne, od kopna ih je odvajalo još samo polakilometra. Veoma nisku obalu pokrivalo je drveće sa visokimstablima. Tu se videlo bezbroj palmi svih vrsta, pa veoma lepedrvene paprati i mnogobrojni kedrovi. Stub dima se više nije

150


video, ali se Crni gusar i pored toga nadao da će pronaćiindijanski logor, jer se nalazio na izdignutom mestu.

- Zapnite još malo, prijatelji, reče on Karmou i njegovimdrugovima, koji su sad već teško veslali, nemajući više pogodanvetar. I onda ćete se odmarati do sutra.

U četiri sata posle podne, gusari i Jara se iskrcaše na početkušume.

- Hoćemo li odmah da potražimo logor? upita Karmo.- Ti bi više voleo da se odmoriš malo, je li tako, mornaru moj,

reče Crni gusar.- Ili, tačnije, da spremim večeru, kapetane, odgovori gusar

smejući se. Imamo još jedno dobro parče lamantina daispečemo.

- Idi onda i spremi večeru, reče Crni gusar. Posle ćemo otićido logora.

- Crni prijatelju, ti bi mogao da pogledaš malo po šumi. Naovom drveću mora biti nekih plodova.

- I meda, odgovori Crnac, koji je već nekoliko trenutakagledao pažljivo u drveće.

- Šta si rekao, meda?... Tako mi kitove utrobe, nećeš valjdada kažeš kako si otkrio neku košnicu?

- Ne, nego mravinjak, beli prijatelju.- Mravinjak! uzviknu Karmo gledajući začuđeno. Kakve veze

imaju mravi sa medom?- Pođi sa mnom, druže, pa ćeš videti.- Hajdemo onda, reče Crni gusar, koji je takođe bio veoma

iznenađen.Crnac zađe između dva gusta žbuna, što su se nalazila ispred

jednog malog peščanog nasipa, koji je bio nešto duži od metra,a visok osam do deset santimetara i pružao se ispred stablajedne visoke palme.

- Šta je ovo? upita Karmo.- Mravinjak, odgovori Crnac.Iz jedne rupe, koja se nalazila u sredini malog peščanog

151


nasipa, izašlo je tog trenutka nekoliko mrava, dosta većih odnaših i sa neobično naduvenim stomakom koji je podsećao namalo zrno grožđa.

Moka uze jednoga, zgnječi ga prstima i poče ga sisati saslašću.

- Pih! učini Karmo.- Pun je meda, reče Moka.A onda svojim velikim nožem raseče mravinjak i otkri čitavu

seriju hodnika i odeljenja, podeljenih malim zidovima odkamenčića sastavljenih blatom. Produživši da buši u pravcuhodnika po kome su vrveli mravi, ukloni jedan grumen zemlje ipokaza začuđenim gusarima osam jajastih stanica, širokih petdo šest palaca, dugih četiri, a visokih otprilike jedan palac. Oveostave su bile pune neke mrke tečnosti, koja je imala pomalonakiseo miris.

- Beli prijatelju, zamoči prst i probaj, reče Moko.- Nemam ja poverenja u taj tvoj med, odgovori mornar.- Ja ću da probam, reče Crni gusar.Onda zamoči prst u tečnost i liznu.- Med, i to veoma sladak, reče.- Baš med, kapetane? upita Karmo.- Odličan je, Karmo. Samo je malo nakiseo, zbog mravlje

kiseline.- Ko bi to rekao da u ovoj zemlji mravi proizvode med kao

pčele? Da mi je to neko pričao ne bih verovao.- Probaj, Karmo, reče Van Štiler. Pravi med.- Ponećemo ga, pa ćemo se poslužiti posle pečenja, umesto

kolača, reče Crni gusar.Sad Moka uze jedan širok palmov list i napravi neku vrstu

fišeka, pa ga onda napuni medom.- Nakupićemo bar četiri libre, reče Crnac.- Šteta što nemamo dvopeka, javi se Karmo.- Zamenićemo ga bananama, odgovori Crnac. Verujem da

ćemo ih naći.

152


Pošto su ispraznili sve ćelije, gusari se vratiše u svoj logor,gazeći preko čitavih kolona mrava.

Siroti insekti, isterani iz svog gnezda, bežali su na sve strane,kao neka poražena vojska. Sigurno su čekali da pljačkaši odupa da se ponovo vrate i počnu da izgrađuju ono što je Crnacporušio.

Ovih vrednih insekata ima veoma mnogo u Srednjoj Americi,a naročito u Meksiku, Novom Meksiku i Koloradu.

Moramo ipak napomenuti da ih vrlo mnogo uništavaju i ljudii životinje, a naročito „medvedi mravojedi", koji ne samo dahalapljivo gutaju med, nego i same proizvođače. Med kojiskupljaju u ćelijama vrlo malo se razlikuje od meda pčela, jerima neobično prijatan ukus i jedino je bez mirisa. To je rastvorgotovo čistog šećera, ali bez traga kristalizacije. Samo je prekoleta pomalo nakiseo.

Tu materiju oni uzimaju iz zašećerene gume od šišarke jednevrste hrasta, i računa se da je potrebno više od devet stotinamrava da bi skupili jednu libru meda.

Meksikanci, a naročito Indijanci, troše ga vrlo mnogo, a odnjega prave i jednu vrstu veoma ukusnog likera, sa dostaalkohola.

153


XVIIVERA KRUZ

Pošto su se odmarali nekoliko sati i utolili glad, gusarikrenuše da potraže indijanski logor.

Bojeći se da to ipak ne budu Španci, poslali su Moku, kaonajbržeg, da pogleda okolinu. Šuma kroz koju su išli bila jeveoma gusta i sastojala se od raznovrsnog drveća, koje je raslotako blizu jedno drugog da im je ponekad ozbiljno otežavaloput.

Bilo je tu divnih banana sa neobično velikim lišćem igrozdovima sočnih plodova; veličanstvenih i neverovatnovisokih drvenih paprati; zatim ogromnih kedrova, što su upunom cvatu zanosno mirisali; pa veoma lepih palmi visokihtrideset do četrdeset stopa, ovenčanih dugačkim lišćem, koje seelegantno povijalo i prepuno tunjaka divne plave boje saplameno crvenim prugama; zatim acagiu, skupoceno drvo, papomorandže, voštane palme i još stotine drugih. Bezbroj lijanaobavijalo je to drveće, preplićući se na hiljade načina, puzeći pozemlji ili uvijajući se oko stabla i grana.

Bezbroj ptica kružilo je usred tog ogromnog zelenog svoda.Bilo je najviše papagaja; nisu nedostajali ni divni ará papagaji

154


sa lepim, kao plamen crvenim perjem, kao ni caninde saplavim krilima i žutim grudima.

S vremena na vreme niz stablo bi skliznuo po neki ružangušter zvani iguana ili logarti, dugačak četiri do pet stopa, sacrnkastom kožom, koja se prelivala u zeleno; ti su gmizavciveoma traženi zbog svog izvrsnog mesa, koje podseća napiletinu, tako bar tvrde meksikanski i brazilski gurmani.

Krčeći s mukom put kroz neprohodnu vegetaciju, poslejednog sata hoda gusari naiđoše na Moku, koji beše izmakaoispred njih trista do četiri stotine metara.

- Jesi li pronašao indijanski logor? upita Crni gusar.- Da, kapetane, odgovori brzo Crnac. Tu je, sasvim blizu.- Ima li ih mnogo?- Možda oko pedeset.- Jesu li te videli?- Razgovarao sam sa njihovim poglavicom.- Da li su voljni da nam ukažu gostoprimstvo?- Jesu. Rekao sam im da smo protiv Španaca i da se sa nama

nalazi jedna indijanska princeza.- Imaju li konja u logoru?- Oko dvadeset.- Nadam se da će pristati da nam ih prodaju, reče Crni gusar.

Hajdemo, prijatelji. Ako sve bude išlo kako treba, sutra ću vasodvesti u Vera Kruz.

Koji minut kasnije, gusari su ulazili u indijanski logor. Ovajse sastojao od dvadesetak koliba, pokrivenih lisnatim granjem,u kojima je živelo oko dvadeset porodica.

To je bilo neko malo pleme, koje je više volelo slobodu udžungli nego težak rad po rudnicima na koji su ih primoravališpanski osvajači.

Ovi jadni Indijanci izgledali su veoma bedno. Živeli su samood lova i ribolova, a sve njihovo bogatstvo sastojalo se oddvadesetak konja i nekoliko ovnova. Saznavši da su gusarišpanski neprijatelji, priredili su Crnom gusaru i njegovim

155


drugovima radostan doček. Stavili su im na raspolaganje svojenajbolje kolibe i ponudili im jednog pečenog ovna.

Od starog poglavice, koji je dobro poznavao ovaj kraj, Crnigusar dobi dragocena obaveštenja o putu i pravcu koga trebada se pridržavaju, kako bi brže stigli u Vera Kruz. Sutradan, prezore, povorka je napustila selo, pošto se bogato odužila zagostoprimstvo koje su im ukazali čestiti Indijanci. Crni gusar jedobio pet snažnih konja, andaluzijske rase, od kojih je mogaoočekivati da će dobro podneti dug i naporan put.

U podne, posle besne trke duž obale, gusari prispeše predJalapu, jednu varošicu koja u ono vreme nije imala nikakavznačaj, dok danas spada među najlepše gradiće u Meksiku.Ovde su proveli nekoliko sati da bi odmorili konje, koji su sepušili kao sumporana. U dva sata krenuli su ponovo galopom,nestrpljivi da što pre stignu u grad gde se nalazio omrznuti VanGuld. A onda su oko sedam sati uveče ugledali, na jasnoj linijihorizonta, zupčaste kule tvrđave San Huan de Lus, koja je bilanaoružana sa šezdeset topova i u ono vreme se smatralaneosvojivom. Ugledavši je, Crni gusar zaustavi svog konja. Licemu je bilo izobličeno od uzbuđenja, dok su mu oči strašnosevale.

- Vidiš li je, Jara? upita je on mračnim glasom.- Da, moj gospodaru, odgovori mlada Indijanka.- Misliš li i ti da je neosvojiva?- Kažu da je to najjača tvrđava u Meksiku.- Za nekoliko dana gusari će skinuti veliku zastavu Španije,

koja se leprša na visokoj kuli.- I ja ću biti osvećena?- Hoćeš, Jara.Rekavši to, obode konja i jurnu kroz plantaže kakaoa, koje su

pokrivale dolinu. U devet sati uveče, nešto pre zatvaranjagradskih vrata, mala povorka je nesmetano stigla u Vera Kruz.To je grad koji danas spada u najznačajnije i najnaseljenijegradove u Meksiku. U ono vreme, međutim, imao je polovinu

156


od današnjeg broja stanovništva. Ipak je 1683. godine smatranza jednu od najboljih i najbogatijih luka u Meksiku, i poredtoga što je u ono vreme uživao i glas jedne od najnezdravijihluka u Velikom zalivu, kao i najviše izložene nevremenu.Španci su od ovog grada stvorili veliki trgovački centar, gde jestajalo nagomilano ogromno bogatstvo, i opremila ga čvrstimutvrđenjima kako bi ga zaštitili od iznenadnih gusarskihnapada.

Zajedno sa Jarom, koja je vrlo dobro poznavala grad, poštoje u njemu živela više od dve godine, Crni gusar uđe u jednukrčmu, ili, bolje reći, gostionicu, koja se nalazila u blizinitvrđave San Huan de Lus. Bila je to pre neka skromnagostionica, u koju su navraćali mornari i mazgari, i gde semogao dobiti tvrd krevet i mršav obrok za pet pijastera poosobi.

Gazda krčme je bio jedan debeli Andalužanin, koji je, sudećipo njegovom rumenom licu i boji nosa, neobično voleo jakošpansko vino. Nanjušivši u pridošlicama dobre mušterije,stavio im je na raspolaganje svoje jedine dve sobe i kuhinju.

- Umiremo od gladi, reče Karmo, koji je preuzeo dužnostdomoupravitelja. Hoćemo izvrstan ručak, a pre svega odličnavina. Don Gusman de Soto, moj gospodar, čovek je koji neštedi pezose.

- Vaša visost se neće požaliti na mene, odgovoriAndalužanin, poklonivši se ponizno.

- Ah!... Skoro da zaboravim, reče Karmo, zauzevši važnodržanje.

- Šta želi vaša visost?- Moja visost želi jedno obaveštenje.- Sav sam se pretvorio u uho.- Hteo sam da pitam kako je prijatelj moga gospodina,

vojvoda Van Guld. Dugo ga već nismo videli.- Odlično je, visosti.- Je li još uvek u Vera Kruzu?

157


- Još uvek, visosti.- A gde stanuje?- Kod guvernera.- Hvala, prijatelju; pobrini se za ručak, a pre svega za dobro

vino.- Prava vina iz Heresa i Alikantea.Karmo ga otpusti dostojanstvenim pokretom ruke i pridruži

se Crnom gusaru, koji je nešto živo razgovarao sa Jarom ujednoj od dveju soba, koje im je krčmar stavio na raspolaganje.

- Flamanac je ovde, kapetane, reče mu. To mi je baš sadpotvrdio i gostioničar.

- Onda ćeš me odvesti kod markize Bermeho, Jara.- Zar večeras?- Možda će gusari sutra već biti ovde.- A ako noćas vojvoda ne ode kod markize? upita Jara.- Onda ću ga potražiti u njegovoj palati.- To je nemogućno, kapetane, reče Karmo.- Zašto?- Gostioničar mi je rekao da je vojvoda guvernerov gost.

Kako ćete prodreti u palatu koju sigurno čuva jaka straža?- U pravu si, Karmo, reče Crni gusar. Pa ipak, ja ga moram

pronaći pre nego što stignu gusari.Tog trenutka u sobu uđe krčmar sa dvojicom Crnaca, koji su

nosili korpe pune tanjira i boca.Spustiše sve to na jedan već pripremljen sto, a onda se na

jedan Karmov znak novukoše, zatvorivši vrata za sobom.- Gostioničar je pravi čarobnjak, reče Karmo zagledajući jela

i boce, onako kako to radi čovek koji se u to odlično razume.- Evo jedne divne patke u pikantnom sosu.- I povelike pečene iguane, reče Moka. Guvernerski zalogaj.- Evo i jednog komada govedine sa zelenom boranijom.- A tek ove boce! uzviknu Van Štiler. Pogledaj samo!... Heres

iz 1650!... Malaga 1660. i Alikante 1500!...Oraspoloženi izvrsnom starom malagom, gusari se pohlepno

158


baciše na jelo. Samo je Crni gusar bio veoma zabrinut i jedvada je obraćao pažnju na ono što je jeo. To je veoma žalostiloKarmoa, koji nije prestajao da hvali izvrsna jela, a naročitoodlična španska vina.

Oko deset sati uveče, Crni gusar se diže i reče:- Kucnuo je čas osvete: treba da pođemo.Ispraznivši nadušak posledšu čašu hereskog vina, pripasa

mač, uvi se u široki ogrtač sa resama i otvori vrata. Za njim sedigoše i svi ostali.

- Treba li da ponesemo i puške? upita Karmo.- Biće nam dovoljni pištolji i kratke sablje, odgovori Crni

gusar. Ako nas vide naoružane, mogu nešto da posumnjaju.Obavestiše zatim gostioničara da će se vratiti kasno, jer

imaju mnogo prijatelja koje treba da obiđu, pa izađošepredvođeni mladom Indijankom. Ulice su bile mračne i skorobez svetla, jer su se Španci u ono vreme obično rano povlačili usvoje kuće. Samo je još tu i tamo poneko uživao na terasi unoćnoj svežini.

Jara je odlučno koračala pored Crnog gusara. Iako nije bilaveć nekoliko godina u Vera Kruzu, dobro se sećala svake uličiceu gradu.

- Imamo li dosta da pešačimo? upita Crni gusar.- Oko četvrt sata, odgovori devojka.Upravo su zavijali iza ugla jedne ulice, kad na Crnog gusara

iznenada nalete neki čovek uvijen u široki ogrtač.- Tonnere de Dieu! uzviknu nepoznati, odskočivši i mašivši

se za mač.- Gle!... neki Francuz! uzviknu Crni gusar.Čuvši ove reči, nepoznati razgrnu ogrtač i priđe Crnom

gusaru pogledavši ga pažljivo.- Gospodin od Ventimilje! uzviknu on. Gle, neočekivane

sreće!...- Ko si ti? upita Crni gusar uhvativši desnicom mač.- Jedan od Gramonovih ljudi, viteže.

159


- Kako si dospeo ovamo? upita gospodin od Ventimiljezačuđeno.

- Tražim vas, viteže.- Jesi li znao da sam ovde?- Gramon je znao.- Nosiš li mi neku poruku?- Došao sam da vas obavestim da su se gusari već iskrcali

devet kilometara daleko od Vera Kruza.- Kada će napasti grad?- Sutra, u zoru.- Kad si ti stigao?- Pre tri sata, odgovori Francuz.- Da li je moja „Munja” stigla eskadru?- Da, viteže, i iskrcala dobar deo svoje posade.- Vraćaš li se Gramonu?- Da, viteže. Ovog časa.- Reci mu onda da su Španci mirni i da za sada ništa ne

podozrevaju.- Samo to?- I reci mu da ću noćas izvršiti napad na Van Gulda i da ću ga

možda ubiti. Zbogom. Kad budete sutra ušli u grad, ja ću vasvoditi.

- Laku noć i srećno, gospodine od Ventimilje, odgovoriFrancuz odlazeći.

- Požurimo, reče Crni gusar svojim ljudima. U zoru će Loran,Gramon i Van Horn napasti grad.

Mala povorka pođe, uputivši se jednom uličicom koja jekrivudala između visokih baštenskih zidova. Kroz palme su senejasno nazirali oblici velikih građevina.

- Pogledaj, moj gospodine, reče Jara. Možda se čovek kogami toliko mrzimo i koga ćeš ubiti nalazi tamo!

Gusar jurnu prema vratima.Iza ograde se pružao prostran vrt, pun divnih palmi i leja sa

cvećem. Na kraju se dizala jedna masivna građevina sa

160


četvrtastom kulom.Dva prozora u suterenu bila su živo osvetljena. Svetlost se

probijala kroz spuštene žaluzine i rasipala po alejama ispredkuće.

- Da li je unutra? upita Crni gusar strašnim glasom.- Možda je, moj gospodine.- Moko, Karmo, Van Štileru, pomozite nam.Crnac, koji je bio najvšpi, pope se na kapiju; zatim pruži ruku

Crnom gusaru, podiže ga bez po muke i prebaci na drugustranu.

Ostali su učinili to isto bez ikakvih teškoća.Kad su se svi zajedno našli u tamnoj senci palmi, Crni gusar

isuka mač i reče svojim ljudima:- Napred, i tišina!Pred njima se pružala široka staza oivičena palmama i

lejama punim cveća. Pošto je osluškivao pažljivo nekolikotrenutaka, umiren dubokom tišinom koja je vladala u vrtu,narušenom samo jednoličnom muzikom nekog cvrčka, Crnigusar pođe odlučno širokom stazom, ne skidajući pogled saosvetljenih prozora. Skinuo je široki ogrtač sa resama iprebacio ga preko leve ruke, dok je u desnoj držao mač. Karmoi njegovi drugovi izvukoše svoje kratke sablje i napunišepištolje, koje su vosili za pojasom. Koračali su oprezno da se nebi čulo škripanje šljunka i šuštanje suvog lišća, koje je već biloprilično opalo.

Na kraju staze, Crni gusar za trenutak zastade i pogleda levoi desno.

- Vidite li koga? upita svoje ljude.- Nikoga, odgovoriše svi.- Moko, pobrini se za Jaru.- Šta treba da radim, gospodaru?- Prebaci je kroz prozor kad budem ušao unutra.- A mi, kapetane? upita Karmo.- Čim uđete unutra, odmah stanite na vrata da me niko ne bi

161


uznemiravao.Gusar zatim pređe mali prostor ispred kuće i priđe jednom

od dva osvetljena prozora. Jedan njegov pokret, radostan, aistovremeno i preteći, dade na znanje gusarima da je čovek,koga su toliko dugo tražili, unutra.

- Jesi li ga video, moj gospodine? upita Jara prigušenimglasom.

U jednoj bogato nameštenoj, divnoj sobi, sa velikimvenecijanskim ogledalima i veoma lepim svodovima iznadkreveta, sedele su dve osobe za bogato pripremljenim stolom.

Prema jednom masivnom, srebrnom svećnjaku u kome jegorelo dvanaest sveća, sedeo je čovek pedesetih godina,udobno zavaljen u bambusovoj naslonjači.

Bio je visokog rasta i snažno građen, sa dugom, gotovobelom bradom, neobično crnim očima koje su još uvek gorelenekom živom vatrom. Crte lica su mu bile odvažne, čak pomalogrube. I pored svojih godina, videlo se da je to bio krepak isiažan čovek, kao neki četrdesetogodišnjak, a možda i mlađi,koji nije ništa izgubio od svoje mladalačke okretnosti.

Vreme je izbrazdalo čelo i osedelo kosu i bradu, ali još nebeše povilo snažno telo.

Na prvi pogled odavao je Španca, jer je nosio svilenikastiljanski kostim, sa širokim ljubičastim prugama i podveziceispod kolena; ali ga je odavao dugi, izvezeni pojas, koji su u onovreme nosili Flamanci. Pored njega je sedela jedna veoma lepažena, sa bujnom crnom kosom, bademastim očima i neštotamnijom puti, verovatno neka Andalužanka ili Seviljanka.Oboje su mirno razgovarali, srkćući neki liker boje ćilibara, kojise nalazio u jednom kristalnom sudu.

- Poznaješ li ovu ženu, Jara? upita Crni gusar isprekidanimglasom.

- Da, to je markiza Bermeho.- A onog tamo, poznaješ li njega?- To je čovek koji je uništio moje pleme.

162


- I koji je ubio moju braću, reče Crni gusar.Podigavši snažno žaluzine, kao tigar skoči pravo na dasku od

prozora, a onda u sobu, viknuvši piskavim glasom:- Ovamo, vojvodo!Mač, koji je stezao u ruci, ispruži se između starca i markize

svetlucajući zlokobno pri svetlosti sveća. Videći Crnog gusara,vojvoda uzviknu iznenađeno i uplašeno u isti mah, a zatimnaglo priđe stolici na kojoj je stajao njegov mač.

- Vi! uzviknu prebledevši kao zid.- Poznajete li me, vojvodo? upita Crni gusar divljim glasom.Starac ne odgovori: gledao je svoga protivnika razrogačenim

očima, kao da je pred njim stajalo neko strašno priviđenje.Markiza Bermeho je u međuvremenu bila ustala, gledajućioholo Crnog gusara.

- Šta ovo treba da znači, gospodine? upita ona prezrivimglasom. Ko ste vi, kad se usuđujete da uđete sa mačem u ruci ukuću markize Bermeho?... Možda mislite da ovde nemadovoljno slugu da vas izbace kroz prozor. Izađite!

- Gospodin od Ventimilje i Rokanere je navikao da izlazi navrata, i ne kroz prozor, gospođo, makar mu na putu stajalostotinu ljudi, odgovori Crni gusar.

- Gospodin od Ventimilje!... Crni gusar!... promuca markiza,zadrhtavši.

- Karmo, prijatelju, ovamo! viknu Crni gusar.Njegova tri mornara i Jara upadoše u sobu i poleteše na

vrata kako bi onemogućili vojvodi da pobegne i slugama dauđu unutra.

Mlada Indijanka priđe starom Flamancu i reče muuzdrhtalim glasom:

- Sećaš li me se, vojvodo? ...Van Guld prigušeno kriknu:- Jara!...- Da, ona Jara koja se zaklela da će se osvetiti čoveku koji je

uništio njeno pleme.

163


- Ove noći seni moje braće su napustile morske dubine, da biprisustvovale vašoj smrti, viknu Crni gusar. Branite se,vojvodo, jer ću vas noćas ubiti.

- Da me ubijete?- Ja sam plemić i neću vas ubiti a da vam ne pružim priliku

da se branite. Karmo, izvedi gospođu napolje.- Gospodine, reče markiza oholo. Moji preci su učestvovali u

bezbroj bitaka, a ja sam pucala sa zidina Gibraltara na gusare.Želim da prisustvujem onome što se događa u mojoj kući.

- Imate pravo, markizo, reče gospodin od Ventimilje. Molimvas, sklonite se u kraj, da bih bio slobodan.

- Da ubijete vojvodu?- Da, markizo.- On će ubiti vas!- To ćemo videti, gospođo.Za vreme ovog razgovora vojvoda je stajao nepomičan i nem,

oslanjajući se lako na svoj mač. Bio je još uvek neobično bled,ali kao iskusni ratnik brzo je opet povratio svoj mir i odvažnost.

- A sad ovamo, vojvodo, reče Crni gusar pozdravljajući gamačem. Jedan od nas dvojice neće izaći živ iz ove sobe.

Prezriv smešak pojavi se na vojvodinim usnama.Taman je hteo da se zakloni, ali se onda predomisli i podiže

mač, rekavši:- A šta će biti ako vas ubijem?- Šta hoćete da kažete?- Vaši ljudi bi me posle toga ubili.- Moji ljudi su već dobili naređenje da se ne mešaju u naše

stvari. Ja sam plemić, gospodine.- Onda se čuvajte! Ja sam prvi mačevalac u Flandriji.- A ja najbolji u Pijemontu, vojvodo.- Onda, evo vam!Brzinom, koja se nikad ne bi očekivala od jednog

pedesetogodišnjaka, vojvoda se baci na Crnog gusara, nadajućise da će uspeti da ga izenadi.

164


Ali gospodin od Ventimilje munjevito podiže levu rukuzaštićenu ogrtačem i mač se zapetlja u nabore tkanine.

- To nije pošteno, vojvodo, reče.- Svetim svoju kćer! zaurla starac strašnim glasom.- A ja svoju braću, koju si mi ubio! viknu Crni gusar.

165


XVIIIZVEKET MAČEVA I PUCNJAVA

Ova dva ohola čoveka, koja su u srcu gajila podjednakumržnju, nasrtala su žestoko jedan na drugog, spremna naborbu bez milosti.

Obojica hrabri i vični nimalo lakoj veštini mačevanja, moralasu računati na dugu borbu, pre nego što se njihovi mačevipoprskaju krvlju jednog ili drugog, Crni gusar je već posleprvih udaraca postao oprezniji. Bilo mu je jasno da pred sobomima strahovitog protivnika, koji neće uzmaći pred njim i zato jeodmah obuzdao svoje žestoke napade, smirivši nerve. Iakovojvoda nije više bio mlad, borio se divno, odbijajući veštoudarce svog protivnika i napadajući ga kad god mu se za topružila prilika.

U sobi je vladala potpuna tišina: naslonjena na stolicu,markiza je pažljivo pratila pokrete dvojice protivnika, kao praviljubitelj; kraj vrata su stajali gusari, držeći u ruci kratke sablje ine skidajući pogled sa svog kapetana; samo je Jara izgledalaveoma uzbuđena. Šćućurena u jednom kraju sobe, gledala jenetremice u Crnog gusara vlažnim očima. Sirota devojkastrahovala je možda za svog osvetnika i zaštitnika i zato bi

166


zadrhtala svaki put kad bi videla da gusar odbija udarce iliodstupa korak nazad.

Mačevi dvojice veštih i strašnih protivnika zveckali su,svetlucajući pri živom plamenu sveća.

Tišinu, koja je vladala u sobi, narušavao je jedino zvuk čelika.Gusar je napadao stalno i velikom brzinom, da bi prinudio

protivnika da odstupi. Kad god bi se ovaj spremao da neštopreduzme, gusar bi učestao sa pravim i prividnim udarcima itako osujetio svaki protivnikov pokušaj. Posle izvesnogvremena vojvoda je počeo da gubi hladnokrvnost i daposustaje.

Znoj mu je obilato curio niz čelo i disao je sve teže. A Crnigusar, kao da je tek tada počeo da se bori. Ni kapi znoja, nitraga od umora. Izgledalo je kao da iz časa u čas rastu njegovapokretljivost i brzina. Tada je vojvoda, zasut iznenadnomkišom udaraca iz neposredne blizine, uzmakao jedan koraknazad.

Markizi Bermeho se ote uzvik:- Ah!... Vojvodo!...- Mir, gospođo! zagrme Crni gusar.Pogođen možda markizinim uzvikom, punim prebacivanja,

vojvoda jednim munjevitim napadom pokuša da povratiizgubljeni korak, ali umesto toga dobi udarac, koji mu zaparakaput kraj samog srca.

- Paklena smrti! uzviknu on besno.- Prekratak! reče Crni gusar.- Ovaj će biti duži, odgovori vojvoda, pa se naglo saže dole i

udari sekondom.- A sad, evo ti ovaj, odgovori gusar i odbi udarac.Odskočivši naglo ustranu, saže se sasvim dole, premestivši se

na desnu nogu. To je bio takozvani udarac cartoccio, jedan odnajopasnijih u italijanskoj školi.

Vojvoda, koji je verovatno poznavao taj udarac, izbeže ga navreme, odskočivši unazad. Odbio ga je, ali je izgubio još dva

167


koraka i našao se gotovo pored samog zida.Primetivši da je došao do kraja sobe, promeni pravac i poče

se povlačiti ukoso prema jednom uglu. Možda je hteo da odložitrenutak kad se bude našao pored zida ili je imao neku potajnunameru?

Videći kako vojvoda menja pravac, Karmo se namršti ipogleda u onaj deo sobe. Ali ne nađe ništa sumnjivo.

Šta li namerava taj stari lisac? upita se. Ovo njegovo kretanjemi se ne dopada!

Crni gusar, sav zaokupljen žestokim napadom, nije obraćaopažnju na protivnikovo kretanje. A vojvoda, opet, siguran usvoju nadmoćnost, nije više napadao. Sva njegova pažnja bilaje usredsređena na zid. Povlačio se sve vreme, pipajući izasebe, najpre levom nogom da ne bi iznenada naleteo na nekustolicu; i tako se malo-pomalo približavao zidu.

- Moj si! viknu odjednom gospodin od Ventimilje, stupivšijoš jedan korak napred. Ubico moje braće, sad si u mojimrukama.

Vojvoda se nađe u uglu, naslonjen na zid.Karmo, koji ga nije gubio iz vida podozrevajući sve vreme

nešto, vide kako njegova leva ruka prelazi po tapetu, kao danešto traži.

- Pazite, kapetane! viknu.Samo što je to rekao, jedan deo zida se otvori iza vojvode.- Izdajniče! zaurla Crni gusar zamahnuvši mačem.Ali je bilo prekasno. Vojvoda odskoči unazad i tajna vrata se

s treskom zatvoriše iza njega.Užasan krik, krik ranjene zveri ote se Crnom gusaru sa

usana.- Opet mi je pobegao!Karmo, Van Štiler i Moka jurnuše prema zidu.- Moka! zaurla Crni gusar. Sruši ova vrata!Crnac se baci na zid, snažno kao neki malj, uzdrmavši čitavu

sobu; ali vrata, koja su možda bila zatvorena iznutra nekim

168


tajnim mehanizmom, nisu popustila pod Crnčevim žestokimudarcem.

- Potražimo oprugu, kapetane! viknu gnevno Karmo.Pređe zatim prstima preko tapeta i oseti jedno malo

ispupčenje po kome udari snažno pesnicom.Začu se jedno „škljoc" kao da je neka opruga odskočila, ali se

vrata ne otvoriše.U tom trenutku odjeknu nečiji glas iza vrata.- Unutra su!... Pobite ih kao besne pse!... To su gusari!...- Gromovi! viknu Karmo. Markiza!...Okrete se i pogleda brzo po sobi. Markiza Bermeho,

iskoristivši trenutnu pometnju, uspela je da pobegne i probudisvoje sluge.

- Kapetane, reče Karmo, mislim da je vreme da ostavimovojvodu na miru i da se pobrinemo za svoju kožu.

Tek što je to rekao, kad jedan pucanj odjeknu sa prozora isveće se pogasiše.

Zrno prozvižda pored samih gusarevih ušiju.- Na prozore! viknu Karmo. Zatvorite kapke!U to spazi jednog čoveka kako pokušava da se popne na

dasku od prozora i bez razmišljanja napuni pištolj i opali.Pucanj proprati bolan krik.- Jedan manje! viknu Karmo, zatvarajući bučno kapke.Moka je isto to uradio na drugom prozoru, izbegavši pri tom

spretno udarac sekire, koji mu je namenio jedan od slugu,uspevši da se popne na dasku od prozora.

Napadač je, međutim, skupo platio svoju smelost, jer ga jeCrnac tako snažno udario da se polumrtav otkotrljao u vrt.

- Zagradite vrata! viknu Crni gusar, koji je ko zna po koji putpokušavao da otvori tajna vrata.

Ne gubeći vreme, oba gusara doguraše na vrata dva stola,zatim dva teška ormana i jednu vrlo masivnu sofu.

Taman su završili posao, kad se na vratima začu snažnolupanje.

169


- Otvorite! viknu markiza pretećim glasom. Otvorite ili ćuodmah pozvati vojnike!...

Crni gusar se za trenutak morao pomiriti sa sudbinom iostaviti na miru vojvodu, koji je možda sad već bio daleko. Zatojurnu prema vratima i viknu:

- Šta hoćete, gospođo?- Da se predate.- Neka nas onda vaši ljudi uhvate, ako mogu.- Za koji trenutak vojvoda će stići sa guvernerovim

vojnicima.Crni gusar pogleda u časovnik i okrete se svojim ljudima:- Dva sata, reče, sad Gramonovi, Van Hornovi i Loranovi

ljudi već kreću na grad. Moramo se braniti bar nekoliko sati.- Hoćemo li moći, kapetane? upita Karmo. Kapci nisu jaki i

popustiće pod prvim udarcem grede.- Istina je, Karmo, odgovori Crni gusar, zamislivši se.Istog trenutka začu se spolja markizin glas:- Hoćete li se predati ili ne, gospodine od Ventimilje?- Da, gospođo markizo, odgovori Crni gusar.Zatim se okrete svojim ljudima i reče im tiho:- Čim se pojavi markiza, uhvatite je i uvedite unutra; ona će

nam poslužiti kao dragocen talac,- A sluge? upita Karmo.- Sačekaćemo ih ja i Moka, pa ćemo videti da li će nam

odoleti.- Moj gospodine, reče Jara prilazeći Crnom gusaru. Ideš u

smrt.- Ne boj se, dobra devojko.- Ali oni imaju puške.- Ja imam mač koji je opasniji od metka. Skloni se u kraj da

te ne pogodi neko zrno.Dok se mlada Indijanka nerado povlačila iza ormana, Moka,

Van Štiler i Karmo su gurali sa vrata nameštaj koji tamo behudovukli, pazeći samo da ga ne odmaknu previše, kako bi mogli,

170


u slučaju potrebe, da ga opet upotrebe za barikadiranje vrata.- Jeste li gotovi? upita Crni gusar, uzimajući mač u desnu, a

pištolj u levu ruku.- Trenutak samo, reče Moka.Jednim snažnim trzajem otkova sa stola gvozdenu prečagu,

vrlo tešku i masivnu, koja je u njegovim snažnim rukamapredstavljala strašno oružje.

- Evo batine koja će mi pomoći da brzo raščistim teren, reče.- Otvorite! naredi Crni gusar.Karmo odmah posluša. Čim je otvorio vrata, pojavi se

markiza držeći u desnoj ruci pištolj, a u levoj svećnjak. Iza njeje stajalo osam do deset slugu, uglavnom mulata, naoružanihpuškama, alabardama i sabljama.

Jednim munjevitim skokom Karmo se stvori ispred markize.Istrže joj pištolj i podiže je svojim snažnim rukama. Sve se toodigralo za nekoliko sekundi. Istog trenutka Crni gusar, VanŠtiler i Moka baciše se na sluge, zaplašene ovako neočekivanimnapadom, urlajući iz sveg glasa:

- Predajte se ili ćemo vas sve pobiti!... Batina divovskogCrnca udarala je besno po ljudima, lomeći im puške, alabarde imačeve, dok su Crni gusar i Hamburžanin pucali iz pištolja. Toje bilo previše za sirote sluge koji, uplašeni neočekivanompojavom divovskog Crnca i pucnjavom, ostaviše svojugospodaricu i počeše da beže izbezumljeni od straha uzstepenice, bacajući oružje.

- Stanite! viknu Crni gusar, videći Hamburžanina i Crncakako jure za njima. Zatvorite vrata i zabarikadirajte ih! Sadimamo taoca, koji nam je bio potreban.

Uđe zatim u sobu i vide markizu veoma bledu, kako svadrhti, pridržavajući se za stolicu. Gospodin od Ventimilje vratimač u korice i skide svoj šešir sa perom, rekavši joj:

- Oprostite, gospođo, što smo vam priredili ovo neprijatnoiznenađenje; ali to je bio jedini način da se izbavimo odavde. Sdruge strane, budite spokojni i ne plašite se: gospodin od

171


Ventimilje je plemić.- Nikada jedan istinski španski plemić ne bi postupio ovako!

povika markiza sva crvena od besa.- Dopustite mi da izrazim svoju sumnju, u to, gospođo,

odgovori Crni gusar.- Ali mene i ne čudi ovaj vaš nepošteni postupak, nastavi

markiza. Dobro je poznato ko su gusari sa Tortuge.- Šta ste hteli reći time, gospođo?- Da su to samo bedni lopovi.- Ovo što ste rekli, gospođo, ne može se nikako odnositi i na

mene. Gospodin od Ventimilje ima u svojoj otadžbini dostazamkova, poseda i nije došao ovamo da pljačka. Ja sam,gospođo, to treba da znate, došao u Ameriku da se osvetim, ane da pljačkam galije sa zlatom, koje plove za vašu zemlju, nitida iskorišćavam bedne Indijance, kao što rade vaši zemljaci.

- I šta nameravate da učinite sa mnom? Želite li možda dapoložim veliki otkup? Govorite: markiza Bermeho je dovoljnobogata, pa će moći da plati i gospodinu od Ventimilje.

- Dajte zlato svojim slugama, a ne meni, odgovori oholo Crnigusar. Uhvatio sam vas da bismo se zaštitili od španske vojske,koja će možda uskoro doći da nas napadne.

- Zar se Crni gusar krije od neprijatelja iza leđa jedne žene?Verovala sam da je on hrabar čovek.

Zbog ove bolne i nezaslužene uvrede, u očima hrabrogplemića sevnu strašan plamen, ali se odmah ugasi.

- Gospodin od Ventimilje se zaklanja iza svoga mača,gospođo, odgovori on. Brzo ćete se u to uveriti.

- Da, kad vas budem videla kako se predajete vojvodi,odgovori markiza podsmešljivo.

- Ja! ... Vojvoda će se meni predati, gospođo.- Šta ste rekli?- To, da se nećemo predati mi, nego ceo grad! Ostavite nas da

se pripremimo za odbranu.- Čijom zaslugom? upita markiza prebledevši.

172


- Zaslugom gusara sa Tortuge.- Varate se ako mislite da ćete me uplašiti.- Gusari su već pred vratima Vera Kruza, gospođo.- Nemogućno.- To vam kaže jedan plemić, koji nikada nije lagao.- U gradu ima tri hiljade vojnika.- Šta to mari?- I još šesnaest hiljada u Meksiku.- Ti će stići prekasno.- Tvrđava poseduje jaku artiljeriju.- Koju ćemo mi zarobiti i onesposobiti.- Ali, tu je i vojvoda!- Njega ću, nadam se, još sresti, gospođo, odgovori Crni

gusar piskavim glasom. Više mi neće pobeći onako kukavički,kao što je to malopre učinio.

- A šta, ako je vojvoda već daleko?- Svejedno, ne može pobeći od moje osvete; makar morao da

zauzimam redom sve gradove Meksikanskog zaliva i dapretražim svaku šumu, taj čovek će jednoga dana pasti u mojeruke. Njegova sudbina već stoji ispisana na vrhu moga mača.

- Kakav čovek! prošapta markiza, obuzeta divljenjem premaponositom pijemontskom plemiću.

- Dosta, gospođo, reče odjednom Crni gusar. Ostavite nas dase pripremamo za odbranu.

- Od koga? upita markiza, smejući se.- Od guvernerove vojske koja će nas uskoro napasti.- Jeste li baš sigurni da će vas napasti, gospodine od

Ventimilje?- To ste mi vi malopre rekli.- Niko od mojih slugu nije primio slično naređenje.- Mogu li vam verovati?- Markiza Bermeho nikada nije lagala, viteže.- Znači li to da niste tražili guvernerovu pomoć?- Nisam tražila, jer sam se nadala da će vas moje sluge

173


uhvatiti.- A sada?- Sada sam sigurna da ni sto ljudi ne bi moglo da savlada

Crnog gusara.- Hvala vam na tako lepom mišljenju, gospođo; hteo bih

samo da vas upozorim da se možda neko drugi postarao daobavesti guvernera o mom prisustvu ovde.

- A ko to?- Vojvoda.- Tajni prolaz ne vodi u grad, a hodnik je toliko dugačak da

će vojvodi trebati prilično vremena dok stigne do guvernera.- Da nije pobegao? viknu Crni gusar.- To ne bih znala da vam kažem; ali sumnjam da bi jedan

tako hrabar čovek, kao što je vojvoda, pobegao. On ne zna dasu gusari već krenuli na Vera Kruz. Sigurno će se vratiti u nadida vas uhvati.

- Ah!... da, reče Crni gusar, kao da razgovara sam sa sobom.Karmo, Jara, prijatelji, hajdemo!... Možda ćemo ga naći prenego što počne napad.

- Čuvajte se, reče markiza.- Zašto, gospođo?- Moje sluge su sigurno negde u zasedi, ili su se sakrile na

spratu. Naoružani su.- Ne bojim se vaših slugu.- Ne bih htela da snosim odgovornost za ono što bi se moglo

dogoditi, reče markiza.- Niste više obavezni, gospođo, reče Crni gusar.Markiza ga pogleda iznenađeno. Brzim pokretom skide sa

ruke zlatan prsten sa divnim smaragdom velike vrednosti ipruži ga gusaru, rekavši mu dostojanstveno:

- Sačuvajte ga kao uspomenu na naš susret. Neću nikadazaboraviti čoveka kome dugujem slobodu, a možda i život.

- Hvala, odgovori Crni gusar, stavljajući ga na prst. Zbogom,gospođo.

174


Karmo je već bio otvorio jedan prozor. Crni gusar skoči nadasku, a onda u vrt. Za to vreme je markiza dovikivala svojimljudima:

- Neka niko ne puca!Karmo, Jara i ostala dvojica iskočiše takođe kroz prozor.Čim su se našli napolju, pojuriše stazom koja je vodila prema

izlazu. Već su bili skoro pretrčali taj deo puta, iznenadaugledaše grupu ljudi kako silazi sa zida.

Karmo uzviknu:- Vojnici!... Prekasno!...Gotovo istog trenutka odjeknu nekoliko hitaca, a onda se

začu bolan uzvik.Crni gusar, koji je pravim čudom ostao nepovređen, brzo se

okrete da vidi ko je pogođen i kriknu kao divlja zver:- Moja Jara!Na zemlji je ležala mlada Indijanka, pokrivši lice rukama.- Jara! viknu Crni gusar, trčeći prema njoj, dok su Karmo,

Moka i Hamburžanin besno jurišali na vojnike, pucajući izpištolja.

Sirota kći prašume već je bila u agoniji. Jedno zrno jepogodilo u grudi i krv je obilato tekla iz rane, bojeći bluzu odplavog platna.

Crni gusar je uze u naručje i ponese, trčeći natrag u palatu.Na stepenicama ugleda markizu. Silazila je u pratnji dvojice

slugu, koji su nosili upaljene baklje.- Viteže! uzviknu Španjolka uzrujanim glasom. Bog mi je

svedok da vas nisam izdala, kunem vam se!- Verujem vam, gospođo, odgovori Crni gusar.- Je li mrtva?Umesto odgovora, Crni gusar se naže nad mladu Indijanku.

Jara je bila otvorila oči i gledala ga netremice, ali su te očimalo-pomalo gubile sjaj. Smrt je brzo dolazila.

- Sirota moja Jara! uzviknu Crni gusar slomljenim glasom.Mlada devojka pokrenu usne, zatim s krajnjim naporom

175


prošapta:- Sveti... moje... pleme.- Kunem ti se, Jara!...- Volim te... prostenja. Vo...Nije mogla da završi. Izdahnula je.Gusar ustade bled kao avet.- Ja donosim svima nesreću, reče mračnim glasom. Pobrinite

se za devojku, markizo.- Obećavam, viteže.Gusar uze mač, ostade za trenutak nepomičan, a onda jurnu

kao tigar prema onom delu vrta gde se čuo zveket oružja.- Osvetićemo je! reče on.Gotovo istog trenutka sa bedema tvrđave San Huan de Lus

odjeknu topovska paljba.Bronzano čudovište sručilo je vatru na prve gusarske lađe,

koje su se kretale prema Vera Kruzu.

176


XIXNAPAD NA VERA KRUZ

Gusari sa Tortuge bili su čvrsto rešili da osvoje ovaj veliki ineobičio bogat meksikanski grad. Praćeni zaista izuzetnomsrećom, uspeli su da se približe obali a da ih Španci, koji suinače sve vreme bili na oprezu, ne primete.

Doznavši da lučke vlasti očekuju dva ratna broda iz SanDominga, gusari su ostavili glavninu svoje flote na pučini isamo su dve lađe, na koje se behu ukrcali najodvažniji ratnici,smelo zaplovile prema luci, istakavši na vrhu veliku španskuzastavu.

Ratni plan je uspeo preko svakog očekivanja. Ubeđeni da suto one dve očekivane ratne lađe, niko nije ni pokušao da toproveri, pa čak ni same lučke vlasti.

Tako su se dve gusarske lađe, negde na smiraju dana,usidrile na drugom kraju pristaništa, izvan domašaja topova satvrđave, kako bi se u slučaju opasnosti mogle brzo otisnuti napučinu. Čim je pala noć, Loran i Van Horn narediše da sespuste čamci i tako je počelo iskrcavanje. Jedna grupaodabranih ljudi, koja se iskrcala nešto ranije, iznenadila je ipoubijala obalsku stražu onemogućivši tako da se upozore

177


guverner i stanovništvo na ozbiljnu opasnost koja pretizaspalom gradu. Pošto su završili iskrcavanje, gusari serasporediše u tri kolone i pođoše u tišini kroz šumu, koja se uono vreme pružala oko grada, predvođeni nekolicinomzarobljenika. Kako je grad bio okružen bedemima što su gaštitili sa kopna, zajadno sa još jednom tvrđavom, naoružanomsa dvanaest topova velikog kalibra, gusari su bili prinuđeni dasačekaju otvaranje gradskih vrata, pošto nisu imali lestvice dapređu preko zida.

Pritajili su se tako po vrtovima koji su opkoljavali grad, doksu se njihove vođe sastale da porazgovaraju i odluče šta dapreduzmu, pre nego što se nađu među gradskim zidinama.

- Samo nam jedno ostaje, poče Gramon. Da prvo osvojimotvrđavu koja dominira gradom sa kopna.

- Biće to težak poduhvat, odgovori Van Horn.- Ali, nije neizvodljiv, reče Loran.- Tvrđava ima dvanaest velikih topova, poređanih na

nasipima oko utvrđenja, primeti Van Horn, a mi nemamo niobičan mali top.

- Naše sablje će nadjačati topovska zrna.- A granatama ćemo razbiti garnizon, dodade Gramon.

Imamo ih dovoljno.- Hoćete li da meni poverite izvođenje ovog poduhvata? upita

Loran. Pre nego što svane, ja vam jamčim da će tvrđava biti umojim rukama. Dajte mi tri stotine odvažnih momaka.

- A mi ostali? upita Van Horn.- Vi ćete upasti u grad čim se otvore vrata.- Neka bude, reče Gramon posle kraćeg premišljanja.

Osvajanje tvrđave je neophodno, da nas ne smrve kad senađemo među zidinama.

- Hajdemo onda, reče Loran. Svaki minut je dragocen.Četvrt sata kasnije, četa od tri stotine ljudi, odabranih među

najodvažnijim u eskadri, napustila je u tišini vrtove,predvođena dvojicom robova. Tvrđava se nalazila na jednoj

178


uzvišici koja je dominirala gradom, i uzdizala se pored samihzidina. Bila je to masivna građevina sa ogromnim zupcima, čijaje posada brojala pet stotina ljudi, koja bi bila u stanju da sedugo brani da je samo na vreme otkrila prisustvo opasnogneprijatelja.

Kolona neustrašivih mornara, koju je štitila pomrčina, žurnose približavala zidinama, strahujući da je zora ne iznenadi. Kadje stigla ispod bedema, bilo je još veoma mračno.

- Izvršićemo prepad na garnizon, reče Loran gusarima kojisu stajali pored njega.

S te strane bedemi su bili izrovani, tako da za gusare nijepredstavljalo nikakvu poteškoću da se popnu, pošto su bilinavikli da se penju po jarbolima kao veverice.

- Sablje među zube i napred, naredi Loran.Uhvativši se prvi za neravne bedeme, on se pope. Ostali su ga

sledili, hvatajući se za žbunje, odupirući se nogama o pukotinei pomažući jedan drutom. Razvučeni, krivudavi ljudski lanacčas se prekidao, čas opet spajao, da bi na kraju srećno stigao navrh bedema. Trebalo je sad preći zidine tvrđave, koje su bilevisoke bar deset metara i savršeno glatke. Ova prepreka je zatrenutak pokolebala i najodvažnije gusare. Teško njima da suih Španci iznenadili na ovim bedemima!... Nijedan ne biizvukao živu glavu.

- Moramo se popeti pre nego što svane, reče Loran svojimpomoćnicima, a imamo samo pola sata vremena.

Na istoku je zaista već i počinjalo da se razdanjuje. Zvezde subledele, dok se jedna beličasta pruga širila preko neba.Trenutak je bio strašan. Svakog časa znak za uzbunu mogao jerazbiti tišinu i dozvati čitav garnizon.

Loranu pade na pamet jedna ideja. Iznad bedema je stajalaneka ograda od kopalja iznad koje su se pružale dve žice,dugačke koliko i zidine, a možda i duže.

Odmah je poslao nekoliko ljudi da dignu ogradu i naslone jena zupce tvrđave. Onda se prvi uhvatio za žicu i pomažući se

179


rukama i nogama odbacio uvis. Kao vešt mornar, vrlo lako sepopeo do vrha. Čim je prekoračio preko zupca, našao se ispredjednog španskog stražara naoružanog alabardom. Vojnik je biotoliko zaprepašćen neočekivanom pojavom da mu nije ni palona pamet da se posluži svojim kopljem ili da pozove nauzbunu.

Tigrovskim skokom Loran se baci na njega i sruši ga nazemlju, smrtno pogođenog. Ali vojnik prikupi zadnju snagu ipovika:

- Gusari!...Stražari sa obližnje platforme potrčaše prema kuli i naleteše

na prve gusare.- Predajte se! viknu Loran.Umesto da poslušaju, vojnici počeše da beže prema središnoj

zgradi, vičući iz sve snage:- Na oružje!... Gusari!...Vojnici iz tvrđave, probuđeni iz sna, dohvatiše oružje i

pojuriše u dvorište prema topovima.Ali, bilo je prekasno!... Tri stotine gusara već se okupilo na

kuli i jurišalo besno i neodoljivo, razbijajući prve španskeredove. Za to vreme je jedan deo gusara srušio vrata nabarutani i izneo buriće sa barutom napolje, poređavši ih okosredišne zgrade u kojoj se još nalazio najveći deo garnizona.

Sa svih strana čula se vika:- Predajte se ili ćemo vas baciti u vazduh!Ova strašna pretnja imala je većeg dejstva i od samog juriša.

Znajući šta su sve u stanju da učine ozloglašeni morski pirati ivideći da neće moći da im odole, Španci posle kraćeg otporaoboriše veliku zastavu koja se lepršala na najvišoj kuli, ipoložiše oružje, pošto im gusari behu obećali život.

Loran zatvori zarobljenike u podrume tvrđave i postavi okolobrojnu stražu. Zatim naredi da se okrenu topovi na grad iviknu:

- Prvo jedan pucanj, a onda opštu paljbu. Oglasićemo

180


pobedu!Odjeknu jedan topovski pucanj, a onda svih jedanaest topova

usplamtaše istovremeno, uz strašnu tutnjavu, sručivši kišutopovskih granata na nesrećni grad koji je još spavao.

Gramon i Van Horn su sa zebnjom očekivali ovaj znak, što semože sasvim lako i razumeti.

Čuvši pucnjavu, poskakaše, preskačući baštensku ogradu.- Napred, morski vuci! Vera Kruz je naš!Gusari napustšpe svoja skrovišta i pojuriše ulicama, koje su

vodile u grad. Bilo ih je oko šest stotina, naoružanih puškama,sabljama i pištoljima i spremnih na sve, pa i da izvrše juriš nastrašnu tvrđavu San Huan de Lus, ako bude potrebno.

Usput su zaustavljali seljake, koji su išli u grad sa svojimkonjima i mazgama, iatovarenim namirnicama i povrćem; itako su stigli ispred gradskih vrata u trenutku kad su seotvarala.

Njihov napad je bio tako neočekivan da stražari nisu nipomislili da pruže otpor. Nekoliko njih, uspevši da umaknegusarima, pojurilo je kroz grad, urlajući:

- Na oružje!... Gusari!I dok su gusari nadirali kroz grad, začu se s njihove desne

strane, tamo gde su se pružali vrtovi, nekakva pucnjava, a ondavideše vojnike kako beže koliko ih noge nose, ispred četvoriceljudi koji su ih žestoko gonili sabljama i pištoljima.

Gramon, koji se nalazio na čelu prve kolone, jurnu u tompravcu, misleći da su napadnuti s boka.

A onda mu se ote uzvik:- Crni gusar!Bio je to zaista gospodin od Ventimilje, koji je uz pomoć

svoja tri hrabra gusara uspeo da pobegne ispred vojnika koji suubili Jaru. Preskočivši zid, pojurio je za beguncima, opijenosvetom.

- Gramone! uzviknu on, videći francuskog plemića,- Stižete u pravi čas, viteže, viknu Gramon. Hajdemo.

181


- Evo me, reče Crni gusar.- Je li vojvoda mrtav?- Opet mi je umakao i to u trenutku kad sam hteo da mu

nepovratno sručim mač u grudi, odgovori ovaj.- Naći ćemo ga već, gospodine od Ventimilje. Napred, ljudi s

mora! Crni gusar je s vama!Borba je već počela na ulicama grada, žestoka, krvava.Kada je prošao prvi trenutak iznenađenja i užasa, vojnici i

stanovništvo pojuriše na ulice da zatvore gusarima put. I jednai druga strana besno se borila, dok su sa tvrđava bez prestankagrmeli topovi, rušeći kuće i zvonike i sipajući kišu granata nakrovove grada.

- Napred!... Palite... Rušite!... urlali su gusari.A za to vreme su im leteli na glave prozori, saksije sa cvećem,

stolice, stolovi i kamenje, dok su ih sa krovova zasipalipuščanom vatrom.

Svakog trenutka izviralo je mnoštvo vojnika sa svih strana izapočinjalo krvavu borbu. Ali to nije zbunjivalo gusare, oni sujurišali.

- Još samo malo i Vera Kruz će biti naš! vikale su gusarskevođe.

Ulažući krajnji napor, uspeli su da osvoje i poslednje ulice ida izbiju na mesto gde se u ono vreme dizala jedna neobičnolepa katedrala. Španski vojnici, okupljeni na trgu, preko putaguvernerove palate, pokušavali su da naprave zid i zadržegusare. Postavili su nekoliko topova i pozvali jedan deogarnizona iz tvrđave San Huan de Luis, od koje sad više nisuimali nikakve koristi, pošto je njena odbrana bila usmerenaprema moru.

- Napred! vikali su Crni gusar, Gramon i Van Horn, jurišajućihrabro iz okršaja u okršaj. Borba je postala divlja, okrutna.Pomagani od stanovništva, Španci su se žilavo branili. Ali sadaviše ništa nije moglo zadržati gusare. Nišaneći dobro, čistili susve pred sobom; rušili su artiljerce sa topova, a onda sa

182


sabljama jurišali na španske redove.Niko više nije mogao da odoli neustrašivim morskim vucima,

koji su bili opijeni prvim uspesima. Španci, razbijeni,pometeni, predavali su se ili bežali kroz grad, rušeći ubezumnoj trci žene i decu.

Gusari su izvršili juriš na gradsku kuću i poubijali sve onekoje su zatekli unutra, a onda je zapalili. Zauzimali su redomkuće, razbijajući gredama vrata i rešetke na prozorima; hvatalisu stanovnike i vukli ih u crkve, ne obazirući se na njihov plač ikuknjavu.

Zatim su stavljali burad sa barutom na vrata i postavljaliljude sa zapaljenim fitiljima u ruci, koji su imali naređenje dapri prvom pokušaju pobune od strane zarobljenika bace uvazduh kuću.

Za to vreme su ostali pljačkali palate, kuće, magacine, crkve,manastire i na kraju brodove usidrene u luci.

Dok su se gusari prepuštali najrazuzdanijoj pljački, Crnigusar je u pratnji Karmoa, Moka, Hamburžanina i jošpetnaestak ljudi sa „Munje” pretresao palate, kuće, pa čak inajbednije kolibe. Imao je samo jednu želju: do pronađe svogsmrtnog neprijatelja.

Šta se njega ticalo sve to bogatstvo koje leži u Vera Kruzu?Dao bi on još i više, samo da pronađe omrznutog Flamanca.

Ali, sve je bilo uzaludno. U kućama je nalazio samo ucveljenežene, rasplakanu decu, ranjenike i gusare koji su bezobzirnopljačkali bedno stanovništvo.

- Ništa!... Ništa!... urlao je Crni gusar.Onda se odjednom seti:- Kod markize Bermeho! viknu svojim ljudima.Potrčao je ulicama, probijajući se kroz gomile sveta koji je

bežao pred gusarima. Četvrt sata kasnije stigao je predmarkizinu kuću.

Kapija na vrtu bila je srušena i nekoliko gusara već sespremalo da provali unutra.

183


Zahtevali su pretećim glasom od slugu da im otvorezabarikadirana vrata, ali im niko nije odgovarao. Misleći dastanovnici palate nameravaju da pruže otpor, već su sespremali da upadnu kroz prozore u suterenu, kad se pojaviCrni gusar.

- Odlazite odavde! viknu gospodin od Ventimilje.Gusari se istog časa raziđoše.- Hvala vam, viteže, začu se jedan dobro poznat glas.Markiza Bermeho je stajala na prozoru gornjeg sprata,

zajedno sa dvojicom slugu naoružanih puškama.- Otvorite, gospođo, reče Crni gusar, pozdravljajući je

mačem.Nešto kasnije, kroz zabarikadirana vrata propustiše Crnog

gusara. Markiza ga je čekala u onom istom salonu gde se presamo malo vremena odigrao dvoboj.

- Je li istina da je grad pao, viteže? upita markiza uzrujanimglasom.

- Da, gospođo, odgovori Crni gusar. Rekao sam vam da će segarnizon predati.

- Tužan rat, viteže.Gusar ne odgovori. Šetao je po salonu, vidno uzbuđen.Odjednom se zaustavi ispred markize i reče joj:- Nisam ga našao.- Koga?- Vojvodu.- Mrzite li mnogo tog čoveka?- Smrtno ga mrzim, gospođo.- Vratili ste se, jer ste mislili da se vojvoda ovde sklonio. Je li

tako?- Da, markizo.- Nije se više vraćao.- Govorite li istinu?- Kunem vam se.- Gde se samo sakrio taj čovek?

184


Markiza ga je gledala bez reči. Kao da je oklevala da li da muodgovori.

- Vi nešto znate, gospođo? reče gusar.- Da, reče markiza odlučno.- Volite li tog čoveka?- Ne, viteže.- Šta vas onda sprečava da mi kažete gde mogu da ga nađem?- On je služio Španiji.- Zahvaljujući sramnoj izdaji, upade ljutito Crni gusar.- Znam, prošapta markiza, oborivši glavu. Zatim iz torbice od

crvenog somota, koja joj je visila za pojasom, izvadi jednucedulju i pruži je posle kraćeg oklevanja Crnom gusaru,rekavši:

- Ovo sam dobila pre dva sata: pročitajte. Gusar brzo uzepruženu cedulju. Na njoj je bilo ispisano samo nekolikoredova:

„Uspeo sam da stignem do „Eskuriala” i otisnem se na pučinu.Recite guverneru da su me neodložni poslovi primorali da otputujemu Floridu.

Dijego će vam ispričati ostalo.Van Guld”- Otišao! uzviknu Crni gusar. Opet mi je pobegao!...- Sad znate gde ćete ga naći, reče markiza.- Kakav je to brod „Eskurial”?- Ne bih znala da vam kažem, ali će zato Dijego moći da vam

pruži iscrpna i dragocena obaveštenja.- Ko je taj čovek?- Vojvodin sekretar.- Gde se nalazi sada?- U tvrđavi San Huan de Lus.- Tvrđava se nije predala, gospođo.- Pronaćite neki način da dođete do Dijega. On zna o vojvodi

mnoge stvari koje meni nisu poznate, i možda će moći da vamobjasni razlog vojvodinog odlaska u Floridu.

185


- Izgleda mi neshvatljiv ovaj njegov put u jedan tako udaljenikraj.

- I meni, viteže odgovori markiza. Od pre nekog vremenapočeo je da mi govori o tom putu i ...

- Nastavite, markizo, reče gusar, videći je da okleva.- Htela bih da vam ispričam jednu neobičnu priču, koju biste

možda želeli da čujete.- Vama su onda poznate mnoge stvari koje...- Ne meni, nego Dijegu.- Onda treba da odem do tog čoveka.- Najpre saslušajte mene, viteže.- O čemu se radi?- Već sam rekla da je to nešto što će vas zanimati da čujete.A onda, gledajući ga pravo u oči, poče polako:- Reč je o Onorati...

186


XXMARKIZA BERMEHO

Čuvši ovo ime, Crni gusar klonu na jednu stolicu i pokri licerukama. Mukli jauk, koji nije uspeo da savlada, ote mu se sausana, propraćen prigušenim jecanjem.

Sedeo je tako neko vreme, kao okamenjen. Nije bio u stanjuda izgovori nijednu reč, niti da ponovi ime sirote Flamankekoju je tako neizmerno voleo i oplakivao.

Onda naglo skoči. U licu je bio skoro modar i sav promenjen.Gledao je nekoliko trenutaka markizu potpuno smeten, a ondajoj reče slomljenim glasom i s krajnjim naporom.

- Zašto mi razdirete srce, gospo? Ne govorite mi više o tojdevojci! Ona je sada mrtva i počiva u miru na dnu mora, poredmoje hrabre i nesrećne braće.

- Možda se varate, plemeniti viteže, reče markiza.- Zar hoćete da u meni oživite nadu da je mlada Flamanka

još živa? upita gusar prišavši joj naglo, bleđi nego ikada.- Dijego Sandorf je ubeđen u to.- Ko je taj čovek?- Već sam vam rekla. Vojvodin sekretar, jedan stari

Flamanac.

187


- I on vam je pričao o Onorati?- Da, viteže.- Onda vi znate...- Sve, sve znam... To je bila vaša strašna osveta, ali...- Ćutite, markizo, reče Crni gusar, klonuvši ponovo na stolicu

i pokrivši lice rukama.Ostade tako nekoliko trenutaka, zaokupljen mračnim

mislima. Zatim se prenu i reče ustajući:- Ne, Onorata Van Guld ne može biti živa.- Ko vam je to rekao viteže? Da niste videli i njeno telo kako

se ljuška na talasima zaliva.- Ne, ali one noći kad sam je ostavio u čamcu, duvao je jak

vetar i spremao se uragan. I meni su pričali da je Flamankuprihvatio neki brod i zato sam se dugo nadao i verovao raznimglasovima, ali sada... to je sada samo jedna od tolikih legendizaliva.

- Dijego Sandorf me je uveravao da je vojvotkinju zaistaprihvatio jedan španski jedrenjak, koji se kasnije nesrećnorazbio o obale Floride.

- A meni je don Pablo de Ribeira, vojvodin upravnik u PortoLimonu, pričao da je čamac sa vojvotkinjom viđen u blizinijužne obale Kube. Kome onda da verujem?

- Dijegu Sandorfu, viteže, reče markiza. Možda ste zaboravilida je vojvoda otputovao baš u Floridu.

- I vi, znači, verujete? upita Crni gusar kao zgromljen timrečima.

- Da je otišao da traži svoju kćer.Gusaru jurnu krv u glavu i njegovo uvek bledo lice se obli

rumenilom.- Živa! uzviknu on. Onorata, živa! Da li je i to čudo

mogućno?... Markizo, svakako moram pronaći tog Sandorfa.Moram hitno razgovarati s njim.

- Rekla sam vam da je zatvoren u tvrđavi San Huan de Lus.- Otećemo ga! uzviknu Crni gusar, kao da je iznenada doneo

188


odluku.- Kakva neustrašivost!... Zar ne znate da se u tvrđavi nalazi

šezdeset topova i osam stotina ljudi?- Šta mari?- Ubiće vas, viteže.- Navikao sam da prkosim smrti.- Treba živeti.- Ah!... Da, da bih osvetio svoju braću, reče mračnim glasom.- I zbog Onorate.Gusar zadrhta, ali ne reče ništa. Šetao je po sobi kao zver u

kavezu.- Zbogom, gospođo, reče odjednom.- Jeste li baš odlučili?- Da, markizo. Oteću onog čoveka.- Sačekajte, viteže: nikad se ne zna!- Imate li još nešto da mi kažete?Španjolka priđe jednom pisaćem stolu od abonosa,

ukrašenom biserima, i ne predomišljajući se napisa nekolikoredova; zatim pruži list gusaru, rekavši mu:

- Pokušajte da ovo predate Dijegu Sandorfu.Gusar živo uze cedulju na kojoj je markiza napisala sledeće

reči:„Jedan plemić, moj prijatelj, želi da govori s vama. Čekaće noćas

ispod poslednjeg istočnog bedema, od ponoći do zore.Došao je sa mornarima i otići će zajedno sa njima. Budite na

sastanku.Ines de Bermeho"- Hvala, markizo, reče gusar. Ali, čineći ovo, vi se ozbiljno

zamerate svojim zemljacima.- A zašto, viteže? Da vam možda na ovaj način nisam

omogućila da osvojite tvrđavu? Na protiv, ovako ću otklonitiopasnost, koja preti mojim zemljacima.

- Učinili ste uslugu jednom gusaru.- Ne, nego plemiću, viteže. Vi niste neprijatelj moje

189


otadžbine.- Ili, bolje reći, ne bih to nikada postao da me moja nesrećna

sudbina nije bacila pred vojvodu. Zbogom, gospođo, moždaćemo se videti pre nego što otplovim u Floridu.

- Samo još nešto, viteže.- Recite gospođo.- Ako bi Onorata bila živa... šta biste učinili sa njenim ocem?Gusar je pogleda pravo u oči, a onda reče:- Zar mislite, gospođo, da su duše moje braće našle mir? Kad

god more blista, Crveni i Zeleni gusar, vojvodine žrtve, penju sena površinu. Oni traže osvetu. A kad uragan zaurla sa istoka, jačujem, usred strašnog zavijanja vetra, glas iz Flandrije, glasmog starijeg brata, koga je vojvoda izdajnički ubio i koji tražiosvetu.

Markiza se sva strese.- Još pet dana i navršiće se pet godina od one noći kada je

telo Crvenog gusara, koje sam skinuo sa vešala u Marakaibu,sišlo na dno mora. Ako te noći more bude blistalo, nećupoštedeti Van Gulda.

- A Onorata? uhšta markiza.- Moja sudbina je već određena, odgovori Crni gusar tužno,

ali ja sam spreman da joj prkosim.- Šta ste hteli reći, viteže?Umesto odgovora, gusar joj stisnu ruku i bez reči izađe žurno

napolje.U vrtu su ga čekali Karmo, Moka, Van Štiler i gusari.- Ljudi sa „Munje” neka se vrate na brod. Sa mnom ćete pođi

samo vas trojica.Uputi se zatim glavnom stazom, a onda iznenada stade.- Jara? prošapta, uzdahnuvši.Vrati se nazad i uđe u sobu gde je markiza Bermeho još

stajala naslonjena na stolicu, tužna i zamišljena.- Gde je? upita Crni gusar, stresavši se. Hoću da je vidim još

jednom.

190


- Pođite sa mnom, viteže, odgovori Španjolka, razumevši ga.Uvede ga zatim u jednu pobočnu sobu, raskošno nameštenu.Položena na sofi od velura, ležala je sirota Indijanka između

dva visoka svećnjaka, pokrivena čaršavom iz Flandrije.Samrtni grč nije izmenio njene nežne crte lica. Izgledalo je

kao da spava ili sanja, dok su joj se poluotvorene usne smešile.Gusar je gledao s tugom to lepo lice. Onda se sagnuo i

spustio na bledo čelo poslednji poljubac, prošaptavši:- Osvetiću te, Jara, Crni gusar će održati obećanje.Onda gotovo pobeže napolje i stiže svoje ljude, kao da je hteo

da sakrije od markize duboku potištenost koja se videla nanjegovom licu.

- Hajdemo, reče on odsečnim glasom Karmou i ostalima.Prođe gotovo trčeći kroz vrt i pojuri uličicama grada, pravo

prema velikom trgu. Iako se noć već beše spustila, gusari sunastavili da pljačkaju. Iz kuća su izbacivali stanovnike, terajućiih pod pretnjom smrti da napuste svoju imovinu i odu iz grada,tako da su ulice zakrčene beguncima.

Gusar kao da nije ništa video niti čuo. Išao je brzo, utonuo urazmišljanje, probijajući se između begunaca. Karmo i njegovidrugovi su jedva uspevali da ga prate, gunđajući zbog onihokolo, koji su im stajali na putu.

- Da vidimo gde će se zaustaviti, reče Karmo. Kapetan jebesan kao ris!... Tako mi svega! Nikad ga nisam video da ovakojuri.

- Mora da je posredi nešto ozbiljno, odgovori Hamburžanin.Kad je kapetan izašao iz palate bio je sav smeten.

- Ko zna šta se sve kuva u njemu, prijatelju, Van Štilere.Jasno je da ne može biti veseo kad je opet izgubio trag onomprokletom vojvodi.

- Ovo je treći put kako nam starac beži. Prvo u Marakaibu, pau Gibraltaru, a sada i ovde.

- Ipak će nam na kraju pasti u ruke.Tako su stigli na trg gde su gusari podigli svoj glavni logor.

191


Prostrani trg bio je sav zakrčen zarobljenicima, topovima,oružjem i robom koju su pokupili sa velikih carinskihstovarišta.

Dvesta gusara naoružanih puškama zaposelo je trg kako bisprečili pobunu zarobljenika, dok je drugih šest stotinaopkolilo katedralu, gde su bile zatvorene najviđenije ličnosti izgrada, od kojih su očekivali da će izvući velike otkupe.

Svaki čas su stizale grupe gusara sa novim zarobljenicima ilikolone Crnaca i mulata natovarenih dragocenom robom ihranom, koju su gusari na straži prosto tamanili.

- Gde je Gramon? upita Crni gusar jednog mornara, koji jesedeo na buretu sa barutom, držeći u ruci upaljeni fitilj.

- U guvernerovoj palati, viteže odgovori stražar.- A Loran?- Još je u tvrđavi.- A Van Horn?- Pazi na garnizon iz tvrđave San Huan de Lus.Crni gusar pređe onaj deo ispred guvernerove palate i uđe

unutra. To je bila jedna masivna građevina, koja je ličila naneku tvrđavu, a ipak nije bila u stanju da odoli gusarskomnapadu, iako je branio veliki garnizon. U jednoj sali, do polanapunjenoj zlatom i srebrnim šipkama, našao je francuskogplemića.

- Zlato pridolazi kao reka, viteže, reče Gramon čim je ugledaoCrnog gusara. Ovo ovde što vidite vredi četiri miliona pijastera.

- Nisam došao da gledam blago Vera Kruza.- Znam, reče Francuz, smejući se. Žao mi je što vam moram

reći, ali vašeg neprijatelja nismo našli među zarobljenicima.Zato ću, čim se završi pljačka, narediti da se pretraži svakakuća u gradu. Negde u nekom skrovištu, moramo ga pronaći,viteže.

- Samo biste gubili vreme.- A zašto?- Vojvoda je već na pučini.

192


- Otišao! uzviknu gospodin Gramon, začuđeno.- Da, na lađi, koja se zove „Eskurial”.- Kada?- Juče, predveče.- Šta ćete sada da radite?- Poći ću za njim, reče Crni gusar odlučno.- Zar nas ostavljate?- Još ne. Moram da obavim nešto u Vera Kruzu i došao sam

da se posavetujem sa vama.- Šta nameravate da preduzmete, viteže?- Otići ću u tvrđavu San Huan de Lus.- U tvrđavu! uzviknu francuski plemić začuđeno.- Da, Gramone.- Kakvu to ludost smišljate?- Nije nikakva ludost; moram otići zbog nekih hitnih

obaveštenja.- Koja se tiču vojvode?- Njega i... Onorate.- Flamanke?... Da nisu istinite one priče?- Čuo sam da je živa.- Verujete li u te glasove, viteže?- Reći ću vam to pošto budem razgovarao sa čovekom iz

tvrđave San Huan de Lus.- Tvrđavu drže Španci.- Svejedno, otići ću tamo.- Uhvatiće vas, gospodine.- Možda i neće.- Imate li nešto kod sebe?- Samo jednu cedulju za Španca s kojim treba da

razgovaram.- Ko će mu je predati?- Jedan od španskih vojnika.- Ima ih oko tri, a možda i četiri stotine zarobljenih.- Odlično. A sad me čujte, Gromone. Ako se sutra u zoru ne

193


vratim, možete me smatrati mrtvim, ili u najboljem slučajuzarobljenim.

- Onda znam šta treba da radim.- To jest, Gramone?- Da sa svojim gusarima napadnem tvrđavu.- Tako nešto ne smete učiniti.- Ne sada, nego sutra ujutro. Ako se u zoru ne budete vratili,

ja, Loran i Van Horn napašćemo tvrđavu i, tako mi svega,zauzećemo je, uprkos garnizonu i njegovim topovima.

- Neću da uzaludno žrtvujete naše ljude. Ako se ne vratim,recite Morganu neka krstari sa „Munjom” punih nedelju danapučinom, a onda neka ide kuda hoće.

- I vi mislite, viteže, da bi naši mornari mirno otišli znajućida vas Španci drže u svojim rukama? Nemojte očekivati takonešto!

- Radite kako hoćete. Osim toga, ni ja neću biti lud dadozvolim da me uhvate. Biću oprezan. Dajte mi sad jednogzarobljenika.

Gospodin Gramon izađe i brzo se vrati, vodeći jednogmladog španskog vojnika.

- Evo vam jednog, koji će vam poslužiti za ono štonameravate da učinite, reče, gurnuvši ga prema gospodinu odVentimilje.

Crni gusar se zagleda nekoliko trenutaka u vojnika, a ondamu spusti ruku na rame, rekavši:

- Bićeš slobodan bez otkupa i dobićeš još pet stotina pijasteraako mi učiniš jednu uslugu.

- Recite, gospodine, odgovori Španac ohrabren tim rečima.- Poznaješ li markizu Bermeho?- Ko je ne poznaje u Vera Kruzu?- A Dijega Sandorfa?- Sekretara flamanskog vojvode?- Aha.- Poznajem ga, gospodine...

194


- Otići ćeš odmah u tvrđavu San Huan de Lus i predaćešgospodinu Sandorfu ovu cedulju. Reći ćeš mu da te šaljemarkiza Bermeho. Ja ću sačekati odgovor u podnožju istočnekule i onda ćeš dobiti pet stotina pijastara. Pazi samo da me neizdaš, jer će onda gusari zauzeti tvrđavu i ti ćeš umreti unajgorim mukama.

- Više volim slobodu i pet stotina pijastara, gospodine.- U ponoć budi na mestu sastanka.- Biću tamo, gospodine.- Idi sad.- Hoće li me gusari propustiti?Gramon pozva jednog mornara, koji je dolazio noseći u korpi

srebrne šipke.- Hej, prijatelju, reče mu. Sprovedi ovog zarobljenika do naše

predstraže. Reci Van Hornu da nosi poruku gospodina odVentimilje.

Onda se obrati Crnom gusaru, koji je hteo da pođe zavojnikom:

- Budite oprezni, viteže.- Biću, Gramone.- Nadam se da ćemo se videti pre zore.- Ako sudbina ne odredi drukčije.- U tom slučaju biće onako kao što sam vam rekao.

Zauzećemo tvrđavu i oslobodićemo vas, ili osvetiti.

195


XXIPENJANJE NA SAN HUAN DE LUS

Tri sata kasnije, kad su se gusari, umorni od pljačke,ulogorili kako su najbolje mogli, na bedemima grada i potrgovima, jedna mala barka, sa posadom od četiri čoveka,otisnula se od obale, ploveći brzo malim zalivom. Noć je bilaveoma mračna i neprijatna. Sa Velikog zaliva duvao je jakvetar, valjajući preko nasipa ogromne talase, koji su se bučnorazbijali o brodove usidrene duž okomite obale i omnogobrojne teretne lađe.

U tom čamcu se nalazio Crni gusar sa trojicom svojih hrabrihmornara. Na licu je imao malu masku od crne svile, a prekoramena isto tako crn ogrtač; ostali su bili obučeni u španskaodela. Svi su, ipak, za pojasom nosili sablje i po dva pištolja,dok je Moka imao još i sekiru.

Gusar je držao kormilo, dok su ostala trojica snažno veslala,boreći se sa silovitim galasima.

U luci je vladala duboka tišina. Ni na jednom usidrenombrodu nije se videla svetlost.

Samo je na kraju nasipa, ispod tvrđave, svaki časzasvetlucala crvena i zelena svetlost fara na svetioniku. S

196


vremena na vreme, na horizontu bi sevnula munja,osvetljavajući za trenutak uzburkano more, a onda bi se udaljini prolomila potmula grmljavina.

Kad god bi modra svetlost munje, za trenutak, rasteralapomrčinu, Crni gusar je živo dizao glavu i gledao u moćnutvrđavu San Huan de Lus, koja se dizala kao neki div, sa svojimstrašnim bedemima i zupčastim kulama.

Ispred ulaza u luku, čamac uspori vožnju boreći se saogromnim talasima koji su se sve žešće razbijali o nasipe.

Crni gusar ustade i skide ogrtač.- Usporite, reče. Pazite na talase.Čamac se očajnički ljuljao pod neprestanim udarcima mora,

čas propadajući, čas lebdeći na vrhovima penušavih talasa.Ponekad bi se toliko zatresao, da je mornarima pretilaopasnost da se nađu u vodi. Pa ipak je čamac, pod snažnimudarcima vesala, uspeo da uđe u luku i da se brzo zakloni ispodnasipa. Stigavši na drugi kraj zaliva i prešavši poslednji deoputa, doplovio je ispod bedema tvrđave, tačno u podnožjuistočne kule.

- Spremite se za iskrcavanje, reče Crni gusar.Još jedan zamah veslima i čamac uđe u neku vrstu uvalice,

koja se nalazila ispod kule.Karmo skoči na stenu, držeći čvrsto konopac, a onda ga veza

za jedan kamen.Crni gusar, Moka i Hamburžanin iskočiše iz čamca.Tog trenutka nebom zapara munja, obasjavši luku.- Vojnik! uzviknu Karmo, stojeći na nekoj vrsti zaravni u

podnožju kule.Jedan čovek se pojavi iza stene i pođe u susret gusarima.- Jeste li vi ljudi koje očekuju u tvrđavi? upita.- Da, mi smo, odgovori Crni gusar, stupivši napred. Jesi li

predao Dijegu Sandorfu markizino pismo?- Da, gospodine, odgovori vojnik.- I šta ti je rekao?

197


- Da vam stoji na raspolaganju.- Gde će nas čekati?- Na terasi kule.- Zašto nije došao ovamo?- Ne može da ostavi tvrđavu, jer bi primetili njegovo

odsustvo; pošto je jedan od komandanata, nije se usudio da touradi.

- Šta misli, ko smo mi?- Španci, prijatelji markize Bermeho.- Ne sumnja ništa?- Ne, gospodine, siguran sam.- Kako ćemo se popeti na kulu?- Sandorf je bacio lestvice.- U redu: popećemo se... Treba li da daš neki znak Sandorfu i

javiš mu da dolazimo?- Da, gospodine.- Požuri i javi se, a onda se penji ispred nas.Španac prinese dva prsta ustima i oštro zviznu. Časak

kasnije, sa vrha kule odgovori sličan zvižduk, koji se pomeša sagrmljavinom.

- Čeka nas, reče vojnik.- Pođi napred i ne zaboravi da te neću ni za trenutak

ispuštati iz vida, naredi mu Crni gusar.Pređoše malu zaravan i stigoše ispred kule. Tamo ugledaše

lestvice od konopaca, koje su visile niz ogromne zidine. Karmopodiže glavu, gledajući zupce što su se nejasno ocrtavali upomrčini.

- Kakvo penjanje! uzviknu, naježivši se. Od zubaca dotemelja ima četrdeset metara.

Od tolike visine kao da je i sam Crni gusar bio pomalouzbuđen.

- Moramo se popeti dosta visoko, kao što vidite.Zatim se okrete Karmou, koji je isprobavao lestvice, kao

čovek koji se razume u to.

198


- Jesu li jake?- Konopac je nov i dosta debeo.- Može li sve nas održati?- Čak i da nas je više.- Penji se, naredi Crni gusar vojniku. Ako nam spremaju

zamku i ti ćeš umreti.- Sandorf ne zna ko ste vi, odgovori vojnik. Dobro sam se

čuvao da ništa ne posumnja, jer mi je stalo da još poživim.Zatim stade na lestvice i bez oklevanja se poče peti. Crni

gusar pođe za njim, zatim Karmo, pa Van Štiler i na krajuMoka.

Penjanje nije bilo lako. Snažan vetar je prosto jurišao nalestvice, tresući ih silovito i bacajući petoricu ljudi o zidovekule.

Ponekad su morali da stanu i odupru se nogama o cigle, da biumirili snažno ljuljanje lestvica.

Sa svakim korakom napred, obuzimalo ih je živonespokojstvo. Strah da se svakog trenutka mogu strmoglavitizavladao je neodoljivo njihovim srcima. Bili su potpuno svesnida se nalaze u punoj vlasti svojih neprijatelja.

Karmoa je oblivao hladan znoj; Hamburžaninu se dizalakosa na glavi i nije bio u stanju da se obuzda; Crnac je izgledaonekako zabrinut.

I sam Crni gusar nije bio spokojan. Skoro se pokajao što jepreduzeo ovako opasan poduhvat.

Negde na polovini penjanja svi su odjednom stali. Lestvicesu se snažno zatresle, kao da ih je odozgo neko snažnoprodrmao.

- Da nije već kucnuo čas da se strmoglavimo? upita Karmo,hvatajući se očajnički za jedan kamen, što je strčao iz zidina.

- Vetar, reče Crni gusar, brišući levom rukom hladan znoj sačela. Napred!

- Trenutak, gospodine, reče Španac drhtavim glasom. Vrti mise u glavi.

199


- Drži se čvrsto za konopac, ako ne misliš da odletiš dole.- Dozvolite mi da se malo odmorim, gospodine. Ja nisam

mornar.- Samo jedan minut, reče Crni gusar. Neobično mi se žuri.- I meni, kapetane, reče Karmo. Više bih voleo da se nađem

na vrhu katarke za vreme juriša na brod nego što sam sadovde!

Uhvati se zatim grčevito za lestvice i pogleda dole.Ispod njega je zjapila mračna provalija, spremna da ga

proguta, crna kao dno nekog bunara. Ništa se više nije videlo;čula se samo pomamna rika talasa, koji kao da su postajali svesilovitiji.

Iznad njihovih glava vetar je zlokobno zavijao između zubacai konopaca lestvica.

- Ako se izvučem živ i zdrav iz ove pustolovine, zapalićuogromnu sveću u katedrali, čim se vratim u Vera Kruz,prošapta on.

- Napred! začu se istog časa glas Crnog gusara.Španac, koji se malo odmorio, nastavi da se penje, držeći se

čvrsto za konopce.Crni gusar je bio spreman da ga pridrži, bojeći se da će ga

svakog trenutka uhvatiti nesvestica.S velikom mukom vojnik je na kraju uspeo da stigne do

gornje ivice kule.- Pomozite mi, reče, videći jednog čoveka kako se pojavljuje

između zubaca.Ovaj mu pruži ruku i izvuče ga na platformu.Crni gusar, koji nije patio od vrtoglavice, uhvati se sam za

ivicu najbližeg zupca i spretno skoči na kulu, spustivši odmahruku na svoj mač.

Čovek, koji je pomogao Špancu, pođe mu u susret, rekavši:- Jeste li vi prijatelj markize Bermeho?- Da, odgovori Crni gusar, sklonivši se u stranu da propusti

svoje ljude koji su već bili stigli do zubaca.

200


Oba čoveka gedala su se nekoliko trenutaka sa izvesnomradoznalošću. Dijego Sandorf, vojvodin sekretar, bio je višeniskog rasta, veoma širokih ramena i mišićavih ruku. Odavaoje čoveka pedesetih godina i imao je prosedu kosu i bradu. Crtelica su mu bile grube, a oči sitne i sive, kao kod mačke, i sanekim čeličnim odsjajem.

On odmeri Crnog gusara od glave do pete, podigavši fenjerkoji je stajao između zubaca.

- Niste morali pokrivati lice maskom. Kao što vidite, ja svojeslobodno pokazujem.

- Predostrožnost nikad nije suvišna, reče kao za sebe Crnigusar.

- Ko su ovi ljudi? upita Sandorf, pokazujući na Karmoa iostale.

- Moji mornari.- Ah! Vi ste, znači, pomorski kapetan.- Ja sam prijatelj markize Bermeho, odgovori Crni gusar

suvo.- Šta želite od mene?- Da saznam neke stvari, koje me trenutno veoma zanimaju.- Stojim vam na raspolaganju, gospodine.- Rečeno mi je da znate nešto o ćerki vojvode Van Gulda, o

gospođici Onorati.Dijego Sandorf se trže iznenađen.- Oprostite, reče, želeo bih prvo da čujem ko ste vi, kad se

raspitujete o vojvodinoj ćerki.- Za sada, ja sam prijatelj markize Bermeho; kasnije i na

drugom mestu reći ću vam ko sam.- Neka bude. Recite mi šta želite da saznate.- Je li istina da je gospođica Onorata još živa?- A zašto vas to zanima?- Imam brod i odvažne ljude pa bih možda uspeo, pre od ma

koga drugog, da pronađem mladu vojvotkinju.- To znači da ste vi vojvodin prijatelj kad se toliko

201


interesujete za njegovu ćerku?Gusar ne odgovori. Dijego Sandorf protumači to ćutanje kao

odobravanje i nastavi:- Onda me čujte... Pre dva meseca, dok sam boravio zbog

nekih poslova u Havani, došao je jednog dana k meni nekimornar i rekao mi kako ima nešto važno da mi saopšti. Misliosam da je reč o kakvom poverljivom saopštenju u vezi sagusarima Tortuge, ali se razgovor, međutim, poveo o OnoratiVan Guld. Saznavši da sam vojvodin sekretar, odlučio je dadođe k meni i da mi ispriča sve što zna o mladoj vojvotkinji.Tako sam saznao da je nevreme, koje je izbilo one noći kad jeCrni gusar ostavio u jednom čamcu, da bi se osvetio vojvodi,poštedelo devojku. Lađa, na kojoj je plovio onaj mornar, našlaje mladu vojvotkinju šezdeset milja daleko od Marakaiba iprihvatila je, uprkos pobesnelim talasima. Jedrenjak je ploviou Floridu i poveo je devojku sa sobom. Na nesreću, u to vremesu besneli uragani i jedrenjak se, stigavši na obalu južneFloride, razbio o stenje. Celu posadu poubijali su urođenici.Samo je mornar, koji mi je to ispričao, nekim čudom uspeo dase spase, sakrivši se među olupine broda. Ali je i mladaFlamanka ostala u životu. Zadivljeni možda njenom lepotom,umesto da je ubiju, domoroci su joj ukazali neverovatnepočasti. Iz svog skrovišta, mornar je gledao kako kleče predmladom vojvotkinjom, kao da je neko morsko božanstvo, azatim je polažu na nosiljku ukrašenu perjem i kožom kajmana iodnose sa sobom. Mornar je vrlo dugo lutao ponegostoljubivim obalama Floride, dok na kraju nije pronašaoneki napušteni čamac i tako uspeo da se ukrca na jedan brod,koji je plovio iz San Agostina. Eto, gospodine, to je sve što samuspeo da saznam.

Crni gusar ga je slušao bez reči, oborene glave. Kad je DijegoSandorf završio svoju priču, podigao je živo glavu i upitaoglasom koji je odavao vidno nespokojstvo.

- Jeste li poverovali u tu priču?

202


- Da, gospodine. Onaj mornar nije imao razloga da je izmisli.- Zar vojvoda nije odmah poslao neki brod da je traži?- U ono vreme on se nalazio ovde i ja nisam bio u mogućnosti

da mu to saopštim sve dok nisam došao u Vera Kruz.- Pa ipak je i don Pablo de Ribeira nešto znao o tome.- Zar poznajete i don Pabla? upita Sandorf začuđeno.- Bio sam pre dve nedelje kod njega.- Ja sam ga obavestio, reče Flamanac. Mislio sam da se

vojvoda nalazi na svojim posedima u Porto Limonu. Otišaosam tamo, ali je on već bio otputovao u Vera Kruz.

- Rekli su mi da se vojvoda prošle noći ukrcao za Floridu.- Istina je, gospodine.- Hoće li pristati još na nekom mestu, pre nego što ode dole?- Mislim da će se zadržati u Kardenasu, na Kubi, gde ima

svoje posede i dosta poslova koje treba da sredi.- Rekli ste mi da se jedrenjak razbio na južnim obalama

Floride.- Da, gospodine, odgovori Sandorf.Gusar mu pruži ruku i reče:- Hvala. Ako sutra siđete u grad, reći ću vam svoje ime.- Dole su gusari.- Sutra ih više neće biti.A onda se okrete svojim ljudima i reče:- Hajdemo!Karmo, koji se u međuvremenu prošetao platformom kako bi

se uverio da nema nekog sakrivenog vojnika, pođe prvi, za njimVan Štiler, pa onda Gusar i na kraju Moka.

Već su bili sišli oko dvadesetak metara, kad se Karmou oteuzvik:

- Gromovi! A vojnik?- Ostao je na kuli! viknu Van Štiler.- Izdaće nas!Strah da im mogu preseći lestvice i survati ih dole u

provaliju, koja je bučala pod njihovim nogama, sledila im je krv

203


u žilama.- Natrag! viknu Crni gusar. Požurite, ako vam je život mio!Uhvatiše se za lestvice i počeše da se penju što su brže mogli.Moka, koji se peo prvi, uhvati se za obližnji zubac. Tek što je

spustio ruku, kad se začu jedan glas:- Imamo još vremena da presečemo lestve.Crnac se u skoku nađe između zubaca, stežući u ruci sekiru.Tog trenutka dva čoveka su prelazila preko platforme, idući

tačno prema mestu gde su bile vezane lestve.Španski vojnik i Dijego Sandorf.- Natrag, hulje! viknu Crnac i zamahnu sekirom.Španac i Flamanac stadoše iznenađeni. Taj trenutak je bio

dovoljan da Crni gusar i njegovi mornari stignu do vrha kule.Opazivši jedan stari top, Karmo ga začas okrete prema

platformama ostalih kula i upali brzo fitilj, a Crni gusar seustremi na Dijega Sandorfa sa mačem u ruci.

- Šta sad hoćete? upita Flamanac, koji isto tako beše isukaomač.

- Da vam kažem da ste zakasnili sa svojim namerama. Hteliste da nas bacite dole, odgovori Crni gusar.

- Ko vam je to rekao? upita Sandorf, praveći se iznenađen.- Čuo sam vas, gospodine Sandorfe, kad ste rekli Špancu:

„Imamo još vremena da presečemo lestve".- Vi ste Crni gusar, je li tako? upita Flamanac kroz stisnute

zube.- Da, smrtni neprijatelj vašeg vojvode, odgovori vitez

skidajući masku.- Onda ću vas ubiti! viknu Flamanac, jurnuvši silovito na

svog neprijatelja.U trenutku kad ga je napao, vojnik skoči sa platforme na

most, koji je povezivao ovu kulu sa susednom.- Uzbuna! vikao je iz sveg grla. Gusari!...- Ah!... Huljo! dreknu Van Štiler i pojuri za njim.Crni gusar, kome je bilo stalo da se što pre oslobodi

204


Flamanca, kako bi organizovao odbranu platforme ili pokušaoda siđe sa kule, ako bude bilo vremena, napadao je žestokoprotivnika, prinudivši ga da se povuče prema mostu.

Flamanac se žilavo borio, ali nije posedovao snagu svogprotivnika, iako je bio vešt mačevalac.

Kad je stigao na prvi stepenik mosta, morao je da se okreneda ne bi pao. Gusar mu sruči munjevito mač u grudi, tako da seFlamanac otkotrlja niz stepenice.

- Mogao sam vas ubiti, reče mu. Poštedeo sam vam život jerste mi dali dragocena obaveštenja, a i zato što ste markizinprijatelj.

Bilo je već vreme da se oslobodi svog protivnika. Moka i VanŠtiler, ne mogavši da stignu vojnika, vraćali su se trčeći. Za tovreme se sa svih platformi i bedema čula vika stražara:

- Uzbuna!... Uzbuna!... Gusari!Crni gusar brzo pogleda oko sebe. U jednom kraju platforme

otkri kamene stepenice koje su vodile u unutrašnjost kule.- Sklonimo se negde, reče on. Ovo mesto će uskoro zasuti

vatrom sa tvrđave.Kad bismo uspeli da pobegnemo preko lestvi, reče Karmo.

Možda još imamo vremena.- Prekasno, odgovori Van Štiler. Španci dolaze!...- Gospodine, reče Karmo, obrativši se Crnom gusaru.

Spasavajte se!... Uspećemo da ih zadržimo i osiguramo vamsilazak.

- Da vas ostavim! uzviknu Crni gusar. Nikada!...- Požurite, kapetane, reče Van Štiler. Još imate vremena da

se spasete!...- Nikada! ponovi Crni gusar nepokolebljivo, Ostajem sa

vama. Branićemo se kao lavovi i sačekaćemo napadGramonovih gusara.

205


XXIIIZMEĐU VATRE I PONORA

Crni gusar je već bio zakoračio na prvi stepenik, kad ga jednaiznenadna misao zadrža.

- Umalo nisam postupio kao veliki podlac! uzviknu, okrećućise svojim ljudima.

- Podlac! ponovi Karmo, gledajući ga začuđeno.- Španci, a na prvom mestu Sandorf, nikada neće oprostiti

markizi Bermeho što je pomogla gusarima, a naročito meni.Doveli smo je u vrlo nezgodan položaj. Neophodno je da nekoode i obavesti je o svemu što se ovde dogodilo, da bi mogla dase skloni i izbegne osvetu svojih zemljaka.

- Evo još jednog razloga više da odete, kapetane. Spašćetemarkizu i sebe.

- Moje mesto je ovde, među vama, reče Crni gusar. VanŠtilere, tebi stavljam u dužnost da odeš kod markize i daobavestiš Gramona o našem položaju.

- Razumem, kapetane, odgovori Hamburžanin.- Zadržavaćemo Špance dok se ne nađeš izvan opasnosti. Sad

idi i požuri. Vreme prolazi, dodade Crni gusar.Hamburžanin, koji nije imao običaj da mnogo zapitkuje,

206


opkorači zid i nestade u tami.- Kad budeš na litici daj nam znak iz pištolja, doviknu mu

Karmo.- U redu, prijatelju, odgovori Hamburžanin, silazeći žurno

niz lestvice.- Spremimo se za odbranu, reče Crni gusar. Ti Karmo budi

na topu, a ja i Moka ćemo braniti most.- Španci dolaze, kapetane, reče Moka. Eno ih, spušaju se niz

bedem, preko puta nas.Upozoreni vikom stražara i vojnika, Španci su odmah

poskakali i zgrabili oružje.Najpre su pomislili da su gusari izvršili napad na zapadne

kule i bedeme, pa su zato onako bez reda pojurili na tu stranu,ostavljajući Crnom gusaru i njegovim drugovima nekolikominuta odmora. Saznavši od vojnika da su se prevarili i da je upitanju samo nekoliko gusara, zapovednik tvrđave naredijednoj četi da napadne platformu istočne kule i da pohvatadrske gusare. Pedeset ljudi, naoružanih puškama ihalebardama, prebacilo se preko bedema i požurilo premamostu, dok je nekoliko tobdžija odmah okrenulo dva topa utom pravcu, da bi podržali četu. Crni gusar i Moka zauzešepoložaj na kraju mosta, zaklonivši se iza niskog zida, dok jeKarmo, nekada odličan tobdžija, okrenuo stari top tako da jebrisao sve pred sobom.

Videći da vojnici nailaze, Crni gusar uze mač u desnu, apištolj u levu ruku i viknu:

- Ko je tamo?- Predajte se, odgovori oficir, koji je komandovao četom.- Ja naređujem vama da se predate, reče drsko Crni gusar.U to se sa dna stepenica začu jedan slab glas:- Juriš!... Napred!... To je Crni gusar!Dijego Sandorf, iako lakše ranjen, još nije bio uspeo da pređe

most.Čuvši to, Španci se zaustaviše.

207


- Strašni gusar! vikali su uplašeno.Glas o neustrašivom morskom vuku kružio je po svim

španskim kolonijama Meksikanskog zaliva i svi su oni znali zasmele poduhvate tog čoveka, kao i o strašnoj mržnji koja jepostojala između njega i flamanskog vojvode.

Shvativši da pred sobom imaju strašnog Crnog gusara,vojnici zastadoše, kolebajući se da li da pođu napred ili da sepovuku i potraže pojačanje. Ali im Crni gusar ne dade vremenada se odluče za ono prvo, želeći pre svega da dobije u vremenu.

- Napred, junaci moji! viknu on. Ti, Karmo, povedi dvadesetljudi preko mosta, a ti, Moka, izvrši juriš na onaj bedem sadrugih petnaest!... Paljbu, morski vuci!

Obmanuti ovom komandom i verujući da pred sobom imajuzaista toliko ljudi, Španci se brže-bolje povukoše i popešeponovo na bedem, ne obraćajući pažnju na Sandorfa, koji jebesomučno vikao:

- Napred!... Juriš!... Njih je samo četvorica!Videći kako se Španci penju na bedem i želeći da ostavi

utisak kako ih je mnogo više, Karmo zagrme iz starog topa,raznevši jedan zubac na suprotnom zidu i zasuvši begunceruševinama.

Nešto kasnije, sa hridina odjeknuše dva pucnja iz pištolja.- Štiler je van opasnosti! viknu Moka.- A mi smo postigli ono što smo hteli, reče Karmo.Odjednom dva topovska pucnja odjeknuše sa krajnje

zapadne kule i dve kugle proleteše iznad platforme. Jednaodnese zubac, samo pet koraka dalje od Moke, a druga razbitočak na starom topu i odlete u more.

- Hajdemo! reče Crni gusar.Sva trojica pojuriše prema kamenim stepenicama u trenutku

kad je treća granata, i to velikog kalibra, odnela jedan kamensa platforme, raznevši ga u komade.

Sišavši niz stepenice, gusari se nađoše u jednoj velikoj sobisa svodom i dva otvora zagrađena rešetkama: jedan je gledao

208


na more, a drugi na dvorište tvrđave, koje se nalazilo gotovo uvisini otvora.

Vrlo velika hrastova vrata, obložena metalnim pločicama,zatvarala su stepenice.

- Zaštitimo pre svega leđa, reče Karmo.Uz pomoć Moke, on zalupi vrata i zagradi ih dvema

gvozdenim polugama.- Ovuda sigurno neće ući, reče. Ne bi im pomogle ni sekire.- Šipke na prozorima su isto tako jake, reče Moka.Crni gusar prošeta po sobi, tražeći još neka vrata, ali ne nađe

više nijedna.- Možda ćemo uspeti da se branimo dok ne stignu gusari,

reče on.- I čitavih nedelju dana, gospodine, odgovori Karmo. Zidovi

su toliko jaki, da im ni topovi ništa ne bi mogli.- Nemamo ni kapi vode, niti jedan jedini dvopek.- Istina je! uzviknu Karmo, utučeno.- Uteši se, Karmo; evo dolazi vojni krčmar. Na nesreću,

ponudiće nam samo gvozdene hlepčiće.- Ne dopadaju mi se, teško se vare.- Onda se čuvaj!...Crni gusar, koji se nalazio iza jednog od dva prozorčića,

ugleda grupu Španaca, kako guraju top na drugi kraj dvoršpta.Samo što se povukao iza zida, kad se niz stepenice začušekoraci.

- Izgleda da nam spremaju unakrsnu vatru, reče. Srećom,vrata su jaka, a na stepenicama ne mogu postaviti top i ...

Snažan udarac u vrata, od koga se zatresla čitava kula,prekide ga usred reči.

- Otvorite! viknu jedan glas.- Dragi gospodine, reče Karmo, zašto lupate tako jako?- Otvorite! ponovi isti glas.- Oho! Ne zaboravite da smo u svojoj kući i da nećemo

dozvoliti da nas bilo ko uznemirava, čak ni sam španski kralj.

209


- Ah, u svojoj ste kući!- Dabome! ... Već smo platili stanarinu gospodinu Sandorfu,

sa dva palca pravog toledskog čelika.- Ništa za to, predajte se!- Kome? upita Crni gusar.- Komandantu tvrđave, gospodinu Estebanu de Hoave.- Recite onda gospodinu de Hoavu da gospodin od

Ventimilje za sada ne namerava da se preda.- Ne zaboravite da nas ima pet stotina, reče Španac.- A nas je samo trojica, ali smo spremni da se borimo do

poslednjeg daha.- Guverner će vam pokloniti život.- Više volim da poginem u boju. Idite i ostavite nas na miru.- Ah! Hoćete da vas ostavimo na miru! Žao mi je, viteže, ali

vam nećemo dati ni da predahnete.Zatim se začuše koraci niz stepenice, a onda sve utihnu.- Izgleda da će ostaviti vrata na miru, reče Karmo, odahnuvši

punim plućima.- Ali, zato nisu odustali od namere da nas gađaju iz topova,

odgovori Crni gusar. Pogledaj!I povuče Karmoa prema prozorčiću, koji je gledao na

dvorište.Na drugom kraju dvorišta, pri svetlosti većeg broja baklji,

Karmo ugleda dva topa okrenuta prema kuli i veliki brojvojnika.

- Vidiš li? upita Crni gusar.- Do đavola! uzviknu Karmo.- Nazad, Karmo! duvaju u fitilje.- Neću im prirediti to zadovoljstvo da me smaknu, kapetane,

odgovori mornar, odskočivši unazad.Trojica gusara se pritajiše, očekujući paljbu, ali su topovi,

koji su izgledali spremni da sruče kugle na kulu, i dalje ćutali.- Šta ovo treba da znači? upita se Karmo. Ili neće da sruše

kulu, ili nameravaju da nas pohvataju žive.

210


- Verovatno, odgovori Crni gusar, koji se primakaoprozorčiću, izlažući se opasnosti da ga neko topovsko zrnoprepolovi. Čini mi se da su odustali od gađanja. Vojnici senešto dogovaraju. S njima je i veliki broj oficira, a možda i samkomandant tvrđave.

- Veruju da će nas naterati na predaju, bez pucnjave i bezžrtava.

- Znaju da nemamo hrane.- Ali ne znaju da će naši drugovi doći u zoru da nas oslobode.- Polako, Karmo, reče Crni gusar. Do svanuća ima još tri

sata, a za to vreme se svašta može dogoditi.- Čega se bojite, kapetane?- Da će nas Španci naterati da se predamo, pre svanuća.- I ja mislim, gospodaru, reče Moka, koji je sve vreme stajao

iza gvozdenih vrata. Španci nam nešto spremaju.- Čuješ li možda štogod? upitaše Karmo i Crni gusar

uznemireno.- Čini mi se da kotrljaju buriće.- Zar dole, niz stepenice? upita Karmo, prebledivši.- Da, odgovori Moka.- Buriće! uzviknu mornar. Sa barutom? Hoće li to da nas

bace u vazduh?- Verovatno, Karmo.- Ne smemo im dozvoliti, kapetane.- Šta misliš da bi trebalo da učinimo, junače?- Da otvorimo vrata i po svaku cenu izvršimo juriš na

Špance, pre nego što stignu da nas miniraju.- Nije rđava ova tvoja zamisao, ali ne verujem da bismo

postigli bogzna šta.- Više volim da umrem s oružjem u ruci, nego da odletim u

vazduh kao džak krpa.- Onda hajdemo, junaci, reče Crni gusar, isukavnš mač.Pre nego što je naredio da se podigne gvozdena poluga,

približi uho vratima i poče da osluškuje.

211


Španci su zaista izgledali zauzeti oko nekih tajanstvenihpriprema. Peli su se i silazili, lagano kucali o zidove i tihošaputali.

- Dole poluge, reče poluglasno Moki.Crnac ih obori jednim udarcem i otvori jaka, masivna vrata.Istog trenutka, Crni gusar istrča na stepenice, urlajući iz sveg

glasa:- Napred, morski vuci! ...Četiri vojnika pod komandom jednog podnarednika,

kotrljala su niz stepenice bure sa barutom.Gusar jurnu na njih i jednim udarcem obori najbližeg, ali mu

podnarednik prepreči put, napadajući ga žestoko, dok su senjegovi drugovi vraćali brzo nazad, urlajući iz sveg glasa:

- Gusari!... Uzbuna!Ispušteno bure kotrljalo se niz stepenice, dižući veliku buku.- S puta! viknu Crni gusar podnaredniku. S puta ili ću te

ubiti!- Sebastijano Maldonado umire u borbi ali ne beži,

gospodine, odgovori Španac, odbranivši vrlo vešto udarac, kojimu je mogao probiti grudi.

Moka i Karmo jurnuše napred, ali su zbog uzanih stepenicamorali da zastanu, kao i zbog neočekivanog otpora koji jepružao podnarednik.

- Jedan pištolj često više vredi od mača, reče Karmo,izvadivši oružje iza pojasa.

Taman je hteo da puca u hrabrog podnarednika kad ovajpade, jeknuvši.

Crni gusar ga je pogodio usred grudi.- Nazad! viknu on.Tog trenutka se na zavoju stepenica pojavi veći broj Španaca,

koji su jurili na gusare.Odjeknuše dva puščana pucnja. Jedan metak preseče

dugačko pero Crnog gusara, a drugi okrznu Mokin obraz,napravivši laku krvavu brazdu.

212


- Natrag! viknu Crni gusar, pucajući iz pištolja.Trojica gusara u dva skoka siđoše niz stepenice i zatvoriše se

u sobu, pozdravljeni sa još dva pucnja. Zrna se odbiše o vrataokovana metalom.

- Spremimo se za žestoku odbranu, reče Crni gusar.Istog trenutka sa mora odjeknu topovska paljba. Crni gusar

pojuri na prozor koji je gledao na luku; iz grudi mu se oteradostan uzvik.

- Šta vam je, kapetane? upita Karmo.- Pogledaj, Karmo!... Pogledaj!...- Gromovi! uzviknu hrabri mornar. Naši gusari!„Munja” je tog časa ulazila u sidrište, sipajući vatru iz svojih

topova na kule i bedeme tvrđave San Huan de Lus.

213


XXIIIOSVAJANJE TVRĐAVE SAN HUAN DE LUS

Čim je stigao na liticu, u podnožje kule, Van Štiler više nijegubio vreme.

Shvativši da Crni gusar i njegovi drugovi neće moći dugo daodolevaju mnogobrojnoj posadi iz tvrđave, odmah je skočio učamac, koji ga je čekao u maloj uvali i zaveslao iz sve snageprema drugom kraju luke. Pošto je vetar duvao sa zaliva, talasisu nosili čamac ka obali, razbijajući se o nasip. Da mu nijevetar išao na ruku, Van Štiler bi, iako je bio neobično snažan,izgubio prilično vremena, da dovesla do najbližeg nasipa.

Bio je gotovo prešao polovinu luke, kad je, osvrnuvši seokolo, ugledao jedan veliki čamac kako plovi tačno za njim.

- Da me ne prate Španci? pomisli.Taman je hteo da se sakrije između teretnih brodova,

usidrenih u luci, kad začu iza sebe jedan glas:- Hej, stani ili ćemo pucati!Čuvši to, Hamburžanin umiri vesla.- Luserni! uzviknu. Dolazite li sa „Munje”?- Gle! uzviknu onaj isti glas. Neka me pojede živog morski

pas ako ovo nije Hamburžanin!

214


Još jedan udarac veslima i veliki čamac sa dvanaest momakapriđe Hamburžaninovom čamcu. Jedan čovek potrča napramac i povika sa izrazitim ligurskim naglaskom.

- Jesi li to ti, Van Štilere?- Da, zapovedniče Luserni.- A vitez?- Samo što ga nisu uhvatili.- Šta kažeš?...- Ako ne zauzmemo tvrđavu, Španci će zarobiti gospodina od

Ventimilje.Tog časa, sa istočne kule tvrđave San Huan de Lus odjeknu

pucanj iz malog topa.- Karmo gađa Špance, reče Van Štiler. Ali njih su samo

trojica i imaju jedno jedino punjenje. Dajte mi tri mornara, a viostali požurite da obavestite o ovome Morgana. Kapetan jezatvoren u istočnoj kuli.

- A gde ćeš ti?- Idem da obavestim gospodina Garmona. U zoru će gusari

napasti tvrđavu. Dolaziš li sa pučine?- Da, odgovori Ligurac. Gospodin Morgan me je poslao da

primim kapetanova naređenja.- Gde je sada „Munja”?- Krstari ispred luke.- Reći ćeš gospodinu Morganu da napadne tvrđavu s mora, a

gospodin Gramon će izvršiti napad sa kopna. Zbogom i ne gubivreme!...

- Dva čoveka neka pođu sa Van Štilerom, reče zapovednikposade. Spremni da zaplovite!

Nešto kasnije, Hamburžaninov čamac sa još dvojicomsnažnih veslača, pojuri prema nasipu.

Za to vreme je veliki čamac nastavio borbu sa ogromnimtalasima, ploveći prema lučkoj brani. Čim se iskrcao,Hamburžanin se okrete gusarima i reče:

- Idite odmah u guvernerovu palatu i obavestite gospodina

215


Gramona da se Crni gusar nalazi opkoljen u istočnoj kuli. Ja ćuse odmah vratiti.

Potrča zatim, nastojeći da se snađe u spletu mnogobrojnihuličica grada, koji je jedva poznavao.

Nije bilo nimalo lako pronaći palatu markize Bermeho, ali jeHamburžanin ipak na kraju uspeo da stigne do nje.

Baš kad je hteo da uđe u vrt, dva čoveka na vrlo lepim isnažnim konjima spremala su se da izađu iz dvorišta.

- Gde je markiza? upita Van Štiler.- Otišla je, odgovori jedan od dvojice konjanika.- Kada?- Pre tri sata.- Ne pokušavajte da me obmanete, reče Hamburžanin

pretećim glasom. Treba da joj saopštim nešto veoma važno.- Kažem vam da je otišla.- Kuda?- U Tampiko, gde će se ukrcati za Španiju.- Hoćete li je videti?- Idemo da joj se pridružimo.- Recite joj da je sve otkriveno, da je Sandorf teško ranjen, a

gospodin od Ventimilje opkoljen i da čeka gospodina Gramona.- Ja sam njen domoupravitelj, reče Španac. Preneću joj vašu

poruku.- Recite joj da me je poslao lično gospodin od Ventimilje da

je obavestim o izdaji i da je upozorim da se čuva.Zatim istrča na vrata, mrmljajući:- Mudra je žena, ova markiza. Na vreme se sklonila.Kad je stigao u guvernerovu palatu, tek što nije bilo svanulo.Tamo je vladala velika živost. Sa svih strana pristizali su

gusari, gurajući topove, kotrljajući buriće s barutom i vukućineobično dugačke lestve koje su uzeli iz crkve.

Oficiri i podoficiri ulazili su i izlazili iz guvernerove palate,dok su po obližnjim ulicama trube i doboši oglašavali zbor.

Svaki čas su veće grupe gusara odlazile trkom u pravcu luke

216


gde se dizala moćna tvrđava San Huan de Lus.- Gramon je čovek od reči, promrmlja Van Štiler. Sprema se

da napadne tvrđavu.Probijajući se između gusara, koji su ulazili i izlazili iz

guvernerove palate, popeo se u salu koja je gledala na trg itamo našao Gramona kako živo razgovara sa Loranom i većimbrojem oficira sa lađe.

Čim ga ugleda, francuski plemić mu brzo pođe u susret,uzviknuvši:

- Jedva jednom!... Šta se to desilo sa gospodinom odVentimilje?... Ovi mornari koje si mi poslao nisu znali gotovoništa da mi kažu.

- Kad sam polazio, garnizon iz tvrđave se spremao danapadne kapetana, gospodine, odgovori Van Štiler.

- Da ga nisu već uhvatili?- Ne verujem, gospodine. Spremali su se da se zatvore u

jednu sobu na istočnoj kuli.- Hajdemo, Lorane, ne smemo gubiti vreme. Moramo se

spremiti da žestoko napadnemo tvrđavu.Taman je hteo da pođe, kad iz luke odjeknu nekoliko

topovskih pucnjeva.- Šta je ovo? upita, zaustavivši se. Da nisu naši ljudi već

počeli napad ne čekajući nas?- Ja ću vam reći, gospodine, reče Van Štiler. To je paljba sa

„Munje”.- Hoće li učestvovati i lađa Crnog gusara?- Da, gospodine, Morgan je obavešten.- Evo nam dragocene pomoći na koju nismo računali!Zatim se okrete oficirima koji su stajali oko njega u

priličnom broju i viknu:- Hajdemo, gospodo! ... Napad je počeo!Gusari su se već bili okupili na malom ostrvu, na čijem se

drugom kraju dizala tvrđava San Huan de Lus, spremajući seda napadnu zapadnu kulu, koja je bila slabije naoružana od

217


onih što su gledale na zaliv Vera Kruza. Ove kule, utvrđene vrlovisokim zupčastim bedemima i lunetama i naoružane brojnimtopovima velikog kalibra, delovale su tako moćno da su ulivalestrah i najodvažnijim gusarima.

Zora je tek bila zarudila, kad su gusari, naoružani samopištoljima i kratkim sabljama, krenuli pod komandom Lorana iGramona.

Iako su svi ti ljudi bili svesni ozbiljnih teškoća koje će imdoneti ovaj poduhvat, ipak su oduševljeno prihvatili pozivsvojih vođa kad je bilo u pitanju oslobođenje Crnog gusara,najpopularnijeg i najvoljenijeg među svim gusarima Tortuge.

Gramon i Loran, u dogovoru sa Van Hornom, koji je biozadužen da pazi na grad, da bi sprečio pobunu građanstva,rešiše da napadnu strašnu tvrđavu sa dve strane, kako bipodelili španski garnizon.

Prvi je trebalo da izvrši žestok napad, dok bi se drugi, koji jeimao manje ljudi, ograničio samo na čarkanje sa neprijateljem,ugrožavajući kule koje su gledale na more. U sedam satiGramonove čete su stigle do mesta koje je bilo udaljeno jedanpuškomet od zapadnih bedema. Španci su stajali okupljeni upriličnom broju iza nasipa, rešeni da pruže očajnički otpor iradije da izginu nego da se predaju. Na moru su ostavili samonekoliko manjih brodova da se bore sa „Munjom”, čiji sutopovi grmeli bez prestanka, rušeći zupce na kulama izasipajući vatrom nasipe iza kojih su se nalazili topovi.

Kad su se pojavile prve Gramonove čete, španski topovivelikog kalibra odmah su započeli paklenu vatru, gađajućičistinu ispred kula i zapadnih zidova, i lomeći drveće iza kojihse zaklanjala gusarska prethodnica.

Umesto da odgovore plotunima, gusari su se rasturili iposakrivali u gustoj travi i iza žbunja, nastojeći da u pauzi dvepaljbe pređu bar deset do petnaest koraka. Tako su čas puzilikao zmije, čas se pružali po zemlji sakrivajući se u travi.

Ovakav način nastupanja, koji je predložio Gramon, u

218


mnogome je smanjio gubitke, jer su velika topovska zrnašpanske artiljerije sad retko pogađala cilj, pošto su bila znatnopogodnija za uništavanje velikih lađa nego pojedinačnihboraca.

Ali kad su gusari stigli ispred poslednje čistine, udaljenesamo tri stotine metara od jarka bedema, stvar se odmahokrenula na gore po napadače.

Na scenu su sad stupili mali topovi, sipajući karteč. Ta kišaod komadića gvožđa, koju su izbacivali kroz otvore u podnožjukula, brisala je čistinom uništavajući i sakateći gusare.

Gramon ustade i povika:- Juriš!... Crni gusar nas čeka!Među napadačima se prolomiše strašni i divlji urlici:- Juriš!... Smrt Špancima!Četiri stotine ljudi, koji su sačinjavali glavninu francuskog

plemića, pojuriše napred noseći lestve i hrabreći se užasnomvikom.

Ostalo je još samo tri stotine metara od jarka, ali je torastojanje bilo bez ikakvog zaklona.

Španci sada udvostručiše paljbu. Topovi su grmeli sa bedemai otvora na kulama, sa zubaca, i to sve žešće i žešće. Na svestrane padale su kutle, granate, karteč, rijući zemlju i pravećivelike prorede među napadačima.

Tvrđava je ličila na razbuktali krater. Nad platformom ibedemima dizali su se ogromni oblaci dima i plameni jezici.

I pored bodrenja svojih vođa, gusari su oklevali. Ponekadsmeliji uspeli bi da dotrče do jarka i usprave lestve, ali se nisuusuđivali da se popnu i izlože se paklenoj vatri koja je svudasejala smrt.

- Napred! viknu Gramon, stavivši se na čelo jedne grupebukanijera. Gore je Crni gusar!

I jurnu smelo kroz dim, prebacivši preko jarka leteći most.Kiša karteča sruči se usred hrabre grupe koja ga je sledila,rasturivši je kao kuću od karata. Tog trenutka jedna nova četa

219


gusara jurnu na čistinu. To su bili Loranovi ljudi. Potisnuti nadrugoj strani, požurili su da se pridruže Gramonovim četama,nadajući se da će ovde imati više sreće. Ova iznenadna pomoćulila je natčovečansku hrabrost četama francuskog plemića.Poskakali su u jarkove, namestili lestve i pokušali da potisnuŠpance, zasipajući ih ručnim bombama. Ali, sve je bilouzaludno. Španci su obarali lestve i zasipali napadačekamenjem i vrelom vodom, dok su topovi i dalje brisaličistinom.

Bitka je već izgledala izgubljena!Gusari, iscrpljeni uzaludnim pokušajima, tučeni sve vreme

topovskom i puščanom paljbom sa tvrđave, morali su na krajuda se povuku, noseći sa sobom ranjenike. Gramon i Loran, sagrupom odabranih ljudi, još jednom pokušaše juriš, ulažućikrajnje napore, ali su i oni bili prinuđeni da se povuku, da ih nebi pokosila kiša gvožđa i olova.

Iznenada se iza poslednjih gusarskih grupa začu nekaprodorna vriska. Bio je to plač gomile žena i vika preplašenih iužasnutih ljudi.

- Šta se ovo dešava? viknu gusar.Pred očima francuskog plemića ukaza se ubrzo čudan i

neočekivan prizor.Oko pedeset do šezdeset fratara i monahinja dolazilo je,

zapomažući i plačući na sav glas i noseći dugačke lestve. Porednjih i iza njih išlo je oko sto naoružanih gusara, psujući igrdeći.

- Šta traže ovde ovi fratri i monahinje? zapita u čuduGramon.

- Ovo je bila Morganova ideja.- Morgan!... Zar se iskrcao sa „Munje”?- Ovog trenutka je stigao.- Šta namerava sa ovim vernicima?- Šalje ih da postave lestve u jarak.- Fratri!...

220


- On se nada da će vojnici, kad ih vide, obustaviti vatru.Isuviše su pobožni da bi se usudili da pucaju na njih.

Videći ih da nailaze, Španci za trenutak obustaviše vatru; bilisu u nedoumici da li da pucaju na te nesrećne ljude.

- Poštedite nas! vikale su monahinje, dižući ruke premavojnicima, koji su se bili okupili na kulama.

- Milost!... Ne pucajte! vikali su fratri.Ali su Španci samo za trenutak oklevali.Zapovednik tvrđave je shvatio pakleni gusarski plan. Rešen

da se brani i da sačuva svoj garnizon, okrenuo je topove navernike i njihove starešine, napravivši pravi pokolj međujednima i drugima.

Gusari, ponovo okupljeni oko Lorana i Gramona, uspeli su,zaklanjajući se iza povorke, da stignu do poslednje čistine.

Strašan bes ih je gonio napred. Ne obazirući se na užasnupaljbu, poskakali su u rovove i podigli lestve, jurišajući silovitonapred.

Gusare, koji već behu stigli do prvih bedema, više ništa nijemoglo zadržati.

Granatama su obarali Špance sa zubaca i platformi i upadalinezadrživo u tvrđavu. Žilava odbrana posade i veoma ozbiljnigubici napravili su od njih prave pobesnele zveri. Svakogzarobljenog neprijatelja nemilosrdno su ubijali. Potisnuti,Španci su bežali prema zadnjim kulama, pokušavajući da pružeočajnički otpor i da zadrže gusare pucajući iz malih topova,postavljenih na terasama. Topovska vatra sa "Munje" nateralaih je, međutim, da se sklone u unutrašnja dvorišta tvrđave.

Gramon i Loran okrenuše na te nesrećnike sve topove satvrđave, naređujući im da se predaju. Od pet stotina ljudi,koliko je brojala posada, ostalo je samo dve stotine, i touglavnom ranjenih. Zapovednik tvrđave i viši oficiri hrabro suizginuli na terasama kula.

Započeti ponovo borbu bila bi prava ludost. Zato su sepredali, spustivši sa neizrecivom tugom veliku zastavu Španije,

221


koju su tako hrabro branili.Van Štiler, koji se sve vreme borio pored Gramona, okrete se

plemiću i reče mu:- Hajdemo sada da potražimo Crnog gusara, mog

komandanta. Ovde više nemamo šta da radimo.- Veruješ li da ćemo ga naći živog?- Ubeđen sam da se još uvek nalazi zabarikadiran u istočnoj

kuli.- Poći ću s tobom, hrabri moj Hamburžanine, reče Gramon.Dok su gusari oduzimali oružje zarobljenicima,

Hamburžanin i Gramon krenuše prema istočnoj kuli, čije suzupce porušili topovi sa „Munje”.

Na dnu stepenica što su vodile na platformu, sapleli su se onečiji leš.

- Poznajem ovog čoveka, reče Hamburžanin, sagnuvši se.- Da to nije vojnik koji vas je doveo ovamo? upita Gramon.- Ne, gospodine, ovo je Dijego Sandorf.- Zar Flamanac koga je Crni gusar tražio radi onih važnih

obaveštenja?- Da, gospodine, kapetan ga je ubio.Popeli su se zatim na platformu i sišli uzanim stepenicama

koje su vodile u unutrašnjost kule. Negde na pola puta naišli sujoš na jedan leš. To je bio španski podnarednik.

- I ovome je Crni gusar sručio mač usred grudi, reče VanŠtiler. Kapetan nije poštedeo ni tog nesrećnika.

Stigavši na dno stepenica, nađoše se ispred gvozdenih vrata.- Da nisu zatvoreni unutra? upita se Van Štiler.Podiže pušku i zalupa besno na vrata. Ova odmah popustiše,

pošto nisu ni bila zatvorena.- Grom i pakao! uzviknu Van Štiler, brišući rukom kapljice

znoja. Pa ovde nema nikoga! ...- Jeste li ga našli? začu se istog časa jedan glas.Gramon i Hamburžanin se okrenuše i ugledaše Morgana

kako trči niz stepenice sa još nekoliko mornara.

222


- Izgleda da Crni gusar više nije ovde, odgovoriHamburžanin muklim glasom.

Napuni pušku i polete u sobu, zajedno sa gospodinomGramonom i Morganom.

- Gromovi i uragani! viknu. Crni gusar je nestao!

223


XXIVPOTERA ZA "ALHAMBROM"

U toj velikoj sobi morala se odigrati strašna, očajnička borba.Pod, pa čak i zidovi bili su poprskani krvlju, a tu i tamo videlesu se polomljene sablje i alabarde, razbijeni šlemovi,polomljene sekire, iskrivljene gvozdene šipke i komadi tkanine.U jednom uglu ležala su dva leša sa razmrskanim lobanjama; udrugom, jedan podnarednik sa rasporenim grudima, a krajprozorčića, koji je gledao na more, još dva leša.

Hamburžanin i njegovi drugovi jednim pogledom se uverišeda među tim leševima nema onih koje su tražili.

- Da ih nisu uhvatili? upita Van Štiler. Šta kažete, gospodineMorgane?

- Ako su ih zarobili, onda ćemo ih naći u jednoj od kula.U tom trenutku začuše neko jedva čujno mrmljanje:- Vode!...Glas je dolazio iz najmračnijeg dela sobe. Morgan se u dva

skoka nađe tamo.Iza nekih buradi, preko starog lafeta, ležao je još jedan

vojnik. Bio je veoma mlad, još golobrad i nežnog lica, gotovodečačić. Na kuku je imao poveću ranu i odeća mu je bila sva

224


umrljana od krvi koja je obilato tekla. Videći Morgana, pružiruku da dohvati mač, koji je ležao kraj njega.

- Ostavi oružje na miru, mladiću, reče mu Morgan. Ne boj se.- Zar vi niste gusar? upita vojnik slabim glasom.- Jesam, ali ja nisam došao ovamo da te ubijem.- Mislio sam da hoćete da se osvetite zbog Crnog gusara.- Došli smo da ga tražimo.- On je sad već daleko, promrmlja Španac.- Šta si hteo da kažeš? upita gospodin Gramon, prilazeći im.- Da su ga odveli daleko.- Gde?Vojnik pokaza prema prozorčiću koji je gledao na more.- Hoćeš da kažeš da su ga ukrcali na brod? upita Morgan

prebledivši.Španac klimnu glavom.- Grom i cakao! viknu Van Štiler.- Budi jasniji, reče mu gospodin Gramon pretećim glasom.Vojnik pokuša da se pridigne i prošapta:- Vode... vode... najpre...Van Štiler izvuče iza pojasa čuturu punu vode i ruma sa

Jamajke i pruži je ranjeniku koji je žudno ispi. Za to vreme muje Morgan svojim svilenim pojasom zaustavljao krv koja je joštekla iz rane.

- Hvala, prošapta Španac.- Hoćeš li sad moći da govoriš? upnta ga Gramon.- Sad mi je bolje.- Požuri samo, gorim od nestrpljenja.- Kao što sam vam rekao, Crni gusar nije više u tvrđavi. Sad

plovi na jednom španskom brodu za Kardenas, na Kubi, gde ćega predati flamanskom vojvodi.

- Van Guldu! povikaše trojica gusara.- Grom i pakao! viknu Morgan. U trenutku kad sam napao

tvrđavu Crni gusar je morao još biti ovde.- Ne, gospodine, odgovori Španac. Zašto bih lagao? Zar

225


nisam u vašim rukama? Ako vas slažem, time sigurno nećuspasiti svoj život.

- Pa ipak, samo nekoliko časova pre nego što je „Munja”stigla i otvorila vatru na tvrđavu, Crni gusar se nalazio u ovojkuli, reče Van Štiler.

- Tačno je, odgovori Španac. Bio se zatvorio u ovoj sobizajedno sa nekim mornarom po imenu Karmo i sa jednimCrncem divovskog rasta. Prvi napad i pokušaj da ih zarobimopropao nam je; kad smo čuli topove sa „Munje” ponovo smopokušali, rešeni da ih uhvatimo žive. Tako smo iskoristili jedanotvor za koji gusari nisu znali i napali ih s leđa; povela seočajnička borba. Crni gusar i njegovi drugovi branili su se kaolavovi i pobili dosta naših ljudi; ali su na kraju bili savladani odmnogo većeg broja naših vojnika, zatim razoružani i vezani.„Munja” je za to vreme tukla kulu, a vaši ljudi su napadalizapadne bedeme. Nama je, međutim, bio ostao slobodanseverni put. Pogodivši cilj vašeg napada, guverner je odmahnaredio da se zarobljenici ukrcaju u čamac, sakriven međuhridinama, i da se pod jakom stražom i tajno odvedu u lagunu,ispred koje je krstario jedan španski ratni brod, očekujući našanaređenja.

- Kako si ti saznao za sve to?- Svi su znali za ovaj guvernerov plan.- Reci mi ime te lađe, naredi Morgan.- „Alhambra”.- Poznaješ li je?- Doplovio sam na njoj.- Je li to neki ratni brod?- Jeste, i vrlo dobar jedrenjak.- Koliko topova ima?- Desetak.- Stići ću je, reče Morgan Gramonu.Onda pozva nekoliko gusara, poverivši im ranjenika, pa

izađe zajedno sa Van Štilerom.

226


Vest da u kuli nisu našli Crnog gusara brzo se pročula međumornarima i toliko ih ozlojedila da je pretila ozbiljna opasnostda pobiju sve španske zarobljenike. I Gramon i Loran su moralida upotrebe sav svoj autoritet, da bi obuzdali njihov bes isprečili novo prolivanje krvi. Obaveštenja, koja su dobili odmladog Španca, pokazala su se kao sasvim tačna. Prilikompojedinačnog saslušavanja velikog broja oficira, svi su istotvrdili da je Crni gusar, zajedno sa svojim drugovima, poslestrašne borbe bio zarobljen i odmah zatim ukrcan u čamac kojiih je prebacio na „Alhambru”.

- Samo vam jedno ostaje, dragi moj Morgane, reče gospodinGramon, obrativši se zameniku sa „Munje”. Da pođete što preu poteru za španskim jedrenjakom.

- To ću i uraditi, gospodine, odgovori Englez. Makar moraokrenuti u susret čitavoj floti, ja ću osloboditi viteza odVentimilje.

- Stavljam vam na raspolaganje svoje ljude i topove.- Nisu mi potrebni, gospodine Gramone. „Munja” je odlično

naoružana i ima posadu od sto dvadeset ljudi, koji ne prezajuni od čega.

- Kad ćete otploviti?- Odmah, gospodine. Neću da nam španska lađa mnogo

izmakne. Ako stigne u Kardenas pre mene, za Crnog gusara ćeto biti kraj. Vojvoda ga ne bi poštedeo.

- Čuvajte se opasnih susreta.- Ne bojim se nikoga. Kad ćete vi otputovati?- Sutra ćemo se svi ukrcati za Tortugu. Saznali smo da je veći

broj španskih vojnika požurio ovamo da nas iznenadi u VeraKruzu. Nismo ludi da ih čekamo! Recite Crnom gusaru da je ugradu opljačkano šest miliona pijastera i da treba da dobijemojoš dva milona za otkup. Ja ću mu sačuvati njegov deo.

- Vi znate da gospodinu od Ventimilje nije stalo do novca i dasvoj deo ostavlja posadi sa „Munje”.

- Zbogom, Morgane. Nadam se da ćemo se kasnije sresti.

227


Kuba nije mnogo udaljena od Tortuge i rta Samana.Stegoše jedan drugom ruku i Englez izađe iz tvrđave, koju su

gusari pljačkali, uputivši se u grad zajedno sa Van Štilerom ijoš pedeset mornara sa „Munje”.

Četiri čamca čekala su ih na molu.Gusari se ukrcaše i isplovivši iz luke, i stigoše do „Munje”

koja se bila ukotvila na kraju nasipa, blizu svetionika.Čim se popeo na brod, Morgan postroji posadu i reče:- Naš kapetan je zarobljen i u ovom trenutku plovi

Meksikanskim zalivom prema Kubi, gde će ga predatinjegovom smrtnom neprijatelju, flamanskom vojvodi, ubiciCrvenog i Zelenog gusara. Želim da mi pomognete u ovomteškom poduhvatu, koji ću preduzeti da bih spasao Crnoggusara od sigurne smrti. Neka se svako od vas pokaže kaojunak!

Besni povici dočekali su ovu tužnu vest.- Hajdemo da ga spasemo! vikali su svi.- Pokušaću, odgovori Morgan. Presecite konopce i krenimo u

poteru, ne gubeći ni časak.Nekoliko minuta kasnije „Munja” podiže jedra, pozdravljena

gromkim „ura” od gusara, koji su stajali okupljeni na kulama ibedemima i sa nekoliko topovskih paljbi. Isplovivši iz luke,Morgan okrete pramac pravo na istok, da bi stigao, pre svega,do rta Katoke, koji odvaja Jukatan od krajnje tačke Kube.

Vetar je bio pogodan, a more gotovo mirno, tako da su semogli nadati da će vrlo brzo stići do obale velikog ostrva,zvanog Biser Antila, i napasti Kardenas pre nego što stigneAlhambra, kojoj su nameravali da postave zasedu ispred luke.

- Stići ćemo na vreme, reče Morgan Van Štileru. Španskalađa nam beži najviše dvadeset četiri sata. Šta je to za „Munju”?

- A onaj prokleti vojvoda?- Ovog puta nam neće pobeći, pa makar morali da uništimo

ognjem i mačem celu severnu obalu Kube.- Baš ima sreće taj čovek. Ovo je već treći put kako beži

228


kapetanu ispod samog mača.- Neće ni njemu sudbina biti večito naklonjena, reče Morgan.Za to vreme je „Munja”, presekavši Golfsku struju koja se

kretala na sever pored obala Srednje Amerike, zaplovila, lakakao neki veliki kavez i brza kao lasta, Kampeškim zalivom. Iakosu znali da neće tako brzo otkriti lađu koja je nosila njihovogkapetana, mornari su sve vreme stražarili na jarbolima, ikoševima, nestrpljivi da je što pre ugledaju. Oči i durbiniispitivali su pažljivo horizont, tražeći neku belu ili crnu tačkukoja bi im odala prisustvo „Alhambre”. Ali je sve bilo uzaludno.I noć je već pala, a nigde se nije videla nijedna lađa.

Morgan je postupio veoma mudro i ovog puta nije upaliofenjere. Posada sa „Alhambre” mogla je da otkrije svetlost iposumnja da ih prati neka lađa.

Ni sutradan nije bilo nikakvih novosti, pa ni sledećih dana, ipored budnog stražarenja mornara. Možda je neprijateljskalađa plovila mnogo severnije, ili pak mnogo južnije, da biobmanula gonioce? Kako tako, „Munja” je stigla i na rt Katokene otkrivši „Alhambru”.

Plovidba kroz moreuz Jukatana obavljena je bez neprijatnihsusreta. Dvadeset časova kasnije, potisnuta svežim vetrom,gusarska lađa stiže do San Antonija, najzapadnije tačke naKubi.

Ali su baš od tog trenutka za „Munju” počele prave opasnostii budnost se morala udvostručiti.

Severne obale ostrva Kube, čak i u ono vreme, posećivali sučesto španski brodovi, pa je i sam guverner Havane stalnodržao jednu malu flotu u okolini glavnog grada, da bionemogućio svaki gusarski prepad.

Morgan odredi na koševima stalnu stražu, koja je bilasnabdevena durbinima za velike daljine, i naredi da se raširesva jedra, podrazumevajući tu i pomoćno, kao i da se napunetopovi. Zatim jurnu odlučno prema severoistoku, držeći se štodalje od krajeva gde su se pojavljivali neprijateljski brodovi.

229


Bila je to divna vožnja, koju je sa vrhunskom veštinom vodiosposobni zamenik, kasnije toliko proslavljeni mornar ikomandant. „Munja”, prepunih jedara, uprkos snažnom vetru,koji je često opasan i za lađe sa većom stabilnošću, prođe skoroneopažena ispred krstarica koje su čuvale Havanu, umakavšikao od šale jednoj ratnoj lađi koju je brzo ostavila za sobom.Dva dana kasnije Morgan je naglo skrenuo na jug i zaustavio sena oko tri kilometra ispred Kardenasa, skoro na ulazu u širokizaliv koji su obrazovali rtovi Hikanos i Krus del Padre.

Opreznost mu je nalagala da se drži što dalje od obale, da gane bi iznenadile i opkolile lađe koje su dolazile sa pučine.

- Sad treba pogoditi da li je „Alhambra” već uplovila u luku ilise nalazi još na pučini, reče Morgan Hamburžaninu.

- Ja imam odličan vid, gospodine zameniče, odgovori VanŠtiler, ali ne mogu da otkrijem nikakvu lađu u luci.

- Dosta je daleko, a i obala je vrlo razuđena, pa ih je zatoteško otkriti.

- Kako ćemo znati da li je „Alhambra” ovde?- Otići ćemo do tvrđavice, odgovori Morgan mirno.- A Španci? Kažu da ovde ima dobro naoružanih malih

utvrđenja.- Gledaćemo da ih izbegnemo.- Kako, gospodine?- Sada je sedam sati, reče Morgan, gledajući u sunce, koje je

zalazilo iza Pan de Matansasa, jedne ogromne stenovite kupekoja se dizala usamljena prema zapadu. Za jedan sat pašćemrak i more će postati tamno kao mastilo. Ko će onda moći daotkrije jedan čamac?

- Zar ćemo samo u jednom čamcu otići u Kardenas?- Da, ti ćeš otići na kopno, moj hrabri Hamburžanine.- Šta treba da uradim?- Da pitaš nekoga da li je Van Guld još tamo i da li je

Alhambra u luci.- Idem da se spremim, gospodine.

230


- Požuri. Lađa koju tražimo može svakog časa stići.Dok je Hamburžanin birao ljude koji će ga pratiti na tom

opasnom putu, sunpe je brzo zalazilo iza Pan de Matansasa imrak se polako spuštao nad morem. Pomrčina je bila tamanpokrila okolinu, kad je Hamburžanin napustio palubu zajednosa još osam mornara izabranih među najhrabrijim i najboljimveslačima. Sa desnog boka „Munje” spustili su u more jednuvrlo brzu, uzanu i neobično laku barku.

- Naći ćeš me na rtu Hikanos, reče Morgan nagnuvši sepreko ograde. Budi oprezan i čuvaj se da te ne uhvate.

- Ostaviću Špance na miru, odgovori Hamburžanin.Onda sede za kormilo i dade znak veslačima da krenu. U

međuvremenu „Munja” se okrenula niz vetar i pojurila upravcu rta Hikanos, odakle je trebalo da naiđe „Alhambra”,pod pretpostavkom da još nije stigla u luku.

Zaliv Kardenas je jedan od najvećih zaliva na Kubi. Njegačine dva veoma dugačka poluostrva, koja se protežu čitavemilje prema severu, i spajaju se gotovo sa nizom manjih ostrva,koja predstavljaju veoma pogodnu branu od velikih talasa. Bašna samom jugu nalazi se varošica Kardenas. Ali u to vreme onanije imala onaj značaj koji ima danas, jer se sastojala odnekoliko kuća i velikog broja rafinerija šećera, a branila su jedva drvena utvrđenja. Zato je služila kao stanica obalskimlađama, pošto se nalazila nedaleko od Havane i gotovo prekoputa Floride, koja je u ono vreme bila španska kolonija.

Zaštićen pomrčinom, čamac brzo pređe zaliv, koji je u onovreme bio pust, i pristade neopaženo uz nasip. Prvo što sugusari primetili bio je jedan veliki brod sa tri jarbola. Sudeći poobliku, radilo se o nekoj ratnoj lađi usidrenoj preko putavarošice. Jedra su joj bila skupljena, kao da je čekala plimu ilipogodan vetar pa da se otisne na pučinu.

- Grom i pakao! uzviknu Van Štiler, ugledavši je. Da je„Munja” ušla u luku, imala bi šta da zagrize. Šta traži ovde ovajbrod?

231


- Dragi moj Hamburžanine, reče jedan mornar koji je sedeoblizu njega, počinjem nešto da sumnjam.

- Šta to, Martino?- Da nas Španci čekaju ovde!- Misliš zbog ove lađe?- Da, Van Štilere.- Da ti kažem nešto, Martino. I ja to mislim.- U tom slučaju neko je obavestio guvernera u Havani da je

Crni gusar uhvaćen, reče drugi mornar.- Sigurno, odgovori Van Štiler.- Ali, kako?- Samo na jedan način.- Koji?- „Alhambra” je morala pristati u Havani.- I guverner je, umesto da pošalje ovamo neku lađu, poslao

ovaj ratni brod.- Vrlo neprijatna stvar, reče Martino.- Hajdemo odmah da proverimo jesu li naše sumnje

opravdane. Evo nekog ribarskog brodića, gde prilazi obali.- Hoćemo li da mu se približimo?- Da, odgovori Van Štiler odlučno. Pazite samo da vam

nijedna italijanska, francuska ili engleska reč ne izleti. Morajupoverovati da smo Španci, koji dolaze iz Havane ili Matensasa.

- Svi vodu u usta, reče Martino. A ti, Van Štilere, razgovarajsa njima pošto govoriš španski kao da si sto puta Kastiljanac.

Ribarski brodić je već ušao u luku i bio udaljen od njih jedvačetiri stotine metara. Manevrisao je tako da prođe izmeđuratnog broda i kitolovca.

Brodić je imao samo jednu katarku, koja je nosila velikotrouglasto jedro i posadu od šest ribara.

Van Štiler je želeo da mu priđe pre nego što pristane uz obalui zato mu je vešto presekao put, naredivši posadi da stane.Videći u čamcu naoružane ljude, ribari su bez oklevanja stali,verujući da imaju posla sa mornarima sa ratnog broda.

232


- Šta želite, gospodine kapetane? upita krmaroš sa brodića,bacivši u čamac konopac da bi ovaj mogao da pristane uzbrodić.

- Dolazite li sa pučine? upita Hamburžanin, nastojeći da sešto manje oseti nemački naglasak u njegovom govoru.

- Da, komandante.- Jeste li sreli neki brod?- Mislim da smo videli jedan, tamo negde prema rtu

Hikanos.- Je li ratni brod?- Tako nam se bar učinilo, odgovori ribar.- Koliko ima katarki?- Dve.Videli su „Munju”, pomisli Haburžanin, iskrivivši usta. Zatim

dodade glasno:- Nije to brod koji mi čekamo. Poznajete li „Alhambru”?- Korvetu?- Da, reče Van Štiler.- Bila je ovde nekoliko puta.- Je li stigla u luku?- Niko je nije video.- Da li je vojvoda Van Guld još ovde?- Ali, vojvoda je na ratnom brodu! Zar... zar vi niste sa ratnog

broda?- Baš smo sad stigli iz Matansasa. Nosimo guvernerovo

naređenje njegovoj visosti vojvodi.- Naći ćete ga na brodu.- Verovao sam da je ta lađa već isplovila iz luke.- Uzima zalihe, pošto plovi za Floridu, a kažu da čeka i neki

brod o kome ga je obavestio guverner iz Havane.- To je sigurno „Alhambra”.- Ne bih znao da vam kažem, gospodine; priča se da je na

njoj zarobljen jedan od najčuvenijih gusarskih vođa.- Grom i pakao! promrmlja Van Štiler.

233


- Hvala i laku noć.Pustivši konopac, i dok je brodić nastavljao vožnju prema

molu, Van Štiler okrete čamac u mestu i pođe prema ratnombrodu.

Ovo je bio samo običan manevar, da bi zavarali ribare, jerHamburžaninu nije ni na pamet padalo da se pojavi predposadom tog kolosa.

Kad je video da su ribari već pristali uz molo, okrete ponovočamac, sad prema rtu Hikanos gde ih je čekala „Munja”.

- Veslajte iz sve snage, reče svojim drugovima. Ne spremanam se ništa dobro!

Čamac je jurio kao munja, skakućući lako po talasima koji suse provlačili između malih ostrva rasutih na ulazu u luku.Svesni ozbiljne opasnosti koja preti njihovom komandantu,mornari su ulagali natčovečanske napore, naprežući mišice,koje su htele da im popucaju. Udarci vesala smenjivali su seravnomerno, jer su ti ljudi bili ne samo najčuveniji strelci negoi neverovatno vešti veslači.

Nije prošlo ni tri sata od kako je Hamburžanin razgovarao saribarima, a čamac se već nalazio na drugom kraju poluostrvakoji obrazuje rt Hikanos.

Tamo je stajala „Munja”, čuvajući ulaz u luku, sa pramcemokrenutim prema zapadu. Izgledala je spremna da svakogtrenutka zaplovi u susret svom gospodaru i otvori strašnimudarcem svoga kljuna njegovu tamnicu.

- Hej, bacite konopac! viknu Hamburžanin.- Nosite li nam dobre vesti? upita Morgan nagnuvši se preko

ograde.- Spremite se za polazak, gospodine, odgovori Hamburžanin.

Samo što nas nisu zasuli unakrsnom vatrom.

234


XXV„MUNJA” IZMEĐU DVE VATRE

Ne čekajući podrobnija obaveštenja, Morgan naredi da seodmah dignu jedra i pramac okrene u pravcu Matansasa. Za tovreme su se Hamburžanin i njegovi drugovi brzo popeli nabrod, a čamac su odmah podigli koturačom i pričvrstili ga zalađu.

- Ozbiljne vesti, dakle? upita Morgan, vodeći Hamburžaninana komandni most.

- Vojvoda zna da je Crni gusar na „Alhambri”, gospodine,reče Van Štiler.

- To sam i pretpostavljao. Gde se sad nalazi ta lađa?- Pristala je u Havani, gospodine, i nećemo morati dugo da

čekamo na nju.- Odmah ćemo je napasti.- Samo ne u ovim vodama, gospodine. Vojvoda se nalazi na

jednom ratnom brodu.- To me baš i zabrinjava. Imaćemo protiv sebe dve lađe, a na

jednoj od njih je i kapetan, koji može još da odleti zajedno sanjom u vazduh!... Biće to težak poduhvat.

- Treba da požurimo u Havanu, gospodine. Pre nego što ratni

235


brod krene, mi ćemo osloboditi kapetana.Morgan uze razglasnik i izdade naređenje.- Upalite fenjere i pošaljite dva stražara na jarbol!Zatim siđe sa kasara i stade pored pilota da bi lično upravljao

lađom, znajući da su duž obale rasuta mnogobrojna malaostrva i vrlo opasni peščani sprudovi. Kako je vetar duvao sajuga, bio je podjednako pogodan i za „Munju”, kao i za brodkoji je isplovio iz Havane.

Prošavši pored rta Hikanos, Morgan okrete „Munju” premazapadu, kako bi prošao pored Matansasa, pošto se moglodogoditi da se „Alhambra” skloni u tu luku i sačeka zoru, bojećise da je neka gusarska lađa iznenada ne napadne.

- Nadajmo se da nije ovde, reče Morgan Van Štileru, koji muje bio prišao. Ne bih hteo da se upustim u borbu pored sameobale i tako blizu Havane i Kardenasa. Topovska pucnjava bipodigla na uzbunu sve garnizone redom i poslala nam odozgočitavu flotu.

- Mislite li da već sumnjaju da se nalazimo u ovim vodama?- Još ne, odgovori Morgan. Plovili smo dosta brzo i zato

verovatno ništa ne slute. Možda misle da smo još uKampeškom zalivu i da...

Glas koji je dolazio sa glavnog jarbola prekide ga usredrečenice.

- Pažnja! vikao je stražar sa krsta. Fenjeri ispred nas!- Smrt i krv! viknu Morgan, jurnuvši prema ogradi. To su

fenjeri sa „Alhambre”...- A od Kardenasa smo udaljeni samo tri milje! uzviknu

Hamburžanii. Čini mi se da već vidim ratni brod kako nas juri.- Vidiš li lađu? viknu Morgan kroz razglasnik.- Da, nejasno, odgovori stražar sa jarbola.- Dolazi li iz Matansasa?- Ne, čini mi se sa zapada.- U kom pravcu plovi?- Prema Hikanosu.

236


- To je „Alhambra”, nema sumnje, reče Morgan kroz stisnutezube.

- Ne smemo dozvoliti da uđe u Kardenas, jer ćemo u tomslučaju imati posla sa dve lađe, umesto sa jednom, reče VanŠtiler.

- Primoraću je da ode na pučinu, reče Morgan odlučno. Uovom trenutku bi nam taj ratni brod bio baš suvišan.

Uze ponovo razglasnik i viknu:- Tobdžije na topove, a ostali na svoja borbena mesta!Zauzevši mesto pilota, on uze kormilo u ruke. Za to vreme su

tobdžije palile fitilje, strelci se raspoređivali iza ograde napramčanoj kuli, a ostali mornari na koševe i krstove jarbola.

Ona dva fenjera, koja su primetili stražari sa glavnog jarbola,već su se mogla videti i sa palube: živa svetlost na tamnomhorizontu odražavala se u vodi, trepereći nejasno. Izduživala seponirući duboko, kao da je htela da dodirne morsko dno, aonda se opet skraćivala.

Po pravcu koga se držala otkrivena lađa moglo se već na prvipogled zaključiti da joj je cilj bio rt Hikanos, da bi zatimuplovila u luku Kardenas.

- Vidiš li je? upita Morgan Van Štilera.- Da, odgovori Hamburžanin.- Kad bih bio siguran da je ono „Alhambra”, ne bih oklevao

ni jednog trenutka da je napadnem.- A šta ćemo sa onim ratnim brodom? Još smo isuviše blizu

Kardenasa, gospodine.- Za sada se moramo zadovoljiti da je samo gonimo. U zoru

ćemo odlučiti šta da preduzmemo.„Munja” je plovila prema obali, koristeći što je mogla više

vetar kako bi sprečila španski brod da okrene i skloni se uobližnju luku Matansas. Najvažnije je bilo udaljiti ga od obale,kako bi „Munja” kasnije mogla da ga napadne, izvan domašajaVan Guldove lađe. Morgan je bio veoma vešt pomorac i nijesumnjao u uspeh ovog poduhvata. „Munja” je plovila sve do

237


Matansasa a onda je naglo okrenula i zaplovila niz vetar, pravona brod, ugrožavajući mu bok.

Ovo veoma sumnjivo kretanje gusarske lađe moralo je većpodići uzbunu među Špancima. Plašeći se neočekivanognapada gusara, čim su se uverili da „Munja” namerava da im sepribliži, okrenuli su bez oklevanja pramac na sever, pošto im jeto sada bio jedini put spasenja. „Munja” se kretala tako da imje onemogućavala svako odstupanje prema Matansasu iKardenasu. Pod povoljnim vetrom sad je mogla da im presečeput prema zapadu i prema istoku.

Španska lađa je međutim, bežeći, ispalila belu raketu,zahtevajući od gusara da stanu i kažu ko su.

- Ni reči! zapovedi Morgan. Razvite pomoćna jedra, a ondajuriš na brod!

Videći da se „Munja” ne pokorava naređenju nego, naprotiv,nastoji da joj priđe još bliže, španski brod izbaci još dve rakete,a onda sruči paljbu iz svojih osam topova.

Ova topovska paljba imala je u stvari samo jedan cilj, poštose „Munja” nalazila još uvek izvan njenog domašaja: daupozori garnizon iz Kardenasa, a i ratni brod na opasnost kojaim preti i da ih pozove u pomoć. Paljba iz osam topova moralase čuti ne samo iza rta Hikanos, nego i u Matansasu, a možda idalje.

Morgan uzviknu radosno:- Crni gusar je na brodu!- Da, reče Hamburžanin, koji je pre svetlosti munje mogao

sasvim jasno da vidi brod. To je ona korveta!- Neće nam više pobeći.- Ipak nas je odala, gospodine. Vrlo brzo ćemo imati za

sobom i ratni brod sa Van Guldom.- Ako bude trebalo, uhvatićemo se ukoštac sa obe lađe.- Morski vuci!... Crni gusar je na onoj korveti! Izvršićemo

juriš!Sa gusarske lađe grmnuše zaglušujući povici:

238


- Živeo Crni gusar!... Hajdemo da ga oslobodimo!Više nije bilo sumnje da je to „Alhambra” bežala pod punim

jedrima na sever u nameri možda da potraži zaklon međubrojnim ostrvcima i ostrvima, koja su činila branu premaFloridi.

Pošto je bila mnogo manje naoružana i mnogo slabija od"Munje", korveta se nije usuđivala da prihvati borbu,sumnjajući možda u blagovremenu pomoć ratnog broda. Bilaje to ipak lađa sa izvrsnim nautičkim kvalitetima i sa takvimjedrima da se mogla takmičiti sa najbržim brodovima izMeksikanskog zaliva.

Morganu je odmah bilo jasno da ima posla sa pravom„trkačkom" lađom, pošto „Munja”, iako je imala raširena svajedra, pa čak i ona pomoćna, nije uspevala, bar u prvom naletu,da smanji rastojanje.

- Smrt i krv! uzviknu on. Ova lađa će nam prirediti dobrutrku i neće nam dati da je tako lako stignemo. Ali, neka!„Munja” će je na kraju stići! Kobac će vrlo brzo savladatilastavicu!

- Biće to dobar zalogaj za nas, reče Van Štiler.Gusarska lađa je sve više smanjivala rastojanje, goneći

„Alhambru”, koja je nastavila da plovi prema severu.- Grom i pakao!... uzviknu nekoliko časova kasnije Van

Štiler.- Da nisi otkrio neku svetlu tačku?- Da, gospodine Morgane.- Gde?- U pravcu Kardenasa.- Gromovi! Pa to znači da nas ratni brod već goni!- Čujete li?U daljini odjeknu potmula tutnjava.- Treba povećati brzinu, da se sutra ne bismo našli između

dve vatre, reče Morgan.- Sva jedra su razvijena, gospodine.

239


- Raširite na kosniku nekoliko flokova i isto toliko jedaraizmeđu glavnog i prednjeg jarbola. Mesta će biti.

- Pokušaćemo, gospodine, reče Hamburžanin i siđe napalubu.

Dok su gusari širili nova jedra, „Alhambra” je nastavila dabeži prema severu održavajući pobedonosno rastojanje, koje jeiznosilo samo nekoliko milja, ali ipak bilo dovoljno da sešpanski brod nađe izvan domašaja neprijateljske vatre, jertopovi iz onog vremena nisu imali domet kao današnji.

„Alhambrin” komandant nije pokazivao nameru da brodokrene prema obali Kube i skloni se u neku luku. Shvativši dabi, menjajući pravac, izgubio povoljan vetar, pa makar i zanekoliko minuta, nastavio je da plovi prema severu.Održavajući taj pravac, bez sumnje je imao neki određen cilj.Znajući da je vojvoda nameravao da otplovi u te krajeve ipotraži mladu Flamanku, korveta je uzela taj pravac nadajućise da će joj se, ranije ili kasnije, pridružiti ratni brod i da će segusari naći između dve vatre.

Videći kako korveta drži „Munju” u šahu, dok se nadao da ćeje odmah napasti i naterati je da im preda Crnog gusara,Morgan je sav svoj bes iskaljivao u strašnim pretnjama.

I njegovi ljudi su padali u sve veću razjarenost. Grdili sušpansku korvetu, pretili joj, širili nova jedra na krajevimakrstova i s vremena na vreme, ne mogavši da se obuzdaju,opalili bi iz topova.

Zlo bi bilo da su tog trenutka izvršili juriš na brod!- Smrt i krv! uzviknu Morgan, okrenuvši se Hamburžaninu,

koji se nije ni za trenutak odvajao od njega. Prostoneverovatno! Naša „Munja” ne može da je stigne.

- Ipak mi se čini, gospodine, da smo malo smanjilirastojanje, reče Van Štiler.

- Bacite loch! viknu Morgan.Zapovednik palube sa još dvojicom mornara baci na krmu

konopac sa komadom trouglastog drveta privezanog na kraju i

240


pusti ga da sklizne u vodu, brojeći čvorove, dok je jedan odpomoćnika okrenuo istog časa dve ampule sa sitnim peskom.To je bio mali starinski sat.

- Stop! viknu mornar, kad je prošao sav pesak.- Koliko milja? upita Morgan zapovednika palube, koji je

brojao čvorove na konopcu.- Jedanaest, gospodine.- Lepa brzina, vere mi! reče Hamburžanin. Ona korveta baš

dobro juri.- Nego šta! Drži nas stalno u šahu.- Šta je sa ratnim brodom?- Vidim još uvek one dve svetle tačke, samo su dosta daleko.- Ehej! Pazite na sprudove!... Dva čoveka na pramac i neka

mere brzinu, a četiri stražara na krstove! naredi Morgan.Obe lađe, koje su punih šest časova jurile neverovatnom

brzinom, dospele su već u opasne krajeve Floridskog moreuza.U tom širokom kanalu, kroz koji je proticala Golfska struja,

rasuta su mnogobrojna veća i manja ostrva i veliki peščanisprudovi, zbog kojih je plovidba veoma otežana. Razbacanisvuda, oni su stvarali neku vrstu ogromne brane, koja je uobliku širokog polukruga opkoljavala južne obale Floride,ostavljajući samo nekoliko prilaza. Na istoku su se već pojaviligrebeni Dabl Hedida i Eboma, čije su se vrletne obalepomaljale preteći, zaštićene nizom hridina, o koje se žestokorazbijala zalivska struja.

Kad je Morgan video da se „Alhambra” približava malimostrvima, pomislio je za trenutak da je komandant korvete,izgubivši svaku nadu da će pobeći gusarima, odlučio da razbijelađu o stene ili možda da pronađe neki opasan prolaz i nasuče„Munju”. Španska lađa je, međutim, ploveći još nekolikogomena pored ostrvca Eboma, okrenula ponovo na sever,zaplovivši ka ostrvima Pini.

Ovakvo njeno kretanje, koje lukavi Morgan nije hteo daprati, omogućilo je „Munji” da smanji rastojanje za dobrih dve

241


stotine metara. Nije to bilo bogzna šta, ali isto tako ni zapotcenjivanje. Posle tih osam sati upornog gonjenja, gusarskalađa se već nalazila na domašaju topovske paljbe.

- Za nekoliko časova paljba iz naših velikih topova zasućepalubu na „Alhambri”, reče Morgan kome ništa nije moglo dapromakne. Naši topovi će pozdraviti zoru, bombardujućišpansku lađu.

- Ne vidim više fenjere sa ratnog broda, reče Van Štiler.- Pogasili su ih da bi nas obmanuli.- Mielite, gospodine Morgane?- Budi siguran da nas vojvoda neće tek tako ostaviti. Taj lisac

se već dosetio da ima posla sa nama i neće nam dati mira.- Evo, sad smo na domašaju španske lađe. Tobdžije na svoja

mesta!... Počinje muzika!- Samo da kugle ne pogode naše, gospodine.- Ne brini, Hamburžanine, reče mu Morgan. Mornari su

dobili naređenje da gađaju samo u jarbole. Treba zaustavitibrod i izvršiti juriš.

- Što je pre napadnemo, biće bolje za nas, rečeHamburžanin, gledajući sa zebnjom u nebo.

- Vreme će se promeniti, gospodine, a u ovim krajevimabesne takve oluje da zadaju strah i najsmelijim gusarima.

- I meni se čini, odgovori Morgan. More nagoveštavanevreme, a vetar okreće prema istoku. Na Atlantiku sigurnoveć besni uragan.

Ova dva morska vuka zaista se nisu prevarila. Čim su lađeprošle pored ostrva Hedid, naišle su na prve velike talase, štosu dolazili sa Okeana. Sudarajući se sa Golfskom strujom, kojase, kao što smo videli, kreće pored južnih obala Floride,ogromni talasi su se besno propinjali, izazivajući opasneprotivtalase. I vetar je bivao sve jači; zavijao je između katarki,tresući snažno jedra. Onda je naglo promenio pravac i počeo daduva na zapad, šibajući s boka obe lađe i naginjući ih na desnibok, zbog ogromne površine razapetih jedara. Nije se smelo ni

242


časa gubiti. Ne želeći da svoju lađu izloži opasnosti, Morgan jenaredio da se saviju gornja jedra, zatim prednja, da se spustepomoćna i razviju donja jedra. Korveta je učinila isto to, a radiveće sigurnosti savila je i dva sošna jedra.

- Moramo dobro paziti, reče Morgan pilotu, koji je ponovozauzeo svoje mesto za kormilom. Nismo u pitanju samo minego i „Munja”. Ako nas uhvati nevreme između ovihgrebenova, ne znam kako ćemo se izvući.

- Gospodine, reče Van Štiler, „Alhambra” je uplovila izmeđuostrva.

- Hiljadu mrtvih!... Kuda misli da nas odvede ova prokletalađa? viknu Morgan.

- Opet vidim fenjere sa ratnog broda, gospodine Morgane!- Još i to!Istog trenutka sa palube španske korvete suknuše dva

plamena, propraćena prigušenim fijukom.A odmah zatim u daljini odjeknu potmula detonacija.- Ratni brod odgovara, reče Morgan. Ako za sat ne izvršimo

juriš na „Alhambru”, gotovi smo!

243


XXVIOSVETA VAN GULDA

Ako se španska lađa nalazila u opasnom položaju, budući daje sad već bila izložena topovskoj paljbi sa gusarskog broda, nisami gusari nisu bili u boljoj situaciji. Pobesneli uragan, koji jebrzo dolazio sa Atlantika, mnoštvo ostrva i ostrvčića, peščanisprudovi, poređani levo i desno, u neprekidnom nizu, i nakraju one dve lađe, mogli su ih svakog trenutka dovesti ukrajnje opasan položaj. Korveta se mogla zaustaviti i pružitiotpor neprijatelju dok ne stigne ratni brod, koji je već oglasiosvoje prisustvo onom topovskom paljbom. Sve veći talasi, štosu se pružali dokle oko dopire i postajali još silovitiji poredostrva, išli su na ruku korveti i otežavali približavanjegusarskog broda. Morgan je odmah otkrio smeli plan španskogkomandanta i shvatio svu opasnost kojoj se izlaže „Munja”.

Zato se brzo popeo na vrh glavnog jarbola, čak do krstova, ipogledao pažljivo prema jugu. Tamo je već uveliko sevalo, dokje potmula tutnjava odjekivala usred uzburkanih talasa. Natamnom horizontu svetlucali su fenjeri sa ratnog broda, ali jebilo nemogućno odrediti koliko je bio udaljen.

- Sačekaćemo da sevne munja, reče kao za sebe Morgan.

244


Onda ćemo se odlučiti.Pričeka nekoliko minuta, držeći se čvrsto za konopde da ga

ne bi oborio pobesneli vetar i snažni udarci jedara. U to jednableštava munja raspori oblake kao ogromna kriva sablja,obasjavši celo more i otkrivši ratni brod.

- Udaljena je najmanje osam milja, reče on. Treba joj čitavsat da nas stigne, a za to vreme se mnogo šta može uraditi.

Brzo donese odluku i jurnu na komandni most. Uzerazglasnik kako bi nadvikao riku pobesnelih talasa i zagrme:

- Paljbu sa bokova!... Spremni za juriš na brod!Na ovu tako dugo očekivanu komandu prolomi se iz svih

grudi radosno klicanje. Istog časa strelci zauzeše svoja borbenamesta, a tobdžije okrenuše cevi svojih topova.

Sad je korveta bila udaljena od „Munje” samo šest stotina dosedam stotina metara i spremala se da zaokrene u nameri daobiđe ostrva Pino, koje se pojavilo s njene desne strane.

Istog trenutka dva velika topa sa gusarske lađe planušesložno, uzevši na nišan neprijateljsku lađu i bušeći joj levi idesni bok.

- Visoko, u jarbole! vikao je Morgan koji je pri svetlosti jednemunje uspeo da oceni dejstvo prve paljbe.

Ali se korveta, oštećena samo delimično, okrenula gotovo umestu i odgovorila paljbom iz svoja četiri topa sa desnog boka,pogodivši gusarski brod blizu crte gaza.

- Ah! Vraćaju nam žestoko! uzviknu Morgan.Uragan, pak, kao da je bio ljubomoran na tu bitku, upadao je

na bojište, razmećući se žestoko munjama i gromovima. Kao dase odjednom razulario, i vetar je počeo strahovito da urla,valjajući na lađe prave slapove vode. Ali je izgledalo da uraganne brine mnogo ni gusare ni Špance. Želeli su, izgleda, darazbiju obe lađe i da pređu na borbu prsa u prsa. Usredzaglušujuće grmljavine i buke talasa, koji su sve žešće treslilađe, usred vode koja je padala u potocima na gornje palube,protivnici su se borili kao pobesneli, zasipajući jedni druge

245


žestokom vatrom.Španska korveta se očajnički branila, ali je imala manje

topova i morala je da podlegne. Veliki topovi sa gusarske lađe,nišaneći nepogrešivo, zasipali su je pravom kišom gvožđa,rušeći joj rebrenice i razbijajući joj bokove i čamce; kaser ipramčana kula bili su već izrešetani, krstovi na jarbolimapolomljeni, jedra i užad iskidani.

Nestrpljivi da što pre izvrše juriš, gusari joj nisu dali ni časkaodmora; besnili su sve žešće, rešeni da je zauzmu pre nego štostigne ratni brod sa flamanskim vojvodom.

Deset minuta kasnije razbili su joj glavno jedro i zaustavili je.Zbog pada tog kolosa, presečenog gotovo u osnovi zrnomvelikog kalibra, korveta je naglo izgubila ravnotežu i nagla sena desni bok.

Ovo je bio trenutak koji je Morgan očekivao.- Juriš! viknu on. Izbacite bokobrane!Dok su mornari bacali duž bokova ogromne koturove od

konopaca, da ublaže udar, Morgan je obrazovao jurišnu četu odstrelaca i jednog dela tobdžija, okupivši ih na pramčanoj kuli ikasaru. Korveta, kojom se sad više nije moglo upravljati, išla jekroz talase i pretila da se svakog časa nasuče na plićak okoostrva Pino. Ali njena posada nije prestajala da se brani inastavila je sa topovskom paljbom.

- Pazite! viknu odjednom Morgan, koji je stajao za kormilom.Držite se čvrsto!

Iako se snažno ljuljala na talasima, „Munja” se približavalanesrećnoj korveti, koja više nije mogla da joj pobegne. Napaljbu sa španske lađe „Munja” je odgovarala vatrom iz dvavelika topa, brišući po brodu, od pramca do krme. A onda, ujednom trenutku, lađe se sudariše. „Munja” zabi svoj kosnikmeđu konopce prednjeg jarbola neprijateljske lađe i, podignutaogromnim talasom, udari je tako snažno da joj je polomilaveliki broj rebrenica na levom boku. Dok su stražari sa jarbolabacali kuke da bi privukli korvetu i tako izbegli nove sudare,

246


Morgan je na čelu strelaca već jurišao na gornju palubu„Alhambre”, urlajući:

- Predajte se!Španci su trčali iz baterija na palubu i na Morganov zahtev

da se predaju odgovarali bojnim poklicima:- Živela Španija!...- Napred! viknu Morgan.Gusari su pridolazili sa svih strana; sa kasara, sa pramčane

kule; silazili su sa zapona i konopaca, skakali sa krstova iprednjeg i glavnog jarbola. Usred kiše, koja se žestoko sručilana dve lađe, usred urlika i snažnih sudara, usred strahovitebuke talasa i zaglušujuće grmljavine, vodila se divlja borba.Voda, crvena od krvi, tekla je između nogu boraca, otičućisporo kroz pukotine na bokovima lađe.

Gusari su izvršili tako silovit napad, da su Španci, kojih jebilo znatno manje, u neredu odstupali prema pramčanoj kuli,gde behu postavili jedan top.

Dok su se gusari spremali da zauzmu i taj deo broda, Morganje, zajedno sa Hamburžaninom i još nekoliko odanih mornara,pojurio prema kasaru, odakle se neprijatelj bio povukao.

Sa nekoliko udaraca sekirom razbio je vrata koja su vodila ukabine i sjurio se niz stepenice, vičući:

- Viteže!... Gospodine od Ventimilje!...Iza vrata jedne od kabina, začu se dobro poznat glas:- Tako mu sto hiljada đavola! Jeste li vi to, gospodine

Morgane?- Karmo! viknu Hamburžanin i baci se na vrata tako žestoko

da su se ona istog časa srušila.- Polako, prijatelju, viknu Karmo.- Gde je kapetan? upita Morgan.- U susednoj kabini, zajedno sa Mokom.- Jeste li vezani?- Da, gospodine.Dok je nekoliko mornara odvezivalo Karmoa, Morgan razbi

247


sa ostalima vrata na susednoj kabini. Crni gusar i Moka ležalisu na podu, čvrsto vezani i pričvršćeni za veliku gvozdenu alku.Videći ih, gospodin od Ventimilje radosno uzviknu:

- Moji ljudi!...- Brzo, viteže, reče Morgan. Jedan ratni brod samo što nas

nije napao!- Šta je sa ovom lađom?- Već smo je zauzeli.- A moja „Munja”?- Moći će da izdrži i sledeću. borbu.- Dajte mi jedan mač!- Evo vam moga, gospodine, reče Morgan.- Hajdemo!... Pokazaćemo Špancima kako se bore gusari!Gospodin od Ventimilje istrča na stepenice i skoči na kasar.- Ovamo, morski vuci! zagrme.Iz stotine grla zaori se jedno gromko:- Živeo kapetan!Bitka na korveti bila je završena. Španci su položili oružje, jer

nisu mogli da odole silovitom napadu gusara sa „Munje”.Ali, iako je španska lađa ostala pobeđena, „Munja” je i dalje

bila izložena opasnosti. Ratni brod sa vojvodom približavao sepreteći i kroteći talase koji su ga saletali sa svih strana. Primodroj svetlosti munje ta ogromna masa, sa svojim golemimjedrima, ulivala je strah.

Ali Crni gusar nije dao vremena svojim ljudima da se uplaše.- Vratite se na „Munju”! zagrme.- A zarobljenici? povikaše neki mornari.- Ostavite ih! Lađa samo što se nije razbila o hridine!- Nazad! viknu Morgan.Gusari više nisu oklevali. Pobacaše zaplenjeno oružje,

onesposobiše topove, razbiše kormilo, presekoše konopce sakukama i onda pojuriše na „Munju”.

- Okreći jedra! viknu Crni gusar.„Munja” se odvoji od korvete u trenutku kada se njena krma

248


razbila o stene.- Na topove! naredi Crni gusar.Gusarska lađa okrete ponovo niz vetar i pojuri prema

severnoj obali ostrva, da bi se sklonila u kanal koji zapljuskujeobale Floride. Ali Crni gusar shvati da je sada već bilo kasno.

Oplovivši krajnju tačku ostrva Pino, ratni brod je sada juriopravo na gusarsku lađu, potpomognut povoljnim vetrom ipravcem talasa.

- Gospodine, reče Morgan, koji je stajao kraj Crnog gusara.Nećemo uspeti da im pobegnemo.

- Vidim, odgovori gospodin od Ventimilje mirno. Kokomanduje onom lađom?

- Vojvoda, gospodine.- Ubica moje braće?...- On, viteže.- I ja sam smišljao kako da pobegnem dok se taj čovek

spremao da me napadne!... Morski vuci!... Osvetu za Crvenog iZelenog gusara!... Njihov ubica je pred nama!... Juriš nabrod!... Juriš!...

- Osveta ili smrt! urlali su gusari.- Neka bude, reče Morgan. Sa ovim ljudima i čuda su

mogućna!Crni gusar uze kormilo u ruke. Kraj njega su stajali Karmo i

Crnac.Nepomičan i nepokolebljiv, stajao je na lađi koja se besno

ljuljala na strašnim talasima. Usred munja i grmljavine, usredbesnog zavijanja vetra, upravljao je neustrašivo svojimbrodom.

Kad god bi munja razbila pomrčinu, njegove oči su se širomotvarale, gledajući u kasar neprijateljske lađe i tražeći željnosvog smrtnog neprijatelja. U jednom trenutku jasno je osetioda se i stari Flamanac morao nalaziti tamo, za kormilomratnog broda, usred nevremena, a da ga i on traži pogledom.

Gusari su ga gledali sa divljenjem i strahom. Nejasno su

249


osećali da će se između dva protivnika odigrati nešto strašno.„Munja” se već nalazila na pet stotina koraka od ratnog

broda, a ni sa jedne ni sa druge strane nije bilo ispaljenonijedno zrno. I onda su se iznenada, između dve lađe, pojaviladva ogromna, blistava talasa. Jurila su jedan drugom u susretsa sjajnim krestama. Izgledalo je kao da se usred talasasvetlucaju mlazevi rastopljenog olova i sumpora. Videći ih,mornari sa gusarskog broda povikaše prestrašeno. I Morganbeše sav prebledeo.

- To Zeleni i Crveni gusar dolaze da prisustvuju smrti svogubice! uzviknu Karmo prekrstivši se.

- I našoj, promrmlja Van Štiler.Dva talasa se sudariše baš ispred „Munje”, slivajući se bučno

jedan preko drugog, a onda se razliše, protičući pored bokovalađe, kao dva užarena potoka.

Istog trenutka zaslepljujuće sevanje razbi pomrčinu,obasjavši gusarsku lađu i španski ratni brod.

Crni gusar i flamanski vojvoda ugledaše jedan drugog.Obojica su upravljala svojim lađama i obojica su imala ististrašan pogled. Modra svetlost munje nije trajala više odnekoliko sekundi, ali je i to bilo dovoljno da se dva zakletaneprijatelja pogledaju i razumeju.

Istovremeno sa oba ratna broda odjeknu komanda:- Paljba! viknu Crni gusar.- Paljba! zaurla Flamanac.I dve lađe istog časa planuše. Usred uzburkanih talasa povela

se borba, strašna i bez milosti. Španski ratni brod ličio je naneki vulkan; njegovi topovi su bez prestanka sipali kišu zrna,granata i karteča. Ali ni gusarski brod nije mirovao. Kad god bise „Munja” podigla na ogromnim talasima, njeni topovi bizagrmeli i topovske kugle se nisu uzaludno bacale.

Strašni talasi nosili su tamo-ovamo obe lađe, tresući ih lakokao pera. Čas su ih dizali gore, čas survavali u ponor ili sebacali silovito na njihove palube, preteći da smrskaju o ograde

250


ljude koji su stajali iza topova.Voda je ulazila kroz otvore i plavila baterije, jureći između

nogu tobdžija. Ali, šta mari? Lađe se zbog toga nisu zaustavile,već su jurile jedna na drugu nestrpljive da se što pre razbiju iprepuste svoje olupine talasima. Njima su upravljali Crni gusari stari Flamanac, dva čoveka koja su se zaklela da će sve uništitisamo da učine kraj svojoj strašnoj mržnji. Njihovi snažniglasovi odjekivali su bez prestanka usred rike mora i tutnjavetopova.

- Paljba!...- Paljba!...Kad god bi munja za trenutak razbila pomrčinu, dva

protivnika bi izmenjala pogled pun mržnje. Tražili su se svevreme očima, kao da su se bojali da jedan od njih ne napustisvoje mesto. Ali ne, čak ni stari Flamanac nije više hteo da sesklanja ispred svog suparnika. Nije ni za časak napuštaokormilo; stajao je tamo, sa sedom kosom koja se lepršala navetru i sa užarenim očima, nepokolebljivo kao i Crni gusar,stežući smežuranim rukama kormilo.

- Vidiš li ga? upita Karmo Hamburžanina, posle jednemunje.

- Da, odgovori Van Štiler.- Nećemo ostaviti Crnog gusara.- Nećemo, prijatelju moj; ma šta se desilo, nećemo ga

ostaviti. I ako ovaj grozni starac stigne do nas, skupo će namplatiti. Moka!

- Izvoli, beli druže? javi se Crnac.- Pazi na gospodara.- Biću stalno pored njega.Za to vreme su obe lađe nastavile svoje kretanje, gađajući se

besno iz topova. Kugle su padale svuda, razbijajući bokove irebrenice i rušeći u more tobdžije i strelce.

Španska lađa, teža i ne tako spretna, strahovito se ljuljala,izlažući se opasnosti da svakog časa potone. „Munja” je,

251


međutim, letela po ogromnim talasima kao neka velika morskaptica, grmeći neprestano i sve žešće iz svojih topova. U dvamaha cevi sa njenih bokova zasule su vatrom španski brod,brišući palubom i praveći velike prorede među strelcima kojisu se okupili da bi izvršili juriš. Posle ovih paljbi ostao jepolomljen kosnik, razbijena pramčana kula i teško oštećenkasar. „Munja” je, međutim, dobila samo nekoliko topovskihkugli. A zatim, kad su se našle na sto koraka jedna od druge,podignute istovremeno ogromnim talasima, obe lađe ispališedve strašne paljbe. Posledice su bile užasne, i po jednu i podrugu lađu. Prednje jedro na „Munji”, slomljeno u visini koša,srušilo se na palubu, povukavši prilikom pada glavno jedro inagnuvši strahovito lađu.

Španski brod bio je zbrisan kao ponton.Strašni urlici dočekali su ove paljbe. To je bio kraj za obe

lađe.- Ostaje nam samo jedno: da umremo na neprijateljskoj

palubi, reče Karmo. Ovde je kraj Crnom gusaru.Ali se Karmo varao: još nije bio kraj. Gospodin od Ventimilje

jednim trzajem kormila podiže ponovo svoju lađu i,zahvaljujući besnom naletu vetra, jurnu na ratni brod, kojim seviše nije moglo upravljati.

Usred preplašene vike Španaca i poslednjih topovskih paljbiodjekivao je njegov, još, uvek, snažan glas.

- Morski vuci!... Juriš!...Jedan talas podiže gusarski brod i baci ga na neprijateljsku

lađu. Oštri pramac zabi se u levi bok ratnog broda, otvorivšiogromnu pukotinu, i tu ostade zaglavljen.

Crni gusar ostavi kormilo i jurnu na pramac, držeći mač uruci i urlajući.

- Za mnom, morski vuci!Sa svih strana trčali su gusari, vičući kao pobesneli.Ne misleći da je „Munja” svojim kljunom gotovo prepolovila

španski brod i da je ovaj već tonuo, gusari su onako bez reda

252


jurišali na Špance, sakriveni između jarbola i krstova, koji su sesrušili na palubu. Usred talasa što su jurili palubom, tutnjeći irazbijajući se o opremu na brodu i noge boraca, usred potresa ipoigravanja dveju lađa, povela se jedna homerska bitka,mačevima, sabljama, sekirama i pištoljima. Znajući da im jedošao kraj, Španci su hteli da što skuplje prodaju svoje živote.Dva puta brojniji od gusara, žestoko su se branili. Morgan ih je,na čelu jedne grupe gusara, napadao s boka da bi prodro dokasara, gde se nadao da će naći vojvodu. Ali je tamo naišao natako žilav otpor da se morao povući na „Munju”, u trenutkukad se ona odvojila od španske lađe u koju je voda tutnjećiprodrla kroz ogromnu pukotinu.

I tada neočekivano zagrme jedan glas:- Svi ćete umreti!Borci za trenutak zastadoše. Svi su pogledali u pravcu krme.A tamo, dižući se uspravno na kasaru, kraj samog kormila,

stajao je vojvoda sa razbarušenom kosom i belom zamršenombradom. U jednoj ruci je stiskao pištolj, a u drugoj zapaljenubaklju koja se rasplamsavala na vetru.

- Svi ćete umreti! ponovi starac strašnim glasom. Bacićubrod u vazduh!

Crni gusar htede da poleti na svog strašnog neprijatelja i damu sruči mač u grudi, ali ga Moka, brzo kao munja, zgrabi ipodiže svojim snažnim rukama.

- Ovamo, Karmo! viknu on.Dok su borci, čuvši tu užasnu pretnju, stajali kao prikovani,

Moka skoči zajedno sa Crnim gusarom preko ograde u more.Iza njega poskakaše Karmo i Hamburžanin.Jedan ogroman talas ih ponese prema pučini, valjajući ih

usred pene. U tom trenutku zaslepljujuća svetlost rasterapomrčinu i onda se začu strahovita eksplozija, koja se razlegladaleko, daleko preko mora.

Kada su Crni gusar i njegovi drugovi isplovili na površinu,španski brod, raznet eksplozijom, već je nestajao u dubinama

253


floridskog kanala.Tamo daleko, bez jarbola i u plamenu plovila je „Munja”,

nošena Golfskom strujom prema Atlantiku,

254


XXVIIBRODOLOMCI

Kad je prošao prvi trenutak iznenađenja i straha, Crnac iKarmo počeše da traže delove razbijenog broda. Morali su seuhvatiti za neku olupinu, da bi odoleli talasima koji su ihnapadali sa svih strana bacajući ih čas gore čas dole.

Oko njih su poigravali delovi polomljenih katarki, krstovizajedno sa jedrima, delovi oplate, bokovi lađe, mostovi,razbijeni sanduci, burad i konopci obešeni o motke, grede iograde. Trebalo je samo izabrati.

Videći u blizini jedan deo kasara na kome se moglo smestitine četiri, nego i dvadeset osoba, Crnac i Karmo doplivaše donjega i popeše se gore. Nedaleko od njih, Crni gusar i VanŠtiler su se koprcali usred talasa, koji su ih saletali sa svihstrana.

- Držite konopac! viknu Karmo, bacivši im jedan krajzapona, koji je još ostao vezan za olupinu. Uhvatite se čvrsto!

Vešto bačen, konopac pade između dvojice plivača. Crnigusar i njegov drug se uhvatiše za konopac i ubrzo se nađoše nasplavu.

- Evo ovde, gospodine, reče Karmo pomažući vitezu. Na ovoj

255


olupini ćemo moći da ostanemo dok ne prođe uragan.Čim se našao izvan opasnosti, Crni tusar pogleda prema

istoku. Izgledao je sasvim miran, i samo su mu oči odavle živonespokojstvo, koje nije mogao da sakrije.

- Tražite li „Munju”, kapetane? upita Karmo koji se bioispružio pored njega, držeći se čvrsto za zapone.

- Da, odgovori gospodin od Ventimilje, uzdahnuvši. Šta ćebiti sa mojom lađom?

- Nestala je u pravcu Atlantika.- Bez jedara?- Da, kapetane.- Onda je svršeno s njom, reče gospodin od Ventimilje

muklim glasom.- Na lađi je izbio požar.- U tom slučaju mi smo je morali videti.- Verovatno je zaklonilo neko ostrvo ili hridina.- Ne znam šta bih dao da se „Munja” spase. Znate li šta je

bilo sa Morganom u trenutku kad je španski brod odleteo uvazduh?

- Već se bio povukao na „Munju”, reče Van PMiler.- Jesi li siguran?- Da, kapetane. Video sam ga na pramčanoj kuli kako okuplja

i bodri svoje ljude za nov juriš.- Ako je preživeo eksploziju, onda ima nade da se „Munja”

spase, reče Crni gusar.- Kad bi bar mogao da se vrati i uzme nas.- Na njega jedino možemo računati, odgovori gospodin od

Ventimilje.Oslanjajući se na Moku, podigao se na kolena i pažljivo

ispitivao horizont, gledajući pomno prema tamnom Atlantiku.Da li je među talasima tražio vojvodino telo ili svoju

„Munju”? Verovatno i jedno i drugo. Karmo i Van Štiler, držećise očajnički za konopac koji su bili zavezali s kraja na krajsplava, isto tako su uznemireno lutali pogledom po vidiku. Pri

256


jasnoj svetlosti munje videla su se ostrva i hridine. Ali „Munja”kao da je bila nestala usred tih golemih talasa, što su kao odšale progutali divovsku špansku lađu i sve one koji su sezadesili na njoj.

- Ništa se ne vidi, reče odjednom Karmo, uzdahnuvši. Morada su svi mrtvi.

- Vojvoda je skupo prodao svoj život, reče Hamburžanin.- Ali i on sada spava u ovim vodama gde se nalaze njegove

žrtve i više se neće vratiti na površinu, budi siguran.Kapetanova braća su na kraju osvećena.

- Kakav je to bio strašan čovek, Karmo! Čini mi se da ga jošvidim kako stoji uspravno na kasaru sa bakljom u ruci i sedomkosom koja se leprša na vetru, dok mu iz očiju seva divljamržnja.

- Sećaću se toga dok sam živ, Hamburžanine.- Pa onaj strahoviti tutanj!... Još mi odzvanja u glavi!U tom trenutku začuše Crnog gusara kako viče:- Tamo... Tamo!... Pogledajte!... „Munja”!Karmo i Van Štiler skočiše kao da ih je gurnula neka opruga.Daleko, daleko, na mračnom horizontu, jasno se video

ogroman plamen sa neke lađe. Čas se dizao visoko, kao da ćedodirnuti uskomešane oblake, čas se spuštao na dno morskihponora. Pojavio bi se pa nestao i onda ponovo suknuo uvis, jošblistaviji, šaljući čitavu kišu varnica i oblake dima crvene kaokrv.

Gusar je pomno pratio, pružajući ruke prema njoj, kao da jehteo da je uhvati.

- Moja lađa!... Moja „Munja”!... šaputao je glasomisprekidanim od jecanja. Nestaje... Morgane, spasi je!

„Munja” se stalno udaljavala, vratolomnom brzinom,ostavljajući za sobom dugačak trag varnica. Vetar i talasi su jenosili ka Atlantiku, da je možda kasnije progutaju.

Još samo nekoliko minuta gusari su je mogli pratiti, a ondalađa i plamen naglo nestadoše iza ostrva koja su se pružala u

257


tom pravcu.- Sto mu gromova! uzviknu Van Štiler, brišući orošeno čelo.

Gotova je!...- Ko zna, možda će se još i spasti, reče Karmo.- Razbiće se o neko ostrvo ili će je progutati Atlantik.- Ne treba još očajavati, Hamburžanine. Ti znaš da se naši

ljudi ne predaju lako i neće se tek tako prepustiti talasima.- Tišina!...- Jesi li čuo nešto?U daljini je odjeknula neka detonacija. To je „Munja” tražila

pomoć ili je eksplodiralo neko bure sa barutom?- Gospodine, reče Karmo. Šta se ono događa na našoj lađi?Gusar ne odgovori. Ispružen na olupini, stiskao je glavu

šakama, kao da je hteo da sakrije uzbuđenje koje mu jeizobličilo lice.

- Oplakuje svoju lađu, reče Karmo Van Štileru.- Da, odgovori Hamburžanin.- Kakva nesreća!...- Ostavimo sada mrtve i mislimo na nas žive, Karmo.

Nalazimo se u velikoj opasnosti.- Znam, Hamburžanine.- Ako se ne izvučemo iz ovih grebena, talasi će nas razbiti

zajedno sa ovom olupinom.- Zar ne možemo ništa preduzeti?- Jesi li video obalu?- Da, malo pre, kad je sevnulo.- Nije više daleko?- Pet do šest milja.- Da li ćemo moći da pristanemo?- Ostrvo Pini se više ne vidi; znači da nas vetar i talasi nose

prema kopnu.Olupina je nastavila da poigrava tamo-ovamo po talasima,

koji su je udarali sa svih strana. Naginjala se čas levo, časdesno, i od tih iznenadnih potresa nesrećni brodolomnici su

258


padali jedan preko drugog.Jedan ogroman talas sručio se, grmeći, na olupinu. Oborio je

gusare, zapretivši da ih otrgne od konopaca i razbije o nekuhridinu.

Srećom, već su bili izašli iz lavirinta ostrva, tako da im bar zaizvesno vreme nije pretila opasnost da ih talasi bace o nekistenoviti rt, gde bi našli trenutnu smrt. Ali i u ovom širokomkanalu, koji su obrazovala ostrva Pino, Sombrero Aligatore ijužna obala Floride, more je bilo veoma uzburkano. Već u ranuzoru, Karmo i Van Štiler ugledaše obalu koja je za njih togtrenutka predstavljala spasenje. Nije izledala mnogo udaljena, ipošto je bila niska, nije im se činilo opasnim čak i da senasukaju.

Sunce se već pomaljalo kroz raspukle oblake. Pokatkad bineki zrak brzo zatreperio kroz pukotinu i obasjao prave vodeneplanine, koje su se valjale u podnožju sprudova.

- Gospodine, reče iznenada Karmo, dopuzivši do Crnoggusara koji je ležao kraj divovskog Crnca. Obala je blizu.

Gospodin od Ventimilje ustade i pogleda obalu koja sepružala udaljena nekih osam stotina metara, u pravcu istok-zapad.

- Ne možemo ništa učiniti, reče on. Pustićemo da nas talasinose u tom pravcu.

- Da li će udar biti strašan?- Obala je niska, Karmo. Zato ćemo poskakati u vodu čim

olupina dodirne sprud.- Da li je ovo kopno neko veliko ostrvo? upita Van Štiler.- Pred nama je Florida, odgovori Crni gusar. Ostrva su ostala

južnije.- Onda ćemo, znači, imati posla sa urođenicima. Kažu da ih

ovde ima mnogo i da su vrlo opasni, reče Karmo.- Gledaćemo da ih zaobiđemo.- Evo prvih sprudova, reče Moka koji je, pošto je bio najviši,

imao i najbolji vidik.

259


- Ne puštajte konopac dok ne dam znak, reče Crni gusar. Čimdodirnemo obalu, pustite neka vas talasi ponesu.

- Sto mu gromova! uzviknu Van Štiler, koji se bio sav naježiogledajući ogromne talase kako se silovito razbijaju o obalu. Činimi se da već osećam kako se razbijam o neki greben!

- Pazite! viknu Crni gusar. Držite se čvrsto!Jedan veliki talas podiže olupinu i ponese je napred. Splav se

strahovito nagnu i skoro se prevrnu, prodrmavši snažnonesrećne brodolomnike, zatim skliznu neverovatnom brzinom,ljuljajući se očajnički tamo-ovamo. Začu se neki prasak, a ondausledi tako snažan potres, da su sva četiri gusara odletela uvis.Jedan deo splava" se bio odvojio, ali je drugi deo, zahvaćenponovo talasima, istog trenutka odbačen napred.

- Spremite da pustite uže! viknu Crni gusar.- Jesmo li već stigli? upita Karmo koji je osećao kako se guši

od pene.- Pustite konopac!Jedan talas, koji je baš nailazio, ponese ih napred, dok se

olupina s treskom razbila o plićak.Talas ih povuče preko peska, bacajući ih i udarajući sa svih

strana, a onda ih poslednjim zamahom izbaci na obalu.- Bežite! viknu Crni gusar, videći jedan ogroman talas kako

juri prema obali.Karmo i njegovi drugovi, hramajući, pođoše brzo uz padinu i

padoše ispod drveća, izvan domašaja strašnih talasa.- Tako mi sto hiljada ratnih brodova! uzviknu Karmo

isprekidanim glasom. Ovo se zove imati sreću!... Videćemo dali će nas dobra zvezda i dalje pratiti.

260


XXVIIIOBALA FLORIDE

Floridu, na čiju su obalu vetar i talasi izbacili četvoricugusara, čini veliko poluostrvo, koje se odvojilo od kontinentaSeverne Amerike. Pruža se u dužini od oko trista osamdesetmilja, između Antilskog mora i Atlantskog okeana.

Ono je i danas jedno od najmanje poznatih inajnenaseljenijih krajeva Sjedinjenih Američkih Država, čijibroj stanovnika još ne prelazi sto hiljada. U ono vreme to je biopotpuno divlji kraj, koji je ulivao strah brodolomnicima, iakosu Španci uspeli da podignu nekoliko gradova na istočnoj izapadnoj obali poluostrva. Severni i središni deo Floridepredstavlja još uvek jednu ogromnu šumu, ispresecanu malimplaninskim vencima, koji se pružaju prema severozapadu. Najugu se nalazi ogromna močvara, koju natapaju naizmeničnozimske kiše i Okean.

Zemlja zasićena vodom i pokrivena borovom šumom ičempresima ostavlja tako tužan utisak da se sve do danasnijedan kolonista nije usudio da ode južnije od jezera Okekobe.Prošlo je oko četiri stotine godina otkako je poluostrvootkriveno, pa ipak taj deo američkog kontinenta, što

261


zapljuskuju more i Golfska struja, još je nenaseljeno. Groznica,koja vlada ispod tužnih i mračnih šuma, naterala je Evropljanei Amerikance bele rase da se povuku u zdravije i sunčanijekrajeve.

Do otkrića ovog poluostrva došlo je zahvaljujući jednojneobičnoj legendi.

Ponse de Leon, jedan od najsmelijih španskih pustolovaonog vremena, čuo je kako Indijanci iz San Dominga iPortorika pričaju da se na jednom poluostrvu, severno odBisera Antila, nalazi čudotvorni izvor koji ima neverovatnumoć... da podmlađuje ljude!

Pustolov, već prilično u godinama i iscrpljen, poverova tojčudesnoj priči i odluči da ode i pronađe izvor. I tako je 1512.godine organizovao ekspediciju i zaplovio prema neobičnojzemlji, rešen da je osvoji. Basnoslovna bogatstva otkrivena uMeksiku, Peruu i Venecueli morala su ih čekati i u ovimkrajevima.

Lakoverni Španac ode tako na sever i otkri željeni kraj komedade ime Florida, zbog neobično lepog cveća što je raslo naobali.

Indijanci, koje je našao ulogorene u močvarama, potvrdili sumu priču o postojanju tajanstvenog izvora i on smelo krenu uunutrašnjost, otkrivši tako američki kontinent, ali ne i vodukoja je trebalo da mu povrati izgubljenu mladost. Posle Ponsede Leona, koji se vratio još stariji i potpuno iscrpljen odnapora, dolazi 1515. Vasko d'Elijen. Njemu su ipak Indijanci,dosetivši se da namerava da im otme zemlju, uništili jedan deoposade i naterali ga da se brže-bolje ukrca i ode.

Godine 1517. Nevej, jedan od osvajača Meksika, slušajućipriču o neverovatnom bogatstvu Floride, koju je stvorilaraspaljena mašta nekih pustolova, zauzeo je te krajeve zajednosa šest stotina mornara i sa njima izginuo od strela i buzdovanadivljih Indijanaca. Samo su trojica uspela da se spasu od togpokolja i da se posle jednog od najneobičnijih putovanja vrate

262


u Meksiko, prešavši Misisipi, Luizijanu i Teksas.Iza ovog drugog stradanja dolazi i treće. Nimalo zaplašeni,

Španci organizuju novu ekspediciju, koja je poverenaFernandu de Sotu, jednom od najsmelijih Pisarovih drugova,čuvenom osvajaču Perua. Ekspedicija se sastojala od dvanaestlađa i hiljadu dvesta mornara, dve stotine konja, priličnotopova i dvadeset sveštenika, koji je trebalo da rade na„civilizovanju" Indijanaca.

Ova velika i do tada najjača družina, zahvaćena zlatnomgroznicom, prodrla je čak u unutrašnjost. Boreći se neprestano,prešla je Džordžiju, Karolinu, Alabamu, Misuri i vratila se naFloridu, bez svog vođe koji je umro od groznice u Arkanzasu, sapreostalih dvesta mornara polumrtvih od gladi!

I tek su 1565. godine Španci uspeli, pod vođstvom Mendesade Avile, osnivača San Agostina - danas jednog od glavnihgradova te pokrajine - da se konačno učvrste u Floridi, dobivšiprethodno za to dozvolu od onih istih Indijanaca čiji supotomci kasnije zadali toliko muka i Sjedinjenim AmeričkimDržavama.

Crni gusar i njegovi drugovi, bežeći ispred novog talasa,popadaše ispod grupe neobično visokih i mračnih borova, štosu se savijali cvileći tužno na vetru.

Bili su toliko iscrpljeni dugom borbom, koja je trajala više odčetiri sata, da se više nisu mogli držati na nogama, a, osim toga,i veoma izgladneli i žedni, jer su sve vreme bili opkoljenislanom vodom.

- Sto mu gromova! uzviknu Karmo, pipajući se po bokovimada vidi jesu li mu sve kosti na mestu. Još uvek ne mogu daverujem da smo ostali živi. Preživeti prvo onako strašnutopovsku paljbu, pa onda onu eksploziju i na kraju ovonevreme! Pa mi smo srećni koliko smo teški!

- Samo kad ovo ne bi bio tek početak naših muka! reče VanŠtiler.

- Za sada je najvažnije da smo stigli ovde živi i bez

263


polomljenih nogu i ruku, dragi moj Hamburžanine.- I bez oružja, je li tako?- Ja imam nož, a i kapetan je sačuvao svoj bodež.- I mi imamo noževe, rekoše Crnac i Hamburžanin.- Onda ne treba da se bojimo.- Videću šta ćeš uraditi sa jednim nožem kad sretneš

Indijance, reče Hamburžanin. Znaš li da plemena koja živeovde sa osobitim apetitom tamane strance?

- Hoćeš da me uplašiš?- Ne, Karmo. Rekli su mi da su baš na ovim obalama

domoroci sredili kapetana Belo Pero i njegovu posadu. Jesi liga poznavao?

- Kako da ne! Bio je to hrabar čovek, koji se nije bojao nisamog đavola!

- A koji je završio bedno kao neki lopov i zlotvor.- To znači da se treba držati podalje od te gospode, koja ne

poštuju zakone gostoprimstva.- Jadni mi, reče Hamburžanin, smejući se.- Ostavimo sad Indijance i potražimo štogod za doručak, reče

Karmo.- Ispod ovog drveća možda ćemo uspeti da pronađemo nešto.

Crni prijatelju, hajdemo da pogledamo. Van Štiler će za tovreme čuvati kapetana.

Dok su se oni tako spremali da potraže nešto u šumi koja sepružala pred njima, Crni gusar se pope na jednu stenu, visokuoko desetak metara, i pogleda pažljivo prema istoku. Bezsumnje je još uvek tražio svoju lađu, koju je uragan odneo upravcu Atlantika. Samo se uzaludno nadao; talasi i vetar moralisu je već daleko odneti, a možda i razbiti o neko ostrvo.

- Pazi na njega, reče Karmo Hamburžaninu. Siromahkapetan! Bojim se da nikad više neće videti svoju hrabru lađu.Hajdemo, crni prijatelju. Ako naiđemo na nekog medveda,pokazaćemo mu ovim motkama!

Karmo, koga ni u najtežim trenucima nije napuštado dobro

264


raspoloženje, dohvati jednu čvornovatu batinu i krenu odlučnou šumu zajedno sa Crncem. Ovaj deo Floride pokrivali suveličanstveni borovi, po neki visoki i do šezdeset metara, saogromnim bledozelenim lišćem, dugačkim preko pola metra isa stablom koje je imalo sivu, ljuspastu koru.

Ovo drveće, neobično rasprostranjeno u južnim krajevimaFloride, raste uglavnom na glinovitom, beličastom terenu,nabijenom i neporoznom, pokrivenom slojevima već istrulelihplodova, što su se tu vekovima gomilali. Kad poljima čovekgazi, neprestano se tetura i poskakuje. Pošto borovi rastu naizvesnom rastojanju jedan od drugog, Karmo i njegov drugnisu morali da krče put između njih. Dešavalo im se da seokliznu između ogromnih žila koje su izbijale na površinu,nemajući dovoljno mesta na ovom neporoznom tlu.

Ispod tih divovskih borova nije bilo nikakvog žbunja nitišipražja; samo prostrane zone pokrivene oštrom i gorkomtravom koju ni koze nisu htele da jedu; zatim čitavi slojevilenzie; to je jedna vrsta neobično lepih glatkih gljiva, sasrebrnastim i sedefastim prelivima, ali veoma otrovnih. Poštosu zašli u šumu tri do četiri stotine metara, Karmo i njegovdrug se zaustaviše i počeše da osluškuju.

Iznad krošnji divovskih borova letele su ptice, šuškajući icvrkućući, dok se dole, ispod grana, ništa nije videlo niti čulo.

- Vidiš li ti nešto, crni prijatelju? upita Karmo Crnca.- Vidim samo leteće veverice, odgovori crni div, koji je sve

vreme pažljivo gledao u borove. Odlične su za jelo ali se teškolove.

- Pazi, molim te! uzviknu Karmo. Da ima ptica koje lete,tome se ne čudim, ali da i veverice imaju krila, to je zaistapreviše.

- Vidiš li ih, druže? Eno tamo, na onom boru što se dižeiznad ostalih. Vidiš li ih?

Karmo pogleda u drvo, koje mu je Crnac pokazao, i morao seodmah složiti da crni prijatelj nije ništa izmislio. Između grana

265


ogromnog bora zabavljalo se bezbroj veverica leteći s grane nagranu.

Nisu bile veće od običnog miša; na leđima su imalesrebrnastosivo krzno, a na trbuhu belo, zatim veoma male,crne uši, ružičastu njuškicu i neobično raskošan red. Oveokretne životinjice imaju na bokovima neku vrstu membranekoja im spaja bokove sa zadnjim nogama; kad im se one rašire,u mogućnosti su da izvedu skok od četrdeset do pedesetkoraka.

Ali te neobične veverice ne samo da su letele, već su se ipraćakale kao prave ribe.

- Nikada nisam video ovako nešto, reče Karmo, posmatrajućis čuđenjem njihove neverovatne letove. Šteta što nemamopušku.

- One ne dolaze u obzir za doručak, prijatelju, reče Crnac.Nije to za nas.

- Hoćemo li naći nešto bolje?- Ćuti!- Da nije neki medved?- Ne, nego orao „ribolovac", beli prijatelju.- Pa šta onda?- U njegovom gnezdu ćemo naći doručak za nas.- Misliš, kajganu?- A možda i dobrih riba.- Da nam ne iskopaju oči ti tvoji orlovi?- Sačekaćemo da odu u lov. Hajdemo, prijatelju, znam gde

im se nalazi gnezdo.Crnac, koji je pažljivo gledao u vrhove visokih borova, poče

se provlačiti između žila što su se pružale u svim pravcima.Onda se zaustavi ispred jednog vrlo visokog drveta, koje jeraslo gotovo usamljeno nasred malog proplanka.

Bio je to crni orah koji raste neverovatno visoko i veoma jelisnat: plod mu je kao neka vrsta badema osrednjeg kvaliteta, asamo drvo je veoma traženo za građu.

266


Na jednoj od najvećih grana videla se neka platforma, širokaoko šest, a dugačka osam stopa; bila je napravljena od gustoisprepletenog granja, sa otvorima dobro zapušenimmahovinom i suvim lišćem. Ispod drveta su se videli ostacipokvarene ribe i smrad se širio svuda, okolo, tako da dobriKarmo poče mrštiti nos.

- I to je, kažeš, gnezdo tvojih orlova? upita Crnca.- Da, odgovori div.- Ne vidim vlasnike.- Evo, dolazi mužjak, vraća se iz ribolova.Jedna neverovatno velika ptica letela je iznad borova,

opisujući široke krugove koji su se postepeno smanjivali. To jebila ona vrsta orlova čija je dužina dostizala najmanje trimetra, dok je sa raširenim krilima imao sedam, a možda i osammetara.

Grudi su mu bile pokrivene crnim a glava i rep belim perjem;još su se isticale na njemu neverovatno snažne kandže. Ukljunu je nosio veliku ribu koja se još koprcala.

- Kakva ptičurina! uzviknu Karmo.- Vrlo je opasna, dodade Crnac. Orlovi „ribolovci" se ne plaše

ljudi i neustrašivo ih napadaju.- Ne bih nikako želeo da upoznam onaj kljun, prijatelju,

„Vrećo uglja".- Sačekaćemo da ode.- Ima li ptića u gnezdu?- Ima, odgovori Crnac. Vidiš li ove ljuske kafene boje?- Prilično su velike.- One govore da su se mladi izlegli.Pošto je neko vreme nadletao borove, želeći možda da se

uveri da okolo nema neprijatelja, orao se spusti na gnezdo.Osluškujući plašljivo, Crnac začu odozgo promuklo kreštanje,koje je govorilo da su prisutni i mali orlovi.

- Spremi se za penjanje, reče Karmou. Ako ne požurimonećemo naći ništa od one lepe ribe.

267


Orao se bio ponovo digao. Kružio je još malo iznad drveta, aonda je poleteo prema moru.

Oba gusara se odmah uhvatiše za grane i pomažući jedandrugom stigoše brzo do gnezda. Platforma, koja je bilasagrađena tako čvrsto da je mogla održati, bez ikakve opasnostida se sruši, i jednog čoveka, bila je puna ostataka riba i perja.Na njoj su ležali orlići, veliki kao dva ugojena petla. Usredgomile otpadaka, osim tek donete ribe, nalazile su se još dvepalamide, teške nekoliko kilograma.

Dva orlića, videći Crnca, ustremiše se hrabro na njega,krešteći i nastojeći da ga kljucnu u oko. Ali Moka nije uopšteobraćao pažnju na njih.

Dodade Karmou ribe i reče mu:- Siđi brzo da nas ne iznenade.Taman je hteo da pozavrće šije orlićima, kad ugleda nad

gnezdom ogromnu senku i začu besno kreštanje.Podiže glavu i vide jednu orlušinu, još veću od one prve, kako

se ustremila pravo na gnezdo. To je bila ženka, koja jeverovatno kružila nad borovima, čuvajući mlade dok se mužjakne vrati iz lova.

- Druže, viknu Crnac, izvukavši brzo nož. Ostavi ribe i brzoza mnom!

Skliznu zatim do mesta gde se drvo račvalo, da bi imao boljioslonac i izbegao opasnost da padne odozgo ako ga ptičurinaudari svojim snažnim krilima. Karmo se spusti odmah za njim,bacivši prethodno ribe na zemlju.

Ženka se bila ustremila na drvo, pokušavajući da se provučekroz grane i napadne gusare. Ali su joj ogromna krila vrlomnogo smetala. Kostrešila se i kreštala prodorno, udarajućibesno svojim dugačkim, žućkastim i kukastim kljunom.

Karmo i Moka su vitlali onako nasumice nožem,pokušavajući da je udare u grudi ili odseku bar jedno krilo.

Videći da ne može da im priđe spreda, ženka obiđe okodrveta i, našavši prolaz između grana, ulete unutra uhvativši se

268


očajnički kandžama za stablo; dohvati zatim kljunom Karmoovkaput, iscepa ga i zamalo ne obori Crnca na zemlju jednimsnažnim udarcem krila.

- Udri je, druže! viknu Karmo, zaklonivši se brzo iza jednegrane.

Crnac se čvrsto nasloni na stablo i jednom rukom zgrabirazjarenu pticu za krilo, a drugom joj zadade udarac usredgrudi.

Taman je hteo još jednom da je udari kad se ženkaočajničkim trzajem oslobodi protivnika i vinu čak iznadgnezda.

Krv je kapala kroz otvore na platformi, slivajući se niz stablo.- Bežimo! viknu Moka. Mužjak se može vratiti svakog

trenutka.- Baš nimalo ne želim da ga sretnem, reče Karmo.Uhvativši se za grane, Moka i Karmo dodirnuše istog časa

zemlju, ne uznemiravani više od ptice koja je iz sveg grlakreštala da bi privukla pažnju svoga druga.

Pokupiše brzo ribe i pobegoše šmugnuvši u najgušći deoborovnjaka, gde su se sakrili usred jednog šibljaka.

- Proklete ptičurine! uzviknu Karmo brišući znoj sa čela.Nikad ne bih pomislio da će ljudi kao što smo mi ovako bežatiispred njih! A sad dosta, vratimo se u logor!

- Da obićemo malo obalu i nakupimo mekušaca.- Hajdemo, prijatelju.Tek što su izašli iz šipražja, kad Crnac zastade i uzviknu

radosno:- Imaćemo i voća!- Sto mu muka! povika Karmo. Pa ti imaš oko sokolovo. Ako

ovako nastaviš, na kraju ćeš pronaći i dvopek.- Ako i ne nađemo pravi dvopek, naći ćemo nešto što će ga

odlično zameniti.- Gde je to tvoje voće?- Pogledaj tamo ono drvo.

269


Na kraju borove šume videlo se neko žbunje, koje je izgledapripadalo familiji magnolije i na čijim granama su rasli divnicrveni cvetovi sa crnkastim prelivima: imali su oblik velikihpehara, u kojima su se nalazili plodovi veličine krastavca.

Bili su to ogromni grandiflore, koji rastu u velikom broju navlažnom tlu južne Floride. Plodovi su veoma sočni i ukusni,tako da ih Indijanci rado jedu.

- Je li to voće o kome si mi govorio?- Da, beli prijatelju.- Onda, hajdemo da ga naberemo.Pretražiše žbunje i pošto su se dobro snabdeli tom vrstom

krastavaca, izađoše iz šume i krenuše pored obale. Karmo,koga je mučila ne samo glad nego i žeđ, požudno je sisao voće,ali je morao priznati da, iako je bilo veoma sočno, nije bilonaročito ukusno.

More se postepeno stišavalo. Samo bi se s vremena na vremeponeki talas bučno razbio o obalu, bacajući penu sve doposlednjih borova. Usred tih ogromnih talasa plivali su delovinesrećnog broda koji je vojvoda bacio u vazduh: polomljenikrstovi sa jarbola, oplata, bokovi i rebra. Više se nisu videli nisanduci ni burići.

- Sve same nekorisne olupine. Kad bismo našli bar neko buresa dvopekom ili usoljenim mesom!

- Hajdemo, beli prijatelju, reče Crnac. Van Štiler i gospodarstoje na litici i čekaju da donesemo doručak.

Pođoše peskovitim žalom pokrivenim algama, koje suogromni talasi špčupali sa dna mora i izbacili na obalu.

Bili su udaljeni od logora jedva nekoliko stotina koraka, kadiznenada primetiše kako se pred njima pokreće i podiže pesak.Zatim ugledaše neku groznu životinju koja se bila uputilaprema njima, ričući strahovito.

Karmo se sruši na zemlju, a Crnac uspe da u poslednjemtrenutku odskoči unazad i zaurla.

- Čuvaj se, prijatelju!... To je morski đavo.

270


XXIXKROZ ŠUME

Ono čudovište, koje je držalo zasedu u pesku i za koga jeMoka tvrdio da je „morski đavo", tako su ga bar krstilistanovnici meksikanske obale i tako ga zovu još i danaskolonisti sa Floride, bila je u stvari jedna ogromna riba, kojapripada vrsti glavonožaca i pljosnatog je oblika kao raža: širokaje i dugačka kao brodsko jedro, a teška najmanje hiljadukilograma. Izgled joj je neverovatno odvratan. Njena koža jepuna nekih kukastih, veoma čvrstih bodlji, dok na glavi imadva roga, kao kod bika. Veoma dugačak i kako pričaju otrovanrep izgledao je oštar kao vrh koplja. Te nemani, danas srećomveoma retke, ostaju sakrivene u pesku i drže sve vremeotvorene čeljusti, koje su široke kao neka peć i spremne daprogutaju sve što im iskrsne na putu.

Neočekivana pojava ovog čudovšnta prosto je sledila krvčestitom Karmu. Ali je ipak u tom neprijatnom trenutku uspeoda sačuva prisebnost. Videći na nekoliko koraka ispred sebeotvorena usta čudovišta munjevito se okrenu i odskočivši dvametra unazad, otkotrljao se među Crnčeve noge.

- Beži, beli prijatelju! viknu Crnac.

271


Tog trenutka Crni gusar i Hamburžanin, privučeni vikom,stigoše trčeći do njih. Prvi je držao u ruci bodež, a drugi velikinož.

Ugledavši čudovište, Crni gusar zastade i reče:- Ne prilazite mu!... Otrovan je!- Da ga oteramo, reče Van Štiler i stade da skuplja kamenje

koje su talasi izbacili na obalu.Crni gusar mu se pridruži i tako počeše da gađaju „morskog

đavola"; ne mogavši da se odbrani; životinja je pokušavala dase domogne vode. Rikala je kao pobesneli bik i udarala repomtamo-ovamo, bacajući na gonioce gomile blata.

Najzad je ova neobična životinja uspela da stigne do obale izagnjuri se u more, ostavivši na površini vode krvavi krug.

- Idi i potraži svog prijatelja đavola! viknu Karmo, bacivši jošjedan kamen za njom. Toliko me je prepala da zamalo nisamizgubio apetit.

Vratiše se zatim u logor, blizu hridine koja je Crnom gusaruslužila kao osmatračnica, i smestiše u senci grupe visokihborova što su rasli usred divnog žbunja žutih coreopsida, sapurpurnim krugovima, usred raznobojnih šumarica i šumskihljubičica. Nakupiše drva i pomoću kremena i suve mahovinezapališe dobru vatru, pa staviše ukradene ribe da se peku.Četvrt sata kasnije, gusari su u slast pojeli pečenu ribu,ostavivši samo koščice.

- A sad da porazgovaramo malo, reče Karmo okrenuvši sekapetanu. Pretpostavljam da niko od nas ne želi da ostanevečito na ovom pesku i čeka neku lađu. Šta vi mislite,kapetane?

- Ako ostanemo ovde, nema nikakve nade da se spasemo.- Imate li vi neku ideju?- Znam da u zaliv Ponse de Leon ponekad navraćaju

kubanski ribari, koji idu u lov na lamantine. Hajdemo tamo daih sačekamo.

- Ne verujem, kapetane, da će hteti da prime u svoje čamce

272


gusare. Ako nas i uzmu, biće to zato da bi nas kasnije predalivlastima u Havani ili Matansasu.

- Ko u nama može da prepozna gusare? Svi dobro govorimošpanski i možemo im reći da smo španski brodolomnici.

- To je istina, kapetane, reče Karmo.- Kako bi bilo da od olupina koje more izbaci na obalu

napravimo splav, pa da pođemo i potražimo „Munju”? upitaVan Štiler. Možda se nasukala kraj ostrva Pino.

- Ne mislite više na moju lađu, reče Crni gusar uzdahnuvši.Uragan je sigurno odneo na Atlantik, a možda su je i talasiprogutali. Moj neprijatelj je mrtav, ali šta sam sve ja izgubio!...Morgan i svi naši mornari vredeli su više od života onogizdajnika. Hajde, ne pominjite više nikada moju lađu i pustiteneka se krvava rana zaleči.

- Je li daleko taj zaliv, kapetane? uhšta Karmo.- Trebalo bi nam dvanaest dana da stignemo tamo.- A Indijanci? ... Da ne upadnemo u njihove ruke?- Ja bih čak i želeo da ih sretnem, iako pričaju da su veoma

opasni, reče Crii gusar mračnim glasom.- Da sretnemo one divljake! uzviknu Van Štiler uplašeno.

Držimo se podalje od njih, kapetane.- Zar si zaboravio onu noć kad sam ubio Flamanca Sandorfa?

upita Crni gusar.- Da, reče Karmo. Flamanac je rekao da je Onorata Van Guld

doživela brodolom na ovim obalama. Izgleda da je sudbinahtela da nas baci baš ovamo.

- Proverićemo da li je Sandorf govorio istinu, reče Crni gusar.Nećemo otići iz ovih krajeva dok ne rasvetlimo tu stvar.

Rekavši to, naglo ustade i poče uzbuđeno da šeta duž obale.Lice mu je izražavalo neopisivi bol i izgledalo je kao da se smukom uzdržava da ne zajeca glasno. U grlu mu se bilo steglonešto kao čvor.

- Siromah kapetan, reče Karmo tužnim glasom. Još je voli.- Da, reče Van Štiler. Od one noći kad je ostavio usred talasa

273


nije više isti čovek.Crni gusar se međutim, beše vratio i obratio im se kratko:- Hajdemo!Trojica mornara ustadoše i uzeše svoje čvornovate motke i

nešto malo voća da bi ugasili žeđ u slučaju da ne nađu nigdeslatke vode. Crni gusar izvadi iza pojasa malu zlatnu busolukoja je visila o lančiću i odredi pravac.

- Preseći ćemo poluostrvo Sabije, reče on. Izbeći ćemo takonepotrebno zaobilaženje.

Pred njim se pružala ogromna šuma od veličanstvenihborova i jasenova. Kako nisu hteli odmah da krenu kroz šumupošli su obalom da bi bili što bliže moru. Obala se pokazalapogodnom za pešačenje, jer je bila ravna i pokrivena morskommahovinom, tako da im noge nisu upadale u pesak. Na obali semoglo naći čak nešto i za jelo jer je obilovala ljuskarima anaročito ostrigama. Veliki broj ptica leteo je iznad peščanihnasipa, krešteći iz sveg grla i ne plašeći se nimalo gusara.Videla su se jata rincopia, nesrećnih ptica koje su zbog svogčudnog kljuna prinuđene da lete iznad površine vode i dastrpljivo čekaju da neka ribica sama uleti u njihov stalnootvoreni kljun; zatim jata morskih gavranova, velikih kao našipetlovi i tako grabljivih i neustrašivih da se ustremljuju na sveranjene životinje na koje naiđu; potom fetoni, kojima iz repavise dva dugačka pera, pa morske laste i još dosta drugih ptica.

- Ah! Teško ćemo ovde naći večeru, jadao se Karmo. Sa ovimmotkama ne možemo ništa učiniti.

Posle jednog sata pešačenja, brodolomnici stigoše na onajdeo obale koji je bio pokriven gustim slojem algi. Videći tenaslage Karmo zastade, misleći na morskog đavola.

- Da se ovde ne krije neka od onih groznih nemani? reče.- Nisu one tako česte kao što misliš, odgovori Crni gusar.Taman su bili zakoračili preko debelog sloja mahovine, kad

pod nogama začuše neko pucketanje.- Šta je ovo? upita Karmo. Ispod ove mahovine kao da se

274


kriju praskavci. Pak!... Puf!... Pum! ... Kakva divna muzika!- To su takozvani morski mehuri, reče Crni gusar. Ne

uznemiravaj se, Karmo.Kapetan se doista nije prevario. Ti mehuri su pravi mekušci,

koji pripadaju vrsti fisalie i discolabie, redu bezglavihmekušaca; njih plima u velikom broju izbacuje na obaluzajedno sa algama koje plivaju na morskoj površini.Raspadajući se, napune se vazduhom i pod nogama bučnoeksplodiraju. Ako se dodirnu rukom izazivaju bolne opekotine,kao da su od neke užarene materije.

Prešli su tako široki pojas pod mahovinom, ne naišavši višena morskog đavola, i na kraju stigli tamo gde su letela jatalomilica. Na veliko Karmoovo čuđenje, te ptice, umesto dabeže, nasrtale su na brodolomnike, zaglušujući ih svojimprodornim kreštanjem i letele na sve strane ne plašeći se ljudi.

Karmo odmah pokuša da udari štapom po onim najbližim,ali je i pored velikog truda stalno udarao u prazno. Lomilice su,istina, bile dosta neoprezne, ali su letele tako brzo da ih je biloteško pogoditi.

- Samo se uzaludno zamaraš, beli prijatelju, reče mu Moka,koji se grohotom smejao, videći gusara kako besomučno vitlaštapom.

- Imaš pravo, odgovori Karmo. Zaista je neverovatno danisam u stanju nijednu da pogodim.

- Izgleda kao da ti se rugaju reče Van Štiler.- Da, lupežu! Osvetićemo se zato njihovim gnezdima.- Pogledaj, druže, obala je prosto zasejana jajima!Jedan široki pojas obale bio je pokriven malim levkastim

udubljenjima, iskopanim u pesku; u svakom se nalazila dva ilitri žućkastozelena jajeta, sa smeđim i crvenim pegama i velikagotovo kao kokošija. Bilo ih je toliko da se mogla napravitikajgana za više od dve stotine ljudi.

Uprkos bučnom negodovanju ptica, gusari su odmah krenuliu lov na jaja ispijajući odmah ona sveža i bacajući u more

275


ustajala. Naročito se Karmo bio tako najeo, da je tvrdio kakoneće večerati. Kao svaki pametan čovek napunio je svojedžepove, predlažući drugovima da i oni to isto učine.

- Ovo će nam povratiti snagu, govorio je.Pošto su nakupili jaja, okrenuli su u pravcu šume, opazivši

da se obala spušta na jug; hteli su da izbegnu dugo obilaženjepoluostrva Sabije.

- Šteta, reče Karmo. Na obali smo bar imali jaja.- Ali zato ni kapi vode, reče Van Štiler.- U pravu si, druže, odgovori Karmo. Moram priznati da bih

rado popio jedan gutljaj.- U šumi ćemo sigurno naći vode, reče Moka.Upravljajući se prema busoli, Crni gusar zađe ispod drveća i

pođe napred brzim korakom.Šuma je bila čudesno lepa. Ispod senki divnih borova, što su

se pružali gotovo simetrično, dizala se još jedna šuma oddivljeg šimšira koji je rastao uvis skoro deset metara; njegovegrane behu debele kao čovečje bedro i pokrivene purpurnimcvetovima. Tu je rastao i Hristov venac, jedna vrsta puzavicekoja se diže u obliku venca i čiji purpurni cvetovi i beli prašnicii tučkovi predstavljaju sva oruđa Hristovog mučenja: čekić,eksere, koplje i trnov venac. Miris cvetova ove puzavice jeneobično prijatan. Usred tog rastinja cvrkutalo je bezbroj ptica:golubovi sa belim glavama, veliki kao i naši, i sa zlatastožutimperjem na grudima i vratu i neobično dugačkim crvenimnogama; zatim tringhe, jedna vrsta ševe sa isto tako dugačkimnogama, čije je ukusno meso neobično traženo; pa onda malizeleni i žuti papagaji, koji su dizali paklenu graju.

- Da nismo osuđeni da živimo od ptičjih jaja? upita Karmo.Ovo već postaje neprijatno. Šta ti misliš o tome, prijatelju„Vrećo uglja"?

- Naći ćemo i nešto bolje, odgovori Crnac. U ovim predelimaima i većih životinja.

- A kojih to?

276


- Medveda, na primer.- Lepo ćemo izgledati sa ovim našim motkama! Više volim da

se za sada drže što dalje od nas.- Ima i vukova.- Radije bih pse, druže.- Tebe je teško zadovoljiti, reče Crnac smejući se. Ima i zmija,

zvečarki na primer, pa onda crnih aligatora i krokodila, a iIndijanaca koji jedu bele ljude ...

Prošavši kroz borovu šumu, ušli su u jednu drugu, koja sesastojala od neobično lepih palmi visokih trideset pa i četrdesetstopa, sa dugačkim zrakastim lišćem purpurnocrvenih ivicakoje je elegantno padalo noseći neku vrstu čunka divneljubičaste boje. Hiljade opojnih mirisa širilo se ispod drvećaplavih pontedeira, žutih coreopsidia, Hristovog venca itigrielia, cveća koje na suncu otvara svoje divne kupastecvetove tamnocrvene boje i pune pupoljaka.

- Veličanstveno! uzviknu nepopravljivi brbljivac Karmo.Nikada nisam video ovako lepu šumu!

- Ali bez kapi vode, reče Hamburžanin.- Naći ćemo je vrlo brzo, i to više nego što nam je potrebno,

odgovori Crni gusar. Pričekaj samo dok pređemo ovaj šumskipojas, pa se nećeš više žaliti na nestašicu vode. Cela južnaFlorida je jedna ogromna močvara.

Baš kao što je Crni gusar i predvideo, tri sata kasnije naišli suna močvarni teren pokriven ustajalim i smrdljivim barama ukojima su se videle ogromne zmije, kao abonos crne i sapljosnatom glavom. Nad baruštinama su letele vodene ptice:zeleni tantali, beli ibisi, šišteće patke, a na obali, upolasakrivene u travi, stajale su one neobične ptice sa ogromnimnogama, veoma dugim vratom i krivim kljunom, takozvanecrvene ili plamene čaplje, jer im kao sneg bela krila behu,oivičena svetlocrvenim perjem. Ove baruštine su bile početakogromnih močvara, koje zauzimaju bar trećinu prostranogpoluostrva Floride i koje se pružaju sve do tamnog jezera

277


Okekobe. Po ovim turobnim i nenaseljenim predelima rastusamo tužni čempresi i borovi, dok su ustajale crne bare leglostrašnih groznica i smrti.

- Kakav neprijatan kraj! uzviknu Karmo zastajući. Pred namakao da se pruža neko ogromno groblje.

- Hoćemo li ovde da se ulogorimo, gospodaru? upita Moka.Sunce zalazi, a pred nama leži ogromna močvara.

- Ovde ćemo se zaustaviti, reče Crni gusar. Dok se još vidipotražite nešto za večeru.

U neposrednoj blizini žuborio je bistar potočić. Pošto suugasili žeđ, napravili su od borovog granja neku vrstu zaklonada bi se zaštitili od noćne vlage, koja je u ovim krajevimaveoma opasna. Dok je Van Štiler ložio vatru da bi rasteraozmije. Karmo i Crnac pođoše u pravcu močvare koja se naziralaizmeđu stabala. Prošavši pored nekoliko borova, nađoše se naobali močvare, ili, bolje reći, jezera. Usred visoke trske ugledalisu male kupe od zemlje, visoke jednu stopu i poređane u nizu.

- Šta je ovo? upita Karmo. Da nisu ptičija gnezda?- Ovo su gnezda kajmana.- Sto mu gromova!...- Hodi da ih vidiš pre nego što se vrate kajmani.Karmo i Crnac priđoše bliže, gledajući radoznalo male kupe

koje nisu bile veće od dvadeset pet santimetara, a bile sunapravljene od mahovine i blata. Te male kupe kao da su bilenabijene dobro isitnjenom zemljom: ali čim je Moka maloraščeprkao zemlju, otkrio je oko desetak jaja, velikih kaoguščija, samo malo duguljastijih i sa veoma belom ljuskom,namreškanom i našaranom.

- Zar se iz ovih jaja legu one odvratne životinje! uzviknuKarmo začuđeno. A koliko ih ima u ovim gnezdima?

- Obično trideset.- Leže li na njima kajmani?- Mladi se izlegu na suncu.- Hajde da ih pobacamo u močvaru.

278


- Pazi, Karmo, ta jaja se jedu.- Ostavljam ih tebi, druže. Ja ova jaja nikad neću jesti.- Možda ćemo naći štogod bolje. Čekaj!...- Hej! ... Ko to udara u bubanj?... Da nisu Indijanci?Iz pravca močvare čulo se veoma snažno bubnjanje, kao da je

neko udarao u pravi bubanj. S vremena na vreme bi zamuklopretvarajući se u promuklu riku, kao da riče bik.

- Šta je ovo sad? upita Karmo koji je počeo uznemireno da seosvrće na sve strane.

- Slušaj pažljivo, druže, reče mu Crnac mirnim glasom. Štamisliš, odakle dolazi ovo bubnjanje?

- Tako mi smrti! Rekao bih da se čuje ispod same močvare.- Da, Karmo, jer se bubnjar nalazi tačno pod vodom.- Onda je u pitanju neka riba...- Zvana bubanj, reče Moka. Hajde, druže, uhvatićemo je.- Pazi!... A ovo šištanje! Čuješ li?- Čujem, prijatelju. To je riba vatrogasac, koja sad ispušta

vazduh.- Hoćemo li i nju da uhvatimo?- Otrovna je.- Dalje od nje!- Tišina, i pođi za mnom!Crnac podiže sa zemlje jednu dugačku borovu granu,

savršeno pravu i bez lišća; na kraju grane zaveza svoj dugačkinož, napravivši tako neku vrstu koplja. Zađe potom u trsku,koja je pokrivala obalu, i naže se nad vodu. Nekoliko korakaispred njega rasla je aristolochia, vodena biljka sa duguljastimlišćem i modrim cvetovima u obliku sifona; njeno stablo širokokao neka boca dizalo se uvis, oslanjajući se na veliki brojdebelih žila. Tačno pored tog drveta odjekivalo je onobubnjanje.

- Sakrila se ispod onog drveta, reče Crnac Karmou koji jeišao u stopu za njim.

- Misliš li da ćeš moći da je uhvatiš?

279


- Neću je pustiti da pobegne.Crnac skoči na stablo aristolochie, brzo i iznenađujuće

spretno za čoveka njegovog rasta, i stade pažljivo razgledativodeno bilje. Kraj žila kao da se odigravala neka podvodnabitka. Široko lišće se savijalo, grane su se snažno tresle, a sadna se pela pena razlivajući se na površini.

- Da nije neko napao ribu bubanj? promrmlja Crnac.Moramo je uhvatiti pre nego što je neko drugi pojede.

Videći kako se voda uskomešala, brzo baci koplje. Jedantalasić se razbi o žive aristolocie, zatim se neka vrsta cilindraiznenada pojavi, sekući oštro vodu. Crnac brzo, kao mačka,zgrabi ono telo i steže ga obema rukama. Pokuša da ga izvuče,ali i pored svoje neobične snage to mu ne pođe za rukom, jer jetelo bilo neverovatno glatko.

- Pomozi mi, Karmo! viknu on.Gusar skoči na žilu, držeći u ruci kanap.Za tren oka napravi omču i steže jegulju iznad peraja.- Hej! Vuci! viknu zatim.Oba čoveka počeše da vuku iz sve snage. Riba se i pored

koprcanja pela, ali je izgledala nekako neobično teška, kao daje nešto vukla sa sobom. Bila je to ogromna jegulja, teškadvadeset pet do trideset kilograma, sa smeđim leđima isrebrnastim trbuhom, a donjom vilicom ukrašenom sa desetdo dvanaest zuba, koji su joj davali neobičan izgled.

I zaista nije bila sama. Na svojim leđima je nosila, čvrstopripijenog, još jednog vodenog stanovnika, mnogo većeg itežeg, koji je ličio na neku koštanu kutiju, pokrivenu rožastimoklopom i načičkanu bodljama.

- Šta smo ovo ulovili? upita Karmo dohvativši levom rukomnož.

- Pustićemo je, Karmo, reče Moka. Ovo je riba burmutica.- Koja je zagrizla bubanj?- Da, druže.Jednim dobro odmerenim udarcem Moka natera neobičnog

280


ljuskara da pusti jegulju koju su već bili izvukli iz vode.- Baš je odvratna! uzviknu Karmo.- I nije za jelo druže, reče Crnac. Te ribe imaju samo malo

vlaknastog mesa i ogromnu i masnu jetru.- Biće nam dosta i ovaj bubanj.Taman su hteli da skoče na obalu, kad se obojici ote

prestrašen uzvik:- Sto mu gromova! viknu Karmo, prebledevši. Gotovi smo!

281


XXXBARIBAL

Petnaest koraka ispred njih, kraj visokog bora, stajao jenepomično jedan od onih ogromnih crnih medveda zvanihbaribal.

Ovaj je spadao u najlepše primerke te vrste, jer je imaokratko kovrdžavo krzno i veoma sjajno, sa riđom dlakom samona krajevima njuške.

Bio je duži od dva metra, visok od šapa do leđa jedan metar iveoma krupan. Ti medvedi su još i danas vrlo brojni ne samo ušumama Floride nego i u severnijim krajevima SjedinjenihDržava, gde prave velike štete, pustošeći polja i desetkujućistada, pošto su i biljojedi i mesožderi. Opazivši iznenadnogneprijahelja od koga nisu mogli očekivahi ništa dobro, Karmo iMoka se brzo vratiše na stablo aristolochie, gledajući ganepoverljivo.

- Druže!- Karmo!- Ko se ovome nadao!- Dobro će nas preznojiti, reče Moka.- I nismo ga ni primetili! Da smo ga videli kad je nailazio,

282


pobegli bismo.- Ne bismo stigli daleko, Karmo. Crni mevedi trče brzo i ovaj

bi nas stigao kao od šale.- Šta da radimo?- Čekaćemo, druže.- Misliš da će sam otići?- Ne vidim bolji izlaz za nas.Medveda, pak, kao da je zabavljao strah dvojice gusara.

Sedeći na zadnjim šapama, poput mačka, gledao je svojimsitnim, zlobnim i veoma živim očima dvojicu sirotih ribara,zevajući tako jako, da je mogao svakog časa iščašiti vilice. Jošuvek nije pokazivao nikakve neprijateljske namere, čak jeizgledalo da ne želi ni da im priđe bliže.

- Sto mu gromova! uzviknu Karmo koji je već počeo da gubistrpljenje. Čini mi se da će se ovo čekanje veoma otegnuti. Jesuli opasni ovi medvedi?

- Imaju čelične šape i neverovatno su snažni. Sa našimnoževima ne bismo ništa učinili.

- Do đavola! uzviknu Karmo. Kapetan će se zabrinuti što smose zadržali ovako dugo.

- Imam jednu ideju!- Da čujem, druže, reče Karmo.- Pokušaćemo da se ukrcamo!- Da se ukrcamo! uzviknu Karmo gledajući ga začuđeno. Da

nisi pronašao neki čamac?- Nisam druže, ali mislim da bismo mogli da presečemo žile

na ovom drvetu pa da nam stablo posluži kao splav.- Ti si genije, prijatelju „Vrećo uglja"! Nikada se ne bih setio

tako nečeg! Moj dragi medvediću, ovog puta ćemo ti doskočiti!- Na posao, druže!- Ja sam spreman, Moko.Aristolochia, koja mi je poslužila kao sklonište, imala je

stablo debelo kao neka boca, i žile potopljene u vodi. Trebalo ihje samo preseći pa da drvo padne; stablo bi im poslužilo kao

283


splav, istina vrlo neudoban, ali u stanju da ih održi obojicu.Karmo i Crnac počeše da seku žile, služeći se vešto svojim

noževima. Bili su isekli više od pola, kad ugledaše medvedakako silazi polako prema obali.

- Hej, prijatelju, evo ga dolazi! uzviknu Karmo.- Medved?- Izgleda da tačno zna šta radimo.- Možda namerava da nas napadne?Baribal, savladan radoznalošću, prokrči put kroz trsku što je

pokrivala obalu i približi se mestu gde su se nalazili gusari. Nijeizgledao rđavo raspoložen, pošto se svaki čas zaustavljao, kaoda se nije mogao odlučiti da li da produži dalje ili da se vrati.

Stigavši na petnaest do dvadeset koraka ispred obale, podižese na zadnje šape da bi bolje video šta rade gusari; zatim,verovatno zadovoljen, ponovo čučnu i nastavi da zeva.

- Moko, reče Karmo, koji se malo ohrabrio, počinjem neštoda podozrevam.

- Šta to, beli prijatelju?- Da se naš medved više uplašio od nas nego mi od njega.- Oni su strpljivi i teško se odlučuju da prvi napadnu. Ovaj

zna da mi ne možemo ovde ostati večito i čeka nas na obali.Krvoločni su i ne treba im verovati.

- Veži jegulju za granu. Stablo će pasti u vodu.Aristolochia, sada gotovo bez žila, polako se spuštala vodom.

Još jedan Crnčev udarac i stablo pade, potonuvši skoro sasvim,ali se odmah zatim pojavi na površini vode.

Crnac i Karmo opkoračiše stablo, držeći se za grane.Čuvši ono „buć" medved se diže, ali umesto da pojuri prema

obali, stade bežati u pravcu šume koliko su ga noge nosile.- Hej, prijatelju! viknu Karmo. Jesam li ti rekao da se tvoj

opasni medved više uplašio od nas nego mi od njega! Zbrisao jekukavički, kao da smo ispalili top na njega.

- Da nije posredi neko lukavstvo? Možda nas čeka u nekojzasedi?

284


- Kažem ti, tvoj je medved obična lenština, i ako ga sretnemoprebiću mu kičmu, reče Karmo. Hajdemo na obalu, prijatelju, ivratimo se u logor da spremimo ovu našu jegulju!

Vešto iskoristivši stablo umesto čamca, stigoše do obale iiskrcaše se. Karmo uze svoj štap, baci na leđa ribu bubanj iuputi se prema šumi, zajedno sa Crncem. Mora se ipak priznatida je išao veoma oprezno, gledajući pažljivo okolo; i pored svesvoje hrabrosti još se pomalo plašio da se ponovo ne sretne samedvedom. Stigavši na ivicu borove šume, zastao je i počeo daosluškuje; ne čuvši nikakav šum, produžio je dalje, rekavši:

- Otišao je.- Ne treba mu verovati, Karmo. Možda nas uhodi i sprema se

da nas napadne, reče Moka.Upravo je hteo da zađe ispod drveća kad ih neki neobičan

uzvik prikova za tlo. Usred šume, neki gotovo ljudski glasponovio je nekoliko puta:

- Dum-ka-duj ... Dum-ka-duj ...- Druže! uzviknu Karmo. Indijanci!...- Gde su? upita Crnac.- Ne vidim ih, ali ih čujem. Slušaj! Dum-ka-duj... Da ovo nije

ratnički poklik ljudoždera?- Da, botauro-mokoko, odgovori Crnac, smejući se.- Ko je sad taj gospodin?- Neko čije je pečenje zaista izvrsno. Ukusnije i od bubnja.

Hajdemo, druže, da ga uhvatimo.- Ali koga?- Botauro-mokoko. Tišina, i pođi za mnom!Ona neobična vika dopirala je iz žbunja.Crnac zastade motreći pažljivo kroz lišće, zatim naglo podiže

svoje koplje i vešto ga baci.Dum-ka-duj odjednom prestade.- Je li gotov? upita Karmo.- Evo ga! odgovori Moka, skočivši usred žbuna. Teži je nego

što sam mislio.

285


Ptica, koju je Moka onako vešto nabio na koplje bila je visokapreko dve stope. Imala je smeđecrno, prugasto perje, žut kljuni široko otvorene oči.

- Lepa ptica! uzviknu Karmo.- I, što je najvažnije veoma je ukusna, reče Moka. Iako se

hrani ribama.- Ribolovac, znači?- I veliki lovac, jer se isto tako hrani i pticama, koje guta cele.- Onda...- Šta, prijatelju? upita Moka.Ali umesto odgovora, Karmo odskoči, zgrabivši svoj

čvornovati štap.- Šta ti je? upita Crnac.- Čini mi se da sam video medveda.- Gde?- U onom žbunu.- Zar opet ta životinja?- Moka!- Druže?- Bežimo!- Ali ti si joj pretio batinama?- Drugi put, reče Karmo.Uzevši botauro-mokoko i potrčaše, galopirajući kao dva

konja, koje do krvi podbadaju mamuzama. Četvrt sata kasnije,zadihani i zaduvani stigli su u logor.

- Goni li vas neko? upita Crni gusar, skočivši sa bodežom uruci.

- Videli smo medveda kapetane, reče Karmo.- Gde je?- Izgleda da je odustao od gonjenja.- Onda možemo da večeramo, reče mirno Crni gusar.Kraj njih je plamsala već dobro raspaljena vatra. Karmo iseče

ribu-bubanj, natače na štap jedno parče teško oko četirikilograma i poče ga polako okretati na vatri sve dok se nije

286


dobro ispeklo.Posle dvadeset minuta, gusari sedoše da večeraju, hvaleći

izvrsnu i ukusnu ribu.- Pošto medveda nema, mogli bismo da pođemo na spavanje

reče Crni gusar. Ko će prvi da stražari?- Karmo, reče Moka. On se ne boji medveda.- I dokazaću ti to, prijatelju „Vrećo uglja", odgovori gusar

uvređeno. Neka se samo pojavi, pa ćeš videti šta ću uraditi snjim.

- Onda tebi poveravamo naša rebarca, reče Hamburžanin.Prijatna straža, druže.

Dok su se njegovi drugovi spremali da legnu, Karmo sedepored vatre, držeći kraj sebe Crnčevo koplje. Iz šume i samočvare dopirali su neki čudni zvudi zbog kojih se Karmoosećao nekako nelagodno, budući da nije poznavao ovekrajeve. S vremena na vreme neka udaljena rika narušavala jetišinu. Podsećala je na riku bikova, a u stvari to su bili kajmani.Iz žbunja su se čuli čas prodorni čas promukli krici, a tamodalje tužno zavijanje nekog zalutalog vuka. Žabe su povremenoizvodile svoje zaglušujuće koncerte, nadjačavajući sve ostalezvuke.

Karmo je pažljivo osluškivao i stalno se osvrtao okolo. Nije seplašio ni vukova ni kajmana; prvi su bili isuviše plašljivi da bise usudili da u malom broju napadnu logor, a drugi isuvišedaleko. Plašio se jedino onog medveda.

- Rekao bi čovek da sam potpuno izgubio glavu, mrmljao jeKarmo. A ubio sam toliko neprijatelja, bolje naoružanih imožda opasnijih od ove životinje.

Ustade zatim da obiđe oko kolibice, kad u neposrednojblizini začu neki krik od koga mu se krv sledi u žilama.

- Medved! uzviknu on. Da ta životinja nije uvrtela sebi uglavu da me pojede? Nas smo četvorica, druškane moj, paćemo te svojski izdevetati.

Zatim šmugnu u kolibicu i pozva Moku i Van Štilera.

287


- Ustajte, drugovi, reče. Evo medveda!- Gde je? upita Hamburžanin, zgrabivši upola zažaren štap.- Tu je negde blizu, odgovori Karmo. Čuješ li?Još jedan urlik, jači od prethodnog, razbi noćnu tišinu.- Medved, je li tako Moka? upita Karmo.- Da, odgovori Crnac.- Hajdemo da ga potražimo, reče Van Štiler.- Evo ga! uzviknu Moka.Medved, verovatno onaj isti koga su videli kraj močvare, i

koji ih je zatim pratio, izađe iz gustog šipražja i uputi se premalogoru, klateći smešno svoju glavu.

Trojica gusara stadoše iza vatre, zaklanjajući istovremenokolibu.

- Okomio se baš na nas, reče Hamburžanin.- Da probudimo kapetana? upita Karmo.- Nije potrebno, odgovori Crni gusar, pojavivši se iza njih.- Vidite li ga? upita Karmo.- Da, čini mi se da je prilično veliki. Došli bismo do izvrsnih

šunki.Opazivši da se broj napadača opet povećao, medved zastade

ispred logora, gledajući nepoverljivo u vatru koja je gorelapored kolibice.

Gusari su stajali nepomično i čekali da se medved odluči ipriđe im. Odjednom se tabanaš naglo okrete i pojuri galopom,izgubivši se u pravcu močvare.

- Jesam li vam rekao da je obična kukavica, reče Karmo. Nakraju se uverio da je bolje da se drži što dalje od nas.

Njegovi drugovi su sedeli još neko vreme oko vatre, a zatim,ubeđeni da je životinja konačno odustala od svojih ratobornihnamera, nastaviše prekinuti san. Ostatak noći su proveli dostamirno, iako su nekoliko puta vukovi dolazili do logora,zavijajući tužno. Tako su u zoru četvorica gusara nastavila putpored velike močvare, koja se pružala na zapad.

288


XXXIINDIJANCI SA FLORIDE

Tri dana su gusari išli kroz borovu šumu i čemprese,prolazeći pored blatnjavih i crnih močvara, po kojima su vrvilikajmani i zmije; zatim su se četvrtog dana, ostavši sasvim bezhrane pošto uz put nisu ubili ni jednu životinju, zaustavili naobali neke reke, koja je krivudala kroz šumu. Već dvanaest satiništa nisu jeli, osim nekoliko šaka tupelasa, neke vrste šljiva,dosta krupnih i duguljastih, veoma ukusnih, ali ne i naročitohranljivih, pogotovo za ljude koji su pešačili od jutra do mraka.

- Ostaćemo ovde ceo dan, reče Crni gusar, videći da senjegovi ljudi jedva drže na nogama. Zaliv ne može biti višedaleko.

- A mi ćemo u lov, reče Karmo Crncu. U ovoj reci mora bitiriba.

- Ne udaljavajte se mnogo, reče Crni gusar, koji je zajedno saCrncem počeo da diže neku vrstu kolibice.

- Obići ćemo samo okolinu, odgovori Karmo. Hajdemo,prijatelju, možda ćemo se vratiti natovareni bogatim lovom.

Uzeše svoje motke i pričvrstiše za njih noževe, pa krenušepored reke, pretražujući travu i žbunje u nadi da će pronaći

289


neku kornjaču.Šuma, koja se pružala na levoj i desnoj obali reke, nije se

sastojala samo od borova i čempresa. Tu i tamo su se videlegrupe magnolija glatkog stabla, visokog više od tridesetmetara, sa veoma širokim lišćem i granama prepunim cvetovabeličastoplave boje, koji su širili prijatan miris ljubičice. Zovuje i drvo-krastavac, jer njeni plodovi i po veličini i obliku liče nakrastavce. Kad sasvim sazri, plod je crven i ostavlja se kaoizvrstan lek protiv povratne groznice.

Raslo je tu i šipražje od kamenike sa crnim stablom itamnozelenim lišćem, tužnog izgleda; zatim crni orah,veličanstveno i veoma visoko lisnato drvo; pa divlji šimšir, kojiraste u visinu do deset metara, sa granama širokim kao čovečjebedro, pokriven purpurnim cvetovima, čiji oštar mirisomamljuje.

Pri pojavi gusara, sa svih strana prhnuše uvis mnogobrojneptice, ali su tako brzo nestajale da je svaki pokušaj da se oboremotkom bio uzaludan. Crvene čaplje, zeleni tantali, beli ibisi,patke i glušci leteli su između drveća, dok su pored obale bežalidivni gušavi petlovi, najtraženije ptice zbog izvrsnog mesa, kojeamerički gurmani vrlo skupo plaćaju. Video se i veliki brojsultanskih kokošaka, sa crvenim kljunom i očima, purpurnimgrudima i gušom, plavim i zelenim repom i krilima i belimleđima.

- Pogledaj ove kokice, reče Crnac, pokazujući veći broj ptica,koje su ličile na naše jarebice i imale sivo perje. Veoma suukusne, druže.

- A ona ptičurina tamo, sva u nogama, sa smeđecrvenimperjem i sa belim pegama po glavi? Kako se zove? upita Karmo.

- To je curlam, zvani čelično sečivo.- A zašto, druže?- Zato što mu je kljun tako tvrd i oštar da podseća na čelično

sečivo. Ptica se njima služi da se odbrani od pasa, a i od lovaca.- A ona druga ptica što leti iznad same reke, sa zlatnozelenim

290


perjem na leđima i belim po trbuhu i sa repom pola crnim apola crvenim?

- To je jacamar, jedna vrsta morskog drozda, inače veomaukusan za jelo.

- A ona životinja tamo, šćućurena na obali reke? Šta misliš,ko je to, crni prijatelju?

- Medved-pralja.- Gromovi!... još jedan medved! uzviknu Karmo, poskočivši.- Nije opasan, druže. Pogledaj ga pažljivo.Životinja, koju je Crnac nazvao medved-pralja, nije bila veća

od nekog psa. Imala je veoma šiljatu njušku, kao u miša,dugačak i gust rep kao u lisice i sivožutu dlaku sa crnimšarama.

Ovu vrstu medveda, koja pripada familiji tabanaša, iako neliči ni na sive ni na smeđe medvede, zovu još i rakunom iliameričkim rakunom. Bezopasan je, i živi po šumama bogatimvodom. To su noćni stanovnici, iako se, doduše ređe, sreću idanju. Njihovo jedino zanimanje je ribolov. Provode čitave satena obalama reka i močvara hvatajući ribe i mekušce, rakove ilarve, koje zatim ostavljaju na stranu, jer nikada ne pojeduhranu dok je prethodno dobro i više puta ne operu.

Životinja koju je Karmo otkrio baš se spremala da doručkuje.Bila je ulovila podosta malih riba, zelenih žaba i rakova, pa je

sad sve to prala u vodi svojim prednjim šapama.- Jede li se njegovo meso? uhšta Karmo.- Crnci ga prosto obožavaju.- Onda da pokušamo da ga uhvatimo.- Baš sam to hteo da ti predložim.Karmo i Crnac stadoše da mu se prikradaju, krećući se uz

vetar da ih medved ne bi nanjušio.Ali je medved bio toliko zauzet oko pranja svoje hrane, da

nije ni primetio ozbiljnu opasnost koja mu je pretila.Posle desetak minuta Karmo i njegov drug stigoše na

petnaest koraka ispred medveda i zakloniše se iza jednog

291


žbuna.- Hoćeš li da baciš koplje? upita Karmo.- Neću ga promašiti, odgovori Crnac, dižući svoje oružje.Upravo je hteo da ga baci, kad se kroz vazduh začu lak

zvižduk. Iz šimširovog žbunja polete jedna strela i pogodinesrećnog medveda pravo u grlo, izašavši s druge stranenjegovog vrata.

Karmo i Moka poskočiše, uzviknuvši:- Indijanci!Istog trenutka iz žbunja iskočiše četiri krupna, polunaga

Indijanca, sa glavama ukrašenim perjem. Od oružja su imalilukove i veoma teške batine. Stali su preteći ispred gusara, kojisu zurili zapanjeni njihovom neočekivanom pojavom.

- Karmo!- Moka!- Bežimo!- Hvataj maglu, druže!Taman su hteli da potrče, kad iskočiše još pet Iidijanaca,

naoružanih kao i oni prvi, i presekoše im odstupnicu.- Neka beli ljudi stanu, reče jedan od Indijanaca na rđavom

španskom jeziku.- Moka, gotovi smo, reče Karmo, zaustavljajući se.- Spremimo se da skupo prodamo svoju kožu, odgovori

Crnac, zgrabivši koplje.- Ubiće nas!- Neka beli ljudi polože oružje, reče onaj isti Indijanac koji je

morao biti vođa grupe, sudeći po orlovim perima što su mukrasila glavu. Ako ne poslušaju, mi ćemo ih ubiti.

Umesto da spusti koplje Moka se munjevito baci na drugugrupu Indijanaca u nadi da će se probiti i domognuti šume.Indijanci, koji su možda očekivali ovako nešto, stegoše za trenoka obruč i baciše se na begunca, istrgavši mu koplje iz ruke.

Šest sedam batina podiže se prema njemu, a onda se začupreteći glas indijanskog vođe:

292


- Predaj se ili ćemo te ubiti!Svaki otpor se činio uzaludnim, čak i opasnim, jer su

Indijanci bili spremni da izvrše pretnju. Crnac, koji se spremaoda se očajnički brani pesnicama, dozvoli im da ga svežu, neopirući se, da ne bi ubili i Karmoa, koji se već predao.

- Druže, reče ovaj Crncu. Bolje će biti da im se za sadapokorimo. Nije još izgubljena svaka nada da im pobegnemo.Pravimo se da smo se pomirili sa sudbinom da od nas naprave„ručak" ili „večeru".

- A kapetan?- Ne smemo odati Indijancima da imamo drugove ovde. Crni

gusar i Hamburžanin se ne bi branili ništa bolje od nas.Dok su oni razgovarali, Indijanci su se okupili na obali reke,

da se posavetuju.Raspravljajući se bučno, svaki čas su se saginjali, kao da

ispituju tragove dvojice zarobljenika. Obišavši potom okožbuna i šiblja, počeše opet nešto da se došaptavaju.

- Moka, reče Karmo, koji ih nije gubio iz vida, čini mi se dapodozrevaju da nismo sami.

- Istina je, druže, odgovori Crnac.- Da ne uhvate i kapetana?- Bojim se, Karmo. Naši drugovi su se ulogorili nedaleko

odavde i možda su zapalili i vatru, čekajući da donesemo ručak.Odaće ih dim.

- Ništa neće valjati ako i njih uhvate, reče Karmo. To bi biokraj za sve nas.

U to im se ponovo obrati indijanski vođa, govoreći i dalje narđavom španskom.

- Vi niste sami.- Varaš se, odgovori Karmo. Nikoga više nema sa nama.- Beli čovek pokušava da nas odvrati od traganja, ali mu to

neće uspeti. Videli smo dim kako se diže između drveća.- Možda je neki Indijanac naložio vatru da spremi ručak.- Ovde živi samo naše pleme, reče indijanski vođa. Tu vatru

293


su zapalili tvoji drugovi.- Onda ih tražite.- To ćemo i uraditi, beli čoveče. Hoću samo da znam koliko

ih je.- Mnogo; i imaju oružje koje grmi i baca plamen.- Indijanci poznaju špansko oružje i ne plaše ga se, reče vođa

oholo. Naši preci su nas naučili kako da se branimo od njega.Naredi zatim da se zarobljenici vežu za drvo, ostavi dvojicu

ratnika divovskog rasta i naoružanih teškim batinama da ihčuvaju, a onda nestade ispod drveća zajedno sa ostalimIndijancima.

- Grom i pakao! uzviknu Karmo. I kapetan je gotov!...- Bojim se, druže, da nam je ostalo da živimo još samo

nekoliko sati. Španci su sa svojim svirepostima napravili odovih Indijanaca veoma surove ljude i zato nas neće poštedeti,reče Moka.

- Ne bojim se ja smrti, druže. Hteo bih samo da znam na kojinačin će nas umoriti. Priča se da strašno muče zarobljenike prenego što ih pošalju na onaj svet.

- I ja sam to čuo.- Da pitamo ovu dvojicu, ako nas budu razumeli.- Recite mi, crveni ljudi, šta će vaš starešina učiniti sa nama?

upita Karmo, obrativši se dvojici divova koji su sedeli poreddrveta.

- Poješćemo vas, odgovori jedan od Indijanaca, osmehujućise svirepo.

- Hulje! viknu Karmo slomljenim glasom. Da nas pojedete!...- Svakog zarobljenika ispečemo.- Druže! viknu Karmo, dok mu je hladan znoj izbijao po čelu.

Ako ne uspemo nekako da im pobegnemo sa nama je svršeno.Crnac ne odgovori. Bio se sagnuo koliko su mu veze

dozvoljavale i izgledalo je da nešto osluškuje sa velikomzebnjom.

- Čuješ li onu viku?

294


- Čujem, druže.- Da nisu već uhvatili kapetana?- Gromovi!Između borova i čempresa ponovo odjeknu zaglušujuća vika,

koja se zatim prenese duž reke.- Napadaju logor! uzviknu Karmo sa tugom.Uto vika iznenada prestade. Napad su morali izvesti sasvim

neočekivano, tako da je gusarima bio onemogućen svaki otpor.Oba stražara su se brzo digla, gledajući ispod drveća.- Dolaze li? uhšta ih Karmo.- Vaši drugovi su uhvaćeni, odgovori jedan od dvojice

stražara.Imao je pravo. Nekoliko trenutaka kasnije pojaviše se

Indijanci, vukući za sobom dvojicu gusara.Odeća na Crnom gusaru i Hamburžaninu bila je sva u

dronjcima, ali je izgledalo da nisu bili ranjeni. Verovatno su seposle kraćeg otpora predali, da ih ne bi pobili batinama.

- Kapetane! viknu Karmo prigušenim glasom.- Zar i ti Karmo! uzviknu gospodin od Ventimilje. Pomislio

sam da su i vas možda uhvatili.- Pali smo u ruke Indijanaca, gospodine!Vezane gusare gurnuše ispred drveta gde su se nalazili

Karmo i Crnac. Indijanski starešina čučnu zatim ispred njihdok su njegovi ljudi sekli grane, spremajući ih verovatno zanosiljke.

- Jesi li ti vođa ovih ljudi? upita on obrativši se Crnomgusaru.

- Jesam, odgovori ovaj.- Kako ste dospeli ovamo? Ljudi bele kože nikada nisu

naseljavali ove šume.- Mi smo brodolomnici.- Je li se razbila jedna od onih velikih plovećih kuća?- Da, razbila se o stene.U vođinim očima blesnu pohlepa.

295


- Reći ćeš mi gde se razbila. Ja znam da te velike plovećekuće nose uvek blago.

- Talasi su sve odneli, odgovori Crni Gusar.- Hoćeš da me prevariš.- Zbog čega?- Da bi posle ti pokupio blago. Ali nećeš uspeti jer ćemo te

pojesti.- Da ne polomite zube, odgovori podsmešljivo Crni gusar.- Hajdemo, reče vođa ustajući.Njegovi ratnici behu spremili nosila od borovih grana,

uvezanih lijanama. Položili su zarobljenike i podigli nosila naramena.

Grupa, predvođena četvoricom izviđača, pođe tako u pravcuzapada, prema moru.

- Kapetane, javi se Karmo, koji se nalazio iza Crnog gusara.Zar nam je zaista došao kraj?

- Sve je u božjim rukama. Ako nam je došao poslednji čas,onda treba umreti hrabro.

- Umakli smo eksploziji i razbesnelom moru da bismozavršili u želucima ovih odvratnih ljudoždera! Bolje bi bilo dasu nas progutali morski psi.

- Svejedno je kako ćemo umreti, Karmo. I ja bih više voleo dasam na palubi svoje lađe, usred topovske grmljavine i ratničkogpoklika posade... Ali, neka... Suđeno mi je, izgleda, da ovakozavršim.

Indijanci su se, međutim, žurno spuštali levom obalom reke,koja je bila gotovo bez ikakvog žbunja. Samo su se grupe palmii platana ređale sve do obale, obavijene puzavicama, koje suobrazovale velike vence pune cvetova, primoravajući Indijanceda krče put udarajući levo i desno svojim batinama. U podne semala povorka zaustavila na obali jednog jezerca koje je stvaralaneka reka. Ispekli su medveda-pralju, koga nisu zaboravili daponesu, dodavši nekoliko zečeva koje su ubili uz put, kao išljive tupetas.

296


Ni gusari nisu bili zaboravljeni, čak su dobili veoma obilatobrok.

- Boje se da ne smršamo, reče Karmo. Kad bih mogao da seosušim kao haringa!

- Ne bi ništa postigao, reče Van Štiler. Ovi Indijanci su ustanju silom da te ugoje.

- Kao guska u mojoj zemlji.- Da, Karmo.- Ja još nisam izgubio svaku nadu, reče Crni gusar.- Zar pomišljate na oslobođenje? upita Van Štiler.- Pokušaćemo.- Kako? Ovi Indijanci mi ne izgledaju toliko glupi da dozvole

da im pobegnemo.- Kažem ti da ćemo nešto učiniti.- Da nemate kakav plan, kapetane?- Možda, odgovori Crni gusar. Znate li da sam sakrio bodež?- Kako, niste ga dali Indijancima? upitaše Karmo i Van Štiler.- Ne, sakrio sam ga na vreme ispod prsluka.- Šta možete da uradite s tim oružjem? upita Karmo.- Pre svega, preseći ćemo njime konopce, odgovori Crni

gusar.- Nije kama isto što i pištolj, kapetane.- Može nam ipak korisno poslužiti, dobri moj Karmo. Snažna

ruka, koja zna da se služi njime, bez po muke će ubiti stražara.Prijatelji, ne treba još očajavati. Večeras ćemo videti da li imanade da im umaknemo.

Njihov razgovor prekinuše Indijanci. Završivši sa jelom,ustali su i ponovo položili zarobljenike na nosila.

Pošto je obišla malo jezero, povorka uđe u jedan gustborovnjak kroz koji su se mogli nesmetano kretati, jer nije biloni žbunja ni lijana. Vođi kao da se žurilo da što pre stigne uselo; svaki čas je opominjao ratnike, koji su nosili zarobljenike,da požure. Nešto pre zalaska sunca, povorka je neočekivanoizbila na more. Obala je na ovom mestu obrazovala prostranu

297


uvalu, zaštićenu nizom hridina. Na žalu se video veliki brojkanua, izdubljenih u borovim stablima, čiji su pramci biliukrašeni krokodilskim glavama. Na kraju uvale zarobljeniciugledaše kolibe, poređane u dva reda; bile su napravljene odstabala i pokrivene suvim lišćem.

- Je li ovo tvoje selo? upita Crni gusar vođu koji je išao porednjega.

- Ne, već naših ribara, odgovori Indijanac. Najveći deoplemena živi na padinama onog brega.

Gusar podiže glavu i ugleda iza borove šume jedan brežuljak,gusto pokriven drvećem, na čijim obroncima su se videlebrojne kolibe.

- Je li veliko tvoje pleme? upita Crni gusar.- Veliko i moćno, odgovori Indijanac.- Onda sigurno imate i kralja.Vođa ga pogleda, ali ne odgovori ništa. Pođe napred i stade

na čelo povorke.Posle pola sata hoda, ratnici stigoše u malo ribarsko selo.

Priličan broj gotovo nagih Indijanaca, koji su imali samo neštomalo odeće oko bedara i perje na glavi, potrčaše premazarobljenicima, uzvikujući preteći i vitlajući batinama,kopljima i noževima od zašiljenog kamena.

Vođa ih zadrža jednim pokretom ruke i naredi da sezarobljenici odvedu ispred jednog velikog kaveza, napravljenogod veoma čvrstih orahovih grana i pokrivenog odozdo oštrom igorkom travom, koja raste na slanom tlu Floride i zove seolgochloa. Gusare ubaciše unutra kroz jedan uzan otvor iodmah zatvoriše kavez debelim gredama.

- Za sada ćete ostati ovde, reče vođa, okrećući se Crnomgusaru.

- I, kad ćete nas pojesti?- Vaš život je u rukama morskog duha.- Ko je taj morski duh?- To te se ne tiče, odgovori vođa i udalji se, okrenuvši mu

298


leđa.- Kapetane, javi se Karmo. Ko bi mogao biti taj morski duh?- Nemam pojma, Karmo, odgovori gospodin od Ventimilje.

Pretpostavljam da je u pitanju neki njihov starešina, moždanajveći zapovednik plemena ili neki vrač.

- Kad bi se malo sažalio na nas...- Ne zavaravaj se, Karmo.- Onda nam ostaje samo da pokušamo sa bekstvom.- To ćemo i učiniti, ali kasnije. Kavez čuvaju samo dva

stražara.- Da kasnije ne pojačaju stražu?- To ćemo videti, Karmo. Hajde, lezimo sad i napravimo se

da spavamo. Kasnije, kad celo selo bude čvrsto spavalo,pokušaćemo nešto... Moka!

- Gospodaru...- Ti si veoma snažan čovek; pogledaj, pa mi reci da li bi

mogao da slomiš ove prečage.- Izgleda mi da su veoma jake, kapetane, pa ipak, nadam se

da ću moći.- Bez buke?- Pokušaću.- Karmo, ti pokušaj da presečeš svoj konopac.- Imam dobre zube, kapetane, i sa malo strpljenja uspeću da

ga pregrizem. Izgleda da ću, ako se još malo pomučim, uspetida približim ruke zubima.

- Odlično!- A stražari? upita Van Štiler.- Iznenadićemo ih i napasti nožem.- A posle? Imaćemo za petama celo selo.- Čamci nisu daleko, pa ćemo se odmah otisnuti na pučinu.

Pravite se da spavate i čekajte moj znak.

299


XXXIIBEKSTVO

Malo-pomalo, žagor se stišavao u ribarskom naselju i vatrekraj koliba se pogasile. Čula se samo jednolična buka talasa,koje je plima gonila prema obali.

Indijanci, koji su morali ribariti ceo dan, sudeći po ogromnojkoličini ribe što se sušila na drvenim rešetkama uspravljenimna obali, već su spavali, a grupa lovaca, koja je pešačila ceodan, ubrzo im se pridružila.

Samo su još dvojica Indijanaca koja su se smestila poredkaveza, stražarila kraj poluugašene vatre, ali ne zadugo. Njihovrazgovor je jenjavao i Crni gusar, koji ih nije gubio iz vida,primeti da ulažu krajnje napore da ne zaplove u carstvo snova.Mogla je biti ponoć, kad su se poslednji ugarci sasvim ugasili.Još nekoliko minuta žeravica je bacala na kavez purpurnusvetlost, a onda je i nju pokrio pepeo i svuda je zavladao mrak.Dvojica stražara, ispružena jedan pored drugog, glasno suzahrkala.

- Vreme je, reče Crni gusar, pošto se uverio da niko više nestražari okolo.

- Jesu li zaspali? upita Karmo.

300


- Zar ne čuješ kako hrču?- Da se ne pretvaraju, kapetane! Ne mogu nikako da verujem

tim Indijancima.- Preseci konopac, Karmo.- Tako sam ga dobro izglodao, da ću ga bez po muke

prekinuti, kapetane.- Onda brzo, Karmo.Mornar stisnu ruke što je mogao jače, a onda ih naglo trže.

Veze od izuvijanih lijana, već na više mesta načete Karmoovimoštrim zubima, lako se prekinuše.

- Evo, gotovo je, kapetane, reče on.- Potraži nož ispod mog prsluka, reče gospodin od

Ventimilje. Tu sam ga sakrio.Gusar zavuče ruku ispod prsluka od crvene svile, gde nađe to

neobično oštro i opasno oružje, od toledskog čelika, najboljegza koje se znalo u ono vreme.

- Sad preseci naše konopce, reče gospodin od Ventimilje.Polako, bez buke.

Pošto se uverio da se stražari nisu ni pomakli, Karmo sepolako približi svojim drugovima i vešto im preseče veze narukama.

- Bar ćemo umreti braneći se, reče Crni gusar, protežućiutrnule ruke.

- Šta treba da radim, kapetane, upita Crnac.- Skini prečage koje zatvaraju kavez.Crnac i mornar pređoše na drugu stranu, da bi bili što dalje

od dvojice stražara, i zasekoše odlučno jednu od greda.Drvo je bilo veoma tvrdo, ali je Moka imao snažnu ruku, a

nož je sekao kao brijač. Za pet minuta isekli su jedan deogrede, a onda su je, zapevši zajedno, prelomili. Začu se laganokrckanje, i onda više ništa.

- Stanite! prošapta Crni gusar.Iako je krckanje bilo gotovo nečujno, jedan od Indijanaca

ustade mrmljajući.

301


Četvorica umornih gusara se istog trenutka ispružiše jedanpored drugog i počeše da gromoglasno hrču.

Indijanac, nepoverljiv kao i svi njegovi saplemenici, čarnuvrhom svoga koplja vatru, zatim, i dalje mrmljajući, obiđe okokaveza i vrati se, ne primetivši da je jedna greda skinuta.

Stajao je neko vreme posmatrajući mesec, koji je izlazioogledajući se u moru, a onda, pošto se uverio da zarobljeniciravnomerno hrču, vrati se ponovo da legne.

Gusari ostadoše nepomični još dobrih četvrt sata, bojeći seda se nepoverljivi Indijanac nije samo pritajio, a onda sepolako digoše, pa se Moka i Karmo ponovo prihvatiše posla,deljući drugu prečagu.

Da bi izbegli škripanje, presekoše je do kraja i greda napokonpade.

- Kapetane, mogli bismo da pođemo, reče Karmo tiho.Pogledaše još jednom Indijance, koji se nisu bili ni pomakli,

zatim jedan po jedan napustiše kavez.- Kuda ćemo? upita Van Štiler.- Na obalu, odgovori gospodin od Ventimilje. Uzećemo jedan

čamac i otisnućemo se.Obiđoše zatim oko kaveza i pojuriše ka obali, koja nije bila

udaljena više od dve stotine koraka. Tamo se nalazilo prekodvadeset indijanskih kanua, izdubljenih u stablu i zato veomateškim. U svakom su se nalazila po dva kratka vesla sa malomdrškom i vrlo širokom lopaticom. Udruženim snagama, gusariotisnuše jedan kanu u vodu. Taman su hteli da uskoče u njega,kad na njih nasrnuše dvojica stražara.

Prvi jurnu na Crnca i zamahnuvši batinom zaurla:- Predaj se ili ću te ubiti!Crnac munjevitim pokretom izbeže udarac buzdovana koji bi

mu smrskao glavu, zatim dohvati Indijanca oko struka, podižega lako kao pero i baci ga desetak koraka od sebe, tako da seIndijanac otkotrljao kao lopta. Drugi Indijanac, uplašen odherkulovske snage ogromnog Crnca i bodeža koji se blistao u

302


ruci Crnog gusara stade bežati u pravcu sela urlajući iz svegglasa.

- Ukrcajte se brzo! viknu kapetan i potrča prema kanuu.Trojica gusara poleteše za njim i dograbiše vesla.Iz pravca sela čula se divljačka dreka i videle ljudske senke

kako jure tamo-ovamo. Obavešteni o bekstvu zarobljenika,Indijanci su se spremali da ih gone.

- Snažno, prijatelji! uzvikivao je Crni gusar, koji je takođeveslao. Ako za pola sata ne izađemo iz zatona, ponovo će nasuhvatiti.

Otisnuvši se od obale, kanu zaplovi prema hridinama koje suštitile zaton od uzburkanih talasa. Gusari su veslali iz svesnage, naprežući mišice koje su htele da im popucaju. Naročitoje Moka, zahvaljujući svojim snažnim rukama, zahvatao takožestoko veslom da je kanu, naginjući se, tonuo u vodu sve dogornje ivice. Kad je prošao prvi trenutak iznenađenja, Indijancipojuriše na obalu, otisnuvši u vodu nekoliko kanua u kojima senalazilo po šest vesala.

Videći da su se begunci uputili prema hridinama, zaveslašebrzo prema izlazu iz zatona, da bi ih sprečili da se otisnu napučinu. Pošto su imali mnogo više vesala, mogli su se nadati daće im to pođi za rukom bez velikih teškoća.

- Sto mu gromova! uzviknu Van Štiler prozrevši namereIndijanaca. Još malo pa će nam zatvoriti prolaz.

Gusar za trenutak ostavi veslo, gledajući indijanske čamcekoji su se već približavali izlasku iz zaliva.

- Nećemo uspeti da se otisnemo na pučinu, reče.- Pokušajmo da pristanemo na onu stranu, reče Karmo,

pokazujući u pravcu južnog dela zaliva. Tamo ima drveća ižbunja pa ćemo možda uspeti da im zavaramo trag.

- Samo hrabro!... Privucite vesla!Kanu se okrete u mestu i nastavi put, dok su se Indijanci,

verujući da begunci nameravaju silom da izađu iz zaliva,raspoređivali između hridina da bi im zatvorili prolaz.

303


Otkrivši novu nameru četvorice gusara, ostaviše tri čamca dačuvaju izlaz iz zaliva, a sa ostalima krenuše u poteru da bipohvatali begunce pre nego što pristanu uz obalu.

Bili su, međutim, isuviše daleko od gusara da bi im to pošloza rukom. Crni gusar iskoristi trenutnu nadmoćnost i potisnukanu iza jedne hridine da bi se zaklonili od Indijanaca.

- Nateraćemo ih da se podele, reče on. Zapnite prijatelji!...Obala je blizu!

Sa nekoliko udaraca vesala pređoše razmak do obale ipristadoše uz jedan peščani sprud.

Pošto su bili zaklonjeni iza stena, stigli su neprimećeni ispodprvog drveća i potrčali iz sve snage. Kuda su trčali? Nisu znali,niti im je sada to bilo važno. Mislili su samo na to kako da sedomognu šume i potraže neko sklonište. Šuma je bila gusta isastojala se od ogromnih crnih oraha, od tabelasa, veomavisokog drveća sa gustim lišćem, i od divljeg šimšira, čije jegusto žbunje gotovo zatvaralo prolaz.

Begunci pretrčaše kao bez duše čitav kilometar i zaustavišese ispod jednog ogromnog oraha, čije su stablo obavijale lijanei cobee, spuštajući se u ogromnim vencima.

- Gore! naredi Crni gusar. Tamo ćemo se sakriti.Uhvatiše se za lijane i cobee i popeše se do gornjih grana,

sakupivši se usred gustog lišća.Indijanci su stizali urlajući kao pobesneli. Nosili su upaljene

borove grane i pretraživali svaki žbun, preteći, proklinjući iudarajući gde su stizali kopljima i batinama. Projurili su takoispod drveta, ne zaustavljajući se, i iščezli u šumi, urlajući idalje i lomeći sve što im se našlo na putu.

- Srećan vam put! reče Karmo. I nikad se više ne vratili!- Sigurno ih nećemo čekati ovde, reče Van Štiler. Šta kažete,

kapetane?- Poći ćemo odmah, odgovori gospodin od Ventimilje.- Kuda?- Na obalu.

304


Taman su hteli da se uhvate za lijane, kad ugledaše dveogromne senke kako iskrsnuše iz jednog žbuna i pođoše brzoprema drvetu. Iako je mesec blještao na nebu, ispod divovskogoraha videlo se veoma slabo, tako da u početku nisu znali okome je reč.

- Ne bih rekao da su Indijanci, primeti Karmo koji se bioodmah zaustavio.

- Čini mi se da su to dva medveda, reče Moka, pretrnuvši.- Pakleni vetar! Samo nam je još to trebalo! Najpre Indijanci,

pa sad medvedi!- Da vidimo, reče kapetan, naginjući se napred i hvatajući se

čvrsto za lijane.- Imaćemo posla sa dva prava medveda, reče Van Štiler, koji

se bio spustio nekoliko metara. Čak mi se čini da nameravajuda se popnu gore.

- Sigurno su ih Indijanci poplašili, pa sad traže da se sakrijuna drvo, reče Crni gusar.

- Ili da nas pojedu? upita Karmo. A mi od oružja imamosamo jedan nož.

- Zato ima grana koliko hoćeš. Hej, Moka, odlomi jednu.Dok je Moka lomio granu, dva medveda se, posle kraćeg

oklevanja, uhvatiše za lijane, zarivši svoje čelične šape u stablo.Kao što je poznato, svi medvedi, osim belih, veru se veomadobro. Obično žive na zemlji, ali kada im dole nestane hrane,penju se na drveće i jedu plodove. Zato se ova dva medvedanisu našli ni pred kakvom teškoćom, utoliko pre što je stablopokriveno puzavicama koje su umnogome olakšavale penjanje.

- Kapetane, uzviknu Karmo. Okomili su se baš na nas!- Moka, jesi li gotov?- Odlomio sam jednu veliku granu, odgovori Crnac. Ova dva

medveda će je isprobati na svojim grbama!- Ja ću ti pomoći nožem.- Evo ih, reče Van Štiler, penjući se brzo i zaklanjajući se iza

jedne velike grane.

305


Dva medveda su bila već kod prvih grana. Čuvši ljudskeglasove, zastadoše u nedoumici.

Moka, koji se nalazio dva metra iznad njih, podižečvornovitu motku i udari onog bližeg tako snažno da muprelomi kičmu. Jadna životinja zaurla prodorno, uzbunivšičitavu šumu. Zatim opusti šape i pade teško na zemlju, lomećiu padu grane na koje je naišla. Njegov drug, uplašen ovakvimprijemom, skliznu niz stablo i čim dodirnu zemlju, dade se ubekstvo, brundajući i duvajući. Gotovo istog trenutka jednagrupa Indijanaca iskrsnu iz čestara i jurnu ka drvetu.Verovatno su čuli urlik životinje koju je Crnac onako strašnoudesio i požurili da vide šta se dešava.

Videći medveda opruženog ispod drveta, odmah suposumnjali da se među granama kriju ljudi. Jedan od njihzapali nekoliko borovih grana i baci ih među lišće.

Jedna pade baš na Karmoa koji bolno kriknu.Divlji urlici dočekaše taj uzvik.- Oh! Prokleti da su! uzviknu Karmo, čupajući kosu. Odao

sam vas!...- Ovo bi nam se desilo i da nisi viknuo, reče gospodin od

Ventimilje. Indijanci ne bi otišli pre nego što pretraže šumu.- Ne ostaje nam ništa drugo nego da se predamo, reče Van

Štiler.Jedan njima dobro poznati glas viknu:- Neka beli ljudi siđu! Svaki otpor je uzaludan.- Više volim da umrem boreći se! viknu Crni gusar,

dopuzavši do stabla da bi se zaklonio od strela.- Poklonićemo vam život.- Da, za sada, a posle?- Morski duh vas štiti!- Ne verujemo ti, odgovori Van Štiler.- Siđite!- Nećemo, reče Crni gusar.- Onda ćemo zapaliti drvo i napraviti od vas sušeno meso.

306


- A ako je istina da nas štiti morski duh? upita Moka.- To je verovatno najviši starešina plemena ili neki vrač.- Gospodine vođo, reče Karmo. Da li možemo da govorimo sa

morskim duhom?- Beli ljudi ne mogu da ga vide, odgovori Indijanac.- Možda bismo s njim mogli bolje da se sporazumemo.- A sad dosta, ili ćemo zapaliti sve ovo drveće oko hickorysa.- Čini mi se da nam ne ostaje ništa drugo nego da se

predamo, reče Hamburžanin.- Ovaj divljak će izvršiti ono što je naumio.- Pošto nas štiti morski duh, onda da se predamo, reče

gospodin od Ventimilje. Bodež sam sakrio i ako nam se pružiprilika pokušaćemo da ih napadnemo.

- Hoćete li sići ili ne? viknu Indijanac koji je počeo da gubistrpljenje.

- Evo nas! odgovori Crni gusar. Uhvati se za lijane i skliznuniz stablo.

Čim je dodirnuo zemlju, oseti kako ga stegoše najmanjedeset konopaca, tako da nije bio u stanju ni da se pomakne. A injegovi drugovi nisu prošli ništa bolje.

- Hej, gospodine vođo, reče Karmo. Zar nas na ovakav načinštiti morski duh?

- Da, odgovori Indijanac, smešeći se svirepo. Kad dođe noćKiuma, videćete šta ćemo uraditi sa vama.

- Poješćete nas, je li tako?- Ne, našem plemenu tuđi su takvi divljački običaji.- Pa šta onda nameravate da učinite? upita Van Štiler.- Reći ćemo ti kad za to dođe vreme, odgovori Indijanac,

cereći se neumoljivo.Baciše zatim zarobljenike na četiri nosiljke i grupa pođe kroz

šumu u pravcu sela.

307


XXXIIIINDIJANSKA KRALJICA

Prošlo je tako nekoliko dana, a u indijanskom naselju se nijeništa dogodilo što bi poremetilo mučni život nesrećnih gusara.Ponovo su ih zatvorili u drveni kavez, koji je sad bio pojačannovim gredama i poveren sedmorici ratnika naoružanihbatinama, lukovima i velikim kamenim noževima. Stražari sudobili naređenje da ih ubiju kod najmanjeg pokušaja bekstva.

Ako su i bili strogo čuvani, Indijanci ih ipak nisu zlostavljali,niti su ih uznemiravali. Naprotiv, da bi ih zaštitili od suncapokrili su jedan deo kaveza granjem i stalno ih obilno hranilipečenom divljači, voćem i ribama. Kad se Crnom gusaruučinilo da to njihovo mučno stanje traje već prilično duto,obratio se jednog dana Indijancu koji ih je uhvatio, pitajući gakoliko će još sve to trajati.

- Vreme je da se okonča sa nama. Ugojeni smo koliko treba.Indijanac ga pogleda bez reči, iznenađen možda gusarevom

neobičnom hladnokrvnošću. A zatim, posle kraćeg oklevanja,reče:

- Morski duh ne želi još da vas ubijemo.- Reci mi bar šta namerava da s nama učini morski duh.

308


- Niko to ne zna.- Zna li ko smo mi?- Rekao sam mu da ste beli ljudi i video sam ga kako plače.- Auh?- Da, odgovori Indijanac.- Voli li bele ljude?- I on je beo.- I nećemo moći nikada da ga vidimo?- Videćete ga uskoro, kad sunce zađe.- Gde?- Pojaviće se na vrhu one hridine što se pruža ispred zaliva.

Danas će priložiti na žrtvenik jednog kajmana morskombožanstvu.

- Ali, ko je taj duh? Čovek ili žena?- Žena.- Žena! uzviknu Crni gusar, prebledevši.- Kraljica plemena.Gusar je bio kao zgromljen. Gledao je Indijanca

razrogačenim očima, dok je sve više bledeo i sve teže disao.- Žena! ... Žena!... ponavljao je prigušenim glasom. Ne smem

ni da pomislim! Kad bi to bila Onorata! Rekli su mi da se ovde,na ovim obalama, razbio brod koji je prihvatio!... Vođo, dozvolida je vidim!...

- Nemogućno je, odgovori Indijanac. Sad se kupa u moru.- Reci mi njeno ime! viknu Crni gusar, koji je bio gotovo na

ivici ludila od silnog uzbuđenja.- Rekao sam ti da se zove morski duh.- Kako je dospela ovde?- Našli smo je u moru, usred olupina jedne lađe.- Kada?- Mi ne znamo da merimo vreme. Znam da smo u ono vreme

ratovali sa severnim plemenima.- Broj mesece! viknu Crni gusar, sve više uzbuđen.- Ne sećam se.

309


- Reci tvojoj kraljici da smo mi gusari sa Tortuge.- Reći ću, posle prinošenja žrtve, reče Indijanac.- I da sam ja vitez od Ventimilje.- Neću zaboraviti. Zbogom, čeka me na hridinama.Rekavši to, Indijanac se uputi ka obali, gde se već video veliki

broj čamaca, prepunih divljači i spremnih da se otisnu.Gospodin od Ventimilje se okrete svojim drugovima. Bio je

sasvim preobražen: umesto samrtnog bledila od malopre, nanjegovom licu se videlo grozničavo rumenilo, dok su mu očigorele kao oganj.

- Prijatelji, reče isprekidanim glasom. Ona je ovde!...- Još ne znate pouzdano, gospodine, reče Karmo.- Kažem ti da je Onorata ovde! viknu Crni gusar ushićeno.- Je li mogućno da je flamanska vojvotkinja, postala kraljica

ljudoždera! uzviknu Van Štiler. A ako je to neka druga? NekaŠpanjolka koja je doživela brodolom?

- Ne, srce mi kaže da je ta žena Van Guldova kći.- Da li ćemo biti spaseni ili izgubljeni? upita Karmo.Gusar ne odgovori. Držeći se za rešetke od kaveza, zadihan i

sa čelom orošenim hladnim znojem, gledao je u greben načijem vrhu je trebalo uskoro da se pojavi morski duh. I noge iruke su mu podrhtavale od uzbuđenja.

Ceremonija prinošenje žrtve bila je počela.Mnoštvo Indijanaca stajalo je na obali, dok je veliki broj

čamaca prelazio zaliv ploveći prema hridini.Sa mora se čula pesma, a s vremena na vreme i prigušeno

bubnjanje, kao da je neko udarao u ogroman bubanj.Indijanska kraljica, okružena plemenskim starešinama i

najpoznatijim ratnicima, verovatno je bila počela saprinošenjem žrtve morskom božanstvu. Ali, stene nisudozvoljavale gusarima da vide ovaj neobični obred. Indijanci suklečali na obali, stapajući svoje glasove sa onima koji sudolazili sa grebena. Bila je to tužna, jednolična pesma, bezmodulacija, koja je podsećala na odmereno udaranje talasa o

310


obalu.Odjednom nastade duboka tišina. Svi Indijanci su ležali

ničice, sa čelom na pesku.Sunce je već bilo na zalasku: silazilo je u more između dva

užarena oblaka, šaljući svoje poslednje zrake baš na vrhgrebena. Okolo je more blistalo, kao da su se mlazevirastopljenog zlata mešali sa talasima, ili se peli sa morskog dnana površinu.

Gusar nije skidao pogled sa vrha na kome je trebalo da sepojavi indijanska kraljica. Srce mu je tako snažno lupalo kao daće iskočiti, dok mu se znoj slivao niz lice koje je opet postaloveoma bledo.

Karmo, Van Štiler i Moka sedeli su pored njega veomauznemireni.

- Pogledajte je! viknu odjednom Crni gusar, ne skrivajućiuzbuđenje.

Na rubu zažarenog neba pojavila se jedna ljudska prilika.Stajala je uspravno na najvišem vrhu grebena, sa rukamaispruženim prema plemenu koje je vrvilo obalom. Udaljenostje, međutim, bila tolika da je nisu mogli sasvim dobro videti.Pa ipak, srce Crnog gusara snažno zalupa. Nešto kao metalnakruna, verovatno zlatna, blistala je na kraljičinoj glavi, i širokiogrtač od raznobojnog perja padao joj je niz ramena. Na nagimrukama svetlucale su narukvice.

Raspletena kosa nežno je lepršala oko kraljičinog lica, nalakom noćnom povetarcu.

- Vidite li je, gospodine? upita Karmo.- Da, odgovori Crni gusar prigušenim glasom.- Jeste li je prepoznali?- Zamaglilo mi se pred očima... Ali moje srce, koje tako

snažno kuca, govori mi da je to žena koju sam ostavio usreduzburkanog Karipskog mora.

Tog trenutka jedan moćan i prodoran glas, glas indijanskogstarešine, odjeknu nad morem:

311


- Crveni ratnici!... Naša kraljica proglašava svetim bele ljude,sinove morskog božanstva!... Teško onome ko ih takne!...

Istog časa sunce zađe u more i pomrčina se brzo spusti,zaklonivši kraljicu Indijanaca.

Gospodin od Ventimilje klonu, sakrivši lice rukama.Njegovim drugovima se činilo da čuju prigušeno jecanje.Indijanci su polako napuštali obalu i čamcima su pristajali uzžalo.

Prolazeći pored krletke, ljudi, žene i deca klanjali su segusarima, kao da su ovi odjednom postali zaista pravabožanstva. Već su bili skoro svi prošli, kad se pojavio vođa upratnji četvorice ratnika koji su, svečanog držanja, nosiliupaljene grane.

Jednim udarcem izbio je sve četiri pregače, i uzevši Crnoggusara za ruku rekao mu:

- Hajdemo! Kraljica te čeka.- Jesi li joj rekao moje ime? upita gospodin od Ventimilje.- Jesam.- Reci mi, ima li plavu ili crnu kosu?- Plavu kao zlato.- Onorata! uzviknu Crni gusar, stisnuvnš grudi rukama. Vodi

me kraljici!Prošli su kroz selo koje je izgledalo sasvim pusto; nigde se

nije videla svetlost niti se čuo bilo kakav šum. Zašli su u šumukoju je mesec osvetljavao i četvrt sata kasnije stigli ispred jedneveće kuće što se dizala usred žbunja magnolija.

Ova kuća nije bila lišena izvesne elegancije, koja se ogledalau zidovima pokrivenim rogozinom u raznim živim bojama,zatim verandi, koja se pružala svuda okolo, i u dvostrukomkrovu sa šiljkom na vrhu, čija je namena bila da zaštiti kuću odsunca.

Jedna lampa, ostala verovatno iza nekog brodoloma, nejasnoje osvetljavala prostoriju, ostavljajući veći deo sobe u senci.

Gusar, bled kao zid, beše zastao na pragu. Imao je utisak da

312


mu se na oči navukao neki gust veo.- Uđi, reče mu vođa, koji se zaustavio ispred kuće zajedno sa

četvoricom ratnika. Tamo je kraljica!Jedna ljudska prilika, ogrnuta širokim ogrtačem od

jacamarovog zelenog i zlatnog perja sa plamenim prugama,pođe s drugog kraja sobe u susret gusaru. Stigavši na tri korakaispred njega, razgrnu ogrtač, zabacivši istovremeno naglimpokretom glave svoju bujnu plavu kosu, koja joj je padala nizramena i na grudi u živopisnom neredu. Pred Crnim gusaromje sada stajalo jedno stvorenje od svojih dvadeset do dvadesetdve godine, sa ružičastim tenom, velikim i lepim očima, koje suživo gorele, malim ustima što su otkrivale kao biser sjajnezube. Na sebi je imala haljinu od plave svile, stegnutu okostruka zlatnim pojasom, i ruke pokrivene skupocenimnarukvicama. Na grudima je nosila znak sunca izrađen odteškog srebra.

Crni gusar pade na kolena, uzviknuvši prigušenim glasom:- Onorata!... Oprosti mi!Van Guldova kći stajala je nepomično pred njim. Samo su joj

se grudi burno talasale, dok joj je prigušeno, ali radosnojecanje zamiralo na usnama.

- Oprosti mi, Onorata, ponovi Crni gusar, pružajući rukeprema njoj.

Kraljica se saže i podiže ga, prošaptavši isprekidanimglasom:

- Da, oprostila sam ti... one iste noći kada si me ostavio usredKaripskog mora!... Hteo si da osvetiš svoju braću.

Zatim briznu u plač, sakrivši svoje lepo lice na grudi hrabrogmorskog vuka.

- Viteže, prošapta, još te volim!Gusar uzviknu, presrećan. A onda se iznenada odvoji od

devojke i, gotovo užasnut, pokri lice rukama.- Prokleta sudbino! uzviknu. Govorimo ovako, a između nas

stoji strašna sudba koja me je naterala da prolijem toliko krvi!

313


Čuvši ove reči, Onorata ustuknu uzviknuvši:- Oh! Moj otac je mrtav!- Da, reče Crni gusar mračno. Spava večnim snom u

dubinama Velikog zaliva, u istoj grobnici gde počivaju i mojabraća.

- Ubio si ga... zajeca sirota devojka.- Sudbina ga je ubila, odgovori Crni gusar. Potonuo je

zajedno sa svojom lađom. Želeći moju smrt, bacio je u vazduhbrod, zapalivši barut.

- I ti si se spasao!- Bog nije hteo da umrem, a da te ne vidim još jednom. Duša

moje braće je našla mir, reče Crni gusar grobnim glasom.- A tvoja?- Moja!... Čovek koga sam mrzeo ne živi više, a preko groba

nema osvete. Moja misija je završena.- Je li i tvoja ljubav umrla, viteže? zajeca Onorata.Prigušeni jecaj začu se umesto odgovora.Odjednom Crni gusar uhvati za ruku mladu devojku i reče

joj:- Hajdemo!- Kuda me vodiš?- Moram da vidim more.Izašli su iz kuće i pošli prema šumi.Indijanski vođa i njegovi ratnici, na jedan kraljičin znak,

ostali su iza njih.Noć je bila divna, jedna od najlepših koje je Crni gusar

doživeo u tim tropskim krajevima. Na čistom nebu blistao jemesec, prosipajući svoju plavičastu svetlost na divovske borovei mračne čemprese.

Vazduh je bio miran, mlak i pun nežnog mirisa magnolije,žutih coreopsida i Hristovog cveta. Ispod velikog drvećavladala je gotovo potpuna tišina, puna mira i tajanstvenosti.Samo bi se s vremena na vreme u daljini začulo razbijanjetalasa koje je donosila plima.

314


Gusar je desnom rukom obgrlio nežni struk mlade devojke,čija je plava glava počivala na njegovom ramenu. Išli su polako,u tišini, prolazeći čas ispod tamne senke drveća, čas obasjanimesečinom.

- Umreti ovako, usred mirisa cveća, sa mesecom pred očima,ispod ovih tajanstvenih senki! uzviknu Onorata. Ah, kada bi seu ovom času za uvek sklopile moje oči!

- Da, smrt, to je zaborav! odgovori gospodin od Ventimiljemračnim glasom.

Između stabala već se naziralo more. Blistalo je kao nekaogromna srebrna ploča, podrhtavajući lako pod blagimnadolaskom plime. Gusar zastade pored jednog ogromnogdrveta i sa zebnjom pogleda bleštavu površinu mora. Kao da jeusred tih srebrnastih talasa tražio nešto.

- Oni spavaju tamo dole, reče odjednom. Možda već znaju dasu nam životi sada zauvek sjedinjeni i penju se na površinu, dana nas bace najužasnije prokletstvo.

- Viteže! uzviknu Onorata prestrašeno. To su ludosti!- Veruješ li ti da je nestala mržnja iz namučene duše tvoga

oca? Misliš li da se njegovo telo ne prevrće, znajući da smosada zajedno? A moja braća, kojoj sam se zakleo da ću uništitisvakoga ko nosi ime njihovog ubice?

- Da, oni se vraćaju na površinu, produži gusar kao u nekomzanosu. Vidim ih kako se penju iz dubina i ljuškaju se nablistavim talasima. Oni dolaze da bace prokletstvo na našuljubav, da me podsete na zakletvu, i da kažu kako između menei tebe leže četiri leša... krv... nepomirljiva mržnja... Mržnja!...Pa oni i ne znaju koliko sam te voleo i oplakivao, Onorata,posle one kobne noći kada sam te ostavio samu, usred uragana,prepuštajući te pobesnelom moru!... Pogledaj ih, Onorata,pogledaj... Eno Zelenog gusara... eno Crvenog... eno tvogaoca... i drugog mog brata koji je ubijen u Flandriji...

- Viteže!... uzviknu mlada devojka užasnuta. Dođite k sebi!...- Hajdemo!... Hajdemo!... Hoću da ih vidim!... Hoću da im

315


kažem da te volim!... Da ćeš biti moja žena!... Neka se njihoveduše vrate u dubine Velikog zaliva i neka nikada više neisplivaju na površinu.

Gusar, kome se u trenutku gotovo pomračila svest, povučeOnoratu ka obali. Oči su mu čudno sevale, a noge i rukepodrhtavale.

Mlada kraljica Indijanaca pristala je da je vodi, ne opirući se,iako je znala da gusar ide u smrt.

Kad su stigli na obalu, mesec je zalazio u more. Ogromnasrebrna traka pružala se preko vode, koja je odjednom postalaneobično providna. Gusar se iznenada zaustavi, gledajući ublistavu traku razrogačenim očima.

- Vidim ih!... Vidim ih!... uzviknu. Eno, četiri tela se penju navrh onog osvetljenog talasa!... Oni nas gledaju!... Vidim kakoim oči blistaju kroz talase, kao granit! Zar ne čuješ jecanjemoga brata koji je poginuo u Flandriji?

- To noćni povetarac šumi između čempresa, viteže, rečemlada devojka.

- Povetarac! uzviknu Crni gusar, kao da ne shvata. Ne, to jevetar koji dolazi iz Flandrije!... To je krik moga brata, ubijenogu podnožju tvrđave!... A onaj jauk? Jesi li ga čula?... To jeZeleni gusar!... Čuo sam ga one noći kada sam spustio njegovotelo u talase Karipskog mora!... A ovo jeca Crveni gusar!... IKarmo i Van Štiler su ga čuli one noći kada sam ukrao njegovotelo sa vešala u Gibraltaru. Kakva je ovo tutnjava što miodzvanja u ušima?... To ratni brod leti u vazduh!... Lađa koju jetvoj otac potopio!... Hodi, Onorata, i lađa se penje napovršinu!... Možda će se popeti i moja „Munja”, koju mi jeprogutao Atlantik!...

Držeći sve vreme priljubljenu uza se mladu ženu, Crni gusarje silazio ka obali. Talasi su se razbijali o njihove noge i slivalise klokoćući i blistajući na poslednjim mesečevim zracima.

Podigao je zatim svojim snažnim rukama mladu vojvotkinjuu naručje i pošao kroz talase vičući:

316


- Dolazim!... Braćo!... Dolazim!...Odjednom je stao. Voda mu je dopirala već do pojasa i talasi

su mu zapljuskivali ramena.- Gde sam to? upita se on. Šta to nameravam da učinim?...

Onorata!...Mlada devojka je držala savijene ruke oko njegovog vrata,

dok joj je plava kosa ležala rasuta po gusarevim grudima iramenima.

- Život ili smrt? upita je.- Tvoju ljubav, odgovori ona jedva čujnim glasom.Sutradan su Karmo, Moka, Van Štiler i Indijanci, obišavši

obalu, našli na pesku krunu kraljice Kariba, njen ogrtač odperja i gusarev bodež.

Kad su izbrojali čamce, otkrili su da je jedan nestao.

317


EPILOG

Tri meseca posle ispričanih događaja, jedna gusarska lađa,gonjena nevremenom, potražila je utočište u zalivu koji sunaseljavali Indijanci. Na njoj se nalazilo šezdeset gusara, načelu sa Šarpom, gusarskim vođom koji će se kasnije proslavitiponovnim osvajanjem Paname.

Tek što su bacili sidro, od obale se otisnuo jedan čamac ukome su se nalazila dva belca i jedan divovski Crnac.

To su bili Karmo, Van Štiler i Moka.Posle tajanstvenog nestanka kraljice i Crnog gusara,

Indijanci su ih, kao morska božanstva, proglasili slobodnim,poverivši im najvišu vlast u plemenu. I baš tu slobodu suiskoristili da ostave svoje podanike i potraže utočište nagusarskoj lađi.

Od Šarpa, koga su već poznavali sa Tortuge, saznali su da jeMorgan sa većim delom posade uspeo da se spase, pa čak i dadovede i „Munju” do ostrva, iako je bila veoma oštećena,najpre od eksplozije, a zatim i od nevremena. Vrativši se poslepetnaest dana na Tortugu, Karmo, Hamburžanin i Crnac uspelisu ponovo da se sastanu sa svojim drugovima i sa Morganom,za koga su verovali da je nestao u Atlantiku, kao i da seraspitaju o tajanstvenom nestanku gospodina od Ventimilje i

318


Van Guldove kćerke. Odmah su organizovali razne pohode kojesu predvodili Gramon, Loran, Van Horn, Šarp i Haris, svenajpoznatije gusarske vođe, pa i sam Morgan. Lađe supretražile čitavu obalu Floride, čak do Bahamskih ostrva, alibez ikakvog uspeha. Crni gusar beše nestao bez traga.

I tek šest godina kasnije, kad se Morgan već proslavio svojimsmelim i srećnim pohodom na Panamu i povukao na Jamajkuda uživa u stečenom bogatstvu, predao mu je jedan flamanskikapetan, koji je dolazio iz Evrope, mali zlatan štit na kome suse nalazili grbovi gospodina od Ventimilje i Van Gulda; tvrdioje da mu je to dao jedan stari italijanski mornar.

319

emilio salgari - kraljica kariba lat.pdf

Documents