Ekonomika spoljne trgovine- I kolokvijum

Ekonomika spoljne trgovine- I kolokvijum

Nain merenja outputa na nivou drave je utvren Sistemom nacionalnih rauna Ujedinjenih nacija koji predstavlja konzistentan, koherentan i integrisan skup makroekonomskih rauna i tabela zasnovan na usaglaenim konceptima, definicijama, klasifikacijama i procedurama.

Output na nivou drave se iskazuje putem : 1) GDP- bruto domai proizvod; 2) GNP- bruto nacionalni dohodak.

Bruto domai proizvod (GDP) je finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne drave i ini ga ukupna vrednost i usluga proizvedenih na teritoriji jedne drave u toku jedne godine.

Bruto nacionalni dohodak (GNP) je jednak zbiru GDP I neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta.

Izvoz je prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaoj dravi.

Uvoz je prodaja na teritoriji domae drave proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu. ( dobra koja su ula na teritoriju drave bez obzira da li su plaena ili ne)

Klasine teorije meunarodne trgovine su : 1) Apsolutne prednosti- Adam Smit; 2) Komparativne prednosti- David Rikardo; 3) Faktorska proporcionalnost- Heckscher-Ohlin; 4) Slinost tranje- Linder; 5) Ciklus proizvoda- Verner; 6) Imperfektnost trita I ekonomije- Krugman; 7) Konkurentska prednost drava- Porter.

Adam Smit je u svom delu Bogatstvo naroda u objanjenje osnovnih uzroka i efekata meunarodne trgovine uveo pojam Apsolutnih prednosti.

Apsolutne prednosti slue za uporeenje pojedinaca, firmi i drava koje uestvuju u proizvodnji odreenog proizvoda.

Oportunitetni troak jednog proizvoda je koliina proizvodnje nekog proizvoda od ije je proizvodnje potrebno odustati da bi se oslobodili resursi potrebni za proizvodnju dodatne jedinice nekog drugog proizvoda.

Koncep komparativnih prednosti pokazuje da drava ima komparativne prednosti u proizvodnji odreenog proizvoda, ako je oportunitetni troak tog proizvoda u odnosu na ostale proizvode nii u toj nego u ostalim dravama.

David Rikardo je u svom glavnom radu Principles of political Economy and Taxation otklonio nedostatke teorije apsolutnih prednosti Adama Smita.

Granica proizvodnih mogunosti pokazuje maksimalnu koliinu vina koja se moe proizvesti pri bilo kojoj datoj koliini sira, i obratno.

Marginalna stopa transformacije predstavlja koliinu proizvoda od ije proizvodnje treba odustati da bi se poveala proizvodnja drugog proizvoda za jedinicu.

Kriva proizvodnih mogunosti ilustruje razliite kombinacije proizvoda koje data privreda moe proizvoditi.

U Zatvorenoj privredi, poto su oportunitetni trokovi jednaki odnosu produktivnosti u proizvodnji dva proizvoda, moe se rei i da su relativne cene proizvoda jednake relativnim produktivnostima.

Cene proizvoda na meunarodnom tritu su determinisane ponudom i tranjom.

Stanje svetske opte ravnotee zahtevajednakost relativne tranje i relativne ponude u kojoj je svetska relativna cena determinisana takom preseka Relativne krive tranje (RD) i Relativne krive ponude (RS).

Efekat konvergencije relativnih cena utie na to da se svaka drava specijalizuje za proizvodnju dobara kod kojih je produktivnost via, odnosno kod kojih je utroena relativno manja koliina rada po jedinici proizvoda.

Predpostavke koje je Rikardo uneo prilikom razmatranja komparativnih prednosti su: dve drave; dva proizvoda; slobodna trgovina; potpuna mobilnost radne snage unutar drava i imobilnost izmeu zemalja; radna teorija vrednosti itd.

Znaajne su dve implikacije modela Komparativnih prednosti: 1) razlike u produktivnosti imaju znaajnu ulogu u meunarodnoj trgovini; 2) komparativne, a ne apsolutne prednosti su osnova meunarodne trgovine.

Heckshcer-Ohlinova teorija se takoe naziva teorija faktorske proporcionalnosti i prema njoj resursne razlike izmeu drava imaju najznaajniji uticaj na meunarodnu trgovinu.

Definicija intenzivnosti zavisi od kolinika resursa upotrebljenih u proizvodnji zemlje prema radu, a ne od kolinika zemlje ili rada prema outputu.

Stopler-Samuelsonov efekat govori da vlasnici faktora proizvodnje koji se intenzivnije koriste u proizvodnji proizvoda ija cena raste imaju dobit,dok ostali imaju gubitak.

Rybezvnski efekat je pojava kada imamo pristrasnu ili neravnomernu ekspanziju mogunosti, kada se granica proizvodnih mogunosti pomera vie u jednom smeru nego u drugom i tada je pomeranje krive disproporcionalno.

Prema Heckshcer-Ohlinovoj teoriji u otvorenoj privredi drava e izvoziti proizvod u kome je intenzivno korien faktor proizvodnje kojim ona relativno obiluje.

Generalni zakljuak o uticaju meunarodne trgovine na distribuciju dohotka je da vlasnici faktora kojim drava obiluje ostvaruju dobitke od trgovine, a vlasnici faktora koji je oskudan u datoj dravi ostvaruju gubitak.

Do izjednaavanja faktorskih cena u stvarnosti ne dolazi zbog neostvarivanja kljunih pretpostavki modela (Krugman, Obsveld): 1) Obe zemlje proizvode oba proizvoda; 2) pretpostavka o izjednaavanju faktorskih cena nee se odrati ako drave imaju razliite tehnologije proizvodnje; 3) pretpostavka o komplentnom izjednaavanju faktorskih cena zavisi od komplentne konvergencije cena proizvoda.

Samuelson je dao dopunu Heckshcer-Ohlinovog modela i prema njemu meunarodna trgovina e dovesti do prilinog izjednaavanja relativnih i apsolutnih prihoda homogenih faktora proizvodnje u razliitim zemljama.

Paradoks Leontiefa je najznaajniji empirijski dokaz protiv teorije faktorske proporcionalnosti na primeru SAD-a iji je izvoz bio manje kapitalno-intenzivan od uvoza njihove privrede to prema teoriji faktorske proporcionalnosti ne bi trebalo da bude.

Standardni model meunarodne trgovine je opti model meunarodne trgovine u kome su ostali modeli specijalni sluajevi i on treba da poslui kao osnova za analizu uticaja promene kljunih parametara na svetsku trgovinu i privredu.

Standardni model je razvijen polazei od etiri osnovna odnosa: 1) odnos izmeu granice proizvodnih mogunosti i relativne krive ponude; 2) odnos izmeu relativnih cena i relativne ponude; 3) svetska ravnotea je determinisana svetskom relativnom ponudom i svetskom relativnom tranjom; 4) efekat odnosa razmene.

Izovrednosna linija je linija du kojih je vrednost otputa konstantna.

Kriva indeferencije predstavlja skup kombinacije potronje platna i hrane, koje na isti nain zadovoljavaju preferencije individualnog potroaa.

Dohodovni efekat iskazuje tenju da se povea potronja oba proizvoda.

Kada promena relativnih cena utie na pomeranje du krive indiferencije u korist hrane, a na tetu platna, relativna tranja za platnom bi se smanjila i to se naziva substitucioni efekat.

Generalni zakljuak je da rast odnosa razmene poveava blagostanje drave a pad ga smanjuje.

Ekonomski rast znai pomeranje granice proizvodnih mogunosti zbog rasta raspoloivih resursa u dravi ili efikasnijeg korienja postojeih resursa.

Do neravnomernog rasta dolazi kada tehnoloki progress u jednom sektoru privrede poveava proizvodne mogunosti za proizvodnju proizvoda tog sektora vie nego kod proizvoda drugog sektora ili kada doe do poveanja ponude raspoloivih faktora na nivou drave.

Rast disproporcionalno poveava mogunosti u korist proizvoda koji data drava izvozi, ako je rast neravnomeran u korist izvoza, a u korist proizvoda koji data drava uvozi ako je neravnomeran u koris izvoza.

Izvozno-orijentisan rast utie na pogoravanje odnosa razmene drave u korist ostalog dela sveta.

Uvozno-orijentisan rast utie na poboljanje odnosa razmene drave na raun ostalog dela sveta.

Otvaranjem privrede dolazi do realokacije faktora proizvodnje. Upravo taj process realokacije doveden je u pitanje u dravama u razvoju. Bhagwati (1958) je dao geometrijsku interpretaciju takvog stanja u kome nedostatak relokacione sposobnosti dovodi neku zemlju, u sluaju pogoravanja njenih odnosa razmene u poziciju rasta koji poveava i njeno siromaenje ( immiserising growth-osiromaeni rast).

Na vana pitanja uticaja meunarodnog transfera dohotka na odnose razmene drava uesnica ukazala diskusija Keynesa I Ohlina (1929).

Transfer dohodka pogorava odnose razmene drave davaoca ako ona ima viu marginalnu sklonost potronje svog izvoznog proizvoda od drave koja je primalac transfera.

Uvozne carine (optereenje uvoza) diskretan efekat carine je da ine uvozni proizvod skupljim na domaem nego na stranom tritu.

Izvozne subvencije (plaanja domaih proizvoaima koji izvoze u inostranstvo) direktan efekat izvozne suvencije da podstie domae proizvoae da izvoze svoje proizvode.

Carine i subvencije stvaraju razliku izmeu cena po kojima se proizvodi prodaju na stranom tritu (eksterne cene) i cena po kojima se proizvodi prodaju na domaem tritu (interne cene).

Ako domaa drava uvede carine ona e poboljati odnose razmene strane drave.

Teorijski za manje drave carine bi trebale da budu oko 0.

Izvozne subvencije poboljavaju odnose razmene strane i pogoravaju odnose domae drave.

Odnosi razmene ukazuju na paradoksalnu mogunost. Carine mogu poboljaati odnose razmene drave sve dok interna relativna cena ulaznog proizvoda, nakon dodatka carine, pada. Izvozne subvencije mogu pogorati odnosi razmene drave sve dok interna relativna cena izvoznog proizvoda pada uprkos subvenciji. Mogunost drugaijeg efekta od oekivanog, carina i subvencija na internu cenu proizvoda u datoj dravi se naziva Metzlerov paradoks (1949).

Uobiajeno je da carine poboljavaju poziciju konkurentnosti sektora privrede prema uvozu, a pogoravaju poziciju orijentisanih prema izvozu. Izvozne subvencije imaju suprotan efekat.

Jedan od razloga zato drave meusobno trguju na osnovu specijalizacije su ekonomije obima ili rastui prinosi koje stvaraju prednosti za drave koje se specijalizuju za proizvodnju ogranienog broja proizvoda ili usluga.

Ekonomije obima mogu biti interne i eksterne.

Eksterne ekonomije obima se javljaju kada trokovi po jedinici proizvoda zavise od veliine privredne delatnosti u kojoj pojedinana firma obavlja svoju delatnost, a ne bezuslovno od veliine bilo koje firme pojedinano.

Interne ekonomije obima se javljaju kada trokovi po jedinici outputa zavise od veliine same firme, a ne nuno od veliine privredne delatnosti u kojoj ona obavlja svoju poslovnu poslovnu aktivnost.

Na perfektnom tritu (konstantni prinosi) firme prodavci i usluga smatraju da moraju prodavati svoje proizvode po tekuim cenama na koje nemaju uticaja-price takers.

Na imperfektnom tritu (rastui prinosi) firme su svesne da mogu direktno uticati na cene svojih proizvoda i da veu koliinu proizvoda mogu prodavati samo ako se smanje njihove cene- Price setters.

Odnos izmeu marginalnog prihoda i cene zavisi od dve stvari : 1) od toga koliko jedinica outputa firma prodaje; 2) od nagiba krive tranje, koji nam pokazuje koliko monopolist mora smanjiti svoju cenu ukoliko eli da proda dodatnu jedinicu proizvoda.

Monopolistika konkurencija je specijalni sluaj oligopola.

U modelima monopolistike konkurencije dve kljune predpostavke se odnose na problem meuzavisnosti: 1) Diferencijacija proizvoda obezbeuje da svaka firma ima monopol nad odreenim proizvodom unutar privredne delatnosti i na taj nain se u izvesnom smislu izoluje od konkurencije. Postoje tri vrste diferencijacije proizvoda : 1) horizontalna; 2) vertikalna ( razlikovanje proizvoda po osnovu kvaliteta); 3) tehnoloka. 2) Svaka firma po pretpostavci polazi od cena svojih rivala kao datih to jest zamenjuje uticaj vlastite cene ostalih firmi.

Odreivanje N (broja firmi) I P (prosene cene konkurentskih proizvoda), polazei od Krugmana i Obstfelda, moe izvriti u 3 koraka(sl.4.3): 1) broj firmi i proseni trokovi; 2) broj firmi i cene;

3) ravnotea broja firmi.

Taka E- dugorona ravnotena taka delatnosti.

Razmena proizvoda unutar iste privredne delatnosti, to jest, razmena proizvoda jedne delatnosti za proizvode iste delatnosti se naziva Intraindustrijska trgovina.

Razmena proizvoda izmeu privrednih delatnosti, to jest, razmena proizvoda jedne delatnosti za proizvode druge delatnosti se naziva Interindustrijska trgovina.

4 zakljuka o oblicima trgovine izmeu dve drave su: 1) interindustrijska trgovina odraava znaaj modela koparativnih prednosti; 2) intraindustrijska trgovina odraava znaaj ekonomija obima kao nezavisni izbor meunarodne trgovine; 3) oblik intraindustrijske proizvodnje sam po sebi je nepredvidiv; 4) relativni znaaj ove intra i interindustrijske trgovine zavisi od toga koliko slinosti imaju drave koje trguju.

Standardni obrazac za raunanje znaaja intraindustrijske trgovine unutar date privredne delatnosti je Gruber-Lloydov indeks intraindustrijske trgovine I=1-/X-m/ /X+M

Vrednost I je izmeu 0 I 1;

I=0 nema intraindustrijske trgovine

I=1- kad izvoz i uvoz unutar iste delatnosti ili grupe proizvoda imaju jednaku vrednost indeksa intraindustrijske razmene, a interindustrijske nema.

Postoji oblik pseudo-intraindustrijske trgovine izmeu razvijenih i drava u razvoju, razvijena drava izvozi proizvode intenzivne radom visoke strunosti, a uvozi radon intenzivne usluge.

Cenovna diskriminacija je praksa koja se javlja na imperfektnom tritu kada firme esto prave diferecijaciju izmeu cena po kojima proizvode prodaju na domaem i stranom tritu.

Damping je cenovna praksa u kojoj firma svoje proizvode prilikom izvoza nudi po nioj ceni nego kada bi te iste proizvode prodavala na domaem tritu.

Damping je mogu uz ispunjavanje dva uslova: 1) delatnost mora biti imperfektno konkurentna; 2) trite mora biti segmentirano tako da domai rezidenti ne mogu lako da kupe dobra namenjena izvozu.

Damping se generalno doivljava kao nefer praksa u meunarodnoj trgovini.

Recipronim dampingom je situacija u kojoj damping postoji u trgovini istim proizvodom u oba smera.

A.Marshall ja poseban znaaj pridavao industrijskim distriktima, oblastima u kojima postoji geografska koncentracija industrijskih delatnosti koju nije lako objasniti prirodnim resursima.

Prema Marshall-u postoje tri kljuna razloga zbog kojih grupe, klasteri firmi mogu biti efikasnije od pojedinanih firmi: 1) sposobnost klastera da podre specijalizovane dobavljae; 2) klasteri firmi mogu da kreiraju integrisano trite za radnike sa visoko specijalizovanim znanjima I strunou; 3) u oblasti znanja, kao jednog od najvanijih resursa savremene privredne delatnosti, vani su efekti prelivanja znanja.

Eksterne ekonomije imaju znaajnu ulogu u meunarodnoj trgovini, ali sasvim drugaiju od internih ekonomija. to je vei output neke delatnosti nie e biti cene po kojima se output prodaje. Zbog toga e kriva ponude biti opadajua kriva. U tom sluaju drava e nastojati da proizvodi manju koliinu jeftinih proizvoda.

Trgovina zasnovana na eksternim ekonomijama ima manje jasan uticaj na nacionalno bogatstvo i blagostanje, nego trgovina zasnovana na komparativnim prednostima ili trgovina zasnovana na ekonomijama obima na nivou firme.

Neke od rksternih ekonomija proizilaze iz akumulacije znanja. Eksterne ekonomije koje su rezultat akumulacije znanja su ponekad drugaije od ranije navedenih primera u kojima trokovi zavise od tekueg outputa. Ta vrsta odnosa se esto iskazuje putem krive uenja koja pokazuje vezu izmeu jedininih trokova I kumulativnog outputa neke delatnosti.

O dinamikim rastuim prinosima govorimo kada trokovi opadaju prema kumulativnom outputu tokom vremena vie nego prema tekuem nivou proizvodnje .

Argumenti za opravdanje uvoenja protekcionizma. Argument koji se koristi za opravdanje privremene zatite privrednih delatnosti radi omoguavanja sticanja odreenog iskustva j epoznat kao argument zatite delatnosti u povoju ili mladih privrednih delatnosti i ima znaajnu ulogu u debatama o ulozi trgovinske politike u ekonomskom razvoju. Drugi argument koji se koriste za ogranienje trgovine su argument zatite zaposlenosti, argument nacionalne bezbednosti, argument zatite od nefer konkurencije

Uspena, integralno konkurentska, otvorena privreda iskoriava uvozne i izvozne transakcije za promenu nabolje svoje pozicije u meunarodnim podelama rada i meunarodnim ekonomskim odnosima.

Ekonomski progres u otvorenoj privredi je zaajno dimenzionisan usavravanjem i jaanjem konkurentskih pozicija, poboljavanjem i razvijanjem proizvodnje, naroito u visoko produktivnim segmentima reprodukcije I delatnostima u celini.

Globalna strategija, koja je nuan uslov konkurentskih prednosti pojedinanih subjekata I privreda u celini, znai i prodaju i kupovinu pod najpovoljnijim uslovima na svetskom, globalnom tritu.

Konkurentnost na meunarodnom planu zahteva od firmi da lokalne pozicije i prednosti pretvore u globalne, nacionalne u internacionalne, da domae prednosti ujednaavaju i ojaavaju globalnom strategijom, u kojoj e u punoj meri biti uvaavani i zapoljavani, pre svega, relativni lokalni resursi.

Postoji nekoliko najtipinijih inovacija koje menjaju konkurentsku prednost ekonomskog agensa (Porter,1990) : 1) nove ili promenjene tehnologije; 2) nove ili promenjene potrebe kupaca; 3) neophodnost novih privrednih segmenata; 4) promenjeni inputi trokova ili koristi; 5) promene u upravljkoj funkciji.

Porter (1990) u okviru svog istraivanja, kao merilo meunarodnog uspeha u privrednim delatnostima neke drave, smatra posedovanje konkurentskih prednosti relativno najveih meu konkurentima, za ta su bitna dva pokazatelja: 1) pojava i prisustvo znatnog i rastueg izvoza u velikom broju drugih drava; 2) znaajne inostrane investicije.

etiri globalna atributa od kojih zavisi stimulativnost okruenja u kojem se lokalne firme takmie su: 1) faktor uslova; 2) tranja; 3) srodne I pratee industrijske grane; 4) strategija, struktura I suparnitvo firmi.

Postoje jo dve dodatne varijable: 1) sluaj; 2) dravna uprava.

Bazini faktori koji utiu na meunarodnu konkurentnost i koji su posebno znaajni u tradicionalnim privrednim delatnostima su: prirodni faktori, klima, lokacija, struna radna snaga I raspoloivost dunikog kapitala.

Konkurentski faktori koji odluujue utiu na konkurentnost u modernim privrednim delatnostima su: raspoloivost elektronskih ureaja i opreme i komunikacione infrastrukture, visoko obrazovana radna snaga, visoka ulaganja u nauku I istraivaki rad itd.

Porter smatra da drava ima najvie izgleda za uspeh u onim privrednim granama ili segmentima u kojima su najpovoljniji dijamanti, izraz koji koristi da bi oznaio odrednice sistema koje se meusobno podravajui podupiru u ostvarivanju najpovoljnijih rezultata za sistem kao celinu.

Tehnoloki lanac u celini ine procesi iji su delimini proizvodi rezultat naunoistraivakih i razvojnih aktivnosti, sirovine, repromaterijali, pratee usluge, a kao input/outputi se javljaju dobra, maine, oprema, grevinski objekti.

Relativizovanje znaaja nacionalne privrade kao razvojnog subjekta se iskazuje i time to se ona posmatra kao podruje sve veeg zgunjavanja reprodukcionih procesa, odnosno kao prostor u kome su reprodukcioni procesi visokog inteziteta i integrisanosti.

Sa stanovita proizvodnih aktivnosti relativno integrisano homogeno podruje moe biti poetak, kraj ili prolaz ( input, output, throughput- Perez,1985) ili odtono, dotono ili protono u odnosu na reprodukcioni lanac u celini.

Cenovni i necenovni faktori konkurentnosti , koji dolaze do izraaja kod svake karike bilo kog tehnolokog lanca, su oni faktori koji u meunarodnim ekonomskim odnosima odreuju pojavljivanje i uspenost proizvodnog subjekta koji taj delimini proizvod stvara.

Pojedini delimini proizvod, odnosno segment u tehnolokom lancu proizvodnje odreenog finalnog proizvoda moe biti proizvod niske, srdenje ili visoke tehnologije.

Translantorne kompanije kombinuju podruja visokog inteziteta i integrisanosti reprodukcionih procesa bez obzira kojoj privredi pripadaju, tako da ukupni rezultat za kompaniju bude maksimizacija profita i rasta trinog udela na svetskom tritu, na globalnom planu, na dugi rok i za celinu sistema.

Prostori visoke intenzivnosti i integrisanosti bi se mogli klasifikovati prema poziciji u meunarodnoj podeli rada i dominantnom tipu izvoza: na vrhu bi bili prostori visoke intenzivnosti i integrisanosti reprodukcionih procesa; drugi nivo bi bili oni u kojima su najvie zastupljeni proizvodi intenzivni kvalitetnim rutinskim radom i standardnim kapitalom, dok bi trei nivo bili oni prostori visoke intenzivnosti i integrisanosti reprodukcionih procesa u ijem izvozu su relativno najvie zastupljeni razliiti proizvodi intenzivni rutinskim radom srednjeg i niskog kvalitetai prirodnim resursima.

Sposobnost intenzivne i brze izmene relativnog bogatstva faktora reprodukcionog lanca i njihovog kvaliteta je jedna od najvanijih karakteristika novog modela odnosa u svetskoj privredi.

Koncentracija ekonomskih aktivnosti, kapaciteta, ljudi i investicija zahteva integrisaniji, sistemski pristup za proizvodne, procesne, organizacione i marketinke sisteme.

Geografska I funkcionalna koncentracija konkurentskih preduzea, gradova i regiona. Kongentracija se vri u segmentima razvojnih polova, dijamanata, ili u polovima, dijamantu u celini, pojaavajui konkurentsku tranju mnogih dobara i usluga, mnotva srodnih industrijskih grana i prisustvo visoko strune radne snage.

Teorijski koncept industrijskih distrikata (Samuelson), grozdova tehnolokih inovacija (Schumpeter), polova rasta I razvoja (Peru), dijamanata (Porter) ekonomskih aktivnosti i agenasa, koji obuhvataju zgunjavanje i koncentraciju ekonomskih aktivnosti unutar odreenih regiona, prvenstveno u okviru funkcionalne artikulacije i interakcije najpropulzivnijih razvojnih ekonomskih sektora u ekonomskom prostoru neke drave ili ire, moe se ilustrovati nizom primera iz funkcionisanja i razvoja modernih privreda.

Posledicedelovanja sistema determinanti meunarodne konkurentnosti, prema Porteru, je da se integralna i segmentalna konkurentnost ne prostiru podjednako kroz celu privredu, negose koncentriu u klastere (grupe) konzistentnih, srodnih po pozicijama u meunarodnoj konkurentnosti,elemenata, karika tehnolokog lanca proizvodnje odreenih finalnih proizvoda ili njihovih pojedinih segmenata.

Kljuni elemenat Porterovog teoretskog pristupa je tehnologija, a nacionalni inovacioni sistem osnova postizanja uspeha u meunarodnoj trgovini.

Porter je, kao rezultat svojih istraivanja, izradio niz tabela, iz kojih se mogu sagledati konkurentske pozicije pojedinih nacionalnih konkurentskih delatnosti i privreda drava u celini.

Na osnovu izuavanja konkretnih iskustava, on je konstruisao klaster tabele, koje su neka vrsta input-output tabela, jer tee da reprezentuju odnose izmeu konkurentskih delatnosti kao vertikalno-horizontalne tokove relevantnih parametara.

Klaster tabela drave moe da sadri mone, snane delatnosti koje se ne pojavljuju u svetskim izvoznim klasterima, zato to se radi o parcionalnoj, lokalnoj konkurentnosti firmi, koja je ograniena samo na teritoriju te privrede.

Udeo u ukuopnom izvozu na nivou drave- Ako se kao kriterijum uzme uee konkurentskih delatnosti u ukupnom izvozu drave, zemlje koje su ili vodee zemlje razvijenog dela globalne privrede, po ovom kriterijumu su: 1) vedska (oblast materijala, metala, tarnsporta i umskih proizvoda); 2) vajcarska (razrodni biznis, proizvodnja i distribucija energije, zdravstvena zatita); 3) Japan (proizvodnja transportne opreme i usluge iz te oblasti, kancelarijske opreme i ureaja i predmeta namenjenih slobodnom vremenu i zabavi); 4) V.Britanija (proizvodnja nafte i hemijskih proizvoda); 5) SAD (proizvodnja poluprovodnika i kompjutera, odbrani, konzervisane hrane i pia); 6) J.Koreja (proizvodnja tekstila i odee).

Udeo u izvozu na svetskom tritu- Ako se analiziraju podaci koji se odnose na uee izvoza na nivou drave u izvozu na svetskom tritu u celini, situacija je znatno drugaija. Prema ueu u svetskim klasterima izvoza 1985. godine vodee pozicije su imale sledee drave: 1) Nemaka (materijali, metali, proizvodnja I distribucija energije, predmeti za linu potronju, hemijski proizvodi); 2) vedska (umski proizvodi); 3) SAD (poluprovodnici i kompjuteri, raznorodni biznis, odbrana, hrana i pie, zdravstvena zatita); 4) V.Britanija (nafta, hemijski proizvodi); 5) Japan (transport u najirem smislu, kancelarijska oprema i materijali, telekomunikacija, zabava i slobodno vreme); 6) Italija (tekstil, odea, oprema za domainstvo i stanovanje);

Meunarodno kretanje faktora poslovne aktivnosti ukljuuje migraciju rada, transfer kapitala i kompleksne meunarodne veze u multinacionalnim, odnosno translacionim kompanijama.

Iako postoje mnoge slinosti izmeu razmene proizvoda i usluga i meunarodnog kretanja faktora proizvodnje, postoje i znaajne razlike ne samo na ekonomskom nego i na politikom planu.

U celini posmatrano meunarodno kretanje faktora tei da povea povea politike tekoe vie nego sama meunarodna trgovina. Zbog toga je meunarodno kretanje faktora predmet veeg broja restrikcija nego trgovina proizvodima i uslugama.

U savremenom svetu meunarodno kretanje rada se odvija uz mnotvo ogranienja koje drave uspostavljaju u tom kretanju. Zbog toga je mobilnost rada manje znaajna u praksi od kretanja kapitala.

Kako output varira kada se menja ponuda raspoloivog rada uz nepromrnjenu ponudu zemlje, nagib proizvodne funkcije pokazuje poveanje outputa za veoma malu promenu ponude rada koja se naziva marginalni proizvod rada.

Iz redistribucije radne snage izmeu domae i strane drave mogu se izvui tri zakljuka: 1) postoji tendencija konvergencije realnih najamnina; 2) kretanje rada utie na poveanje svetskog outputa u celini; 3) uprkos tim koristima neki od stanovnika drava e biti oteeni tim promenama;

Meunarodno kretanje rada je slino modelu faktorske proporcionalnosti meunarodne trgovine, zasnovano na meunarodnoj razlici u raspoloivim resursima. Ono je obostrano korisno jer poveava ukupnu svetsku proizvodnju, ali uz naglaene efekte distribucije dohotka koji ostvarene koristi ine problematinim.

Meunarodno kretanje kapitala, iako je deo meunarodnog kretanja faktora proizvodnje, se znatno razlikuje od meunarodnog kretanja rada.

Ako meunarodne finansijske transakcije posmatramo kao oblik meunarodne trgovine, onda se ne radi o trgovini izmeu dva proizvoda u istom vremenskom trenutku, nego o trgovini u kojoj se sadanji proizvod razmenjuje za budui proizvod. Ta vrsta trgovine je poznata kao intertemporalna trgovina.

Relacija izmeu sadanje i budue proizvodnje potronih dobara moe se prikazati putem krive intertemporalne granice proizvodnih mogunosti.

Oblik krive intertemporalne granice proiyvodnih mogunosti je razliit u razliitim dravama. Neke drave e imati proizvodne mogunosti usmerene na sadnji output, dok e kod drugih postojati neravnomernost prema buem outputu.

Cena budue potronje u odnosu na tekuu potronju se ponaa kao kamatna stopa.

Veliina otplate duga u budunosti e biti (1+r) puta koliina pozajmljena u sadanjosti, pri emu je r realna kamatna stopa zajma. Poto postoji jednakost realnih kategorija to e relativna cena budue potronje biti 1/(1+r).

Multinacionalne kompanije (MNC) su kljuni faktor promene okvira meunarodnog biznisa u savremenom periodu. MNC imaju vrlo znaajnu ulogu u svetskoj trgovini i svetskim investicionim transakcijama.

Oko polovine od ukupnog uvoza SAD moe se posmatrati kao transakcije izmeu filijala multinacionalnih kompanija.

Najee korieni sinonimi za multinacionalne kompanije su: multinacionalne korporacije, multinacionalna preduzea, transnacionalne korporacije ili kompanije.

MNC postoje vie od jednog veka, ali su tek pre tridesetak godina, sa intezifikacijom direknih stranih investicija (FDI- foreign direct investment) blie odreene i definisane u savremenom znaenju.

Multinacionalne kompanije se mogu definisati kao firme koje ostvaruju i kontroliu prihode i poseduju i stvaraju imovinu u vie drava.

Multinacionalne kompanije mogu diti u domaem ili stranom vlasnitvu.

Koncept multinacionalnih kompanija, u savremenom znaenju, se pojavio ezdesetih godina XX veka, u okviru prouavanja uticaja FDI na drutvo.

Portfolio investicije su davanje zajmova ili kupovina hartija od vrednosti u inostranstvu do nivoa koji investitorima ne daje pravo odluivanja i kontrole nad ekonomskim subjektima u koje je investirao.

FDI predstavljaju jedan od oblika kretanja kapitala iz jedne u drugu dravu, kao odgovor na razliite kamatne stope u tim dravama.

Hernat i Reddy (1997) su utvrdili da veliki broj filijala MNC bavi istom delatnou, to nije nain za uspenu diverzifikaciju proizvoda.

Levy i Sarnat (1970) su pokuali da objasne FDI pomou diverzifikacije portfolia.

Teorija industrijske organizacije (Hymer,1976) je u sredite panje stavila firme umesto drava u kojima one posluju.

Hymer je posmatrao pojave koje su se odvijale na segmentiranim svetskim tritima, na kojima su dominantnu ulogu imale monopolske kompanije.

Osnovu Haymerove teoreme ine MNC, koje predstavljaju instrumente redukovanja konkurencije u privrednim delatnostima, u kojima postoje znaajne barijere ulaska kreirane podravane od strane monopolskih kompanija. Multinacionalne kompanije u nekim situacijama mogu limitirati konkurenciju na tritu kroz stvaranje M&A (mergers and acquisitions). Usled toga je onemogueno ubrzanje razvoja MNC, to predstavlja glavni nedostatak ove teorije.

Hymerove teze su pokrenule niz rasprava koje su ukazale na manifestovanje oligopolskih karakteristika MNC, kroz taktiku sledi lidera i razmene zaloga.

Teorije transakcionih trokova pokuavaju da objasne zato MNC svoje meunarodno poslovanje organizuje putem mree povezanih poslovnih jedinica- filijala, kada je mogue njihovo povezivanje putem trita.

Osnovu teorije transakcionih trokova MNC-a postavili su Buckley i Casson i Hennart.

Teorije transakcionih trkova bazirane su na komparaciji trokova koji su potrbni da bi se formirale meuzavisne poslovne jedinice u okviru same firme i trokova koji su potrebni za formiranje poslovnih jedinica ija se meuzavisnost ostvaruje putem trita. Ova teorija se u sutini bazira na problemu organizacije meuzavisnih poslovnih jedinica u razliitim dravama.

Transakcioni trokovi su trokovi nastali unutar jedne firme ili izmeu pravno nezavisnih subjekata pri transakcijama. Pod ovim trokovima se podrazumevaju trokovi nastali u vezi sa zakljuivanjem ugovora, a obuhvataju trokove traenja potencijalnih partnera i spreavanje negativnih posledica nepotovanja ugovora. Transakcioni trokovi imaju veliku vanost prilikom prosuivanja efektivnosti razliitih organizacionih oblika.

Postoje dva osnovna metoda transakcije: sistem cena i sistem hijerarhije.

Sistem cena se zasniva na outputu. Cene proizvodnje otputa diktiraju vrednost dobara i usluga. Cene su, takoe, oblik nagraivanja faktora, proporcionalno proizvedenom outputu.

Kada su trokovi merenja i unapreenja visoki, a broj kupaca i prodavaca je mali hijerarhijski model predstavlja najbolji izbor.

Ogranienja ponaanja mogu biti: interna i eksterna.

Interna ogranienja se zasnivaju na unutranjim pravilima kojih se pridravaju zaposleni ukoliko se nadgledaju.

Eksterna ogranienja ponaanja se ostvaruju kontrolom od individua iz spoljne sredine, nadreenih u hijerarhijskoj strukturi ili birokratijom i procedurama.

Interna pravila se mogu sprovoditi: 1) selekcijom zaposlenih koji imaju iste ciljeve kao i menadment kompanije; 2) ako se zaposleni kroz obuku i socijalizaciju ubede da imaju iste ciljeve kao i njihov poslodavac.

Postoje dva kljuna tipa ekstranalija: 1) Konkurencija na tritu finalnih proizvoda uzrokuje generisanje odreenih posebnih ekstranalija koje se potencijalno mogu internalizovati od M&A, kartela ili preutnih sporazuma; 2) Prirodne trine imperfektnosti generiu odreene nespecifine ekstranalije koje se mogu internalizovati putem lokalnih trita, ugovora ili MNC-a.

U literaturi su indentifikovane karakteristike meuzavisnosti na osnovu kojih njihova organizacija u okviru MNC-a zahteva manje trokove od organizacije na tritu. Ove karakteristike se odnose na neke vrste know-how, reputaciju, neke vrste sirovina i komponenti, neke tipove marketinga i usluga distribucije i neke sluajevefinansijskog kapitala.

Know-how moe predstavljati: znaaj tehnike prirode, koja se moe primeniti u industrijskoj proizvodnji ; znanja i iskustva iz oblasti organizacije finansijskog i komercijalnog poslovanja, ispitivanja i obrade trita; metode programiranja i voenja poslovne politike.

Reputacija-Ba kao znanje i iskustvo, i reputacija koja je razvijena u dravi A se moe profitabilno eksploatisati u dravi B.

Franizing ugovori podrazumevaju spremnost kupaca da plaaju odreeni procenat od prodaje, u cilju dobijanja zatitnog znaka, robne marke davaoca franize (franizera).

Najvei problem u davanju franize je u injenici da oni koji je otkupljuju mogu da maksimiraju svoj profit, redukovanjem kvaliteta robe koju prodaju i da na taj nain ugroze zatitni zna franizera.

Franize nastaju u sledeim sluajevima: 1) kada je relativno lako sastaviti ugovor, u kome je specificiran odreeni nivo kvaliteta, ije se naruavanje moe lako primetiti i dokazati treoj strani; 2) kada je mogue uz niske trokove, pratiti i kontrolisati rad zaposlenih.

Sirovine i komponente- Meusobne zavisnosti po osnovu razmene sirovina i komponenti e nastati kada razliite faze vrednosnog lanca optimalno obavljaju od aktera koji su locirani u razliitim dravama. To e se desiti kada je optimalna lokacija komponenti razliita od lokacije finalizacije proizvoda ili ako su sirovine locirane u drugoj dravi od mesta njihove prerade.

Distribucija i marketing- Prodaja na inostranim tritima zahteva fizike (skladita, inventar itd.) i intelektualne investicije. Pod intelektualnim investicijama se podrazumeva da prodavci moraju proi proces obuke radi uspene prezentacije proizvoda.

Dva osnovna pitanja savremene teorije MNC su: pitanje lokacije i pitanje internalizacije.

Teorija lokacije objanjava zato Evropa ne uvozi automobile sa amerikog trita, dok teorija internalizacije daje odgovor na pitanje zato ogranci amerikih automobilskih MNC u Evropi nisu nezavisne, autonomne jedinice.

Teorija internalizacije je od velikog znaaja. U meunarodnom biznisu su vrlo vane transakcije izmeu MNC u razliitim dravama.

Postoji niz teorija koje ukazuju na faktore rasta internalizacije.

Postoji nekoliko razliitih gledita koji objanjavaju faktore profitabilnosti MNC. Prvi aspekt koji objanjava profitabilnost MNC polazi od prednosti koje internalizaciji prua transfer tehnologije. Tehnologija je vrsta ekonomski korisnog znanja koje se moe licencirati i nakon toga prodati. Drugi aspekt naglaava prednost vertikalne integracije.

Razvoj MNC se odvijao u tri faze: paternalizam, ekspanionizam i liberalizam.

Paternalizam- Prvu polovinu XX veka su karakterisali modeli MNC u kojima je inovativna aktivnost bila koncentrisana u dravi sedita kompanije. Inovativni proizvodi su stvoreni u domicilnoj dravi i potom distribuirani irom kompanijske strukture.

Ekspanionizam-Tokom sedamdesetih i osamdesetihgodina XX veka, mnoge MNC su formirale posebne poslovne jedinice na stranim tritima koje su imale za zadatak da istrauju i prikupljaju ideje koje dolaze sa kljunih trita u svetu. Tako su mnoge evropske i japanske MNC formirale svoje filijale u SAD.

Liberalizam-trei model je aktuelan u savremenom razdoblju i zasnovan je na demokratskim principima. Ovaj model se bazira na dva argumenta: prvom, koji ukazuje na injenicu da nove , korisne biznis ideje mogu potei iz bilo koje drave sveta, a posebno iz dela organizacije koji je u direktnom kontaktu sa kupcima, snabdevaima i drugim eksternim faktorima; drugom, koji pokazuje da to je vea udaljenost od centra MNC, to je imanji uticaj tradicije, normi i standarda ponaanja na poslovni centar u nekoj dravi.

Tradicionalni pristup organizacionoj strukturi MNC-Ranije studije strukture MNC su uglavnom bile bazirane na radovima Chandlera koji je ukazao na povezanost izmeu 4 strategije razvoja: ekspanzija obima, geografska disperzija, vertikalna integracija i diverzifikacija proizvoda.

Stopford i Wells su 1972. godine u svojoj studiji istrivali povezanost strukture i strategije u meunarodnim okvirima.

U periodu kada firma startuje sa internacionalizacijom, mogunosti diverzifikacije proizvoda i prodaje proizvoda na inostranom tritu su ograniene. U takvim sluajevima najpovoljniju organizacionu strukturu predstavljaju internacionalni divizioni. Organizaciona struktura na domaem tritu ostaje ista, dok se sve internacionalne aktivnosti koncentriu u jedan internacionalni divizion.

Kompanije koje su proirile obim svojih meunarodnih operacija, najee imaju mogunost izbora izmeu dve strukture koje obavljaju aktivnosti irom sveta: 1) strukture formirane prema podrujima, lokacijama; 2) strukture formirane prema proizvodima;

Nedostaci ovog oblika strukture se ogledaju u ogranienoj kordinaciji izmeu poslovnih jedinica, odnosno diviziona kompanije.

Postoji jo jedan tip strukture kompanija koje obavljaju biznis na inostranim tritima, a to je globalna matrina struktura.

Strategija predstavlja najvaniju determinantu strukture MNC. Koncept tipova strategije- dihotomija trokovne efikasnosti i diferencijacije (Porter) je jedan od najire korienih koncepata podele strukture kompanija.

Postoji mnogo internih i eksternih faktora koji mogu uticati na tip organizacione strukture kompanija.

Woodward smatra da tehnologija ima vrlo znaaju ulogu pri odreivanju tipa organizacione strukture MNC. Tehnologija i telekomunikacije imaju krucijelni znaaj na revoluciju organizacionih struktura MNC.

Bartlett i Ghoshal su dali podelu u kojoj su integrisali pristupe u predhodnom periodu. Oni su odredili 4 tipa MNC: multinacionalne, internacionalni, globalni i transacioni tip.

Savremeni koncept tipova MNc se zasniva na tri tipa MNC: multinacionalni (multidomestini), globalni i transacioni tip.

Multinacionalni tip-Multinacionalne kompanije predstavljaju suprotnost globalnim MNC. Za njih je karakteristino da se proizvodi i usluge diferenciraju radi zadovoljenja tranje na lokalnom nivou. Veliina multinacionalnih kompanija, ako se uzme u obzir broj zaposlenih radnika,je uglavom male veliine. Filijale ovih kompanija su relativno nezavisne u odnosu na centralnu upravljaku strukturu. Njihove aktivnosti su usmerene na lokalna trita. Veliki broj ovih kompanija predstavljaju M&A. Ovaj oblik je izraen u znaajnoj meri u Finskoj i vedskoj.

Globalni tip MNC-On funkcionie u uslovima postojanja standardnih potreba potroaa koje omoguavaju olakanu realizaciju ekonomije obima. Broj zaposlenih u MNC je uglavnom veliki, a filijale ovih kompanija su takoe relativno velike i poprilino zavisne od top menadmenta matine kompanije. Globalna konfiguracija multinacionalnih kompanija je karakteristina za MNC iz Japana I Nemake.

Transnacionalni tip MNC-Ovaj tip kombinuje osobenosti globalnih i multinacionalnih kompanija. Transnacionalne kompanije ili korporacije (TNC) pokuavaju da kontroliu i reaguju na oba strateka podruja, na globalnom i lokalnom. Po veliini one su negde izmeu globalih i multinacionalnih kompanija. Ovaj tip MNC je karakteristian za SAD, Holandiju i vajcarsku.

PAGE

10