Farmaceutski otpad, jedan od najvecih ekoloških problema SrbijeProblem sanacije opasnog otpada, u koji spada i farmaceutski, koji čini samo 3-5 odsto ukupnog otpada (procenjene količine na oko 200 t), trebalo bi, kako se očekuje, da bude rešen do 2015. godine. Njegovo poreklo je pre svega proizvodnja, ali i neselektivni uvoz, pošiljke humanitarne pomoći, putem kojih su stizale ogromne količine lekova sa isteklim rokom upotrebe. Najviše farmaceutskog otpada generišu fabrike lekova. Vršački «Hemofarm», u dve protekle godine izvezao je na spaljivanje u inostranstvo 20 tona otpada, leskovačko «Zdravlje» oko 120 tona, u aprilu ove godine ova fabrika bi trebalo da izveze i ostatak od 80 tona. Zemunska «Galenika» deo svog otpada uništava u svojim postrojenjima, a procenjuje se da ona ima lagerovano još oko 50 t. Kod ostalih proizvođača, u veledrogerijama, apotekama i kliničkim centrima, procenjuje se da ima još oko 120 tona farmaceutskog otpada. Kuda sa opasnim materijama? - Jedna od mera za uništavanje farmaceutskog otpada, obzirom da nemamo odgovarajuća postrojenja, a lagerovanje je skupo, jeste izvoz i uništavnje u nekoj od evropskih spaljivaonica, kaže za naš list, diplomirani inženjer tehnolog, Miodrag Mitrović, direktor preduzeća «MitEko-UNIWAB», firme koja izvozi ovaj opasni otpad. Najveću saradnju ova firma ostvarila je sa «Hemofarmom» i «Zdravljem», dok je «Galenika», zbog problema vlasničke strukture, zasad, odustala od izvoza i krenula da deo otpada sama eliminiše. Prema Mitrovićevim rečima, «Hemofarm» je 2004. izvezao otpad od oko 20 tona. Problem selekcionisanja tih materija rešen je u saradnji sa stručnjacima Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograda. Otpad je razvrstan u pet grupa, upakovan prema strogim standardima, i transportovan, takođe prema propisima, u inostranstvo na uništavanje, objašnjava naš sagovornik. - Stručnjaci «Hemofarma» su to veoma dobro odradili. Reč je o pilot projektu, ova firma je dobila i sertifikat da primenjuje evropske ekološke standarde, kaže Mitrović i dodaje da je vršačka Kompanija istovremeno uradila i projekat upravljanja otpadom koji se tokom procesa proizvodnje stalno iznova generiše. Prema tom projektu, on se tokom samog procesa proizvodnje selekcioniše i krajem godine odvozi na uništavanje. - Lekovačko «Zdravlje», sada u sastavu grupe «Actavis» (bivši Pharmacos), imalo je veliki problem lagerovanog farmaceutskog otpada iz prethodnih godina. U prvom trenutku on je bio procenjen na oko 50 tona, međutim, ispostavilo se da je to daleko veća količina, oko 200 tona, podseća Mitrović. Od toga je, dodaje on, izvezeno 120 tona, i ostalo je da se izveze oko 80 tona, što bi, prema planovima, trebalo da se realizuje do kraja aprila ove godine. Napravljen je svobuhvatan projekat, tako da se nastali otpad kontinuirano odlaže, pakuje i izvozi. Taj projekat se sprovodi na nivou Kompanije «Actavis». U njega su uključene sve fabrike u sastavu te kompanije, na Islandu, u Turskoj, Bugarskoj, Malti... Mitrović podseća da je «Zdravlje» godinama unazad imalo iznajmljen magacin u centru grada, za koji je plaćalo najam od 500.000 dinara mesečno. Godišnje ta suma dostizala je 100.000 evra, za deset godina, ukipan ceh bio bi MILION evra, plus – stalni rizik po okolinu! - Novo rukovodstvo «Zdravlja» brzo je shvatilo da mora hitno da reaguje i u rekordnom roku otpad je selekcioniran, upakovan, uklonjen i uništen, ističe Mitrović. Zavisno od vrste i liste materijala koji se izvoze, «MitEko-UNIWAB»., farmaceutski otpad uništava u spaljivaonicama svoja dva partnera, firme «Valorek», kod Bazela (Švajcarska) i «Ferwarme», kod Beča (Austrija). «Valorek» je privatna kompanija, u vlasništvu poznate francuske firme «Violije», dok je «Fervarme», državna firma, ona ima nekoliko spaljivaonica, ova sa kojom sarađuje naša firma, vlasništvo je grada Beča. Lekovi iz donacija godinama čekaju na uništavanje Drugi

generator farmaceutskog otpada su lekovi sa isteklim rokom trajanja, koji su godinama stizali putem donacija. Ti preparati često nisu imali ni deklaraciju, bez naznake o roku trajanja, nisu čuvani u odgovarajućim uslovima i danas su veliki problem. - Svuda u Evropi zakon oabvezuje generatora otpada da plaća njegovo uklanjanje i uništavanje. U ovom slučaju, generator otpada je država, koja je često «kumovala» tome da veledrogerije i zdravstene ustanove prime lekove iz donacije. Tu spada i sporna velika donacija kineskih lekova, koja je i najveći problem, podseća Mitrović. Takvog otpada, lekova sa isteklim rokom, prema njegovim rečima, procenjuje se da ima oko 100 - 150 tona. Kod ove vrste farmaceutskog otpada, objašnjava naš sagovornik, lekovi bi morali da se raspakuju, kako se ne bi izvozile kartonske kutije, takođe, neophodno je uništiti tu ambalažu, kako bi se sprečila moguća zloupotreba. Za razliku od fabričkog, ovaj otpad se više ne generiše, jer donacija više nema, ističe Mitrović i dodaje da niko više ne ugovara kupovinu bilo kog leka kojem je polovina roka upotrebe istekla. Šta sa ovim otpadom iz bivših vremena, trenutno, niko nema jasan odgovor. U međuvremenu, opametili smo se, pa niko taj otpad ne baca. - Na nivou veledrogerija i kliničkih centara, gde takvog otpada ima najviše, trebalo bi lekove prepakovati, razvrstati po grupama (4-5), a potom tako pripremljen otpad transportovati u inostranstvo na uništavanje, prema proceduri koja se primenjuje u razvijenim evropskim zemljama, ukazuje Mitrović. On napominje da postoji mogućnost da se farmaceutski otpad uništava i kod nas, ukoliko se nađe tehnološo rešenje za emisiju gasova nastalih tokom spaljivanja. Moguća mesta za spaljivanje lekova su cementare, termoelektrane, visoke peći u fabrikama... Cementara u Novom Popovcu, na primer, već ima dozvolu za spaljivanje auto guma i ta firma razmišlja o investiranju u posebne uređaje za spaljivanje farmaceutskog otpada. Ishod tih planova zavisi od strategije države, ističe naš sagovornik. Zakonodavstvo kasni «MitEko-UNIWAB» radi na komercijalnoj osnovi, posao je, kako kaže prvi čovek te firme – «isplativ, ali nije naročito profitabilan, jer zahteva stalno ulaganje u znanje i ljude.» To je i jedan od razloga što ovakvih firmi ima samo par, dok ih, na primer, u Sloveniji, sa višestruko mank0om teritorijom i brojem stanovnika, ima - PET. Zakonodavstvo i strategija upravljanja otpadom, koja je Vlada usvojila krajem prošle godine, nedorečena je - nedostaje osnovni zakonski akt, Zakon o otpadu, kao i prateća regulativa, ukazuje naš sagovornik i dodaje da su trenutno na snazi samo dva pravilnika, jedan je o transportovanju opasnog otpada, a drugi o pratećoj dokumentaciji za izvoz opasnog otpada. - Oslanjamo se na to što imamo, uz Bazelsku konvenciju, donetu 1992. godine, koja je kod nas ratifikovana 1999., to je minimalni pravni okvir koji nam je na rasploganju, ističe Mitrović. Deo otpada (komunalni, medicinski, mulj, opasan i industrijski, gde spadaju hemijski i farmaceutski, mogao bi i ovde da se destruira. Medicinski otpad, podseća Mitrović, zahteva poseban tretman. Reč je o otpadu koji sadrži infektivni materijal, delove, tela, šriceve, krv, zagađenu gazu, vatu, niz drugih materijala. Kod nas postoje firme koje mogu da obezbede spaljivanje medicinskog otpada. Međutim, takav otpad zahteva poseban trtamn u pogledu kontrole, selekcije, razvrstavanja, pakovanja... U svetu se primenjuju mali kanisteri za jednokratnu upotrebu (5-10-50 l), namenjeni su ambulantama, apotekama, privatnim ordinacijama, kada se napune, idu na spaljivanje zajedno sa sadržajem. Za b velike ustanove postoje kontejneri od 400 l, projektovani tako da ne mogu ni životinje ni ljudi da dođu do njegovog sadržaja. Oni se hermetički zatvaraju, idu na pražnjenje, otpad se spaljuje, a kontejneri ispiraju hemijsko-dezinfekcionim sredstvima i vraćaju na dalju upotrebu. Laboratorijski

otpad je takođe problem, ukazuje Mitrović, precizirajući da je tu reč o raznorodnim materijama, malih količina, različitih svojstava, od neutralnih do visoko toksičnih. Kod njega je najveći posao razvrstavanje i pakovanje, zavisno od vrste, u plastičnu ili metalnu ambalažu. Zorica Marković ( za «Glas osiguranika»)

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/10948.html

Lekovi sa isteklim rokom trajanja, odbačene šarže, kontaminirane sirovine ili neodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom.

Suštinu upravljanja farmaceutskim otpadom predstavlja adekvatna segregacija tokova otpada i odabir i pakovanje u odgovarajuću UN sertifikovanu ambalažu. Sortirane lekove/proizvode treba pažljivo upakovati u metalnu burad, kontejnere ili čvrste kartonske kutije, vodeći posebno računa o zaštiti na radu naročito kada se rukuje sa citostaticima, antibioticima i sl.Obeležavanje kontejnera mora da bude vidljivo i sadržaj jasno deklarisan.Najčešće primenjivana tehnika odlaganja ove vrste otpada jeste visokotemperaturna destrukcija - insineracija.

Pakovanje i transport opasnog otpadaAmbalaža za transport opasnog otpada mora imati odobrenje (UN code) za internacionalni transport opasnih materija, i zadovoljavati sledeće kriterijume:dovoljno jaka da izdrži udare, utovar, pomeranje sa paleta ili iznošenje iz over-pack ambalaže, pogodna za ručno ili mehaničko rukovanje, napravljena i zatvara se tako da onemogući gubitak sadržaja tokom pripreme za transport, transporta, usled vibracija ili promene temperature, pritiska, vlažnosti vazduha (npr. zbog promene nadmorske visine), zatvara se prema uputstvu proizvođača tako da se onemogući pojava otpada van ambalaže. Ovo pravilo se primenjuje kako na novu, tako i na ponovo korišćenu i repariranu ambalažu.Ambalaža za prevoz, skladištenje i transport opasnih materija odabira se u skladu sa zahtevima ADR propisa (Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju), koji istovremeno definiše i način obeležavanja ambalaže i celokupnog transporta.

Domaćinstva „proizvode“ farmaceutski otpad

Autor: J. D. Tomašević

Beograd - Čak 90 odsto farmaceutskog otpada, kako se procenjuje, nastaje u domaćinstvima. Iako je u pitanju potencijalno toksični otpad, čije uništavanje zahteva posebne procedure, neupotrebljivi lekovi iz kućnih apoteka često završavaju na komunalnoj deponiji i u kanalizaciji, dospevaju u vodotokove, a nekad i na buvljak.

Bezbedno skladištenje i uništavanje lekova u Srbiji nije moguće, jer nema adekvatne spalionice. Farmaceutske kompanije, veledrogerije i apoteke uglavnom se pridržavaju strogih propisa. Kada je reč o sakupljanju lekova sa isteklim rokom u apotekama, ideja je, bez sumnje, dobra, ali još neostvariva. Jer, nedostaju podzakonska akta koja bi regulisala postupanje apoteke, ali i ko snosi nemale troškove izvoza i uništavanja.

Najveća mreža državnih apoteka, Apoteka Beograd, rešila je višedecenijski problem nagomilanih neispravnih lekova - u svojoj kući. Bilo je tu od hemikalija i lekova isteklog roka, do humanitarnih donacija, a raščišćeno je sve što je godinama „čamilo“ po objektima. Sada u toj ustanovi postoje ne samo procedure upravljanja otpadom, nego i njegove prevencije.

Sistemsko rešenje - ne postoji. Ima mišljenja da bi pokretanje akcija i motivisanje stanovništva bilo najbolji način da se isprazne kućne zalihe koje bi se prikupljale, skladištile i uništavale po propisu. Za uspeh takve akcije neophodno je uključivanje resornih ministarstava, zdravlja i ekologije, kao i proizvođača lekova.

Stručnjaci upozoravaju da čak i neznatne koncentracije određenih supstanci u lekovima mogu da imaju štetni uticaj na kvalitet vode, ali i zdravlje građana.

Farmaceut Vukica Stevanović iz udruženja Farmaceutsko jezgro kaže da apoteke sa maržom od 12 odsto sigurno ne mogu da finansiraju zbrinjavanje farmaceutskog otpada od građanstva. Zemlje EU, sa kojima mi težimo da harmonizujemo propise u ovoj oblasti, to su regulisale tako što u apotekama postoje kontejneri za lekove sa isteklim rokom i posebno za one koji su još „u roku važenja“, ali ih pacijenti ne koriste.

- I kod nas bi trebalo uvesti nešto slično praksi u EU - smatra Stevanovićeva. Ona dodaje da čak i kada budu postojali svi akti, oni će imati smisla ako se bude više pažnje posvetilo edukaciji stanovništva, kako bi se iskorenila opasna navika da lekove bacamo na deponiju ili kanalizaciju. Isti problem postoji i kod odlaganja bajatih dijetetskih proizvoda.

Neupotrebljivi lekovi iz Srbije uglavnom se izvoze i uništavaju u spalionicama u Austriji i Mađarskoj. Pre toga, valja obezbediti dozvole za tranzit, kao i za postupak uništavanja, a kompletna procedura traje od tri do šest meseci. Cena uništavanja farmaceutskog otpada je oko 1,5 do dva evra po kilogramu.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/domacinstva_proizvode_farmaceutski_otpad_.55.html?news_id=195201

U Srbiji ne postoji spalionica farmaceutskog otpada, pa su mnoge ustanove dužne da plaćaju veliki svote novca da bi medikamente sa isteklim rokom trajanja ili one koji su povučeni iz prometa izvezle i uništile u inostranstvu. Iako je svojevremeno najavljivano da bi takvo postrojenje, koje ne ispušta štetne gasove, naša zemlja uskoro trebalo da dobije, to neće biti moguće u narednih pet godina, saznaje „Politika”.

Jedan broj zdravstvenih ustanova, apoteka, proizvođača lekova i farmaceutskih kuća ima veliki problem sa nagomilanim zalihama medikamenata i potrošnog materijala dobijenih iz humanitarne pomoći proteklih decenija. Istovremeno, zalihe se gomilaju i u stanovima građana, koji nabavljaju lekove „za ne daj Bože”, a onda ih kada istekne rok bacaju u kanalizaciju, kontejnere, na đubrišta ne razmišljajući o posledicama. Dešava se da neki ljudi medikamente bacaju u kotlove i da ih spaljuju zajedno sa ugljem i drvima, što predstavlja atak na zdravlje ljudi i životnu sredinu, jer se mešanjem plastične mase bočica sa ugljem emituju kancerogene materije u vazduh.

Prema rečima Elizabet Paunović, pomoćnika ministra zdravlja i predstavnice Srbije za životnu sredinu i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ova oblast će konačno biti definisana usvajanjem pravilnika o upravljanju infektivnim i farmaceutskim otpadom, na kojem su radili zajedno sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja.

– Izgradnja spalionice ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, kao što neki misle. Novim propisima biće definisani uslovi čuvanja farmaceutskog otpada. Upoznati smo sa tim da postoje ogromne količine nagomilanog otpada, što je glavobolja za oba ministarstva. Dosta toga je stiglo iz humanitarne pomoći, ali je ispala, kako narod kaže, „skuplja dara nego mera” – istakla je Paunovićeva.

Na naše pitanje, da li moguće da u nekoj od starih kotlarnica ložači u kotao ubacuju i plastične boce za infuziju, špriceve i lekove, Paunovićeva tvrdi da se sada to ne događa, ali nadležni poseduju fotografije na kojima se vidi da je to ranije rađeno.

– Nije spaljivanje leka opasno, koliko jeste ambalaža u kojoj se nalazi. Nažalost, zdravstveni sistem nema novca da plati izvoz ovog otpada. Dok se ne pronađe način da se izmesti iz ustanova, važno je da se čuva na pravilan način, na nedostupnom mestu, gde nema prodora vode – objašnjava naša sagovornica.

Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja, objašnjava za „Politiku” da je planirano da se polovinom ove godine u apotekama postave specijalni kontejneri, gde će građani moći da donose stare medikamente, a zatim će sve to biti odnošeno u neko od pet skladišta, gde će čekati izgradnju spalionice ili transport u inostranstvo.

– Opasno je bacanje lekova u kontejnere, jer se to vozi do deponija, dospeva u podzemne vode, i kroz zemlju i vodu nam se svima vraća kao bumerang – kaže Vesić.

Neke ustanove nisu htele da sačekaju da država reši problem nagomilanog farmaceutskog otpada, pa su same odvojile sredstva da se reše ove muke. Tako se Klinički centar Srbije

u decembru prošle godine „otarasio” tereta starih medikamenata teškog 11 tona – tako što je platio 16.500 evra da se izveze u Austriju.

Po kilogramu su platili 1,5 evra. Dr Milena Grubor, iz ove zdravstvene ustanove, napominje da će tražiti od Svetske zdravstvene organizacije refundaciju dela troškova, jer imaju informaciju da ova institucija može da vrati novac za uništavanje medikamenata za koje postoje dokazi da su stigli iz humanitarne pomoći. Starih zaliha nedavno su se oslobodili i u Apoteci „Beograd”, jer su magacini ove ustanove bili preplavljeni medikamentima i hemikalijama kojima je istekao rok trajanja. U planu je izrada predloga mera za smanjenje, ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada, kaže mr Olivera Gordić, direktorka ove kuće.

– U izradi su dokumenta za kontrolu kretanja farmaceutskog otpada, drugog opasnog i neopasnog otpada od prikupljanja, skladištenja, do predaje na konačno uništenje ili reciklažu – istakla je Gordićeva.

Farmaceutski otpad se, u zavisnosti od vrste, mora pakovati u posebne kutije, kontejnere i uništavati na visokim temperaturama. U Srbiji postoje posebne kompanije koje se bave prikupljanjem, prevozom i izvozom opasnog otpada, a Miodrag Mitrović, direktor firme „Miteko sistem”, objašnjava da se cene za tretman otpada razlikuju u zavisnosti od otpada.

– Ako je reč o najopasnijem otpadu, to košta tri evra po kilogramu, a u nižoj klasi opasnosti 1,5 do dva evra po kilogramu. Najčešće ga vozimo u Austriju, Švajcarsku i Nemačku – dodao je Mitrović.

Prema nekim podacima, u Srbiji se godišnje proizvede 460.000 tona opasnog otpada, u koji se ubraja i medicinski, aprocenjuje se da se iz zdravstvenih ustanova u Beogradugodišnje „odstrani”2.314 tona medicinskog otpada. U razvijenim zemljama, koje imaju uređen sistem upravljanja otpadom, dnevno sepo bolničkoj postelji registruje 0,35 kilograma medicinskog otpada, a kod nas je ta količina nešto niža od 0,70 kilograma.

Gordana Velovan, pi-ar menadžer kompanije „Hemofarm”, kaže da je ubeđena da bi se našoj zemlji isplatila izgradnja postrojenja za uništavanje otpada, jer i njih kao proizvođača lekova mnogo košta izvoz starih medikamenata i nekvalitetnih sirovima. Izgradnja spalionice bi donela velike uštede ustanovama i državi, jer se ne bi plaćale prekogranične dozvole, osiguranja, transport, carinjenje...

Danijela Davidov-Kesar

-----------------------------------------------------------

Otrovi iz deponija idu u zemlju i vodu

Prema rečima Milana Đurića, iz Centra za razvoj ekološke svesti „Izvor”, dešava se da se lekovi spremni za uništavanje redovno kradu, jer nisu obezbeđeni ni popisani, niti se naknadno kontroliše broj i stanje, a samim tim nema ni onih koji su odgovarali za to. Svako može da kupi gotovo bilo koji opasan lek i baci ga bilo gde, jer i pored novog zakona nema kontejnera za opasan otpad.

– O zalihama lekova sa isteklim rokom upotrebe u stanovima, za koje neki tvrde da su veće od onih u bolnicama, da i ne govorimo. Sreća je što su još u stanovima, jer naše deponije nemaju hidronepropusnu membranu, pa tako svi otrovi iz deponija idu u zemlju i vodu – objašnjava naš sagovornik.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-josh-bez-spalionice-farmaceutskog-otpada.lt.html

Farmaceutski otpad uključuje farmaceutske proizvode, lekove i hemikalije koji su rasuti, pripremljeni a neupotrebljeni ili im je istekao rok upotrebe, ili se moraju odbaciti iz bilo kojeg razloga. Proizvođač i vlasnik farmaceutskog otpada dužan je da sa farmaceutskim otpadom postupa kao sa opasnim otpadom. Apoteke i zdravstvene ustanove dužne su da neupotrebljive lekove (lekovi sa isteklim rokom trajanja, rasuti lekovi, neispravni lekovi u pogledu kvaliteta i dr.) vrate proizvođaču, uvozniku ili distributeru radi bezbednog tretmana kad god je to moguće, naročito citostatike i narkotike. U slučaju da to nije moguće, ovaj otpad se dostavlja apotekama koje su dužne da preuzimaju neupotrebljive lekove od građana. Apoteke i zdravstvene ustanove vode i čuvaju evidenciju o farmaceutskom otpadu i podatke dostavljaju Agenciji, u skladu sa propisom kojim se uređuje integralni katastar zagađivača. Ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar bliže propisuju način upravljanja farmaceutskim otpadom i listu apoteka koje su dužne da preuzimaju neupotrebljive lekove od građana.

http://www.reciklaza.in.rs/cms/index.php?option=com_content&view=article&id=32:upravljanje-farmaceutskim-otpado

Ne bacajte lijekove u smeće

Objavljeno 4.9.2009 u 10:50

Piše: Tarik Čatić, mr.ph.

Farmaceutski otpad najčešće zbrinjavamo nepravilno, bacajući ga u kantu za smeće ili u kanalizaciju. Nepravilno uništavanje farmaceutskog otpada za posljedicu ima zagađivanje okoliša, što svakako utječe na ekosistem.

Lijekovi kojima je istekao rok trajanja, kao i oni koje više ne koristimo, najčešće ostaju dio naših kućnih apoteka.

Bilo da se radi o lijekovima koje je propisao liječnik ili OTC preparatima (lijekovi koje je moguće kupiti bez recepta), oni mogu predstavljati opasne, potencijalno toksične supstance u našim domovima.

Farmaceutski otpad podrazumijeva sve farmaceutske proizvode, lijekove i hemikalije kojima je istekao rok trajanja ili se trebaju baciti iz bilo kojeg razloga.

Takve lijekove najčešće zbrinjavamo nepravilno bacajući ih u kantu za smeće (kao komunalni otpad) ili u kanalizaciju. Ovakav vid "zbrinjavanja" farmaceutskog otpada najčešće je posljedica neznanja i neinformiranosti o tome šta uraditi sa takvim lijekovima.

Opasne posljedice

Nepravilno uništavanje farmaceutskog otpada za posljedicu ima zagađivanje okoliša, što svakako utječe na ekosistem. Brojne studije i istraživanja identificirala su prisustvo lijekova ili njihovih metabolita u površinskim i podzemnim vodama, kao i u tlu.

Rezidue nekih lijekova pronađene su čak i u vodi za piće, s obzirom da postojeći sistemi prečišćavanja i pripreme vode u postrojenjima za distribuciju nisu opremljeni i prilagođeni za ovu vrstu polutanata.

Briga o utjecaju toksičnih supstanci na okoliš stavljena je u legalne okvire osamdesetih godina prošlog stoljeća, kada su uvedeni sistemi za kontrolu kao i procjene rizika za okoliš za pojedine supstance. Problem lijekova i utjecaja na okoliš posebno postaje popularan početkom devedestih godina.

Kada posmatramo pojedine grupe lijekova i njihov negativni utjecaj na okoliš i žive organizme, dokazano je da fluoksetin iz grupe antidepresiva najopasniji po organizme u vodi, a pronađen je u tkivima riba (npr. šaran). Sličnu toksičnost za žive organizme u vodi pokazuje i diazepam.

S obzirom da su nesteroidni antiinflamatorni lijekovi (NSA1D) često korišteni lijekovi i da se mogu dobiti bez recepta, jasno je da usljed česte i velike upotrebe mogu biti nađeni i u okolišu. Tako je utvrđeno da diklofenak ima veliki toksični učinak na alge. U Pakistanu i Indiji potvrđeno je da je diklofenak iz površinskih voda jedan od glavnih uzroka uginuća različitih vrsta ptica grabljivica, s obzirom da uzrokuje nefrotoksičnost.

Beta blokatori propranolol i metoprolol, koji predstavljaju membranske stabilizatore, nađeni u površinskim vodama, pokazuju toksični efekat na planktonsku vrstu Daphnia magna koja često predstavlja bioindikator zagađenja voda.

Prisustvo antibiotika u okolišu uzrok je rezistencije, pa je već potvrđena rezistencija bakterija koje naseljavaju potoke i rijeke u SAD-u na antibiotike poput imipenema, ampicilin i ceftazidim.

Različiti sintetski estrogeni su pronađeni u vodama i to u biološki aktivnim koncentracijama. Ove supstance se koriste kao oralni kontraceptivi, a takav efekat pokazuju i na ribama, što je potvrđeno kroz smanjenje reproduktivne fukcije zebra-riba za 56 posto.

Šta sa starim lijekovima?

S obzirom na sve veću svjesnost i naučno utemeljene dokaze o utjecaju lijekova na okoliš, od velike je važnosti pravilno postupanje sa farmaceutskim otpadom.

U mnogim zemljama provode se programi koji stanovništvu omogućuju povrat neiskorištenih lijekova i lijekova kojima je istekao rok trajanja.

Najčešće se ovi programi provode kroz apoteke, koje predstavljaju mjesta na kojima se takvi lijekovi mogu odložiti bez naknade. Praksa se je da se prilikom povrata lijekova vodi registar koji za cilj ima evidentirati koji lijekovi se vraćaju (prema ATC kodu), razlog povrata (neiskorišteni lijekovi ili lijekovi kojima je istekao rok trajanja), status vraćenog lijeka (Rp/BRp), te u konačnici finansijska vrijednost.

Mnoge vlade su preko nadležnih organa razvile informativne letke o tome na koji način upravljati kućnim farmaceutskim otpadom. Tako se za čvrste oblike preporučuje da se izvade iz originalnog pakovanja i spreme u posudu od čvrste plastike.

Neki programi preporučuju da se takvi lijekovi rastvore sa malo vode kako bi se prevenirala njihova zloupotreba ili doda neka praškasta supstanca (brašno i si.) te da se posuda zatvori i poklopac zalijepi te tako odloži u komunalni otpad.

Kada su u pitanju tečni ljekoviti oblici, potrebno ih je iz originalnog pakovanja prebaciti u posudu od čvrste plastike te postupiti kao u slučaju čvrstih oblika.

Kada se lijekovi nalaze u blisterima (što je najčešće slučaj na našem tržištu) takvi se lijekovi moraju vratiti u originalnom pakovanju. Originalno pakovanje mora se zatvoriti ljepljivom trakom i spremiti u posudu od čvrste plastike te dalje postupiti na prethodno opisan način.

Svakako da je najsigurniji i najefikasniji vid upravljanja farmaceutskim otpadom povrat lijekova u ruke stručnjacima koji će dalje na najbolji način rukovati istim.

Uloga savremenog farmaceuta se ogleda i u ovom segmentu farmaceutske brige te apoteke predstavljaju sabirna mjesta za kućni farmaceutski otpad.

I u našoj zemlji donesen je niz zakona i pravilnika koji tretiraju farmaceutski otpad, direktno ili indirektno, te je neophodno pridržavati se takvih propisa.

Prikupljeni lijekovi se dalje predaju na brigu kompanijama ovlaštenim za rukovanje opasnim otpadom, prema striktno utvrđenim procedurama. Najčešća metoda uništavanja lijekova je spaljivanje u incineratorima.

S obzirom da je JU "Apoteke Sarajevo" po prvi put pokrenula projekat prikupljanja farmaceutskog otpada, približavajući se trendovima u razvijenim zemljama zapada, ovu izuzetnu priliku svi trebamo iskoristiti i na pravilan način odložiti farmaceutski otpad iz naših domova.

Farmaceutski otpad najčešće zbrinjavamo nepravilno, bacajući ga u kantu za smeće ili u kanalizaciju. Nepravilno uništavanje farmaceutskog otpada za posljedicu ima zagađivanje okoliša, što svakako utječe na ekosistem

http://www.mojezdravlje.ba/novost/12005/ne-bacajte-lijekove-u-smece

file://localhost/C:/Documents%20and%20Settings/xxxx/Desktop/Pravilnik_o_upravljanju_farmaceutskim_otpadom.mht-pravilnik

http://hrcak.srce.hr/file/394 javnozdravstveni

http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeTranIRazvojTehnologija/2011Mart/Upravljanje%20otpadom%20febr%202011-Djurdjina%20Jelicic.pdf –primer prakse