P R I Z N A N J A

11Septembar 2018. www.serbianmirror.com

Djonli}.Na kraju je bilo re~i i o

inicijativi filmskih poslenika dase broj filmskih festivala srpskogfilma u svetu pove}a i da bi novifestivali trebalo da se organizujui u Parizu, Londonu, Moskvi,Pekingu, Atini i jo{ nekimgradovima. O tome su govorili uime inicijativnog odboraAleksandar Vlajkovi} i MiodragIli}, poznati dramski pisac i film-ski scenarista.

Novi festivali srpskogfilma u svetu treba da se orga-nizuju u saradnji sa organizatori-ma u dijaspori i regionu i uzlogisti~ku podr{ku novoosnovaneAsocijacije za promociju srpskogfilma, kulture i drugih vrednostiSrba u svetu i Srbije – SERBIAN

FEST i strukovnih, poslovnih idr`avnih institucija Srbije ,istakao je Vlajkovi} i nastavio:“Film kao medij je izvanrednosredstvo za komunikaciju medjuljudima i otuda ga treba koristitiza promociju srpske dr`ave,njenih vrednosti, a isto tako i kaomogu}nost za produkciju filmovau Srbiji, jer mo`e da donesezna~ajne prihode i ostvari napredpomenute ciljeve, ~ija je vrednostnemerljiva. “

Miodrag Ili} je dodaoda dr`avne institucije Srbijetreba da poma`u projekte odnacionalnog zna~aja. “Re~ je oprojektu od koga mogu imatikoristi gradjani Srbije, dr`avaSrbija, na{i ljudi u rasejanju,lokalni organizatori i zemlje u

kojima se manifestacijeodr`avaju. Imaju}i u vidu takveinterese, verujemo da }edr`avne institucije Srbije (presvega Ministarstvo kulture imedija) to prepoznati i da }epodr`ati projekat u skladu samogu}nostima. Sredstva ulo`enau ovakav projekat bi}e nanemerljiv na~in vi{estrukouzvra}ena. Zna~ajno je i da suto ulaganja u program kulture,koji }e Srbiji pomo}i u stvaran-ju pozitivnog imid`a u svetu, auz to mo`e doneti i materijalnukorist koja }e se meriti devizn-im prilivom od prodatih film-skih prava ili za pru`ene uslugeza snimanje filmskih koproduk-cija u Srbiji“, rekao je MiodragIli}.

Uru~ivanje nagrade i povelje Zlatici Arsi} za najbolji dokumentarni film na pro{logodi{njem filmskom festivalu u ^ikagu “PANTA REI” -

Ljubi{e Samard`i}a

F I L M

12 Septembar 2018.

Autor: Svetlana Petrovi}

Sve~anom ceremonijom itradicionalnom dodelomnagrada na Letnjoj pozornici

u Tvrdjavi, zavr{en je 53. Festivalagluma~kih ostvarenja u Ni{u.

Najvi{e priznanje, GrandPriyNaisa, za najbolje gluma~koostvarenje pripalo je Milo{uBikovi}u, za ulogu Petra Mara{a ufilmu “Ju`ni vetar“ Milo{aAvramovi}a. Bikovi} nije do{ao nauru~enje nagrade, ali je poslaovideo-poruku iz Rusije gde snimanovi film, koja je emitovana naLetnjoj pozornici.

Takodje, Bikovi} je usvom telegramu zahvalnostiporu~io i da se, rade}i van granicana{e zemlje, uverio koliko je srps-ka {kola glume kvalitetna i da jedala ogromno bogatstvo glumaca.

- Kome god od kolega daste dolelili nagradu, ne bistepogre{ili. Postoji jo{ jedan mome-nat zbog koga sam dirnut. Bitipriznat u svojoj zemlji i doprinosi-ti razvoju njene kulture ose}am kaounutarnji poziv, ali to je ujedno ipodvig. Danas ste mipotvrdili dasam na dobrom putu – poru~io jeBikovi}.

Film “Ju`ni vetar“ osvo-jio je ~ak ~etiri nagrade na ovogo-di{njim 53. Filmskim susretima uNi{u.

Prema odluci `irija,nagrada Carica Teodora za najbolju`ensku ulogu, pripala je MartiBjelici za lik Teodore u filmu“Izgrednici”, a nagrada CarKonstantin za najbolju mu{kuulogu njenom partneru iz filmaRadovanu Vujovi}u koji je tuma~iolik Aleksandra.

- Drago mi je da jo{gajite prave vrednosti i da ste ive~eras u ovolikom broju ovde naTvrdjavi. Hvala i `iriju {to jepodr`ao nas mlade. Ovo je dokazda to {to mi radimo ili poku{avamoda uradimo ima smisla. Nastaviteda idete u bioskope. To je veomava`no za nas – kazala je MartaBjelica nakon uru~enja nagrade.

Jo{ jedna nagrada zavr{ilaje u rukama protagoniste filma“Izgrednici”. Povelja za izuzetnumu{ku ulogu uru~ena je MladenuSovilju za ulogu Danila, dok jePovelja za izuzetnu `ensku ulogupripala Mariji Piki} za film “Meso”Sa{e Hajdukovi}a.

Olga Odanovi} dobitnica

je priznanja za najbolju `enskuepizodnu ulogu u filmu “Patuljcisa naslovnih strana” MiloradaMilinkovi}a, a najboljim epizod-nim glumcem progla{en jeMiodrag Radonji}, za ulogu Ba}au filmu “Ju`ni vetar“. Najboljidebitant na 53. Filmskim susreti-ma u Ni{u prema oceni `irija jeLuka Grbi} koji je u filmu “Ju`ni

vetar“ tuma~io lik NenadaMara{a.

@iri 53. Filmskih susreta,koji su ~inili Ana Sofrenovi},Bojana Maljevi} i Tihomir Stani},dodelio je i tri specijalna priznanjaza izuzetna gluma~ka ostvarenja –Sebastijanu Kavaci za ulogu ufilmu “EderleziRising” LazaraB o d r o ` e ,FaketiSalihbegovi}Avdagi} zaulogu u filmu “Meso” iEmiruHad`ihafizbegovi}u za uloguu filmu “@aba” ElmiraJuki}a izBiH.

Predsednica ovogodi{njeg`irija Ana Sofrenovi} je kazala:

- Te{ko je svojim kolega-ma davati nagrade, ali s drugestrane i nije. Mi smo jedan vrlosre}an `iri koji je gledao divneglumce. Ovogodi{nja tendencija jeto {to se pojavilo, mnogo glumacaizmladje generacije koji su naprav-ile iznenadjenje, i u odabiru i una~inu kako su odigrali svojeuloge. Va`no je da snimamo iva`no je da glumci igraju. To jebitnije i va`nije od bilo kojenagrade.

Na zavr{nici festivala,pored zvani~nih, glumcima suuru~ena i nezvani~na priznanja.Nagradu `irija FIPRESCI dobili suMarta Bjelica za “Izgrednike” iIgor Djordjevi} za ulogu u filmu

“Meso”, dok su Mihajlo Milavi} iSilmaMahmuti dobili nagradu zanajbolju kreaciju dece glumaca ufilmu ?Zlogonje“ reditelja Ra{kaMiljkovi}a.

Nagrada “MiloradMandi} Manda“ za najbolju uloguu komediji, koja se dodeljuje od2017. godine, pripala je SrdjanuTodorovi}u za uloge u filmovima“Prokleti pas“ i “Ju`ni vetar“.

- Velika mi je ~ast {tosam primio ovu nagradu. Ovo jesamo moj mali doprinos da se jo{jednom podsetimo Mande, velikog~oveka, divnog prijatelja iglum~ine. Manda nije bio komi~ar,on je bio glum~ina. Sa Mandomsam bio ~etiri godine na klasi.Delili smo i dobro i zlo i za njegame vezuju neke neizbrisiveuspomene koje }e, nadam se, osta-ti ve~no, ovde u mom malommozgu, dokle budem trajao – kazaoje Srdjan Todorovi} zahvaliv{isvima koji su ustanovili nagradunazvanu Mandinim imenom ubrzonakon njegove smrti.

Nakon sve~ane podelenagrada usledile su projekcijepilot-serije “Koreni” i dokumen-taraca o Desimiru Stanojevi}u“@ivot je mjuzikl“ i“Neprilagodjeni filmski grof” oreditelju Milu Djukanovi}u.

Izvor: Ni{ke vesti

Sa nedavno zavr{enih 53. Filmskih susreta u Ni{u

MILO[U BIKOVI]U NAJVI[E PRIZNANJE FESTIVALA GRAND PRIX NAISA

Autor: Maja Vodeni~arski

Pred punim Amfiteatrom izvani~no je po~eo prvi med-junarodni Festival dokumen-

tarnog i muzi~kog filma CityFest.Ni{lije su prve festivalske ve~eriimale prilike da pogledaju film ona{em poznatom srpskom glumcuDesimiru Stanojevi}u, ali i onajve}oj svetski poznatoj grupiBitlsima.

Veliki broj Ni{lija koji susa pa`njom odgledali filmove ikompletan program City Festa,samo je potvrda da je ovakav fes-tival potreban Ni{u. “Pi{emo istori-ju”, istakli su organizatori naotvaranju City Festa.

Ovakav festival do sadaje imala privilegiju da gleda publi-ka u Beogradu. Upravo taj festivalbio je inspiracija organizatoru.Osniva~ i umetni~ki direktor

Dok’N’Ritma Sandra Ran~i} dalaje na otvaranju punu podr{kuCityFestu i istakla da joj je dragoda je ba{ Ni{ grad u kome }e sepamtiti “dokumenti na{eg ritma“.

Za dobar provod i ugod-no ve~e pobrinuo se DesimirStanojevi} koji je sa svojim pri-jateljima glumcima priredioNi{lijama zaista jedno lepo ve~e zapam}enje.

Desko je pevao pesme izmjuzikla u kojima je igrao, ali istarogradske pesme, poznate ni{kepesme, {ansone.

Prikazani su i filmovi:“Crne i bele dirke“, o proslavl-jenom kompozitoru i klavijaturistiKorneliju Kova~u, jednom odvode}ih autora doma}e pop scene,koji je svojom muzikom i brojnimhitovima od {ezdesetih godina dodanas plenio pa`nju i osvajao gen-

eracije slu{alaca.Film o jedinstvenoj fig-

uri ~iji je uticaj na popularnu kul-turu nemerljiv “Grace Jones:Crveno svetlo i hleb“. Ve}a od`ivota, divlja, zastra{uju}a i

androgena – Grejs D`ouns igrasve ove uloge.

Festival je zatvorio filmo na{em slavnom glumcu i red-itelju Ljubi{i Samard`i}u“PantaRei“ koji je prikazan na

pro{logodi{njem Srpskom film-skom festivalu u ^ikagu.To jeprvi dokumentarni film koji jeSamard`i} re`irao. Na molbu daobjasni specifi~nosti re`ijejednog dokumentarnog filma, a uodnosu na igrane strukture, gov-orio je:

“Za mene nema razlike ure`iji, ovo je samo mali deo mojefilmske biografije.“

Veliku pa`nju publikeprivukao je i film “Vitni: Bitisvoja“. Film nudi jedinstvenipogled iza kulisa Whitney Houstonna vrhuncu slave i ni`e okolnostikoje su doprinele prekidu njenekarijere i njenoj smrti kad je imala48 godina.

Festival je zavr{en 3. sep-tembra velikom `urkom poznatihrok orkestara.

Izvor: Ni{ke vesti

U Ni{u odr`an prvi festival muzi~ko-dokumentarnog filma

PI[EMO ISTORIJU

Milo{ Bikovi} nakon filma “JU@NI VETAR” pred

odu{evljenom publikom u Ni{u

Desimir Stanojevi} sani{kim muzi~arima

I Z N A [ E S R E D I N E

Godi{nji SerbFest,jedan od najve}ih fes-tivala u ^ikagu,

odr`an je od 10. do 12. avgus-ta 2018. godine, na imanjuCrkve Svetog VaskresenjaHristovog. Na popularnomRedvud drajvu, tri dana vratacrkvenog imanja bila suotvorena za sve ljubiteljesrpske kulture i tradicije, kojisu imali priliku da u`ivaju uraznovrsnom kulturno-umetni~kom progra-mu, uz neizbe`nu srpsku tradicionalnukuhinju i muziku.

SerbFest je jedinstven dogadjajkoji svojim raznovrsnim sadr`ajem nudi zasvakoga pone{to. U jednom momentu ~uose zvuk tamburice i neizbe`ni taktovipesme “Tamo daleko” uz koje su se sviposetioci u ritmu njihali i pevu{ili, dok seve} slede}eg momenta u`ivalo u svirkamadoma}ih rok bendova i bendova narodnemuzike.

Miris na{e tradi-cionalne kuhinje, kao i pe~enajagnjetina, privukao je velikibroj znati`eljnih stranaca kojisu sa radoznalo{}u posmatralisve oko sebe, ne ispu{taju}i izruke }evap~i}e, pe~enu jagn-jetinu, pala~inke, krempite inaravno rakiju, srpski lek zasva~iju du{u.

Folklorni ansambl“SOKO” je tradicionalnim srp-

skim igrama i prelepom srpskom narod-nom no{njom, punom vedrih boja, oboga-tio letnje dane festivala.

Zvuk pesme, igre i smeha tridana dopirao je sa svih strana. Ose}ajjedinstva i sloge {irio se u vazduhu, aujedno smo bili pravi “mealtingpot“, kakobi rekli Amerikanci. Na jednom mestupuno razli~itih ljudi i kultura koji medju-sobno razmenjuju ideje, razmi{ljanja,iskustva, svoju istoriju, stvaraju}i jednunovu kulturu - kulturu prijateljstva.

SERB FEST NASRPSKOJ ULICI

Stefanija Djoki}

ZVUCI SRBIJE UKARNEGI HOLU

Najve}i srpski muzi~ari koji `ive i stvaraju u Njujorku 24. septembrapokaza}e svu lepotu srpskih tradicionalnih pesama, ali i njihovih

d`ez interpretacija

Jedinstveni tonovi srpske izvorne muzike ispuni}enjujor{ki Karnegi hol 24. septembra. Koncertom“Zvuci Srbije” publici }e se predstaviti srpski

umetnici koji `ive i stvaraju u Njujorku. Prisutni }eu`ivati u nastupima tradicionalne `enske vokalne grupeROSA, d`ez peva~ice Alme Mi}i}, d`ez gitariste RaletaMi}i}a, pijanista Jasne Popovi} i Djordja Ne{i}a, bub-njara Marka Djordjevi}a, dok }e djakon Jovan Ani~i}izvesti Mokranj~eve rukoveti.

“@elja nam je da kroz duhovne, izvorne, tradi-cionalno izvedene pesme, njihove d`ez interpretacije idela srpskih kompozitora 20. i 21. veka, ameri~ka pub-lika bolje upozna kulturu na{e dr`ave, a da pripadnicisrpske zajednice i dalje ~uvaju svoj nacionalni i kul-turni identitet.

U~esnici su istinski virtuozi. Oni }e za svojuzemlju nastupiti bez ikakve nadoknade i hvala im na tome”, ka`e Rastko Jankovi},koji vodi Sektor za poslovnu saradnju i lokalno povezivanje sa dijasporom i Srbimau regionu, unapredjenje kul-turnih, prosvetno-obra-zovnih i drugih vidovasaradnje.

On dodaje i da jeovaj dogadjaj dogovoren jo{pro{le godine jer je ~uveniKarnegi hol potrebno rez-ervisati mesecima unapred.

Uz to, prioritetSektora za saradnju sa dijas-porom jeste o~uvanje srp-skog jezika i }irilice u dijas-pori i regionu, prvenstvenooboga}ivanjem nastavnogfonda dopunskih {kola ibiblioteka. Samo proteklegodine ovim ustanovama jeposlato oko 30.000 knjiga.

Pored ovogvi{egodi{njeg projekta, nesumnjivo su va`ni i brojni dogadjaji, poput koncerta “ZvuciSrbije“, koje organizuje ovaj Sektor. Jer tako svet najbolje upoznaje na{u kulturu, ana{i ljudi u svetu neguju veze sa svojim korenima.

Rastko Jankovi}, v. d. direktora Uprave za saradnju sadijasporom i Srbima u regionu u Ministarstvu spoljnih

poslova Republike Srbije

13Septembar 2018. www.serbianmirror.com

Jasna Popovi}- pijanistkinja

I N T E R V J U

14 Septembar 2018.

Frontmen grupe S.A.R.S. najavljuje njihovu prvu ameri~ku turneju i komentari{e kontroverze oko pesme “Lutka“

Nakon {to je osvojila region iEvropu, grupa S.A.R.S. uskorokre}e na svoju prvu turneju po

Americi i Kanadi, gde publika do sada nijeimala prilike da ih ~uje. @arka Kova~evi}a,frontmena benda, pitali smo {ta o~ekuje odtih koncerata…

Kakve signale dobijate, jesu liva{e pesme pre{le okean?

- Turneja u SAD i Kanadi je velikiizazov za bend, jer }emo prvi put videti nalicu mesta koliko S.A.R.S. ima fanova na tomkontinentu. Za sve ove godine smo dobijalimno{tvo komentara nasocijalnim mre`ama iYouTube-u od ljudi sa tihprostora i stalno nas pita-ju kada }emo do}i.Siguran sam da }emonapraviti dobar provodsvim ljudima koji budu do{li da nas ~uju uNjujorku, Torontu, ^ikagu i Va{ingtonu.

S obzirom na to da ste ve}odavno stekli status regionalne atrakcije,da punite sale po Srbiji, Hrvatskoj, Bosni,Makedoniji... o~ekujete li i na ameri~kojturneji fanove iz svih zemalja biv{e Juge?

- Naravno. Gde god da sviramovan Balkana, uvek dodje {arena ekipa idrago nam je da imamo publiku koja se nedeli po nacionalnosti, ve} se svi zajednodobro provode.

[ta imate da im poru~ite?- Da dolazimo u Ameriku i

Kanadu da {irimo mir i ljubav i da su svidobrodo{li!

Neki znaju, neki ne znaju, aliobjasnite publici u Americi i Kanadi kakoste do{li do intrigantnog imenabenda?

- U momentu kadase smi{ljalo ime bendu,povela se pri~a o D`ouSatrijaniju i o tome kolikije majstor svog instrumenta,a onda je nekome iz ekipepala na pamet ideja {tabi bilo kada bi muamputirali ruku ipri{ili na{emgitaristi... Da li bibolje svirao ili ne?

Do odgovora na to pitanjenismo do{li, ali jesmo do imenabenda. Sve`e Amputirana RukaSatrijanija.

Pesma koja jeobele`ila po~etke va{e kari-

jere je svakako “Budjav lebac“. Maloljudi, medjutim, zna da je do objavljivan-ja te pesme do{lo sasvim slu~ajno, uvreme kada bend prakti~no vi{e nije nipostojao...

- U to vreme bend nije bio glavnapreokupacija svim ~lanovima, te su se ~estopravile pauze u radu. “Budjav lebac“ je nas-tao u jednoj od tih pauza, bez neke pompeje oka~en na My Space stranicu benda, apotom i na You Tube. Pesma je nakonnekoliko dana postala viralna i veliki hit nainternetu, pa smo odlu~ili da se ozbiljnije

zabavimo bendom i novimpesmama i da iskoristimotaj talas.

“Lutka“ je umedjuvremenu steklaogromnu popularnost itrenutno je numera No1

kada su u pitanju ven~anja isvadbe,zapravo onaj trenutak kada zaple{umlada i mlado`enja. Jeste li ponosni zbogtoga i da li ste o~ekivali takvu reakcijukada ste snimali tu pesmu?

- Svakako smo ponosni na to iakonam to nije bila namera kada smo snimilitu pesmu. Kada smo je snimili osetili smopotencijal koji pesma nosi, ali niko nijeznao koliki }e hit zapravo postati.

Oko te pesme je napravljenakontroverza, kru`ile su pri~e da inspiraci-ja za njen naslov i tekst ima veze sa dro-gom. Odgovorili ste tako {to ste najavilitu`bu protiv onih kojiobjavljuju te glasine. {ta je,zapravo, istina?

- Pesma govori oultimativnoj ljubavi.Obja{njavanje autora o~emu se radi u pesmije besmislenojer slu{alactreba da

pronadje sopstvenu poruku. Mnogi su jepovezali sa zavisno{}u koju stvaraju droge,ali, na kraju krajeva, nema ve}e droge odljubavi.

U Zagrebu ste za dva dana imali10.000 ljudi, u Zenici isto toliko na kon-certu sa Dubiozom, napunili ste splitskeGripe, headlineri ste na festivalima {iromBalkana koji je i dalje “bure baruta” ikonstantno gori podgrevan nacionalizmomkoji nam serviraju politi~ari. Kako utakvoj atmosferi opstati i ostati popu-laran?

- Tako {to pri~a{ normalnu pri~ukoju ljudi sa iole mozga razumeju ipodr`avaju. Dok politi~ari podgrevajumr`nju, mi sa muzikom radimo suprotno,{irimo mir i ljubav!

[ta ste mogli da primetite tokomgostovanja na prostoruey-Yu, {ta je ono {to nasdeli, a {ta nam je zajed-ni~ko?

- Dele nas samogranice, dok je sve drugomanje-vi{e isto.

S tim u vezi,da li je pesma “Torade” namenjena nekom politi~aru, parti-ji ili re`imu, ili se odnosi na sve njihpomalo, a na neke malo vi{e…

- Iako se u spotu na de~jimmaskama pojavljuju lica raznih politi~ara,pesma je univerzalna jer su svi politi~ariista bagra.

U spotu sepojavljuju deca sa maska-ma Tadi}a, Dodika,Djukanovi}a... Jeste liimali prob-l ema

zbog toga?- Spot je bio “neadekvatan“ za

nacionalni servis Srbije (RTS) u {ta smo seuverili u vi{e navrata, a verovatno i zadruge nacionalne TV stanice {irom Balkana.

Va{e poslednje izdanje se upravotako i zove, “Poslednji album“. Mnogifanovi su se upla{ili da to zna~i da presta-jete sa radom…?

- Ne, samo smo odlu~ili da ubudu}eizdajemo isklju~ivo singlove. Na taj na~insvaka pesma dobija istu medijsku pa`nju. Odpo~etka godine smo izdali tri nove pesme izadovoljni smo kako je sve pro{lo.

Medijska situacija u Srbiji popitanju rokenrola nije najbolja, retke suemisije ukojima se mo`e ~uti ne{to semnarodnjaka. {ta raditi u takvoj situaciji, ada se ne svede na kukanje i lamentiranje

nad sudbinom?- Fura{ svoju

pri~u i trudi{ se da bude{najbolji u tome {to radi{.

To se de{avaiako su ~ak i neki vlasni-ci televizija biv{i rokeri.Kako to komentari{ete?

- Sva{ta se uglavi izmeni od lo{ih droga...

Da li ste svi u bendu profesional-ni muzi~ari, `ivite samo od toga, ili nekiod vas rade i druge poslove?

- Ve}ina benda `ivi isklju~ivo odmuzike, dok gitarista Lukac radi kao kustosu Prirodnja~kom muzeju, basista Djole radikao vatrogasac i truba~ Neboj{a kao profe-sor u muzi~koj {koli.

AntonijeKova~evi}

LJUBAV JE NAJVE]A DROGA!

Svi politi~ari na Balkanu su istabagra Dok oni podgrevajumr`nju, mi sa muzikom radimopotpuno suprotno, {irimo mir iljubav!

Spot za pesmu “To rade” jezbog onih maski politi~ara bio“neadekvatan“ za RTS, u {tasmo se uverili u vi{e navrata, averovatno i za drugenacionalne TV stanice {iromBalkana.

Ve}ina benda `iviisklju~ivo od muzike,dok gitarista Lukac radikao kustos uPrirodnja~kom muzeju,basista, Djole radi kaovatrogasac i truba~Neboj{a kao profesor umuzi~koj {koli.

I N T E R V J U

Kerber je, nema sumnje,jedan od najpopularnijihbendova sa ex-yu prosto-

ra. Za tri i po decenije snimili subrojne nezaboravne pesme poputSrce od meda, Ratne igre, Boljeda sam druge ljubio, Hajde da sevolimo, Nebo je malo za sve,Mezimac, Seobe, Mama, Tata,Kad ljubav izda...a o tome da ihstariji ne zaboravljaju a mladjiprihvataju svedo~i i ~injenica daje Kerber stalno na turneji, akruna je ~ini se bio spektakularnikoncert u beogradskom Sava cen-tru protekle zime, za koji su karterazgrabljene u ciglo tri dana.

Kerber uskoro, prvi putu karijeri, kre}e na turneju prekobare i nastupi}e u Torontu 14. i^ikagu 15. septembra, gde }etamo{njoj publici kona~no priu{titipriliku da u`iva u sjajnom `ivomnastupu po kome su rokeri iz Ni{aodavno ~uveni.

- Kerber dolazi u kom-pletnom sastavu i na repertoarumo`ete o~ekivati sve one hitovekoje sa na{im fanovima pevamove} godinama. Dugo smo ~ekaliove nastupe, pa se radujemo sus-retu sa ljudima koji nas nikadanisu slu{ali u`ivo, ili mo`da jesu,ali im je ovo prvi put da nasslu{aju kao gastarbajteri. Li~noo~ekujem provalu nostalgije iradosti, grmljavinu u salama koja}e nas inspirisati da damo ononajbolje iz sebe, a njima olak{amodane koje provode daleko oddomovine i najmilijih. Bend radina emocije, pa pozivam svefanove i one druge, radoznaleslu{aoce, da se vidimo septembrameseca u Torontu i ̂ ikagu – ka`efrontmen benda Goran [epa Gale.

Generacije su odrastaleuz muziku Kerbera. Ono {to,medjutim, dosta ljudi ne zna ili sene se}a jeste to da ste jo{ kaosasvim mladi bend, 80-ih, imalipriliku da delite binu sa rokvelikanima poput UriahHeep.Kako je to izgledalo? I kako sedesilo da u onakvoj konkurencijitada{nje YU Rock scene za pred-grupu izaberu ba{ vas, koji ste bilina po~etku karijere?

- Da te ispravim, bilismo gosti UriahHeep na turneji:Beograd, Zagreb, Novi Sad. Tadanam je bilo vrlo bitno da nismopredgrupa, pa je na plakatimapisalo “specijalni gosti“. Meni je

bilo posebno drago da delim binusa bendom mog detinjstva. Prekonekih zajedni~kih prijatelja,menad`ment UriahHeep je ~uona{ prvi album i tako je do{lo doponude da krenemo sa njima.

Kako je izgledalodru`enje sa UriahHeep, jesu libili iznenadjeni da u Jugoslavijiuop{te postoji rok muzika, ipublika koja je slu{a?

- Na prvom koncertu uBeogradu nismo imali ni mini-malne uslove za svirku. To smozamerili njihovim menad`erima.Bili smo u pravu, pa su momci izUriahHeep-a sami reagovali. Do{li

su u na{u garderobu sa gajbompi}a kao gest izvinjenja, {mekers-ki... i normalno da je sve leglo nasvoje mesto. Za nastavak turnejedobili smo njihov autobus, {ofera,menad`era i pun fri`ider alkohola,{to smo oberu~ke prihvatili. Oni sunas slu{ali jo{ na prvoj tonskojprobi i bili su prijatno iznenadjenina{om svirkom. I mi smo koristilisvaki trenutak da vidimo njihoveprobe kako bismo pone{to nau~ili...

Seti se neke anegdote satih koncerata...

-Oni su uvek imali nekizahtev vi{e i pravili su frkutada{njem menad`eru turnejeToniju Sabolu. Pred sam koncertu Zagrebu, na{li su peva~a kakole`i u tu{ kabini obu~en i “krvav“.Zvali su menad`era u panici, a ija sam po{ao da vidim o ~emu seradi. I stvarno je izgledalo jezivo.

^ovek le`i u nesvesti, menad`erse hvata za glavu, zovu hitnupomo}... i kad je sve kulminiralo,peva~, koga su zapravo polilinekom crvenom te~no{}u bojekrvi, sko~i i ostali po~e{e davri{te od smeha...ha,ha, {ala...Kasnije je menad`er rekao da sumu skratili `ivot sa svojim zezan-jem... Sve u svemu, dobrisvira~i....

Kako je do{lo do sarad-nje sa Gordonom Rowleyem izNightwinda?

- Gordon Rowley je biou Beogradu gde smo se upoznali.Imali smo priliku da se ispri~amo

i da mu dostavimo demo materi-jal koji ga je zainteresovao.Saradnja se nastavila i dobili smopoziv da budemo njegovi gosti uMan~esteru gde je trebalo da namproducira plo~u. Prvi album jesniman u Beogradu, a miksovan uEngleskoj. Drugi je kompletnoradjen u Engleskoj. To je bilofantasti~no iskustvo. Raditi ukolevci roka je bila privilegija.

Kako su Englezi reago-vali na Kerber?

- Tamo smo na svakommestu izazivali simpatije, aGordon je ba{ bio ponosan.Zakazao nam je i neke svirke iizazvao interesovanje engleskepublike. Na lokalnom radiju jebilo vrlo pozitivnih komentara,jedino {to niko nije verovao dasmo Jugosloveni. Jezik im je li~iona madjarski, a rok u Jugoslaviji

je tada bio nezamisliv...Jeste li ijednog trenutka

razmi{ljali o tome da ostanetetamo da `ivite i svirate?

- Gordon je imao nekeplanove na tu temu. Tra`io je daja ostanem odmah i da se povre-meno vra}am u Jugu kada bendima turneju i da se to razvijadalje... Ja, medjutim, ni trenutkanisam razmi{ljao o ostanku uEngleskoj i samo sam se zahvaliona ponudi. I sada sam ubedjen danisam pogre{io, jer sve ovo i daljedo`ivljavam kao veliku zabavu...

Svi se se}aju saradnjeKerbera i Bore Djordjevi}a napesmi “Srce od meda”... Kako jedo{lo do toga i na {ta je li~ilosnimanje?

- Mi smo se vrlo aktivnodru`ili sa Borom pred snimanjena{eg tre}eg albuma. U rukamasam imao tekst koji je toliko li~iona njega da tu nije bilo dileme.“Pozvati Boru”, zapisao sam usvesci. Sve je to otpevano jo{ isteno}i i jo{ tada bilo je vi{e negoo~igledno da smo napravili hit zasva vremena “^ovek od meda”.Potpuno spontano je nastao tajduet kao rezultat jednog rokerskogdru`enja. Pesma je do`ivela svojremake i pre par meseci smo jeBora i ja ponovo otpevali, pa jeinteresantno i to ~uti, mada jo{nismo pustili snimak... Bila je tojedinstvena situacija da dva peva~aotpevaju istu pesmu posle vi{e odtrideset godina. Ba{ smo ponosnina tu stvar i na dru`enje sa legen-dom srpskog roka, Borom^orbom.

Mnogi misle da je Boranapisao “^oveka od meda”, a toje tvoja pesma. Ali je zatonapisao neke druge stvari zaKerber…

- Bora je pisao tekstoveza par pesama, “KodAmerikanca”, “Na`alost”. Janisam pisao pesme Bori, ali samzato pevao na nekim njegovimprojektima...

Kako je reagovao Ni{kada ste se pojavili na sceni80-ih, onako ~upavi i ~udnoobu~eni za tada{nje prilike?

- Ni{ je bio ponosan nabend, pogotovo posle pobede naSuboti~kom festivalu, tada{njemvelikom jugoslovenskom festivalu.^upavi ba{ nismo bili po voljistarijima, ali to je normalno... Svi

}emo jednom biti stariji, ha, ha...Kako se ose}ate danas,

kada vidite da vas slu{aju i onikoji nisu bili rodjeni u vremekada ste po~injali?

- Danas nas slu{a punogeneracija, bukvalno u publiciimamo dede, bake, tate, mame,unuke. Mene raduje {to najmlad-ja publika potpuno razume na{etekstove, na{e poruke... ^ak mise ~ini da nas bolje shvataju ovimladi danas, sada nego oni odpre trideset godina. To izazivaradost u ~oveku, ose}a{ seponosno. Upisao si se na nekodrvo koje raste, vredelo je`iveti…

Na pro{logodi{njemkoncertu u Sava centru, koji jeina~e rasprodat za samo tridana, sve te generacije su bile upublici i pevale “kaojedan”.

- Koncert u Sava centruje bio vrhunac Kerbera, na nekisenzibilan na~in... To su onineponovljivi koncerti gde su pub-lika i bend jedno. Iz pesme upesmu rasla je atmosfera, a kraj jebio vatromet emocija. Komentarsvih ~lanova benda i gostiju,guda~a, peva~a, ~lanova hora, bioje da je koncert izgledao kao daje trajao pola sata, a on je sa biso-vima trajao ~itavih dva i po sata.To je dokaz jedne dobre, emo-tivne predstave...

Ohrabruje li te to, je lirokenrol i dalje `iv u Srbiji?Ve}ina medija u Srbiji jezatvorena za tu vrstu muzike,iako neke od njih vode biv{imuzi~ari. Kako tokomentari{e{?

- Rokenrol je `iv, i tekako. Mediji su zatvoreni za rok,ali polako ih otvaramo. Da, mnogiljudi koji se nisu sna{li u muzicipre{li su na medije i bave sene~im {to nije muzika. Mislim daje to normalno. Postoje neke drugedru{tvene mre`e koje niko nemo`e da zaustavi, pa oni koji volemuziku imaju priliku da prate ben-dove. Na koncerte vi{e nema{anse da zalutaju oni koji to neshvataju, ~ega je, da se ne la`emo,bilo nekad. Ovo raslojavanje jedovelo do toga da rokeri mogu dau`ivaju sa svojom publikom kojaje iskrena, edukovana,raspolo`ena. Privilegija je sviratiROKENROL.

Antonije Kova~evi}

Gale iz Kerbera, pred prvu turneju po Americi i Kanadi, poru~uje fanovima:

Dugo smo ~ekali ove nastupe, li~no o~ekujem provalu nostalgije i radosti, koja }e nas inspirisati da damo najbolje iz sebe, a njima olak{amodane koje provode daleko od domovine. Bend radi na emocije pa pozivam fanove da se vidimo septembra u Torontu i ^ikagu

PRIVILEGIJA JE DANAS SVIRATIROKENROL NA BALKANU

15Septembar 2018. www.serbianmirror.com

16 Septembar 2018.

B I Z N I S

Septembar 2018.

P O R U K E

www.serbianmirror.com 17

J U B I L E J I

Septembar 2018.18

@ I V O T P R I ^ A

Dokumentarac o Valjevki Kosari Savki} pred publikom na Srpskom Filmskom Festivalu u ^ikagu

@IVOT PRETO^EN U FILMDokumentarni film o

Valjevki KosariSavki} (devoja~ko

Anti}), koji je snimantokom ove godine, premijer-no bi trebao biti prikazanna {estom SrpskomFilmskom Festivalu u^ikagu.

Film organizatorkei direktorke festivala SlavicePetrovi} i reditelja BorislavaKla~ara sniman je pored^ikaga i na podru~juValjeva, kako bi {to auten-ti~nije preneli pri~u o 97–godi{njoj legendi ^ikagaKosari Savki}.

^ika{ka publika }eimati priliku da pro`ivi saakterkom filma skoro jedan vek.Dokumentarac o Kosari nam slikovitodo~arava kroz kakve je neda}e i opasnostipro{la, a pri tom da nije izgubila veru u sam`ivot i na taj na~in opstala do danas saosmehom na licu.

Kosara Savki} je rodjena po~etkompro{log veka, 15. maja 1921. godine i dandanas je veoma aktivna, pozitivna, duhovitai pokretljiva, {to dodatno ~ini da je do`ivl-javamo kao jedan `ivotni fenomen.

Iskoristili smo priliku tokom sni-manja filma da kroz slovo i re~ pribli`imona{im ~itaocima deli} onoga {to }e premijer-no gledati publika u ^ikagu na SrpskomFilmskom Festivalu.

Organizatorka i direktorka festivalai glavna urednica lista Ogledalo SlavicaPetrovi} za Valjevske novosti otkriva odakleideja da se snimi dokumentarni film o na{ojValjevki Kosari Savki}.

-Moj drug Borislav Kla~ar koji jeina~e snimio nekoliko ve{ magradjenih doku-mentaraca, dosta serija i igranih filmova i ja,s obzirom da organizujem Srpski FilmskiFestival u ^ikagu, do{li smo na ideju dabele`imo dokumentarne video snimke. Janemam iskustva u tome, medjutim on ima injegova ideja je bila da snimimo jedan filmo na{oj Kosari Savki}, pri ~emu sam se jaodu{evila. Jer o njenom `ivotu bi i [olohovpisao u nastavcima po 1600 strana jedno tri,~etiri puta!“ Gospodju Kosaru poznajem

preko 30 godina i smatram da je ona `enakoja ima veoma interesantan `ivot, koji senesme zanemariti ni na ovim na{im prostori-ma, a ni na onim u Americi.

Vi i va{a snimateljska ekipa steprvi put u Valjevu?

- Da prvi put smo u Valjevu i jasam li~no odu{evljena i gradom i ljudima.Imam mnogo prijatelja Valjevaca u ^ikagu.A evo i sada dok se sure}em sa vama ovdesti~em utisak da ste vrlo gostoprimljivi,dobri doma}ini, prirodni ste pa nekako ~ovekkad vas upozna misli kao da vas zna ve} stogodina. Vrlo sam odu{evljena vajevcima. Aima vas brate i mnogo poznatih i pametnihu svim bran{ama, u svim sferama, da nenabrajam sada imena. Po~ev od vladika,preko pisaca, ratnika, peva~a... - Sutra }emo snimiti Te{njar preko dana iujedno da ga do`ivimo- ka`e SlavicaPetrovi}.

Interesantno je da je Kosara do

decembra 2017. god intezivno radila kadazbog problema sa srcem odlazi na operacijua potom je to uslovljava da prestane sa rad-nim aktivnostima u ~ika{kom restoranuBurbon. Naravno to je nije spre~ilo da nas-tavi da u`iva u ~arima `ivota.

Gospodjo Kosara, sad tokom sni-manja dok evocirate uspomene, kako seuop{te ose}ate povodom snimanja filma oVama?

- Zadovoljna sam i sre}na. Sve jelepo, vra}am se u mladost i zadovoljna samdru{tvom sada{njim jer imam sve mladeljude oko sebe i prijatelje tako da se i jaose}am podmladjeno. To je velika radost dame svi tako lepo prihvataju.

Mi se nalazimo trenutno u Va{ojku}i koju su vam komunisti oduzeli kao ikompletnu imovinu koju ste posedovali umontiranom procesu 1945. godine.

- Da ovo je na{a ku}a koju su namkomunisti oduzeli, a moja }erka Nada jeposle 64 godina uspela da je vrati u na{eruke. Ona je tu ku}u bukvalno ponovo kupi-la. Imali smo i svoju fotografsku radnju,moja mama je bila fotograf ~uvena Milkaslikarka. Medjutim, 1945. do{la je OZNA una{u ku}u i uhapsili su mamu i tatu, a potomsu i nas sve uhapsili, celu familiju, mene,sestru i brata. Ostala mi je samo mala }erkaNada, imala je ~etiri godine tada, koju samje kroz prozor, prilikom hap{enja, dala tetkaDari [estovi}, mojoj kom{inici, i samo stiglada ka`em: “Evo vam Nade, ~uvajte mi je!Ne znam kad }u se vratiti!“ Oduzeli su namkompletnu imovinu i sva prava. Bukvalnosmo ostali na ulici.

Tokom svog `ivota dosta ste setrudili da pomognete Srbima u Srbiji kao iSbima u emigraciji. Mnogo ljudi je uz Va{upomo} uspelo da napreduje u `ivotu, sakupl-jali ste razne donacije za pomo} Srbima uSrbiji, a ~ak ste bili i inicijator i donatorpodizanja spomenika Nikoli Kalabi}u uValjevu.

- Mi moramo da se borimo zapravdu i slobodu. Da budemo slo`ni. Jednidruge treba da poma`emo.

Ukratko kako vidite svoj `ivotsada dok evocirate uspomene?

- Moj `ivot je bio pun padova iuspona, ali sam zapamtila {ta mi je tata uvekgovorio kada bih mu se po`alila da imamnekih problema: “Dete tebe samo ~udo mo`eda spase!“ I uvek se ~udo de{avalo. Uvekposle lo{eg bude dobro, kao {to posle ki{edodje Sunce. Radosna sam jer imam divnuporodicu koja me okru`uje, moju }erku Nadui sina Zorana, a zahvaljuju}i njima imamdosta unuka koji su mi podarili praunuke.Sre}na sam {to sam po`ivela da ispratim nji-hovo odrastanje.

I za kraj koji je recept zadugove~nost?

- Ja stalno radim, dosta ~itam iuvek sam u veselom dru{tvu. Valjda je torecept za dugove~nost!?

Filmska ekipa je otputovala zaBeograd, na zakazan razgovor sa MatijomBe}kovi}em, koji }e u ovom filmu govoritio Kosari i njenoj porodici Anti} iz Valjeva.

Sne`ana [estovi} Shelle

19Septembar 2018. www.serbianmirror.com

Za realizaciju ovog filma potrebna su finansijska sredstva i pored toga {to ekipa FITO STUDIA

volonterski radi veliki deo.Ovom prilikom se obra}aju svima onima koji

`eleli da budu sponzori kako bi se film zavr{io.Pozovite nas na: 773.744.0373.

Hvala unapred.

K O L U M N A

20 Septembar 2018.

Dana{nja estrada ne trebada zna~i ni{ta pravomumetniku, jer pravi

muzi~ki umetnici su odavnopobegli sa estrade, kako kodnas, tako i u svetu. To se sveokrenulo. U mejnstrim medijimaje totalni {kart jo{ od krajaosamdesetih. Tre{ “muzika” (toi ne zaslu`uje da se zovemuzikom) potisnula je kvalitet.

Be`im od medija. Nijeprivilegija biti u dru{tvu sa rijal-iti “zvezdama“ i prostitutkama, koje sebenazivaju starletama i koriste taj d`ank odmuzike samo da bi dizale cene svojih seksu-alnih usluga. Kakva, bre, estrada? Ta banal-na “muzika“ se koristi za spu{tanje svesti, dabi sistem lak{e manipulisao otupljenimmasama zombija.

Tako su radili Egip}ani, Rimljani sagladijatorima u arenama i mnogi drugi dikta-torski re`imi, a dana{nji globalisti su u{li usvaku poru svesti i podsvesti nesre}nog homosapijensa. Danas su ta diktatura i atak na ljud-ski um mnogo perfidniji. Ka`u da, ako `eli{da uni{ti{ neprijatelja, vaspitavaj mu decu. Tose upravo nama de{ava. Po~elo je sa Pinkom,B92 (koji je prvi po~eo da ubedjuje Srbe dasu genocidni narod i da zaslu`uju sve zlokoje mu se de{ava), a nastavilo se sa“Velikim bratom”, “Parovima”, “Farmom”,“Zadrugom”, promocijom homoseksualizma iagresivnog feminizma…

Stara poslovica ka`e: “Bez dobrogsemena nema ni plemena“. Globalizacija sesa Zapada prenela kod nas u veoma lo{emobliku. Promocija devijantnosti je tolikouzela maha da se ona manjina normalnih,koji jo{ uvek imaju iole zdravog razuma isvesti, nazivaju “hejterima”, nazadnima,diskriminatorima, teoreti~arima zavere, a ustvari su oni ti koji su diskriminisani. Sve seto radi s ciljem uni{tenja porodice i smanjen-ja populacije. Muzika i filmovi su grane

umetnosti koje dopiru do {irokihmasa. Stoga je i logi~no da sepreko njih vr{i uticaj na ljude.Ubijeni su kreativnost i bunt uljudima. Stvorila se pohlepna,zombirana i razvratna masa,koja je podlo`na ispiranjumozga, i kojom je izuzetno lakoupravljati.

Dana{nje generacijeuop{te ne zanima istorija (~akni ova la`irana), a bez pozna-vanja pro{losti, nema ni

budu}nosti. Srpski mu{karci su nekad

`ivote davali za svoju zemlju i porodicu, adanas mnogi sede po ceo dan po kafi}ima,sr~u kapu}ino po ceo dan, imaju de~ka,{valerku, poroke... Na televiziji se pljuju,psuju po tim nesre}nim rijaliti programima,a {to je najgore, imaju ogromnu publiku.Pa, jbt, cela nacija se podelila na poklonikeKije i Lune. [alio sam se nedavno sa

jednom mladom devojkom: “Vidim da ima{kiflice na stomaku.” Odgovara mi: “Jao, jastvarno ne znam odakle mi. Bavim se fit-nesom, malo jedem…” “E, sad, ne verujemda ba{ tako malo jede{. Dodje{ iz diskotekeu tri ujutru, pa otvori{ fri`ider i krka{.Kol’ko mi je poznato, niko u Au{vicu nijebio debeo.” Ona: “Pa, verovatno se tamozdravo hrane.” Frapiran je pitam: “Da li jemogu}e da ne zna{ {ta je Au{vic?“ “Pa,pretpostavljam da je to neki grad.“ Pritom,devojka je zavr{ila fakultet sa svimdesetkama. Kakva li je tek situacija s ljudi-ma koji nemaju visoko obrazovanje?

Prepri~avam to malo starijoj devojci. Napomen Au{vica, vidim da me belo gleda, ishvatam da ni ona ne zna {ta je to.Nedavno me je jedna mlada osoba pitala kosu usta{e. Ka`e: “~ujem da na utakmicamavi~u: ’ustaske p…’, ali ne znam ko su oni.”

Ti mladi ljudi su posledica vaspi-tanja od strane medija, roditelja i okoline.

Nenormalno je postalo normalno i obrnuto,jer nije normalno biti normalan u nenormal-no vreme. Upravo re~ “hejteri”, kojom senazivaju normalni, koriste oni koji pro-movi{u razvrat, devijaciju, pohlepu, razvodi ostale iskrivljene vrednosti zarad postizan-ja svojih bolesnih ciljeva.

Dokle je sve to oti{lo. Daj narodulo{e hrane. Neka ima velike zadnjicu, velikestomake, velike `ene, velike grudi, velikeusne i mnogo jeftine zabave, i gurni ga umoralnu provaliju.

Desanka Maksimovi} re~e: “@ao mi~oveka.“ Ja bih rekao: “Nije mi `ao ~oveka.

@anjemo ono {to smo sami posejali.“ Danasse uspeh ne meri su{tinskim znanjem, ve}koli~inom novca i imovine, a da li je toste~eno otimanjem, prevarom, razvratom…,to nije bitno.” Nismo opravdali Bo`ija o~eki-vanja. Mediji bi trebalo da imaju odgov-ornost, a nje nema.

Hleba i (lo{ih, u`asno lo{ih) igara.

OD NA[EG DOPISNIKA

ESTRADE, HLEBA I IGARA

Dejan Marinkovi}

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!