2 Novembar 2013.

B I Z N I S

3www.serbianmirror.comNovembar 2013.

I Z R E D A K C I J E

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Patrijarh odlikovao odlakovao odlaze}eg konzula strana 6

In memoriam strana 7

Jovanka Broz poslednja `rtva komunizma strana 8

Vanjini biseri: Sam svoj urednik strana 9

Zemlja ~uda - Markovi konaci strana 10

Srbija u politi~kom }orskokaku strana 11

Serbian film festival Chicago 2013. strana 12-13

Protekli doga|aji: Vladimir Pi{talo u ^ikagu

Me|unarodni beogradski sajam knjiga strana 14

Jubileji: 12 godina Ogledala strana 16-17

Intervju: Nikola Vuksanovi} strana 20-21

Pravoslavlje strana 22

Intervju sa ~lanovima grupe La Kampanela strana 23

Dogodilo se u novembru strana 24

Sport strana 25

Apel gen.konzulata u R. Srbije u ^ikagu strana 27

^estitike i srpski mediji strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Miti} (Ni{),

Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Iako je zimapred nama,moramo priz-

nati da nam ovajrasko{ jesenjihboja savr{enoodgovara. O~ekujenas tmurno nebo idosadna ki{a,

ponekad i divan sun~an dan, ali uvek mo`eteodabrati toplinu doma, prijatno vreme prove-deno uz ~a{u vina, filmove, omiljene knjige imuziku. Odvojite deo dana samo za sebe iprepustite se u`ivanju. “Ogledalo” je uvek savama.

Mi nikada ne stajemo i ne posustaje-mo, pa nakon uspe{no proslavljenog jubile-ja, pripremamo novi projekat. Ljubiteljifilma, po~etkom slede}eg meseca }ekona~no mo}i da u`ivaju u Festivalu SrpskogFilma ^ikago 2013. (Serbian Film Festival2013.), koji }e se odr`ati u presti`nombioskopu “Muvico” u ^ikagu. Bi}emo

doma}ini filmskim umetnicima iz Srbije, kaoi uglednim zvanicama iz politi~kog i umet-ni~kog `ivota. Pripremamo brojna iznenad-jenja za posetioce, a pored igranih, u okviruprograma festivala, bi}e prikazani i doku-mentarni filmovi.

Serbian Film Festival 2013. po~inje 6.decembra i traja}e tri dana, a komplete ulazni-ca mo}i }ete da rezervi{ete ili kupite ve} odpolovine novembra. U ovom broju “Ogledala”donosimo vam prilog i naslove filmova koje}ete imati priliku da pogledate tokom festi-vala, a tu su i stalne rubrike koje uredjujemoza na{e verne ~itaoce. Ukoliko imate nekusugestiju, pohvalu ili savet za nas, mo`etepisati na e-mail ogledalo@gmail.com

U`ivajte u svemu {to vam donosijesen i poku{ajte da ulep{ate svaki trenutakkoji je pred vama.

Srda~no va{a,Slavica Petrovi}, glavni i odgovorni urednik.

RE^ UREDNIKA NA[I PROJEKTI I PREPORUKE

Novembar 2013.

S R B I N F O

4

Srpski filmski festival^ikago 2013.

6. 7. i 8. decembar

Uz veliki broj eminentnih gostiju iz Srbije

na festival }ete mo}i da pogledate najbolja

ostvarenja srpske kinematografije u ovoj godini.

Filmove koji su dobili nagrade na svim ve}im

festivalima Srbije, Evrope i SAD.

“Krugovi”- Srdjana Golubovi}a,“Falsifikator” – Gorana Markovi}a,

“Kad svane dan”- Gorana Paskaljevi}a,“Ravna Gora”- Rado{a Baji}a,

“Mamaro{“ Mom~ila Mome Mrdakovi}a,“Put ru`ama posut” – Olivere [aranovi}

“Zemlja truba~a” Adama Pogofa.

Karte za ovaj glamurozni festival uskoro u prodaji!

Ceo festival }e se odr`ati u prelepom bioskopu

MUVICO THEATER 18 u Rozmontu,

koji }e svojim ambijentom dati poseban

glamur i do`ivljaj gostima i publici.

Muvico Rosemont 18 Theaters

9701 W. Bryn Mawr Avenue Rosemont, IL 60018

847.447.1040 www.MUVICO.com

Informacije i rezervacije za otvaranje festival i complete VIP karata na: 773.744.0373

KAFE KNJI@ARA BUBAMARA4305 N KEDZIE AV CHICAGO IL 60618 773.293.6337

A K T U E L N O

5www.serbianmirror.comNovembar 2013.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

GORDIJEV ^VOR –KOSOVSKI IZBORI

Na Kosovu i Metohiji 3. novembraodr`ani su lokalni izbori na koji-ma je za odbornike u~estvovalo

7.932 kandidata sa 103 izborne liste, nakojoj je 38 albanskih, 33 srpskih, a osta-lo su liste nezavisnih kandidata, Bo{njaka,Turaka, Roma, Crnogoraca, Hrvata,Goranaca i A{kalija. Dr`avni vrh Srbijepozvao je Srbe da izlaskom na izborepodr`e stvaranje Zajednice srpskih op{tina,odnosno dr`avu Srbiju. Sa druge strane izSrbije i od samih Srba na Kosovu stigaoje poziv na bojkot, {to se i odrazilo na lo{izlazak na birali{ta, pa je odziv bira~a uLeposavi}u bio 22%, u Zubinom Potokutakodje 22% i 11,21% u Zve~anu, potvrd-juju zvani~ni rezultati {efa misijeOrganizacije za evropsku bezbednost isaradnju (OEBS) @an Klod [lumber`a.

Glasanje pokazuje da ni VladaKosova ni Vlada Srbije nisu dobro pro{li.Ta~ijeva partija dobila je manje glasovanego pre ~etiri godine, a bira~i su gaizgleda „kaznili” zbog lo{e ekonomskesituacije, ali i, kako kosovski analiti~aritvrde, zbog lo{e vodjenih pregovora saBeogradom. Srbija je u jo{ komplikovani-jem polo`aju. Vlada je, po navici, „zabo-ravila” Srbe ju`no od Ibra i skoro svupa`nju posvetila severu, tvrdi analiti~arSafeta Bi{evac. Rezultati su bili potpunosuprotni. Srbi na jugu su uglavnom iza{lii tu je lista „Srpska”, koju je podr`aoBeograd, pro{la prili~no dobro. Sever jeuglavnom ignorisao izbore. Ovakvaizlaznost na severu udarac je i za medju-narodnu zajednicu i Briselski sporazum,ali njegovo sprovodjenje }e sigurno bitinastavljeno. Drugog re{enja, ni za Pri{tinuni Beograd, nema niti }e ga biti u skori-joj budu}nosti.

Zvani~ni Beograd tvrdi da su zaslabu izlaznost, pretnje bira~ima i napadna bira~ko mesto u severnoj Mitroviciodgovorni desni~arski ekstremisti i DSS.A zapravo su stranke na vlasti urazli~itim prilikama, koketirale sanacionalnim organizacijama, navija~kimgrupama i ostalim huliganima, misle}i damogu da ih dr`e pod kontrolom i iskoristeza svoje potrebe, podse}a Bi{evac.Pra{tani su im „nesta{luci” i nije biloodgovaraju}ih reakcija dr`ave kada su ovegrupe i njihovi simpatizeri prekidaliizlo`be, promocije, vredjali pripadnikedrugih vera, nacija, spre~avali Paraduponosa, napadali ambasade... Problem saekstremizmom i ekstremistima je to, {tose kad-tad otrgnu kontroli, ka`e Bi{evac idodaje da se zato de{avanja u severnojMitrovici mogu okarakterisati kao –tra`ili ste, gledajte.

Nakon nekoliko incidenata nabira~kim mestima u severnoj Mitrovici,pateti~no zvu~i molba prvog potpredsedni-ka Vlade, medjunarodnoj zajednici da dajuSrbiji 45 minuta da sredi stanje i pohapsiizgrednike. Pitamo se sa kojim snagama,kada je poznato da srpska policija nemo`e na Kosovo? “Pa ti izgrednici su,uglavnom do{li iz Srbije. Dan pre izbora,u sred Beograda „gorela” je Marakana naderbiju Partizan-Zvezda, pa tu dr`ava nijereagovala”, podse}a Bi{evac.

Zbog tih incidenata doneta jeodluka da se ponovi glasanje na tribira~ka mesta u severnom delu KosovskeMitrovice. DSS sumnja da su te incidenteiscenirali pripadnici `andarmerije, obra-

zla`u}i da se sve dogodilo oko 17 ~asovakada je bilo evidentno da je bojkot uspeo.Kako tvrde u ovoj stranci „vlastima nisuodgovarali rezultati glasanja, odnosnoizlaznost, a imali su nalog Brisela daeventualnim uspehom zavr{e predajuKosova”. Ubedjivali su ljude mesecima,pretili im ukidanjem plata, ali nisu obav-ili posao i onda su morali da prekinuglasanje, ocenio je podpredsednik DSS-aSlobodan Samard`i} i upitao za{to svinasilnici nisu odmah uhap{eni, odnosnoza{to je jedan jedini privedeni odmahpu{ten na slobodu.

Izbori }e se ponoviti 17. novem-bra u spornim bira~kim mestima. Bezobzira na rezultate glasanja, izvesno je daSrbima jo{ dugo na Kosovu ne}e bitibolje. Sa jedne strane Albanci, a sa drugeizjava premijera Srbije Ivice Da~i}a:“Dosta bilo juna~enja bez osnova i katas-trofalno je to {to Srbi ne `ele da uzmuono {to im se daje. Zar neko misli da }eSrbija da `rtvuje svoju budu}nost zbogdeset hiljada ljudi?", izjavio je Da~i}, kojije svoju veoma uspe{nu politi~ku karijeruizgradio, ve}im delom, na nacionalnimproblemima Kosova.

O^EKUJEMOTURSKO IZVINJENJE

Izjava premijera Turske Red`ep TajipErdogana da je Kosovo Turska i da jeTurska Kosovo, vrlo je o{tro do~ekana

u Beogradu. Grupa kosovskih Srbaprotestovala je zbog toga ispred zgradeVlade Srbije, a reagovovali su predstavni-ci srpske vlasti. Predsednik SrbijeTomislav Nikoli} zamrzao je u~e{}e natrilateralnim susretima Srbije, BiH iTurske i o~ekuje izvinjenje Turske zbog teskandalozne izjave.

„Preuzimanjem predsedni~kefunkcije, preuzeo sam i dobre odnose saTurskom, koje je uspostavio moj prethod-

nik, biv{i predsednik Srbije. Trudio samse da te odnose pretvorim u iskreno pri-jateljstvo dva naroda. Sve vreme sam upo-zoravao predsednika Turske da, u najman-ju ruku, nije pristojno {to turski zvani~nicitra`e od drugih dr`ava da priznaju „neza-visnost” Kosova”, naveo je Nikoli}. Onnagla{ava da je skandal koji je u Prizrenunapravio predsednik Vlade Turske grubo ibezobzirno ru{enje uspostavljenih dobrih iprijateljskih odnosa, nepo{tovanjem i gru-bim ga`enjem suvereniteta Srbije, revidi-ranjem istorije. Kemal Ataturkove idejevi{e nisu ideje rukovodstva Turske, doda-je Nikoli} i poru~uje: „O~ekujem da uTurskoj pobedi razum i da se Turska izvi-ni Srbiji zbog ove agresije bez oru`ja. Dotada, kao predsednik Srbije, zamrzavamsvoje u~e{}e na trilateralnim susretimaSrbije, BiH i Turske, zato {to to nije skupratnohu{ka~kih zemalja, ve} demokratskihdr`ava, koje dr`avni~ki razum vodi kamiru na Balkanu”.

Dugogodi{nji prevodilac turskogpremijera i predsednika Bekim Muftarevi}tvrdi da je izjava premijera Erdoganapogre{no prevedena. Prema njegovimre~ima ono {to je Erdogan izjavio je

prevedeno, prvo na albanski, pa sa alban-skog na srpski, i to bukvalno, umestosu{tinski, {to bi, po njemu, glasilo: “da seose}aju uzajamno, jedni kod drugih, kaokod svoje ku}e”.

NIKOLI] PETI PUT U RUSIJI

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} iruski predsednik Vladimir Putinzajedni~ki su u Moskvi konstatovali

pozitivne trendove u trgovinskoj razmenidve zemlje i zna~ajan obim ruskih inves-ticija u Srbiju, uz opasku {efa ruskedr`ave, da Kremlj ne o~ekuje posebantretman za svoje investicije, i da }e prob-lemi biti re{avani kako to ~ine prijatelji.

Putin je rekao da je Rusija jedanod glavnih trgovinskih partnera Srbije, ida, posle pada trgovinskog obima u 2012,dinamika ove godine ukazuje na pozitivnetendencije. Koliko znam, Srbija je danaspredstavila veliki broj projekata, vrednihnekoliko milijardi dolara, rekao je Putin.

Nikoli} je uzvratio da je upravozbog toga `eleo da dodje na Investicionukonferenciju u Moskvi, kao i da ~ini sveda pove`e poslovne partnere iz dve zeml-je. Ove godine smo intenzivirali na{uekonomsku saradnju i nadoknadili minusiz pro{le godine, istakao je Nikoli}. On jeocenio da u odnosima izmedju Srbije iRusije sve te~e dobro, mada ima nekihproblema, uglavnom, kako je naveo, nastrani Srbije, i da o~ekuje da }e oni bitire{eni. Putin i Nikoli} su izrazili zado-voljstvo rezultatima NIS-a uz konstataci-ju da je ta kompanija za Balkan ve}postala gigant. Istaknuto je da je od jan-uara do septembra ta kompanija unela usrpski bud`et 690 miliona evra i da ve}sada sa 10 odsto popunjava srpski bud`et.

Prema re~ima dvojice predsedni-ka izmedju dve zemlje postoji dobarobim investicija koji iznosi milijardu idvesta miliona dolara. Na Nikoli}evukonstataciju da se nada da }e se uskoropo~eti sa realizacijom projekta “Ju`nitok”, Putin je odgovorio da }e sa timprojektom srpska privreda dobiti jo{ mil-ijardu i devetsto miliona evra. Nikoli} jenaglasio da su uslovi ruske strane vi{enego korektni i da }e Srbija ispuniti sveobaveze koje ima.

Ovo je bio Nikoli}ev peti susretsa Putinom od kako je do{ao na ~eloSrbije, od maja pro{le godine. Odnose dvezemlje krasi tradicionalno prijateljstvo, akao potvrda sna`ne medjusobne podr{kemaja ove godine potpisana je i Deklaracijao strate{kom partnerstvu. Opredeljenje dvedr`ave je, da jo{ vi{e budu unapredjenibilateralni odnosi, posebno u ekonomskojsferi.

Izbori u Kosovskoj Mitrovici Foto: AP

6 Novembar 2013.

P R O T E K L I D O G A D J A J I

Patrijarh srpski Irinej odlikovao jeordenom Cara Konstantinaodlaze}eg generalnog konzula Srbije

u ^ikagu Deska Nikitovi}a za po`rtvovandesetogodi{nji rad, navodi se na sajtuMinistarstva spoljnih poslova. U patrijarho-vo ime, Nikitovi}u je orden uru~io vladikaLongin.

Vladika Novogra~ani~ki iSrednjezapadno Ameri~ki Longin priredio umanastiru Nova Gra~anica u ^ikagu prijemu ~ast Deska Nikitovi}a, koji je od 1. marta,2003. godine do 28. septembra 2013. godinebio na funkciji generalnog konzula u ^ikagu.

Skupu je prisustvovalo oko 300zvanica, uklju~uju}i predstavnike svihnacionalnih organizacija dijaspore u Americi,veliki broj uglednih i poslovnih ljudi,advokata, lekara, kao i Vuk Nasti}, otacdvoje maloletne dece iz Kalifornije koja subila odvojena od roditelja oko osam meseci,a tek posle intervencije Nikitovi}a vra}enaroditeljima. U vrlo emotivnom govoru VukNasti} je rekao da veruje da njegova decanikada ne bi bila vra}ena, da nije bilo zala-ganja Generalnog konzula Nikitovi}a.

Svi predstavnici srpskih nacional-nih organizacija su govorili o ogromnimnaporima koje je Desko Nikitovi} ulagao ivelikim rezultatima koje je konzulat na~elu sa Nikitovi}em postigao u prethodnoj

deceniji na kulturnom, ekonomskom idru{tvenom aspektu, iznad svega u spajan-ju matice i dijaspore.

Tokom ve~eri pro~itano je ipismo princa Aleksandra Karadjordjevi}a iprinceze Katarine upu}enim porodiciNikitovi}. U pismu se nagla{ava da jeodlazak Nikitovi}a veliki gubitak zakonzulat u ^ikagu, dr`avu Srbiju, kao isrpsku dijasporu.

Vladika Longin je govorio i oneraskidivoj saradnji SPC i generalnogkonzulata. On je rekao i da je porodicaDeska Nikitovi}a donirala ogromna finan-sijska sredstva za humanitarne projekte uSrbiji, kao i srpskoj dijaspori u Americi.Posebno je istakao doprinos supruge gen-eralnog konzula Rajan Nikitovi}, ~ijaporodica je jedan od najve}ih donatora usrpskoj dijaspori.

Desko Nikitovi}, koji nastavljasvoju poslovnu karijeru u ^ikagu, sesrda~no zahvalio Crkvi, nacionalnim orga-nizacijama i svim pojedincima, koji sugodinama podr`avali rad konzulata inapore njegove porodice na pobolj{anjusrpskog imid`a u Americi, ja~anjuekonomske saradnje sa SjedinjenimAmeri~kim Dr`avama, kao i za uspostavl-janje ~vr{}e veze izmedju matice i dijas-pore.

PARTIJARH ODLIKOVAO ODLAZE]EGKONZULA DESKA NIKITOVI]A

Desko Nikitovi} i Vladika Longin

I N M E M O R I A M

7Novembar 2013. www.serbianmirror.com

Aleksandar Tijani} je iznenada pre-minuo u 63. godini `ivota. Bio jegeneralni direktor RTS-a, kolum-

nista, pisac, ministar, savetnik, generalnidirektor, najautenti~niji i najprepoznatljivijinovinarski jezik od Be~a do Atine. Voleo jeda se predstavlja samo kao novinar.

Bio je bard srpskog i jugosloven-skog novinarstva, velikan britkog pera,hroni~ar jedne epohe. Njegovim odlaskomostali smo bez autenti~nog novinarskogizraza. O{trina njegovog pera, polemisanje saneistomi{ljenicima bez straha i borba za li~nauverenja do poslednjeg daha, zaista su zapo{tovanje.

Tijani} je rodjen 1949. godine uDjakovici na Kosovu, a profesionalnu nov-inarsku karijeru zapo~eo je u nedeljnikuNIN. Radio je u “Politikinom” izdanju Autosvet i bio je glavni urednik magazina“Intervju”. Saradjivao je u zagreba~kimnedeljnicima “Start” i “Danas”, kao i u split-skoj “Nedeljnoj Dalmaciji”, gde je ~itaocimaprezentirao svoje slikovite analize srpskepoliti~ke scene u vreme uspona SlobodanaMilo{evi}a. U Hrvatskoj {tampi se istakao

svojom kolumnom “En passant” u kojoj jepisao kritike na tada{nji komunisti~ki re`im,dogadjaje vezane uz antibirokratsku revoluci-ju i predstoje}i raspad SFRJ. Zbog toga jedobio ironi~an nadimak “gigant hrvatskognovinarstva”. Objavljivao je politi~kekolumne i u ljubljanskoj “Mladini”, te sara-jevskom “Oslobodjenju”. Bio je voditelj vi{eemisija na RTV Beograd, a 1991. vodio jekultnu JUTEL-ovu emisiju “Umije}e `ivljen-ja”. Iste godine postao je glavni urednik“Sportskog `urnala”, 1993. glavni urednik uRTV “Politika”, a jedno vreme i direktor teku}e. Sa te funkcije je ubrzo smenjen iotpu{ten sa posla zbog sukoba izmedju dvestruje u “Politici”. Tri meseca je bio bezposla, a onda se zaposlio u BK televiziji, gdeje od 1994-1996. godine bio glavni urednik.

U junu 1996. postavljen je za min-istra za informisanje u vladi MirkaMarjanovi}a, i nakon pet meseci je podneoostavku. 1997. osnovao dnevni list“Gradjanin”, pisao je u “Dnevnom telegrafu”i nedeljniku “Evropljanin”, a kasnije i kaokolumnista banjalu~kih “Nezavisnih novina”.U mati~nu ku}u “Politika” vratio se oktobra

2000, kada je postavljen za vd direktora temedijske ku}e, ali se ve}ina zaposlenihusprotivila, i on je dan kasnije podneoostavku na tu funkciju.

Postavljen je za generalnogdirektora RTS u martu 2004. godine uvreme premijera Vojislava Ko{tunica, kadaje ovo preduze}e transformisano u javniservis. Tijani} je 3. jula 2006. imenovan zageneralnog direktora Radiodifuzneustanove RTS. Ponovo je namesto generalnog direktoraRTS izabran 30. juna 2010.godine. Bio je savetnikpredsednika SRJ VojislavaKo{tunice za medije iinformisanje od 2001. do2004.

Poslednji putpojavio se u javnostipet dana pre smetikada je o{tro braniomedijski javni servis,svoje stavove i uredji-va~ku politiku.Njegove najpoznatijere~enice: “Da Srbija nemaRTS, kakav god da je, sve}erke bile bi kao Stoja, a svisinovi kao za{ti}eni svedoci” i“Svaki put kad sam digaopero na nekog, dizao samruku na sebe.”

Nije bio ~lannijedne partije. Iza sebe jeostavio suprugu, }erku Zaru isina Stefana.

PREMINUO ALEKSANDAR

TIJANI]

Srdja Popovi} poznati advokat iproslavljeni borac za ljudska prava,preminuo je krajem oktobra, nakon

kratke i te{ke bolesti. Imao je 76 godina. Bioje osniva~ Svetske asocijacije pravnika,predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ~lansavetodavnog tela Helsin{kog odbora za ljud-ska prava u Njujorku, a dobitnik je i nagrade“Vladavina prava” za ‘93., koju dodeljujenjujor{ki ogranak ameri~ke advokatskekomore (American Bar Association). SrdjaPopovi} je branio mnoge umetnike, pisce,politi~ke disidente. Mladog Zorana Djindji}a,Vojislava [e{elja, Vuka Dra{kovi}a, Du{anaMakavejeva, “Beogradsku {estoricu”- profe-sore izba~ene sa Filozofskog fakulteta, zatimAndriju Artukovi}a, Vladimira [eksa,Dobroslava Paragu, ~ak i Brigitte Mohnhauptiz grupe Baader-Meinhof. Borio se zareforme i slobodu govora punih pet deceni-ja. Po dolasku Milo{evi}a na vlast i nakonjavnih pretnji, Srdja Popovi} 1991. sa porod-icom napu{ta Srbiju u koju se vra}a, teknakon svrgavanja biv{eg re`ima sa vlasti 5.oktobra 2001. godine.

Sredinom sedamdesetih godina,Srdja Popovi} je i sam postao jedan odoptu`enih. U martu 1976. komunisti~kavlast ga je osudila na godinu dana zatvora

zbog “zlonamernog {irenja la`nih informaci-ja i izazivanja nereda.” Dve nedelje nakontoga, grupa od 106 uglednih ameri~kihadvokata, medju kojima je bio i RemziKlark, potpisala je peticiju tra`e}i odpredsednika Josipa Broza Tita da ga oslobo-di. Apelacioni sud suspendovao jePopovi}evu kaznu krajem maja, ali mu jezabranjeno bavljenje advokaturom godinudana. Popovi} je nastavio da brani sve vi{e

disidenata. Nakon raspada Jugoslavije idolaskom Milo{evi}a na vlast, SrdjaPopovi} je postao jedan od prvih uglednihljudi, koji su javno govorili protiv njega injegove otrovne nacionalisti~ke politike.Prvi je ukazao na opasnost koju Milo{evi}donosi Srbiji.

Poslednjih godina predstavljao jeporodicu ubijenog premijera ZoranaDjindji}a. Popovi} je tvrdio da je atentat na

premijera predstavljao pu~, odnosno poku{ajnacionalisti~kih pristalica da obore posto-je}u vladu i preuzmu dr`avni aparat. S timdogadjajem doveo je u vezu i VojislavaKo{tunicu.

Srdja Popovi} je rodjen 24. febru-ara 1937. godine u Beogradu u uglednojadvokatskoj porodici. Diplomirao je naPravnom fakultetu u Beogradu, 1961.Pripadao je peticiona{kom pokretu i biopokreta~ i potpisnik peticija za ukidanje~lana 133 (delikt govora), za ukidanjesmrtne kazne, za dono{enje zakona oamnestiji, za uvodjenje vi{estrana~kog sis-tema u SFRJ.

Na pitanje jednog novinara, da lije postojao bolji na~in za rasturanjeJugoslavije od rata, Srdja Popovi} je odgov-orio: “Ja sam uveren da Milo{evi} nijenikome dao {ansu i da je on bio jediniakter, a da su svi drugi samo reagovali. Onje bio pisac te drame. I ja u jednom smis-lu pomi{ljam da je on pobedio, da je ta nje-gova mr`nja prema drugome, pobedila naceloj teritoriji. Meni je najgore u celom tomratu palo, to {to sam mislio da smo mi svibolji ljudi. Ja nisam verovao da smo misposobni na sve ono {to se de{avalodevedesetih.”

ODLAZAK VELIKOG BORCAZA LJUDSKA PRAVA

Aleksandar Tijani}

Srdja Popovi}

I N M E M O R I A M

8 Novembar 2013.

Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita,do`ivotnog jugoslovenskog predsednika imar{ala, umrla je 20. oktobra u

Beogradu, od sr~anog udara, nakon trideset-trogodi{njeg `ivota u izolaciji. Sahranjena jeuz taktove italijanske pesme “Bella Ciao” uKu}i cve}a, pored svog supruga. Toje bila njena i Titova poslednja `elja.

Posle pada komunizma,borba protiv fa{izma u II svetskomratu bila je potcenjena, kao i njene`rtve. Slu~aj Jovanke Broz bi trebaloda nam bude poslednja opomena. Toje deo na{e istorije koji moramo daprihvatimo sa ponosom. Jugoslavijaje zvani~no bila komunisti~ka dr`ava,ali i nedosti`an san celokupnogisto~nog bloka. U vreme hladnograta, Bugari, Rumuni, Sovjeti i ostalinisu imali nikakvu gradjansku slobo-du. @iveli su u strahu, cinkarili semedjusobno tajnim policijama, bezikakvog kontakta sa zapadom,Jugoloveni su bili ne{to drugo, puto-vali svuda po svetu i bili gosto-primljivi prema strancima.Jugoslavija je bila most izmedju poli-ti~kog istoka i zapada. Sahrana Tita,bila je ustvari sahrana Jugoslavije, alitada je to malo ko mogao da naslu-ti.

Titova sahrana 8. maja1980. godine bila je najve}i televiz-ijski ”spektakl” koji je, po zvani~nimpodacima Evrovizije, do tada bio najgledani-ji prenos posle sletanja ~oveka na Mesec. Nasahrani je bio prisutan veliki broj svetskihpoliti~ara i funkcionera: Margaret Ta~er,

Indira Gandi, Gadafi, mu` kraljice Elizabete,majka ameri~kog predsednika D`imijaKartera i mnogi drugi. Bila je tu i Jovanka,{to je veoma za~udilo ruske obave{tajce.Tada{nji ministar odbrane, Nikola Ljubi~i} jeodmah bio pozvan da objasni njeno prisust-

vo. Obja{njenje je glasilo da joj je dozvoljenoda se pokloni Titu, samo iz humanih razlogai da }e ponovo biti stavljena pod bravu. Takoje i bilo, a progon Jovanke Broz se nastavio

jo{ surovije dolaskom na vlast bra~nog paraMilo{evi} – Markovi}. To je bila li~na osve-ta Mirjane Markovi}, koja je u svojoj glavikrivila Jovanku da je njenoj tetki, DavorjankiPaunovi}, koja je umrla 1946. preotela Tita.

@rtva Jovanke Broz bila je velika.Sve {to se dogadjalo oko Tita, ona jestrogo kontrolisala, a sa ~inom pot-pukovnika, imala je i zadatak. Nosila jepi{tolj i bila poslednja linija Titoveodbrane. Vodila je ra~una i o njegovojishrani. Jovanka u politi~kim razgov-orima nije u~estvovala, niti se me{ala udr`avnu politiku, jer je tu bila granicakoju je Tito postavio. Ukazivala mu jena pojavu nacionalizma u Hrvatskoj.Tito je imao poveranja u nju i po njen-im re~ima, mnogo puta ju je privatnopitao za mi{ljenje ili savet. Jovanka je`elela decu, Tito ne. Nije imala izbora,odrekla se materinstva. To je bio samodeo njenog `rtvovanja za supruga.

Nakon Titove smrti, Jovankanije znala da li }e ostati `iva. Pretili sujoj mnogi, strahuju}i da }e progovoriti,jer je kao Titova supruga mnogo znalai imala uvid i u tajna dokumenta.Godine su prolazile, mnoge strane tele-vizije i novinari su tra`ili Jovankinupri~u, ali ona ni jedan intervju nijedala. Ni ruskoj, ni ameri~koj, ni britan-skoj televiziji. Mi i danas, nakon vi{eod trideset godina, mo`emo samo danagadjamo {ta se desilo sa Jovankom

Broz. Njen progon, po~inje ne slu~ajno i saza~etkom raspada SFRJ. Ona je bila smetnjamnogima koji su radili na razbijanju neka-da{nje dr`ave. Medju njima su glavni bili

Stane Dolanc i Nikola Ljubi~i}. Bila jeprepreka poltronima i svima koji su `eleli damanipuli{u sa ostarelim Titom. Morala je bitisklonjena. O njoj su bile lansirane u`asneneistine, kako bi bila do kraja diskreditovana.Bila je oklevetana na najgori mogu}i na~in,a ona je do poslednjeg trenutka svog `ivotatvrdila da mnoge tajne slu`be i njihovi agen-ti i dalje ne dozvoljavaju da se sazna razlograzbijanja biv{e Jugoslavije. Jovanka je dokraja ostala Titova zakonita supruga, ~ak ikada su ih na silu razdvojili i Tita ucenjivali,on nije hteo da se razvede od nje. Smatralaje da je tim razdvajanjem Tito `eleo da jesa~uva i da joj je tako spasio `ivot.

Jovanka Broz je bila i ostala jednaizuzetna li~nost od istorijskog zna~aja.Neprocenjiv svedok i u~esnik brojnih va`nihistorijskih dogadjaja. I kako to obi~no biva uSrbiji, vi{e po{tovanja je dobijala od inos-tranih dr`avnika i politi~ara, nego u svojojzemlji. Otmeno je podnela sve la`i koje sudecenijama kru`ile o njoj, bez prilike da sebrani. @ivela je u nemogu}im uslovima, uhladnoj ku}i koja je proki{njavala, osam god-ina bez grejanja, bez li~nih dokumenata,zdravstvene knji`ice, bez penzije, sa nedefin-isanim primanjima. Oduzete li~ne stvari jojnikada nisu vra}ene, ~ak ni fotografije.Nepravda koja je u~injena nad JovankomBroz, nije bila trenutna, naprotiv, trajala jevi{e od trideset godina i nikada ne}e bitiispravljena. Bilo je dovoljno vremena da seu~ini ne{to. Sada je kasno. Na veliku sramo-tu svih odgovornih za to i onih koji su mogli,a ni{ta nisu preduzeli da Jovanka Broz dobi-je sve ono {to joj pripada.

Aleksandra Miti}

JOVANKA BROZ - POSLEDNJA@RTVA KOMUNIZMA

Jovanka Broz, potpukovnik JNA, nosilacPartizanske spomenice 1941. i udovica predsed-nika SFRJ Josipa Broza Tita, sahranjena uz vojnepo~asti i plotun jedinice Garde Vojske Srbije.Njenu sahranu pratilo je 266 novinarskih ekipa iz74 redakcije, od kojih 42 iz inostranstva. Tu suAFP, AP, ROJTERS, DW, RAI... Na poslednji poz-drav do{lo je oko 10.000 ljudi, oko 70 autobusa{irom prostora biv{e zemlje, saborci iz ~uvene[este li~ke divizije, predstavnici Vlade Srbije, a uime predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a, njego-va supruga Dragica Nikoli}.

Premijer Ivica Da~i} prvi je odr`ao govorispred “Ku}e cve}a” gde je bio postavljen kov~egsa njenim posmrtnim ostacima. Govore}i oJovanki Broz, Da~i} je rekao da je ona bilajugoslovenska prva dama, ali ni da u njeno vremeto niko nije govorio, ve} su zvali prosto “drugari-ca”. “Posle je uglavnom do pred smrt niko nije nipominjao, a ona jeste bila prva dama, `ena insti-tucija, va`an deo na{e istorije koju smo zajedno saJovankom brzo odbacili i zaboravlili”, rekao jeDa~i}.

Kako je istakao, odnos koji smo imali prema

Jovanki Broz je onaj koji imamo prema svemu {tosmo ikada radili.

“Kada se neka epoha zavr{i mi smo br`e boljesve iz nje, i ono dobro i ono lo{e, prepu{tali zab-oravu i pona{ali se kao da se ni{ta nije dogodilo.Jovanka kao da nije ni postojala do pred smrt”,rekao je Da~i}.

Premijer je podsetio da je Jovanka obi{la svet ida je upoznala mnoge svetske lidere i da jesvugde do~ekivana sa dostojanstvom “koje mi idanas poku{avamo da nadjemo”. “I vreme jedanas kada je ispra}amo, da priznamo sebi dasmo po~inili greh i prema Jovanki i prema sop-stvenoj istoriji, onoj kroz koju nacije grade iden-titet i dostojanstvo. Zaboraviv{i Jovanku zaborav-ili smo sebe”, upozorio je Da~i}.

On je rekao da se u dr`avama kojima je stalodo sebe i u narodima kojima je stalo do sop-stvenog dostojanstva to ne zaboravlja. “Bila je`rtva politi~kog obra~una i borbe za vlast. Vi{e jesastanaka bilo o njoj nego o o~uvanju dr`ave”,rekao je Da~i}. On je naglasio da je Jovanka bila“zabranjena, proganjana, izbirasana”, a da je tekpred kraj `ivota nepravda po~ela da se ispravlja.

“Kada sam joj pre nekoliko godina uru~io paso{ ili~nu kartu, rekla mi je da ne}e nigde da putuje, alida je to za nju dokaz da postoji”, rekao je premi-jer.

Da~i} je poru~io da je ovo jo{ jedan opro{tajod Titove epohe i podse}anje na borbu protivfa{izma i zajedni~ki `ivot jugoslovenskih narodakojeg se danas mnogi odri~u. “Vidite da i danasnema nikoga od predstavnika vlada drugih dr`avakoje su nastale na prostorima Jugoslavije”, rekaoje Da~i} i rekao da bi trebalo da se podsetimo dai jedna mala zemlja mo`e biti velika, cenjena ipo{tovana.

“Zbogom Jovanko Broz prva damo, ve~na tislava, po~ivaj u miru pored ~oveka kome siposvetila `ivot i od koga si silom i nepravdom bilarazdvojena”, rekao je Da~i}.

U ime njenih saboraca od Jovanke Broz opros-tio se predsednik SUBNOR-a Miodrag Ze~evi}re~ima: “Tvoj `ivot pored istorijske gromade nijebio nimalo lak i jednostavan. Bila si hrabar ratnik,borac vojske i pokreta. Hvala ti Jovanka Broz sasve u~injeno i oprosti sve i svima. Takvi smo bili iostali takvi.”

OGRE[ILI SMO SE O JOVANKU I SOPSTVENU ISTORIJU

Da li su televizijamapotrebni urednici?Ako ~itate TV kri-

tike, pomisli}ete da su pro-grami o~ajni, pa je svejednoda li ih neko uredjuje iliuzbrdo o{i{ani telohraniteljdirektora televizije, kad jeve} u zgradi, ubacujenepoznatu traku u program,ne pro~itav{i prethodno {tana njoj pi{e. Tako se,dodu{e, mo`e dogoditi daubaci i ne{to zna~ajno,kvalitetno, ali se touglavnom ne dogadja, jerje, na primer, dr`avna televizija izbrisalatrake najboljih emisija radjenih {ezdesetihgodina pro{log veka kada su ulice bileprazne dok ekranom vladaju ^kalja i MijaAleksi}.

Ali, ako pitate prose~nog gledaocakakav je TV program, dobi}ete suprotanodgovor: on je zadovoljan TV ponudom isaznanjem da }emo posle petstotina godinaprovedenih pod Turcima narednih petstogodina provesti pod Turkinjama, zahvalju-juci osmanlijskim serijama. I jo{ ne{tomo`ete saznati od prose~nog gledaoca TVprograma: njemu nije potreban urednik, jerje danas svako od nas sam svoj urednik!

A gde je tu neophodno obrazovan-je, godine iskustva, poznavanje medija?

Zaboravi}u na trenutak naprose~nog gledaoca, pa }u se pozabavitisopstvenim uredni~kim iskustvom. Sasvimje logi~no da urednik dobije otkaz i budenajuren kao poslednja bitanga, jer su naj-cenjeniji ljudi na televizijama analiti~arirejting lista. Njih ne interesuje kvalitetemisije, vec rejting na osnovu koga sedolazi do sponzora. Po{to je televizijaimenica `enskog roda, jasno je da jedoti~na gospodjica ordinarna sponzoru{a –iliti kurva sa dobrim marketingom – sprem-

na da legne sa svakimtajkunom, bez obzira {tonjegov skupoceni parfem nemo`e sakriti smrad neopra-nog novca.

Vra}am seprose~nom gledaocu, to jestjedinom merodavnom ured-niku TV programa.Diploma, iskustvo i ured-ni~ka pamet prose~noggledaoca sabijeni su uspravu zvanu daljinskiupravlja~ (u daljem tekstuD.U.). Evo kako doma}inuz pomo} D.U. uredjuje

filmski program u svojoj ku}i: po~ne dagleda jedan film, pa kad film postanedosadan, prebacuje se na drugi film. Ne{tomu govori da se prvi film razigrao, pa muse vra}a. Kad shvati da je pogre{io, potra`ineku komediju, jer su mu dozlogrdili krim-ici. U pono} ima utisak da je odgledaodesetak filmova i shvati kako bi od njihmogao da se napravi jedan dobar film.Pretpostavljam da i Tarantino tako sklapasvoje filmove.

Zabavni program u Srbiji, kojiuredjuje D.U, postaje planetarna atrakcija.Gde drugo u svetu, sem u domu prose~nogsrpskog gledaoca, posle Madone mo`e danastupi Seka Aleksi}, a da se u tok {ouravnomerno smenjuju Ivan Ivanovi} i D`ejLeno? Najbolja kombinacija se napravikada se uporedno kombinuju emisije o`ivotinjama i emisije u kojima su ljudiglavni junaci. Na kraju je te{ko zaklju~itiko se u stvari pona{a `ivotinjski, a ko usebi ima bar trunku ~ove~nosti

A kako tek D.U. uredjuje politi~keemisije! Do nedavno je u jednoj ku}i gostbio samo Boris Tadi}, u drugoj AleksandarVu~i}, a u tre}oj Ivica Da~i}. Sada je gostu sve tri ku}e Aleksandar Vu~i}, ali to nemo`e spre~iti gledaoca da u`iva, jer Vu~i}

na jednoj televiziji pri~a o avionima, naprimer, a na drugoj o poljoprivredi.Kombinacijom se mo`e do}i do ovakvere~enice: „Na{i kombajni su...uzleteli...pa}e rod `ita zavr{iti...na aerodromu Kenedi”.

Zavisno od raspolo`enja doma}inakoji u ruci dr`i D.U, mogu}e je u toku 24

sata pratiti samo optimisti~ke ili samo pes-imisti~ke vesti.

Zaklju~ak: proterivanjem urednikaiz televizijskih ku}a otvaraju se nova radnamesta, {to bi bio najve}i doprinos elek-toronskih medija u razvoju na{egdemokratskog dru{tva.

V A N J I N I B I S E R I

Specijalno za Ogledalo - Vanja Buli}

Specijalno izdanje romana „Jovanovo zaveštanje”

Vanje Buli}a

Vanja Buli}, autor popularnih

bestselera, pored toga {to je

veoma svestran, kao pisac

postigao je neverovatan uspeh i

postao jedan od omiljenijih

autora na našim prostorima.

Njegovo delo „Simeonov

pe~at”, koje se u izdanju

Lagune pojavilo po~etkom

2012. godine, uskoro }e

do`iveti svoje petnaesto izdan-

je. „Simeonov pe~at” je napet

krimi} koji ima elemente antici-

pacije ali i religioznog. Vanja

Buli} ga je napisao nakon svog

putovanja na Svetu Goru, zaint-

rigiran po`arom koji je zadesio

manastir Hilandar 2004.

godine.

Knjiga “Simeonov pe~at” je

do sada imala 17 lati~nih i tri

}iriuli~na izdanja – 30.000 tira`, a nova “Jovanovoi zave{tanje” – 12

izdanja za pet meseci.

Sredinom 2012. godine svoje obo`avaoce obradovao je posebnim,

tvrdo kori~enim }irili~nim izdanjem „Simeonovog pe~ata” sa autorovim

dodatkom. Veliki uspeh romana „Simeonov pe~at”, koji je za kratko

vreme postao omiljeni bestseler širom Srbije, neverovatnom brzinom

nadmašio je njegov slede}i roman „Jovanovo zaveštanje”.

„Jovanovo zaveštanje” je istorijski triler koji se pojavio sredinom apri-

la 2013. godine i za samo pet meseci do`iveo je dvanaesto izdanje. Svi

oni koji su ostali „gladni” još ovakvih si`ea bi}e oduševljeni što im je

Vanja Buli} pripremio triler koji kombinuje kontekst tajnih društava i

srpske istorije.

SAM SVOJ UREDNIK

9www.serbianmirror.comNovembar 2013.

10 Novembar 2013.

I Z M A T I C E

PREKO MRTVIH DONASLOVNE STRANE

Poznate su o{tre i ~esto skandalozneizjave koje ve} neko vreme u javnost

lansira dramska spisateljica BiljanaSrbljanovi}, kritikuju}i razne javne li~nosti,pa i Novaka Djokovi}a, jer jede }evape.Ovaj put je srpska javnost zgro`ena njenomizjavom, nakon smrti Aleksandra Tijani}a,a pre njegove sahrane, da je zlo~inac i daje bio deo zlo~ina~kog udru`enja. Nijenajve}i skandal njena izjava, jer je javnos-ti poznato da je zavisnik opojnih droga i daje protiv nje beogradska policija podnelakrivi~nu prijavu, zbog neovla{}enogdr`anja droge. Skandalozno je to {to suneki mediji njene re~i objavili na naslovn-im stranama svojih novina samo zbogtira`a, u trenutku kada se porodica pokojni-ka priprema za sahranu. PsihologAleksandra Jankovi} isti~e da „elementarnagradjanska pristojnost, za koju se navodnoi sama Srbljanovi}ka zala`e, nala`e da sve{to imate da ka`ete nekome, to ka`ete dokje `iv”. To vi{e nije agresivan gest, negoje necivilizovan ~in. Optu`ivanje mrtvih jeprili~no ozbiljno, posledice takvog etiketi-ranja mogu da imaju njegovi bli`nji, upo-zorava psiholog Jankovi}.

UKRADENO ORDENJENAKON SAHRANE

Ordenje Jovanke Broz, suprugedo`ivotnog predsednika SFRJ Josipa

Broza Tita, ukradeno je nakon njenesahrane u Ku}i cve}a, izjavili su u MUP-uSrbije. Svih pet odlikovanja, medju kojimasu Partizanska spomenica i dva ordena zahrabrost, ukradeno je iz stola u spomensobi Jovanke Broz. Publicista Pero Simi}ka`e: “Eto, i posle smrti joj ne daju da

mirno po~iva. Zaista je vrlo tragi~na tavest. Kao i mnogo {to{ta iz te njenemu~eni~ke biografije u poslednjih tridese-tak godina. To sve najvi{e govori o nama.Prosto smo potpuno nesredjena dr`ava kojane mo`e da re{i elementarne stvari.”

POLICAJAC PUCAO U@ENU JER JE SPORO

VOZILA

Kriminalisti~ka policija uhapsila je pri-padnika policije Stanka Stojanovi}a za

koga se sumnja da je iz svog automobilapucao na Ni{lijku A. D. (38) jer je pres-poro vozila. On je priznao da je u~inio ovokrivi~no delo, u kako je rekao „pijanom

stanju i kada nije znao {ta radi”. U MUP-uka`u da je `ena imala sre}u, jer je metakpogodio prvo u lajsnu prozora njenog auto-mobila, {to ga je usporilo, promenilo muputanju i pogodio je u rame. On je po sop-stvenom priznanju popio sedam alkoholnihpi}a pre nego {to je krenuo ku}i, a zapi{toljem, koji je navodno sam opalio, jepotegnuo samo da bi zapla{io `enu da vozibr`e.

TONE LEKOVA U KU]NIMAPOTEKAMA

Iz ku}nih apoteka gradana Srbije godi{njebi moglo da se sakupi oko 50 tona leko-

va sa isteklim rokom trajanja, procenio jeorganizator Nedelje odlaganja farmaceut-skog otpada, tokom koje su Beogradjaniimali priliku da bezbedno odlo`e farma-ceutski otpad, koji skladi{te u doma}instvi-ma. Cilj kampanje bio je edukacijastanovni{tva o va`nosti pravilnog odlagan-ja farmaceutskog otpada, kao zna~ajneaktivnosti u okviru o~uvanja `ivotne sre-dine, ali i da se odreknu stare navike dagomilaju lekove u svojim ku}ama.

SKUPI ISPISI

Baba dala banku da udje u kolo, a petda izadje, postao je moto celokupnog

univerzitetskog sistema u Srbiji. Tako, rec-imo, na Megatrendu treba platiti 400 evrada bi se strudent ispisao, na Singidunumu200 evra, a na Pravnom fakultetu u Novom

Sadu ne samo {to moraju da plate 3.000dinara za ispis, ve} pored toga, moraju daizdvoje dodatnih 1.150 dinara po svakompolo`enom ispitu. Jeftinije je da se doku-menta o prethodnom {kolovanju podi`uiznova. Na fakultetu ostaju originalnasvedo~anstva, a kada bi studenti u svojojsrednjoj {koli rekli da su diplomu izgubili,njeno ponovno izdavanje bilo bi besplatno.To nije legalno, ali je jedino mogu}ere{enje za one bez para. [to se ti~epolo`enih ispita na fakultetu, bilo je stude-nata koji su iste ispite koje su ve} polo`ili,ponovo polagali na drugim fakultetima,ka`u lak{e im je da obnove gradivo, negoda sakupe novac za potvrdu.

SVE AUTO-[KOLEZATVORENE

Svih 2.000 auto-{kola u Srbiji prestalo jeda radi od 25. oktobra, zbog toga {to

ne mogu da ispune sve zahteve koje pred-vidja Novi Zakon o bezbednosti saobra}aja.Kada }e opet po~eti obuka voza~a i {ta }ebiti sa kandidatima koji su zapo~eli obukupre zatvaranja auto-{kola, jo{ je neizvesno.Novi Zakon predvidja da poligon za obukuvoza~a mora imati 440, u~ionica 25kvadratnih metara, a prostorija za adminis-trativne poslove osam. Nave}i problempredstavlja propisana veli~ina poligona,koju samo u Beogradu ne mo`e da ispunioko 90 odsto {kola. Komisija je do sadapregledala 30 auto-{kola od kojih ni jednanije ispunila sve zahteve.

Rubriku priprema: Marijana Maljkovi}

9. oktobar 2013.Srbija je bila centar hri{}anstva

ceo jedan dan 6. oktobra.U Ni{u su se posle 1913. opet

okupili ~etvorica patrijarha, srpski,ruski, carigradski i jerusalimski, sa pap-inim izaslanikom i proslavili Milanskiedikt i cara Konstantina, koji je rodjenu Ni{u. Napravile su Ni{lijedivan krst od 5.000 sve}a ito je ceo svet video.

Ono {to svet ne vidiu Srbiji jeste bankrot zemlje,kako je rekao Aca Vu~i}.Nije naglasio da Srbija mo`eda hrani celu Evropu. Ali to{to mi najvi{e proizvodimo,nije za jelo – korupcija, divl-ja gradnja, kriminal i bez-nade. Ako samo sloga Srbina spasava,onda nam nema spasa.

Potrebni su nam prijatelji, iakoih je malo. Bio sam u Slova~koj, kojusmo pre vek i po spasavali od mad-jarizacije, a ona sada nas brani odalbanizacije. Kako re~e akademik Jan

Jankovi} – Srbi i Slovaci su dva naro-da, a jedno srce. Lepo re~e ~ovek, samona{e srpsko srce ili tandr~e, il trokira....

Ovde je po~elo Miholjsko leto.

12. oktobar 2013.Zdravo, {ta ima novo kod vas?U Srbiji je svako kriv ko ima

platu ve}u od 60.000 dinara imora da bude ka`njen sa sol-idarnim porezom od 20 odsto.To va`i za ljude na platnimspiskovima, ali ne zapevaljke, funkcionere sadodatnim primanjima, slo-bodne umetnike i tajkune,kurve i ostale... Tako nam jerazrezao MMF u dosluhu saministrom finansija, koji je

do{ao iz dijaspore.To }e direktno da uni{ti sred-

nju klasu, a time i kulturu i tradiciju, isve dobro u Srbiji. Ko za to mari, kadSrbin i onako sve zna, a ni{ta ne ~ita!?

Spremaju se izbori na Kosmetu.Na{im politi~arima Ha{im Ta~i odobrio

da mogu da posete Srbe van KosovskeMitrovice, ali samo u crkvama, manas-tirima i na grobljima. Bi}e to tu`na poli-ti~ka kampanja za Vu~i}a i Da~i}a...

Odoh ja na berbu gro`dja iva{ar na Oplencu, da se malo razvese-lim...

2. novembar 2013.Kako danas stvari stoje, svaki

dan u Srbiji je sudbonosan. Na Kosmetuse borimo za vlast sa Srbima, koji bi dabojkotuju izbore. I dok politi~ari i patri-jarh Irinej mole Srbe da glasaju, mitro-polit Amfilohije i lideri iz K. Mitrovicesu protiv. Zato je patrijarh rekao o mit-ropolitu da `eli da bude vladar?!

U Rusiji ubedjujemo Putina dasmo spremni za Ju`ni tok, ~im obradi-mo seljake da d`abe prodaju svoje njiveza gasovod. Jedan metar zemlje je 6,5evra, d`abe...U Priboju molimo {trajka~eda se strpe, da gladuju dok dobiju min-imalac i nadju strate{kog partnera. Onisu poru~ili Vu~i}u da ne dolazi u Pribojbez para.

A u Srbiji para nema. Zato jevaljda neko i ukrao ordenje pokojneJovanke Broz, ~im je sahranjena u Ku}icve}a. Stigao nas je rumunski lopovskisindrom. Bedno!

Proslavio sam slavu Sveti Lukaskromno sa porodicom i osetio par~esre}e u ovim vremenima liberalnog kap-italizma. Sve ove promene su prebze zamene, pa ih ~esto i ne shvatam. Posebnone one koje se ti~u zaboravanacionalnog ideniteta i kupovine nekihnovih kobajagi svetskih vrednosti. Otome govori ponajbolje nova pesma otoploj bra}i Crnogorcima:

- Oj svijetla majska zorodjevojka se zove Boro, ponosnica svogplemena ima metar u ramena.Podgoricom kad pro{eta okupi se tu{tasvijeta, pa svi kli~u toj povoroki iponosnoj Milogorki. Nad Mora~om, 'lad-nom vodom, gazi Boro lakim hodom,

[tiklom zvoni, brke su{e,proevropsko to je lu~e!

Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

MARKOVI KONACI