VESNIK39/2012

Војни музеј у Београд

Београд 2012.

Уредници

др Мирко Пековић, Војни музеј – Београд

потпуковник др Иван Мијатовић, Војни музеј – Београд

Уређивачки одбор

др Си ни ша Ми шић, Фи ло зоф ски фа кул тет – Бе о град, др Ми ле Бје ла јац, Ин сти тут за но ви ју исто ри ју Ср би је – Бе о град,

др Дра ган Алек сић, Ин сти тут за но ви ју исто ри ју Ср би је – Бе о град, др Пре драг Дра го је вић, Фи ло зоф ски фа кул тет – Бе о град, др Ми ро слав Ву јо вић, Фи ло зоф ски фа кул тет – Бе о град, др Драган Булатовић, Филозофски факултет – Београд,

др Ра до ван Ра до ва но вић, Кри ми на ли стич ко–по ли циј ска ака де ми ја – Бе о град, др Мла ден Ву ру на, бри гад ни ге не рал, Вој на ака де ми ја – Бе о град,

Сла ђан Ри стић, пу ков ник, Ми ни стар ство од бра не – Бе о град, др Ми лан Јо ва но вић, Ал фа уни вер зи тет – Бе о град,

дипл. инж. Бран ко Бог да но вић, Бе о град, мр Не бој ша Ђо кић, Цен тар за вој но по ли тич ке сту ди је – Бе о град, др Ан дреј Ше мја кин, Бал ка но ло шки ин сти тут РА НУ – Мо сква,

др Чарлс Х. Ка ри тон – Форт Мон ро, др Ро берт Ел гуд, Бри тан ски му зеј – Лон дон,

др Зо ја Бо јић, Уни вер зи тет Но вог ју жног Вел са – Сид неј, др Алек сан дар Ни ко лов Др жав ни уни вер зи тет – Со фи ја,

др Ди ми трис Во ги а цис, Грч ки ва зду хо плов ни му зеј – Ати на

Miloš Jevtić / Милош ЈевтићGOLD PREHISTORIC PECTORAL FROM THE VICINITY OF BOR

9Златни праисторијски пекторал из околине Бора

Софија Петковић / Sofija Petković

РИМСКИ ПУТ VIA MILITARIS У ДАВИДОВЦУ KOД ВРАЊА 21

Roman road Via militaris in Davidovac by Vranje

Miroslav Vujović / Mирослав ВујовићFEW CONTRIBUTIONS ON THE LATE ROMAN HELMETS FROM IRON GATE

29Неколико прилога о касноантичким шлемовима са дунавског лимеса у Србији

Ђорђе Јанковић / Đorđe JankovićДУБОВАЦ – НАЛАЗ СРПСКЕ ГРНЧАРИЈЕ 7. ВЕКА

45Dubovac – Discovery of the Serbian pottery from the 7th century

Илијић Горан / Ilijić GoranУМЕТНОСТ У СЛУЖБИ РАТА: АРТИЉЕРИЈА 17. ВЕКА И АУСТРИЈСКИ РЕГИМЕНТСКИ ТОП У

ЗБИРЦИ ВОЈНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ 57

Art in the Service of War: Artillery of the 17th Century and a Habsburg Regimental Cannon in the Collection of the Military Museum in Belgrade

Бранко Богдановић / Branko BogdanovićПУШКА СИСТЕМА ГРИН М1867 – ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ

89Green Alteration Breech-Loading Percussion System - Fiction and Fact

Иван Мијатовић, Небојша Ђокић / Ivan Mijatović, Nebojša ĐokićГРАДСКА И ОПСАДНА АРТИЉЕРИЈА ВОЈСКЕ КНЕЖЕВИНЕ И КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

101Garrison and siege Artillery of the Army of Principality and Kingdom of Serbia

Огњан Петровић / Ognjan PetrovićВОЈНИ АЕРОПЛАНИ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

(модернизација – неуспеле набавке и минорни типови) 121

Military aircraft of Kingdom of Yugoslavia (Modernization – unsuccessful purchasings and minor aircraft types)

САДРЖАЈ

Студије и чланци

CONTENTS

Ессays and Features

Предраг Миладиновић, Александар Коло / Predrag Miladinović, Aleхandеr KoloВАЗДУХОПЛОВНЕ ОЗНАКЕ НОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1942–1955

149 Aviation Insignia of New Yugoslavia 1942–1955

Прилози Articles

Љубица Дабић / Ljubica DabićОСМАНСКИ РАТНИЦИ У ДЕЛИМА ФРАНЦУСКИХ МАЈСТОРА

165 Ottoman warriors in works of French masters

Душанка Маричић, Љубомир Стевовић / Dušanka Maričić, Ljubomir StevovićОДЛИКОВАЊА ПОВОДОМ ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 1815–1865.

185 Medals of 50. aniversary from Second Serbian Insurrection 1815–1865

Вук Обрадовић / Vuk ObradovićЕНГЛЕСКИ МОРНАРИЧКИ ПИШТОЉ – ТРОМБЛОН СА ОПРУЖНИМ ПРЕКЛАПАЈУЋИМ

БАЈОНЕТОМ191

English navy blunderbuss pistol with spring loading bayonet

Оливера Думић / Olivera DumićИЗРАДА ТОПОВА У СРБИЈИ

201 Gun making in Serbia

Ђорђе ЈојићРАЗАРАЧ ДУБРОВНИК ПОД ТРИМА ЗАСТАВАМА

215 Destroyer “Dubrovnik” Vessel under three Flags

Небојша Ђокић / Nebojša ĐokićЛОВАЧКИ АВИОНИ КРАЉЕВИНЕ СХС/ЈУГОСЛАВИЈЕ ДО ПОЧЕТКА ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА 20.

ВЕКА229

Fighter aircrafts of Kingdom of SCS/Yugoslavia until 1930’s

Љубомир Стевовић, Драган Никић / Ljubomir Stevović, Dragan NikićПУПИНОВА МЕДАЉА ЗА НАЦИОНАЛНЕ ЗАСЛУГЕ КОЛУМБИЈА УНИВЕРЗИТЕТА У ЊУЈОРКУ

255 Pupin Medal for service to the Nation of Columbia Universty in New York

Из конзервације Conservation

Александар Јоксимовић, Мирко Пековић / Aleksandar Joksimović, Mirko PekovićРАЗВОЈ ПРЕВЕНТИВНЕ КОНЗЕРВАЦИЈЕ И АНАЛИЗА РАДА ВОЈНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ ИЗ

ГОДИШЊИХ ИЗВЕШТАЈА ОБЈАВЉИВАНИХ У ВЕСНИКУ ОД 1954. ДО 1980. ГОДИНЕ 263

The development of preventive conservation and analysis of the Military Museum in Belgrade from the annual reports published in the Vesnik from 1954 to 1980

Прикази изложби Reviews exhibitionѕ

Маријана Јовелић / Marijana Jovelić Изложба поводом Дана Војног музеја –

Анастас Јовановић, први српски фотограф и литограф 271

Бојана Нешић / Бојана Нешић Изложба Војног музеја у Галерији Народног музеја у Нишу поводом Дана државности –

Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије 273

Наташа Томић / Nataša Tomić Изложба Војног музеја поводом Дана државности и Дана Војске Србије–

Војне пушке великог калбира из збирки Војног музеја 275

Маријана Мраовић / Marijana MraovićИзложба у Војном музеју поводом Дана Војске Србије –

Војни прописи Kнежевине и Kраљевине Србије 276

Дејан Миливојевић / Dejan MilivojevićИзложба у Војном музеју поводом манифестације Ноћ музеја –

Старо оружје Азије 277

Прикази публикација Reviews edition

Иван Мијатовић / Ivan Mijatović Мемоари генерала и министра Љубомира Марића (1878–1960), Београд 2011, стр. 412

279

Божица Младеновић / Božica MladenovićМилић Миличевић, Здравко Петровић, Официрска задруга и систем осигурања живота у Србији и

Југославији до 1941. године, Београд 2011, стр. 130 281

29

FEW CONTRIBUTIONS ON THELATE ROMAN HELMETS FROM

IRON GATE

Miroslav B. Vujović,Department of Archaeology, Faculty of Philosophy,

Belgrade

Abstract: The paper deals with the finds from the Iron Gate sites Gospodjin Vir (Manastir) and Rtkovo the author determines as parts of the Late Antique helmets. Both findings have been published without specific identification. In the light of recent research of the late Roman weapons there are clear indica-tions that these objects actually represent the remains of Intercisa type helmets (‘Ridge’ helmets). Fragment-ed copper alloy gold-plated application with the stamped Chi-Ro symbol originates from the site Ma-nastir, located in the vicinity of Gospodjin Vir. Previ-ously interpreted as a pendant, it more likely repre-sent an ornament and prophylactic symbol originally attached to the high crest of iron helmet of the Inter-cisa type. It has a good analogy in the findings from the river Maas, Sisak, Richborough and Koblentz. The second finding comes from site Glamija at Rtko-vo. It has been published with no clear attribution, roughly attributed amongst the objects of unknown use. Judging by the shape and characteristic cross section, this find probably was a part of the helmet mentioned by M. Gabričević in the review report from the excavations of the Late Roman and Early Byzantine fort at Rtkovo. Despite the strong corro-sion both shape and dimensions of the iron sheet fit into the common form of the late Roman composite helmet’s neck guards. Similarly shaped neck guards occur on the helmets from Intercisa and other sites (Augst, Koblentz). Appearance of iron helmets with composite bowl with prominent longitudinal ridged

strip in the Tetrarchic armies has been explained as a result of different influences - the oriental and Mediterannean weaponry making skills (Greece, Per-sia, Syria, Egypt), as traditional weapons and warfare techniques of Danubian warlike peoples (Sarmatians, Dacians) but predominantly by economic (in)condi-tions that led to changes in organization of the Ro-man armament production. The establishment of specialized state-run workshops for weapons mass production (fabricae armorum), in early fourth cen-tury, was followed with a gradual adoption of new techniques and models that enabled the fast and economical manufacture of iron helmets of the ex-tremely practical but solid structure that could be made in large series and adapted to different use.

Keywords: Rtkovo, Gospodjin Vir, Roman weap-ons, Roman army, helmets, ‘Ridge’ helmets, Late An-tiquity, Intercisa, Christogram, Iron Gate

Original scientific article Miroslav Vujović

UDC: 904:623.445.2"652"(497.11) Faculty of Philosophy

Received: Čika Ljubina 18–20 Маrch 27, 2012

Accepted: 11000 BelgradeApril 17, 2012 mvujovic @ f.bg.ac.rs

30

НЕКОЛИКО ПРИЛОГА О КАСНОАНТИЧКИМ

ШЛЕМОВИМА СА ДУНАВСКОГ ЛИМЕСА У СРБИЈИ

Мирослав Б. Вујовић,Одељење за археологију, Филозофски факултет,

Београд

Са­же­так:­Рад је по све ћен на ла зи ма из Го спо ђи­ног Ви ра и Рт ко ва ко је аутор опре де љу је као еле­мет не ка сно ан тич ких шле мо ва. Оба на ла за су већ пу бли ко ва на али без кон крет ни је иден ти фи ка ци је. У све тлу но вих ре зул та та пр о у ча ва ња ка сно рим­ског на о ру жа ња по сто је ја сне на зна ке да су ови пред ме ти за пра во оста ци шле мо ва ти па Ин тер ци са (Rid ge hel mets). Са ло ка ли те та Ма на стир код Го­спо ђи ног Ви ра по ти че фраг мен то ва на по зла ће на апли ка ци ја од ба кар не ле гу ре, кру жног об ли ка и са оти сну тим хри сто гра мом. Ра ни је је ту ма че на као при ве сак али се нај ве ро ват ни је ра ди о укра су и пр о фи лак тич ком обе леж ју ви со ке кре сте гво зде ног шле ма ти па Ин тер ци са IV. Она има до бре ана ло ги­је у на ла зи ма из ре ке Мeзe, Си ска, Рич бо роа и Ко­блен ца. Дру ги на лаз по ти че из Рт ко ва са ло ка ли те­та Гла ми ја. Пу бли ко ван је али без ја сне атри бу ци је. Су де ћи по ка рак те ри стич ној фор ми и пр о фи ла ци ји пред ме та, нај ве ро ват ни је се ра ди о де лу шле ма ко ји још М. Га бри че вић по ми ње у пре глед ном из ве шта ју са ис ко па ва ња ка сно ан тич ког и ра но ви зан тиј ског утвр ђе ња код Рт ко ва. Упр кос ја кој ко ро зи ји, об лик и ди мен зи је гво зде не пло че укла па ју се у фор ме вра то бра на ка сно рим ских шле мо ва Ин тер ци са ти­па. Вра то бра ни слич ног об ли ка сре ћу се на на ла зи­ма са епо ним ног ло ка ли те та али и дру гих на ла зи­шта (Аугст, Ко бленц). По ја ва шле мо ва ком по зит не гво зде не ка ло те са ис так ну тим по ду жним гре бе ном у рим ском на о ру жа њу те трар хиј ског пе ри о да об ја­шња ва на је као ре зул тат ме ша ви не раз ли чи тих

ути ца ја – ме ди терн ске и ис точ њач ке ору жар ске ве шти не (Грч ка, Пер си ја, Си ри ја, Еги пат), тра ди ци­о нал ног на о ру жа ња и тех ни ка ра то ва ња по ду нав­ских рат нич ких на ро да (Сар ма ти, Да ча ни) али пре вас ход но еко ном ских (не)при ли ка ко је су ути­ца ле на пр о ме не у орга ни за ци ји рим ске ору жар ске де лат но сти. Осни ва њем спе ци ја ли зо ва них др жав­них ра ди о ни ца за ма сов ну из ра ду на о ру жа ња (fa-bri cae armo rum), већ по чет ком 4. ве ка до ла зи до по сте пе ног усва ја ња но вих тех ни ка и мо де ла ко ји су омо гу ћа ва ли бр зу и еко но мич ну пр о из вод њу гво зде них шле мо ва из ра зи то прак тич не али со лид­не кон струк ци је ко ја се мо гла из ра ђи ва ти у ве ли­ким се ри ја ма и при ла го ди ти раз ли чи тој упо тре би.

Кључ­не­ ре­чи: Рт ко во, Го спо ђин Вир, рим ско на о ру жа ње, рим ска вој ска, шле мо ви, ‘Rid ge’ hel­mets, ка сна ан ти ка, Ин тер ци са, хри сто грам, Ђер дап

Изворни научни рад Мирослав Вујовић

УДК: 904:623.445.2"652"(497.11) Филозофски факултет

Примљено: Чика Љубина 18–2027. мартa 2012. године 11000 Београд

Прихваћено: 17. априла 2012. године mvujovic @ f.bg.ac.rs

31

Archaeological research conducted in the Iron Gates from mid sixties to the late eighties of the 20th century on the occasion of the construction of two

hydroelectric power plants on the Danube near Karataš and Prahovo, yielded very interesting re­sults, enriching the Serbian and European archaeol­ogy with number of exceptional archaeological dis­coveries. Particular importance had archaeological research of a Roman road cut through the Gorge and dozens of Roman and Early Byzantine forts that composed a military frontier system on the border with Dacia and Barbaricum. Erected along the right bank of the Danube at the beginning of the 1st cen­tury AD the forts in Iron Gates followed the history of the Roman limes until its collapse in late 6st cen­tury. In addition to the significant remains of a Ro­man military architecture significant number of movable finds have been discovered, that testify to life, religious practices, supply, trade and organiza­tion of military units on the Danube frontier. Par­ticular significance have the finds of arms and mili­tary equipment that might reveal types of Roman military units stationed on the Danube limes, as well as the changes in armament and warfare that fol­lowed the altered historical circumstances. As ob­served in other sectors of the Roman limes in Eu­rope, weapons and military equipment excavated within the Roman forts are not numerous, espe­cially in comparison to other types of archaeological finds. They are mainly reduced to the accidental loss of the military gear, hoards, grave offerings or finds from destruction layers in forts and settlements.1 Reasons for this are various, from the strict military laws that sanctioned negligent attitude towards arms, metal recycling and, when question Iron Gates limes, incomplete exploration of certain fortresses due to the accelerated investigations dictated by the construction of hydropower plants and the raising the level of Iron Gate Lake.2 This all points to the exceptional care in the research and publication of every last finding. This paper is precisely devoted to such objects which remained unnoticed in previous studies of Roman weapons and military equipment from the Iron Gates. Both of these findings, in our opinion, may represent parts of the Late Roman helmets that are seldom recorded in this area.

The first find in question originates from the site Manastir located in the upper section of the Iron Gate Gorge between Gospođin Vir and downstream sites Padina and Pesača (Map. 1).3 Site Manastir was settled in a long narrow bay surrounded with high

1 Bishop, Coulston 1993, 23–37.2 Most of the fortresses had to be investigated for up to 5 years and

reduced to archaeological excavations of the ramparts and major buildings in the interior to determine the original dimensions. Research of oldest layers (early first century AD) was often prevented the rapid growth of the groundwater.

3 Минић 1984.

rocky slopes of the Dojka hill and broadly open to­ward the Danube to the east. Along the river bank the large prehistoric settlement have been explored.4 On the northern part of the site ivestigations re­vealed the remains of a Roman watchtower ­ specu-lum, similar to those spoted in the nearby Gospođin Vir and on the sites Padina and Pesača located on the distance of cca 1 km downstream.5 Such close proximity was conditioned by the characteristics of terrain in the Gorge enabling each tower to be in sight of the next in the line and system of signalling used between them. Made of roughly cut stone and mor­tar, the architectural remains of watchtower on the site Manastir have been detected. The tower was situated at the very entrace to the bay in order to control the passage through the valley and protect

4 Brukner 1968; Brukner 1969; Minić 1969, 140.5 Minić, Kovačević 1968, 101–102; Минић 1984b.

Map 1. Roman and Early Byzantine fortifications in Iron Gates

Карта 1. Римска и рановизантијска утврђења у Ђердпу

Fig. 1. Application with Chi-Ro motive: 1. Manastir; 2. Viminacium; 3. Sremska Mitrovica (redrawn after: Минић 1984)

Сл.1. Апликација са Христовим монограмом: 1. Манастир; 2. Виминацијум; 3. Сремска Митровица (прецртано од: Минић 1984)

FEW CONTRIBUTIONS ON THE LATE ROMAN HELMETS FROM IRON GATE

32

the section of the Roman road from ancient Cupae to Taliata. The remains of the road that folowed the Danube, were found near the tower and allong the valley. Several structures located hundred meters downstream the Roman speculum have been re­vealed. Buildings had light timber construction with flooring made of horizontally laid bricks. The wood­en construction of the walls probably rested on the stone and mortar socle preserved sporadicly.6 It have been assumed that watchtower crew lived in these simple buildings, similar to those observed next to the speculum on the site Pesača.7 Based on the find­ings of coins issued by emperors Aurelian and Con­stantine the Great, bricks with the stamp SCHER­MOGEN and other portable archaeological finds from the tower and settlement structures, it was concluded that the buildings have been used from the second half of the 3rd century and during the 4th

6 Minić 1969, 140.7 At the site Pesača square­shaped Late Roman watchtower

(measuring 7.5 x 7.5 m) was found. Tower had an entrance on the southern wall (width 1.2 m) and stone furnace built by the tower’s outer wall with a lots of iron slag. The tower was later integrated into the wider area (about 36 x 34 m) surrounded by a stone walls (width 1.2 m): Минић 1984b.

century.8 At the far southern part of the site the in­vestigations detected a Roman necropolis which served for the burial of tower’s military crew.9 Hoard of Early Byzantine coins found in the vicinity of the ancient road and necropolis indicates that the crews of military fortifications in this part of the Gorge have experienced mid 6th century barbarian inva­sions, probably Kutrigurs breakthrough in 544.10 The site Manastir has been occupied during the medieval period as well.11 All results of the research testify about multi­layered archaeological site. It arose in the hidden, rather small but very favorable place for

8 Bricks bearing the stamp of Hermogenes, ripa praepositus of the Legio VII Claudia are known from several Iron Gate late Roman forts: Čezava (Novae), Saldum, Boljetin (Smorna), Ravna (Campsa), Donji Milanovac (Taliata) and Prahovo (Aqvae). They are dated to the final decades of the 3rd and the beginning of the 4th century, when commander Hermogenes was active in restoration of Danubian frontier forts. Mirković 1968, 107; Mirković 1996, 118; Jeremić 2009, 49–50.

9 This was assumed according to the fact that in Roman and Late antique graves at Manastir only male individuals were buried: Минић 1984, 154.

10 The hoard consisted of folles and semi­folles minted from emperors Anastasius to Justinian I with the last coins struck in Cyzicus 544/5. Минић 1984, 154; Popović 1978, 610.

11 Since 14th and the 15th centuries the settlement with the accompanying necropolis was developed and eventually expanded over the area with Roman graves. Small cemetery church (13 x 5.8 m) built in addition to the medieval necropolis and subsequently restored in course of the 15th and the 16th centuries.

Fig. 2. Application with Chi-Ro motive from Viminacium (photo: S. Redžić)

Сл. 2. Апликација са Христовим монограмом из Виминацијума (фото: С. Реџић).

Fig. 3. Applications with Chi-Ro motive: 1-4 unknown site (after: Miks 2008), 5, 7. Sisak (after: Kocsis 2003); 6. Alsoheteny (after: Kocsis 2003), 8. Szombat-hely (after: Kocsis 2003), 9. Richborough (after Lyne: 1994)

Сл. 3. Апликације са Христовим монограмом: 1-4 непознат локалитет (према: Miks 2008), 5, 7. Сисак (према: Kocsis 2003); 6. Xетењи (према: Kocsis 2003); 8. Саварија (према: Kocsis 2003); 9. Ричборо (према: Lyne 1994)

Miroslav B. Vujović

33

human habitation and important strategic point along the route of the ancient and medieval road laid through the Iron Gate following the Danube.

Systematic research of the tower, settlement struc­tures and necropolis, revealed the diverse objects which provided a partial insight to the chronology and char­acter of the tower (Pl. I). Weapons and military equip­ment were hardly recorded, with exception of one iron arrowhead found in the tower’s substructure (Pl. I / 6), several iron knives, a couple of copper alloy fibulae (T I / 12, 14) and belt buckles (Pl. I / 8­10). The fibula from the grave no. 37a represent the later variant of the Black Sea extremely profilated fibulae (Petković 14/ A1) dated the 2nd ­ 3rd century (Pl. I / 12).12 Cruciform fibula from the grave no. 20 belongs to the variant with faceted bulbs and whith concentic circles adorned foot (Petković 34 / D2) which corresponds to the period from the reign of Valentinian I and Valens up to Theo­dosius I (364–380 AD).13 Belt buckle from the grave no. 29 (Pl. I / 10) with a triangular fitting and B­shaped buckle belongs to the late Roman belt garnitures that are predominantly dated in the fourth century.14 Al­though few in number, certain finds as cruciform fibu­la, can be used as a confirmation of the military char­acter of the necropolis used quite certainly from the 3rd and until the end of the 4th centuries.15

Among the findings from the site Manastir one copper alloy object stands out in particular (Fig. 1/ 1; Pl. I/ 13). It has been found within the late Roman necropolis in one of the graves with inhumated indi­

12 Petković 2010, kat. 529, 95–96.13 Petković 2010, 26 no. 6.14 Vujović 1998, 179, T LI/1; T LIII/20, 21.15 For the use of cruciform fibulae in the Late Roman army see:

Васић 2001, 195–196.

viduals.16 The small oval plate (length 2.3 cm) had gilded surface and stamped Chi­Ro motive on the front side. Partialy preserved extension on the upper part initially led Dušica Minić, the researcher of this site, to the assumption that finding was a bronze pen-dant with the monogram of Christ. Correctly point­ing out to the analogous finding from Sisak, she concluded that find from Manastir should be dated in the 4th century.17

Additional two similar objects were also found in Serbia.18 First represent a find from Viminacium (Fig. 1/2; Fig. 2) and the other one comes from Sremska Mitrovica (Fig. 1/ 3). Find from Viminacium, presently treasured in the Roman­byzantine collection of National museum in Požarevac, have been found by chance in 1991.19 The only information on the place of find is that application originate from the site Čair – a modern toponime for the brother area where legionary camp and urban centre of Viminacium was located. Besides the circular plate with stamped Christogram, Viminacium find has the the remains of the fastening rivet on the upper part decorated with grooves. Ac­cording to the shape of the upper part and the Chi­Ro letters with emphasized serifs, it is similar to the specimens from Heteny and Siscia (Fig. 3/6, 7).

16 Data on the conditions and place of discovery is taken from the field inventory for 1969 (inv. no. 87) which is kept in the Archaeological Institute in Belgrade. The object was found... on the left shoulder of the skeleton ... during the research of one of the tombs (numeration of tomb is unknown). Since the late antiquity necropolis area was used for the burial of deceased during the Middle Ages as well, there is possibility that Chi­Ro application might have originated from soil which the burial pit was filled in.

17 Минић 1984, 154.18 Unfortunately, the accurate data on the archaeological context

of these findings we could not establish.19 National museum in Požarevac, Inv. no. 02/2014.

FEW CONTRIBUTIONS ON THE LATE ROMAN HELMETS FROM IRON GATE

Fig. 4. Scene of the battle. Аrch of Constantine, Rome

Сл. 4. Сцена битке са Константиновог славолука у Риму

34

Narrowed lower part is ribbon­shaped and appar­ently snapped. Denticulation on the upper edge is for now unique on the Chi­Ro helmet applications, but relatively common on various military equipment elements (horse harness and belt fittings).

The second find (Fig. Fig. 1/ 3), discovered during the archaeological excavations in Sremska Mitrovica (Sirmium) has strip extensions and circular plate which originally have had a relief decoration.20 Un­fortunately, the motif is heavily eroded and can not be clearly defined. Based on the general impression and pearl­shaped frame line partially preserved within a circular plate, basic resemblance with most of Chi­Ro applications (Fig. 2) might be assumed.21

20 Museum of Srem, Inv. no. Z 2360.21 However, we would rather leave the accurate identification of

Sirmium application uncertain.

The character of this and similar findings, whose number has increased over the past several decades, has become a subject of particular interest. Some au­thors stated that the Chi­Ro plates actually represent parts of the late Roman fibulae, the opinion which is not widely accepted.22 The information that the find from the site Manastir was found inside the tomb, on the left shoulder of buried individual, could eventu­ally support such an interpretation, but it is unlike­ly.23 However, detailed analysis of the late Roman helmets and contexts of their finds, showed that these decorative plates actually represent helmet parts.

Among the helmet fragments from the Maas val­ley in the southern Netherlands there was a com­pletely preserved Chi­Ro application which found to be fastened at the front of the high crest (Fig. 5).24 Analysis of the roman weaponry from the late an­tique fortress in Richborough indicated that among the parts of a helmet existed one plate with the monogram of Christ (Fig. 3/9).25 Plates with Chi­Ro motifs were also detected in Siscia (Fig. 3/5, 7), Heteny (Fig. 3/6) and Szombathely (Fig. 3/8).26 Sev­eral specimens from unknown sites, now kept in private collections in Munich, certainly belonged to the same type (Fig. 3 / 1–4).27 Alike the Manastir finding they are all made of copper alloy and gilded.

Regarding the chronology of these findings, it is assumed that they are not earlier than the 312 AD. Christian tradition takes the victory of Constantine over Maxentius at the Milvian bridge in Rome as a turning point not only for the legalization of Chris­tianity but also for the emergence and selection of labarum as new imperial and military insignia with Christogram as the central motif. Christian apolo­getic writers depict the events related to the Con­stantine’s vision, supposed conversion and marking of his troops with the sign of Christ. Eusebius and Lactantius transmit the story of Constantine’s dream on the eve of the battle on October the 28th in 312 AD and his command to the troops to draw a Christogram on their shields ­ sign under which his victory was prophesied.28 On the contemporary rep­resentations of soldiers from the arch of Constan­tine both the labarum and Christogram are lacking. Nevertheless, dracones are depicted fluttering over the Constantine victorious cavalry in the battle

22 Migoti 1999, 14.23 See the note no. 16.24 Prins 2000; Kunzl 2008, 133.25 Lyne 1994, 104–105, Fig.2.7.26 Radman­Livaja 2004, 75, kat.br.129, T 72.129 (Siscia); Kocsis 2003,

Fig. 5–8 (Heteny, Szombathely).27 Miks 2008, 52–53, Abb.112.28 Euseb. Vit. Const. I, 28­30; Euseb. Hist. Eccl. VIII. 2, Lact. De

mort. pers. XLIV. Eusebius, for example, states that Constantine marked with a cross the crest of his gold plated helmet adorned with precious stones (Euseb. Vit. Const. I, 31, 4). This is later confirmed by the words of Prudentius: ..ardebat summis crux addita cristis (Prud. Contra Symm. I, 489).

Miroslav B. Vujović

Fig. 5. Reconstructed helmet from river Maas, Netherlands

Сл. 5. Реконструисани шлем из реке Мезе, Холандија

Fig.6. Silver multiplum.Ticinum, 315 AD

Сл. 6. Сребрна мултипла, ковница Тицинум, 315. година

35

scenes of Verona siege and Milvian bridge fights (Fig. 4). There is no specific mention of labarum as military insignia in relevant historical sources as well.29 Christogram, however, soon appeared in im­perial iconography of Constantine coins, particu­larly on the helmets.30 One of the most picturesque representations is present on silver multiple struck in Ticinum on 315 AD (Fig. 6).31 Constantine is shown here with a luxurious helmet whose elaborate crest is adorned with a rosette bearing the sign identified as Christ’s monogram.

The emergence of Chi­Ro symbol in clearer or more simplified form occurs on of Constantine’s helmeted portraits on coins until the 324 AD, indi­cating a definite and the formal acceptance of this symbol as a victorious sign that later gets a deeper Christian connotation.32

Constantine coin from a watch­tower at Manastir roughly indicates the earliest time of use of Chi­Ro

29 Ammianus Marcellinus, one of the most competent writers of the late Antiquity, as the military insignia mentions only aquila and a draco but not labarum. Among the military signs Vegetius states aquila, imago, and, indirectly, the dracones. For signiferes carrying military signs he states: ... quos nunc draconarios vocant..., emphasizing that they are now called draraconarii: Veg. Epit. II, vii.

30 Christogram is shown on helmets at Constantine’s follis struck in Siscia 319 AD: RIC VII 61 RIC VII, 433, No. 61; Alföldi 1963, 141.

31 RIC VII, 62­63, 364, no. 36; Alföldi 1963, 146.32 Alföldi 1932; Alföldi 1963, 14; RIC VII 61; Поповић 2010, 156–157.

helmet application in the second and third decades of the 4th century.33 This period is characterized by extensive renovation of the previous fortifications in this part of the Danube gorge (Smorna, Campsa, Taliata) and the construction of new camps (Novae, Diana), quadriburgia particularly (Sapaja, Porečka Reka, Tekija, Sip).34

Nevertheless, general chronology of Chi­Ro helmet applications is later in date. Specimens that could have been determined by the context of find were broadly dated in the second half of 4th and first decade of 5th century. Helmet fragments from the valley of Moose have been dated by numismatic finds from the same hoard between 395 and 411 AD.35 Find from Heteny (Fig. 3/ 6) originates from the hoard of helmet silver sheeting dated in the period from 375/80 AD until the beginning of the 5th century.36 Most parts of the late Roman helmets finds from Richborough originate from the layers with traces of fire, pillage and de­struction accompanied by skeletal remains that pointed to the violent death. These layers present the end of the final Roman phase dated to the time of Constantine III (died in 411 AD), or the begin­

33 According to the description from the field inventory can be concluded that Constantinian era coin found in the tower is folis minted in Siscia in 319 AD. RIC VII, 433, 47, 58, 62.

34 Petrović, Vasić 1996, 21–22.35 Prins 2000.36 Kocsis 2003.

FEW CONTRIBUTIONS ON THE LATE ROMAN HELMETS FROM IRON GATE

Fig. 7. Findings from the late Roman fortification at Rtkovo - Glamija: 1. neckguard ; 2. shield boss (after: Gabričević 1986; Špehar 2010)

Сл. 7. Налази из касноримског утврђења Ртково – Гламија: 1. вратобран шлема; 2. умбо штита (према: Gabričević 1986; Špehar 2010)

Fig. 8. Late Roman helmet from Rihborough (after: Lyne 1994, Fig. 1)

Сл. 8. Делови шлема из Ричбороа (према: Lyne 1994)

36

ning of V century.37 This leads to the conclusion that Manastir find might be later. The epoch of Valentinian’s limes reconstruction (364–378/380 AD) ended with the catastrophic breakthrough of Goths following the roman defeat at Hadrianopolis (378 AD) comes first in mind.38 The second and most likely possibility is the time of Theodosius reign (379–395 AD), or the period that follows immediately after his death, concluding with the Hunnic invasion in 443 AD that leaved the majority of roman Iron Gate fortresses in ruins.39

Following find (Fig. 7/ 1) we would like to point out originates from site Glamija located 3 km from Rtkovo betveen villages Korbovo and Velika Vrbica (Map 1/ 2). On a steep and high Danube bank which makes on this spot the most prominent strategic point, remains of late Roman and early Byzantine forts have been discovered. They were partially investigated in the early 80’s of the 20th century, and nowadays flooded with the Iron Gate Lake.40 Excavations revealed small fortified late Roman watchtower (18,5 х 18,5 m) subse­quently surrounded with Early Byzantine quadribur­gium (55 х 51 m). Four masonry piers on which

37 Lyne 1994, 104–105, Fig.2.7.38 This is confirmed by the layers of destruction and frequent

numismatic hoards in some Iron Gate forts: Tomović 1996, 79 (Ravna ­ Campsa); Jeremić 2009, 225 (Saldum).

39 Vasić, Kondić 1986, 555.40 Investigations on site Rtkovo­Glamija were conducted by Martin

Gabričević from 1980 until 1982. During this short period of time detailed excavation of late Roman fort with remains of watch­tower was only possible. Archaeological research of larger early Byzantine fort built at the same place by the end of 6th century, included detection of walls and four circular towers: Gabričević 1986.

rested the watchtower were discovered within the older fortification. Numerous finds of iron joints, nails and roof tiles have indicated that the tower had a wooden structure with a roof covered with tiles. Numismatic and other movable findings revealed that the original fort, intended primarily as frontier observation post, was built at the time of Valentinian I (375–383 AD) and lasted until the early 5th century, when burned to the ground. In the preliminary re­port which published the research results and the archaeological material M. Gabričević identified basic chronological guidelines for this site. The older fortress with a watchtower was built in the late 3rd century and destroyed in the early 5th. Later Early Byzantine fort was partially constructed in the second half of the 6th century but never finished.41

Finds of weapons and military equipment men­tioned in the report are mainly iron knives, arrow and spear tips and spear­buts. One fragmented shield boss and a part of the helmet, both made of iron, are particularly singled out (Fig. 7/2). Unlike the shield boss illustrated properly on that occasion, a drawing of the helmet fragment discovered inside a small fort lacked, and nothing was known about its appearance. New details on the find from the site Rtkovo­Glamija emegred thirty years later in

41 The earliest coins from this construction phase was struck by the Valentinian I (364–375 AD) and the latest by Arcadius (395­408 AD). Construction of larger early Byzantine fort started within the Byzantine restoration of the Danube limes in the 6th century, but once interrupted it was never completed. The later horizon is dated by the coins of Anastasius I (491­518 AD) and Justinian I (527­565 AD): Gabričević 1986, 72

Miroslav B. Vujović

Fig. 9. Late Roman ‘Ridge’ helmets: 1. Аugust, 2. Worms, 3–6. Intercisa (after James 1986)

Сл. 9. Касноримски шлемови – ‘Ridge’ helmets (према James 1986): 1. Август, 2. Вормс, 3 – 6. Интерциса

37

dissertation devoted to material culture of Early Byzantine forts in the Iron Gate.42 Even though it was not identified, author of this study for the first time properly published drawing of the iron object (Fig. 7/1) which, in our opinion, most certainly represent the find of helmet mentioned by M Gabričević in his report.43 The basic shape of ob­ject, its profilation and dimensions (height 12.5 cm, width 10 cm) match the form, size and proportions of Late Roman helmet neck guards. Resemblance is evident by comparison with neck guard atributed to one of the Richborough helmets (Fig. 8).44 This form of neck guards is well known from Intercisa helmets ­ especially helmet no. 4 (Fig. 10/6), as well as helmets from Augst and Worms (Fig. 10/1, 2).45 The only difference exists in clearly defined perfo­rations along the edges used for the leather lining stiching. The absence of peripheral perforations on the Rtkovo neck guard can be explained by strong corrosion layers still unremoved.46

The characteristic form of Rtkovo neck guard and the time of the Late Roman fortress destruction (early 5th century), definitely suggest that it was a part of the late Roman composite helmet known as Intercisa type or ‘Ridge’ helmet. They are usually di­vided into two variants: lighter and heavier.47 The first would represent simpler helmets of modest ap­pearance from Augst, Worms and Intercisa.48 It was assumed that this version of helmet belonged to in­fantry troops. Heavier variant of Late Roman helmet (Fig. 10) was characterized not only by more complex construction but also the luxurious accessories as gilded silver plating, rich stamped decoration and the use of glass inlays or semi­precious stones. The best known are the splendid helmets from Berkasovo, Jarak, Budapest, Deurne and Conceşti.49 This heavier variant of Late Roman helmet is believed to represent the equipment of elite Roman cavalry troops.50

42 Špehar 2010.43 Find was classified under the category of various objects of

unknown purpose: Špehar 2010, 132, 133, cat. no. 746; XL T / 746.44 Lyne 1994, 97–99, Fig. 1/ 1.45 Thomas, 1973, 39–48 (Intercisa); Klumbach 1973 111–114

(Worms); 115–117 (August).46 The possibility that neckguard was still unfinished is less likely

since no serious metallurgical activity was observed at the site Rtkovo ­ Glamija.

47 Klumbach, 1973, note 1; James 1986, 111–112.48 Manojlović­Marijanski 1964 (Berkasovo); Klumbach, 1973 (Deurne);

Dautova­Ruševljan, Vujović 2011.49 Manojlović­Marijanski 1964 (Berkasovo); Klumbach, 1973 (Budapest,

Deurne, Conceşti); Dautova­Ruševljan, Vujović 2011 (Jarak).50 This opinion is supported by pieces of horse harness found

along with helmets from Berkasovo, and by inscription mentioning the cavalry unit (STABLESIA VI) on the helmet from Deurne. However, the remains of silver sheet metal found on the Intercisa iron helmets indicates that lighter Late Roman composite helmets could have also been coated with precious metal. The question of their more specific determination in cavalry or the infantry helmets remains open.

It is assumed that helmets with composite struc­ture originate from the east, most probably from Persia, where they were borrowed by the Romans during the age of Tetrarchy.51 The main reason for this was economic. Production of helmets composed of several parts was far suitable for mass production since did not require the work of highly skilled arti­sans, significantly faster and therefore cheaper. All this entirely fits into the working principles of the new state­run arms factories (fabricae armorum) founded by Diocletian and supported by Constan­tine within their reforms of the Roman army. The need for constant and more efficient arming of troops have influenced gradual abandonment of the earlier principles of army supply with weapons produced in private or military manufactures. By foundation of specialized workshops under the direct supervision of the state administration, the process of production and distribution of weapons was better organized, controlled and directed in areas of particular impor­tance. The economic superiority of the eastern prov­inces and the continuous wars with Persia necessi­tated the constant presence and effective arming of the Roman troops while skills of local masters gradualy changed the production method and ap­pearance of certain parts of weaponry.52

51 For composite helmet bowls as traditional weapons of Danubian warlike peoples (Sarmatians, Dacians) see: James 1988, 128–131.

52 James 1988, 271–273; Feugère 1994, 145–146.

FEW CONTRIBUTIONS ON THE LATE ROMAN HELMETS FROM IRON GATE

Fig. 10. Late Roman helmets – Berkasovo type: 1-2. Berkasovo; 3. Deurne; 4. Budapest; 5. Burg Castle (after James 1986)

Сл. 10. Касноримски шлемови – Беркасово тип (према James 1986):1-2. Беркасово; 3. Деурне; 4. Будимпешта; 5. Конћести; 6. Бург Касл

38

Neck guard from Rtkovo and the Chi­Ro applica­tion from Manastir and Viminacium could be catego­rized as parts of “lighter” variant of Late Roman composite helmet used in the arming of frontier troops. Their bowls were mostly composed of two half­sculls riveted lengthwise with iron ridge strip (Fig. 9). Some specimens, such as helmets from In­tercisa (Fig. 9/6) or Richborough (Fig. 8), could have a high crest or bowl decorated with embossed motifs of apotropaic character (eye, crescent, cross, star), bearing imitations of gems and military unit sym­bols.53 These helmets are characterized by separately forged neck guards and cheek­pieces, stiched to the bowl or buckled with leather straps.

The appearance of composite helmets finds along the Iron Gate Danube frontier corresponds to the general situation in post Tetrarhic Roman army and the chronology of occurrence and use of this distinc­tive type of arms in the Late Roman weponry of 4th and the beginning of 5th century. Most European finds originate from the frontier areas and are re­lated to the respective military units intended for their defense. Dominate military reforms, especially those implemented by Constantine and his succes­sors, are charcterized with division of the army into stationary and mobile troops. The first –limitanei, were predominantly infantry troops stationed in the frontier forts and former ­ comitatenses, mainly com­posed of mobile infantry and cavalry troops, located in the interior of the Roman territory. Although less paid than comitatenses, limitani were professional soldiers in the full sense, engaged in border surveil­lance, escort and the maintenance of inland and waterway transport, but well trained and prepared to oppose small scale enemy incursions.54

Remains of rural civilian settlements with houses made of light wooden construction similar to those located at sites around the Manastir and Pesača, have been observed in the vicinity of some Iron Gate late Roman forts.55 These settlements, dated from the end of the 3rd and during the 4th centuries, were usually interpreted as a result of aforementioned Tetrarhic, i.e., Diocletian’s concept of limes defense that Con­stantine continued and improved introducing the stationary frontier troops generally known as milites ripenses or milites limitanei. For the period of Con­stantine’s reconstruction of Danube frontier it is

53 On the iron Late Roman helmet bowl fragment from the Museum of Slavonia in Osijek (Mursa) occurs reprsentation with two antithetically posted animal heads, probably goats (Radman­Livaja 2010, 236, cat. no. 6). This very symbol, displayed in Noticia Dignitatum (ND OC. Index V / 14–17, 49–51, 59) appears on the shields of several infantry units of Auxilia Palatina, consisted mostly of Germanic warriors (Cornuti seniores, Brachiati seniores, Petulantes seniores, Celtae seniores). The same emblem was recognized on the shields of Constantine troops depicted at the Arch of Constantine in Rome (Speidel 2004, 47) and on the Early Byzantine steelyard weights reprsenting the Emperor Constantine on the throne (Alföldi, Ross 1959, 169–183, Pl. 1 , 4–6).

54 Goldsworthy 2003, 203; Goldsworthy 2000, 172; Elton 1996, 99.55 Petrović, Vasić 1996, 22; Rankov 1986, 186.

more likely that border was controlled by milites ripenses ­ troops under the command of praepositus ripae, such was Hermogenes, commander whose name is stamped on bricks from Manastir, Saldum and other Iron Gate fortifications.56 Ripenses are first mentioned in orders of Constantine in 325 AD where they are distinguished from the comitatenses ­ the field army.57 Ripenses ranked just below the comitatenses, but above the soldiers of the auxiliary troops serving in alae and cohorts. They obtained exemption from the poll tax (tributum capitis) for themselves and their wives after twenty­four years’ service, but were less privileged than the comitatenses.

For the period in which the majority of composite helmets were dated (late 4th and the first decade of the 5th century) the term milites limitanei may be considered with greater certainty.58 It was used to distinguish the territorial units from the frontier sta­tionary troops under the command of a dux limitis. It has been concluded that limitanei lived along with

56 See note no. 8.57 CTh 7, 20, 4.58 It is first recorded in an official document in 363: CTh 12, 1, 56.

Miroslav B. Vujović

Pl. I Finds from Manastir

Т. I Покретни налази са локалитета Манастир

39

their families settled near the forts and, in addition to comon military activities (observation and de­fense of the border) directed to agriculture, fishing, livestock breeding and various other types of activi­ties. This interpretation of limitanei as a type of low class border militia consisting of farmer­soldiers, es­pecially their economy and supply in the period from late 3rd to the second half of 5th century, have been disputed.59 However, certain objects discovered in the Late Roman fortifications in Rtkovo also lead to the presumption on existence of civilian settle­ments in the immediate vicinity of the Late Roman frontier posts from the second half of the 4th and early 5th century.60 Is it about settlements of soldiers’ families or rural population concentrated in the en­vironment of military camps for security reasons and/or to supply frontier crews with food and other essentials, represent an issue which deserves more detailed attention and special study.

Although fragmentary preserved and scarcely distributed on the Danube limes in Serbia, the finds of composite helmet fittings from Manastir, Vimina­cium and Rtkovo represent modest but significant insight into the character of military frontier units and weapons used during the final decades preced­ing the Hunnic destruction of Danube limes.

A C K N O W L E D G E M E N T S

I would like to express my gratitude to colleague Saša Redžić who drew my attention to the finds from Viminacium and Sremska Mitrovica. For the publishing rights, friendly help and access to muse­um documentation I thank the colleagues Jasmina Davidović (Museum of Srem), Dragana Spasić­Djurić and Teodora Branković (National Museum, Požarevac).

(Translated by Miroslav Vujović)

59 The first source that indicates that limitanei worked their own land, assigned to them by the authorities, dates to 443 AD. Isaac 1988, 146­147.

60 It concerns such finds as earrings, bracelets, pins and spindle whorls that are generally associated with female population adornment and activities: Gabričević 1986, 72.

FEW CONTRIBUTIONS ON THE LATE ROMAN HELMETS FROM IRON GATE

BIBLIOGRAPHY / БИБЛИОГРАФИЈА

Alföldi, A., The helmet of Constantine with the Christian monogram, Journal of Roman Studies 22 (1932), 9–18.

Alföldi, M. R., Die constantinische Goldprägung: Untersuchungen zu ihrerBedeutung für Kaiserpolitik und Hofkunst, Mainz 1963.

Alfoldi, A., Ross M. C., Cornuti: A Teutonic Contin­gent in the Service of Constantine the Great and Its Decisive Role in the Battle at the Milvian Bridge. With a Discussion of Bronze Statuettes of Constantine the Great, Dumbarton Oaks Papers 13 (1959). 169–183.

Bishop, M., Coulston, J. C. N., Roman Military Equipment from the Punic Wars to the fall of Rome, Exeter 2006.

Cichorius, C., Die Reliefs der Traianssäule, Berlin 1896–1900.

Dautova­Ruševljan, V., Vujović, M., Kasnoantički šlem iz Jarka (Late Roman Helmet from Jarak), Novi Sad 2011.

Elton, H., Warfare in Roman Europe, AD 350–425, Oxford 1996.

Gabričević, M., Rtkovo – Glamija I – Une Fortresse de la Basse Epoque, Ђердапске свеске III (Cahiers des Portes de Fer III), 1986, 71–74.

Feugère, M., Casques antiques, Paris 1994.

Goldsworthy, A., Roman Warfare, Phoenix 2000.

Goldsworthy, A., Complete Roman Army, Lon­don 2003.

Isaac, B., The Meaning of the Terms Limes and Limitanei in Ancient Sources, Journal of Roman Studies 78 (1988), 125–147.

James, S., Evidence from Dura Europos for the ori­gins of late roman Helmets, Syria 63/ 1–2, 1986, 107–134.

James, S., The Fabricae: State Arms Factories of the Later Roman Empire,” in: Military Equipment and the Identity of Roman Soldiers (ed. J. C. N. Coulston), BAR International Series 394, Oxford 1988, 281–285.

Jeremić, G., Saldum, Roman and Early Byzantine fortification, Belgrade 2009.

40

Klumbach, H., Spätrömische Gardehelme, Munchen 1973.

Kocsis, L., A New late Roman helmet from Hetény in the Hungarian National Museum, in: Pannonica Provincialia et Archaeologia (eds. Á. Szabó, A. Toth ), Festschrift J. Fitz, Libelli Archaeologici, S.N. 1. Buda­pest 2003, 521–552.

Künzl, E., Unter den goldenen Adlern: Der Waffen-schmuck des römischen imperiums, Regensburg ­ Mainz 2008.

Lyne, M., Late Roman helmet fragments from Rich­borough, Journal of Roman Military Equipment Studies 5, 1994, 97–105.

Manojlović­Marijanski, M., Kasnorimski šlemovi iz Berkasova, Novi Sad 1964.

Migotti, B.,­Liturgical (?) brooches from Pannonia, Instrumentum : Bulletin du Groupe de travail européen sur l’artisanat et les productions manufacturées dans l’Antiquité (1680­0443) 10 (1999); 14–14

Miks, C., Von Prunkstück zum Altmetall, Ein Depot spätrömischer Helmteile aus Koblenz, Mainz 2008.

Минић, Д.,(а) Манастир – праисторијско, античко и средњовековно налазиште, Старинар XXXIII/ XXXIV(1984), 153–157.

Минић, Д., (b) Песача, античко утврђење и средњовековна некропола, Старинар XXXIII/ XXXIV(1984), 172–175.

Минић, Д., (c) Госпођин Вир, античко и

средњовековно налазиште, Старинар XXXIII/ XXXIV(1984), 148–149.

Minić, D., MANASTIR – GOSPOĐIN VIR, antičko naselje i srednjovekovna nekropola, Arheološki pregled 11, 1969, 140–142.

Minić, D., Kovačević, M., MANASTIR – GOSPOĐIN VIR, srednjovekovno naselje, crkva i nekropola, Arheološki pregled 10, 1968, 99–101.

Minić, D., Kovačević, M., GOSPOĐIN VIR – rim­ska stražara, Arheološki pregled 10, 101–102.

Mirković, M., Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji, Beograd 1968

Mirković, M., The Roman Frontier at the Lower Danube 4th­6th centuries, in: Studia Danubiana (ed. M. Zahariade), Bucharest 1998, 117–130.

Petković, S., Rimske fibule u Srbiji od I do V veka, Beograd 2010.

Petrović, P., Vasić, M., The Roman frontier in Up­per Moesia: Archaeological investigations in the Iron Gate Area – Main results, 15–26., in: Roman limes on the middle and lower Danube (ed. Petrović, P.) Bel­grade 1996.

Поповић, И., Верска политика Константина Великог и његови официјелни портрети на новцу, 147–162; у: Ниш и Византија VIII (ур. М. Ракоција), Ниш 2010.

Popović, V., Comptes rendus de l’Academie des in­scriptions, Paris 1978

Prins, J., The “fortune” of a late Roman officer, A hoard from the Meuse valley (Netherlands) with helmet and gold coins, Bonner Jahrbucher 200 (2000) 309–328.

Radman Livaja, I., Militaria Sisciensia. Nalazi rimske vojne opreme iz Siska u fundusu Arheološkoga muzeja u Zagrebu, Zagreb 2004.

Radman Livaja, I., Obrazina kasnoantičke kacige iz Vinkovaca, Arheološki radovi i rasprave 15 (2007), 105–124.

Rankov, J., Kasnoantički limes u Đerdapu, in: Od­btambeni sistemi u praistoriji i antici na tlu Jugoslavije (ed. P. Medović), Novi Sad 1986, 182–188.

Southern, P., Dixon, K. R., The late Roman army, London 1996.

Speidel, М., Ancient Germanic warriors: warrior styles from Trajan’s column to Icelandic sagas, Lon­don 2004.

Špehar, P., Materijalna kultura iz ranovizantijskih utvrđenja u Đerdapu, Beograd 2010.

Thomas, E.B., Der Helmfund von Intercisa: Ungarn. u: Klumbach H. (ur.) Spätrömische Gardehelme, Munchen 1973, str. 39­48.

Васић, М., Осврт на налаз IV века из Старчева, Зборник народног музеја XVII­1 (2001), 175­201.

Vasić, M, Kondić, Le Limes Romain et palėbyzantin de Portes de Fer. In: Studie zu den militärgrenzen Roms III. Vortrage des 13.

Vujović, M., Naoružanje i oprema rimskog vojnika u Gornjoj Meziji i jugoistočnom delu Panonije, neobjav­ljeni magistarski rad, Beograd 1998.

Miroslav B. Vujović

41

Овај рад по све ћен је не ко ли ци ни из у зет них на ла за ко ји су сти ца јем окол но сти оста ли не за па­же ни или нео пре де ље ни то ком до са да шњег пу­бли ко ва ња рим ског на о ру жа ња и вој не опре ме са Ђер да па.

Пр ви на лаз (сл. 1/ 1, Т I/ 13) по ти че са ло ка ли те­та Ма на стир ко ји се на ла зи у гор њем де лу Ђер дап­ске кли су ре (Кар та I/ 1 ) из ме ђу Го спо ђи ног Ви ра и низ вод них ло ка ли те та Па ди на и Пе са ча. Уз са му оба лу Ду на ва ис тра же но је ви ше слој но пра и сто риј­ско на се ље а на се вер ном де лу ло ка ли те та от кри ве­ни су оста ци рим ског спе ку лу ма ко ји je слу жио за кон тро лу и од бра ну де о ни це ан тич ког пу та Cu pae – Ta li a ta. Сто ти нак ме та ра низ вод но од рим ског спе ку лу ма от кри ве ни су тра го ви гра ђе ви на од ла ке др ве не кон струк ци је у ко ји ма је жи ве ла по са да осма трач ни це као и пра те ћа не кро по ла. На осно ву на ла за нов ца ца ре ва Ауре ли ја на и Кон стан ти на I, као и опе ке са пе ча том SCHER MO GEN, утвр ђе но је да је ку ла са пра те ћим на се љем ко ри шће на од дру ге по ло ви не 3. и то ком 4. ве ка. Су де ћи пре ма оста ви ра но ви зан тиј ског нов ца от кри ве ној не да ле ко од не кро по ле она је са кра ћим пре ки ди ма мо гла би ти ко ри шће на и ка сни је, све до сре ди не 6. ве ка.

То ком ис тра жи ва ња ку ле, на се о бин ских обје ка­та и не кро по ле, от кри ве ни су ра зно род ни пред ме­ти (T I). На шу па жњу, ме ђу тим, по себ но је при ву­као ре дак на лаз от кри вен при ли ком ис тра жи ва ња јед ног од гро бо ва. Ра ди се о по зла ће ном пред ме ту од ба кар не ле гу ре (ду жи на: 2, 3 cm) у ви ду овал не пло чи це чи ја пред ња стра на је укра ше на ути сну­тим Хи–Ро мо ти вом (сл. 1/ 1, Т I/ 13). Пр во бит но, овај на лаз ока рак те ри сан је као при ве сак и да то ван у 4. век, ме ђу тим, ско ра шње про у ча ва ње ка сно рим­ског на о ру жа ња ути ца ло је да се ове апли ка ци је опре де ле као де ло ви шле мо ва. Ме ђу на ла зи ма опла те шле ма из до ли не ре ке Ме зе (Ma as) у ју жној Хо лан ди ји на ла зи ла се и пот пу но очу ва на апли ка­ци ја за ко ју је ре кон струк ци јом утвр ђе но да је ста­ја ла на пред њем де лу ви со ке кре сте (сл. 5). Анализa на о ру жа ња из ка сно ан тич ког утвр ђе ња у Рич бо роу (Ric hbo ro ugh) ука за ла је та ко ђе да се ме ђу де ло ви ма шле мо ва на ла зи и јед на пло чи ца са Хри сто вим мо­но гра мом (сл. 3/ 9). Пло чи це са Хи­Ро мо ти вом от кривенe су још у Си сци ји (сл. 3/ 5, 7), Хе те њу (сл. 3/ 6) и Са ва ри ји (сл. 3/ 8). За не ко ли ко при ме ра ка са

не по зна тих ло ка ли те та ко ји се да нас чу ва ју у Мин­хе ну, из ве сно је да при па да ју истом ти пу (сл. 3/ 1–4). Као и на лаз из Ма на сти ра, и они су по зла ће ни и из ра ђе ни од ба кар не ле гу ре.

Ка да се ра ди о хро но ло ги ји ових на ла за, прет по­ста вља се да ни су ра ни ји од 312. го ди не. По бе ду Кон стан ти на Ве ли ког над Мак сен ци јем код Мил ви­је вог мо ста у Ри му хри шћан ска тра ди ци ја узи ма као пре лом ни мо ме нат не са мо у ко нач ној ле га ли за ци ји Хри шћан ства већ и у на стан ку и из бо ру ла ба ру ма – но ве цар ске и вој не ин сиг ни је са хри сто гра мом као цен трал ним мо ти вом. Хри шћан ски апо ло гет ски пи­сци пре но се опи се до га ђа ја ве за них за Кон стан ти­нов сан пре о бра ће ње и озна ча ва ње тру па Хри сто вим мо но гра мом, од но сно кр стом (Euseb. Vit. Const. I, 28–30; Euseb. Hist. Eccl. VI II. 2, Lact. De mort. per se­cu te. XLIV.). На су вре ме ним пред ста ва ма вој ни ка са Кон стан ти но вог сла во лу ка из о ста ју при ка зи ла ба ру­ма и хри сто гра ма, а над по бед нич ком ко њи цом у сце на ма бит ке код Ве ро не и Мил ви је вог мо ста у Ри му ви јо ре се дра ко ни (сл. 4 ). Кон крет ног по ме на ла ба ру ма као вој не ин сиг ни је не ма ни у ре ле вант­ним исто риј ским из во ри ма. Хри сто грам се ипак убр зо ја вља у им пе ри јал ној ико но гра фи ји на Кон­стан ти но вом нов цу и то упра во на шле мо ви ма. Јед на од нај ре чи ти јих пред ста ва на ла зи се на сре бр ној мул ти пли ко ва ној у Ти ци ну му 315. го ди не (сл. 6). Ов де је Кон стан тин при ка зан са лук су зним шле мом на чи јој кре сти се на ла зи ро зе та са мо ти вом Хри сто­вог мо но гра ма. По ја ва овог сим бо ла на пор тре ти ма Кон стан ти на под шле мом ја вља се у ја сни јој или по јед но ста вље ној фор ми на ње го вом нов цу све до 324. го ди не што ука зу је на зва нич но и де фи ни тив но при хва та ње овог сим бо ла као по бе до но сног зна ка ко ји доц ни је до би ја ду бљу хри шћан ску ко но та ци ју.

Да то ва ње апли ка ци ја са хри сто гра мом је по свој при ли ци по зни је од Кон стан ти но вог до ба. При­мер ци Хи­Ро апли ка ци ја ко ји су мо гли би ти опре­де ље ни на осно ву кон тек ста на ла за, да то ва ни су оквир но у дру гу по ло ви ну 4. и пр ве де це ни је 5. ве­ка. На осно ву пра те ћих ну ми зма тич ких на ла за, де­ло ви шле ма из до ли не Ме зе да то ва ни су нов цем из оста ве из ме ђу 395. и 411. На лаз из Хе те ња (сл. 3/ 6) по ти че из оста ве са де ло ви ма сре бр не опла те два шле ма ко ја је да то ва на у пе ри од од 375/ 80. до по­чет ка 5. ве ка. Ве ћи на на ла за де ло ва ка сно рим ских

НЕКОЛИКО ПРИЛОГА О КАСНОАНТИЧКИМ ШЛЕМОВИМА СА ДУНАВСКОГ ЛИМЕСА У СРБИЈИ

Мирослав­Вујовић

РЕЗИМЕ

42

шле мо ва из Рич бо роа по ти че из сло је ва де струк ци­је, па ље ви не и пљач ке ко ји пред ста вља ју крај фи­нал не рим ске фа зе да то ва не у вре ме Кон стан ти на III, од но сно сам по че так V ве ка.

Ово упу ћу је на то да би на лаз из Ма на сти ра мо­гао би ти ка сни јег да ту ма. То би нај пре мо гла би ти епо ха Ва лен ти ни ја но ве об но ве ли ме са (364–378/380) окон ча на ра зор ним про до ром Го та на кон бит ке код Ха дри ја но по ља (378.). Дру га мо гућ ност, ко ја се чи ни још из ве сни јом је вре ме вла да ви не ца ра Те о до си ја, од но сно, пе ри од ко ји сле ди не по­сред но по сле ње го ве смр ти 395., за вр шно са про до­ром Ху на 443. го ди не ка да је уни штен нај ве ћи број ђер дап ских утвр ђе ња.

Још два слич на на ла за апли ка ци ја кон ста то ва на су у Ср би ји. Је дан по ти че са Ви ми на ци ју ма (сл. 1/ 2; сл. 2) и пред ста вља слу ча јан на лаз. По ред кру жне пло чи це са ути сну тим хри сто гра мом овај на лаз по се ду је у гор њем де лу про ши ре ње укра ше но зуп­ча стим уре зи ма са остат ком нит не за при чвр шћи­ва ње. Пре ма об ли ку гор њег де ла и Хи­Ро мо ти ва са на гла ше ним се ри фи ма на лаз са Ви ми на ци ју ма сли­чан је апли ка ци ја ма из Хе те ња и Си ска (сл. 3/ 6, 7).

Дру ги при ме рак (сл. 1/3) от кри вен при ли ком ар хе о ло шких ис тра жи ва ња у Срем ској Ми тро ви­ци има кру жну апли ка ци ју на ко јој је очи глед но по сто јао ре љеф ни украс али се он, на жа лост, не мо же ја сно де фи ни са ти. Иако би се на осно ву оп­штег ути ска и пер ла стог окви ра уну тар кру жне пло чи це ко ји се ја вља на ве ћи ни Хи­Ро апли ка ци ја (сл. 3) мо гло пред по ста ви ти да се ра ди о пред ме ту исте на ме не, тач на иден ти фи ка ци ја овог на ла за је не из ве сна.

Сле де ћи на лаз (сл. 7/ 1) на ко ји же ли мо да ука же­мо по ти че са ло ка ли те та Гла ми ја (Кар та 1/ 2). На стр мој и ви со кој оба ли Ду на ва ко ја на овом ме сту чи ни нај и стак ну ти ју стра те шку тач ку от кри ве ни су оста ци ка сно ан тич ке и ра но ви зан тиј ске фор ти фи­ка ци је. На осно ву ну ми зма тич ких и дру гих по крет­них на ла за утвр ђе но је да је пр во бит но утвр ђе ње, на ме ње но пре вас ход но осма тра њу гра ни це, по диг­ну то у вре ме Ва лен ти ни ја на I (375–383) и тра ја ло до по чет ка 5. ве ка ка да је уни ште но у по жа ру. Мла ђе ра но ви зан тиј ско утвр ђе ње са че ти ри кру жне ку ле при па да дру гој по ло ви ни 6. ве ка ни ка да ни је за вр­

ше но. У тек сту из ве шта ја М. Га бри че ви ћа на во де се и раз ли чи ти де ло ви на о ру жа ња и вој не опре ме а по себ но су из дво је ни на ла зи јед ног фраг мен то ва­ног ум ба и део шле ма, оба од гво жђа (сл. 7). За раз ли ку од ум ба ко ји је илу стро ван, цр теж де ла шле ма на ђе ног уну тар утвр ђе ња са осма трач ни цом ома шком је из о стао. Но ви де та љи о на ла зи ма са ло ка ли те та Рт ко во­Гла ми ја по ја ви ће се тек три де­сет го ди на ка сни је у ди сер та ци ји П. Шпе ха ра где је пр ви пут пу бли ко ван цр теж гво зде ног пред ме та (сл. 7/ 1) ко ји, пре ма на шем ми шље њу, са свим си­гур но пред ста вља део шле ма по ме нут у из ве шта ју М. Га бри че ви ћа. Основ ни об лик, про фи ла ци ја и ди мен зи је (ви си на 12.5 cm, ши ри на 10 cm) од го ва­ра ју фор ми, ве ли чи ни и про пор ци ја ма вра то бра на ка сно рим ских шле мо ва. Слич ност је по себ но из ра­же на по ре ђе њем са вра то бра ном јед ног од шле мо ва из Рич бо роа (сл. 8). Вра то бра не овог об ли ка по се­ду ју и шле мо ви из Ин тер ци се, по себ но шлем бр. 4 (сл. 9/ 6), као и шле мо ви из Ав гу сте Ра у ри ке и Вор мса (сл. 9/ 1, 2).

Ка рак те ри стич на фор ма вра то бра на из Рт ко ва и вре ме уни ште ња утвр ђе ња са ку лом стра жа ром у ко ме је део шле ма на ђен (по че так 5. ве ка) сва ка­ко упу ћу ју да се ра ди о де лу ка сно рим ског ком по­зит ног шле ма по зна тог још и као тип Ин тер ци са или ‘Rid ge’ hel met. Они се обич но де ле на две ва­ри јан те: лак шу и те жу. Пр ву би пред ста вља ли јед­но став ни ји шле мо ви скром ни је из ра де из Ауг ста, Вор мса и Ин тер ци се (сл. 9). За ову јед но став ни ју ва ри јан ту шле ма из не та је прет по став ка да прет­ста вља опре му пе ша диј ских тру па. Те жу ва ри јан­ту ка сно рим ског шле ма (сл. 10 ) на ме ње ну, ка ко се ве ру је, елит ним ко њич ким тру па ма од ли ко ва ла је сло же ни ја кон струк ци ја и лук су зни ја опре ма у ви ду по зла ће не сре бр не опла те, укра ша ва ње пе ча­ће ним мо ти ви ма и упо тре ба уме та ка од ста кле не па сте или по лу дра гог ка ме на. Нај по зна ти ји су рас­ко шни на ла зи из Бер ка со ва, Јар ка, Бу дим пе ште, Де ур на и Кон ће ста.

Прет по ста вље но је да су шле мо ви ком по зит не кон струк ци је по ре клом са ис то ка ­ из Пер си је, ода­кле ће их Ри мља ни пре у зе ти то ком пе ри о да те трар­хи је. Основ ни раз лог био je еко ном ске при ро де. Бу ду ћи да ни је зах те ва ла рад ви со ко об у че них за­

РЕЗИМЕ

43

на тли ја, знат но бр жа а са мим ти ме и јеф ти ни ја из­ра да шле мо ва са ста вље них од ви ше де ло ва би ла је мно го по год ни ја за ма сов ну про из вод њу. Ово се у пот пу но сти укла па ло у прин цип ра да но вих др жав­них ра ди о ни ца оруж ја (fa bri caе ar mo rum) ко је ће Ди о кле ци јан осно ва ти а Кон стан тин по др жа ти у окви ру сво јих ре фор ми рим ске вој ске. По тре ба за ефи ка сни јим на о ру жа ва њем ве ћег бро ја тру па усло ви ће по сте пе но на пу шта ње ра ни јих прин ци па снаб де ва ња рим ске вој ске на о ру жа њем про из ве де­ним у гар ни зон ским или при ват ним ма ну фак ту ра­ма. Отва ра њем спе ци ја ли зо ва них ра ди о ни ца под ди рект ним над зо ром др жав не упра ве, про цес из ра­де и ди стри бу ци је на о ру жа ња био је бо ље ор га ни­зо ван, кон тро ли сан и усме ра ван у обла сти од по­себ ног зна ча ја. Еко ном ска су пер и ор ност ис точ них про вин ци ја и не пре кид ни ра то ви са Пер си јом из и­ски ва ли су стал но при су ство и ефи ка сно на о ру жа­ва ње рим ске вој ске а ве шти на ло кал них мај сто ра усло ви ла је по сте пе не из ме не у на чи ну из ра де и из гле да по је ди них де ло ва на о ру жа ња.

На лаз вра то бра на из Рт ко ва, а нај ве ро ват ни је и апли ка ци је са Хри сто вим мо но гра мом из Ма на сти­ра, мо гли би да се свр ста ју у де ло ве пр ве, од но сно, “лак ше” ва ри јан те ка сно рим ског ком по зит ног шле­ма ко ји је ко ри шћен у на о ру жа ва њу по гра нич них тру па. Њи хо ве ка ло те би ле су са ста вље не од нај че­шће два де ла спо је на по ду жи ни тра ка ма са из ра же­ним гре бе ном (сл. 8). По је ди ни при мер ци, по пут шле мо ва из Ин тер ци се (сл. 8/ 6) или Рич бо роа (сл. 7), мо гли су има ти ви со ку кре сту или ка ло те укра­ше не ис ку ца ним мо ти ви ма апо тро пеј ског ка рак те­ра (око, плу ме сец, крст, зве зда), ими та ци ја ма ле жи­шта за ге ме или сим бо ли ма вој них је ди ни ца. Из ра ду ових шле мо ва ка рак те ри шу и за себ но ис ко ва ни штит ни ци за обра зе и вра то бран, ко ји су са ка ло­том би ли спо је ни при ши ва њем на ко жну по ста ву или ко жним ре ме но ви ма са коп ча ма.

По ја ва де ло ва ком по зит них шле мо ва у утвр ђе­њи ма на ђер дап ском сек то ру рим ске гра ни це на Ду на ву од го ва ра оп штем ста њу у по сте трар хиј ској рим ској вој сци као и хро но ло ги ји по ја ве и при ме не овог ка рак те ри стич ног ти па шле ма у ка сно рим­ском на о ру жа њу 4. и по чет ка 5. ве ка). Ве ћи на европ ских на ла за по ти че из по гра нич них обла сти

и мо гла би се ве за ти за од го ва ра ју ће вој не је ди ни це на ме ње не њи хо вој од бра ни. У осно ви вој них ре­фор ми ко је ће спро ве сти Кон стан тин и ње го ви на­след ни ци, сто ји по де ла на ста ја ће и по крет не тру пе. Пр ве, ста ци о ни ра не ма хом у утвр ђе њи ма по гра­нич них обла сти и дру ге (co mi ta ten ses), углав ном са ста вље не од мо бил них ко њич ких и пе ша диј ских тру па, сме ште не у уну тра шњо сти рим ске те ри то­ри је. Иако сла би је пла ће ни од co mi ta ten ses, ли ми та­ни су би ли про фе си о нал ни вој ни ци у пу ном сми­слу, ан га жо ва ни на осма тра њу гра ни це, прат њи и одр жа ва њу коп не ног и реч ног са о бра ћа ја али до бро об у че ни и спрем ни да се су прот ста ве ма њим упа­ди ма не при ја те ља.

У пе ри о ду од кра ја 3. ве ка и то ком 4. ве ка, уз по је ди не ло го ре на Ђер да пу кон ста то ва на су и ци­вил на на се ља ру рал ног ти па са ку ћа ма од ла ке др­ве не гра ђе, сличнa они ма ло ци ра ним око стра жа ра на ло ка ли те ти ма Ма на стир и Пе са ча. Ова на се ља се ту ма че као по сле ди ца Ди о кле ци ја но ве кон цеп ци је од бра не ли ме са ко ју на ста вља Кон стан тин Ве ли ки уво ђе њем ка те го ри је ста ја ћих по гра нич них тру па. Оне се углав ном на зи ва ју mi li tes ri pen ses или mi li tes li mi ta nei. Утвр ђе но је ми шље ње да су по ред вој них ак тив но сти на осма тра њу и чу ва њу гра ни це, ови вој ни ци ­ гра ни ча ри за јед но са сво јим по ро ди ца ма на се ље ним у бли зи ни утвр ђе ња, би ли упу ће ни на ба вље ње по љо при вре дом, ри бо ло вом, сто чар ством као и раз ли чи тим дру гим об ли ци ма при вре ђи ва ња. Од ре ђе ни пред ме ти от кри ве ни уну тар ка сно ан тич­ког утвр ђе ња у Рт ко ву та ко ђе упу ћу ју на прет по­став ку о ци вил ним на се љи ма у не по сред ној бли зи­ни ђер дап ских фор ти фи ка ци ја из дру ге по ло ви не 4. и по чет ка 5. ве ка. Да ли се ра ди о на се љи ма по ро ди­ца ли ми та на или се о ског жи вља кон цен три са ног у окру же њу ло го ра ра ди без бед но сти или снаб де ва­ња гра нич них по са да хра ном и дру гим нео п ход ним на мир ни ца ма, пи та ње је ко је за слу жу је по дроб ни ју па жњу и по себ но про у ча ва ње.

За са да уса мље ни на ду нав ској гра ни ци у Ср би ји, на ла зи де ло ва ка но рим ских ком по зит них шле мо ва из Ви ми на ци ју ма, Ма на сти ра и Рт ко ва пред ста вља­ју скром не али зна чај не при ло ге по зна ва њу рас про­сти ра ња овог ви да на о ру жа ња ме ђу рим ским по­гра нич ним тру па ма у По ду на вљу.

РЕЗИМЕ